Tartan podloga na stadionu malih sportova

Bolji komfor nasportskim objektima

Strana VIIGodina petnaesta, broj 746, dodatak za Brani~evski okrug

„Srpsko more“ na Srebrnom jezeru

Raznovrsno turisti~ko leto

Strana II

P E TA K , 2 8 . j u n 2 0 1 9 , b r o j 7 9 4 2 , g o d i n a X X I I I , cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna w w w . d a n a s . r s

Ilust

racij

a: M

. \er

lek

FK „Mladi radnik 1926“

Nedostatak pomo}nog terenagoru}i problem

Strana VII

U Po`arevcu dodeljena priznanja za vi{estruke dobrovoljne davaoce krvi

Po`arevac nije slu~ajno najhumanijigrad u SrbijiBojan Ili}: Gradove ne ~ine velikim zgrade, ve} ljudi koju su ih gradili

Strana IV

NAGRA\ENI NAJBOLJI U^ENICI I NASTAVNICI

Po`arevac - Nastavljaju}i praksu stimulisanja najuspe{nijih u obla-sti obrazovanja, Grad Po`arevac nagradio najbolje u~enike i nastav-nike. U Velikoj Sali Centra za kulturu u Po`arevcu dodeljene su nov-~ane nagrade najboljim u~enicima i njihovim nastavnicima. Za ovenamene iz gradskog bud`eta je izdvojeno 2,2 miliona dinara. Grado-

na~elnik Po`arevca Bane Spasovi} pozdravljaju}i skup, istakao je daobrazovanje doprinosi napretku celokupnog dru{tva i precizirao daGrad izdvaja godi{nje oko 100 miliona dinara za investicije u pred-{kolsku ustanovu, osnovne i srednje {kole.

Strana III

Viminacijum - Drugi po redu regional-ni pozori{ni festival“ Viminacium fest- mitovi stari i novi u ponedeljak, 24.juna otvoren je spektakularnim kon-certom barda jugoslovenskog glumi-{ta Radeta [erbed`ije i njegovog orke-stra Zapadni kolodvor.

Otvaranje ovog zna~ajnog pozori-{nog festivala odr`ano je u ~arobnomambijentu objekta Limes, koji se nala-zi u sklopu arheolo{kog parka Vimi-

nacium, pred prepunim gledali{temgde je bilo preko {est stotina ljubiteljapozori{ne umetnosti i po{tovalaca Ra-deta [erbed`ije. Prisutnima su seobratili predsednik Skup{tine gradaPo`arevca Bojan Ili}, direktorka po`a-reva~kog Centra za kulturu, ina~e no-sioca ovog projekta, Galina Peri}, i di-rektor arheolo{kog parka Viminaci-um, dr Miomir Kora}, koji je festivalproglasio otvorenim.

Bojan Ili} je naglasio da je zahvalju-ju}i ovom festivalu utisak da Viminaci-jum o`ivljava i duhovno, podse}aju}inas tako da su kultura i umetnost ve~ni,i da su na ovom mestu vekovima rani-je imali plodno tlo. „Viminacijum fest- mitovi stari i novi“ se odr`ava na lo-kaciji koja je u isto vreme i jedno odnajzna~ajnijih mesta velikog Rimskogcarstva na Balkanu. M. Veljkovi}

Strane IV - V

U toku je drugi po redu „Viminacium fest - mitovi stari i novi“

Kora}: Pravimo ne{to, {to }ejednoga dana biti na{ Edinburg

Rade [erbed`ija odu{evio sve prisutne na otvaranju festivalaBarbara Prpi} najbolja glumica prve ve~eri Impresivan

nastup Ma|arskog dr`avnog pozori{ta iz Temi{vara

II p e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Tekstovi su deo medijskog projekta „Kultura i infrastruktura kao osnov turizma” koji je sufinansiran sredstvimaOpštine Veliko Gradište. Stavovi izneti umedijskom sadr`aju ne odra`avaju nu`nostavove organa koji sufinansira projekat.

Veliko Gradi{te

Veliko Gradi{te - Op{tina VelikoGradi{te, kao lider turizma uovom delu Srbije, pripremila jeraznovrsno i bogato turisti~ko le-to koje }e se, na zadovoljstvo svebrojnijih gostiju, odvijati u samojvaro{i i na Srebrnom jezeru po-znatom pod nazivom „Srpskomore“. Ovde predstavljaju svoju{arenoliku turisti~ku ponudukoja sadr i brojne manifestacije.

Akcenat je ove godine sta-vljen na velike mogu}nosti ko-je ova podunavska op{tinapru`a turistima. Prirodne le-pote, odmor pokraj reka i jeze-ra, sport, rekreacija i avanturasamo su neki od sadr`aja iz le-peze resursa koje se nude mo-dernom turisti.

- I pored lo{eg i ki{ovitog vre-mena koje nas zadesilo oko uskr-{njih i prvomajskih praznika, ka-da nam zvani~no po~inje turi-

sti~ka sezona, ne mogu da ka-`em da kod nas nije bilo turista iposetilaca. Jednim delom, {to jetada organizovan prvomajskimuzi~ki festival „Uranak’’, kojinam je doveo nekoliko hiljadamladih na Srebrno jezero i koji-ma nisu smetali lo{i vremenskiuslovi, tako da su jo{ tada sme-{tajni kapaciteti bili popunjeni.Pored toga, organizovani su i fe-

stivali cve}a i meda u Kusi}u iVelikom Gradi{tu, ka`e DajanaStojanovi} direktorka Turisti~keorganizacije Veliko Gradi{te.

- Pro{le nedelje otvorili smoMe|unarodni {ahovski turnir na

Srebrnom jezeru, 13. po redu,koji je ove godine oborio rekordpo broju takmi~ara. Bilo je 303{ahista iz 25 zemalja. Ono {to je

dobro za nas je {to sa tim takmi-~arima dolaze i njihove porodice,koje koriste ovaj period i u pred-sezoni, sme{tajni kapacitet su bi-li puni. Naglasila bih i da su za-hvaljuju}i vau~erima koje Vlada

Srbije daje, sme{tajni kapacitetisu rezervisani do oktobra mese-ca, isti~e Dajana Stojanovi}.

Ovogodi{nju ponudu }eobogatiti i Kulturno leto kojeprivla~i brojne posetioce i turi-stima pru`a raznovrstan sadr-`aj kroz kulturne, sportske i za-bavne manifestacije a ovomtrendu priklju~ila se i okolnanaselja sa novim sadr`ajima.Tu su i jubilarni 25. Carev~evidani kao i Alaske ve~eri.

- Ve} 29. juna obele`i}emoDan Dunava, manifestaciju kojaje posve}ena na{im najmla|imsugra|anima. U saradnji sapred{kolskom ustanovom „Maj-ski cvet’’, sa Osnovnom i Sred-njom {kolom, kao i Udru`enjem„Srbija velikog srca’’ priprema-mo program koji }e biti intere-santan za na{e najmla|e sugra-|ane. Nakon toga, muzi~ki festi-val „Carev~evi dani’’ organizova-}e se od 8. do 12. jula i ove godinesu to 25. jubilarni, posve}eni na-{em slavnom violinisti Vlastimi-ru Pavlovi}u Carevcu. Tu je i naj-starija manifestacija u na{oj Op-{tini „Alaske ve~eri’’ koji }e se or-ganizovati 19. i 20. jula, Pasuljija-da je zakazana za 10. avgust, aslede Velikogradi{tanska gitari-jada, Silafest, Ramski sutoni imnoge druge manifestacije kojesu interesantne i zbog koji dola-ze turisti u tim periodima. Ono{to je bitno, jeste da u poslednjevreme dolaze i strani turisti, po-gotovo iz Rumunije i u~estvujuna na tim manifestacijama.

Z. V. - LJ. N.

\urakovo, Popovac - Odr`ana jeprva manifestacija „Vredne ru-ke, zlatne niti“ u organizacijiUdru`enja `ena „Zlatna ruka“\urakovo - Popovac u op{tiniVeliko Gradi{te. Kako je cilj ma-nifestacije da neguje i ~uva tradi-ciju ovog kraja, u~e{}e su uzela idruga udru`enja `ena sa terito-rije op{tine Veliko Gradi{te -Ram, Biskuplje i Topolovnik, alii udru`enja `ena iz Klenovnika,Prugova, Velikog Sela i MalogCrni}a. Istovremeno je odr`anoi takmi~enje u kuvanju gula{a.

Nakon otvaranja manifestaci-je, usledila je zdravica u izvo|e-nju Lazara Kosti}a. U kulturno-umetni~kom programu u~estvo-vali su KUD „Re~ica“ iz Re~ice,KUD „Moj zavi~aj“ iz Topolov-

@agubica - Ministar u Vladi Sr-bije Milan Krkobabi}, zadu`enza regionalni razvoj, posetio jeop{tinu @agubica. Najpre je or-ganizovan prijem u kabinetupredsednika Safeta Pavlovi}akoji ga je do~ekao sa ostalim ~la-novima op{tinskog rukovod-stva, a zatim je ministar zajednosa saradnicima i rukovodstvomop{tine @agubica obi{ao p~eli-njake zadruge „Homolje med“ idoma}instvo u selu Milatovac.

Zadruzi „Homolje med“ pro-{le godine dodeljeno je 15 milio-na dinara bespovratnih sredsta-va u okviru programa podr{kesprovo|enju mera ravnomer-nog regionalnog razvoja Repu-blike Srbije, u~e{}em dr`ave uekonomsko-finansijskim pod-sticajima za postoje}e i formira-nje novih zadruga. Zadruga jetim sredstvima nabavila 1.000ko{nica, 1.000 rojeva p~ela kao iprate}u opremu za p~elarstvo.

Zajedno sa ministrom, op{ti-nu @agubica i okolna sela posetioje i akademik Dragan [kori}predsednik Akademijskog odbo-ra za selo Srpske akademije nau-ka i umetnosti, prof. dr MilovanMitrovi}, potpredsednik istogodbora, i Branislav Gulan, agroe-konomski analiti~ar. Nakon {tosu obi{li i pogone za pravljenjevoska, za pravljenje hrane za p~e-le i za pakovanje meda, u prosto-

rijama Zadruge „Homolje med“u @agubici, ministar Krkobabi} ipredsednik op{tine @agubica ob-ratili su se prisutnima.

Predsednik op{tine Safet Pa-vlovi} zahvalio je ministru na po-seti i sredstvima koje je zadrugasa teritorije op{tine @agubica do-bila za svoj rad, i tako|e istakaoda ne}e stati na ovome i da su za-drugari iz ovih krajeva spremilijo{ kvalitetnih projekata kako bisvi zajedno {to bolje iskoristilipotencijale koje im ovaj kraj pru-`a. Ministar Krkobabi} istakao jeuspeh projekta Vlade Srbije kojizadrugarstvu vra}a stari sjaj, do-nose}i boljitak doma}inima.

- @agubica je nekada bila cen-tar zadrugarstva, a mi na dana-{nji dan imamo ~ak 457 novoo-snovanih zadruga u Srbiji, malihfabrika pod otvorenim nebom.Ovaj kraj ima ~ime da se ponosi,a ovakvi primeri zadruga poka-zuju da smo na pravom putu.Uspe}emo ako budemo iskreni isvi uklju~eni, Vlada RepublikeSrbije, lokalna samouprava i do-ma}ini Srbije, rekao je Krkobabi}i zajedno sa predsednikom i ~la-novima Srpske akademije naukai umetnosti ponovio da je selo vi-{e od poljoprivrede, da mora daima svu potrebnu infrastruktu-ru, zdravstvenu za{titu, sportskei kulturne sadr`aje.

Z. V.

Kostolac - Kostola~ke termoe-lektrane odli~no rade pa je to-kom prethodnog meseca planprema{en ~ak za 22 odsto.Ukupna proizvodnja od po~et-ka godine do 1. juna iznosi vi-{e od tri milijarde kilovat-~a-sova, {to prema{uje petome-se~ni plan za 7,4 odsto.

Termoelektrane „KostolacA“ i „Kostolac B“ i tokom majasu nastavile da proizvode elek-tri~nu energiju sa visokim ste-penom pouzdanosti, {to je re-

zultiralo isporu~ivanjem vi{e od620 miliona kilovat-~asova elek-troenergetskom sistemu EPS-a.

Zbog niskih temperatura, to-kom maja je isporu~ivana i to-plotna energija za daljinski si-stem grejanja, tako da je 6.727MWht predato JP „Toplifikaci-ja“ Po`arevac. Ukupna proiz-vodnja od po~etka godine do 1.juna iznosi vi{e od tri milijardekilovat-~asova, {to prema{ujepetomese~ni plan za 7,4 odsto.

Z. V. i Energija Kostolac

„Srpsko more“ u Velikom Gradi{tu i na Srebrnom jezeru

Raznovrsno turisti~ko letoZahvaljuju}i vau~erima koje je omogu}ila Vlada Srbije, sme{tajni kapaciteti su rezervisanido oktobra meseca

Sportski turizam u fokusuReke Dunav i Pek, kao i Srebrno jezero su najzna~ajniji turisti~ki potencijal kao iRamska tvr|ava i manastir Nimnik. U turisti~koj ponudi je i sportski turizam - pri-vode se kraju radovi na izgradnje Sportske hale na Srebrnom jezeru, tu je ko{arka-{ki kamp Milo{a Teodosi}a „TEO4’’ kao i nacionalni vesla~ki centar.

Odr`ana prva manifestacija u organizaciji Udru`enja `ena „Zlatna ruka“

Sabor „Vredne ruke, zlatne niti“

nika i ANIP „Vlastimir Pavlovi}Carevac“ iz Velikog Gradi{ta.

Predsednica Udru`enja `e-na Tanja Kosti}, uru~ila je za-hvalnice i nagrade u~esnicima.Najboljima su dodeljeni peharii diplome. Nagradu za najlep{i{tand dobilo je udru`enje `ena„Prugovo“, dok je Udru`enju

`ena „Klenovnik“ pripala na-grada za najbolju poga~u. Naj-bogatiju trpezu imalo je Udru-`enje `ena „Topolov~anke“ izTopolovnika. Najlep{e starosrpsko jelo bila je pe~ena papri-ka punjena pasuljem, a nagra-du je dobilo Udru`enje `ena„Biskuplje“. Nagradu za najlep-

{e sitne kola~e dobilo je Udru-`enje `ena „Vidovdan“ iz Veli-kog Sela. [tand sa najboljimru~nim radom imalo je Udru-`enje `ena „Sestra Jelica“ izMalog Crni}a, a nagrada zanajoriginalniji etno {tand oti{laje Udru`enju `ena „Ramskicvet“ iz Rama. Z. V.

Lova~ki, `enski i mu{ki gula{Pobednici u kuvanju gula{a su Lo-va~ka sekcija Batu{a, koja je osvoji-la nagradu za pravi lova~ki gula{.Naj`enstveniji gula{ skuvalo jeUdru`enje ena iz Klenovnika, a pra-vi mu{ki gula{ skuvala je Lova~kasekcija iz Topolovnika. Ekipa koja jekuvala gula{ pod nazivom „Tri tulu-za“ iz Rama dobila je nagradu zanajoriginalniji naziv. Nagradu zanajaromati~niji ukus gula{a dobilo jeudru`enje „Moj Topolovnik“. Najve}ikotli} je skuvala Lova~ka sekcija \u-rakovo-Popovac, a nagradu za naju-kusniji pobedni~ki gula{ odnelo jeUdru`enje ena „Topolov~anke“.

Ministar za regionalni razvoj MilanKrkobabi} posetio @agubicu

P~elarskoj zadruzi15 miliona dinara

Kostola~ke termoelektrane odli~no rade

U maju 22 odsto iznad plana

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 . brani~evo

Po`arevac - Nastavljaju}i praksu sti-mulisanja najuspe{nijih u oblasti obra-zovanja, Grad Po`arevac nagradio naj-bolje u~enike i nastavnike. U VelikojSali Centra za kulturu u Po`arevcu do-deljene su nov~ane nagrade najboljimu~enicima i njihovim nastavnicima.

U~enici osnovnih i srednjih {kola,kao i njihovi nastavnici mentori, koji suosvojili prvo mesto na nekom me|una-rodnom takmi~enju dobili su pojedi-na~ne nagrade u iznosu od 15.000 di-nara, za drugo mesto 14.000 i za tre}emesto 13.000 dinara. Oni koji su osvo-jili prvo mesto na nekom od republi~-kih takmi~enja dobili su pojedina~nunagradu u iznosu od 12.000, drugo me-sto 11.000 i za osvojeno tre}e mesto10.000 dinara, a tako|e i njihovi men-tori su dobili nagrade u istom iznosu.

Ekipama u~enika dodeljene su dvo-struke pojedina~ne nagrade. Za prvomesto na me|unarodnom takmi~enjuekipe su dobile 30.000 dinara, za dru-go 28.000 i za osvojeno tre}e mesto26.000 dinara, dok su ekipe koje suosvojile prvo mesto na republi~komtakmi~enju dobile nagradu u iznosuod 24.000, drugo mesto 22.000 i za tre-}e mesto 20.000 dinara. Za ove name-ne iz gradskog bud`eta je izdvojeno 2,2miliona dinara. Gradona~elnik Po`a-revca Bane Spasovi} pozdravljaju}iskup, istakao je da obrazovanje dopri-nosi napretku celokupnog dru{tva.

- Trka na polju tehnolo{kih inova-cija, zahteva od svih nas da imamo do-bro obrazovanje i kvalitetan nastavnikadar. Poznato je da grad izdvaja go-di{nje oko 100 miliona dinara za inve-sticije u pred{kolsku ustanovu, osnov-ne i srednje {kole i da je to u cilju obez-be|ivanja {to boljih uslova za rad. Na-dam se da }ete kada odete na fakulte-te, shvatiti da ova lokalna samoupra-va i va{i roditelji, o~ekuju da se vratitei pru`ite doprinos razvoju ovog Grada.Na nama je da obezbedimo kvalitetneuslove, da svoj radni vek provedete uovom okru`enju, rekao je gradona~el-nik Po`arevca.

Vesna Peji} ~lan Gradskog ve}a za-du`ena za prosvetu je rekla da se po-

~elo sa Sve~anim salonima gradskogzdanja pa su dodele pre{le u Malu sa-lu CZK, a da i Velika sala postaje malaza u~enike i njihove nastavnike. Ona jejo{ je dodala da }e se gradsko ve}e po-truditi da u narednom periodu doneseodluku po kojoj }e u~enici koji suosvojili vi{e od tri nagrade na repu-bli~kim i me|unarodnim takmi~enji-ma biti bolje nagra|eni, obzirom da susada ti u~enici za sva osvojena mestadobili jednu pojedina~nu nagradu.

Nagrade su jo{ uru~ili predsednikSkup{tine grada Po`arevca Bojan Ili},zamenik gradona~elnika Sa{a Pavlo-vi}, zamenik predsednika Skup{tineMili} Jovanovi} i ~lanica Gradskog ve-}a Ana Miljani}. Z. V.

Po`arevac - Za danas je predsednikSkup{tine grada Po`arevca Bojan Ili}zakazao je sednicu lokalnog parla-menta.

Dvadeset osma sednica Skup{tinegrada Po`arevca bi}e odr`ana u petak28. juna sa po~etkom u 10 sati, a nadnevnom redu na}i }e se 18 ta~akame|u kojima je u centru pa`nje Pred-

log odluke o izmenama Odluke o bu-d`etu Grada Po`arevca za 2019. godi-nu, takozvani rebalans 1. Pored togapred odbornicima }e se na}i i Predlogodluke o upravljanju, za{titi i odr`ava-nju op{tinskih puteva, ulica i nekate-gorisanih puteva kao i Predlog odlukeo poveravanju organizacije Ivanjdan-skog va{ara u Po`arevcu. Z. V.

Po`arevac - Narodna biblioteka „IlijaM. Petrovi}“ Po`arevac u~estvuje uprojektu Digitalni gra|anin, koji sesprovodi uz finansijsku podr{ku kom-panije Google sa ciljem sa se javne bi-blioteke u regionu transformi{u u cen-tre za razvoj digitalnih kompetencija,znanja i ve{tina dece, mladih i odraslihkroz pristup novim tehnologijama ialatima za lokalne zajednice.

Radionice i projekat u celom regio-nu sprovodi Institut za inovativnost irazvoj mladih - IRIM iz Zagreba i naovaj na~in u projekat uklju~uje ukup-no 170 biblioteka, me|u kojima je 120iz Hrvatske, 20 iz Bosne i Hercegovi-ne, 20 iz Srbije i 10 sa Kosova. Lokalnipartner u Srbiji je program Bitka zaznanje ~iji je nosilac Fond B92.

Svaka biblioteka koja u~estvuje uprojektu dobila je 20 micro:bit ure|aja(mo}ni ru~ni ure|aj, potpuno progra-mabilan, kompjuter u malom, dizajni-ran od strane BBC-ja i brojnih partnerapoput Microsoft-a). spakovanih kao

knjiga, koji }e mo}i da se iznajmljujugra|anstvu i koriste za sprovo|enje jav-nih radionica u bibliotekama i {kolama i5 „Uradi sam“ BOSON elektronskih se-tova kao dodatak micro:bit ure|ajima.

Katarina Beli, vi{a diplomirana bi-bliotekarka i Dragana Gli{i} @ivanovi},diplomirana bibliotekarka, odr`ale suradionice za u~enike petog i {estog raz-reda osnovnih {kola „Vuk Karad`i}“ i„Sveti Sava“ iz Po`arevca. Radionice suodr`ane u okviru ~asova informatike saukupno 36 polaznika i izazvale su veli-ko interesovanje kako kod u~enika ta-ko i kod nastavnika. Z. V.

Po`arevac - Kraljevina Norve{ka inicira-la je aktivnosti na pomo}i op{tinama uSrbiji za otvaranje novih radnih mesta a,sa teritorije Brani~evskog upravnogokruga, predloge projekata za dodelubespovratnih sredstava mogu da podne-su op{tine Veliko Gradi{te, Petrovac naMlavi, @abari, @agubica, Golubac, Ku~e-vo i Malo Crni}e. Kroz projekat „Norve-{ka za vas“, Kraljevina Norve{ka izdvoji-la je 700.000 evra u okviru javnog pozivaza podr{ku novim preduzetnicima iunapre|enju produktivnosti postoje}ihpreduze}a i otvaranje novih radnih me-sta. Predloge projekata za dodelu bespo-vratnih sredstava mogu da podnesu bu-du}i preduzetnici i postoje}a mikro imala preduze}a iz 91 lokalne samoupra-ve obuhva}ene projektom do 17. jula2019. godine, a maksimalna vrednostpodr{ke mo`e biti 10.000 evra.

Ovaj javni poziv ima za cilj da dopri-nese uravnote`enijem dru{tveno-eko-nomskom razvoju kroz pove}anje mo-

gu}nosti zapo{ljavanja i pove}a socijalnukoheziju u manje razvijenim podru~ji-ma. Kao rezultat ovih aktivnosti, o~eku-je se otvaranje najmanje 70 novih radnihmesta kroz pobolj{anje poslovanja po-stoje}ih preduze}a i osnivanje novih po-slovnih subjekata. Poziv je podeljen u dvepartije vredne po 350.000 evra - prva jenamenjena nezaposlenima koji `ele dazapo~nu poslovanje, a budu}i preduzet-nici kojima bude odobreno finansiranjebi}e u obavezi da finansijski u~estvuju uprojektu sa deset odsto od ukupne vred-nosti projekta. Na drugu partiju mogu seprijaviti preduze}a registrovana u perio-du od 1. januara 2014. do 31. decembra2018. kojima je potrebna podr{ka zaotvaranje novih radnih mesta, a bi}e uobavezi da daju gotovinski udeo od 20odsto od ukupnih tro{kova projekta.

Detaljni kriterijumi javnog pozivai dokumenta za podno{enje prijavedostupni su na sajtu projekta „Norve-{ka za vas“. Z. V.

Po`arevac - Na vanrednoj sednici [ta-ba za vanredne situacije doneti su za-klju~ci povodom aktuelne situacije ucilju blagovremenih priprema i predu-zimanja preventivnih i operativnihmera kojim se spre~avaju ili ubla`ava-ju posledica obilnih padavina.

Preporu~uje se da JKP „Vodovodi kanalizacija“ Po`arevac izvr{i ~i-{}enje svih kriti~nih slivnih mesta ugradu i Kostolcu, u slivu Varo{kogbrda i najni`ih delova grada. Prepo-ru~uje se JKP „Komunalne slu`be“da budu u pripravnosti, JP „Toplifi-

kacija“ tako|e da obrati pa`nju nasvoje objekte i JP „Parking servis“ daobrati pa`nju na puteve, u domenusvoje nadle`nosti. U narednom peri-odu u slu~aju potrebe, treba da sta-ve u pripravnost nadle`ne slu`besvojih preduze}a koje su osposoblje-

ne za reagovanje u ovakvim situaci-jama, jer postoji mogu}nost njiho-vog anga`ovanja.

Podse}aju se pravna lica, vlasni-ci radnji, zakupci da kontinuiranoodr`avaju higijenu ispred svojih lo-kala bez obzira {to nije radni dan.

Pozivaju se upravnici stambenihzajednica da u dogovoru sa stanari-ma preduzmu zakonske mere zaodr`avanje objekata. Upu}uje seapel investitorima da dodatnoobezbede svoja gradili{ta.

Z. V.

Zasedao [tab za vanredne situacije Po`arevca

Hitne mere za ubla`avanje posledica obilnih padavina

Grad Po`arevac nagradio najbolje u~enike i nastavnike

Nov~ani podsticaji za ostanak u rodnom kraju

Biblioteka „Ilija M. Petrovi}“ u~estvuje u projektu Digitalni gra|anin

Novi centri za „digitalni“ razvoj

Uskoro naprednije radioniceU planu je dalja saradnja u vidu organizovanja naprednijih radionica u prostoru Odeljenja za mla-de u Biblioteci i u {kolama po~etkom naredne {kolske godine, kao i iznajmljivanje micro:bit ure-|aja i BOSON setova za kori{}enje u nastavi. U~esnici radionica dobili su besplatno ~lanstvo u Bi-blioteci do kraja 2019. godine. Cilj radionica je upoznavanje u~enika i nastavnika sa mogu}nosti-ma programiranja ovakvih ure|aja kroz prakti~ne primere prilago|ene uzrastu dece, prijavljiva-nje za napredne radionice i iznajmljivanje Micro:bit ure|aja.

Danas se odr`ava sednica Skup{tine grada

Rebalans bud`eta

Sedam op{tine regiona mogu da dobiju bespovratna sredstava

Kraljevina Norve{kapoma`e zapo{ljavanje

Za podr{ku novimpreduzetnicima,unapre|enjeproduktivnosti iotvaranje novih radnihmesta namenjeno700.000 evra

p e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 .

VIV

p e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Crveni krst Po`arevac je, po-vodom Svetskog dana dobrovoljnih da-valaca krvi, u znak zahvalnosti dodeliopriznanja dobrovoljnim davaocima kr-vi za 35, 50, 75 i 100 puta datu krv. Pred-sednik Skup{tine grada Po`arevca BojanIli} uru~io je zahvalnice dobrovoljnimdavaocima krvi koji su krv dali 100 pu-ta, zamenik gradona~elnika Grada Po`a-revca Sa{a Pavlovi} uru~io je zahvalniceosobama koje su 75 puta dali krv, Mili}

Jovanovi} zamenik predsednika Skup-{tine grada Po`arevca uru~io je zahval-nice za 50 puta datu krv a Milutin Avra-movi} predsednik Crvenog krsta Po`a-revac za davaoce koji su 35 puta dali krv.

Bojan Ili} je istakao da gradove ne ~inevelikim zgrade, ve} ljudi koju su ih gradi-li. Gradove ne ~ine velikim zna~ajni doga-|aji, ve} ljudi koji su u njima u~estvovali.

- Svi ti ljudi, zajedno sa svojim vrlina-ma ali i manama kompletiraju duh jed-

nog grada jer svojim dostignu}ima i po-stupcima odre|uju njegov imid` koddrugih. Va{im postupcima uspeli ste daneraskidivo ve`ete ime Po`arevca za hu-manost i nesebi~na dela koja ne o~ekujuni{ta zauzvrat. Ne znate koliko je putava{a krv pomogla da se spasi dete, majkana poro|aju, ne~ija }erka, sin, otac, pri-jatelj... Uveren da je tolika humanost ko-ju vi imate u va{im srcima odraz vaspita-nja koje ste sticali u svojim porodicama isvom gradu, tako|e sam siguran da jeveliki doprinos tome dao i po`areva~kiCrveni krst. Bez premca najbolji u dr`avi,

ova grupa ljudi mnogo je dala na{emgradu i glasu koji i u zvani~nim prizna-njima jasno ka`e - Po`arevac je najhu-maniji grad u Srbiji. [to se humanosti ti-~e, ve} smo svetska metropola, zahvalju-ju}i vama, bio je nadahnut Ili}.

Sa{a Obradovi} sekretar Gradske or-ganizacije Crvenog krsta Po`arevac seovom prilikom zahvalio svim dobrovolj-nim davaocima krvi koji su dali deo sebei da je ta krv koju daju ne{to {to ne mo-`e da se meri ni srebrom ni zlatom zato{to ljudski ivot nema cenu.

Z. V.

Ku~evo - Predsednik Op{tine Ku~evoVladimir Stojanovi} sa saradnicima jeporodicama koje su imale nove prinoveuru~io jednokratnu nov~anu pomo} iauto-sedi{ta za bebe.

- Deca su na{e najve}e blago, rekao je,izme|u ostalog, predsednik op{tine Ku-~evo Vladimir Stojanovi} na prigodnojsve~anosti povodom uru~enja sedi{ta zabebe i Re{enja o roditeljskom dodatku idodao da }e lokalna samouprava u~initinapore kako bi se suzbila „bela kuga“ ida u ovoj sali na ovakvim sve~anostimabude {to vi{e mama sa bebama.

- Posebno mi je drago {to sam da-nas u prilici da uru~im Re{enja o ro-diteljskom dodatku Mladeni [or{o-kovi} iz Bukovske za tre}e i SilvaniMiljkovi} iz Rabrova za peto dete.Naravno, neskriveno mi je zadovolj-stvo {to su danas sa nama i porodicekojima je ovo prvo ili drugo dete, iiskreno se nadam da }e i one po}i pu-tem porodica [or{okovi} i Miljkovi},naglasio je Stojanovi}

Op{tina Ku~evo je skup{tinskom od-lukom, predvidela da svaka porodica zaprvo i drugo dete, sem sredstava koja da-

je Republika, izdvoji po 25 hiljada dina-ra a da za tre}e i svako naredno, taj iznosbude po 40 hiljade dinara. Lj. N.

Viminacijum - Drugi po redu regionalnipozori{ni festival“ Viminacium fest -mitovi stari i novi u ponedeljak, 24. junaotvoren je spektakularnim koncertombarda jugoslovenskog glumi{ta Radeta[erbed`ije i njegovog orkestra „Zapadnikolodvor“.

Otvaranje ovog zna~ajnog pozori-{nog festivala odr`ano je u ~arobnomambijentu objekta Limes, koji se nalaziu sklopu arheolo{kog parka Viminaci-um, pred prepunim gledali{tem gde jebilo preko {est stotina ljubitelja pozori-{ne umetnosti i po{tovalaca Radeta [er-bed`ije. Prisutnima su se obratili pred-sednik Skup{tine grada Po`arevca, Bo-jan Ili}, direktor po`areva~kog Centra zakulturu, ina~e nosioca ovog projekta,Galina Peri} i direktor arheolo{kog par-ka Viminacium, dr Miomir Kora}, kojije festival proglasio otvorenim. Nakonobra}anja govornika gradski hor Bariliizveo je pesmu „Vostani Srbija“ i uz va-tromet Festival je pomenutim koncer-tom zvani~no po~eo.

Bojan Ili} je naglasio da je zahvaljuju-}i ovom festivalu utisak da Viminacijumo`ivljava i duhovno, podse}aju}i nas ta-ko da su kultura i umetnost ve~ni, i da suna ovom mestu vekovima ranije imaliplodno tlo.

- Po`arevac je i ranije imao zna~ajnakulturna okupljanja koja su inspirisanavelikim umetnicima poput Milene Pa-vlovi} Barili i Milivoja @ivanovi}a. Vre-menom su ona na{la svoje mesto u ka-lendaru ljubitelja umetnosti, ne samo uPo`arevcu ve} i {ire. Pro{le godine sa ve-likim zadovoljstvom smo prigrlili idejuo osnivanju novog pozori{nog festivala,po mnogo ~emu jedinstvenom u ovomdelu Evrope. „Viminacijum fest - mito-vi stari i novi“ se odr`ava na lokaciji ko-ja je u isto vreme i jedno od najzna~ajni-jih mesta velikog Rimskog carstva naBalkanu, rekao je Ili}.

Direktorka Centra za kulturu Po`are-vac Galina Peri} zahvaliv{i se svima kojisu u~estvovali u organizaciji ovog festi-vala podsetila je da je Po`arevac kolevkakulture odakle su potekli najve}i velika-ni pozori{ne umetnosti ~iji tragovi ive idanas u se}anjima i na filmskom platnui daskama koje ivot zna~e.

- @anka Stoki}, Milivoje @ivanovi},@ivka Mati}, samo su neki od velikanakoji svedo~e istoriju nastanka pozori{neumetnosti, u ~iju ~ast smo posvetili i naj-ve}e kulturne manifestacije. „Viminaci-jum fest“ nastavlja da u ovom prediv-nom ambijentu ~uva umetnost i pozori-{te na veli~anstven na~in okupljaju}i

umetnike iz ~itavog regiona, istakla jeGalina Peri}. Direktor Arheolo{kog par-ka „Viminacijum“ dr Miomir Kora} jeporu~io:

- Kada se rodite o vama odlu~uju triparke koje odre|uju sudbinu: ~ime }ete

se baviti, da li }ete biti uspe{ni i sre}ni.Tri parke su se udru`ile i ovde za ovajfest, a to su Grad Po`arevac, Centar zakulturu i Arheolo{ki park „Viminaci-jum“. Udru`enim snagama krenuli smoda napravimo ne{to, {to }e jednoga da-na biti na{ Edinburg. Treba}e da i dalje

svi zajedno pokrenemo sve svoje snage,da u~inimo ovaj festival evropskim.

[to se ti~e samog koncerta publika jeaplauzima pozdravljala svaku izvedenunumeru Radeta [erbed`ije, koji je iz zna-ka po{tovanja si{ao sa bine u publiku, i

od prvog do poslednjeg reda sa mikrofo-nom u ruci pesmom otpozdravljao raz-dragane gledaoce, koja mu je uzvra}alafreneti~nim aplauzima. Nakon toga iz-vo|a~i koncerta na ~elu sa [erbed`ijom,oti{li su do objekta u Viminacijum par-ku, zvanim Domus, gde su se na prigod-nom koktelom dru`ili sa doma}inima ipublikom.

Drugog dana festivala „odigrana jepredstava takmi~arskog karaktera u Do-musu, jednom od atraktivnijih objekataArheolo{kog parka. Publici su se pred-stavili glumci iz koprodukcija Kazali{taUlysses sa Briona i Zagreba~kog kazali-

{ta mladih, predstavom „Bakhe“ u re`ijiLenke Udovi~ki. Za najboljeg glumca -glumicu ve~eri izabrana je Barbara Prpi}.

Tre}eg dana na pozornici sme{tenoju Limesu, jednom od atraktivnijihobjekata Arheolo{kog parka Viminaci-jum publici su se predstavili glumci izMa|arskog dr`avnog pozori{ta „^ikiGergelj“ iz Temi{vara, (Rumunija) sapredstavom „Sonet 66“ u re`iji KokanaMladenovi}a. Ovo takmi~arsko ve~e

obele`io je izvanredan gluma~ki an-sambl. @iriju publike bilo je zaista te{koda izaberu najboljeg glumca ve~eri.Ipak, za glumca ve~eri progla{en je ^a-ba Andra{ Molno{.

Sino} je izvedena predstava „Na Dri-ni }uprija“ Iva Andri}a, tako|e u re`ijiKokana Mladenovi}a - SNP iz Novog Sa-da, a ve~eras je na programu predstavaDevoj~ica sa `icama“ u re`iji MarjanaNe}aka - Slovenskog narodnog gledali-{~a „Drama“ iz Ljubljane. U subotu po-slednjeg takmi~arskog dana Viminaci-um festa, bi}e izvedena predstava„M.I.R.A“, u re`iji Andra{a Urbana - Bi-tef teatra. Zavr{ne ve~eri u nedelju, 30.juna , u ~ast pobednika, ansambli Na-rodnog pozori{ta iz Pri{tine i Pozori{ta„Zoran Radmilovi}“ iz Zaje~ara, izve{}e„@ene iz Troje“, po tekstu Euripida, u re-`iji Neboj{e Bradi}a.

M. Veljkovi}

Veliko Gradi{te - Zajedni~kom fotografi-jom za uspomenu, na~injenom u amfite-atru na obali Dunava, u op{tini VelikoGradi{te zavr{ena je sve~anost povodomdodele nagrada najuspe{nijim u~enicima,nastavnicima i studentima u protekloj{kolskoj godini, koje im je uru~io predsed-nik op{tine Dragan Mili}. Lokalna samo-uprava ve} niz godina odaje priznanje naj-boljima i nagra|uje rad, trud i izuzetan us-peh ostvaren tokom {kolovanja.

U~enicima koji su osvojili prvo mestona republi~kim takmi~enjima, |acimageneracije, najboljem studentu i treneri-ma, op{tina je poklonila putovanje uPrag. \aci generacije nagra|eni su i va-u~erima za kupovinu tehni~ke robe u iz-nosu od 35.000 dinara i fotografijom nagradskom bilbordu, u~enici koji suosvojili drugo mesto na republi~kom

takmi~enju vau~erima od 27.000, a tre-}e mesto vau~erima od 20.000 dinara.

D`udisti su dobili kimona ili trenerke,karatisti trenerke i opremu za Klub dok jeodbojka{ima uru~en komplet - patike,

trenerka, polo majica, bermude, torba ideset lopti za Klub. Po komplet dresovaza O[ „Ivo Lola Ribar“ i S[ „Miloje Vasi}“uru~en je direktorima ustanova. Ovi u~e-

nici dobili su i sezonske karte za „Silverlejk“ akva-park. Po 3.000 dinara dodelje-no je nosiocima diplome „Vuk Karad i}“,a dva najbolja studenta sa teritorije op{ti-ne Veliko Gradi{te nagra|ena su sa po 30

i 20.000 dinara. Predsednik op{tine ~esti-tao im je na postignutom uspehu.

- I ubudu}e }emo da nagradimo re-zultate, vas, va{eg nastavnika, a da za-hvalimo va{im roditeljima {to vas dobrovaspitavaju i {to idete ka dobrom putu.Posebno nas raduje kada ~ujemo da suna{i u~enici postigli odli~ne rezultate naupisu u srednju {kolu i prilikom upisana najte`e fakultete. Zato nema bolje in-vesticije nego ulagati u decu, u mladost,u budu}nost, rekao je Mili}

Sve~anost su muzi~kim numeramaobogatili u~enici Odeljenja u VelikomGradi{tu [kole za osnovno i srednje mu-zi~ko obrazovanje „Stevan Mokranjac“iz Po`arevca, nagra|ena Ru`ica @ivi} iOgnjen Janji}, uz klavirsku saradnju Ne-manje Vasi}a. Z. V.

Sestroljin - Manifestacija „[kolica u pri-rodi“ odr`ana je kraj manastira Sestro-ljin nadomak Po`arevca u organizacijiVojnog i policijskog sindikata Srbije,Sindikalne organizacije Zavoda za javnozdravlje Po`arevac, Sindikata prosvetnihradnika Srbije-tehni~ka {kola „NikolaTesla“ Kostolac. U~e{}e je uzelo 40 mali-{ana koji su mogli da vide i nau~e kakoda se sna|u u prirodi i svakodnevnim i-votnim situacijama.

Uve`ban tim iz Crvenog krsta Po`a-revac im je demonstrirao kako da po-mognu sebi i drugome u trenucima ka-da se desi povreda ili gubitak svesti. DrNade`da Stankovi} epidemiolog i dr Sla-vica Tasi} iz Zavoda za javno zdravljePo`arevac su kroz igru pribli`ili decizna~aj li~ne higijene, kao i kako prepo-znati prenosioce bolesti u prirodi, kakose za{tititi od njih i kako reagovati u si-tuacijama kada dodje do kontakta sa nji-ma. ^lanovi vojnog sindikata Srbije supokazali deci kako da odrede strane sve-ta u prirodi kao i kako podi}i {ator, na-praviti za{titu od ki{e, kako napraviti og-nji{te i mnoge druge prakti~ne stvari ko-je su deci njihovog uzrasta interesantnei primenljive.

Cilj ove manifestacije je da se deca u{to ranijoj `ivotnoj dobi odvoje od igra-nja igrica na ra~unaru, gledanja televizo-ra i da se izvedu u prirodu, istakli su Go-ran Mari} iz Vojnog sindikata Srbije iDejan Jovanovi} iz Sindikalne organiza-cije Zavoda za javno zdravlje Po`arevac itom prilikom zajedno sa Goranom \or-|evi}em iz policijskog sindikata Srbijepodelili diplome deci za uspe{no zavr{e-

nu njihovu prvu „[kolicu u prirodi“ i za-hvalnice svima koji su nesebi~no u~e-stvovali u realizaciji, kao i posebno pri-znanje ocu Radetu stare{ini manastiraSestroljin. Na kraju su deca, njihovi ro-ditelji i predava~i u`ivali u vojni~kompasulju na zajedni~kom ru~ku u prediv-noj atmosferi prostrane porte manasti-ra Sestroljin.

Z. V.

Nagra|eni najuspe{niji u~enici i pedagozi u Velikom Gradi{tu

Putovanje u Prag za najbolje

Tender za {kolu u SrednjevuMili} je pomenuo i ulaganja u {kolstvo - u Velikom Gradi{tu se adaptira osnovna {kola, investira se i usrednju {kolu, raspisan je tender za {kolu u Srednjevu kako bi se dovela u funkciju ve} naredne godine.U vrti}u su zavr{ene dve nove prostorije, za one najmanje od {est meseci, i jedna mala sportska hala.Predsednik je podsetio da je u proteklom periodu nabavljeno 35 „pametnih“ tabli za kvalitetniju na-stavu, opremljene su u~ionice za strane jezike, a uskoro i jedna u Gimnaziji, kao i za biologiju i hemiju.

@agubica - De~ije olimpijske igre susportska manifestacija koju u okvirusvoje godi{nje nastave, peti put zaredomorganizuje Osnovna [kola „Mo{a Pija-de“ @agubica, a uz punu podr{ku lokal-ne samouprave op{tine @agubica.

Doma}in igara ove godine bilo jepodru~no odeljenje u naselju Izvarica.Cilj same manifestacije je da animira izabavi |ake od prvog do ~etvrtog razre-da, kroz razli~ite sportske discipline kao

sto su mali fudbal, atletski vi{eboj, igraizme|u dve vatre. U~e{}e su uzela svadeca iz mati~ne {kole u @agubici i svihpodru~nih odeljenja iz Suvog Dola , Mi-latovca, Vukovca, Jo{anice, Ribara i Osa-nice. Svoje utiske u ime doma}ina pre-nela je u~iteljica Zvonimirka Jovi~i}.

- Cilj ovako koncipiranih igara, pr-venstveno jeste negovanje prijateljstva,saradnje i pripremanje u~enika za zajed-ni~ke aktivnosti koje ih o~ekuju prela-

skom u peti razred. Zadr`ane su ranijediscipline, tako da }e se na{i gosti opro-bati u atletskom ~etvoroboju, malomfudbalu i igri izme|u dve vatre, istakla jeZvonimirka Jovi~i}, u~iteljica u naseljuIzvarica. U organizaciji ovakvih manife-stacija neizostavna je i veoma va`na po-dr{ka lokalne samouprave koja nije izo-stala ni ovoga puta. U to ime obrationam se zamenik predsednika skup{tineop{tine @agubica Mile Peri}. Z. V.

Odr`ane de~ije olimpijske igre

Sindikalci okupili mali{ane kraj manastira Sestroljin

Manifestacija „[kolica u prirodi“

Priznanja za vi{estruke dobrovoljne davaoce krvi

Po`arevac je godinama najhumaniji grad u Srbiji

Bojan Ili}:Gradove ne ~ine velikim zgrade, ve} ljudi koju su ih gradili

Usvojen novi sloganTema ovogodi{nje kampanje je „Dobrovoljno da-vanje krvi kao akcija solidarnosti“. Isti~u se glavnevrednosti kao {to su altruizam, po{tovanje i empa-tija. Usvojen je i slogan „Budite tu za druge, dajtekrv, podarite ivot“ kako bi se skrenula pa`nja na ~i-njenicu da davanje krvi ima veliku ulogu u ohrabri-vanju i motivisanju ljudi da brinu jedni o drugima.

Nov~ana pomo} i auto-sedi{ta za bebe u Ku~evu

Podsticajima protiv bele kuge

SMOTRA FOLKLORNIH

ANSAMBALA SELA SRBIJE

Kli~evac - Podunavsko naselje Kli~e-vac nadomak Po`arevca, tokom pred-stoje}eg vikenda }e biti doma}in tradi-cionalne Smotre folklornih ansambalasela Srbije, popularnog naziva SFAS, iugostiti u~esnike iz razli~itih krajeva Sr-bije. Organizatori Smotre su Savezamatera Srbije, Mesna zajednica Kli-~evac i grad Po`arevac. Organizatoripozivaju ljubitelje narodnih pesama iigara da vikend provedu u Kli~evcu,gde ih o~ekuje Smotra najboljih fol-klornih ansambala Srbije ali i da pru`epodr{ku doma}im u~esnicima. Z. V.

Malo Crni}e - Tradicionalna manifesta-cija, koja se ove godine odr`ava po 14.put u sti{kom selu Batu{i, okuplja pro-izvo|a~e ove zna~ajne biljke iz ~itave Sr-

bije ali i folklorce, takmi~are u kuvanjugula{a, udru`enja ena i druge takmi~a-re i goste. Vi{e od 400 ljudi u~estvova}ei ove godine na manifestaciji koju orga-

nizuju Mesna zajednica Batu{a, KUD-a„Vlastimir @ivkovi}“ iz Batu{e i Centarza kulturu, pod pokroviteljstvom Op{ti-ne Malo Crni}e, na Petrovdan, seosku

slavu, 12. jula. Ina~e, selo Batu{a, pozna-to je po dobrim proizvo|a~ima sunco-kreta i u njemu ne postoji doma}instvokoje ne gaji suncokret. Z. V.

Tradicionalni Dani suncokreta u Batu{i

Umetni~ko ve}eUmetni~ke ve}e Festivala sa~injavaju: Gradona~el-nik Po`arevca, Bane Spasovi} kao predsednik Ve}ai njegov zamenik Dejan Mladenovi}, predsednikUpravnog odbora Centra za kulturu Po`arevac. UUmetni~kom ve}u se kao ~lanovi nalaze i dr MiomirKora}, rukovodilac projekta Viminacium-park, Sa{aPavlovi}, zamenik gradona~elnika, Bojan Ili}, pred-sednik Skup{tine grada Po`arevca, Galina Peri}, di-rektorka Centra za kulturu Po`arevac, SlobodanStepi}, dipl. umetnik, Dejan Krsti}, ~lan Gradskogve}a, Nenad Petrovi}, pomo}nik gradona~elnika, iMilivoj Bosni}, {ef protokola grada Po`arevca.

Stru~ni `iri i nagrade FestivalaNa ovogodi{njem Festivalu Viminacium fest stru~ni iri }e raditi u sastavu: Dejan Mija~, reditelj, MiodragTaba~ki, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i Sa{a Torlakovi}, dramski umetnik. Svake ve~eri iri pu-blike dodeljuje nagradu za najboljeg glumca ili glumicu predstave. Zavr{ne ve~eri se dodeljuju dve nagra-de od strane stru~nog `irija „Zlatna fibula“, statueta i diploma najboljem glumcu ili glumici Festivala, i„Viminacium Maximus“ za najbolju predstavu Festivala (nov~ana nagrada i diploma).

Sa koncerta barda jugoslovenskog glumi{ta

Detalj iz predstave „Sonet 66“

U toku je drugi po redu „Viminacium fest - mitovi stari i novi“, na atraktivnim lokacijama Domus i Limes

Kora}: Pravimo ne{to, {to }e jednoga dana biti na{ Edinburg

Rade [erbed`ija odu{evio sve prisutne na otvaranju Barbara Prpi} najbolja glumica prve ve~eri Imresivan nastup Ma|arskog dr`avnog pozori{ta iz Temi{vara

VI p e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Kostolac - Glavni cilj energet-skog kompleksa u Kostolcu je-ste da svi blokovi budu spremniza pouzdan rad onda kad je tonajpotrebnije, odnosno u zim-skom periodu. Prvi blok kosto-la~kih termoelektrana koji jeove godine u{ao u remont bio jeblok A2, 16. juna, a dan kasnijezapo~elo se s remontom i B1.Predvi|eno je da remonti ovihblokova traju po mesec dana.

– Remont bloka A1 kre}ekrajem juna i traja}e dva mese-ca, odnosno do po~etka sep-tembra, dok }e blok B2 biti vanpogona {est meseci u kapital-nom remontu, ka`e Zoran Sta-nojevi}, direktor Direkcije zaproizvodnju elektri~ne energi-je kostola~kog ogranka EPS-a.

Ono {to prethodi realizacijibilo kog remonta u termoelek-tranama jeste planiranje, a onopodrazumeva da svaki zahvat

mora detaljno da se uskladi sasvim zahtevima u vezi sa proce-durom javnih nabavki. Tu po-stoji mnogo stepenica koje tre-ba da se pre|u, imaju}i u viduda je sistem javnih nabavki i vi-{e nego slo`en, {to zahteva do-datno vreme. Remonte obavlja-mo svake godine i ima nekolikova`nih stavki koje se uvek uzi-maju u obzir. To je uklapanje uzajedni~ke zastoje u obe termo-elektrane, pri ~emu se uvek do-govaramo sa kolegama iz ru-darskog sektora da odre|eniblokovi budu istovremeno u za-stoju zbog njihovog remonta naliniji uglja. Pripreme za ovogo-di{nji remont zapo~ete su umaju pro{le godine, kada sepravi elektroenergetski portfeljna nivou EPS-a. Najobimniji re-mont u kostola~kom termosek-toru bi}e ura|en na bloku B2.

- Re~ je o kapitalnom re-montu koji }e trajati pola godi-ne. Na bloku B2 uradi}emo de-nitrifikaciju, koja }e omogu}itida se emisija azotnih jedinjenjasnizi ispod granice zahtevanezakonom, isti~e on. Drugi veli-

ki posao koji }e biti ura|en je-ste zamena me|upregreja~a 1,kao i kapitalni remont turboge-neratora. Na ostalim sistemimabi}e posla tokom celog remon-ta i obavi}e se temeljne pripre-me za pouzdan rad u predsto-je}oj zimskoj sezoni.

- Na{ najvredniji resurs suna{i zaposleni. U termoelektra-nama se stvorila veoma kvali-tetna baza in`enjera i tehni~a-ra, stru~nog osoblja i tehni~kogkadra. Re~ je o ljudima koji sugodinama sticali iskustvo i do-

{li do pozicije da upravljaju po-strojenjima na adekvatan na-~in, uz dono{enje pravih pote-za u odlu~uju}im momentimaprocesa proizvodnje elektri~neenergije, ka`e Stanojevi}.

Energija Kostolac i Z. V.

Kostolac - Obilne padavine uprethodnom periodu stvaralesu velike probleme funkcioni-sanju procesa rada na ugljeno-kopu „Drmno“ ali je, zahvalju-ju}i upornosti i samopregorurudara, proizvodnja stabilnauprkos ki{i. Iz predostro`nostibila su uvedena i posebna de-`urstva, u cilju pra}enja celo-kupne situacije na eta`ama iunutra{njem odlagali{tu.

Rudari Povr{inskog kopa„Drmno“ ka`u da je ki{a nji-

hov najve}i neprijatelj, jer setada proizvodne i sve drugeaktivnosti odvijaju u veomaote`anim uslovima za rad. A umaju,ki{e je bilo napretek. Uproseku, na kopu „Drmno“ nadnevnom nivou palo je okoosam litara ki{e po kvadrat-nom metru. Deluje da nije re~

o velikoj koli~ini padavina, aliako se uzme u obzir ~injenicada je rudarskim aktivnostimazahva}en prostor od 17 kva-dratnih kilometara, onda tozna~i da zavodnjenost kopanije bila bezna~ajna. Objekti zapovr{insko i dubinsko odvod-njavanje dobro su funkcioni-sali. Iz predostro`nosti bila suuvedena i posebna de`urstva,u cilju pra}enja celokupne si-tuacije na eta`ama i unutra-{njem odlagali{tu.

– Tokom maja ki{a nam jestvarala probleme u organiza-ciji proizvodnog procesa, kao iu sprovo|enju drugih planira-nih aktivnosti. Uprkos tome,proizvodnja uglja tokom ki{nihdana bila je redovna i kontinu-irana, rekao je Dragoslav Slav-kovi}, direktor kopa „Drmno“.

– Tokom proteklog mesecaputevi su nam predstavljali naj-ve}i problem. Bili smo prinu|e-ni da svakoga dana, u svakojsmeni, radimo na njihovoj po-

pravci i sanaciji kako bismostvorili kakve-takve uslove zafunkcionisanje kopa. U nared-nom periodu, zahvaljuju}i ispo-rukama lomljenog kamena, po-pravka puteva bi}e mnogo te-meljnija i kvalitetnija. Vozila po-mo}ne mehanizacije eksploati-sana su u te{kim uslovima, {to

se negativno odrazilo na njiho-vu pogonsku ispravnost. Imalismo pove}an broj kvarova navozilima i mehanizaciji, tako dasu odr`avaoci imali pune rukeposla. No, bez obzira na sve,uspeli smo da ostvarimo pristoj-nu proizvodnju, uzev{i u obzirsve probleme s kojima smo sesusretali. Prioritet je ostvariva-nje planirane proizvodnje ot-krivke, jer za tonu uglja treba ot-kopati 4,5 kubika jalovine.

Energija Kostolac i Z. V.

Kostolac - Stvaranju preduslovaza normalno funkcionisanjeugljenokopa Drmno i kolsto-la~kih termoelektrana i dalje sepoklanja puna pa`nja da }e dosredine godine u funkciji bitinova LC VI linija bunara za du-binsko predodvodnjavanje.

Realizacija infrastrukturnihprojekata ispred fronta rudar-skih radova u zoni Hrastova~esvrstava se u grupu prioritetnihposlova u ogranku „TE-KO Ko-stolac“. Njihovom realizacijomobezbe|uju se preduslovi za ne-smetano napredovanje rudar-skih radova i ostvarivanje proiz-

vodnih planova kopa „Drmno“u narednim godinama. U iz-gradnji su putevi, novi bunari zadubinsko predodvodnjavanje,neophodni primarni i gravitaci-oni cevovodi, kr~i se {uma,uklanjaju prirodne prepreke i~isti teren da bi se omogu}ilobagerima da nesmetano rade.

- Pro{le godine zavr{eni suradovi na izgradnji LC XV lini-je bunara sa prate}om opre-mom. U sklopu ove linije radi48 bunara za dubinsko odvod-njavanje. Ukupan kapacitet LCXV linije iznosi oko 440 litaravode u sekundi. Krajem pro{legodine zapo~eli smo realizacijuprojekta izgradnje LC XVI lini-je bunara, rekao je Mladen Voj-ni} {ef Slu`be za geolo{ki i hi-drogeolo{ki nadzor. On dodajeda je izbu{en 61 bunar, koliko jei predvi|eno da radi u sklopuove linije. U toku su radovi nanjihovom opremanju i izradi

odvodnog cevovoda kojim }e seiscrpljena voda sa ove linije od-voditi van kontura le`i{ta kopa.

Kompletni radovi bi}e zavr-{eni tokom leta. Uporedo saovim poslovima, u izgradnji jezapadni gravitacioni cevovodkojim }e se sve vode sa povr-{inskog i dubinskog odvodnja-

vanja izbacivati van konturakopa u predvi|ene novoizgra-|ene objekte, nedaleko od se-verozapadne granice le`i{ta.Pre~nik cevi je 1.200 milimeta-ra, a njegov kapacitet je 1.000litara u sekundi. Zavr{eno jepostavljanje cevovoda u isto~-nom delu Hrastova~e, koji }eprikupljati ispumpane vode izstarijih linija bunara kao {to su:LC XII, LC XIII, LC XIV i LCXIV-prim. Ovaj cevovod bi}epriklju~en na zapadni gravita-cioni cevovod, kojim }e se vodaodvoditi novim kanalom pre-ma pumpnoj stanici Zavojska,a od nje u Dunav. Zavr{etkomovog posla obezbe|uju se uslo-vi za pregra|ivanje kli~eva~kogDunavca i njegovo sukcesivnoisu{ivanje, ka`e Vojni}.

U rudarskom sektoru ogran-ka „TE-KO Kostolac“ ~ine mak-

simalne napore da se u predsto-je}em periodu blagovremenozavr{e svi planirani poslovi, jer jevreme veoma va`an faktor zastvaranje preduslova za ulazakotkopne rudarske mehanizacijeu ovu zonu ugljenog le`i{ta.Osim istra`nih radova koji sesprovode u cilju prikupljanja po-dataka za projektnu dokumen-taciju za izradu vodonepropu-snog ekrana, aktuelni su i poslo-vina istra`nom bu{enju u ciljudobijanja podloga za izradu pro-jektne dokumentacije za jo{ dvelinije bunara koje }e se graditi uovoj zoni, i to: LC XVII i LC XVI-II. Od 54, do sada je ura|eno 13istra`nih bu{otina. Zapo~eti po-slovi treba da se zavr{e tokomove godine. Svi radovi poverenisu zaposlenima privrednog dru-{tva „Georad“ iz Drmna.

Energija Kostolac i Z. V.

Intenzivne padavine stvorile probleme na PK „Drmno“

Proizvodnja stabilna uprkoski{i i blatu

Remont ugljenog sistema od 17. juna

Od 17. juna na Povr{inskom kopu „Drmno“ po~eo je remont ugljenog sistema i tra-ja}e do polovine jula. Pored popravke rudarske mehanizacije, bi}e sprovedene iodre|ene tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti.

Ura|eno vi{e od 10 kilometara putevaU pro{loj i ovoj godini ura|eno je vi{e od 10 kilometara makadamskih puteva ka-ko bi specijalizovanim ma{inama moglo da se do|e do radili{ta. Ugovorena je i iz-rada ne{to vi{e od 1.300 metara makadamskog puta oko kontura kopa u zoni Hra-stova~e od isto~ne prema severoisto~noj granici le`i{ta.Ispred fronta rudarskih ra-dova je teren pod {umom na povr{ini od 181 hektarakoji treba o~istiti. U pro{lojgodini raskr~en je prostor na povr{ini od 42 hektara. Radovi su nastavljeni i u ovojgodini. U toku su aktivnosti na kr~enju terena koji zahvata povr{inu od 32,4 hekta-ra. Radovi treba da se zavr{e do sredine godine.

Predvi|eno da popravke traju po mesec dana

Zoran Stanojevi},direktor Direkcije

Direkcija za proizvodnju elektri~ne energije u Kostolcu

Remonti od sredine juna

Potrebno podmla|ivanjeProse~na starost na{ih zaposlenih nam ne ide u prilog, tako da se svrstavamo u ka-drove sa starijim kolektivom. Jedan od najva`nijih zadataka koji nam predstoji je-ste da omogu}imo podmla|ivanje kolektiva, jer je za bilo koju radnu poziciju u ter-moelektrani potrebno pet do osam godina iskustva za potpuno stru~no formira-nje radnika, rekao je Zoran Stanojevi}.

U izgradnji putevi i novi bunari za dubinsko predodvodnjavanje

Mnogo posla na lokaciji Hrastova~a

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 . brani~evo

Po`arevac - Gradona~elnik Po-`arevca Bane Spasovi} i StefanDespotovi} direktor departma-na za eksterne komunikacijeNIS-a presekli su traku i preda-li na kori{}enje tartan podloguSportskom centru. Pored pod-loge postavljena su i nova sedi-{ta na tribinama. Gradona~el-nik Po`arevca Bane Spasovi} jeovom prilikom izjavio da jeStadion malih sportova, jedanod novijih objekata koji je i dosada bio funkcionalan i nausluzi sportistima na{eg grada.

- Na sre}u, zahvaljuju}i dru-{tveno odgovornim kompani-jama poput NIS-a, danas smo uprilici da i kroz njihovo anga-`ovanje podignemo stepenkomfora i funkcionalnosti na-{ih sportskih objekata poputove moderne tartan podloge.Ovaj poklon gradu Po`arevcushvatamo kao ~in prijateljstva isimbol dobre saradnje, kojuna{ grad ima sa kompanijom

NIS, u godinama koje su iza alii ispred nas, rekao je Spasovi} idodao da je Grad Po`arevac jeodvojio 82 miliona dinara zagodi{nje i posebne programesportskih klubova i udru`enja.

- Tako|e, renovirali smoSportski centar Po`arevac {tonam se ve} ispla}uje jer smoupravo zbog toga dobili nekazna~ajna doma}instva poputprijateljske futsal utakmice re-prezentacija Srbije i Azerbejd`a-

na, koja je bila istinski spektakl.Pod krovom Hale sportova, ali iostalih terena poput teniskog,balon hale a od danas i ovog,Grad Po`arevac daruje klubovi-ma i njihovim sportskim {kola-

ma besplatne termine kao jo{jednu pomo} da se {to vi{e decei mladih bavi sportom. Sporto-va kojima se bave Po`arevljanije mnogo, kao i terena i stadio-na, a bi}e ih jo{ vi{e. To je vizijarukovodstva grada Po`arevca izato je kompanija NIS i njen darne{to na ~emu smo im svi za-hvalni istakao je gradona~elnik

- Sa ovog mesta ohrabrujemi ostale privredne subjekte daslede njihov primer i u~ine ne-{to ovako vredno u sredinamau kojima posluju. Ovde se, uve-ren sam, na{a saradnja ne}e za-vr{iti, jer je ve} najavljen jo{ je-dan poklon u sklopu programa„Zajednici zajedno“. To su dra-goceni dijagnosti~ki aparati ko-je }e dobiti Dom zdravlja u Po-`arevcu i Kostolcu, vredni 4miliona dinara, napomenuo jejo{ Spasovi}. Z. V.

Po`arevac - Predsednik fudbal-skog kluba „Mladi radnik 1926“Senad Mari} predstavio je radkluba i plan za naredni period.On je rezimirao proteklo pr-venstvo u kome su seniori zau-zeli {estu poziciju u Srpskoj ligi„Zapad“, omladinci su iz prvelige Zapadne Srbije pali u ni`irang takmi~enja, kadeti su bili usli~noj situacija, ali ipak su ukvalitetnoj ligi Zapadne Srbije inaredne godine, jer je do{lo dopro{irenja lige na 18 klubova, apioniri su dosta dobro zavr{ilisezonu u gornjem delu tabele.

Kao najve}i problem Mari}je naveo nedostatak pomo}nogterena za treniranje. Podvukaoje da je `elja „Mladog radnika“da u njemu budu igra~i iz Bra-ni~evskog okruga kako bi sma-njili tro{kove kluba i animiralidecu da treniraju fudbal.

Nakon nekoliko godina pa-uze od 1. jula ponovo po~inje saradom {kola fudbala „Mladogradnika“. Koordinator {kole bi-}e biv{i reprezentativac SrbijeMarjan Markovi}, koji }e radi-ti sa jo{ nekoliko trenera u {ko-li fudbala, a Markovi} }e nared-

ne sezone voditi i pionirsku se-lekciju „Mladog radnika“. Zapo~etak klub }e svakom detetuobezbediti fudbalsku loptu,majicu i {orts. Mese~na ~lana-rina za {kolu bi}e 1.500 dinara.Prvi tim u novu sezonu ulazi sanovim {efom stru~nog {tabaZdenkom Mufom, a sa pripre-mama po~inju 8. jula.

Marjan Markovi} je re{io da„oka~i kopa~ke o klin“ i da se po-sveti radu sa decom i cilj mu jeda u narednom periodu okupi{to ve}i broj dece u {koli fudba-la. Ali, klub ne}e tek tako da gapusti u „igra~ku penziju“, pomi-nje se ~ak i dolazak fudbalera„Crvene zvezde“ na njegovuopro{tajnu utakmicu. Markovi}je imao zapa`ene nastupe za be-ogradskog superliga{a. M. V.

Bre`ane - U Bre`anu kod Po`a-revca organizovana je ~etvrta„Somovijada“. U~esnici takmi-~enja, osim pecanja soma, po-trudili su se i da o~iste priobaljeVelike Morave, izve{tava RTS.

- Som se krije u uvalama, ugranju, u panjevima, tra`i za-klon“, obja{njava Sr|an Vuj-~i} iz Bre`ana kod Po`arevca.„Po{to je riba grabljivica vre-ba plen iza ?o{ka, {to se ka`e.“Ima lepih primeraka, ka`eMom~ilo [ljivi}: „Hvatali su ipo dvadeset, trideset kilogra-ma, mo`da i malo vi{e, aliovih od ~etiri, pet ili {est kilo-grama ima dosta.“

Me{tani Bre`ana, sela naobali Velike Morave, po ~etvrtiput su se nadmudrivali sa so-movima na „Somovijadi“. Eki-pe iz Po`arevca, Bre`ana i sme-derevskog kraja, trudile su seda namame somove na udicu,uz pomo} specijaliteta koje ovariba najvi{e voli. „Mi smo gadanas pecali na glistu, na rovcai imali smo neke durdubake“,otkriva Toplica Nikoli} iz Bre-`ana. Takmi~enje je, u su{tini,jednostavno. Ne ra~una se brojulovljenih riba ve} njihovaukupna te`ina. Uz odre|enapravila, obja{njava organizator„Somovijade“ @eljko [ljivi}:

„Riba ispod mere se donosisamo za merenje, da bi se zna-lo kako da se odredi pobednik.Posle se pu{ta, vra}amo je uvodu, a primerke koji su do-zvoljeni za pecanje ostavljamo.Posle toga organizova}emoponovo neko dru`enje na Mo-ravi.“ Iz nekog razloga, onekojima inteligencija nije ja~astrana, nazivaju somovima, aliribolovci smatraju da su so-movi oklevetani.

„Som nije glupa riba“, nagla-{ava Mom~ilo [ljivi}. „Som jejako pametna i fina riba, po-trebna je ume{nost i sre}a da se

uhvati. Mo`da je nekada bio, alikako vreme ide i oni su postalipametni.“ Ipak, neki somovi suse izgleda previ{e opustili pa jenjih petnaestak zavr{ilo na udi-ci, a pobedio je tim iz Bre`ana.

Mladen Jovanovi} ka`e dasu uhvatili {est somova, a da jenajve}i imao oko tri i po kilo-grama. Osim sportskog karak-tera, „Somovijada“ je imala iekolo{ku dimenziju: u~esnicitakmi~enja sakupili su sme}ekoje je Velika Morava nanelana obalu.

Pripremili: Novica Savi} i Sa{a Gavri}

Po`arevac - Po`arevac je ve} ~e-tvrtu godinu zaredom bio do-ma}in finala pojedina~nog dr-`avnog prvenstva u {ahu za sle-pe i slabovide. Organizator tak-mi~enja je Nacionalni sportskisavez slepih i slabovidih a teh-ni~ki doma}in je sportski klubslepih „Polet“ iz Po`arevca.

Na ovom prvenstvu u~e-stvovalo je 10 takmi~ara, aigrao se Berger sistem svako sasvakim u devet kola, tempoigre sat i po vremena plus 30sekundi bonifikacija za svakipotez. Nakon uzbudljiva ~etiridana igre progla{eni su i po-bednici koji su se plasirali na

Evropsko Prvenstvo. Predsed-nik sportskog kluba Polet,@ivoslav Ivanovi} je u kratkomizve{taju objavio imena pobed-nika ovog prvenstva i najavioslede}e takmi~enje koje }e seodr`ati tako|e u Po`arevcu ujunu mesecu.

Z. V.

Tartan podloga na stadionu malih sportova zahvaljuju}i NIS-u

Bolja funkcionalnost ikomfor sportskih objekata

„Zajednici zajedno“ ve} 11 godinaNIS ve} 11 godina realizuje program „Zajednici zajedno“ kroz koji predano radi naunapre|enju `ivota stanovnika 13 gradova u Srbiji, a me|u njima i u Po`arevcu.„Mi smo u NIS-u najsre}niji kada podelimo ne{to {to je okrenuto najmla|ima, kao{to su ovi sportski tereni, koji }e ostati i za budu}e generacije, rekao je Stefan De-spotovi}, direktor departmana za eksterne komunikacije NIS- a. Nenad Miti} di-rektor Sportskog centra Po`arevac se zahvalio NIS-u i Gradu Po`arevcu na ovoj in-vesticiji koja }e zna~ajno doprineti razvoju sporta u gradu.Rad sa decom sa posebnim potrebama

„Mladi radnik“ je prvi fudbalski klub u Srbiji koji je osnovao sekciju za rad sa de-com sa posebnim potrebama. Sekcija }e biti besplatna, a obezbe|ena je i oprema.Sekcija po~inje sa radom od 15. jula.

Prvenstvo slepih i slabovidih {ahista

VATROGASCIMA URU^ENA NOVA OPREMAVeliko Gradi{te - Predsednik op{tine Veliko Gradi{te, Dragan Mili}, uru~io je komandiru Vatrogasno-spasila~ke jedinice u Ve-likom Gradi{tu, Nenadu Mili}evi}u, vatrogasnu opremu neophodnu za rad ove jedinice. Radi se o sedam naprtnja~a za ga{enje{umskih i poljskih po`ara sa unapre|enim pumpama kojima se pove}ava bezbednost i efikasnost ga{enja. Ova oprema omo-gu}i}e Vatrogasno-spasila~koj jedinici da spremna do~ekuje predstoje}u sezonu po`ara na otvorenom prostoru. Z. V.

Predsednik FK „Mladi radnik 1926“ predstavio rad i planove kluba

Nedostatak pomo}nog terena goru}i problem

Odr`ana ~etvrta Somovijada u Bre`anu

Spoj zabavnog i korisnog

Som nije glupa riba, tvrde ribolovci

Senad Mari} na konferenciji za novinare

VIII p e t a k , 2 8 . j u n 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

GODI[NJI KONCERT ANSAMBLA „AMADEUS“Po`arevac - Baletski studio „Amadeus“ iz Po`arevca, koji je bezbroj puta proslavio svoj zavi~ajni grad {irom Srbije i Evrope, odr`ao je izvrstan koncert u lo-kalnom Centru za kulturu. Na godi{njem koncertu dodeljene su diplome za zavr{enu baletsku {kolu, a umetni~ki program su izvodile balerine razli~itih ka-tegorija i uzrasta. Bilo je onih koje su u ovom izvanrednom Ansamblu ve} stasala u ozbiljne balerine do najmlja|ih igra~ica koje tek savladavaju prve korakeuz posebno odu{evljenje publike. Pored diplomiranih u~enica, predstavljena je i nova instruktorka, u~enica koja je |ak generacije u Po`areva~koj gimnaziji,nekada{nja igra~ica koja je igrala pre 20 godina. Prisutnima se obratila i vlasnica direktorka Baletskog studija „Amadeus“ Maja Skenderovi} Boni}. Z. V.

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Po`arevac - U sve~anim salonima po-`areva~kog Gradskog zdanja sumira-ni su rezultati projekta pod nazivom„Kultura bez granica“. Projekat je fi-nansiran u okviru programa preko-grani~ne saradnje Rumunija - Srbija.Vrednost projekta iznosila je ne{to vi-{e od 500.000 evra a realizovali su gagrad Po`arevac i op{tina Anina.

Projekat je promovisao kulturu itradiciju dve zemlje u cilju pobolj{anjakulturnog turizma i turisti~ke ponudeu prekograni~noj oblasti. Po`arevac jepreko projekta dobio balon halu i binu.Predsednik po`areva~kog parlamentaBojan Ili} je ovom prilikom istakao daje projekat uspe{no sproveden i da sene}emo na tome zaustaviti.

- Obe op{tine partnera su imaleideju, a i potrebu da na neki na~inobogate turisti~ku ponudu, o`ive tra-diciju i omogu}e talentovanim poje-dincima da njihove rukotvorine do|u

do izra`aja. Ovaj projekat je to i omo-gu}io. Bilo je preko 150 u~esnika zaovih godinu i po dana, predstavnikakulturno umetni~kih dru{tava, muzi~-

kih i plesnih udru`enja i naravno ta-lentovanih pojedinaca. U okviru pro-jekta smo za Grad Po`arevac kupilibalon halu i binu koji }e se najpre ko-ristiti u svrhu ja~anja turizma. Proje-kat je promovisao kreativnost i me|u-

narodno {irenje kulture, transfer ve{ti-na i znanja, mobilnost umetnika i cir-kulaciju umetni~kih i kulturnih dela iproizvoda, a kroz organizaciju godi-

{njih kulturnih doga|aja, stvoriti mre-`u kulturnih udru`enja i institucija saobe strane. Organizovanje multikultu-ralnih festivala je obezbedilo neopho-dan podsticaj lokalnim udru`enjima isvim zainteresovanim subjektima usektoru turizma. Projekat je usposta-vio nove odnose u oblasti kulture istvorio uslove za novi kulturni ambi-jent i ponudu, zaklju~io je Ili}.

Fabian Ene, u~esnik projekta iz Ani-ne, rekao je ovom prilikom da je sa Po-`arevcem realizovano mnogo kulturno-umetni~kih aktivnosti koje su doprine-le pove}anju broja posetilaca u Anini, ida su oni promovisali prugu Anina -Oravica, Bohuji jezero i Biljar vodopad,tako da su ovi lokaliteti postali poznati iu na{em regionu. Z. V.

Po`arevac - U Galeriji savremeneumetnosti Narodnog muzeja u Po`a-revcu, sme{tene na Starom korzou,sve~ano je otvorena izlo`ba crte`a podnazivom „Primarni krik“ slikarskiprosede zasnovan na iskustvima isto-ka i zapada umetnika Veselina Rajovi-}a. Izlo`ba je otvorena do 3. jula 2019.godine a ulaz je slobodan. Na otvara-nju izlo`be posetiocima se najpre ob-ratila Marina Radosavljevi} istori~arumetnosti i vi{i kustos iz Narodnogmuzeja u Po`arevcu.

- Crte` kao po~etni, ali i krajnji im-puls svog rada sagledava Veselin Rajo-vi}. Rastere}en potrebom za deskripci-jom i naracijom, likovnim preoblikova-njem, u manjoj ili ve}oj meri, razgr}evidljive slojeve, nalazi ravnote`u izme-|u li~nog senzibiliteta i racionalnog po-retka slike, umetnik brzo, ali i promi-{ljeno obra|uje povr{inu papira. DelaVeselina Rajovi}a su u su{tini asocija-tivno apstraktna, protkana duhovnimi psiholo{kim potkama iskazanim krozdinamizovane gestualne poteze. Eks-presionisti~ki tretirani crte`i kao mno-{tvo slobodnih, raznovrsnih poteza ko-municiraju sa belinom papira ostvaru-ju}i kontrast i doprinose}i igri likovnihelemenata. Slobodnom, a kontrolisa-nom strukturom, energijom poteza i

suprotstavljanjem bele neboje i crnesveboje postignut je pogled u li~ni, unu-tranji do`ivljaj slike koji stoji na granicizapadnja~kog ekspresivnog poteza i is-to~nja~ke tradicije umetni~kog stvara-nja tu{em na papiru, rekla je Radosa-vljevi}eva Nakon izlaganja vi{eg kusto-sa posetiocima se obratio Vladeta @iv-kovi} slikar i autor kritike u katalogu.

- Teme nema. Umetnik transformi{emisaono u likovno. Apstraktni konceptje filozofsko promi{ljanje sveta, koje svo-jim sna`nim asocijativnim zahtevimapodsti~e posmatra~a da sâm pristupi ude{ifrovanju ovih „primarnih krikova“.Slobodno date crte, linije, nepravilnekru`nice, ta~ke stoje kao sirovi stvarala~-ki konglomerat dobro utemeljenog kon-cepta, ili pak kao prasvet sa~injen od na-gona, oblikuje polazni motiv za mislenipovratak u na{e samo bi}e...I da nemacrta~kog zanatskog prosedea (format,kompozicija, ritam, odabrana sredstva,fiksiranje slojeva) i bri`nog negovanjapostupka i tretmana kao pohvale struci,ovi crte i bi mogli biti susret sa ni{tavi-lom, koje samo sebe vaspostavlja. Kakou sebi nose profesionalni kodeks i prose-de, do ivljavamo ih eti~ki. Z. V.

Po`arevac - Na Letnjoj sceni, povo-dom Svetskog dana muzike 21. juna,Muzi~ka {kola „Stevan Mokranjac“ uPo`arevcu odr`ala je koncert uz u~e-{}e profesora i u~enika ove ustanovekao i njihovih gostiju.

Ina~e, prijatna Letnja scena Mu-zi~ke {kole „Stevan Mokranjac“,sme{tena u samom centru varo{i,postaje sve presti`niji prostor zaodr`avanje elitnih kulturnih doga-|aja. Tako je, 25. juna, u ovoj ba{tiodr`ana i promocija knjige „Izaod{krinutih vrata“ autora protoje-reja Aleksandra Mihailovi}a na ko-joj }e, pored ostalih, u~estvovatipoznati publicista i televizijski vo-ditelj Aleksandar Gaj{ek. Prisustvoljubitelja umetnosti na svim mani-festacijama u ovoj Letnjoj ba{ti jeslobodno.

Z. V.

Sa otvaranja postavke na Starom korzou

Izlo`ba crte`a Veselina Rajovi}a u Galeriji savremene umetnosti

„Primarni krik“ sa istoka i zapada

O likovnom stvaraocuVeselin Rajovi} je ro|en 7. januara 1956. godineu Baru (Crna Gora). Diplomirao na Nastavni~-kom fakultetu u Nik{i}u, odsek slikarstvo kodprofesora Nikole Gvozdenovi}a. Diplomirao naAkademiji umetnosti u Pri{tini 1984. godine,odsek slikarstvo. Izlagao slike i crte`e na 39 sa-mostalnih izlo`bi u zemlji i inostranstvu. U~e-stvovao na vi{e od 200 kolektivnih izlo`bi u ze-mlji i inostranstvu. Za svoj stvarala~ki rad nagra-|ivan vi{e puta. Radi kao redovni profesor naFakultetu umetnosti u Pri{tini (Zve~an - Kosov-ska Mitrovica) na predmetu „Ve~ernji akt“. lanje udru`enja likovnih umetnika Srbije ULUS-a.

Letnja scena Muzi~ke {kole „Stevan Mokranjac“

Koncert povodomSvetskog dana muzike

Sumirani rezultati prekograni~ne saradnje Srbija - Rumunija

Odr`ana zavr{na konferencijaprojekta „Kultura bez granica“Projekat promovisao kreativnost i me|unarodno {irenje kulture, transfer ve{tina i znanja, kao i mobilnost umetnika

Za novi kulturni ambijentDanijela Tufegd`i} menad`er projekta, predstavila je brojne aktivnosti i podvukla da je projekat biouspe{an i koristan za obe strane koje su bile partneri. Ona je jo{ dodala da }e projekat uspostavitinove odnose u oblasti kulture i stvoriti uslove za novi kulturni ambijent i ponudu. Doma}i proizvo-|a~i hrane, kao i proizvodi neafirmisanih umetni~kih, muzi~kih i knji`evnih udru`enja bi}e predsta-vljeni organizovanjem festivala u Po`arevcu i Anini.

Malo Crni}e - Na brdu Vranjevac u atarusela Kula, prona|eni su ostaci tela srp-skih vojnika, poginulih u borbama uoktobru 1915. godine. Na ostatke je umartu ove godine slu~ajno nai{ao me-{tanin Predrag Luki}, dok je iz zemljevadio mlado stablo divlje jabuke. On jeo tome odmah obavestio @ivislava An-tonijevi}a, istra`iva~a ratne pro{lostiBrani~eva i Stiga i Dragana Jacanovi}a,arheologa Narodnog muzeja Po`arevac.

- Na licu mesta ustanovili smo da se uiskopu nalazi desetak ljudskih kostiju.Kasnijom ekspertizom na|enih vilica,utvr|eno je da se radi o osobama starimod 20 do 25 godina. Na|ene su i ~etiri ~a-ure, deo vojni~ke kop~e i vojni~ka sekira.Kosti su spakovane, vra}ene u zemlju izatrpane, a predmeti predati Narodnommuzeju u Po`arevcu, ka`e Antonijevi}.Arheolo{kom opservacijom utvr|eno jeda se radi o grobnici vojnika poginulih u

borbama vo|enim u oktobru 2015. go-dine. Smatra se da su to srpski vojnici, jersu austrougarski sahranjeni na poseb-nom groblju izme|u Kule i Bo`evca,odakle su nakon rata izme{teni. O otkri-}u koje ukazuju na postojanje masovnegrobnice, obave{teni su rukovodstvo op-{tine Malo Crni}e i Regionalni zavod zaza{titu spomenika kulture, pa se sadao~ekuje da nadle`ni nastave istra ivanjei ovo mesto posebno obele`e. M. V.

Prona|ene kosti srpskih vojnika u ataru sela Kule

Nalazi predati Narodnom muzeju