Sociologija Menadzmenta

  • View
    1.599

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Sociologija Menadzmenta

1. Nastanak sociologije menad mentakrajem 80-ih i po etkom 90-ih godina XX veka u okviru soc. rada; je tesno povezan sa razvojem nau ne organizacije rada, nau no-tehnolo kim revolucijama i progresom. I (1784.) i II (1884.) industrijska revolucija dovele su do promena u organizaciji i upravljanju, do podele rada pa je po etkom XX veka upravljanje preduze ima preraslo u posebnu nau nu disciplinu. Prvu nau nu koncepciju organizacije proizvodnog procesa ustanovio je Frederik Tejlor koji je poku ao da za svaku radnu operaciju odredi ''najbolji jedini na in'' da se ona izvr i (merenje osnovnih radnikovih pokreta za izvr enje posla u odre enom periodu, a ne u punom radnom vremenu, samo kod najboljih, a ne prose nih radnika- to je dovelo do zamora radnika- zamor zavisi od li nih i socijalnih elemenata i zato radna sredina treba da bude prilago ena radnikovim psiholo kim i biolo kim potrebama). Industralizacijom je do lo do monotonije rada injenica je da na radnika uti u ek. motivi, ali i potreba da prona e sredinu kojoj e pripadati. Na razvoj soc. menad menta uticali su brojni faktori,a najzna ajniji su oni koji se odnose na karakter dru tvenih i proizvodnih odnosa i oni koji se odnose na uticaj teorijskih sociolo kih sistema(marksizam i funkcionalizam) i zato soc. menad menta ima razli it razvoj u razli itim delovima sveta, a u usponu je u visoko razvijenim tr i nim dru tvima (zapadnim) i u zemljama u tranziciji. Osnovni predmet prou avanja je upravljanje u tr i nim dru tvima radi upore ivanja sa upravljanjem u netr i nim dru tvima da bi se rezultati prakti no primenili u novim uslovima. Prilikom odre enja predmeta soc. menad menta treba po i od prdmetnog odre enja posebnih soc. i ukazati na njihov odnos prema op toj sociologiji. Op ta soc. je najop tija teorijska nauka o ljudskom dru tvu, njegovom nastanku, strukturi i razvoju. Osnovni cilj takvog prou avanja je obja njenje odnosa dru tva prema oveku i prirodi i obja njenje dru tvene pojave. Dru tvena pojava predstavlja povezano ljudsko delovanje koje uslovljava promene u prirodi, dru tvu i na samim pojedincima ija se pona anja povezuju. Postoje 2 vrste dru tvenih pojava: dru tveni procesi (jednostavni, pokretljivi i esto kratkotrajni procesi) i dru tvene tvorevine (stabilnije, slo enije pojave koje predstavljaju ukupnost dru tvenih procesa). Soc. je i empirijska nauka jer ispituje konkretne oblike,uzroke i posledice dru tvenih pojava i zato su formirane posebne sociologije koje prou avaju pojedine dru tvene pojave. Odnos op te i posebnih soc. odre en je odnosom njihovih predmeta prou avanja Soc. menad menta kao posebna sociolo ka nauka za predmet prou avanja ima menad ment kao dru tvenu pojavu i sve njegove veze sa dru tvom kao ukupno u svih dru tvenih pojava. Menad ment je dru tvena pojava karakteristi na za proces upravljanja, a u tom kontekstu upravljanje se zasniva na skupu metoda, principa i sredstava iji je cilj pove anje dobiti. Sociolo ki pristup izu avanju menad menta kao dru tvene pojave omogu ava zasnivanje soc. menad menta koja za svoj predmet prou avanja ima samo jedan aspekt dru tvenih odnosa. Ti dru tveni odnosi vezani su za upravljanje i to u procesu planiranja, organizovanja, vo enja i kontrole kako bi se iskoristili svi resursi i ostvarili utvr eni ciljevi, a ti dru tveni odnosi zavise od prirodnog, dru tveno-politi kog i kulturnog okru enja,a vezani su za ukupnost istorijskih okolnosti u kojima se menad ment odvija. Mesto svake nauke u sistemu nauka odre eno je njenim predmetom prou avanja, stepenom njene razvijenosti i srodno u u predmetu prou avanja sa drugim naukama. Odre enjem predmeta prou avanja soc. menad menta odre eno je njeno mesto u sistemu nauka i njen odnos prema drugim naukama- definisan je njen odnos prema op toj i prema posebnim sociologijama, kao i prema drugim naukama koje u stvari izu avaju menad ment. Da bi se preciznije odredio predmet soc. menad menta prvo treba utvrditi njen odnos prema op toj i prema posebnim sociologijama kao i sa drugim naukama.

-

2. Predmet sociologije menad menta-

-

-

3. Mesto soc. menad menta u sistemu nauka-

4. Odnos soc. menad menta i srodnih nauka-

5. Sociologija menad menta i op ta sociologijaVeza izme u soc. menad menta i op te soc. je u predmetu prou avanja. Op ta soc. gradi pojam upravljanja i izu ava njegov zna aj za dru tvo, a soc. menad menta izu ava ukupan proces upravljanja, istorijski razvoj,faktore koji na njega uti u, razvoj, veze... Dru tveni odnosi u procesu upravljanja uti u na me uljudske odnose koji ine su tinu menad menta, a me uljudski odnosi u procesu upravljanja uti u na ostale dru tvene odnose. Odatle soc. menad menta u svojim istra ivanjima polazi od saznanja do kojih je do la op ta soc. , a op ta soc. koristi rezultate prou avanja upravljanja do kojih je do la soc. menad menta jer su ona zna ajna za obja njenje op tih zakonitosti i kategorija dru tva. Sem po predmetu prou avanja odnos soc. menad menta i soc. rada utvr uje se i polaze i od saznanja da je soc. menad menta nastala iz soc. rada. Soc. rada za predmet prou avanja ima rad kao dru tvenu pojavu; i gradi op ti pojam rada; a bavi se i izu avanjem rada koji je vezan za upravljanje. Soc. menad menta se bavi samo jednim delom ovekove radne delatnosti i dru tvenih odnosa koji su vezani za upravljanje Odatle soc. rada koristi saznanja soc. menad menta,a soc. menad menta koristi saznanja o mestu i zna aju rada u dru tvu, njegove karakteristike i su tinu. Soc. ekologija je nastala po to se shvatilo da se prirodni i socijalni svet ne mogu odvojeno posmatrati. Predmet soc. ekologije se odnosi na izu avanje specifi nih veza izme u oveka i njegove ivotne sredine, na njihov uzajaman uticaj sa stanovi ta o uvanja prirode kao okvira ovekovog ivota. ovek svojom radnom delatno u uti e na prirodnu sredinu, da bi sebi stvorio dru tvenu i tako mo e da naru i ekolo ku ravnote u u prirodi. U procesu upravljanja menad er svojim odlukama mo e da naru i ekolo ku ravnote u zbog sopstvenih interesa i ciljeva. Ta povezanost ukazuje na odnos socijalne ekologije i soc. menad menta. Soc. kulture prou ava dru tvenu prirodu kulture i njene veze sa dru tvom. Pojam kultura obuhvata materijalnu i duhovnu kulturu, a njen cilj je da olak a, odr i, produ i i unapredi ljudsko dru tvo. Kultura mo e do i do izra aja samo kada se pojedinac posmatra kao deo dru tvene celine. Procesi upravljanja su va ni kriterijumi kulture na osnovu kojih se neki postupci mogu procenjivati kao kulturni ili nekulturni, a menad ment kao metod upravljanja doprinosi razvoju i napretku ljudks evrste. Kulturni razvoj dru tva zavisi i od menad ment aktivnosti u upravljanju, kao to je za menad ment zna ajan uticaj kulture na proces upravljanja- to je veza! Ekonomske nauke za predmet prou avanja imaju ekonomsku sferu dru tvenog ivota ona podrazumeva i obuhvata proces upravljanja, planiranja, organizacije, kontrolu da bi se iskoristili svi resursi i ostvarili postavljeni ciljevi osnovni cilj svakog preduze a je ostvarivanje profita. Profit obezbe uju menad eri kao upravlja i i menad ment kao savremeni metod upravljanja - to je veza!

6. Sociologija menad menta i sociologija rada-

7. Sociologija menad menta i socijalna ekologija-

8. Sociologija menad menta i sociologija kulture-

-

9. Sociologija menad menta i ekonomija-

10. Sociologija menad menta i tehnologijaTehnologija se bavi prou avanjem aparata koje je ovek napravio i koristi u procesu rada. Razvoj tehnologije uti e na polo aj oveka u procesu rada, upravljanju i na njegove ukupne me uljudske odnose. Nove tehnologije su uvele mnoge novine u menad ment proces nova sredstva, tehnike, metode upravljanja. Zato soc. menad menta mora da obrati pa nju na razvoj i zna aj tehnologije za oveka, organizaciju i dru tvo to je veza!

11. Sociologija menad menta i psihologijaPsihologija prou ava psihi ke funkcije, emocionalne, motivacione funkcije, pona anja, psihi ka stanja, uslove i efekte posebnih ljudskih delatnosti (radna,stvarala ka, organizaciona). Psihologija prou ava unutra nje subjektivne do ivljaje koji izazivaju odre enu vrstu pona anja. Soc. menad menta se bavi prou avanjem dru tvenih odnosa u procesu upravljanja i mora da uva i psihi ke elemente motivacije, ose anja, raspolo enja u procesu rada i me uljudske odnose u menad ment procesu. Pri prou avanju menad menta moraju se uzeti u obzir psihi ke pojave, a pri prou avanju psihi kih pojava moraju se uzeti u obzir brojni faktori iz dru tvenog, kulturnog i politi kog okru enja koji uti u na psihi ko pona anje svih u esnika u procesu upravljanja - to je veza! Politi ke nauke izu avaju politiku, upravlja ku delatnost i organizaciju vlasti. Politika je ono podru je dru tva u kome se obavljaju upravlja ke delatnosti i ona podrazumeva svako usmeravanje dru tva pomo u dr ave ili politi ke stranke kao specijalizovane dru tvene organizacije.Rezultati istra ivanja politi kih nauka mogu koristiti soc. menad menta koja se bavi pitanjima i problemima politike organizacija, politi kom strukturom, hijerarhijom vlasti . Soc. menad menta interesuje ukupno dru tveno-politi ko okru enje menad menta to uti e na menad ment proces tu je veza ! Organizaciono pona anje analizira pojedince, grupe i organizacije, faktore, uzroke i posledice pona anja na poslu, a rezultate koristi za re avanje problema i unapre enje ljudskih resursa. Soc. menad menta izu ava mehanizme upravljanja u okviru prirodnog, dru tvenog, politi kog, ali i organizacionog okru enja i zato je ira nau na disciplina od organizacionog pona anja, ali se one me usobno dopunjuju. to je veza! Politi ka etika izu ava moralno pona anje(sud o dobrom i lo em, uspe nom i neuspe nom poslovanju) u svim sferama poslovnih aktivnosti (cilj je da se svi obave u na eti ko pona anje) pa samim tim i eti ko pona anje u upravljanju to je veza! U naj irem smislu metod kao na in istra ivanja koji se primenjuje u nekoj nauci obuhvata op ti pristup,