PAT MAYHEW

With funding from the European Union

DEVELOPMENT OF MONITORING INSTRUMENTS FOR JUDICIAL AND LAW ENFORCEMENT INSTITUTIONS IN THE WESTERN BALKANS 2009-2011 Phase three – Training

IZRADA MONITORING INSTRUMENATA ZA PRAVOSUDNE I INSTITUCIJE ZA SPROVODJENJE ZAKONA NA ZAPADNOM BALKANU

FAZA 3 – POLICIJSKI TRENING

Skopje, 20 – 22. Septembar 2010

PAT MAYHEW

PREDAVANJE 1

• Uvod

• Kako se ovaj trening uklapa u CARDS Projekat

• Kako su predavanja organizovana

RADNA BIOGRAFIJA

• Sada u penziji – slobodni konsultant

• Prethodno Direktor Centra za kriminološko pravna istraživanja, Victoria Universitet u Velingtonu, Novi Zeland

• Konsultant kriminolog, Autralijski Institut za kriminologiju

• Saradnik u istrazivanju, National Intitute of Justice, USA

• Najveći deo karijere – Home Office Research, Development and Statistics Directorate

Organizovanje i sprovodjenje istraživanja

Vodjenje Britanskog kriminoloskog istrazivanja(British Crime Survey)

Odgovorna za statistiku kriminala koji belezi policija

I ostale policijske brojčane pokazatelje – npr. Otkrivanje, hapšenje, ljudstvo u policiji

PREDSTAVLJANJE UČESNIKA

JAČANJE PRAVOSUDNIH & STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA NA ZAPADNOM BALKANU

• Cilj: jačanje odgovora na kriminal i korupciju dovodjenjem nacionalnih statistika pravosudja i unutrašnjih poslova u sklad sa medjunarodnim standardima i EU acquis

• Projekat je finanasiran od strane EU u okviru CARDS programa, uz dodatne fondove obezbedjene od Nemačke vlade

• Počeo je 2009, završava 2011

• Tri faze

7 zemalja / teritorija

Albania, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Kosovo pod rezolucijom UNSCR 1244, Crna Gora, Srbija

TRI FAZE: FAZA 1 (ISTRAZIVANJE)

• Utvrdjivanje relevantnih medjunarodnih standarda i EU acquis

• Slika o snazi i slabostima sistema za prikupljanje podataka

• Identifikacija praznina i potreba statističkih sitema

Uključujući:

Istraživanje javno dostupnih podataka

7 istraživačkih misija

Proizvod:

Izveštaj o tehničkoj proceni za 7 zemalja / teritorija

FAZA 2: SMERNICE

• Identifikacija zajedničkih izazova u prikupljanju podataka

• Diskusija i usvajanje pojedinačnih “draft” programskih smernica

• Usaglašavanje seta regionalnih indikatora

• Odradjivanje priorita treneinga i prihvatanje nacrta trening programa

Uključujuci: Pripremu nacrta programskih smernica Komentari zemalja/teritorija uključenih u projekat Diskusija i usvajanje na Prvom Regionalnom

Workshopu

Proizvod: Programske smernice usvojene

FAZA 3: TRENING

• Dizajniranje i sprovodjenje ciljanih trening aktivnosti

• Poboljšanje nacionalnih kapaciteta za beleženje i izveštavanje Pravosudnih i statistika unutrašnjih poslova, u skladu sa medjunarodnim standardima i EU acquis

• Identifikacija oblasti za dalji rad i poboljšanja

Uključujući:

Trening sprovode medjunarodni eksperti zajedno za nacionalnim fokal pointima i nacionalnim partnerima

Trening organizovan za policiju, sudove, tužilaštvo i institucije u oblasti migracija / azila / viza

PRVA REGIONALNA RADIONICA (SKOPJE, MAJ 2010)

Ciljevi

• Prezentacija Izveštaja o tehničkoj proceni

• Identifikacija zajedničkih izazova u prikupljanju podataka

• Prihvatanje pojedinačnih nacrta smernica

• Odredjivanje prioriteta u treningu

• Prihvatanje nacrta trening programa

• Usaglašavanje oko seta regionalnih indikatora

IZAZOVI KRIMINALISTIČKOG I KRIVIČNO PRAVNOG (KKP) STATISTIČKOG SISTEMA NA ZAPADNOM BALKANU

• Razvoj sistema zasnovanog na osobama

• Razvoj boljeg kompjuterizovanog sistema za beleženje podataka

• Dodeljivanje jedinstvenog Integrisanog Broja Predmeta (IBP) osobi – predmetu u cilju pracenja osoba kroz ceo KKP sistem

• Definisanje jasnih pisanih pravila brojanja zabeleženim krivičnim delima

• Trening svog raspoloživog osoblja u cilju implementacije

• Poboljšanje statističke analize prikupljenih podataka

• Poboljšanje javne dostupnosti prikupljenih podataka

JA ĆU SE BAVITI NEKIM, ALI NE SVIM OVIM PITANJIMA

PREPORUKE IZ PROGRAMSKIH SMERNICA

# 1 Izvršilac-oštećeni relacija i – ako je moguće – etnička pripadnost

Predavanje 4

# 3, # 4 Postupanje u slučajevima sa višestrukim delima i osumnjičenima (# 3). ‘pravilo glavnog/vodećeg dela’ (# 3). Trening za ostale o ovome (# 4)

Predavanje 4

# 6, # 7 Publikovanje godišnjih standardnih tabela za dela, izvršioce i oštećene. Internet publikacije.

Predavanje 3, 5, 6

# 46 Istraživanje oštećenih (Victim surveys) Predavanje 7

PREDAVANJE 2: PREGLED POLICIJSKIH IZVEŠTAJA NA INTERNACIONALNOM & NACIONALNOM NIVOU

• Potreba za validnim podacima i zajedničkim standardima – malo pridikovanja!

• Glavne medjunarodne kompilacije policijskih statistika

• Dva primera nacionalnih izveštaja

Engleska & Vels

Novi Zeland

• Uvod u predložene regionalne indikatore i probnu vežbu prikupljanja podataka

POTREBA ZA VALIDNIM STATISTIKAMA

• Politika borbe protiv kriminala bazirana na znanju....

Potrebno je da znate ‘činjenice’

• Da interpretirate vaše znanje....

Potrebno je da poredite sa godinama i sa zemljama

• Da poredite....

Vaši podaci moraju biti uporedivi u okviru vaših vlastitih nadležnosti tokom vremena i –idealno – sa drugim nadležnostima

• Da bude uporedivo....

Znači da su su primenjeni zajednički standardi – u okviru nadležnosti i tokom vremena a – idealno – jednako sa drugim nadležnostima

po Kauko Aromaa (HEUNI)

ZAJEDNIČKI STANDARDI

• Posao se razvija brzo u UN i EU

Uputstva sa smernicama UN i EU (veliki broj!)

• Ali, postoje značajne poteškoće u dosezanju uporedivosti iz rasloga:

Različiti pravni okviri i definicije dela

Različito policijsko i tužilačko uredjenje

Različiti kapaciteti u krivično pravnim agencijama

Različiti operativni zahtevi kojima statistike služe

Različita pravila brojanja (Predavanje 4)

MEDJUNARODNI IZVEŠTAJI

• Ne tako duga tradicija

• Svi imaju suštinske nedostatke

• World Health Organisation (SZO) – pokriva nasilje (verovatno najmanje uporedivo)

• UN Pregled Kriminalnih trendova i rada krivično pravnog sistem (UN – CTS)

• European Sourcebook

• Eurostat: Statistika u fokusu – Kriminal i krivično pravo

• Poslednje izdanje 2010 (obuhvata podatke od 1996 – 2006)

• Podaci su dostupni

• Makedonija obezbedila podatke za 9. i 10. Pregled (ne i 11th)

• Pokriva više nego policijski zabeležen kriminal – npr. Broj zaposlenih u Krivično pravnom sistemu i broj broj zatvorenika

• Zahtevani podaci su uprošćeni tokom vremena

http://www.unodc.org/documents/data-and-analysis/Crime-statistics/International_Statistics_on_Crime_and_Justice.pdf

UJEDINJENE NACIJE

• Poslednje izdanje 2010

• Tri predthodna izdanja

• Podaci su dostupni

• Makedonija nije dostavila podatke

• Dosta uradjeno na poboljšanju i uporedivosti dokumenata

http://www.europeansourcebook.org/ob285_full.pdf

EUROPEAN SOURCEBOOK

• Poslednje izdanje 2009

• Po uzoru na Sourcebook

• Makedonija dostavila podatke

• Sedam vrsta kriminala

• Limitirani komentari, ali dobre primedbe

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-SF-09-036/EN/KS-SF-09-036-EN.PDF

EUROSTAT

NACIONALNI IZVESTAJI

• Velika razlika u stilovima

• Obično godišnji

• Ponekad sa drugim informacijama o krivično pravnom sistemu, ponekad bez

• Ponekad sa posebnim temema, ponekad bez

• USA – ‘Index’ kriminala isključivo

• Sada uobičajeno dostupni na web-u

• Nešto od podataka je moguće preuzeti sa interneta

ENGLESKA & VELS

• Publikacije se menjale tokom vremena

• Sada obuhvata Britansko istraživanje kriminala (British Crime Survey ) i policijske podatke

• Proizvodnja dodatnih izveštaja – npr. ubistva

• Postoje kvartalni bilteni

• Publikacija pažljivo kontrolisana od strane Nacionalnog statističkog ureda

ENGLESKA & VELS (2)

Psolednja publikacija pokriva: Obim i trendove kriminala Dela sa elementima nasilja i seksualni delikti Imovinski kriminal Publikacija zapažanja Otkrivanje kriminala Geografski obrasci kriminala

Većina poglavlja bazirana na policijskim ciframa i Britanskom istraživanju kriminala

Diskontinuitet u policijskim podacima Velike promene u praćenju dela u 1998

npr. manji napadi Takodje promene u praksi vodjenja policijskih evidencija

npr. brojanje po žrtvama/oštećenim

NOVI ZELANDDOBRE STRANE

• Iskren

• Prikazuje otkrivanje (rešavanje)

• Mesečni podaci dostupni u mreži

LOŠE STRANE

• Obe, fiskalne i kalendarske, godišnje publikacije - previše

• Premalo komentara (neophodno pročitati i policijski godišnji izveštaj)

• Ništa o oštećenima/žrtvama

• Ništa o izvršiocima

NOVI ZELAND(2)

• Statistički pregled u 2009 (prethodni pregled 1982)

– npr. preporuke za evidentiranje relacija oštećeni-počinilac

• Diskontinuitet u podacima

Velike promene u kompjuterskom sistemu

Novi sistem znači da je manje dela‘izgubljeno’

Nova pravila policijskog vodjenja evidencija

Dovodjenje nekih oblasti na nivo do tada ‘najvelikodušnije’ evidentiranih

PREDLOŽENI REGIONALNI INDIKATORI (1)

Br. DELA zabeleženih od strane policije, po vrsti dela

Zabeleženo od strane policije (neka dela nisu prijavljena od strane oštećenog/žrtve)

Br. OSOBA zabeleženih od strane policije kao osumjičeni, po vrsti dela

Prva faza u izračunavanju ‘stopa’ . U postojećem sistemu, oni su ‘osumnjičeni’.

Br. OSOBA (osumnjičenih), po starosnom dobuBr. OSOBA (osumnjičenih), po poluBr. OSOBA (osumnjičenih), po državljanstvuBr. OSOBA (osumnjičenih), po etničkoj pripadnosti

Do sada se ne prikuplja

Br. OSOBA (osumnjičenih), po tome da li su povratnici ili ne

Izvodljivo?


Br. OŠTEĆENIH u registrovanim delima, po vrsti dela

Pitanje prebrojavanja oštećenih

Br. OŠTEĆENIH po godinama starostiBr. OŠTEĆENIH po polu

Br. OŠTEĆENIH po državljanstvu

Br. OŠTEĆENIH po etničkoj pripadnosti

Može biti problematično za neke vrste dela

Relacija izvršilac – oštećeni u zabeleženim delima, po vrsti dela


Viktimizacijske stope (preovladavajuće stope) po vrsti dela prema istraživanju medju žrtvama(oštećenima)

Dela uključena u okvir istraživanja

Udeo prijavljenih i neprijavljenih dela prema istrazivanju medju žrtvama

Dela ‘prijavljena’ policiji, ili dela o kojima je‘policija došla do saznanja’

DELA ZA REGIONALNE INDIKATORE

Sledeće vrste dela su smatraju kao jezgro dela koja će biti pokrivena u 12-oj UN anketi, do kraja 2010:

Namerno ubistvoNasilni kriminal

NapadSeksualno nasiljeSilovanjeRazbojništvo

Imovinski kriminalKradjaKradja motornog vozilaProvala

Droga – posedovanje/upotrebaTrgovina drogomKidnapovanje radi otkupa

Ova sva dela nisu obuhvacena u pilot vezbi prikupljana podataka

PREDAVANJE 3: TABELE I ANALIZE U MAKEDONSKIM POLICIJSKIM IZVEŠTAJIMA

• Koje tabele izazivaju najviše problema?

• Na koji način ovi problemi mogu da budu najbolje rešeni?

• Koje tabele su najčešće tražene, korišćene i uvezivane?

• Postoje li tabele koje se ne koriste ili vam se ne svidjaju?

• Koliko tabele zadovoljavaju zahteve predloženih Regionalnih indikatora i pilot vežbe prikupljanja podataka?

PREDAVANJE 4: POSEBNO IZDVOJENO IZ PREPORUKA

• Princip vodećeg/glavnog dela (Preporuka 3)

• Višestruka dela i osumnjičeni (Preporuka 3)

• Uticaj na trening

• Relacija oštećeni-izvršilac (Preporuka 1)

• Etnička pripadnost izvršioca i oštećenog (Preporuka 1)

PRAVILA BROJANJA U POLICIJSKOJ STATISTICI

“…. pravila primenjena u svakoj zemlji za brojanje dela uključenih u statistiku kriminala. Takva pravila se razlikuju … stoga uvodjenje razlika u zableleženim stopama kriminala ne reflektuje stvarne razlike u nivou kriminala”.

Aebi 2003, p. 1.

Ono što znamo je da ne postoji SKLAD u pravilima brojanja na zapadnom Balkanu ili medju drugim državama

Medjutim, postoje smernice ‘najbolje prakse’

PRAVILO VODECEG DELA(PVD)

Medjunarodne smernice sugerišu da može biti prikladno primeniti PVD kod brojanja i izveštavanja o delima.

Pisana pravila brojanja bi trebala reći da li se PVD primenjuje ili ne

• Na zapadnom Balkanu jedino Albanija primenjuje PVD

• U zapadnim zemljama, oko polovine primenjuje PVD a polovina ne

• Glavno je da znamo (ako nema PVD, stopa kriminala je veća)

Idealno, PVD bi trebao biti uskladjen izmedju agencija – policija, tužilaštva, sudovi

• ALI promena na PVD će smanjiti broj registrovanih dela i izazvati ‘prekid’ u statističkim serijama kriminala

PRINCIP VODEĆEG DELA - PRIMER

Delo

PVD Bez PVD

Napad

Šteta izazvana kriminalom

Dela 1 2

Izvršioci

VIŠESTRUKI IZVRŠIOCI / OSUMNJIČENI

Ako postoji više od jednog izvršioca uključenog u jedno delo, šest zemalja zapadnog Balkana beleži jedno delo (uključujući Makedoniju)

U jednoj zemlji, broj dela = broj učinilaca

U slučaju osumnjičenih, razumno je računati dvaIzvršioci (osumnjičeni)

Bez PVDJedan Dva

Napad

Šteta izazvana kriminalom

Dela 2 2?

Osumnjičeni 1 2

VIŠESTRUKA DELA

Šta se dogadja kada oštećeni u jednoj prijavi navede više od jednog dela? Na primer, različiti slučajevi nasilja u porodici...

• Na zapadnom Balkanu, pravilo je da se sva dela evidentiraju, sa izuzetkom Albanije

Jako je važno da se pravila razumeju i stalno primenjuju

UTICAJ NA TRENING

Da li su različita pravila brojanja dovoljno

razumljiva?

Da li se uvek primenjuju?

Gde se javljaju problemi?

Kako se pravila uklapaju u ono što tužilaštva i sudovi broje?

RELACIJA OŠTEĆENI-POČINILAC

Primarni interes je u:

• Ljudi se poznaju>>> ne znaju jedni druge

Važno za ‘nasilje stranaca’

• Ljudi koji su (ili su bili) partneri (‘partnersko nasilje’)

Nasilje bivšeg partnera se posmatra jednako kao nasilje sadašnjih partnera

• Ljudi koji su u porodičnim relacijama su u širem rasponu nego partneri (‘nasilje u porodici’)

Posotoji nekoliko mogućih klasifikacija

RELACIJA OŠTEĆENI-POČINILAC (2)

MEDJUNARODNO ISTRAŽIVANJE O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA

1 BRAČNI DRUG, PARTNER (U TO VREME)

2 BIVŠI BRAČNI DRUG, BIVŠI PARTNER (U TO VREME)

3 MOMAK (U TO VREME)

4 BIVŠI MOMAK (U TO VREME)

5 RODJAK

6 BLISKI RODJAK

7 NEKO SA KIM ON/ONA RADI/RADIO-LA

8 NIJEDNO OD NAVEDENOG

9 ODBIJA DA KAŽE

RELACIJA OŠTEĆENI-POČINILAC (3)

UN UPUTSTVO ZA RAZVOJ SISTEMA KRIVIČNO-PRAVNE STATISTIKE (pp. 55 I 60)

SupružnikPitanje ‘partnera’Bivši supružnik

Roditelj Pitanje poočima/pomajkeDete Šta je‘dete’Ostala rodbina Koliko široko se shvata

‘porodica’Drug Dečko / Devojka?Poslovne ralacije

Poznanik

Stranac Vidjen ranije ali i dalje nepoznat?

Ostalo Pitanje poznat ili ne

ETNIČKA PRIPADNOST

Korišteno na primer za ‘prijavljeni odrasli počinioci’

Makedonci

Albanci

Turci

Vlasi

Serbi

Bošnjaci

Ostali (1%)

Nepoznato (3%)

DELA BITNA ZA PILOT VEŽBU PRIKUPLJANJA PODATAKA

1. Sva dela2. Ubistva3. Nasilni kriminal

NapadSeksualno nasilje

SilovanjaRazbojništvo

• Trgovina drogom• Posedovanje/upotreba droge• Krijumčarenje migranata• Trgovina ljudima• Ukuno dela korupcije

Mito

INFORMACIJE KOJE TREBA DA BUDU PRIKUPLJENE U PILOT VEŽBI PRIKUPLJANJA PODATAKA

1. Broj dela registrovanih od strane policije, po vrsti dela

2. Broj lica registrovanih od strane policije kao osumnjičeni, po vrsti

dela

3. Profil lica registrovanih od strane policije kao osumnjičeni, po vrsti

dela iPoluStarostiDržavljanstvuEtničkoj pripadnostiRecidivizmu

4. Relacija oštećeni-počinilac, po vrsti dela

5. Profil oštećenih registrovanih od strane policije, po vrsti dela i + PoluStarostiDržavljanstvuEtničkoj pripadnosti

PREDAVANJE 6: OBJAVLJIVANJE REZULTATA, ANALIZE I TUMAČENJE

Koje vrste publikacija su izvodljive?

Koja učestalost objavljivanja je izvodljiva?

Poklapanje zahteva različitih korisnika

Koje vrste analiza su najbolje? Koje su izvodljive?

Vrsta i količina analize i tumačenja

PREDAVANJE 7: ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA

• Svrhe istraživanja o žrtvama/oštećenima

• Prednosti i nedostaci

• Tri međunarodne komparativne vežbe

Međunarodno istraživanje o žrtvama kriminala

(ICVS)

ICVS-11

Eurostat istraživanje u 2013

Istraživanje o korupciji na zapadnom Balkanu

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (1)

• Razvijena 1970-tih (SAD, Holandija, Skandinavija)

• Mnoge države sada imaju svoja “dogovorena”

istraživanja

koja se sprovode već godinama

pružajući nezavisno merenje trendova u kriminalu

• Ta dogovorena istraživanja nisu dovoljno uporediva

e.g., Razlike u obuhvatnosti dela

Pravila brojanja!

• Neka međunarodna istraživanja (kasnije)


• Fokusiraju se na pojedince i njihova lična iskustva

Da li je, ili ne, bilo prijave policiji

Stoga se dobija nezavisno merenje stope kriminala

• Dobra za opisivanje prirode svakodnevnog iskustva• Mogu da ukažu na grupe ljudi koje su izložene najvećem riyiku

(prikupljanjem socio-demografskih podataka)

• Koriste metodologiju istraživanja uzorka – uglavnom da bi se

dobili reprezentativni uzorci

• Najčešća su istraživanja domaćinstava, ali takođe postoje i

Istraživanja o poslovanju• Uopšteno, obuhvataju druge teme vezane za kriminal – npr.

strah od kriminala, bezbednosne mere, ponašanja prema policiji


• Ponekad se fokusiraju na posebne grupenpr. žene, etničke manjine

• Ponekad se fokusiraju na posebne vrste delanpr. nasilje u porodici, seksualna viktimizacija

• Uglavnom mere viktimizaciju tokom poslednje godine (a ponekad i duže)

• Mnoge države imaju svoja “dogovorena” istraživanja Koja sprovode već godinama – pružajući nezavisno

merenje trendova u kriminalu• Ta dogovorena istraživanja nisu dovoljno uporediva

npr. Razlike u obuhvatnosti dela Pravila brojanja!

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (OGRANIČENJA)

• Ne mogu da obuhvate sva dela Ubistvo (očigledno) Prevara Deca kao žrtve/oštećeni se teško otkrivaju

• Postoji mogućnost da se u velikom broju slučajeva ne dobije odgovor Da li su oni koji ne odgovore razlikuju?

• Da li se oni koji odgovore sećaju svega? Manji presupi će verovatno biti zaboravljeni

• Da li oni koji odgovaraju govore sve licu koje ih intervjuiše? (Nasilje u porodici)

• Greška uzorka Problematično za mnoga neuobičajena dela (npr.

razbojništvo)

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (METODE)

• Intervjui licem u lice su bili “zlatni standard” – ali skupi• Kompjuterska tehnologija – napravila veliki pomak

CAPI – Intervjuisanje lica uz pomoć kompjutera CATI – Intervjuisanje putem telefona uz pomoć

kompjutera Jeftini, ali ograničavaju dužinu trajanja intervjua Povećanje broja korisnika mobilnih telefona

predstavlja problem CASI – Samointervjuisanje uz pomoć kompjutera Dobro za osetljive teme

• Upitnici koji se šalju putem pošte su neuobičajeni Jeftini ali uz slab odgovor

• Istraživanja putem interneta su u razvoju – Web intervjuisanje (CAWI) Ali će biti potrebno mnogo testiranja

MEĐUNARODNA ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA

• Uspostavljena zato što nezavisna istraživanja nisu

uporediva

Namera je bila da se koriste identični upitnici

Iste metode analize

• Nekoliko međunarodnih istraživanja o poslovanju

• Neka međunarodna istraživanja o nasilju nad ženama

ali nekima nedostaje uporedivost – npr. WHO

NAJVAŽNIJA ISTRAŽIVANJA

Međunarodno istraživanje o žrtvama kriminala (ICVS)

Pet godina - 1989, 1992, 1996, 2000, 2004/5

Tirana (Albanija) ‘96; Zagreb (Hrvatska) ‘96, 2000; Skoplje ’86 Beograd (Jugosl.) ‘96

2004/5 ICVS – dve različite teme

EU-ICVS15 država članica

ICVS van EU15 država

Svi obavešteni, 30 država + 33 istraživanja po gradovimaNijedna od zapadnobalkanskih zemalja

ICVS-II – 2 rundeUglavnom testiranje (uključujući CAWI)

2008.4 države

2010.6 država

ISTRAŽIVANJA KOJA TREBA ZAVRŠITI

Eurostat 2013

Sve države članice

Upitnik je pokrenut i testiran u 17 država

Upitnik je sada revidiran (pogledajte materijal) ali još

uvek nije usvojen

ISTRAŽIVANJA UNODC O KORUPCJI NA ZAPADNOM BALKANU

Ima model kratkog istraživanja o žrtvama/oštećenima (pogledajte materijal)

Uglavnom nacionalni Zavodi za statistikuRad na terenu zavšen u Makedoniji

Rezultati u decembru 2010?

POZICIJA

• Manje izmene u metodologiji mogu poremetiti

uporedivost čak i sa istraživanjima tokom kojih se

koriste slični upitinici

• Može se desiti da rezultati o žrtvama/oštećenima na

Zapadnom Balkanu (u istraživanju o korupciji) ne mogu

biti uporedivi

Zbog manjeg broja tragova o tome šta je uključeno

u delo

Nasilna viktimizacija je posebno problematična

• Eurostat 2013 upitnik će imati različita pitanja o tome

šta sve može biti uvršteno u nasilje

PREDAVANJE 8 ZAKLJUČAK I PLANOVI ZA BUDUĆNOST

[Kratak pregled prethodnih predavanja – da bude završeno tokom treninga]

ŠTA ZAHTEVA VIŠE PAŽNJE

[Stavke iz prethodnog predavanja]

OTVORENA DISKUSIJA

KRATKOROČNI I DUGOROČNI CILJEVI

KOJI SU CILJEVI?

KOJI SU DUGOROČNOG KARAKTERA?

KOJI SU KRATKOROČNOG KARAKTERA?

KRATKOROČNI CILJEVI – KORACI I ROKOVI

DUGOROČNI CILJEVI – KORACI I ROKOVI

Documents

PAT MAYHEW