Politička javnost

Reč javnost od latinskih publikus-javan i populus-narod, narod organizovan u gradu-državi. Nastao u antici označava učešće slobodnih gradjana u odlučivanju u polisu. Pol.javnost svojstvena je demokratskim društvima i omogućava komunikaciju između građana i države. Reč javnost upotrebljava se od 18.veka sa pojavom prosvetiteljstva i zahtevom za javnom upotrebom uma. Politička javnost je skup građana sa aktivnim odnosom prema političkim zbivanjima koji posreduje između društva i države, stvaranjem javnog mnjenja. Reč mnjenje(doksa) u antici označava površno, prividno, nepouzdano, promenjivo znanje koje se pretežno stiče čulima. U antici jav.mnjenje-vox populi. Hegel je podozriv prema jav.mnjenju jer se ono stiče uticajem zdravog razuma iz koga izviru istine ali i najgore zablude.

U 18. I 19. veku stvorene su institucije za izražavanje glasa naroda, to su parlament, pol.partije, interesne grupe, slobodna štampa i službe za istraživanje jav.mnjenja. Građanska predstavnička demokrat. ne može da funkcioniše bez posredovanja javnog mnjenja.

Marks razvio teoriju plebejske javnosti kritikom koncepta građanske javnosti. On je mislio da probleme koji nastaju izmedju vlastodržaca i onih kojima se upravlja može da reši slobodna štampa, pod uslovom da izmedju upravljača i onih kojima se upravlja nema subordinacije, već su jednaki u navođenju razumnih razloga za svoje stavove. Slobodna štampa je duhovno ogledalo u kojem narod vidi samog sebe. I nesme da bude u službi privatnih interesa, ili službe, već u službi građana. Ukoliko je štampa monopolizovana onda se ideje javnog mnjenja ideologizuju. Danas je idologizacija jav.mnjenja uslovljena tehničkim razvitkom modernih sredstava javnog komuniciranja i njihovom primenom u širenju masovne kulture koja sprečava čoveka da misli o teškoćama savrem.života, time se proizvodi politička apatija građana neophodna za političku manipulaciju.

Političko javno mnjenje nije homogeno, razlikuje se u različitim društvima po širini socijalne osnove i brojnosti učesnika u njemu,postoji veliki broj građana koji nisu zainteresovani za učešće u javnom životu. Javnost se deli na opštu, zainteresovanu i informisanu. Opštu javnost čine ljudi koji su zainteresovani samo za političke odluke koje su povezane sa njihovim ličnim interesima. Informisanu javnost intelektualci sa visokim obrazovanjem, višim prihodima i većim druš.uticajem, oni takođe čine deo zainteresovane javnosti.

Javno mnjenje nije pasivno, promenljivo je i sklono naglim promenama pod uticajem iznenadnih dogadjaja ili vešto plasiranih informacija. Pod stalnim je pritiskom različitih ideologija. Na oblikovanje političkog jav.mnjenja imaju ogromnu moć uticaja sredstva masovnog komuniciranja.

Značajno mesto u negovanju kulture političkog jav.mnjenja ima naučna kritika društva, politike i javnosti. Ona treba da doprinese stvaranju i razvoju slobodnog, samosvesnog, odgovornog i kritičkog političkog jav.mnjenja.

Udeo nauke u konstrukciji države je sve veći. Savremena tehnokratska ideologija stvara model tehničke države sa elitom naučnika i stručnjaka. U tom slučaju javnost postaje suvišna, a sa njom i javna upotreba uma i potrebe za javnim saopštenjem istine. Habermas nastoji da prevaziđe tehnokratski model,

pragmatičnim modelom gde je javnost neophodna kao posrednik. Rezultati naučnih istraživanja sa velikim društvenim posledicama, ne smeju da se skrivaju od javnosti.

Odnos morala i politike, politička tolerancija

U antici cilj politike bio je ostvarivanje opšteg dobra, pa su moral i politika bili čvrsto povezani. I sve do kraja 18.veka u duhu Aristotelove tradicije politika je tretirana kao deo praktične, moralne filozofije. Tomas Hobs je u politici video moć za stvaranje državnih ustanova koje će štititi ljude od rata sviju protiv svih. Cilj države više nije ostvarenje pravde, dobra, već obezbedjenje preživljavanja. Hobs je u apsolutnoj državi video mogućnost oslobađanja čoveka straha od nasilne smrti. Makijaveli je takođe napustio ideal o dobroj i pravednoj državi, jedini cilj vladaoca je održavanje svog života i vlasti. On je razgraničio područje privatnog života u kome deluje moral, i područje javnog života u kome se ostvaruje vladanje i moć kao državni um i državni razlog.

Sociologija morala je utvrdila da politika ima veliki uticaj na moral, određivanjem granica moralne zajednice:države, klase, pol.partije,političke grupe. Ravnopravnim članovima moralne zajednice smatraju se samo članovi administrativno-političke zajednice i na njih se primenjuju moralne norme jedne vrste(treba čuvati njegov život), dok se za ljude van zajednice(tudjincima, protivnicima, neprijateljima) primenjuju moralne norme druge vrste(suprotne prvima).