PBH1

OPTA I NEORGANSKA HEMIJAI-II; 4+4

Uvod i osnovni stehiometrijski zakoni. Gasni zakoni, gasna gustina i izvoenje formula. Klasifikacija elemenata, struktura atoma, hemijske veze i molekulsko orbitalni dijagrami.Geometrijska struktura molekula, hibridizacija, rezonancija. Kompleksna jedinjenja. Rastvori: podela, osobine, ravnotee u rastvorima. Hemijska kinetika i ravnotea u homogenim i heterogenim sistemima. Galvanski elementi i elektroliza. Radioaktivnost, transuranski elementi i lanane nuklearne reakcije. Pregled hemijskih osobina po grupama periodnog sistema.

PBH2

MORFOLOGIJA BILJAKAIII; 2+2, 2+2 Nain polaganja ispita: praktino i usmeno.

TEORIJSKA NASTAVA I Citologija (8 asova) (1) Mikroskop. Graa biljne elije. elijski zid. Sekundarne promene elijskog zida. elijske membrane. (2) elijske organele: endoplzmatini retikulum, goldijev aparat, mitohondrije, ribozomi, lizozomi, sferozomi, mikrocevice. Jedro. Jedarce. Hromozomi. (3) elijske deobe: mitoza, citokineza, mejoza. (4) Produkti ivotne delatnosti elije. Vakuola i elijski sok. II Histologija (12 asova) (1) Poreklo i postanak tkiva. Prividna i prava tkiva, intercelulari. Klasifikacija tkiva. (2) Tvorna tkiva (meristemi). Primarni, sekundarni meristemi i meristemoidi. Vegetaciona kupa stabla i korena. Kambijum. Apikalni, lateralni, interkalarni, traumatini , reproduktivni meristemi. Trajna tkiva. (3) Pokorina tkiva. Epidermis, pluta, mrtva kora. (4) Mehanika tkiva. Kolenhim, sklerenhim, sklereidi. (5) Tkiva za apsorpciju. Korenske dlake. Velamen radikum. (6) Tkiva za fotosintezu. Palisadno i sunerasto tkivo. Naborani hlorenhim. (7) Provodna tkiva. Hadrom. Leptom. Traheje, traheide, sitaste cevi, elije pratilice, kambiform elije, provodni parenhim, mlene cevi. Provodni snopii. (8) Tkiva za magacioniranje vode. Tkiva za magacioniranje organskih materija. (9) Tkiva za provetravanje. Stome. Lenticele. (10) Tkiva za izluivanje. Sekreti, ekskreti, rekreti. Izluivanje vode ( hidatode). Izluivanje nektara (nektarije). Izluivanje sokova za varenje. Izluivanje sluzi, smola i etarskih ulja.. III Morfologija i anatomija tela i vegetativnih organa (20 asova) (1) Postanak ivota i pojava prvih biljaka. Karakteristine pojave u vezi sa novim nainom ivota. Grananje. Simetrija. Analogija. Homologija. Konvergencija. Redukcija. Atavizam. Korelacija. Metamorfoza. Klica i klijanje. (2) Koren. Primarna graa korena. Korenske dlake. Provodni snopi. Prelaz radijalnog u kolateralne provodne snopie stabla. Sekundarno debljanje korena Liliopsida, Magnoliopsida i Pinopsida. Vrste korena i njegove metamorfoze. Simbioza korena i bakterija. Mikoriza. Biljke bez korenovog sistema. (3) Stablo. Uporedna morfoloko-anatomska graa stabla: Bryophyta mahovine, Lycopodiophyta preice, Equisetophyta rastavii, Polypodiophyta paprati, Magnoliophyta cvetnice. Forme i tipovi stabla. Veliina stabla i starost. Primarna graa stabla Magnoliopsida. Graa rizoma, krtola i stabla vodenih biljaka. Sekundarna graa stabla Liliopsida, Magnoliopsida i Pinopsida. Atipsko debljanje stabla. Izdanak. Vrste izdanaka. Pupoljci. Oiljci. Metamorfoze izdanaka. (4) List. Forma i tipovi listova. Nervatura. Anatomska graa lista Pinopsida, Magnoliopsida, Liliopsida. Raspored listova. Metamorfoze listova. Insektivorne biljke. Otpadanje lia. Zalisci, metamorfoze. IV Razmnoavanje biljaka (20 asova) (1) Vrste razmnoavanja: vegetativno (prirodno i vetako kalemljenje), bespolno i polno. Smena generacija kod algi, mahovina i paprati. Polno razmnoavanje Pynophyta (Cycadales, Pinales). Polno razmnoavanje Magnoliophyta. (2) Cvet. Cvetni delovi. Poreklo i raspored cvetnih delova. (3) aica. (4) Krunica. (5) Pranici. Mikrosporogeneza. Polenova zrna. (6) Tuak. Semeni zameci. Placentacija. Makrosporogeneza. (7) Nektarije. Dijagram cveta. Formula cveta. (8) Cvasti. Racemozne cvasti, cimozne cvasti. (9) Opraivanje. (10) Oploenje. Obrazovanje semena i ploda. Poliembrionija. Partenogeneza. (11) Seme. (12) Plod. Klasifikacija plodova. Rasprostiranje semena i plodova. PRAKTINA NASTAVA I Mikroskop (3 asa).

II Anatomija (1) elija Allium, Mnium, Tradescantia (stomin aparat), Pirus (sklereidi). (3 asa). (2) Graa krtole Solanum tuberosum. Graa ploda itarica Triticum vulgare. (3 asa). (3) Primarna graa stabla Liliopsida Zea mays. (3 asova). (4) Primarna graa stabla Magnoliopsida Ranunculus repens, Cucurbita pepo. (6 asova). (5) Sekundarna graa stabla Aristolochia sipho, Helianthus annus, Pinus silvestris, Tilia sp., (10 asova). (6) Primarna graa korena Iris germanica i Ranunculus repens. (3 asa). (7) Graa rizoma Pteridium aquilinum i Convalaria majalis. (3 asa). (8) Graa lista Ficus elastica, Fagus silvatica, Nerium oleander, Pinus silvestris, Abies alba, Nimphaea alba, Stipa penata (6 asova). III Organografija Posmatranje i uoavanje (na sveem materijalu) vegetativnih i reproduktivnih organa kod biljaka, karakteristinih pojava i metamorfoza. (1) Pojave. Heterofilija, Anizofilija, Gamofilija, Pseudantia... (2) Koren. Tipovi korena. Metamorfoze korena. (3) Izdanak. Metamorfoze izdanka. Grananje. (4) List. Metamorfoze lista. Lisni raspored. (5) Zalisci. Metamorfoze zalistaka. (6) Cvet. Cvetni delovi. (7) Cvasti. Racemozne i cimozne cvasti. (8) Plod. Klasifikacija plodova. (20 asova). Praktina nastava se pored laboratorije izvodi i na terenu van Beograda na trodnevnoj ekskurziji. UDBENIKA LITERATURA: Blaeni, J. PRAKTIKUM IZ ANATOMIJE BILJAKA, Nauna knjiga, Beograd, 1988. Denffer, D., Zigler, H. BOTANIKA (MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA), kolska knjiga, Zagreb, 1978. Esau, K. ANATOMY OF SEED PLANTS , New York London, 1975. Fahn, A. PLANT ANATOMY, Pergamon Press, London, 1990. Karagozova, M. ANATOMIJA NA RASTENIJATA, Sofija, 1970. Metcalfe C.R. and Chalk, L. ANATOMY OF THE DICOTYLEDONS, Clarendon Press, Oxford, 1983. Petkovi, B. MORFOLOGIJA BILJAKA SA PRAKTIKUMOM (skripta), 1997. Srasburger, E. LEHRBUCH DER BOTANIK FR HOCHSCHULEN, Gustav Fischer verlag Stuttgart, 1978. Tati, B., Petkovi, B. MORFOLOGIJA BILJAKA, Nauna knjiga, Beograd, 1991.

PBH3

MATEMATIKAI; 2+2 Nain polaganja ispita:

Osnovni pojmovi o skupovima. Skup realnih brojeva (brojni sistem) Apsolutna vrednost broja. Kombinatorika. Binomni obrazac. Pojam funkcije i osnovne osobine. Elementarne funkcije. Pojam niza Granina vrednost niza i funkcije. Neprekidnost. Izvod funkcije. Pojam neodreenog i odreenog integrala, osnovne osobine. Izraunavanje. Opti i sluajni dogaaji. Pojam verovatnoe sluajnih dogaaja i osnovne osobine. Uslovna verovatnoa. Bojesova formula. Sluajne promenljive. Matematiko oekivanje i varijansa (disperzija). Nejednakost ebieva. Binomna, Puasonova i normalna raspodela. Populacija, o eleje populacije, uzorak, statistika. Srednja vrednost i varijansa uzoraka. Ocene parametara raspodela, takaste i intervalne ocene. Dvodimenzionalne raspodele. Korelacija. Linearna regresija.

PBH4

FIZIKAI; 2+3

Teorijska nastava 1. Osnovi mehanike (8 asova). Referentni sistemi. Poloaj materijalne take. Defnicija brzine. Ravnomerno pravolinijsko i ravnomerno promenljivo kretanje. Primeri. Ravnomerno kruno i ravnomerno promenljivo kruno kretanje. Normalno i ukupno ubrzanje materijalne take. Pojam mase i sile. Njutnovi zakoni dinamike za translaciju. Impuls i impuls sile. Reavanje problema iz dinamike. Primeri. Njutnovi zakoni dinamike za rotaciju. Moment inercije tela. Primeri. Moment sile i moment impulsa. Zakon odranja impulsa i momenta impulsa. Pojam rada u mehanici. Kinetika i potencijalna energija. Snaga. Zakon odranja mehanike energije. Primeri. Apsolutno elestian i apsolutno neelastian sudar tela. Oscilatorno kretanje materijalne take. Harmonijske oscilacije. Energija harmonijskog oscilovanja. Priguene oscilacije. Logaritamski dekrement. Prinudne oscilacije. Talasi. Osnovni parametri. Vrste talasa. Jednaina ravnih harmonijskih talasa. Zvuk. Osnovne karakteristike zvunih talasa. Doplerov efekat. Primeri. Pritisak u tenostima. Paskalov zakon. Hidrostatiki pritisak. Arhimedov zakon. Sila potiska. Uslovi plivanja tela u tenostima. Strujna linija. Strujna cev. Stacionarno strujanje tenosti. Jednaina kontinuiteta. Bernulijeva jednaina. Primeri. Venturijeva cev. Torielijeva formula. Viskoznost tenosti. Njutnov zakon viskoznosti. Kretanje viskozne tenosti kroz cev. Stoksov zakon. 2. Osnovi molekularno-kinetike teorije termodinamike (6 asova). Idealni gas. Osnovne relacije u molekularno-kinetikoj teoriji gasova. Meksvelov zakon raspodele molekula gasa po brzinama. Srednji broj sudara i srednja duina slobodnog puta molekula. Gasni zakoni i jednaina stanja idealnog gasa. Rad i toplota. Primer kod izotermnog procesa. Prvi princip termodinamike. Posebni sluajevi. Unutranja energija gasa. Specifina toplota gasa. Majerova relacija. Adijabatski proces. Poasonova konstanta za razliite gasove. Drugi princip termodinamike. Koefcijent korisnog dejstva. Karnoov ciklus. Pojam entropije. Statistiki smisao entropij e. Entropija biolokih sistema. 3. Osnovi elektromaguetizma (8 asova). Interakcija naelektrisanih tela. Kulonov zakon. Pojam elektrinog polja. Linije sile. Fluks elektrinog polja. Gausova teorema za elektrino polje. Primeri. Rad sile elektrostatikog polja. Potencijal. Provodnici i dielektrici u elektrinom polju. Elektrini kapacitet provodnika. Kondenzatori. Energija elektrostatikog polja. Jaina struje. Razlika potencijala. Elektromotorna sila. Omov zakon. Vezivanje otpornika. Kirhovljeva pravila. Dul-Lencov zakon. Elektrina struja u gasovima. Elektrina struja u tenostima. Magnetno polje. Amperov zakon. Strujna kontura u magnetnom polju. Jaina magnetnog polja. Bio-SavarLaplasov zakon. Magnetna interakcija provodnika sa strujom. Fluks vektora magnetne indukcije. Rad pri kretanju provod-nika sa strujom u magnetnorn polju. Kretanje naelektrisane estice u magnetnom polju. Lorencova sila. Elektromagnetna indukcija. Lencovo pravilo. Samoindukcija i uzajamna indukcija. Energija magnetnog polja. Pojam naizmenine struje. Osnovne karakteristike naizmenine struje. 4. Elektromagnetni talasi i optika (4 asa). Osnovne osobine elektromagnetnih talasa i njihova klasifikacja. Zakon refleksije i prelamanja. Totalna refleksija. Ogledala (vrste, osobine). Soiva. Osnovna jednaina za soiva. Lupa. Optika mo. Optiki mikroskop. Interferencija elektromagnetnih talasa. Difrakcija elektromagnetnih talasa na pukotini i reetki. 5. Osnovi atomske i nuklearne fizike (6 asova). Plankov zakon zraenja. Vinov zakon pomeranja. Stefanov zakon zraenja. Fo-toefekat. Pojam fotona. Korpuskularno-talasni dualizam svetlosti. Spektri atoma (spektralne linije). Struktura atoma. Modeli. Borovi postulati. Elementarna teorija atoma vodonika. Atomsko jezgro. Sastav i osobine. Radioaktivnost. Vrste radioak-tivnog zraenja (alfa i beta zraci). Gama-zraci i neutronsko zraenje. Nuklearne reakcije. Zakon radioaktivnog raspada. Praktina nastava - Merenje mase. Terazije. - Odredjivanje koeficijenta viskoznosti. - Proveravanje Bernulijeve jednaine. - Omov zakon za jednosmerne struje. - Elektroliza vode. - Omov zakon za naizmenine struje. - Odredjivanje koeficijenta apsorpcije gama-zraenja. - Spektralna analiza.

PBH5

ISTORIJA HEMIJE I; 2+0

Poeci primene hemije i praktina znanja starih naroda. Nauna misao grkih filozofa. Aleksandrijska kola i razvoj hemije u Kini, Indiji i arapskom svetu. Prenoenje hemije na Zapad, evropska alhemija. Jatrohemija. Hemijska teorija i praksa u XVII veku. Gorenje i kalcinacija; flogistonska teorija. Otkrie gasova. Lavoazje i poeci moderne hemije. Hemijski elementi i hemijska nomenklatura; simboli i formule. Osnovni hemijski zakoni. Atomska teorija. Elektrohemijska teorija. Razvoj organske hemije, teorije i organska sinteza, strukturna teorija. Sistematizacija neorganskih jedinjenja i periodni sistem elemenata. Razvoj fizike hemije. Radioaktivost i atomska struktura. Hemijska industrija i moderna nauka. Razvoj hemije u Srbiji.

PBH6

OPTA ZOOLOGIJAII; 4+4 Nain polaganja ispita: praktino i usmeno

TEORIJSKA NASTAVA Funkcionalna anatomija elije. Plazma membrana. Nukleus. Nukleusni omota. Prokariotski i eukariotski sistemi. elijski ciklus. Nukleolus. Unutarelijski odeljci. Granularni endoplazmatini retikulum. Agranularni endoplazmatini retikulum. Sistem vakuola. Goldi kompleks. Lizozomi. Peroksizomi. Sekretorne granule. Mitohondrije. Citoplazmatski matriks. Mikrofilamenti i miina kontrakcija. Mikrotubule. Amitoza. Mitoza. Mejoza. Epitelna tkiva. Opte odlike. Jednoslojni epiteli.Jednoslojni ploasti epitel. Jednoslojni kockasti epitel. Jednoslojni cilindrini epitel. Jednoslojni cilindrini trepljasti epitel. Pseudostratifikovani epitel. Vieslojni epteli .Vieslojni ploast. Vieslojni cilindrini. Prelazni epitel. Vezivna tkiva. Krv .Eritrociti. Retikulociti. Leukociti. Limfociti. Limfa. Vlakna vezivnih tkiva. elije vezivnih tkiva. Klasifikacija vezivnih tkiva (embrionalno i adultna veziva). Retikularno-vezivno tkivo. Neorganizovano -rastresito vezivno tkivo. Neorganizovano -gusto vezivno tkivo. Organizovano -gusto vezivno tkivo. Elastino tkivo. Pigmentno tkivo. Masno -adipozno tkivo. Potporna vezivna tkiva. Hrskaviavo tkivo (hijalinska hrskavica; elastina hrskavica; vlaknasta hrkavica). Kotano tkivo. Mikro i makrostruktura kotanog tkiva. elije kotanog tkiva. Intramembranozna I endohondralna osifikacija. Miino tkivo. Glatko miino tkivo. Miofibrile i mikrofilamenti. Poprenoprugasto miino tkivo. Citologija miinog vlakna. Miina kontrakcija. Hipoteza klizajuih filamenata. Srano miino tkivo. Nervno tkivo. Nervne elije. Nervna vlakna. Sinapse. Neuroglija. Ependimske elije. Astrociti. Oligodendrociti. Mikroglija. Osnovna organizacija centralnog nervnog sistema. Osnovne faze razvia ontogenetskih sistema. Spermatogeneza. Struktura spermatozoida. Oogeneza .Hormonalna kontrola oogeneze. Organizacija jajeta. Sazrevanje i ovulacija. Jajne opne. Oplodjenje .Aktivacija jajeta. Obrazovanje diploidnog jedra zigota. Partenogeneza. Brazdanje i blastulacija. Mehanizam brazdanja. Tipovi brazdanja. Blastulacija. tipovi blastule. Gastrulacija i formiranje zaetaka organa. Gastrulacija kod amfioksusa. Gastrulacija kod morskog jea. Gastrulacija kod embriona vodozemaca. Gastrulacija kod embriona ptica. Gastrulacija kod embriona sisara. Obrazovanje telesne ose kimenjaka (vodozemci. Dorzalna usna blastopora primarni organizator). Obrazovanje zaetaka organa. Embrionalne adaptacije. Ekstraembrionalne tvorevine kod gmizavaca i ptica. Odnos izmedju embriona i majinskog organizma kod sisara. Implantacija i razvie ekstrambrionalnih delova. Placentacija i tipovi placenti kod sisara. Rastenje. Rastenje na nivou elije i organizma. Proporcioalno i disproporcionalo rastenje. Metamorfoza. Kritina masa i metamorfoza. Transformtivno razvie. Metamorfoza i direktno razvie kod ascidije. Metamorfoza kod vodozemaca. Hormnalna kontrola metamoroze. Diferencijalna osetljivost tkiva. Metamorfoza kod insekata. Razvojni ciklus. Sadraj i trajanje metamorfoze. Presvlaenje i juvenilni hormon. Regeneracija. Sposonost regeneracije kod razliitih vrsta ivotinja. Stimulacija i supresija regeneracije. Odnos regeneriuih delova i organizma. Regeneracija ekstremieta kod vodozemaca. Polarnost i gradijenti u regeneraciji. Rekonstitucija. Kancer. Karcinogeni stimlusi. Fenotip transformisane elije. Onkogeni virusi. Starenje. elijsko starenje. Ekstracelularno starenje. PRAKTINA NASTAVA 1. Plazma membrana. Mikrovili. Endocitoza, egzocitoza. Dezmozomi. Nukleus. Nukleusni ovoj i pore. Heterohromatin, euhromatin. Mikrografije. 2. Poliribozomi, ribozomi. Granularni i agranularni endomplazmatini retikulum. Goldi kompleks. Lizozomi i peroksizomi. Mitohondrije. Mikrofilamenti, mikrotubule. Mikrografije. 3. Mitoza (Salmo sp.) Mejoza. Mikrografije. 4. Epitelna tkiva. Popreni presek creva ribe (jednoslojni ploasti i cilindrini epitel). Popreni presek traheje make (pseudostratifikovani). Bubreg (kockasti epitel). Popreni presek mokrane beike (prelazni epitel). 5. Vezivna tkiva: Popreni presek traheje make (hijalinska hrskavica). Krv oveka, pacova,

abe, ribe. 6. Miino tkivo. Popreno- prugasta muskulatura popreni i uzduni presek. Presek miokarda i arterije.Glatka muskulatura - Popreni presek creva ribe. Nervno tkivo. Nervna elija. Ganglija make. Akson (uzduni presek). Popremi presek kimene modine. Uzduni presek kore malog mozga. 7. Spermatogeneza. Testis Ascris. Spermatogeneza skakavca. Testis pele. Testis abe. Testis ptice. Spermatozoidi Asterias sp., Lumbricus sp., skakavca, kornjae, pacova, oveka. 8. Oogeneza. Ovarijum Asterias sp., skakavca, pele, ene. 9. Oplodjenje. Sazrevanje jajne elije kod Ascaris megalocephala. Ulazak spermatozoida. Pronukleusi. 4 stupnja. 10. Brazdanje morske zvezde Asterias sp. Polarno telace. Brazdanje. Stupanj posle metamorfoze. Stupnjevi od oplodjene jajne elije do bipinarije. Brazdanje morskog jea Echnius sp. Stupnjevi brazdanja. Larva pluteus. 11. Embrionalno razvie amfioksusa (modeli). 12. Brazdanje i gastrulacija vodozemaca (Ambystoma sp.) rano brazdanje, blastula, gastrula, nervna cev . 13. Brazdanje i gastrulacija vodozemaca (aba) - modeli. 14. Embrionalno razvie ptica (kokoi). Fotografije: embrionalne tvorevine, stupnjevi 24h, 33h, 48h, 60h inkubacije. Stupnjevi: 13h, 18h, 21 h, 24h, 33h inkubacije (in toto preparati). 15. Embrionalno razvie ptice (kokoi). Stupnjevi: 21 h, 33h, 43h serijski preseci; 33h (sagitalni presek). Literatura: Balinsky, B.I. (1981) An introduction to embryology V ed. CBS College Publishing, Philadelphia, 1-688. Browder, L.W., Erickson, C.A. & Jeffrey, W.R. (1993) Developmental biology. Saunders College Publishing, Philadelphia, 1- 754 . uri, B.P .M. (1990) Razvie ivotinja. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1-506. Fawcett, W. & E. Raviola (1994) XII Ed. Bloom and Fawcett, A textbook of histology. Chapman and Hall, New York, 1-963. Gilbert, F.S. (1997) Developmental biology, V Ed. Sinauer Associates Inc. Publishers, Massachussetts, 1-918. Grant, P. (1977) Biology of developing sustems. Holt-Saunders int. Editions, 1-720. Grozdanovi-Radovanovi, J .(1991 ) II izmenjeno i dopunjeno izdanje. Histologija za molekularne biologe. Nauna knjiga, Beograd, 1-646. Grozdanovi-Radovanovi, J. (1992) Citologija. Nauna knjiga, Beograd, 1-404. Hopkins, C.R. (1978) Structure and function of cells. W.B. Saunders Company, London, 1-266. Sadava, E.D. (1993) Cell biology -orgnelle structure and function. Jones & Bartlett Publishers, Boston, 1-698. Smith, C.A., & E.J. Wood (1996) Cell biology. Chapman & Hall, London, 1-531. Walbot, V. & N. Holder (1987) Developmental biology. Random House, New York, 1-731.

PBH7

SISTEMATIKA ALGI, GLJIVA I LIAJEVAII; 3+3 Nain polaganja ispita: praktino i usmeno

TEORIJSKA NASTAVA UVOD (3 asa). Uvod u sistematiku, principi, metode, taksoni, taksonomske kategorije, nomenklatura. Tumaenje specifinosti taksonomije gljiva i njene neophodnosti. Pregled i tumaenje razliitih sistema savremene klasifikacije. Mesto algi, gljiva i liajeva u sistemu ivog sveta (Procaryota, Eucaryota, Animalia, Micetalia, Vegetabilia). ALGE (18 asova). Opte karakteristike algi: graa elije, tipovi morfoloke organizacije, ishrana, pigmenti, razmnoavanje i ciklus razvia. Poreklo, evolucija i filogenija algi. Znaaj algi u prirodi i za oveka. Pregled sistematike. Morfoloke i citoloke karakteristike, tipovi razmnoavanja, rasprostranjenje, klasifikacija i filogenija razdela: Cyanophyta, Rodophyta, Pyrrophyta, Xanthophyta, Chrysophyta, Bacillariophyta, Phaeophyta, Euglenophyta, Chlorophyta, Charophyta. Predstavljanje klasa i klasifikacija na nie taksone sa opisom karakteristinih taksona nieg ranga. GLJIVE (16 asova). Opte karakteristike carstva gljiva: graa hifa i njihov rast, tipovi modifikacija hifa, naini razmnoavanja (anamorfno i teleomorfno) i ciklusi razvia (holomorfi). Pleomorfizam kod gljiva, tipovi spora i dimorfizam. Poreklo, evolucija i filogenija gljiva, polifiletsko poreklo. Znaaj gljiva u prirodi (patogeni, simbionti, biodegradacija) i za oveka (biotehnoloki procesi). Poreklo i filogenija gljiva. Osobenosti taksonomije gljiva i klasifikacija. Morfoloke i citoloke karakteristike, tipovi razmnoavanja i ciklusi razvia, rasprostranjenje i klasifikacija razdela Myxomycota i Eumycota i podrazdela: Mastygomycotina, Zygomycotina, Ascomycotina, Bazidiomycotina i Deuteromycotina. Karakteristike klasa i odabranih taksona niih kategorija sa isticanjem tipinih predstavnika. LIAJEVI (8 asova) ta su liajevi i njihov poloaj u sistemu ivog sveta. Odnos alge i gljive u liaju (simbioza i endoparazitosaprofitizam) i vrste algi i gljiva koje grade tu zajednicu. Anatomska (homeomeran i heteromerni) i morfoloka (korast, listast, bunast) graa liajeva i razvie talusa. Razmnoavanje (vegetativno, polno, tipovi plodonosnih tela). Fizioloke (fotosinteza i vodni reim) i ekoloke karakteristike. Stanita i rasprostranjenje liajeva i njihov znaaj (bioindikatori) i primena. Klasifikacija. Karakteristike klasa Ascolichenes, Basidiolichenes, Deuterolichenes i podklasa i niih kategorija. PRAKTINA NASTAVA ALGE (20 asova): Cyanophyta: Chroococcus, Gloeocapsa, Microcystis, Oscillatoria, Spirulina, Nostoc, Tolypothrix, Rivularia, Gloeotrichia; Rhodophyta: Batrachospermum, Nemalion, Lemanea, Gelidium, Corallina; Pyrrophyta: Peridinium, Ceratium; Xanthophyta: Tribonema, Vaucheria; Chrysophyta: Mallomonas, Dinobryon; Bacillariophyta: Cyclotella, Melosira, Actinoptychus, Triceratium, Fragilaria, Tabellaria, Diatoma, Tetracyclus, Meridion, Cocconeis, Pinnularia, Cymbella, Gomphonema, Epithemia, Surirella; Phaeophyta: Dictyota, Padina, Fucus, Cystoseira, Sargassum; Euglenophyta: Euglena; Chlorophyta: Chlamydomomas, Hematococcus, Volvox, Pediastrum, Hydrodictyon, Scenedesmus, Ulva, Enteromorpha, Oedogonium, Halimeda, Udotea, Codium, Acetabullaria, Cladophora, Zygnema, Cosmarium, Closterium; Charophyta: Chara. GLJIVE (20 asova): Myxomycota: Lycogala, Arciria, Stemonitis; Mastygomycotina: Saprolegnia, Pythium, Peronospora, Albugo; Zygomycotina: Mucor, Rhizopus, Thamnidium, Pilobolus; Ascomycotina: Taphrina, Erysiphe, Uncinula, Microsphaera, Chaetomium, Sordaria, Polystigma, Nectria, Claviceps, Xylaria, Rhitizma, Peziza, Sarcoscipha, Morchella, Tuber; Basidiomycotina: Auricularia, Clavaria, Hydnum, Trametes, Fomes, Ganoderma, Daedalea, Pleurotus, Boletus, Agaricus, Amanita, Lepiota, Lycoperdon, Bovista, Langermannia, Cyathus, Phallus, Tilletia, Ustilago, Puccinia, Phragmidium; Deuteromycotina: Aspergillus, Penicillium, Alternaria, Cladosporium. LIAJEVI (5 asova): Ascolichenes: Collema, Xanthoria, Graphis, Physcia, Lobaria, Peltigera, Cladonia, Evernia, Usnea, Alectoria TERENSKI RAD Obavezni terenski praktikum obuhvata trodnevnu ekskurziju sa programom koji obuhvata celokupno gradivo praktine nastave. UDBENIKA LITERATURA: Blaeni, J. SISTEMATIKA ALGI (IV izdanje), Beograd, 1997. Cvijan, M. PRAKTIKUM IZ ALGOLOGIJE, Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, 1996. MuntanolaCvetkovi, M. OPTA MIKOLOGIJA, Knjievne novine, Beograd, 1987. Marinovi, R. OSNOVI MIKOLGIJE I LIHENOLOGIJE, PMF Univerziteta u Beogradu, 1985. DOPUNSKA UDBENIKA LITERATURA: Treinor, F., R. INTRODUCTORY PHYCOLOGY. John Wiley & Sons, New York, 1978. Alexopolos, C.J., Mims, C.W., Blackwell, M. INTRODUCTORY MICOLOGY, John Wiley & Sons Inc., New York, 1996. Kendrick, B. TAXONOMY OF FUNGI IMPERFECTI. Univ. of Toronto Press, Toronto, 1971.

Kendrick, B. THE FIFTH KINGDOM, Mycologue Publications, Waterloo, Ontario, 1985. Ingold, C.T., Hudson, H.J. THE BIOLOGY OF FUNGI, Chapman & Hall, London, 1995. Ozenda, P., Clauzade, G. LES LICHENS. Masson et Cle, Paris, 1970.

PBH8

ENGLESKI JEZIK IIII; 1+1, 1+1 Nain polaganja ispita: pismeno.

TEORIJSKA I PRAKTINA NASTAVA. U okviru ovog kursa, pored uenja osnovnih biolokih termina, izvaenih iz deset strunih tekstova koji su u okviru nastavnog plana II godine uenja jezika, studentima se predaju sledee metodske jedinice iz gramatike: 1. Relativne zamenice who i what 2. Upotreba odreenog i neodreenog lana 3. Sadanje vreme glagola to be, to have 4. Line zamenice 5. Mnoina imenica 6. Pokazne zamenice 7. Prisvojni pridevi 8. Zamenice one, ones 9. Zapovedni nain 10. Sadanje trajno vreme 11. Poreenje prideva 12. Prosto sadanje vreme 13. Nepotpuni glagoli can i must 14. Prilozi za neodreeno vreme 15. Red rei u reenici 16. Budue vreme 17. Prolo vreme glagola to be, to have 18. Budue vreme nepotpunih glagola 19. Izrazi koji se koriste prilikom pozdravljanja, upoznavanja, izvinjavanja itd 20. Neodreene zamenice 21. Glagolske imenice 22. Neodreeni nain (infinitiv) 23. Predlozi 24. Oblik going to + infinitiv glagola UDBENIKA LITERATURA oki, D. ENGLEKI U 50 LEKCIJA. Kolarev narodni univerzitet, Beograd,1990.

PBH9

ENGLESKI JEZIK IIIIIIV; 1+1, 1+1 Nain polaganja ispita: pismeno i usmeno.

TEORIJSKA I PRAKTINA NASTAVA U okviru ovog kursa, pored celokupne engleske gramatike i obine konverzacije, studenti treba da savladaju deset strunih tekstova, koje je sastavio sam predmetni nastavnik, a odnose se na razliite bioloke discipline. Njihovi naslovi su dole navedeni: 1. The nature of life 2. Biochemical individuality 3. Habitats and life zones 4. Killing fields 5. Movement in and out of cells 6. Summary of cell structure and function 7. Mighty mice 8. The lizards and snakes 9. Hormones 10. Antibiotics as food preservatives Gramatike jedinice obuhvataju: 1. Sadanji perfekat 2. Proli particip 3. Relativne zamenice 4. Sadanji trajni perfekt 5. Upitni izrazi (Question tags) 6. Prolo trajno vreme 7. Davno prolo vreme 8. Slaganje vremena 9. Neodreene zamenice 10. Trpno stanje 11. Direktni i indirektni predmet 12. Oblik used to 13. Budue trajno vreme 14. Realna pogodbena reenica 15. Konstrukcije nor, neither 16. Sadanje vreme kondicionala 17. Kondicionalne reenice 18. Direktan i indirektan govor 19. Glagolska imenica (the Gerund) 20. Povratne zamenice 21. Dvolani glagoli 22. Causative Have 23. Infinitiv perfekta 24. Poreenje priloga 25. Izraavanje uenja 26. Uzajamno povratne zamenice 27. Odnosne zamenice UDBENIKA LITERATURA oki, D. ENGLESKI U 50 LEKCIJA. Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1990.

PBH10 ORGANSKA HEMIJA IIII-IV; 4+4 Struktura i vezivanje. Kovalentna i jonska veza. Lewis-ove formule. Orbitale: MO model. Aufbau pricip. Rezonancija. Alkani. Nomenklatura. Fizike osobine. Konformacije jednostavnih aciklinih alkana. Slobodni radikali. Hiperkonjugacija. Reakcije. Ciklini alkani: reakcije i njihove konformacije. Alkeni. Nomenklatura. Fizike osobine. Elektrofilna adicija na C=C vezu: karbokatjoni, halogenovodonici, voda, halogeni, borani, ozonizacija, epoksidacija hidrogenizacija. Alkini. Nomenklatura. Fizike osobine. Sinteza. Reakcije: alkinil-anjoni, hidrogenizazija (parcijalna i potpuna), redukcija, adicione reakcije: halogena, halogenovodonika, vode, hidroborovanje. Izomerija. Optika aktivnost, hiralnost, CIP-ova pravila, R, S, M i P deskriptori, Fischer-ove projekcione formule, razlaganje racemata, osnovi asimetrine sinteze, racemizacija. Halogenalkani. Nomenklatura, fizike osobine, sinteza (iz alkana, iz alkena, Finkelstein-ova reakcija, iz alkohola i dr.), nukleofil, supstrat, odlazea grupa, SN1 i SN2 reakcije, E1 i E2 reakcije, uticaj rastvaraa. Organometalna jedinjenja. Opti deo, organolitijumova jedinjenja, Grignard-ovi reagensi. Alkoholi. Nomenklatura, fizike osobine, oksonijum-joni, kiselost, reakcije sa metalima, reakcije s halogenidima neorganskih kiselina, dehidratacija, oksidacija, estri neorganskih kiselina. Etri. Nomenklatura, fizike osobine, Williamson-ova sinteza, ciklini etri, peroksidi, oksirani otvaranje. Benzen. Struktura. Aromatinost. Aromatini ugljovodonici. Nomenklatura, elektrofilna aromatina supstitucija (mehanizam), halogenovanje, nitrovanje, sulfonovanje, alkilovanje, alkanoilovanje, aktivirajue i dezaktivirajue grupe, orijentacija pri polifukcionalizaciji benzena i derivata. Aldehidi i ketoni. Karbonilna grupa (struktura), nomenklatura aldehida i ketona, fizike osobine, sinteza, reakcije: voda i alkoholi, amini, hidroksilamin, hidrazini, Wolf-Kishner, Clemmensen, enamini, cijanhidrini, redukcije metalnim hidridima, organometalni reagensi. Keto-enolna tautomerija, halogenovanje (kiselo bazno katalizovano), aldolna reakcija i kondenzacija, reakcija s peroksikarboksilnim kiselinama. Redukcija metalima (pinakol, McMurry). Amini. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine, kiselost i baznost, sinteza: metilovanje amonijaka, Gabriel-ova sinteza, reduktivno aminovanje, Hofmann-ovo, Curtius i Schmidt-ovo premetanje. Cope-ova eliminacija. Reakcije. Kvaternerne amonijum soli: sinteza, upotreba, reakcije (Hofmann-ova eliminacija, Mannich). Karboksilne kiseline. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine, kiselost. Sinteza: iz alkena, iz primarnih alkohola i aldehida, iz derivata kiselina. Reakcije: soli, s halogenidima neorganskih kiselina, sinteza estara (Fischer, preko karbokatjona iz terc. alkohola ili alkena, pomou diazometana), sa H2O2, sa metilitijumom, redukcija do alkohola. Reakcije soli karboksilnih kiselina: elektroliza, sa halogenalkanima, piroliza amonijum-soli, Hunsdiecker. Industrijski vane kiseline. Acil-halogenidi. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine. Reakcije: sa nukleofilima, -halogenovanje, sa organometalnim reagensima, redukcije. Anhidridi karboksilnih kiselina. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine. Sinteza i reakcije. Estri. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine. Sinteza. Reakcije: hidroliza, transesterifikacija, amonoliza, redukcija, reakcija s Grignard-ovim reagensima, aciloini. Ortoestri. Lipidi. Amidi karboksilnih kiselina. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine. Reakcije: hidroliza, redukcije, sinteza sekundarnih i tercijarnih amida iz primarnih. Nitrili. Nomenklatura, strukturne i fizike osobine. Sinteza. Reakcije: hidroliza, reakcije s organometalnim reagensima, redukcija. Nitralkani. Sinteza i reakcije. Ugljeni hidrati. Nomenklatura i klasifikacija. Monosaharidi: cikline strukutre, mutarotacija, dejstvo alkalija i kiselina, oksidacija (Fehling, Tollens, Bennedict, bromnom vodom, azotnom kiselinom, perjodnom kiselinom), redukcija, estri i etri, ozazoni, produavanje i skraivanje niza eera, Fischer-ov dokaz stereohemije glukoze, sinteza vitamina C. Disaharidi: redukujui (maltoza, celobioza, laktoza), neredukujui (saharoza, trehaloza). Skrob, celuloza, glikogen. Aminokiseline i belanevine. -Aminokiseline: Nomenklatura, strukturne i fizike osobine, podela, sinteza (Strecker, reduktivnim aminovanjem, Gabriel-ova sinteza). Primarna struktura proteina: sekvencionisanje peptida (Edman-ova degradacija), sinteza (pomou DCC). Klasifikacija proteina: prema sastavu, prema 3D konformaciji. Struktura proteina. Enoni i enoli. Osobine i nomenklatura. Konjugovane adicije na , -nezasiene aldehide i ketone, 1,2- i 1,4-adicije organometalnih reagenasa, Michael-ova adicija i Robinson-ova anelacija. Dikarbonilna jedinjenja. Claisen-ova kondenzacija, -dikarbonilna jedinjenja kao sintetiki

intermedijeri, hemija -dikarbonilnih jedinjenja: Michael-ove adicije, sinteza -hidroksi-ketona: ekvivalenti alkanoil-anjona. Alkilbenzeni, fenoli i benzenamini. Oksidacija i redukcija benzilnog poloaja, nomenklatura i osobine fenola, hemija fenola kao alkohola, elektrofilne aromatine supstitucije fenola, benzohinoni, nukleofilna aromatina supstitucija (adiciono-eliminaciona, benziin), diazonijum-soli (sinteza, reakcije: redukcija, voda, alkoholi, halogenareni iz, aromatini nitrili iz, diazo kuplovanje). Kondenzovani aromatini ugljovodonici. Naftalen, fenatren, antracen. Heterociklina jedinjenja. Opti deo. Pirol, furan i tiofen (aromatinost, nomenklatura, sinteza i reakcije). Piridin: aromatinost, nomenklatura, sinteza i reakcije: elektrofilna aromatina supstitucija (neaktivirang prstena, aktiviranog kao N-oksid), nukleofilna aromatina supstitucija, uloga piridinskog prstena u NAD+ i nekim prirodnim proizvodima. Hinolin i izohinolin.

PBH11 ANALITIKA HEMIJAIII-IV; 2+5 Cilj, zadaci, i podela metoda kvantitatitivne hemijske analize. Statistika obrada analitikih podataka. Gravimetrijske metode analize (proces taloenja, koloidni i kristalni talozi, oneienje taloga, ceenje, ispiranje, suenje i arenje taloga; neorganski i organski taloni reagensi). Volumetrijske metode analize (uslovi koje mora ispunjavati hemijska reakcija u volumetriji, ekvivalentna i zavrna taka titracije, titracione krive, indikatori u volumetriji, tehnike volumetrijskih odreivanja; acidimetrija i alkalimetrija, talone titracije, kompleksometrija, metode zasnovane na redoks reakcijama). Elektroanalitike metode (uspostavljanje potencijala na dodiru metal-rastvor, vrste elektroda, Nernstov izraz za elektrodni potencijal, merenje elektrodnog potencijala, direktna potenciometrija i potenciometrijska titracija, krive struja-napon i potencijal radnih elektroda, zakoni elektrolize, elektrogravimetrijske metode, kulometrijske metode polarografija, amperometrijske i biamperometrijske titracije. Elektrolitika provodljivost, konduktometijske metode. Optike metode analize (zakoni apsorpcije svetlosti, kolorimetrija i spektro-fotometrija, fotometrijske titracije, emisiona spektralna analiza, plamenofotometrijska i atomska apsorpciona spektrometrija, spektrografska analiza). Program vebi: Gravimetrijsko odreivanje Fe(III) ili Ni(II). Pripremanje i standardizacija rastvora HCl i NaOH. Titracija HCl. Volumetrijsko odreivanje hlorida po Mohr-u. Kompleksometrijska titracija Ca(II) i Mg(II). Odreivanje Fe(II) titracijom sa permanganatom. Potenciometrijska titracija halogenida. Potenciometrijsko merenje pH. Elektrogravimetrijsko odreivanje Cu(II) ili Pb(II). Kulometrijska titracija HCl. Plamenofotometrijsko odreivanje nekog alkalnog metala. Kolorimetrijsko odreivanje Cu(II). Kolorimetrijska titracija Fe(III).

PBH12 UPOREDNA MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA INVERTEBRATAIII-IV; 2+3; 2+3 Nain polaganja ispita: pismeno i usmeno Uvod. Podela zoologije na naune discipline. Mesto invertebrata u ivom svetu. Protoplazma, elija i organizam. Tipovi simetrije, segmentacija, polaritet, cefalizacija. Osnovni principi klasifikacije: taksonomija, sistematika i klasifikacija, binomijalni sistem klasifikacije, taksonomske kategorije, koncept vrste. Pregled osnovnih podela ivog sveta. (2 asa) Protozoa. Opte karakteristike grae, nain ivota i rasprostranjenost. Uporedni pregled strukturne i fizioloke organizacije na elijskom nivou: diferencijacije citoplazme, karakteristike jedarnog aparata, skeletne tvorevine, naini ishrane, metabolizam, nadraljivost, organele za kretanje, tipovi bespolnog i polnog razmnoavanja. Makroklasifikacija. Subphylum Mastigophora. Opte karakteristike, graa, kretanje, ishrana i razmnoavanje. Makroklasifikacija i pregled najznaajnijih taksona. (2 asa) Subphylum Opalinata. Opte karakteristike, graa, ivotni ciklus. Subphylum Sarcodina. Opte karakteristike, graa, kretanje, ishrana i razmnoavanje. Makroklasifikacija i pregled najznaajnijih taksona. Phylum Sporozoa (Apicomplexa). Opte karakteristike, odlike razvojnih ciklusa. Makroklasifikacija, karakteristike ivotnih ciklusa najznaajnijih predstavnika sa aspekta humane i veterinarske medicine. (2 asa) Phylum Myxosporidia - Myxozoa. Opte karakteristike, graa, odlike ivotnih ciklusa. Makroklasifikacija i najznaajnije vrste. Phylum Microsporidia Microspora. Opte karakteristike, graa, odlike ivotnih ciklusa i najznaajnije vrste. Phylum Ascetospora i Labyrinthomorpha. Opte karakteristike. Phylum Ciliophora. Opte karakteristike, graa, razmnoavanje. Makroklasifikacija i najznaajniji predstavnici. Filogenetski odnosi unutar Protozoa. (2 asa) Metazoa. Opte karakteristike. Teorije o poreklu i nastanku metazoa, opte odlike razvia metazoa, telesne duplje i teorije njihovog nastanka. Protostomia i Deuterostomia. (2 asa) Parazoa. Opte karakteristike grae i podela. Phylum Placozoa. Opte karakteristike i filogenetski znaaj. Phylum Spongia. Opte karakteristike, tipovi grae, skelet, razmnoavanje i karakteristike embrionalnog razvia sunera. Makroklasifikacija i najznaajniji predstavnici. Filogenija. (2 asa) Eumetazoa. Opte karakteristike grae i podela. Razdeo Coelenterata-Radiata. Opte karakteristike grae i podela. Phylum Cnidaria. Opte karakteristike, razvoj organa i organskih sistema. Karakteristike ivotnih ciklusa. Makroklasifikacija i filogenija. Phylum Ctenophora. Opte karakteristike, anatomija, makroklasifikacija i filogenija. (4 asa) Acoelomatne bilateria - Platodes. Opte karakteristike, bilateralna simetrija, cefalizacija. Makroklasifikacija. Phylum Mesozoa. Opte karakteristike, odlike ivotnih ciklusa, razmnoavanje, makroklasifikacija i filogenetski znaaj. Phylum Plathelminthes. Opte karakteristike, i ivotni ciklusi slobodnoiveih i parazitskih predstavnika. Makroklasifikacija, najznaajniji predstavnici i filogenija. Phylum Nemertina. Opte karakteristike. Odlike organskih sistema sa osvrtom na progresivne morfoloke i fizioloke karakteristike organskih sistema. Makroklasifikacija, predstavnici i filogenija. (4 asa) Pseudocoelomata. Opte karakteristike, znaaj pseudoceloma. Filogenija. Phylum Acanthocephala. Opte karakteristike, morfoloka graa, znaaj i makroklasifikacija. Phylum Rotatoria. Opte karakteristike, morfoloka graa. Makroklasifikacija i predstavnici. (2 asa) Phylum Gastrotricha. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. Phylum Kinorhyncha. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. Phylum Loricifera. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. Phylum Nematoda. Opte karakteristike, odlike organskih sistema, parazitizam. Makroklasifikacija, ivotni ciklusi najznaajnijih vrsta sa aspekta humane parazitizma. Phylum Nematomorpha. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija i predstavnici. Phylum Entoprocta. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. Phylum Loricifera. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. Phylum Cycliophora. Opte karakteristike, morfologija, anatomija i ivotni ciklus. (2 asa) Phylum Mollusca. Opte karakteristike, telesna organizacija hipotetikog pretka. Makroklasifikacija, raznovrsnost pojedinih grupa (Monoplacophora, Aplacophora, Scaphopoda, Polyplacophora, Gastropoda i Cephalopoda), znaajni evolucioni procesi razliitih klasa unutar filuma. Filogenija. Praktini i teoretski znaaj pojedinih grupa Mollusca. (6 asa). Phylum Annelida. Opte karakteristike, segmentacija, makroklasifikacija i filogenija. Morfoloke karakteristike glavnih taksonomskih kategorija. Manje celomske Protostomia. Opte karakteristike, klasifikacija i teorijski znaaj. (4 asa) Phylum Priapulida. Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenija. Phylum Sipunculida. Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenija. Phylum Echiurida.Opte karakteristike, morfoloka

graa, filogenija, predstavnici. Phylum Onychophora. Opte karakteristike, odlike morfoloke grae sa posebnim akcentom na anelidskim i artropodskim karakteristikama. Filogenetski znaaj. Phylum Tardigrada. Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenija. Phylum Pentastomida. Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenija. Phylum Gnathostomulida. Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenija. (2 asa) Phylum Arthropoda. Opte karakteristike, brojnost i znaaj, segmentacija, morfoloka graa i adaptacije za ivot na kopnu. Makroklasifikacija. (2 asa) Subphylum Trilobitomorpha. Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenetski znaaj. Subphylum Chelicerata. Opte karakteristike, morfoloka graa, telesna organizacija. Makroklasifikacija i filogenija. Odlike morfoloke grae glavnih taksonomskih kategorija, njihova klasifikacija i predstavnici. (4 asa) Subphylum Crustacea. Opte karakteristike, telesna organizacija, graa i funkcija ekstremiteta. Makroklasifikacija i filogenija. Morfoloke odlike pojedinih klasa rakova sa posebnim osvrtom na klasu Malacostraca. (4 asa) Subphylum Mandibulata. Opte karakteristike, makroklasifikacija i filogenija. Myriapoda. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija i filogenetski znaaj pojedinih grupa. (2 asa) Classis Insecta. Opte karakteristike, brojnost i znaaj. Telesni regioni i spoljanja morfologija, anatomija. Embrionalno i postembrionalno razvie, hormonalna regulacija presvlaenja i metamorfoze, endokrine i egzokrine lezde. Ponaanje, socijalni insekti i njihov znaaj. Insekti kao opraivai. Medonosna pela, Apis mellifera, socijalna struktura drutva i znaaj za oveka. Domestifikovane solitarne pele, Osmia cornuta, O.rufa i Megachile rotundata, njihovi ivotni ciklusi i znaaj za oveka. Klasifikacija insekata sa karakteristikama pojedinih redova i niih kategorija. Najznaajniji predstavnici. Filogenija insekata. (8 asa) Tentaculata (Lophophorata). Opte karakteristike, morfoloka graa, filogenetski znaaj, klasifikacija. Phylum Phoronida. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. Phylum Bryozoa. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija, predstavnici. Phylum Brachiopoda. Opte karakteristike, morfoloka graa, klasifikacija. (2 asa) Phylum Echinodermata. Opte karakteristike, osobenosti morfoloke grae, radijalna simetrija. Makroklasifikacija i filogenija. Morfoloka graa, klasifikacija pojedinih grupa i predstavnici. Fosili i njihov filogenetski znaaj. Manje celomske Deuterostomia. Opte karakteristike i makroklasifikacija. Phylum Chaetognatha. Opte karakteristike, telesna organizacija, osobenosti morfoloke grae, klasifikacija i predstavnici. Phylum Pogonophora. Opte karakteristike i morfoloka graa. Filogenija invertebrata. (4 asa) PROGRAM PRAKTINE NASTAVE MORFOLOGIJA INVERTEBRATA: 1. Osnove mikroskopiranja, 2. Amoeba sp. (in vivo ili toto) 3. Gregarina sp., Trypanosoma sp., Plasmodium sp. 4. Paramecium sp. (in vivo) 5. Sycon sp. (popreni presek), spikule, sponginski skelet, gemule 6. Hydra sp. (popreni presek), Obelia sp. - kolonija, Obelia sp. - meduza 7. Dicrocoelium sp. (toto), Taenia sp.-proglotisi (zrelei nezreli) 8. Ascaris sp. (popreni presek) 9. Helix pomatio (disekcija) 10. Anodonta sp. (disekcija) 11. Hirudo medicinalis (popreni presek) 12. Lumbricus terrestris (disekcija), Lumbricus terrestris (popreni presek) 13. Cyclops sp., Daphnia sp., larve rakova 14. Astacus sp. (disekcija) 15. Razvie insekata 16. Usni aparati insekata 17. Blatta sp. (disekcija), ekstremiteti i antene 18. Echinus sp. (disekcija) 19. Sagitta bipunctata, Plumatella sp. SISTEMATIKA INVERTEBRATA 1. Protozoa 2. Spongia 3. Cnidaria 4. Plathelminthes 4. Nemertina 5. Nematoda 6. Nematomorpha 7. Acanthocephala 8. Mollusca 9. Annelida 10. Echiurida 11. Arthropoda 12. Echinodermata. LITERATURA: Brajkovi, M. (2001). Zoologija Invertebrata, I deo. Zavod za udbenike i nastavna stredstava Beograd. Dogelj, V. A. (1975). Zoologija bezpozvoninyh, Moskva. Grasse, P. (1948-1960). Traite de zoologie, tome V, VI, IX et X, Paris. Grasse, P., Pisson, R. A., Tuzet, O. (1970) Zoologie I, Invertebre. Paris. Kaestner, A. (1967). Lehbruch der speziellen zoologie, Bd I, Wirbellose II-III Teil. Stutgart. Kruni, M. (1994). Zoologija invertebrata, I-II. Zavod za udbenike I nastavna sredstva Beograd. Kruni, M., apkarev, J., Brajkovi, M., Tomanovi, ., Stanisavljevi, Lj. (1999). Sistematika Invertebrata sa praktikumom II deo. Bioloki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Kruni, M., Vidovi, V., Pujin, V., Petrovi, Z., apkarev, J., Stevanovi, D., Horvatovi, A., Brajkovi, M. (1994). Sistematika Invertebrata sa praktikumom I deo. Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd. Ruppert E. E., Barnes, R. D. (1994). Invertebrate Zoology. Saunders College Publishing, Philadelphia, London,

Toronto.

PBH13 SISTEMATIKA VIIH BILJAKAIIIIV; 2+2, 2+2 Nain polaganja ispita: praktini (pismeni) i usmeni ispit. TEORIJSKA NASTAVA 1. Uvod: ciljevi, definicije, faze istraivanja u sistematici biljaka (2 asa). 2. Osnovne faze razvoja sistematike biljaka: period vetakih sistema, period K. Linea, prirodni sistemi, uticaj Darvinove teorije na sistematiku, tradicionalni filogenetski sistemi, savremeni filogenetski sistemi. (2 asa) 3. Botanika nomenklatura: osnove naunih imena, pravila nomenklature, principi taksonomije biljaka, karakteri, osnovne i pomone taksonomske kategorije. (2 asa) 4. Izvori taksonomskih dokaza: uporedna morfolgija i anatomija biljaka, citologija, embriologija, mikromorfologija, hemosistematika, ekologija, fitogeografija, fiziologija. (2 asa) 5. Biosistematika: varijabilnost, prirodna selekcija, ekoloka i geografska diferencijacija, reproduktivna izolacija i nastajanje vrsta, hibridizacija, poliploidija. (2 asa) 6. Mahovine (Bryophyta): opte karakteristike, ciklus razvia, ekologija, znaaj, klasifikacija. (4 asa) 7. Preice (Lycopodiophyta): poreklo, opte karakteristike, ciklus razvia, sistematika, filogenija, ekologija. (2 asa) 8. Rastavii (Equisetophyta): opte karakteristike, ciklus razvia, ekologija i nain ivota, sistematika. (2 asa) 9. Paprati (Polypodiophyta): izosporne paprati (Ophioglossales, Polypodiales), heterosporne paprati (Salviniales, Marsileales), opte karakteristike, ciklus razvia, ekologija, sistematika. (4 asa) 10. Golosemenice: opte karakteristike, poreklo, ciklus razvia, ekologija. Sistematika recentnih golosemenica (Cycadopsida, Pinopsida, Ginkgopsida i Gnetopsida)(6 asova). 11. Skrivenosemenice (Magnoliophyta): opte karakteristike, vegetativni organi, generativni organi, opraivanje, oploenje, raznovrsnost, znaaj. Klasifikacija skrivenosemenica: vetaki, prirodni i filogenmetski sistemi, Takhtajan-ov sistem, Cronquist-ov sistem. (4 asa) 12. Herbarijum: presovanje i suenje biljnog materijala, funkcija herbara, etiketiranje, lepljenje, uvanje, tipifikacija uzoraka. Metode za identifikaciju skrivenosemenica: opservacija biljaka pre identifikacije, identifikacija pomou kljueva, ostale metode, terminologija skrivenosemenica (vegetativna i reproduktivna morfologija). (4 asa) 13. Dikotile (Magnoliopsida): opte karakteristike i klasifikacija. Magnoliidae: opte karakteristike, Magnoliaceae, Nymphaeaceae, Lauraceae, Aristolochiaceae. Ranunculidae: opte karakteristike, Ranunculaceae, Berberidaceae, Papaveraceae, Fumariaceae. Hamamelidae: opte karakteristike, Ulmaceae, Moraceae, Cannabaceae, Fagaceae, Betulaceae, Juglandaceae. Caryophyllidae: opte karakteristike, Caryophyllaceae, Cactaceae, Chenopodiaceae. Dilleniidae: opte karakteristike, Paeoniaceae, Violaceae, Brassicaceae, Primulaceae, Malvaceae. Rosidae: opte karakteristike, Rosaceae, Fabaceae, Apiaceae, Euphorbiaceae. Asteridae: opte karakteristike, Oleaceae, Boraginaceae, Scrophulariaceae, Lamiaceae, Solanaceae, Campanulaceae, Asteraceae. (16 asova) 14. Monokotile (Liliopsida): opte karakteristike, klasifikacija. Alismatidae i Arecidae: opte karakteristike, Alismataceae, Butomaceae, Arecaceae, Lemnaceae, Typhaceae. Commelinidae: opte karakteristike, Juncaceae, Cyperaceae, Poaceae. Liliidae: opte karakteristike, Liliaceae, Iridaceae, Orchidaceae. (8 asova) PRAKTINA NASTAVA 1. Marchantiopsida. Marchantia polymorpha, razmnoavanje, anatomska graa talusa. 2. Jungermaniales. Morfoloke odlike talusa: Plagiochilla asplenioides, Radula complanata, Frullania tamarisci. Metzgeriales. Graa talusa Metzgeria furcata. 3. Bryopsida. Bryales. Morfologija, anatomija i ciklus razvia Polytrichum commune. 4. Sphagnales. Morfoloke i anatomske odlike Sphagnum sp. 5. Klasifikacija i determinacija Lycopodiaceae. Graa stabla, ciklus razvia Lycopodium clavatum. Morfoloke odlike Huperzia selago i Lycopodium annotinum. 6. Selaginellales. Graa stabla i ciklus razvia Selaginella helvetica (Selaginellaceae). 7. Equisetaceae. Anatomska graa stabla, razmnoavanje. 8. Equisetaceae: morfoloke karakteristike i determinacija: Equisetum fluviatile, E. arvense, E. telmateia, E. sylvaticum, E. palustre, E. hiemale, E. ramosissimum. 9. Polypodiales. Determinacija, razmnoavanje. Morfoloke odlike Ophioglossum vulgatum i Botrychium lunaria (Ophioglossales). Polypodiales. Morfoloke odlike: Adiantum capillus veneris, Phyllitis scolopendrium, Polystichum setiferum, Dryopteris filix mas, Polypodium vulgare. 10. Polypodiales. Morfoloke odlike i determinacija: Asplenium trichomanes, A. ruta-muraria, A. viride, Ceterach officinarum, Blechnum spicant. 11. Pinophyta. Ciklus razvia, klasifikacija. Pinaceae. Morfoloke karakteristike: Abies cephalonica, Picea omorika, P. pungens, P. orientalis. 12. Morfoloke odlike i determinacija: Pinus peuce, P. wallichiana, P. nigra, P. sylvestris, P. heldreichii. 13. Cupressaceae; morfoloke odlike i determinacija: Thuja orientalis, T. occidentalis, T. gigantea. Morfoloke karakteristike Juniperus communis. 14. Taxales. Morfoloke odlike, razmnoavanje, Taxus baccata. 15. Magnoliidae: morfoloke karakteristike Magnolia liliflora i Liriodendron tulipifera. 16. Ranunculidae: morfoloke odlike: Ranunculus repens (Ranunculaceae), Corydalis cava (Fumariaceae). 17. Hamamelididae:

morfoloke odlike Corylus avellana (Betulaceae). Caryophyllidae: morfoloke odlike Stellaria media (Caryophyllaceae). 18. Dilleniidae: morfoloke odlike Viola odorata (Violaceae), Capsella bursa-pastoris (Brassicaceae), Primula vulgaris (Primulaceae). 19. Rosidae: odlike vegetativnih i generativnih organa Prunus cerasus (Rosaceae), Robinia pseudoacacia (Fabaceae), Euphorbia cyparissias (Euphorbiaceae). 20. Asteridae: morfoloke odlike: Lamium album (Lamiaceae), Taraxacum officinale (Asteraceae), Veronica polita (Scrophulariaceae), Forsythia europaea (Oleaceae). 21. Liliidae: odlike vegetativnih i generativnih organa: Scilla bifolia (Liliaceae), Iris pseudoacorus (Iridaceae), Dactylorhyza maculata (Orchidaceae). 22. Commelinidae: odlike vegetativnih i generativnih organa: Poa pratensis (Poaceae). Arecidae: morfoloke karakteristike Arum maculatum (Araceae). 23. Botanika zbirka herbarijum, preparacija uzoraka, metode za identifikaciju biljaka. 24-30.* Sedam jednodnevnih terenskih vebi u okolini grada Beograda. N a p o m e n a: Program jo obuhvata i jedan sedmodnevni teren na teritoriji SR Jugoslavije. *Na ovim terenima prikupljaju se i determiniu biljne vrste sa razliitih stanita. Fond prikupljenih biljnih vrsta je oko 300. Na kraju student pristupa izradi botanike zbirke herbarijuma. UDBENIKA LITERATURA: Tati, B., Blei, V. SISTEMATIKA I FILOGENIJA VIIH BILJAKA, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984. Magdefrau, K., Ehrendorfer, F. BOTANIKA SISTEMATIKA, EVOLUCIJA, GEOBOTANIKA, [kolska knjiga, Zagreb, 1978. Radford, A. E., Dickison, W.C., Massey, J.R., Ritchie Bell, C. VASCULAR PLANT SYSTEMATICS, Harper & Row, New York, Evanston, San Francisco, London, 1974. Jones, S.M., Luchsinger, A.E. PLANT SYSTEMATICS, McGraw Hill Book Company, New York, 1979. Petkovi, B., Marin, P., Boa, P. PRAKTIKUM IZ SISTEMATIKE VIIH BILJAKA, Nauka, Beograd, 1993.

PBH14 FIZIKA HEMIJAIIIIV; 2+2, 2+0 Nain polaganja ispita: kolokvijumi usmeno uz obavezan primerak raunskog zadatka i usmeno. Uvod. Sadraj i metode fizike hemije. Kinetika teorija gasova. Veze izmeu pritiska, zapremine i temperature. Zakon korespodentnih stanja. Jednaina stanja gasova. Kritina oblast. Van der Waalsova jednaina i likvefakcija gasova. Druge jednaine stanja. Hemijska veza i struktura molekula. Metode ispitivanja strukture molekula. Hemijska termodinamika. I zakon termodinamike. Unutranja energija i entalpija. Termohemija. II i III zakon termodinamike. Entropija. Termodinamiki potencijali. Elementi statistike termodinamike. Termodinamika hemijske ravnotee. Ravnotea faza. Rastvori. Termodinamike ravnotee faza. Promene fizikih agregatnih stanja. Ravnotea vrsto-rastop rastvor dvo i tro komponentnih sistema. Ravnotea rastvaranja. Osobine razblaenih rastvora i neelektrolita. Termodinamika rastvora slaboisparljivih supstanci. Rastvori elektrolita. Kinetika i kataliza. Formalna kinetika. Teorija hemijske kinetike. Lanane i fotohemijske reakcije. Heterogeni procesi. Katalitike reakcije. Elektrohemija. Ravnotea elektrodnih procesa. Elektrohemisjki elementi. Neravnoteni elektrodni proces. Program vebi: Merenje osnovnih veliina mase, zapremine, temperature. Odreivanje gustine. Metode odreivanja strukture molekula. Refraktometrija, polarimetrija, molekulska spektroskopija. Odreivanje molarne refrakcije, ugla specifine rotacije, apsorbancija (provera LambertBeer ovog zakona). Termohemijski zakoni. Kalorimetrija. Odreivanje toplote neutralizacije. Dvokomponentni sistem, ravnotea faza. rioskopija. Hemijska kinetika. Inverzija saharoze. Elektrohemija. Aktivnost jona u rastvoru.

.

PBH15 PEDAGOGIJAIV; 2+0

1. Predmet pedagoke nauke. Vaspitanje i obrazovanje kao osnovni pedagoki pojmovi i podruja aktivnosti. 2. Ciljevi, determinante i zadaci vaspitanja i obrazovanja. 3. Sistem vaspitanja i obrazovanja i njegovi oblici: kolsko, vankolsko, obrazovanje na daljinu, diversifikovane forme obrazovanja, specijalne obrazovne potrebe. 4. Savremeni pedagoki zahtevi. Izazovi postmodernog drutva: postmoderna i pedagogija. Mediji masovne komunikacije i nove tehnologije u obrazovanju: promene pedagoke doktrine. Vaspitni uticaj elektronskih medija. Vaspitanje za mir i toleranciju, ekoloko vaspitanje i priprema za zivot u gradjanskom drutvu. 5. Organizacija vaspitno-obrazovnog rada u koli: nastavne, vannastavne i vankolske aktivnosti. Saradanja kole porodice i lokalne zajednice. Organizacija kolskog rada i rukovodjenje kolom. Prostor i oprema kole. Biblioteke, medijateke, specijalizovane uionice. 6. Odlike procesa saznavanja. Prenoenje i usvajanje znanja. Faktori koji utiu na uenje i tehnike uenja. Samoobrazovanje. Kooperativno uenje. 7. Komunikacija u razredu. Linost nastavnika. Obrazovanje i usavravanje nastavnika. 8. Didaktika. Predmet i didaktiki principi. Modeli nastave. kolski kurikulum: organizacija i izbor sadraja. Savremeni oblici nastave i uenja. 9. Obrazovna tehnologija. Medijska pismenost i obrazovanje za medije 10. Programiranje i planiranje nastavnog rada. Priprema za as i organizacija rada na asu. Nastavna sredstva i nastavne metode. 11. Evaluacija u kolskom radu: vrednovanje i ocenjivanje uenika i evaluacija rada nastavnika. 12. Disciplina i kanjavanje: sloboda i obaveza, autoritet i autoritarnost.

PBH16 GENETIKAV; 2+1 Nain polaganja ispita; pismeno i usmeno Teoretska nastava: Uvod u genetiku; pravci, metode i znaaj istraivanja u genetici. Osnove genetike terminologije. Genetiki materijal u eliji prokariota i eukariota. Genetika osnova regulacije elijskog ciklusa i polne i bespolne reprodukcije. (2) Struktura i organizacija genetikog materijala na molekularnom nivou. Struktura hromatina i hromozoma. Replikacija genetikog materijala. (2) Struktura gena prokariota i eukariota. Ekspresija gena: transkripcija translacija genetike informacije. Regulacija ekspresije gena prokariota i eukariota. (2) Genske mutacije. Mehanizmi popravke greki i oteenja na DNK. (2) Hromozomske mutacije. Hemijski i fiziki mutageni u ovekovoj okolini. Metode otkrivanja genetikih oboljenja i genetiko savetovalite. (2) Mendelova teorija nasledjivanja. Rastavljanje i slobodno kombinovanje naslednih inilaca. Modifikacije mendelovih odnosa.Interakcije unutar i izmedju gena. Vezano nasledjivanje i rekombinacije. Mapiranje hromozoma. (2) Osnove kvantitativne genetike.Fenotipska varijabilnost. Genotip i sredina. Komponente genetike varijabilnosti. Heritabilnost. Korelacije medju srodnicima. Vetaka selekcija i inbriding kao metode u kvantitativnoj genetici. Inbriding depresija i heterozis.(2) Genetika kontrola razvia i diferencijacije. Genetika determinacija razvia pola kod razliitih organizama. (2) Vanhromozomsko nasledjivanje. (1) Promene na genetikom materijalu tokom starenja. (1) Genetika osnova imunog odgovora.Genetika varijabilnost osnovnih komponenti imunog sistema. Genetika determinacija krvnih grupa kod ljudi.Genetike osnove transplantacije. Genetike i steene imunodeficijencije (2) Genetika uslovljenost kancera. Protoonkogeni i tumor-supresor geni. Mehanizmi aktivacije protoonkogena. Virusi kao uzronici kancera. (2) Genetika ponaanja. Pristupi u izuavanju genetike uslovljenosti ponaanja ivotinja. Genetike osnove ponaanja oveka. (2) Metode i primena tehnologije rekombinovane DNK. Konstrukcija i analiza DNK klonova. Humani genom. Primena genetike tehnologije u medicini, farmaciji, poljoprivredi. (2) Genetika populacija. Osnovni parametri genetike varijabilnost prirodnih populacija. (1) Populacija u ravnotei. Transmisija gena u populaciji.Tipovi parenja i posledice na genetiku strukturu populacije. Efektivna veliina populacije. (1) Mutacije kao faktor promene u genetikoj strukturi populacije. Prirodna selekcija. Adaptivna vrednost i selekcioni koeficijent. Genetika optereenja. (1) Migracija - protok gena kao faktor promene genetike strukture populacija.Genetiki drift-sluajne promene u genetikoj strukturi populacija. (1) Genetika varijabilnost humanih populacija. (1) Praktina nastava: 1. Mendelova pravila nasledjivanja i verovatnoa genetikih dogadjaja (2 asa, kroz reavanje problema i zadataka) 2. nasledjivanje vezano za pol, epistaza, analiza pedigrea (2 asa, kroz reavanje problema i zadataka) 3. krosing over i hromozomske mape (2 asa, kroz reavanje problema i zadataka) 4. populaciona genetika (2 asa, kroz reavanje problema i zadataka) 5. kvantitativna genetika (2 asa, kroz reavanje problema i zadataka) 6. demonstracija monohibridnog nasledjivanja (1 as, laboratorijski uslovi) 7. demonstracija nasledjivanja vezanog za pol (1 as, laboratorijski uslovi) osnove prepariranja hromozoma razliitih organizama. Kariotip. (2 asa, laboratorijski uslovi) Literatura: Marinkovi Dragoslav, Nikola Tuci i Vladimir Keki . 198? . Genetika. Nauna knjiga, Beograd Gordana Mati. "Osnove molekularne biologije". (1998?) P.C. Winter, G.I. Hickey and H.L. Fletcher (1998). Instant Notes Genetics Klugg S. William and Michael R. Cummings. 1991. Concepts of Genetics (3rd ed.). McMillan Publ. Comp.(1999, 5th ed. Prentice-Hall) Hartl L. Daniel. 1994. Genetics, (3rd ed.). Jones and Bartlett Publ. Griffiths, J.F., J.H.Miller, D.T.Suzuki, R.C. Lewontin, G.M. Gelbart "An introduction to genetic analysis", 6th ed. (1996), 7th ed. (2001). W.H.Freeman & Comp, N.Y. Atherly, A.G., J.R.Girton and J.F. McDonald: 1999. The Science of Genetics. Saunders Coll.Publ. R.F.Weaver and P.W.Hedrick. "Genetics" , 3rd ed. (1997).Wm.C.Brown Publ. Russell, P.J."Genetics", 5th ed. (1998). Longman Inc.

PBH17 ORGANSKA HEMIJA 2V-VI; 2+0, 2+4 - Uvod: molekulske strukture organskih jedinjenja, organske reakcije - Hemijska veza: struktura atoma, tipovi hemijskih veza, priroda kovalentne veze, konjugovani 1,3-dienski sistem-butadien, aromatini sistem-benzen, kondenzovani molekuli, heterociklina jedinjenja, Hikelovo pravilo -Elektronski efekti u organskim molekulima: polarnost kovalentne veze, induktivni efekat, rezonancija, hiperkonjugacija, aromatinost -Stereohemija: enantiomerija, konfiguracija, racemske modifikacije, asimetrina sinteza, Walden-ova inverzija, konformacija aciklinih jedinjenja sa dvostrukim vezama, stereohemija kod nezasienih jedinjenja sa dvostrukim vezama, stereohemija ciklinih jedinjenja -Intermolekulska dejstva: Van der Waals-ove sile, vodonina veza, organski molekulski kompleksi -Ravnoteni sistemi tipa kiselina-baza u organskoj hemiji: definicija, uticaj strukture na aciditet organskih jedinjenja, uticaj strukture na baznost organskih jedinjenja, tautomerija -Karbokatjoni, karbannjoni, slobodni radikali, karbeni i nitreni: nastajanje, stabilnost, reakcije -Organometalna jedinjenja: organomagnezijumova jedinjenja, organolitijumova jedinjenja, dobijanje i reakcije -Alkilovanje aktivnih metilenskih jedinjenja: alkilovanje karbonilnih jedinjenja -Alkilovanje bifunkcionalnih jedinjenja: malonskog estra, acetsiretnog estra, 1,3-dikarbonilnih jedinjenja -Majklova reakcija, Klajzenova kondenzacija, acilovanje ketona i nitrila, Dikmanova kondenzacija -Aldolne kondenzacije i njima sline reakcije: Klajzen-mitova, Knoenagelova, Perkinova, Stobeova, Darzensova i reakcija po Reformatskom -Vitigova reakcija:reagensi, stabilnost, dobijanje, mehanizam, stereohemija, primena -Reakcije elektrofilne aromatine supstitucije:reagensi, na aromatinim, kondenzovanim aromatinim i heterociklinim sistemima, direkcioni efekti i reaktivnost, disupstituisani derivati -Nukleofilne aromatine supstitucije: supstitucija vodonika, supstitucija halogena, supstitucija preko dehidrobenzena -Dils-Alderova reakcija: dieni, dienofili, stereohemija i mehanizam -Redukcije: katalitike hidrogenizacije, redukcije metalnim hidridima, stereohemija redukcija -Oksidacije: ugljovodonika, alkohola, aldehida, glioksala

PBH18 HEMIJA PRIRODNIH PROIZVODAV; 2+3 Principi izolovanja i preiavanja, identifikacije, karakterizacije i odreivanja strukture prirodnih proizvoda, uz osnovne informacije o ulozi ovih jedinjenja u organizmu koji ih lue: AMINO-KISELINE Karakteristine reakcije i osobine. Principi izolovanja amino-kiselina. Principi izgradnje proteina. Metode izolovanja i karakterizacija proteina. UGLJENI HIDRATI Hemijske i fizike osobine monosaharida, disaharida i polisaharida. Principi izolovanja i karakterizacije. Odreivanje strukture. Reakcije ugljenih hidrata. Amino- i dezoksi-eeri. Primeri monosaharida, oligosaharida i polisaharida. LIPIDI Hemijski sastav, metode za izolovanje, karakterizacija i analiza triacilglicerola, voskova, lipida - fosfolipida, sfingolipida i glikolipida. Terpenoidi i etarska ulja. Steroidi: hemijske i fizike osobine i struktura bioloki aktivnih steroida. Karotenoidi. Prostaglandini. Uloga ovih jedinjenja. ALKALOIDI Osobine i podela. Principi izolovanja i karakterizacija. Odreivanje strukture. Karakteristini primeri. ANTIBIOTICI Osobine i podela. Principi izolovanja i identifikacije. PRIRODNA AROMATINA JEDINJENJA Prirodni pigmenti. Depsidi, tanini. Lignani. Flavonoidi. Prirodni pigmenti. VITAMINI Principi izolovanja, karakterizacija i identifikacija. Karakteristini primeri. Uloga ovih jedinjenja Purini i pirimidini. Nukleozidi i nukleotidi. NUKLEINSKE KISELINE Hemijske i fizike osobine nukleotida. Metode izolovanja i karakterizacija NK.

PBH19 BIOHEMIJAVI; 2+2 elija: Osnovne karakteristikeivih sistema na Zemlji - jedinstvenost i raznolikost biohemijskih procesa; principi izgradnje elija; ciljevi i mogunosti biohemije kao nauke o molekulskim aspektima funkcionisanja ivih sistema. Biomolekuli - molekulska osnova ivota. Proteini - struktura i aktivnost; konformacija biomolekula i komplementarnost njihovih povrina sa povrinama razliitih drugih biomolekula i aktivnih supstanci, specifine interakcije, funkcije. Enzimi: osobine, kinetika, mehanizmi dejstva. Ugljeni hidrati. Lipidi. Membrane. Metabolizam - stvaranje i ouvanje metabolike energije. Karakteristini ciklusi i metaboliki putevi. Sinteza i razgradnja ugljenih hidrata, lipida, aminokiselina, nukleotida. Genetske informacije - ouvanje i protok informacija u biolokim sistemima; struktura, aktivnost i metabolizam nukleinskih kiselina, biosinteza proteina. Molekulska osnova nekih fiziolokih procesa: interakcija informacije, konformacije i metabolizma u fiziolokim procesima: molekulska osnova kontrakcije miia; vida, hemijska komunikacija izmeu elija. Molekulska osnova bolesti. Program vebi Frakcionisanje elija jetre pacova. Proteini. Hemoglobin - struktura i funkcija; Derivati hemoglobina; kvalitativno i kvantitativno ispitivanje derivata hemoglobina. Enzimi. Ispitivanje aktivnosti enzima. Faktori koji utiu na aktivnost enzima. Kinetika enzima. Metabolizam. Glikoliza - piruvat i acetaldehid u ekstraktima kvasca. Poremeaji u metabolizmu. Kvalitativna i kvantitativna karakterizacija nekog patolokog stanja. Nukleinske kiseline. Izolovanje, preiavanje i ispitivanje spektroskopskih osobina. Termalna denaturacija.

PBH20 INDUSTRIJSKA HEMIJA I HEMIJA IVOTNE SREDINEV-VI; 2+2, 2+3 Materijali od opte vanosti. Voda. Goriva. Graevinski materijali. Staklo. Keramiki materijali. Vatrostalni materijali. Metali (gvoe i elik, bakar, aluminijum). Neorganska hemijska industrija. Industrijski (tehniki) gasovi. Kiseline. Alkalije. Soli. Vetaka ubriva. Mineralni pigmenti. Organska hemijska industrija i neke srodne industrijske grane. Prerada nafte. Osnovni petrohemijski proizvodi. Oplemenjivanje vrstih goriva. Hemijska prerada drveta. Plastine mase. Hemijska vlakna. ivotna sredina - zagaivanje i zagaivai. Globalni procesi. Atmosfera - struktura, osnovni hemijski procesi, zagaivai, izvori zagaivanja, zatita. Hidrosfera - karakteristike prirodnih voda, zagaivai. Samopreiavanje akvatinih sistema. Ravnotee u prirodnim vodama. Principi uzimanja uzoraka i osnovne analitike metode. Litosfera - nastanak i sastav zemljita, zagaivai. Huminske supstance i njihov znaaj. Teki metali i naftni derivati kao zagaivai zemljita. Hrana - izvori zagaivanja, zatita Program vebi: Industrijska hemija. Osnovne fiziko-mehanike operacije hemijske industrije. Sitnjenje, sejanje, flotacija, ekstrakcija, destilacija i rektifikacija. Odvajanje apsorpcijom i adsorpcijom. Neorganska i organska hemijska industrija. Dobivanje kiselina, mineralnih pigmenata, stakla, vetakih smola. Obrada vode. Kontrola procesa proizvodnje, sirovina, intermedijera i gotovih proizvoda. Ispitivanje pogonskih i zagaenih voda. Analiza gasova, tenih maziva i ulja, plastinih masa, prirodnih i vetakih vlakana. Hemija ivotne sredine. Osnove analitike vazduha i gasova. Uzimanje uzoraka prirodnih voda i osnove analitikih postupaka i metoda preiavanja. Ispitivanje zemljita i huminskih supstanci.

PBH21 UPOREDNA MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA CHORDATAV-VI; 2+2, 2+4 Nain polaganja ispita: praktini (moe biti zamenjen sa 3 poloena kolokvijuma) i usmeni TEORIJSKA NASTAVA I. ORGANIZACIONI TIP HORDATA Osnovne odlike, poreklo hordata, glavni pravci filogenetskog razvoja, klasifikacija. ( 1 as ) II. PROTOCHORDATA Hemichordata - osnovne odlike, filogenetski status. (1as) Urochordata (Tunicata) - osnovne odlike, osobenosti ontogenetskog razvia, klasifikacija, odlike pojedinih taksona. (1 as) Cephalochordata - karakteristike telesne organizacije, filogenetski poloaj i znaaj. (1 as) III. VERTEBRATA (CRANIOTA) III-1. Opte odlike organizacije kimenjaka, poreklo, osnovni pravci filogenetskog razvoja, klasifikacija. (4 asa) III-2. Uporedno-morfoloki pregled organskih sistema kimenjaka. Koni sistem - funkcija koe, gradja koe, pigmentacija koe, rone tvorevine koe, lezdane tvorevine koe. (3 asa) Skeletni sistem - znaaj skeleta, koni skelet, osovinski skelet (horda, kimeni prljeni, regionalna diferencijacija kimenice, rebra, grudnica), glaveni skelet, skelet ekstremiteta (neparna i parna peraja riba, ekstremiteti suvozemnih kimenjaka). (10 asova) Miini sistem funkcija i struktura miinog sistema, klasifikacija miia, somatika muskulatura, viscelarna muskulatura, kona muskulatura, elektrini organi. (2 asa) Nervni sistem - funkcija nervnog sistema, elementi nervnog sistema, razvie nervnog sistema, centralni nervni sistem (mozak, kimena modina), ovojnice centralnog nervnog sistema, periferni nervni sistem (glaveni nervi, spinalni i autonomni sistem). (5 asova) ulni organi - funkcija ulnih organa, mehanika ula, boni organi, statiki i sluni organi, ulo vida, organi hemijskih ula. (3 asa) Telesna duplja. (0.5 asa) Digestivni sistem - funkcija digestivnog sistema, struktura i komparativna anatomija digestivnog sistema. (2.5 asa) Respirativni sistem - krge, pluni organi, riblji mehur. (2 asa) Cirkulacioni sistem - funkcija krvnog sistema, srce, arterijski i venski sistem, embrionalni krvotok, limfni sistem. (3 asa) Ekskretorni sistem - bubreni organi kimenjaka, izvodni kanali, mokrani mehur. Reproduktivni sistem - polne lezde, polni odvodi, kopulatorni organi. (2.5 asa) Endokrini sistem - struktura, funkcija i komparativna anatomija (0.5 asa) III-3. Sistematika kimenjaka - taksonomska podela, pregled karakteristika pojedinih taksona sa uporedno-morfolokog, biogeografskog, ekolokog i evolucionog aspekta; glavni predstavnici. (18 asova) PRAKTINA NASTAVA 1) Ascidia-disekcija; (2) Salpa; (3) Amfioksus; (4) Koa ribe (selahija) i vodozemaca (aba); (5) Koa sisara (pas, svinja), roni derivati koe (pero, dlaka); (6) Krljuti, horda, kimeni prljeni; (7) Regionalna diferencijacija kimenice, rebra i grudnica; (8) Skelet ekstremiteta; (9) Glaveni skelet koljoriba (aran); (10) Glaveni skelet vodozemaca (aba) i ptica (guska); (11) Glaveni skelet sisara (ovca); (12) Miii glave, trupa i ekstremiteta abe; (13) Mozak i glaveni nervi morske make, spinalni i simpatiki sistem abe; (14) Oko kimenjaka - disekcija volujskog oka, presek kroz zid one jabuice; (15) Digestivni sistem riba (morska maka, babuka), vodozemaca (aba) i sisara (pacov); (16) Presek kroz crevo kimenjaka, zubni sistem kimenjaka, respiratorni sistem riba (morska maka, babuka); (17) Krvni sistem riba (morska maka), vodozemaca (aba) i sisara (pacov); (18) Urogenitalni sistem hrskaviavih riba (morska maka), vodozemaca (aba) i sisara (pacov); (19-20) Agnatha-Cyclostomi : Petromyzon sp.; Pisces: Chondrichthyes - Selachii: Scyliorhinus sp., Squalus sp., Squatina sp.; Batoidei: Raja sp., Torpedo sp., Myliobatis sp.; Osteichthyes - Polypteri: Polypterus sp.; Chondrostei: Acipenser sp.; Teleostei: Conger sp., Salmo sp., Esox sp., Tinca sp., Abramis sp., Gobio sp., Barbus sp., Cyprinus sp., Carassius sp., Misgurnus sp., Silurus sp., Ameiurus sp., Merluccius sp., Hippocampus sp., Syngnathus sp., Lophius sp., Scorpaena sp., Trigla sp., Perca sp., Stizostedion sp., Dentex sp., Mullus sp., Scomber sp., Pleuronectes sp., Solea sp., Echeneis sp.; (21-22) Amphibia - Urodela: Triturus sp., Salamandra sp., Proteus anguinus; Anura: Bombina sp., Pelobates sp., Rana sp., Bufo sp., Hyla sp.; Reptilia - Chelonia: Emys sp., Testudo sp.; Lacertilia : Hemidactylus sp., Draco sp., Chamaeleo sp., Lacerta sp., Podarcis sp., Ablepharus sp., Ophisaurus sp., Anguis sp.; Ophidia: Typhlops sp., Coluber sp., Elaphe sp., Natrix sp., Coronella sp., Malpolon sp., Vipera sp.; (23-24) Aves - Clymbiformes: Podiceps sp.; Ciconiformes: Platalea sp., Ciconia sp., Ardea sp., Nicticorax sp., Botaurus sp., Plegadis; Anseriformes: Anser sp., Anas sp., Mergus sp.; Falconiformes: Accipiter sp., Aquilla sp., Falco sp.; Galliformes: Tetrao sp., Lyrurus sp.; Otidiformes: Otis sp., Ralliformes: Galinula sp.; Charadriformes: Vanellus sp., Recurvirostra sp., Larus sp., Alca sp., Cuculiformes: Cuculus sp.; Strigiformes: Athene sp., Strix sp., Tito sp.; Piciformes: Dendrocopus sp.; Passeriformes: Oriolus sp., Passer sp., Pyrrhula sp., Corvus sp., Garrulus sp.; (25) Mammalia Insectivora: Talpa sp., Sorex sp., Erinaceus sp.; Primates: Cercopithecus sp.; Rodentia: Sciurus sp., Citellus sp., Spalax sp., Ondatra sp., Cricetus sp.; Carnivora : Mustela sp., Felis sp. TERENSKA NASTAVA: nedelju dana

UDBENIKA LITERATURA Aleksopulo, A. (1964). Zoologija kimenjaka. Zavod za izdavanje udbenika, Beograd. Hilderbrand, M. (1988). Analysis of Vertebrate Structure. John Wiley & Sons, Inc., New York. Kalezi, M. (1995). Osnovi morfologije kimenjaka. Drugo izdanje, Savremena Administracija, Beograd. Kalezi, M. (2000). Hordati. Skripta. Drugo izdanje, Bioloki fakultet, Beograd. Kent, G.C. (1978). Comparative Anatomy of the Vertebrates. The C.V. Mosby Co., Saint Louis. Radovanovi, M. (1965). Zoologija, drugi deo. Nauna knjiga, Beograd. Radovi, I., Petrov, B. (2001). Raznovrsnost ivota - struktura i funkcija. Drugo izdanje, Bioloki fakultet, Beograd. Romer, A.S., T.S. Parsons (1986). The Vertebrate Body. W.B..Saunders Co., Philadelphia. Stankovi, S. (1950). Uporedna anatomija kimenjaka. Nauna knjiga, Beograd. Young, J.Z. (1989). The Life of Vertebrates. Clarendon Press, Oxford.

PBH22 FIZIOLOGIJA BILJAKAVVI; 2+2 Nain polaganja

ispita:

I PRIMANJE, ODAVANJE I TRANSLOKACIJA MATERIJA 1. Ulaenje vode, mineralnih soli i organskih materija u elije. Pojam apoplasta i simplasta. Struktura i propustljivost elijskog zida. Hemijski sastav primarnog i sekundarnog elijskog zida; molekulska struktura primarnog zida. Transport kroz elijski zid. Struktura i propustljivost elijskih membrana. Permeabilitet membrana; pojam pasivnog i aktivnog transporta. Primanje i odavanje vode. Difuzija, osmoza, imbibicija, vodni i osmotski potencijal, sila usisavanja, plazmoliza. Primanje jona. Akumulacija jona u biljnim elijama; mehanizmi aktivnog transporta. 2. Vodni reim biljaka. Znaaj vode za ivot i rasprostranjenje biljaka. Neka fiziko-hemijska svojstva vode. Primanje vode preko korena. Odavanje vode. Transpiracija; stome i zatitne tvorevine na listu; merenje transpiracije; uticaj spoljanjih inilaca; znaaj transpiracije. Pokreti stoma. Mehanizam pokreta, uticaj spoljanjih inilaca, svetlost, vodni deficit. Promena turgora, uloga kalijumovih jona, uloga eera. 3. Translokacija. Kretanje vode kroz biljku; kretanje kroz simplast i kroz apoplast. Korenov pritisak; veliina pritiska, objanjenje pojave, endogeni ritam. Kretanje vode usled transpiracije. Translokacija mineralnih soli kroz biljku; uloga transpiracije, transport kroz ksilem, Translokacija organskih materija, transport kroz floem. II METABOLIZAM 4. Fotosinteza. Uvod; znaaj fotosinteze. Hloroplasti. Graa hloroplasta. Fotosintetiki pigmenti. Hlorofili. Karotenoidi. Fikobiliproteini. Apsorpcioni spektri pigmenata. Primarna svetlosna reakcija. Svetla faza fotosinteze. Tamna faza fotosinteze. C-3 i C=4 biljke. Fiksacija COZ kod sukulentnih biljaka. Fotorespiracija. 5. Disanje Uvod; elijsko disanje biljaka. Ugljeni hidrati kao supstrat disanja. Glikoliza. Krebsov ciklus. Terminalna oksidacija. Terminalne oksidaze kod biljaka; disanje neosetljivo na cijanid. Energetski bilans disanja. 6. Znaaj mineralnih soli u metabolizmu Bitni/esencijalni elementi za biljke; metodi i kriterijumi za utvrivanje bitnih elemenata. Makrohranljivi i mikrohranljivi elementi. Korisni elementi. Opti znaaj mineralnih soli za biljku. Azot. Sumpor. Fosfor. Kalijum. Kalcijum. Magnezijum. Gvoe. Mangan. Bakar. Cink. Bor. Molibden. Hlor. Kobalt. III RAZVI]E BILJAKA 7. Rastenje i diferencijacija 8. Endogeni ritam 9. Fitohormoni. Auksini. Giberelini. Citokinini. Apscisinska kiselina i srodna jedinjenja. Etilen. 10. Fotomorfogeneza. Svetlost kao stimulus razvia; etiolman. Akceptor svetlosti-pigment fitohrom. 11. Faktori deobe i rastenja elija. Kultura tkiva i deoba elija 12. Diferenciranje elija i organa. Polarnost; indukcija polarnosti; polarnost kod viih biljaka. Faktori indukcije i rastenja adventivnih korenova. Faktori indukcije pupoljaka. Apikalna dominacija. 13. Klijanje semena. Faze klijanja. Dormancija semena. Uloga hormona. 14. Cvetanje. Vernalizacija. Fotoperiodizam.Hormonalna regulacija cvetanja. 15. Razvie cveta, ploda i semena Polinacija. Rastenje ploda. Sazrevanje plodova; efekat etilena. 16. Starenje, abscisija i dormancija. Opadanje listova. Dormancija pupoljaka. 17. Pokreti biljaka. Lokomotorni pokreti-taksije. Tropizmi. Nastije. PRAKTINA NASTAVA: BILJNA ]ELIJA KAO OSMOTSKI SISTEM. (1)Diferencijalno propustljive membrane; (1.1)Vetake diferencijalno propustljive membrane; (1.1.1.) Membrana od bakar-heksacijanoferata (II); (1.1.2.) Difuzija kroz crevo za dijalizu; (1.1.3.) Osmometar; (1.2.) Propustljivost citoplazmatinih membrana; (1.2.1.) Permeabilitet ivih i mrtvih elija; (1.2.2.) Permeabilitet elija za slabe i jake kiseline i baze; (2) Plazmoliza; (2.1.) Posmatranje toka plazmolize i deplazmolize; (2.2.) Oblici i vreme plazmolize; (2.3.) Plazmoliza u obliku kape; (2.4.) Odreivanje propustljivosti elijske membrane pomou brzine deplazmolize; (3) Potencijal vode i osmotski potencijal biljnih elija. (3.1.) Merenje potencijala vode; (3.2.) Merenje osmotskog potencijala elijskog soka; (3.3.) Metod komore pod pritiskom po Scholander-u; (3.4.) Metod psihrometra; (4) Primanje i odavanje vode. (4.1.) Pokreti stoma; (4.2.) Broj i raspored stoma; (4.3.) Identifikacija

kalijumovih jona u stominim elijama; BILJNI PIGMENTI. (5.1.) Biljni pigmenti rastvoreni u elijskom soku; (5.1.1.) Antoksantini; (5.1.2) Antocijanini; (5.2.) Fotosintetski pigmenti. (5.2.1.) Razdvajanje fotosintetskih pigmenata raspodelom u rastvaraima koji se ne meaju; (5.2.2.) Razdvajanje fotosintetskih pigmenata hromatografijom na papiru; (5.2.3.) Merenje apsorpcionih spektara pigmenata; (5.2.4.) Odreivanje koliine i odnosa hlorofila a i b u uzorku biljnog tkiva; (5.2.5.) Fluorescencija hlorofila u rastvoru; FOTOSINTEZA. (6.1.) Fotosinteza in vitro; (6.1.1.) Izolacija hloroplasta; (6.1.2.) Odreivanje koncentracije hlorofila i koliine hloroplasta; (6.1.3.) Polarografsko ispitivanje Hill-ove reakcije; (6.1.4.) Optiko ispitivanje Hill-ove reakcije; (6.2.) Fotosinteza in vivo. (6.2.1.) Demonstracija oslobaanja kiseonika u celoj biljci; MINERALNA ISHRANA. (7) Metod vodenih kultura; (7.1.) Utvrivanje neophodnih mineralnih elemenata za rastenje gljive Aspergillus niger; (7.2.) Utvrivanje neophodnih mineralnih elemenata za rastenje suncokreta, paradajza, kukuruza i penice; RASTENJE I RAZVI]E. (8) Rastenje; (8.1.) Odreivanje zone izduivanja stabla i korena; (8.2.) Klijanje polenovog zrna; (9) Efekat svetlosti na rastenje i razvie; (9.1.) Efekat svetlosti na klijanje semena; (9.2.) Interakcija fitohroma i giberelina u klijanju; (9.3.) Indukcija sinteze antocijana i pojave epidermalnih dlaka kod sejanaca Sinapis alba; (10) Biljni hormoni; (10.1.) Efekat auksina i apscisinske kiseline na izduivanje elija; (10.2.) Efekat auksina na rizogenezu; (10.3.) Test sa raseenim stablom graka; (10.4.) Endosperm-test; (10.5.) Test sa hipokotilom salate; (10.6.) Test sa patuljastim mutantima graka i kukuruza; (10.7.) Efekat kinetina na retenciju hlorofila; (10.8.) Indukcija sinteze -cijanina, Amaranthus-test; (10.9.) Apikalna dominacija; POKRETI BILJAKA. (11) Tropizmi; (11.1.) Fototropizam koleoptila kukuruza; (11.2.) Gravitropizam stabla i korena; KULTURA TKIVA. (12.1.) Efekat kinetina i indol-3-siretne kiseline na indukciju pupoljaka na kalusu duvana (Nicotiana tabacum); (12.2.) Regeneracija biljaka metodom mikropropagacije. NOVIJA UDBENIKA LITERATURA R.S.G. Bidwell: PLANT PHYSIOLOGY. MacMillan, 1974. J. Bonner, J.C. Varner: PLANT BIOCHEMISTRY, 3rd ed., Academic Press, 1976. R.M. Devlin: PLANT PHYSIOLOGY, 3rd ed., Van Nostrand, 1975. D. Hess: PFLANZENPHYSIOLOGIE. E. Ulmer, 1970. Prevod na engleski: Springer, 1975. A.C. Leopold, P.E. Kriedemann: PLANT GROWTH AND DEVELOPMENT. McGrow-Hill, 1975. E. Libbert: LEHRBUCH DER PFLANZENPHYSIOLOGIE. VEB G. Fischer, Jena, 1974. Prevod na ruski : Izd. Mir, Moskva, 1976. L. Taiz, E. Zeiger: PLANT PHYSIOLOGY. The Benjamin/Cummings Publishing Company, Inc., 1991. R. Kastori, FIZIOLOGIJA BILJAKA, Nauna knjiga, Beograd, 1996 Denffer, D., Ziegler, H. BOTANIKA (MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA), [kolska knjiga, Zagreb, 1988.

PBH23 FIZIOLOGIJA IVOTINJAVVI; 2+2, 3+2 Nain polaganja ispita: kolokvijum i usmeni ispit. TEORIJSKA NASTAVA UVOD: Predmet izuavanja i znaaj fiziologije. Predmet prouavanja uporedne fiziologije. Opte i specijalizovane elijske aktivnosti. Interna sredina i homeostaza. Homeostatski mehanizmi funkcionalnih sistema. Konformeri i regulatori. Bioloki kontrolni sistemi. ELIJSKA MEMBRANA: Graa. Permeabilitet. Osmotski fenomeni u permeaciji kroz elijsku membranu. SISTEMI MEMBRANSKOG TRANSPORTA: Prolaz molekula prostom difuzijom. Transport posredovan membranskim proteinima. Pinocitoza i fagocitoza. Poremeaji funkcije membrana ELEKTRINE OSOBINE ELIJSKE MEMBRANE: GibbsDonnanova ravnotea. Elektrini potencijali u ekscitabilnim membranama. Osnovni principi celularne homeostaze rezime. NERVNE ELIJE KONDUKTORI: Meuelijska signalizacija.Graa i osobine nervne elije. Organizacija nervnog sistema sisara. Nervni zavreci ELEKTRINE MANIFESTACIJE NERVNE AKTIVNOSTI: Elektrini zapisi elijske aktivnosti. Signalizacija u nervnom sistemu. Akcioni potencijal. Osobine ekscitabilnih tkiva. SINAPTIKA TRANSMISIJA: Sinapsa. Sinaptiki potencijali. Neuron kao sekretorna elija. Neurotransmiteri i neuromodulatori. RECEPTORI I SENZORNA TRANSDUKCIJA: Signalni molekuli. Gkuplovani receptori. Senzorne elije. Senzorna transdukcija. MIII EFEKTORI: Mehanika kontrakcije miia. Skeletni mii (inervacija; graa; kontrakcija; sprega ekscitacijekontrakcije; energija kontrakcije). Crveni i beli miii. Srani mii. Glatki miii. SISTEM ZA CIRKULACIJU TELESNIH TENOSTI: Transportni mehanizmi: Unutarelijski transport. Vaskularni sistem: otvoreni i zatvoreni. Srani ciklus. Srani indeks: udarni i minutni volumen srca i frekvencija srca. Mehanike promene i promene pritiska u srcu, aorti i plunoj arteriji u toku sranog ciklusa. Funkcije krvnih sudova . Sistemska i pluna cirkulacija. Protok krvi Puazijeva jednaina.. Klasifikacija krvnih sudova na osnovu funkcijskih karakteristika. Arterijska cirkulacija. Arterijski krvni pritisak: sistolni, dijastolni i pulsni pritisak. Kapilarna cirkulacija. Transkapilarna razmena molekula. Venska cirkulacija. Cirkulacija u razliitim organima, regulacija kardiovaskularne funkcije. RAZMENA GASOVA: Fizike osobine gasnih molekula (O2 i CO2) u razliitim sredinama: vodenoj i vazdunoj. Barometarski pritisak i izraunavanje parcijalnog pritiska: kiseonika, ugljen dioksida, azota i vodene pare. Spoljanja razmena gasova i strukture koje uestvuju u razmeni gasova: koa, krge, traheje i plua. Pluna ventilacija. Elastinost i rastegljivost plua. Uloga surfaktanta monomolekularnog fosfolipidnog sloja u smanjivanju povrinskog napona alveola i spreavanju kolapsa plua sindrom respiratornog distresa. Respiratorni mehanizmi u razliitih kimenjaka. Respiratorni mehanizmi u sisara usisna pumpa negativnog pritiska. Razmena gasova kroz respiratornu membranu u pluima sisara. Fickov zakon difuzije. Transport molekula kiseonika i ugljendioksida. Respiratorni pigmenti funkcija i distribucija u ivotinjskom svetu. Kriva disocijacije oksihemoglobina zavisnost vezivanja kiseonika za nosaki molekul hemoglobina od parcijalnog pritiska kiseonika u plazmi. Pritisak poluzasienja P50. Uticaj fizikih, hemijskih i sredinskih faktora na afinitet hemoglobina da vezuje kiseonik. Kriva disocijacije ugljendioksida Haldane efekat. Uloga CO2 u regulaciji acidobazne ravnotee HendersonHasselbalchova jednaina. Respiratorna acidoza alkaloza. Regulacija respiracije. ISHRANA I VARENJE: Tipovi hrane i naini unoenja hrane. Tipovi varenja hrane: unutarelijsko, ekstraelijsko i membransko varenje. Ergomi funkcijski blokovi apikalne membrane enterocita i njihova uloga u hidrolizi i apsorbciji hranljivih molekula. Varenje u elucu sisara. Funkcija gastrinih lezda. Mehanizam obrazovanja i sekrecije hlorovodonine kiseline iz parijetalnih elija. Varenje hrane u elucu ptica. Varenje hrane u elucu preivara. Finalna hidroliza makromolekula hrane u tankom crevu. Funkcija egzokrinog pankreasa. Uloga soli unih kiselina u varenju i apsorbciji masti deterdentska i hidrotropna funkcija. Mehanizam apsorbcije hranljivih molekula u tankom crevu crevna resica apsorptivna jedinica. Apsorbcija monosaharida i aminokiselina pomou mobilnih nosakih molekula lokalizovanih u mukoznoj membrani enterocita. Faze varenja i apsorpcije masti. OSMOREGULACIJA: Spoljanja i unutranja sredina. Ekstracelularna i intracelularna tenost. Mehanizmi regulacije osmotskog homeostazisa u beskimenjaka i kimenjaka. Uloga bubrega u osmoregulaciji. Mehanizam stvaranja mokrae: glomerularna filtracija; tubularna reapsorbcija i koncentrovanje urina. Henleova petlja pojaiva suprotnog smera; vasa recta izmenjiva

suprotnog smera. Mehanizmi reapsorpcije natrijuma iz lumena bubrenih tubula elektrogena pumpa za natrijum i jonska pumpa za vezanu izmenu. Bubrena regulacija acidobazne ravnotee. NERVNA REGULACIJA: Filogenetski aspekt strukture i funkcije nervnog sistema. Funkcija nervne mree i ganglija u beskimenjaka. Cefalina dominacija. Nervna regulacija u kimenjaka. Fiziologija kimene i produene modine. Srednji mozak regulator tonusa skeletnih miia decerebraciona rigidnost. Funkcija retikularne formacije. Funkcija malog mozga. Talamus relejna stanica aferentnih nervnih vlakana i centar bolne osetljivosti. Uloga hipotalamusa u regulaciji vegetativnih funkcija i neuroendokrinoj kontroli hipofize. Prednji mozak. Funkcija kortikalnih zona: senzorni i motorni korteks i asocijativne zone. Kortikalne oblasti za ula. PRAKTINA NASTAVA Ureaji i preparati u elektrofiziolokim eksperimentima. Zbirni akcioni potencijal nerva i miia abe ekstracelularna registracija. Izotonine i izometrijske kontrakcije miia abe. Intracelularna registracija membranskog potencijala pua. Kompjuterska simulacija pasivnih svojstava membrane hipotetinog aksona. Tehnika nametnute voltae kompjuterska simulacija. Proteini membrane: elektroforeza; merenje aktivnosti NaK ATPaze i Mg ATPaze. Prouavanje procesa koagulacije krvi odreivanje vremena koagulacije, uticaj temperature na vreme koagulacije. Odreivanje hemoglobina u krvi razliitih ivotinjskih vrsta aba i pacov. Kristalizacija krvi obrazovanje Teichmannovih kristala. Ispitivanje uticaja razliitih hemijskih materija na krvni pritisak pacova efekat kateholamina i acetilholina.Registrovanje respiratornih promena u pacova primenom direktne metode pneumografija. Odreivanje procenta kiseonika u alveolarnom vazduhu abe gasnom pipetom. Varenje u in vitro uslovima kod vinogradskog pua. Odreivanje aktivnosti sri nadbubrene lezde merenjem koncentracije kateholamina primenom direktne metode za registrovanje krvnog pritiska. Uticaj antidiuretikog hormona na intenzitet izluivanja mokrae. Merenje intenziteta metabolizma u funkciji telesne mase eksperimentalnih ivotinja. UDBENIKA LITERATURA Pai, M.: FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA (tree izdanje), Nauna knjiga, Beograd, 1993. MEDICAL PHYSIOLOGY (V.B. Mountcastle, editor), 13th edition, Vol.1. The C.V. Mosby Company, Saint Louis, 1974 (ili novije izdanje). Davidovi, V. UPOREDNA FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA Nauna knjiga, Beograd, 1988. Gajton, A.C. MEDICINSKA FIZIOLOGIJA, Savremena administracija, Medicinska knjiga, Beograd, 1996. Ganong, W.F. PREGLED MEDICINSKE FIZIOLOGIJE, Savremena administracija, Beograd, 1993. Jovanovi, M. FIZIOLOGIJA DOMAIH IVOTINJA, Medicinska knjiga, Beograd Zagreb, 1984. KnutSchmidtNielsen. 1994. ANIMAL PHYSIOLOGY ADAPTATION AND ENVIRONMENT, Cambridge Univ. press, 1994. Petrovi,V.M. UPOREDNA FIZIOLOGIJA, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.

PBH24 PSIHOLOGIJAV; 2+0 Predmet psihologije i njen znaaj za uspeno obavljanje vaspitno obrazovne delatnosti. Metode / tehnike psiholokih istraivanja: eksperiment i tipovi eksperimenta, sociometrija, anketa, posmatranje, intervju. Pojam uenja. Vrste uenja: mehaniko uenje, uenje uslovljavanjem, uenje putem pokuaja i pogreaka, uenje uvidjanjem. Teorija uenja: asocijativna teorija uenja, teorija uenja getalt psiho/oglje, uenje u svetlosti teorije informacija. Metode uenja: globalno naspram partitivnom uenju, koncentrisano uenje naspram uenju raspodeljenom na vreme, aktivno uenje. Podstrekai za uenje. Odnos izmeu uenja i razvoja: polazite enevske kole nasuprot moskovske kole. Miljenje. Govor i miljenje. Razvoj stvaralakog miljenja. Pojam inteligencije. Struktura inteligencije. Uticaj naslednih i sredinskih faktora na razvoj inteligencije. Merenje inteligencije i klasifikacija kolinika inteligencije. Pamenje. Vrste pamenja. Zaboravljanje. Faktori koji utiu na zaboravljanje. Pojam retroaktivne inhibicije. Transfer. Vrste transfera. Metode ispitivanja transfera. Teorije transfera: teorija formalne discipline, teorija identinih elemenata, teorija generalizacije. intelektualni rad i umor. Praenje i napredovanje u toku uenja. Krivulje uenja: Dosije uenika. Programirana nastava. Smisao programirane nastave. Teorijske osnove programirane nastave. Tipovi programiranja. Poluprogramiranje. Ispitivanje i ocenjivanje znanja uenika. Razliiti naini i sistemi ocenjivanja. Faktori koji utiu na ocenjivanje. Pokuaj objektivizacije sistema ocenjivanja putem testova znanja. Nain konstrukcije testova znanja. Korienje rezultata sa testa znanja. Nedostaci ocenjivanja putem testa znanja. Osnovni pojmovi iz psihologije linosti: nasledje, sredina, samoaktivnost. Teonje linosti : Frojdova, Adlerova, Olportova i Fromova. Frustracije i konflikti. Naini reagovanja na frustracije. Tipologija linosti: Jungova, Kremerova i Soldonova. Adolescencija. Pojam adolescencije. Polno sazrevanje adolescenata i problemi u vezi sa njim. Intelektualni razvoj u adolescenciji. Razvoj formalnih operacija i novi oblici miljenja koji se u okviru njih sreu kod adolescenata. Emocionalni razvoj u adolescenciji. Traganje za linim identitetom. Problemi u vezi sa izborom poziva, osamostaljivanjem, prihvatanjem ivotne filozofije... Socijalni razvoj u adolescenciji. Sukobi u adolescenciji. Psihologija nastavnika. Motivacija za izbor nastavnikog poziva. Kompleksnost nastavnikove delatnosti. Linost nastavnika. Psiholoki problemi vaspitanja i samovaspitanja. Jedinstvo linog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog suenja i moralnih stavova i savesti kod uenika. Psiholoki aspekti formiranja razrednih zajednica. Discipina u koli. Mentalno - higijenski problemi u koli. Radne navike. Pojam radne navike. Navika mesta i navika vremena. Nain formiranja radnih navika. Pojam plana rada. Nain pravljenja plana rada i zahtevi koji se postavljaju pri njegovom pravljenju. LITERATURA: 1. dr. Duan orevi. Pedagoka psihologija Deje novine, Gornji Milano vac 2. N. Rot: Psihologija linosti Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1980. 3. dr. V. Smiljaniidr. T.I.: Deja psihologija ,Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd,1982.

PBH25 METODIKA NASTAVE BIOLOGIJEVII-VIII; 2+0, 2+1 Nain polaganja ispita: izlazni kolokvijum (pismeno) i dranje asa u koli (usmeno). TEORIJSKA NASTAVA: 1. OPTA PITANJA METODIKE NASTAVE BIOLOGIJE Metodika nastave biologije u sistemu drugih naunih disciplina. Biologija kao nauka i biologija kolski predmet. Prodiranje bioloke nauke u kolu. Odnos biologije kao nauke i vaspitno-obrazovnog procesa biologije. Izbor predmeta. Tipovi kola. 2. OPTA PITANJA NASTAVE Nastava - oblici, vrste i organizacija nastavnog rada. Direktna nastava. Indirektna nastava. Individualna nastava. Individualna nastava na daljinu. Redovna, dopunska, produna, dodatna, izborna, fakultataivna nastava. Programirana nast