2

Predstavništva Privredne komore Srbije Vam odgovaraju

• PPKS u Austriji, Beč ......................................................... str.4 • PPKS u Belgiji, Brisel ....................................................... str.5

• PPKS u Bosni i Hercegovini, Sarajevo............................ str.9 • PPKS u Bugarskoj, Sofija................................................ str.10

• PPKS u Francuskoj, Pariz .............................................. str.13 • PPKS u Italiji, Milano....................................................... str.17 • PPKS u Nemačkoj, Frankfurt.......................................... str.20 • PPKS u Rumuniji, Temišvar........................................... str.24 • PPKS u Ruskoj Federaciji, Moskva............................... str.28

• PPKS u Ukrajini, Kijev ....................................................str.31

3

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U AUSTRIJI, Beč

• Pronalaženje partnera za plasman, poslovnu saradnju i zajednička ulaganja Ovo su najčešće postavljana pitanja Predstavništvu PKS u Austriji i najčešće postavljani zahtevi od strane naših preduzeća. Predstavništvo PKS u Austriji je zahvaljujući dobroj saradnji sa Privrednom Komorom Austrije, kao i sa austrijskim pokrajinskim Privrednim Komorama, u mogućnosti da za članove PKS obezbedi besplatno oglašavanje na web stranicama i stručnim časopisima ovih institucija. Na osnovu pisanog zahteva zainteresovanog srpskog preduzeća, Predstavništvo formira oglasni tekst, prevodi ga na nemački jezik i dostavlja, zajedno sa adresama zainteresovanih srpskih preduzeća, gore navedenim austrijskim institucijama. Ova usluga je besplatna za sve članice, koje uredno izmiruju svoje obaveze prema PKS. Po objavljivanju oglasa preduzeće može očekivati, najkasnije u roku od mesec dana, uspostavljanje direktnog kontakta sa zainteresovanim firmama iz Austrije. Ukoliko takav interes izostane, preduzeća se dogovaraju sa Predstavništvom o preduzimanju daljih aktivnosti u cilju pronalaženja poslovnog partnera, kao što su: - dostavljanje lista austrijskih distributera za konkretnu robu - direktno obraćanje Predstavništva odredjenim austrijskim firmama, sa konkretnim ponudama srpskih preduzeća - zakazivanje i kompletna priprema sastanaka srpskih preduzeća sa austrijskim firmama u cilju prezentacije i obrazloženja predloga za saradnju - organizacija prezentacije konkretnog srpskog preduzeća u prostorijama PPKS, ili na nekom drugom mestu Ove usluge preduzeća plaćaju u skladu sa cenovnikom usluga PKS.

• Informacije o tržištu za proizvod i granu Predstavništvo PKS u Austriji, kao sva ostala Predstavništva PKS u inostranstvu, dostavljaju na pisani zahtev korisnika, a u skladu sa cenovnikom usluga PKS, sve potrebne informacije vezane za tržišnu situaciju kod različitih roba i usluga na austrijskom tržištu. Pored toga, Predstavništvo PKS u Austriji veoma uspešno organizuje granske prezentacije srpske privrede (Prezentacija i degustacija proizvoda srpske prehrambene industrije, prezentacija i degustacija srpskih vina), kao i učešće srpskih preduzeća na medjunarodnim kontakt berzama, koje se odvijaju u Austriji (Kontakt berza malih i srednjih preduzeća, Kontakt berza preduzeća koja se bave zdravim proizvodnjama). Predstavništvo takodje organizuje, pod najpovoljnijim uslovima, i učešće naših preduzeća na specijalizovanim sajmovima, kao i posete srpskih firmi tim sajmovima. Upravo su u toku

4

pripreme za učešće naših preduzeća iz oblasti drvne industrije na medjunarodnom sajmu drveta u Klagenfurtu (28.-31.08.08.).

• Porezi u Austriji Često se postavljaju pitanja vezana za austrijski poreski sistem, naročito u delu koji finansijski snosi privreda. U Austriji, kao i u Srbiji, postoji više vrsta preduzeća: od pojedinačnih preduzeća sa samo jednim članom do AG akcionarskih društava, koja mogu imati veoma mnogo članova. Ipak, najviše firmi u Austriji organizovano je kao Ges.m.b.H. (društvo sa ograničenom odgovornošću), što je ekvivalent našem D.O.O. Ova preduzeća su i najveći poreski obveznici. Porez na dobit iznosi u Austriji 25% od ostvarene dobiti i plaćaju ga skoro svi oblici organizovanja preduzeća, izuzev pojedinačnih preduzeća. Ukoliko se deo ostvarene dobiti iznosi iz firme u cilju podele ili potrošnje vlasnika ili članica firme, na taj iznos se plaća kapitalna dobit od 25%. Porezi i doprinosi koje svaka firma plaća na plate svojih zaposlenih radnika iznose 30%, a još toliko plaćaju zaposleni iz svojih bruto ostvarenih ličnih dohodaka. Porez na promet iznosi u Austriji 20% i plaća ga, kao i kod nas, krajnji korisnik. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BELGIJI, Brisel EU I ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Povećana svest potrošača o pitanjima zdravstvene ispravnosti hrane i značaj životne sredine, doprineli su značajno rastu organske poljoprivrede u EU tokom poslednjih nekoliko godina. Iako se u 2000. godini u EU koristilo svega 3% od ukupno obradivih površina za organsku poljoprivredu, organska proizvodnja hrane se razvila u jednu od najdinamičnijih poljoprivrednih sektora u EU. Ona je rasla oko 25% godišnje u periodu između 1993. i 1998. g., a procenjuje se da je od 1998. godine ovaj rast iznosio oko 30% godišnje. U nekim zemljana članicama je, čini se, dostigao i maksimalni stepen mogućeg razvoja.

Organska poljoprivredna proizvodnja predstavlja deo sistema održivog razvoja proizvodnje na poljoprivrednim imanjima i održivom alternativom tradicionalnijem pristupu poljoprivredi.

Od usvajanja evropske Regulative o organskoj poljoprivredi, 1992. godine, desetine hiljada poljoprivrednih imanja je, kao posledica sve većeg rasta svesti potrošača o značaju ispravnosti hrane i rasta potražnje za ovim proizvodima, konvertovano u imanja za organsku poljoprivrednu proizvodnju.

5

Održivi razvoj poljoprivrede i životne sredine su ključni ciljevi današnje Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP).

Ovaj cilj zahteva od poljoprivrednih proizvođača da razmotre efekte koje će njihova aktivnost imati na budućnost poljoprivrede i to kako će sistemi koje oni primenjuju uticati na oblikovanje životne sredine. Kao posledica toga, poljoprivredni proizvođači, potrošači i oni koji definišu politiku su pokazali obnovljeni interes za organsku poljoprivredu.

• Organski proizvodi poreklom iz Srbije na tržištu EU Srbija se nalazi na listi trećih zemalja iz kojih EU odobrava uvoz organskih proizvoda. To je važan, ali ne i presudan uslov i znači samo to da postoje realni uslovi da učestvujemo u izvozu na zahtevno tržište organskih proizvoda EU. Plasman poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije u velikoj meri je usmeren na tržište evropskih zemalja, a tržište organskih proizvoda je jedna od niša koja dobija na značaju. Zbog rastuće svesti potrošača u EU evropsko tržište organskih proizvoda će imati veliku apsorpcionu moć na strani uvoza. Međutim, razvoj organske poljoprivrede zahteva velika ulaganja. Kao prvo, potrebno je jačanje regulative koja treba da osigura kontrolisanu proizvodnju. Potrebno je i strateško postavljanje, tj. dobro osmišljen zajednički nastup na stranom tržištu, pa i tržištu Belgije, kako bi se osigurao siguran plasman ovih proizvoda.

Imajući u vidu visoku tražnju za ovim proizvodima, kao i činjenicu da se radi o proizvodima čija cena je znatno veća od konvencionalne, veliki broj zemalja odobrava subvencije za razvoj organske poljoprivrede i konvertovanje klasične poljoprivredne proizvodnje u organsku. Bitno je da se kontinuirano radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, kako bi se lakše opredelili za prelazak NA OVU VRSTU PROIZVODNJE. Tehnologije proizvodnje su poznate, zakoni su spremni za implementaciju i poslednje, mada ne najmanje važno postoji stalno rastuća tražnja – kako u zemlji, tako i u Evropi. Drugim rečima – šansa postoji, samo je pitanje naše spremnosti da se, po ugledu na Austriju, opredelimo za ovu proizvodnju, koja zahteva discipline i veliko ulaganje, ali i izuzetno visoke prihode.

• Šta je to organska poljoprivreda Organska poljoprivreda se razlikuje od drugih sistema poljoprivredne proizvodnje po više osnova. Ona daje prednost obnovljivim izvorima energije i reciklaži, vraćanje zemlji njenih hranljivih elemenata, koji se nalaze u otpadnom materijalu. U pogledu uzgoja stoke i živine i proizvodnje mesa, vodi se posebno računa o zdravlju životinja, za čije hranjenje se, u tom cilju, koristi prirodna hrana. Organska proizvodnja poštuje sopstvene sisteme koji postoje u životnoj sredini za kontrolu epidemija i bolesti biljaka i životinja, i izbegava se korišćenje sintetičkih pesticide, herbicida, hemijskih đubriva, hormona rasta, antibiotika ili manipulacija genima. Umesto toga, organski poljoprivrednici koriste čitav niz tehnika koje im omogućavaju očuvanje eko-sistema i smanjenje zagađivanja životne sredine.

Agenda 2000, EU reformski paket, stavila je mnogo veći znčaj na ruralni razvoj, i postavila ga je za “drugi stub” na kome počiva Zajednička poljoprivredna politika, sa poštovanjem životne sredine u njenom punom značenju. Reformski paket je, inače, zahtevao od zemalja članica da usvoje odgovarajuće mere zaštite životne sredine, u odnosu na sve vidove poljoprivredne proizvodnje. Od poljoprivrednih proizvođača se danas očekuje da poštuju odgovarajući osnovni standard u zaštiti životne sredine, bez finansijskih

6

kompenzacija i uz poštovanje principa da onaj koji zagađuje mora da plati kaznu. Međutim, tzv. mere za očuvanje životne sredine u poljoprivredi, koje su predviđene programom za podršku ruralnog razvoja, nudi poljoprivrednim proizvođačima neku vrstu nagrade u momentu kada se proceni da je njihova opredeljenost za očuvanje životne sredine iznad standarda i uobičajene prakse na poljoprivrednim imanjima. Pored toga, organska poljoprivredna proizvodnja može da bude promovisana i sredstvima za investicionu pomoć u oblasti primarne proizvodnje, prerade i marketinga. Uz sve ove mere, koje su na snazi, i okvir koji predstavlja politika ruralnog razvoja značajno doprinosi širenju organske poljoprivredne proizvodnje.

• Korišćenje semena i vegetativnog materijala za rasplođavanje u organskoj poljoprivredi

Organska poljoprivredna proizvodnja podrazumeva da poljoprivredni proizvođači koriste organski proizveden semenski materijal.

U cilju pomoći poljoprivrednim proizvođačima da obezbede organski proizvedeno semenje, zemlje članice su uspostavile on-line bazu podataka, u kojoj proizvođači organskog semena mogu da registruju svoju proizvodnju organskog semena (uključujući i organsko seme krompira), koje planiraju da plasiraju na tržište.

U slučaju kada ne organski poljoprivrednik nije u mogućnosti da pribavi organski proizvedeno seme (kada ga nije moguće naći kroz pomenutu bazu podataka) i ako ne postoji odgovarajuća zamena, poljoprivredni proizvođač može da traži saglasnost da bude oslobođen ove obaveze i da koristi raspoloživo seme koje nije proizvedeno organskom metodom.

Za one vrste za koje postoji dovoljno raspoloživog semenskog materijala u narednom periodu, ovo neće biti moguće. Shodno tome, uspostavljena je lista vrsta i tipova semena za koje nije moguće tražiti napred pomenutu saglasnost.

• Unapređenje metoda prikupljanja podataka

Tačnost podataka o svim aspektima poljoprivredne proizvodnje, uključujući i organsku, ima sve veći značaj zbog rastuće svesti i saznanja stanovnika EU o ispravnosti hrane i odgovarajućih pitanja vezanih za hranu i zdravlje. Kako bi se lako ušlo u trag poljoprivrednim proizvodima i hrani na njenom putu od poljoprivrednog imanja do viljuške, tj. našeg tanjira, i tako sačuvalo poverenje potrošača, potrebno je da se uspostavi transparentan sistem praćenja kretanja proizvoda. Oni koji planiraju nove propise i mere, takođe, moraju da dođu do informacije brzo. To je uslov da na najbrži mogući način osiguraju lako identifikovanje prisutnih problema ili da iskoriste prednosti novih mogućnosti, kada se one jave.

• Korišćenje podataka o poljoprivrednim imanjima za oblikovanje budućnosti

Sistem inspekcije koji se primenjuje u slučaju organske poljoprivredne proizvodnje, uključuje i detaljno praćenje kretanja poljoprivrednih proizvoda i hrane. Pored toga, Eurostat, zvanična agencija EU za statistiku i objavljivanje podataka, je pokrenuo nekoliko inicijativa za unapređenje prikupljanje i raspoloživost poljoprivredne statistike. Ovi analitički alati trenutno služe za više namena. Ne samo da uočavanjem trendova i ukazivanjem na rizike i mogućnosti poljoprivredne proizvodnje, pomažu proces odlučivanja u ovom

7

sektoru, već osiguravaju uvid grupama potrošača koje traže aktuelne podatke o proizvodnji i preradi hrane.

• Baza podataka Informacionog sistema organske poljoprivredne proizvodnje

Ova baza podataka sadrži:

• Bitne saglasnosti za uvoz, koje su zemlje članice odobrile trećim zemljama (saglasno članu 11(6) Uredbe EEC broj 2092/91)

• Saglasnost za korišćenje odgovarajućih poljoprivrednih sastojaka, koji se ne mogu dobiti organskom proizvodnjom (shodno članu 3 Uredbe EEC broj 207/93, koji definiše sadržinu Aneksa VI Uredbe Saveta EEC br. 2092/91)

• Listu tela ili nadležnih organa uprave koja su zadužena za inspekciju, koju reguliše član 15 Uredbe (EEC) br.o 2092/91

• Uloga propisa

Sa reformama, koje su započete u okviru Zajedničke poljoprivredne politike kasnih devedesetih godina, došlo je i do definisanja ključne uloge organske poljoprivrede u ostvarivanju revidiranih ciljeva, među kojima su smanjenje viškova, promocija kvaliteta i integrisanja zahteva za očuvanjem prirode u poljoprivrednu politiku. Međutim, da bi organska poljoprivreda uživala poverenje potrošača bilo je evidentno da postoji potreba za strogim propisima, koji bi se odnosili na proizvodnju i kvalitet, kao i mere koje bi sprečile lažne tvrdnje da se radi o proizvodima dobijenim organskim metodama. Danas se sve više traži pristup informacijama o tome kako su proizvodi dobijeni – od poljoprivrednog imanja do viljuške, i traže se garancije da su na svakom stepenu procesa proizvodnje i pristupa tržištu ispoštovani postavljeni standardi i procedure.

• Ostvarivanje promene putem propisa

Propisi su uvedeni da bi osigurali autentičnost metoda organske proizvodnje na poljoprivrednim imanjima, koji su se razvili u složeni okvir za organsku proizvodnju useva i stoke, kao i za označavanje, preradu i marketing organskih proizvoda. Ona, takođe, regulišu i uvoz organskih proizvoda na tržište EU.

Prvi propis o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji [Uredba EEC br. 2092/91] je nastao 1991. godine i od momenta od kada je stupio na snagu 1992. g., mnoge farme u EU su prešle na organski metod proizvodnje. Kada poljoprivredni proizvođači žele da steknu status organskih poljoprivrednika, moraju da računaju da će im za dobijanje organski proizvedenih poljoprivrednih proizvoda biti potrebne dve sezone (dve godine), kada su u pitanju jednogodišnji usevi, i minimum tri za višegodišnje biljke. Avgusta 1999. dogovorena su pravila o proizvodnji, obeležavanju i inspekciji najznačajnijih životinjskih vrsta (goveda, ovaca, koza, konja i živine) i objavljena u Uredbi EC br. 1804/1999. Ovaj sporazum obuhvatio je i pitanja kao što su prehrambeni proizvodi, sprečavanje bolesti i veterinarski tretman, zdravlje životinja, ratarsku praksu i upravljanje procesom đubrenja. Genetski modifikovani organizmi i proizvodi dobijeni na bazi njih su eksplicitno isključeni iz organskog metoda proizvodnje.

Propisi, takođe, obuhvataju uvoz organskih poljoprivrednih proizvoda iz trećih zemalja, kojima je EU priznala ekvivalenciju za kriterijume organske proizvodnje i sistem kontrole.

8

• Mere kontrole

Jednako važne su i pridružene metode obezbeđenja primene, koje treba da obezbede da su sve procedure, koje su primenjene i za koje se traži organski status, registrovane kodnadležnih inspekcijskih tela u svojim zemljama. Ova tela su ovlašćena od strane organa koji su zaduženi da ispitaju njihovu sposobnost da dodeljuju status organskih proizvoda efikasno i pravično.

Inspekcija obuhvata sve nivoe proizvodnog procesa, uključujući skladištenje, preradu i pakovanje. Inspekcije imanja se realizuju najmanje jednom godišnje, a preduzimaju se i ne najavljene provere na licu mesta. Sankcije za nepoštovanje bilo kog od propisanih pravila podrazumeva trenutno ukidanje prava za upućivanje zahteva za dodelu statusa organskog proizvoda, sa strogim kaznama za veće prekršaje. Traži se izuzetno tačno vođenje podataka, uključujući i, u slučaju žive stoke, podatke o sistemu nadgledanja stoke.

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BOSNI I HERCEGOVINI, Sarajevo

• Da li je moguće proveriti bonitet kompanija iz Bosne i Hercegovine Provera boniteta kompanija iz Bosne i Hercegovine vrši se preko kompanija LRC Kreditni biro koji pruža sledeće usluge:

1. LRC svojim klijentima, na njihov zahtev, nudi niz korisnih izveštaja: - kreditni izveštaji - transakcijski računi - industrijski standardi - monitoring - završni finansijski izveštaji - bonitetni izveštaji - registar zaloga

2. LRC Kreditni biro je upotpunio kreditni izveštaj transakcijskim računima poslovnih

subjekata u Bosni i Hercegovini. Baza podataka LRC-a ažurira se na dnevnoj osnovi podacima Centralne banke BiH. Time LRC svojim klijentima, olakšava otkrivanje fiktivnih firmi, olakšava proces za privrednike koji naplatu svojih potraživanja moraju tražiti prinudnim putem preko ovlašćenih institucija.

3. LRC omogućava svojim klijentima da na jednom mestu imaju pristup i završnim

računima pravnih lica. U ovom slučaju LRC Kreditni biro je samo posrednik između ovih institucija i svojih klijenata, a sve sa namerom da im omogući brži i jednostavniji pristup potrebnim informacijama.

9

4. LRC Kreditni biro je u mogućnosti da na Vaš zahtev dostavi bonitetne izveštaje kompanija iz celog sveta, koje izdaju najuticajnije svetske bonitetne kuće: Creditreform, Co face, Dun&Bradstreet.

Bonitetni izveštaj Vašeg poslovnog partnera, uz opšte podatke o registraciji, delatnosti, menadžmentu, bilansu i sl. u sebi nosi i rejting tog društva. Rejting se sastoji od ocene finansijske snage društva i pokazatelja rizičnosti kreditiranja tog društva i uopšte poslovanja sa njim.

5. LRC je pokrenuo i sistem za naplatu potraživanja vansudskim i sudskim putem.

• Da li se vrši plaćanje carina na proizvode mesne i mlečne industrije iz Srbije Dana 29. maja 2008.g. na 50. sednici Saveta ministara BiH doneta je Odluka o ukidanju Odluke o privremenoj obustavi primene nulte carinske stope po Sporazumu o slobodnoj trgovini između Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore od 19. juna 2006.g. Ova odluka doneta je na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između BiH i SCG i propisivala je određene carine na uvoz proizvoda iz grupe mesa i mleka. S obzirom da je zaključivanjem Sporazuma o izmeni i pristupanju Centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini naloženo otkazivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, ova odluka koja je imala privremeni karakter, izgubila je pravni osnov. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U BUGARSKOJ, Sofija

• Bugarska kao potencijalni partner Srbiji

Bugarska je zemlja po veličini veoma slična Srbiji i spada u prvih 10 zemalja po trgovini sa Srbijom. Ako je po razvijenosti i standardu dugo bila iza Srbije, sankcije, ratovi i time usporene promene u tranziciji kod nas, učinile su da nas Bugarska sustigne, a u mnogim oblastima i prestigne. Osnovni makroekonomski podaci za 2007. godinu su sledeći:

Srbija Bugarska BDP/mil. USD/. 41.500 39.400 BDP per capita 5.600 5.120 BDP stopa rasta 7,3% 6,2% Rast industr. proizvodnje. 3,7% 7,3% Prosek plata Eura 362 230 Inflacija 10,1% 12,5% Nezaposlenost 26,2% 6,9% Devizne rezerve /mil. USD./ 14.200 16.500 Ino dug /mil. USD/ 26.200 37.000 Izvoz /mil. USD/ 8.825 19.600 Uvoz /mil. USD/ 18.350 30.300 Deficit trg. bilansa/mil. USD/ 9,526 10.500 Deficit platnog bilansa/mil. USD/ 7.000 8,500 Dir. ino investicije/mil. USD/. 1.700 8.100 Paritet kup.moći USD/2005.RZS/ 8.600 8.000 Paritet kup.moći USD/2005.KFN/ 3.573 4.313

10

Privredna saradnja između Srbije i Bugarske odvija se izuzetno dobro i prosečan godišnji rast dostigao je 47,5% u zadnje 4 godine. Trguje se svim i svačim, što je odlika slobodnih ekonomija. Za 2007. god. obim saradnje dostigao je 784 mil. USD pri čemu je bugarski izvoz u Srbiju veći 2,3 puta od izvoza. Kao razvijene grane u Bugarskoj smatraju se energetika, metalna industrija, tekstilna i obućarska industrija, hemijska i konditorska industrija i informatika.

U prvom kvartalu 2008. god. bugarska ekonomika ostvarila je rekordan rast od 7%. To je najviši dostignuti nivo rasta BDP od 1998. godine nadalje. Ostvareni BDP je 13.483,5 miliona leva / 6,91 mld. eura ili 10.324,3 mil. USD. Po glavi stanovnika to je 1.347,9 USD. U strukturi povećano je učešće usluga za 2,5% čime je dostignuto 63,2% od BDP. Učešće industrije je opalo za 2,5% tako da iznosi 32,1%, dok je učešće agrarnog sektora 4,7%. To praktično znači da je novostvorena vrednost porasla kao rezultat sektora usluga za 8,3% i veće industrijske proizvodnje od 7,7%, dok je poljoprivredna proizvodnja opala za 1,6%. Inače, industrijska proizvodnja samo u aprilu porasla je za 8,8%. U tome prerađivačka industrija ima porast od 12,4%, mašine i oprema za domaćinstvo 33,8%, proizvodi od plastičnih masa i kaučuka 30,6% i hrana i napitci 6,9%. Uvoz je porastao za 7,8% dok je rast izvoza 9,2%. Nezaposlenost je pala u maju mesecu na 6,19% a inflacija od početka godine je 4,7%. Ino investicije za 4 meseca su 1,2 mld. USD. Eksperti priznaju da su iznenađeni tako visokim rastom privrede. Tako Rojters citira poznatog Ekonomistu iz Instituta za tržišnu ekonomiju Dimitra Čobanova koji smatra da je to rezultat velikih ino investicija u prethodnim godinama, a slične komentare daje i Indastri Voč. Svi očekuju da će takva klima, uprkos privrednoj krizi u svetu koja je na pomolu i dalje podsticati investicije u Bugarsku, što će dalje doprinositi stabilnom rastu proizvodnje i usluga. Sobzirom na stopu rasta međusobne trgovine, Bugarska iz dana u dan postaje sve ozbiljniji partner Srbiji i firme međusobno sve više sarađuju na svim poljima. Prosečna stopa rasta srpskog izvoza u Bugarsku u zadnje 3 godine je 53%.

• Informacija o tržištu i istraživanje tržišta Predstavništvo PKS, članovima PKS koji uredno plaćuju članarinu, vrši razne usluge opšteg tipa, koje su definisane kao besplatne. Sve ostale usluge za koje je neophodno veće angažovanje i koje podležu dodatnim troškovima, definisane su Cenovnikom usluga PKS-a i naplaćuju se prema tarifi usvojenoj na Skupštini PKS. Najbolji način je obratiti se Predstavništvu mejlom na predstavnistvo.sofija@pks.co.yu ili faksom na 00 359 2 943 44 18 sa definisanim zahtevom i veoma brzo ćete dobiti odgovor šta je moguće uraditi a šta ne, kao i sugestiju kako da to uradite. Možete računati na sve makroekonomske pokazatelje, osnovne marketinške informacije o bugarskom tržištu i delimične informacije kada se radi o granama pojedinačno. Statistički podaci se obično poručuju od Nacionalnog statističkog instituta i posebno plaćaju, pri čemu Predstavništvo može u vaše ime tražiti, platiti i proslediti podatke a vi ih refundirati PKS-u. Kada je u pitanju konkretna delatnost dajemo informacije kao što su sajmovi, web sajtovi kataloga firmi ili faks kopija stranice iz štampanih kataloga o firmama koje se bave određenom delatnošću, asocijacijama ili komorama za pojedine delatnosti koje mogu obezbediti konkretnije informacije.

• Pronalaženje partnera za privatizaciju Komore u Bugarskoj primaju redovne informacije o tenderima i aukcijama u Srbiji za firme koje treba da se privatizuju u narednom periodu. Zbog toga nije slučajno da u Bugarskoj postoji veliko interesovanje za privatizaciju u Srbiji. To je delimično i zbog toga što je u Bugarskoj privatizacija, najvećim delom, ranije završena, te su se stvorile nove firme koje su finansijski ojačale i interesuju se za širenje van granica, delimično i zbog uverenja da se

11

u postupku privatizacije firme mogu kupiti pod povoljnijim uslovima. Delimično je razlog i sličan mentalitet i bliskost jezika, zbog uverenja da kada se međusobno razumeju, mogu bolje kontrolisati uloženi kapital. Možda je zbog svega toga Bugarska na prvom mestu po broju privatizovanih firmi u Srbiji /oko 30 firmi/. U tom slučaju je lakše tražiti partnera, jer po pravilu ukoliko ga ne pronađete preko kataloga onda trebate probati preko njegove komore ili asocijacije kojoj pripada ta grupacija proizvođača. Međutim i u ovom slučaju, treba imati u vidu da i takva privatizacija može imati špekulativni karakter i da posle izvesnog vremena može zatvoriti firmu iz konkurentskih razloga. Zbog toga nije isključeno da bolji potencijalni partner može biti firma i iz druge delatnosti, ukoliko pokaže interes i ima finansijski potencijal. U svakom slučaju saglasni smo da informacija o privatizaciji koja je dostupna velikom broju firmi, može da donese i kvalitetnijeg partnera i bolju cenu.

• Pronalaženje partnera za kooperaciju, NОW-HОW i Јоinт venture Mada postoji razlika u traženju partnera za kooperaciju u odnosu na NOW-HOW ili Joint venture, postoje i neke sličnosti. Moje je mišljenje da to nije teško uraditi jer ovi partneri moraju biti iz iste delatnosti kao i tražilac. Naime, kooperant može biti i u snabdevanju delovima ili poluproizvodima ali je na neki način vezan za delatnost firme tražioca. Obično se događa da firme u bližem okruženju poznaju i srodne firme iz iste oblasti kao i razne snabdevače kao potencijalne kooperante. Bugarska je blizu Srbije i najveći broj proizvođača poznaje svoje konkurente ili snabdevače u Bugarskoj. Ukoliko ih ne zna, pretraga počinje i završava se samo u toj delatnosti sve dok se ne suzi izbor. Naravno da može biti izuzetaka, no i kod njih je pravac delovanja i grupacija iz koje se traži jasna. Kao i druge pretrage, može se početi na sajtu traženjem proizvođača iz određene oblasti, ili zahtevom asocijaciji ili nekoj od Komora da iz okvira svojih boljih članica predloži potencijalne partnere, dostavi adrese za kontakt, a moguće je i oglašavanjem preko sredstava javnog informisanja.

• Pribavljanje dokumenata za stalni boravak u Bugarskoj Osnovna dokumenta za stalni boravak u Bugarskoj su viza D i na osnovu nje izdata bugarska lična katra. 1/ Za vizu D, zahtev se podnosi Konzulatu Bugarske u Beogradu /Hadži Milentijeva 60/ ili u Nišu /Lole Ribara 19/, naravno uz lično prisustvo prilikom predaje dokumenata i intervjua kao i kod podizanja vize. Potrebna dokumenta: - Popunjen formular za vizu D dobija se u konzulatu. - Rešenje o registraciji firme ili Predstavništva u Bugarskoj - Rešenje o imenovanju za obavljanje poslova u Bugarskoj - Ugovor o obezbeđenju /zakupu/ kancelarija i stana u Bugarskoj - Pasoš - 2 fotografije - Uplata oko 2000 din. 2/ Kada se dobije Viza D sa njom se prilažu Ministarstvu unutrašnjih poslova u Bugarskoj sledeća dokumenta: - Rešenje o imenovanju za poslove u Bugarskoj - Rešenje o registraciji Predstavništva - Rešenje od Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske - Rešenje i poreski broj od poreske uprave Bugarske

12

- Ugovor o obezbeđenu stana radi boravka - Kopija pasoša - Original, overen i preveden od notarijusa. Izvod iz matične knige venčanih, koji je potreban radi regulisanja boravka supruge /supruga/, - Potvrda banke da na računu imate najmanje 3000 Eura - Zahtev na posebnom formularu. Kada vam je odobreno dobijanje lične karte pozivaju vas da dođete, izvršite uplatu 538 leva/cca 270 Eura/ i predate fotografiju. Važno je reći da, kad dobijete Vizu nema izlazaka iz Bugarske u roku dok ne dobijete ličnu kartu a taj rok je do 2 meseca. U protivnom čitav proces se mora ponoviti sa dokumentima koja se inoviraju, a svako od njih se naplaćuje. Napominjem da se lična karta izdaje na godinu dana, te će se troškovi ponavljati svake godine.

• Kako je najbolje doći do partnera za firme koje proizvode putne ograde, signalizaciju i sl.

Navodimo web sajtove i mejl adrese dve bugarske najveće firme za putnu infrastrukturu. Sajt www.moststroy.com, mejl moststroy@abv.bgSajt www.tracebg.com/bg/, mejl trace@tracebg.com PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U FRANCUSKOJ, Pariz

• Koje usluge Predstavništvo Privredne komore Srbije u Francuskoj obezbeđuje privrednicima

Predstavništvo PKS u Francuskoj Vam stoji na usluzi za prvi kontakt i permanentnu saradnju u Vašem nastupu na tržište Francuske, kao informativni i savetodavni punkt. Tu pre svega mislimo na sledeće aktivnosti: Informisanje o tržišnim mogućnostima

- opšte informacije o Francuskoj - statističke informacije o veličini i strukturi tržišta sa tendencijama razvoja - statističke informacije o konkurenciji - carinske propise i uvozne postupke - prodajnu strukturu - informacije o stručnim tematskim sajmovima – sa preporukom

Pronalaženje partnera - pretraga adresa, mailing i phoning - informacije o firmama i obezbedjenje boniteta ciljanih partnera

Promocija Vaše firme i posredovanje u uspostavljanju komercijalne saradnje Prezentacija Vašeg preduzeća u duhu uobičajene poslovne komunikacije u Francuskoj

- uspostavljanje kontakata - organizacija i održavanje preliminarnih sastanaka kod potencijalnih kupaca

13

- informisanje o Vašim prodajnim uslovima - prikupljanje zahteva za ponudu - dostava uzoraka - korespodencija - lingvistička i logistička podrška

Stručni prevodi ekonomske, pravne i tehničke dokumentacije - prevod Vaše prezentacije na francuski jezik - prevodi dokumentacije na francuski / srpski jezik

Marketinške studije - kompletna privredna situacija, razvoj i perspektive - pravni okviri za dato tržište - prodajna struktura - procena izgleda na tržištu Učestvovanje na sajmovima - pomoć pri identifikaciji i selekciji sajma, izložbe, seminara

-organizacija učešća na sajmu u svojstvu izlagača ili posetioca sa kompletnom logističkom i lingvističkom podrškom - komercijalna asistencija za vreme i nakon sajma sa novim kontaktima

Predstavništvo istovremeno intenzivno radi na privlačenju francuskih privrednika kroz brojne prezentacije privrednog potencijala, kooperativnih mogućnosti i investicionih povoljnosti ka tržištu Srbije. Kroz organizovanje poseta francuskih privrednih delegacija Srbiji, sa ciljem prospekcije tržišta za komercijalnu saradnju ili investiranje i implementaciju u Srbiji, Vama se ukazuje mogućnost da u zemlji uspostavite nove poslovne kontakte sa francuskim partnerima.

• Karakteristike francuskog tržišta

Francuska je visoko razvijena tržišna ekonomija sa godišnjim BDP po glavi stanovnika od preko 41.000 USD.

• VI svetska sila i tržište • IV svetski izvoznik dobara i usluga • V svetski uvoznik • II svetski investitor • I izvoznik prehrambenih proizvoda i električne energije • I turistička destinacija u svetu sa 78 miliona turista i 42 milijarde USD prihoda

godišnje

Najuspešniji sektori francuske industrije su: • Niskogradnja (Vinci, Bouygues) • Prehrambena industrija – (Danone, Pernod Ricard, Eridania Beghin say, Nestle

France, Bongrain) • Industrija “luksuza” (LVMH, Chanel, Cartier, Hermes) • Hemijska industrija (Air Liquide, Rhodia, Hutchinson) • Farmaceutska industrija ( Sanofi-Syntelabo, Aventis) • Automobilska industrija (PSA Peugeot-Citroen, Renault, Toyota) • Prerada materijala (Michelin, Saint Gobain, Plastic Omnium, Sommer Alibert) • Telekomunikacije i kompjuterske komunikacione tehnologije (Alcatel,Tomson

Mulimedias) • Vazduhoplovna i kosmička industrija (EADS, Dasasult aviation, Snecma, Ariane)

14

Najveće šanse da uspešno izvozite u Francusku imaćete ukoliko ponudite proizvode od metala (gvožđe, čelik, obojene metale), poljoprivredne odn. prehrambene proizvode, proizvode za kuću (od građevinskih materijala do unutrašnje dekoracije, posuđa itd.) i proizvode tekstilne industrije (od osnovnih materijala do gotove odeće), kao i delove za atomobilsku industriju. Međutim, bez obzira na ogromne potrebe tržišta koje proizilaze iz ujednačenog rasta industrijske proizvodnje (1,7% u 2007.g.) i visoke kupovne moći stanovništva u stalnom porastu (2,6% u 2006., 3,3% u 2007.g), konkurencija na tržištu je veoma jaka te Vaš nastup podrazumeva detaljno upoznavanje sa tržištem i njegovim specifičnostima, ozbiljnu marketinšku pripremu i posedovanje svih sertifikata potrebnih za tržište EU.

• Stimulativne mere izvoza koje sprovodi Francuska

Iako među vodećim svetskim izvoznicima, Francuska preduzima značajne i brojne mere za posticaj izvoznih aktivnosti preduzeća, tim više što je potencijal razvoja ogroman:

- Samo 100.000 francuskih privrednih društava izvozi (u Nemačkoj 200.000, u Italiji 170.000) od preko 3 miliona registrovanih preduzeća

- MSP (manje od 250 zaposlenih) realizuje 45% ukupnog izvoza - 65% ukupnog izvoza se realizuje sa zemljama EU, od čega više od 50% sa

Nemačkom, Belgijom, Španijom, Italijom i Velikom Bitanijom. - 50.000 preduzeća poseduje neiskorišćen izvozni potencijal - Izvoz realizovan u visini od 1 milijarde € omogućava kreiranje 15.000 novih radnih

mesta U dijapazonu državnih mera i instrumenata za pospešivanje izvoza, prvo mesto zauzima najnovija i najambicioznija izvozna politika francuske koja je započeta 5. oktobra 2005.g. pod nazivom CAP EXPORT (pramac izvoz). Radi se o posebnom dispozitivu podrške malim i srednjim preduzećima u cilju unapređenja njihovog međunarodnog razvoja, a kroz jačanje podsticajnih instrumenata. Kroz podršku preduzeća u njihovim projektima razvoja van zemlje ciljevi CAP EXPORT-a su:

Povećanje zaposlenosti u izvoznom sektoru, pre svega mladih - Fiskalne olakšice odn. oslobađanje ili smanjenje poreza i doprinosa za zaposlenog

radnika koji radi na razvoju i jačanju izvoza. - Tzv. «VIE», međunarodno volonterstvo unutar preduzeća

Ova mera omogućava preduzeću da poveri mladoj osobi do maks. 28 godina starosti realizaciju stručne misije u inostranstvu tokom privremenog perioda od 6 do 24 meseci. Firma koristi kompetencije mladog i motivisanog stručnjaka po mnogo nižoj ceni nego što bi bilo detaširanje svog radnika u ciljanu zemlju. Oslobođena je obaveze plaćanja poreza i doprinosa za tog radnika kao i svih administrativnih formalnosti obzirom da ugovorne odnose sa radnikom, u ime države i za račun predmetne firme sprovodi Nacionalna agencija UBIFRANS.

Jačanje mera za proboj i uspešan nastup na stranom tržištu - Oslobađanje od poreza na prihod počev od 120 dana boravka u inostranstvu.

Zaposleni radnici koji kroz svoje izvozne aktivnosti provedu više od 120 dana u godini van zemlje se oslobađaju obaveze plaćanja poreza na prihod za deo ličnog dohotka ostvarenog za vreme boravka u inostranstvu.

15

- Jačanje osiguranja za prospekciju. Kvota troškova garancije za osiguranje prospekcije kojom, za račun države, upravlja Kofas (Coface) je sa 65% uvećana na 80%, za prospekcije izvršene u jednoj od pet sledećih zemalja sa jakim razvojnim potencijalom : Kina, Japan Indija, Rusija i SAD. Doprinos ove mere je još značajnije smanjenje troškova prospekcije preduzeća.

Povećane garancije za kredite pred finansiranje izvoznih aktivnosti Dve nove mere su donete sa ciljem da podstaknu banke u prihvatanju većih rizika pri kreditiranju izvoznika: - garancija za pred finansiranje namenjenih finansiranju izvoznih ugovora, garantovana kvota je 70%, a za konkretno sprovodjenje je zadužen Kofas. - povećanje sa 50% na 70% garancije za OSEO-Sofaris u cilju obezbeđenja garancija za pred finansiranje izvoza. OSEO-Sofaris je program pomoći za preduzeća koja inoviraju ili učestvuju u evropskim programima.

Značajno povećanje kolektivnih promotivnih akcija sa ciljem izvoza. Procedura labelizacije (dobijanje licence za rad pod paviljonom francuske), kojom upravlja UBIFRANS je postavljena sa ciljem da se poveća broj kolektivnih promotivnih akcija u svrhu povećanja izvoza, te da se tako mnogo više preduzeća isprati na međunarodno tržište. U okviru ovoga, jedan operater, bio on državni ili privatni, nacionalni ili regionalni, dobija finansijsku pomoć čiji su korisnici preduzeća - učesnici kolektivnih promotivnih akcija. Subvencije se odnose na parcijalno (do 3000 € po preduzeću) pokrivanje troškova kolektivnog nastupa od minimum pet preduzeća. Francuska preduzeća na putu ka jačanju izvoznih aktivnosti i prisustva na međunarodnom tržištu uživaju podršku brojnih državnih institucija, regionalnih i lokalnih organizacija i agencija. UBIFRANCE i mreža Ekonomskih misija su dispozitiv države za podršku francuskim preduzećima u izvoznim aktivnostima, bez obzira na veličinu preduzeća i sektor aktivnosti; PRIVREDNE KOMORE FRANCUSKE kroz mrežu od 175 Komora širom Francuske koje za osnovni cilj imaju aktivno praćenje preduzeća u razvoju i njihovoj promociji na domaćem i stranom tržištu; UCCIFE-Unija francuskih privrednih komora u inostranstvu; MEDEF kao najveća organizacija poslodavaca koja broji 750.000 preduzeća svih veličina, svih sektora (industrija, trgovina i usluge) i na kompletnoj nacionalnoj teritoriji. MEDEF je upravo objavio novi Vodič za izvoz „Ono što svakako morate znati da bi ste sa uspehom izvozili“; Cofas (COFACE)-osiguravajuća kompanija za spoljnu trgovinu čija je osnovna delatnost analiza, procena i ocena političkog i ekonomskog rizika svih zemalja sveta, kao i pružanje usluge osiguranja od rizika u međunarodnom razvoju preduzeća kroz više namenskih proizvoda (Osiguranje za sajamsko izlaganje, Osiguranje za prospekciju, osiguranje-kredita, osiguranje od kursnih razlika, garantovanje investicija itd.); EURO INFO CENTAR za pomoć MSP, olakšavanje pristupa informacijama EU, pomoć preduzećima u elaboraciji projekata EU i olakšavanje pristupa svim informacijama vezanim za finansiranje od strane EU itd.

• Programi podrške i finansiranja izvoznog razvoja preduzeća Osim gore pomenutih dispozitiva za podsticaj i razvoj izvoznih aktivnosti preduzeća, od fiskalnih olakšica do čitave serije osiguranja od rizika pri izvoznim i pred izvoznim poslovima, najznačajniji su sledeći oblici finansijske podrške malim i srednjim preduzećima Francuske:

16

OSEO Finansiranje i pratnja MSP u izvoznom razvoju kroz partnerstvo sa bankama i investitorima, Finansiranje Ugovora o međunarodnom razvoju, garancija za pred finansiranje izvoznih aktivnosti itd. FASEP Program podrške i finansiranja preduzeća čiji godišnji promet ne prelazi 450 miliona €, koje su se odlučile za međunarodni razvoj kroz kreiranje filijale ili drugog oblika implementacije u određenu zemlju van EU, izdavanje garancija za ekonomski rizik neuspeha implementacije, subvencije za izradu značajnih studija izvodljivosti. AREX Regionalna podrška izvoznicima u nadležnosti pojedinih privrednih komora. Kroz finansiranje učešća na međunarodnim promotivnim manifestacijama, subvencije, izradu studija o izvodljivosti, avansiranje sredstava za komercijalnu prospekciju sa obavezom povraćaja sredstava nakon komercijajlnog proboja na ciljanom tržištu, itd. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U ITALIJI, Milano

Promocija srpske privrede i mere za povećanje izvoza Povećanje srpskog izvoza u zadnjim godinama svakako deluje ohrabrujuće ali i dalje kao permanentni zadatak stoji povećanje izvoza u cilju smanjenja trgovinskog deficita koji se takođe povećava. Predstavništvo PKS u Milanu ima kao jedan od glavnih zadataka da srpske proizvode približi i prikaže u Italiji na najadekvatniji način. Sa Italijom kao najvećim srpskim spoljnotrgovinskim partnerom nas vezuje komplementarnost u mnogim granama proizvodnje. Tu su u prvom redu tekstilna industrija i industrija obuće, zatim industrija nameštaja i automobilska industrija. Trgovinska razmena sa Italijom (ako se izuzme izvoz Sartida) u najvećoj meri je skoncentrisana na ove grane, kroz kooperaciju ili poslove dorade. U Italiji je registrovano 5.321 firma iz oblasti tekstila, bilo da se bave proizvodnjom ili trgovinom tekstila od čega 738 se odnose na oblast košulja i bluza. U oblasti proizvodnje obuće je registrovao 589 firmi, koje se bave proizvodnjom ili trgovinom na veliko. Sve ovo ukazuje na mogućnost daljeg povezivanja srpskih proizvođača. Italija je u svetu jedna od najpoznatijih zemalja u proizvodnji tekstila i obuće. Znatan deo ove proizvodnje se vrši u drugim zemljama, u prvom redu zemlje Azije (Kina, Tajvan, Tajland, Koreja). U ranijem periodu u Srbiji se takođe obavljao znatan deo ove proizvodnje. U periodu sankcija je došlo do prekida odnosno zastoja, ali se sada polako ova proizvodnja vraća u Srbiju kroz razne vidove kooperacije i dorade. Obzirom na cenu i kvalitet usluga koje srpska preduzeća mogu da pruže italijanskom proizvođaču sve više se javlja interes za angažovanje u Srbiji. Potpisivanjem sporazuma Fiata i Zastave se otvaraju ogromne mogućnosti kako bivšim kooperantima da obnove svoju proizvodnju iz ove oblasti tako i mnogim novim malim i

17

srednjim preduzećima koja imaju proizvodnju sa modernim mašinama lako prilagodivim za nove proizvode. Od 1995. godine kada je došlo do saradnje italijanskog giganta Fiat i Kragujevačke Zastave, srpska industrija imala je znatan rast. Prestankom te saradnje hiljade radnika je ostalo bez posla. Ovo je prilika da se preduzeće iz oblasti elektrike i mehanike, proizvođači rezervnih deliova i alata za mašine, ponovo uključe u ovu saradnju. Prema podacima PKS ovakvih preduzeća ima 162 i zapošljavaju 11.700 radnika, a mnogi od njih poseduju ISO 9001 i ISO 14000. U oblasti drvne industrije ima registrovano 4.819 firmi. Samo na proizvodnji stolica ima registrovano 491 firma. Do sada se iz Srbije uglavnom izvozila građa ili elementi (četvrtke), međutim treba nastojati da se prikaže italijanskim firmama da su srpske firme u mogućnosti da obavljaju i složenije delove u proizvodnji nameštaja. Posebno ih treba zainteresovati da deo svoje proizvodnje organizuju u našim fabrikama i tako koriste pogodnosti koje srpska privreda ima kroz potpisane sporazume sa Rusijom i zemljama u regionu. Da bi se realizovali ovi zadaci potrebno je kontinuirano prisustvo na svim manifestacijama koje pružaju mogućnost da se prezentuje srpska privreda. U prvom redu to su sajamske manifestacije koje su u Italiji i Nemačkoj najmasovnije u okviru Evropske Unije. One su usko specijalizovane tako da pružaju mogućnosti pored prezentacije, i upoznavanja sa najnovijim trendovima i mogućnostima iz tih oblasti. Ove manifestacije su razgranate po svim regionalnim centrima Italije, ali su najviše skoncentrisane na Milano, Bolonju, Veronu i Rimini. Prisustvo na ovim manifestacijama iziskuje određene troškove ali proizvođači moraju biti spremni da plate cenu za sve informacije koje su potrebne, jer samo tako se može izvršiti prodor na tržište. Svaki izvoz je upravo rezultat jednog strpljivog rada gde je konkurencija izuzetno prisutna a naročito na tržištu Evropske Unije. Razni seminari, posete privrednih delegacija, savetovanja i sl. su takođe izuzetna prilika, gde se pored proizvodnih (izvoznih) mogućnosti inostranom partneru pružaju informacije o mogućnostima investiranja u Srbiju. Za zemlju koja se nalazi u tranziciji i koja želi da se reintegriše u svetske tokove to je neophodno. Za to postoje i realne mogućnosti jer u Srbiji postoji ogroman radni (kadrovski) potencijal, koji je u periodu tranzicije ostao bez radnih mesta. Obučenost i troškovi radne snage, poreski sistem i zakonska regulativa sigurno su adekvatni razlozi za inostranog partnera da se odluči da investira u Srbiju.

Kreditiranje malih i srednjih prduzeća

Italijanska vlada takođe podstiče razvoj i unapređenje razmene Italije sa Srbijom kroz razne pogodnosti koje pruža, kako svojim tako i srpskim preduzećima. U tom smislu je i odobrena nova kreditna linija za razvoj privatnog sektora i finansiranje malih i srednjih preduzeća. Vlada Republike Italije odobrila je Srbiji kredit u iznosu od € 33.250.000 za razvoj privatnog sektora, odnosno za mala i srednja preduzeća. Kreditiranje MSP vrši se preko KOMERCIJALNE BANKE, BANKA INTESA i UNICREDIT BANK. Preduzeća koja mogu da podnesu zahtev za kredit:

• MSP – definicija prema standardima EU (manje od 250 zaposlenih, manje od 50.000.000 EUR prihoda, ukupna bilansna suma manja od 43.000.000 EUR)

18

• Preduzeća registrovana u Srbiji kao MSP najmanje jednu godinu • Minimum 65% kapitala preduzeća u privatnom vlasništvu • Iskustvo u sektoru za koji se traže sredstva (poželjno 2 godine) • Pozitivan finansijski izveštaj • Perspektivan projekat i biznis plan • Kreditna sposobnost

Kredit se koristi za nabavku:

• Opreme • Rezervnih delova i njihovo održavanje • Tehnologije i tehničke pomoći • Industrijske licence italijanskog porekla

Minimum 70% odobrenih sredstava koristi se za finansiranje opreme i usluga italijanskog porekla. Maksimum 30% sredstava koristi se za pokrivanje troškova u zemlji i/ili obrtnih sredstava i/ili uvoza robe koja nije italijanskog porekla. Uslovi kreditiranja prema krajnjem korisniku:

• Minimalan iznos kredita € 50.000 – Maksimalan iznos € 1.000.000. • Rok dospeća do 8 godina • Grace period do 2 godine • Kamatna stopa 4,9% na godišnjem nivou • Otplata kredita – polugodišnja • Obezbeđenje – hipoteka na nekretnine, zaloga

Sredstva iz ove kreditne linije ne mogu se koristiti za finansiranje:

• Poreza, carina i poreza na dodatnu vrednost koji se plaćaju u zemlji • Trgovine, lizing, osiguravajućih društava i finansijskih institucija • Aktivnosti u oblasti zabave, kocke i nepokretne imovine • Proizvodnje i prerade duvana • Proizvodnje i prerade žestokih pića

POSLOVNE BANKE KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD Adresa: Svetogorska 42-44, Beograd Kontakt: Bojan Kordić, Izvršni direktor za poslove MSP Telefon: 011 302 9598 Faks: 011 324 1415 E-mail: bkordic@kombank.com BANCA INTESA A.D. BEOGRAD Adresa: Milentija Popovića 7b, Beograd Kontakt: Slađana Jelić, Izvršni direktor Telefon: 011 201 1331 Faks: 011 201 126 E-mail: jsladja@bancaintesabeograd.com UNICREDITBANK SRBIA A.D.

19

Adresa: Rajićeva 27-29, Beograd Kontakt: Milan Vićentić, Izvršni direktor za poslove sa MSP Telefon: 011 320 4521 Faks: 011 320 4666 E-mail: milan.vicentic@unicreditbank.co.yu PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U SR NEMAČKOJ, Frankfurt na Majni

• Mogućnosti za povećanje izvoza i privlačenja investicija

Izvoz i spoljna trgovina su vrlo važni stubovi privrede svake zemlje. Ofanzivan pristup promociji razmene sa inostranstvom predstavlja važnu osnovu za privredni rast, zaposlenost i prosperitet. Rast globalizacije i promene u medjunarodnoj podeli rada i trgovini otvaraju velike mogućnosti. Istovremeno, predstavljaju i ogroman izazov za domaću ekonomiju. Ovo iziskuje potrebu kreiranja politike podrške spoljno-trgovinskoj razmeni i izvozu koja je okrenuta ka budućnosti. S toga je podrška preduzećima, posebno malim i srednjim za uspešan nastup u inostranstvu od izuzetnog značaja. Privredna komora Srbije i njena predstavništva u zemljama od najvišeg interesa za privrednu saradnju podržava aktivnosti srpskih firmi na ino-tržištima, otvara i osigurava strana tržišta i preko prepoznatljivih instrumenata rada pruža različite vrste podrške za ino-aktivnosti. Širok spektar promotivnog alata je na raspolganju da se smanji rizik i poveća baza za donošenje odluke preduzeća u oblasti izvoza, medjunarodne kooperacije, prekogranične saradnje i investicija u inostranstvu. Priprema preduzeća za nastup u inostranstvu je jedan od važnih zadataka Komore, kroz aktivnosti svojih predstavništava u inostranstvu ili savetodavni program u zemlji. Ofanzivni pristup promociji razmene sa inostranstvom sadrži sledeće osnovne odlike:

• Široka predstavnička mreža Privredne komore Srbije u inostranstvu (PPKS) i poboljšanje servisa i usluga van Srbije srpskim firmama (http://ino.komora.net/PredstavništvaPKS/tabid/1964/Default.aspx).

• Za uspešan nastup na ino-tržištima pažljiva pretraga infromacija o novom tržištu je od izuzetne važnosti. Iz tih razloga, predstavništva pružaju profesionalan program savetovanja za nastup na ino-tržište (www.pks.co.yu/de)

• Omogućava srpskim i stranim firmama uspostavljanje poslovnih relacija

• Intenziviranje i povećanje učešća srpskih firmi na odabranim sajmovima u inostarnstvu: zajedničko učešće na odabranim sajmovima uspešno se podržava već duži niz godina.

• Organizacija poseta privrednih delegacija u inostranstvu, pool srpskih firmi u inostarnstvu (www.wirtschaftskammer-serbien.de/Pool firmi u Nemackoj_januar08.pdf), kooperacioni biroi, brošure i publikacije i servis za uspostavljanje poslovnih kontakata.

• up-to-date informacije sa svih važnih ino-tržišta

• Standarizovana ponuda konsultantskih usluga i servis podrške na ino-tržištima za sva predstavništva u svetu

20

Na primeru Nemačke čiji je izvoz u 2007. godini iznosio 969,1 milijardi evra čime je Nemačka ostala svetski prvak u izvozu, ispred SAD i Kine, najbolje je pokazan značaj uspešne politike spoljne trgovine koja izmedju ostalog, mora da kreira uslove koji su primenljivi širom sveta u kojem se trgovina i konkurencija razvijaju što je više moguće slobodno. Spoljno-trgovinska politika mora da ojača konkurenciju, posebno za mali i srednji biznis. Prvo i pre svega, firme su pozvane da pokažu sopstevnu inicijativu.

Srbija poseduje brojne strateške komparativne prednosti koje su preduslov za razvoj održivog rasta izvoza: poznavanje i bliskost regionalnih i internacionalnih tržišta, odlične uslove za agrar, stratešku lokaciju na većim kopnenim putevima Evrope i većim vodenim putevima, potencijal za turizam, dobro školstvo i relativno povoljnu cenu radne snage. Sadašnja najjača izvozna tržišta Srbije su tržišta okolnih zemalja, Italija i Nemačka. Srpska dijaspora je široko rasprostranjena u inostranstvu, posebo je ova koncentracija visoka u Nemačkoj i Americi koja, uz konkretan program, može značajno da doprinese ovom zadatku. Posebno, ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom i CEFTA sporazum kreiraju dodatne povoljnosti. Ponovno uspostavljanje i kreacija novih izvoznih tržišta, zajedno sa uspostavljanjem sistema finansijske podrške i izvoznih kredita omogućuju Srbiji bolje iskorišćenje mnogih medjunarodnih sporazuma o liberalizaciji trgovine. U srednjoročnom planu, razvoj izvoza će biti svakako podržan integracijom kroz sporazume sa regionalnim (CEFTA) i EU ekonomijama (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju), kao i sa svetskom (članstvo u WTO). Jačanje izvoza je od izuzetnog značaja za dalji ekonomski rast i makroekonomsku stabilnost zemlje. Struktura robe u izvozu pretežno su sirovine i proizvodi sa visokim učešćem radne snage. Svakako, pozitivno je da iz godine u godinu izvoz raste stopom od oko 30%. Ovakvi i bolji pokazatelji neophodni su za smanjenje postojećeg spoljnog deficita. Da bi se ovo postiglo nephodno je da srpske firme: (1) postanu svesne da će se od izvoza vratiti ekonomski efekti, (2) biti spremne da se suoče sa potrebom promena u razmišljanju kada je u pitanju prodaja na internacionalnim tržištima, (3) shvate i razumeju da je uspešan izvoz na konkurentna tržišta kao što je EU, rezultat dugog i strpljivog procesa povezanog sa investicijama, (4) moraju biti spremne da plate za tržišnu informaciju i uslugu. Privlačenje stranih direktnih investicija za Srbiju kao zemlju koja je suočena sa ogromnim zadatkom tranzicije u tržišnu ekonomiju, rekonstrukcije i reintegracije u svetske tokove, igra veoma značajnu ulogu. Strane direktne investicije obezbedjuju pristup ino-tržištima, novim tehnologijama, poboljšanju menadžerskih sposobnosti i povećanju kapitala. Zbog ovoga je vrlo važno poboljšati strategiju za privlačenje stranih investicija na svim nivoima i prihvatiti činjenicu da je neophodno mnogo više da uložimo u sopstvenu promociju, za šta imamo dobre razloge.

• Istraživanje tržišta

Na prvi pogled se čini da su globalna povezanost, razvoj saobraćaja i komunikacija otvorile svetsko tržište bez granica. Ali preduzećima koja imaju nameru da posluju sa inostranstvom treba predočiti da je iskorak na strano tržište sve drugo, sem lak korak. Neočekivani problemi očekuju preduzeća, pogotovu mala i srednja za koja izlazak na strano tržište bez solidne pripreme može da predstavlja samo avanturu u nepoznato.

21

Osnovno pravilo je: onaj ko želi uspešno da posluje na stranom tržištu mora dobro da upozna to tržište. U ovo spadaju saznanja o uvoznim, poreskim i pravnim uslovima, kao i o institucijama te zemlje. Pored ovoga neophodno je da se upoznaju vidovi i način komunikacije, kao i način i specifičnosti poslovanja trgovine u datoj zemlji. Bez rada sa ekspertima koji poznaju tržište u ciljnoj zemlji, poslovnu kulturu i privredne prilike, nastup na ino-tržištu bi mogao biti izlet u nepoznato. Pristup ino-tržištu zahteva precizan strateški pristup. U suprotnom, postoji velika opasnost da uspeh uprkos visokim početnim ulaganjima bude daleko ispod očekivanog. Kao prvi korak kod namere da se posluje na ino-tržištu preporučujemo izradu solidne marketing studije za Vaš proizvod na datom ino-tržištu. Servisna ponuda našeg Predstavništva “Izrada merketinške studije” obuhvata sledeće pozicije koje se uskladjuju sa Vašim željama: Situacija na tržištu za Vaš proizvod

• Aktuelna privredna situacija ciljne zemlje • Regulatorni okviri za dati proizvod kao što su norme, industrijski standardi • uvozne carinske dažbine i porez • Najvažniji uticaji na razvoj tržišta

Tržište za dati proizvod • Domaća i strana konkurencija za Vaš proizvod • Ocena tržišnih izgleda za dati proizvod • Segmenti tržišta i pozicioniranje • Prodajna struktura na ciljnom tržištu

Adrese: • Zvaničnih institucija, udruženja, regulatornih institucija • Konkurenata na tržištu • Potencijalni partner za prodaju

Troškovi izrade ove studije variraju značajno u zavisnosti od vrste i sveobuhvatnosti studije, ali i od uslova u datoj ciljnoj zemlji. Cena je data u Cenovniku usluga predstavništava PKS (http://pks.komora.net/Katalogusluga/CenovnikuslugaPKS/tabid/1008/Default.aspx). Sadržaj studije, rok za izradu i konačna visina troškova dogovara se individualno sa zainteresovanim preduzećem.

• Informacija o tržištu za proizvod i granu Višegodišnje iskustvo na poslovima bilateralne privredne saradnje i bliskost obema kulturama zaposlenih u Predstavništvu PKS Frankfurt na Majni će Vam pomoći da ostvarite uspešan iskorak na nemačko tržište i uspešno plasirate svoj proizvod, pre svega kod informacije o tržištu za dati proizvod i industrijsku granu. Pored ovoga, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu na datom tržištu Predstavništvo Vam može biti od velike koristi u pronalaženju poslovnog partnera. Naša snaga je u tome što dobro poznajemo privrednu strukturu Nemačke i raspolažemo brojnim poslovnim kontaktima sa poslovnim ljudima iz pojedinih branši, kao i sa donosiocima poslovnih odluka u nemačkim preduzećima. Naša servisna usluga u delu koji se odnosi na informaciju o tržištu za proizvod i granu obuhvata sledeće usluge: Definisanje ciljne grupe / Analiza tržišta

• Izbor i kontakt sa najmanje 30 odgovarajućih kupaca 22

• Izrada profila firme kupca • Predstavljanje mogućih distribucionih puteva • Informacija o učesnicima na tržištu • Direktni razgovori sa donosiocima odluka u branši na svim nivoima • distribucije, radi provere mogućnosti plasmana date robe na nemačko tržište • Pregled relevantnih sajmova, stručnih časopisa i udruženja • Obrada/priprema/prevod priloga za poslovne razgovore

Pozicioniranje proizvoda i firme

• Predstavljanje proizvoda i preduzeća i njihovih karakteristika • Izrada dopisa/pisma vezano za prodajnu inforamaciju i ponudu

Komunikacija

• Telefonska obrada partnera / donosioca odluke • Direktni mailing / direktni razgovori sa potencijalnim partnerima • Folow-up telefonom

Priprema poslovnih razgovora i poslovnih pratnja

• Dogovor oko termina sastanka i pripreme sastanka Troškovi za ovu servis uslugu variraju značajno u zavisnosti od vrste i sveobuhvatnosti angažovanja, ali i od situacije na tržištu za dati proizvod (da li je više ili manje konkurentan, da li je tražen na tržištu Nemačke ili ne i sl.). Cena za ovu uslugu data je u Cenovniku usluga predstavništava PKS. Konačna cena u zavisnosti od obima angažovanja dogovara se individualno sa zainteresovanim preduzećem.

• Praćenje naplate ili rešavanje ranijih dugovanja / potraživanja U okviru svojih servisnih usluga, Predstavništvo Privredne komore Srbije u Nemačkoj nudi usluge praćenja i izvršenja naplate i realizacije, kao i rešavanje ranijih dugovanja i potraživanja. Usluga obuhvata: ispitivanje boniteta nemačke firme – dužnika, kontakt sa nadležnom nemačkom Industrijsko-trgovinskom komorom i provera poslovnosti firme, provera firme kod poreskih vlasti u mestu gde je firma locirana, kontakt i prepiska sa nemačkom firmom-dužnikom i insistiranje na poštovanju svih pozitivnih srpskih i ino-propisa, kao i dobrih poslovnih običaja.

• Kako plasirati proizvode obućarske industrije na nemačko tržište

Prema zvaničnim podacima Statističkog ureda Nemačke za 2007. godinu, proizvodnja obuće u Nemačkoj porasla je za 9,4% sa ukupnim prometom od 2,8 milijardi evra. Broj preduzeća u Nemačkoj koji se bave proizvodnjom obuće iznosi 55. Ova preduzeća

zapošljavaju 12.507 radnika. Zajedno sa opštim stanjem u nemačkoj industriji, poboljšao se u 2007. i položaj industrije obuće i zaposlenih u njoj u 2007. godini.

Uvoz obuće u Nemačku u 2007. godini sa 497,5 miliona pari obuće se povećao se za 13,5 % u odnosu na predhodnu godinu. Prosečna cena obuće po paru se u ovoj godini smanjila

23

i iznosila je 8,78 evra, što je za 10,5% niže nego u 2006. godini, kada je prosečna cena po paru iznosila 9,80 evra.

Nemačka je u 2007. godini izvezla 141 milion pari obuće sa prosečnom cenom od 15,57 evra po paru (pad u odnosu na 2006.godinu od 15,1%).

Trend proizvodnih cena obuće je konstantan sa rastom od 0,1% godišnje, dok kupovna cena obuće raste u proseku oko 0,2% godišnje. Nemačka industrija obuće sa blagim optimizmom gleda na trend u 2008. godini. Mada je interes kupaca u zemlji za obuću konstantan, očekuje se jači rast u izvozu, što donosi i veću dozu optimizma.

Obzirom na aktuelnu situaciju u industrije obuće u Nemačkoj, može se reći da postoji šansa za saradnju i plasman robe, za šta je svakako neophodan snažan i organizovan prodor na nemačko tržište, putem stalnog učešća na specijalizovanim internacionalnim sajmovima u Nemačkoj, uključenje u aktuelne programe u Srbiji koje sprovodi PKS/Udruženje za teksti, kožu i obuću, kao i strane organizacije za podsticaj privredne saradnje (GTZ, SIPPO, USAID i dr.) prisutne u Srbiji. Direktan kontakt sa nemačkim partnerima na bazi liste firmi koje dostavlja Predstavništvo-Frankfurt na zahtev firme predstavlja takodje dobar put do nemačkog partnera. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U RUMUNIJI, Temišvar

• Ekonomska stabilnost i aktuelna kretanja u privredi Rumunije Rumunska privreda beleži pozitivne rezultate u prvih 5 meseci 2008. godine. Uz privredni rast koji je iznad 7% u odnosu na isti period prošle godine, zabeleženi su i pozitivni rezultati u spoljno-trgovinskom poslovanju, odnosno dalji rast izvoza i uvoza, ali uz još visok spoljno-trgovinski deficit. Vlada i Narodna banka Rumunije su najavile preduzimanje posebnih mera u cilju pripreme zemlje da stupi u zonu evra, što podrazumeva da najmanje dve godine pre stupanja u krug zemalja jedinstvene evropske valute, Rumunija mora imati inflaciju na godišnjem nivou ispod 3%, što izmedju ostalog podrazumeva i smanjivanje budžetskog i spoljno-trgovinskog deficita. Nepovoljna situacija u svetskoj privredi, a posebno prekomerni i konstantan rast cena energenata (nafte i gasa), kao i poskupljenje poljoprivredno-prehrambenih i drugih osnovnih namirnica, za sada nisu ostavila dublji trag na rumunska makro-ekonomska kretanja. Ipak, neki rezutati upozoravaju da je došlo do povećanja budžetskog deficita, koji je krajem maja iznosio 0,39%, dok je krajem aprila bio 0,2% bruto društvenog proizvoda. Vlada je nedavno izvršila rebalans državnog budžeta kojim su smanjena davanja gotovo svim ministarstvima. Na taj način, budžetski deficit na godišnjem nivou umesto planiranih 2,7%, treba da bude 2,3% bruto društvenog proizvoda. Vlada i Narodna banka takodje čine napore u cilju obuzdavanja inflacije, koja je prema ocenama nekoliko vodečih banaka u Rumuniji, pod uticajem poskupljenja energeneta i

24

poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u junu dostigla 8,5% u odnosu na isti period prošle godine. Pored poremećaja u globalnoj ekonomiji, na rast inflacije u Rumuniji utiču i tenzije na tržištu radne snage, gde zbog nedostatka radne snage, kao i poskupljenja troškova života, radnici i zaposleni zahtevaju povećavanje svojih zarada. Stručnjaci vodećih banaka prognoziraju da će inflacija svoj ovogodišnji vrhunac dostići u julu, a da će potom nastupiti njeno smirivanje, pa čak i drastično opadanje. U pogledu inflatornih kretanja, optimista je i guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku, koji smatra da će se inflacija moći staviti pod kontrolu i uskladiti sa planiranim tokovima već u prvom tromesečju 2009. godine. Uprkos problemima sa budžetskim i spoljno-trgovinskim deficitom, kao i rastom inflacije iznad planiranih okvira, rumunska privreda, zahvaljujući obimnim investicijama i podršci iz strukturnih fondova Evropske Unije, biće i u narednom periodu jedna od najdinamičnijih i najuspešnijih evropskih ekonomija, sa visokom stopom rasta, kontrolisanom inflacijom i jednom od najnižih stopa nezaposlenosti, koja se u velikim ekonomskim centrima kreće oko 1%.

• Istraživanje tržišta o mogućnostima plasmana roba i usluga Za potrebe srpskih privrednih društava, Predstavništvo može preporučiti privrednu komoru, agenciju ili instituciju, koje može izvršiti istraživanje tržišta u cilju utvrdjivanja uslova za plasman različitih roba i usluga na rumunskom tržištu. Ovakva istraživanja su predmet neposrednog dogovora naručioca i izvršioca istraživanja a cena pre svega zavisi od zahteva, kompleksnosti i obuhvata planiranog istraživanja.

• Pronalaženje poslovnih partnera U zavisnosti od specifičnih potreba srpskih preduzeća, Predstavništvo obezbedjuje kontakte sa potencijalnim rumunskim poslovnim partnerima. U odredjenim slučajevima, Predstavništvo može da preporuči uspostavljanje poslovnih veza, sa rumunskim partnerima koji prema dosadašnjim iskustvima, predstavljaju solidnog partnera i imaju kredibilitet i ugled na domaćem i inostranom tržištu. Predstavništvo takodje može da obezbedi kontakte sa potencijalnim distributerima naših roba, da obezbedi kontakte koji su potrebni kod otvaranja sopstvenog preduzeća, kao i kod pronalaženja poslovnog prostora.

• Naplata i rešavanje pitanja dugovanja Poslednjih godina, a posebno posle stupanja Rumunije u punopravno članstvo Evropske Unije, značajno je unapredjena finansijska disciplina i unapredjeno delovanje pravosudja, kada su u pitanju naplate potraživanja i dugovanja. Predstavništvo medjutim savetuje da ugovori koje zaključuju privredna društva iz Srbije sa rumunskim partnerima, obavezno sadrže garancije i osiguranje plaćanja i to pre svega putem bankarskih garancija, pošto u Rumuniji deluju brojne ugledne i uspešne banke iz zemlje i inostranstva. Ne treba prihvatati bilo kakve poslovne aranžmane bez ovakvih

25

klauzula, a ukoliko partner na njima insistira, to je dodatni razlog za oprez, jer su ozbiljne firme naviknute na regularno poslovanje uz odgovarajuće garancije. U dosadašnoj praksi, sem retkih izuzetaka, Predstavništvo nije nailazilo na slučajeve prevare i grubog nepoštovanja ugovornih obaveza ni od strane rumunskih ni od strane srpskih privrednih društava. Ipak, upozoravamo na opreznost, koja je generalno potrebna u svim poslovima sa elementom inostranosti.

• Saradnja u oblasti crne i obojene metalurgije i metalskog kompleksa Rumunija je veliki proizvodjač ali i uvoznik proizvoda u oblasti crne i obojene metalurgije, kao i celog metalskog kompleksa. Zbog toga, u zavisnosti od konkretnih potreba, Predstavništvo može da dostavi kontaktne podatke velikih proizvodjača – kombinata u ovim oblastima. To su ARCELOR MITTAL Hunedoara, TMK Resita, ARCELOR MITTAL Galac (Galati), kao i aluminijumski kombinat ALRO Slatina. Ocenjujemo najcelishodnijim direktan kontakt i razgovore zainteresovanih strana, u čemu Predstavništvo može da bude organizator i posrednik.

• Plasman srpskih proizvoda u velikim trgovinskim lancima U skladu sa kretanjima na svetskom i evropskom tržištu, u Rumuniji su najznačajniji nosioci trgovinskih aktivnosti na veliko i malo, veliki trgovinski lanci medju kojima su Metro, Carefour, Profi, Praktiker, Selgros, Kaufland, Real, Billa i mnogi drugi. Ova trgovinska preduzeća imaju svoje tržne centre širom Rumunije. Tako n.pr. Metro ima 25 svojih tržnih centara u praktično svim većim gradovima u zemlji. Medjutim, uprkos teritorijalnoj razudjenosti, centrale ovih preduzeća su po pravilu u Bukureštu, gde je jedino moguće zaključivanje ugovora i sporazuma sa dobavljačima. Ove trgovinske kuće najčešće nisu uvoznici, već je potrebno da naša preduzeća ili osnuju svoje firme, ili pak da pronadju uvoznika svojih proizvoda. Postoji takodje mogućnost da se naši proizvodi plasiraju pod robnom markom trgovinskog lanca, kao što su to u slučaju Metroa - ARO ili Metro Quality. Ukazujemo medjutim da ulazak u velike trgovinske lance podrazumeva visok kvalitet, niske cene, ugovoreni kvantitet i precizne uslove isporuke, kao i odgovarajuće troškove za marketing, koji se dogovaraju prilikom zaključivanja ugovora sa dobavljačima. Zbog ovakvih uslova i visokih troškova, do sada je veoma mali broj naših proizvodjača uspeo da plasira svoje proizvode u ovim trgovinskim lancima.

• Plasman gradjevinskih materijala

Veći broj srpskih preduzeća postavio je pitanje mogućnosti plasmana gradjevinskih materijala a posebno cigle i crepa. Ističemo da u Rumuniji zbog velike i intenzivne stambene i industijske izgradnje, postoji velika tražnja za ovom vrstom materijala iz Srbije. Predstavništvo ostvaruje saradnju sa većim brojem trgovinskih preduzeća gradjevinskim materijalima i na upit srpskih firmi može dostaviti njihove kontaktne podatke.

26

• Plasman veštačkog krzna Plasman ove vrste proizvoda ima sve veće šanse za uspeh na rumunskom tržištu. Naime, u Rumuniji je ojačala ekološka svest potrošača, pa je potražnja za ovim proizvodima u porastu. Plasman se može ostvariti preko specijalizovanih prodavnica, butika u tržnim centrima, kao i preko trgovinskih lanaca. Kontaktne podatke može obezbediti Predstavništvo PKS u Rumuniji. Organizovanje prezentacije proizvoda od veštačkog krzna, može biti dobar prvi korak na rumunskom tržištu, u čemu Predstavništvo može da pruži punu pomoć i logističku podršku.

• Mogućnosti plasmana voća i povrća

U Rumuniji postoji interes za uvoz kvalitetnog voća i povrća iz Srbije, a u ovoj zemlji rade brojne hladnjače i preradjivačka industrija ovih proizvoda. Za plasman naših proizvoda od primarnog značaja su cene i kvalitet, a podrazumeva se da ti prozvodi imaju potrebne sertifikate koji su neophodni za izvoz u zemlje Evropske Unije. Proizvodjači i izvoznici medjutim moraju znati da ih na rumunskom tržištu, pored domačih proizvodjača, čeka oštra konkurencija iz drugih zemalja Evropske Unije, kao i iz Turske. Naša prednost je geografska blizina, a samim tim i manji transportni troškovi. U cilju informisanja naših privrednika navodimo nekoliko velikih firmi koje se bave preradom voća i povrća: Adonis srl BACAU Agrirom srl SIBIU Agrovet sa BCURESTI Hategana sa HUNEDOARA Leader international sa ILFOV Legume fructe cluj sa CLUJ Marcons sa MARAMURES Pombis sa BISTRITA NASAUD Sucors sa BUZAU

• Mogućnosti plasmana električnih bojlera i električnih štednjaka

Inajući u vidu da su u Rumuniji sva veća naseljena mesta gasifikovana i da je obezbedjenja centralizovana distribucija grejanja i tople vode, mala je potražnja za elekrtričnim bojlerima i električnim štednjacima.

• Isporuka stolarije, vrata i prozora, podova i parketa

U Rumuniji postoji velika konkurencija domaćih i inostranih (posebno italijanskih) proizvodjača PVC, aluminijumske i drvene stolarije, vrata i prozora. Medjutim, s obzirom na veliku stambenu izgradnju, moguć je i plasman naših proizvoda u ovoj oblasti, koji moraju biti veoma konkuretni po kvalitetu i ceni.

27

Imajući u vidu zainteresovanost naših preduzeća za izvoz kvalitetnog parketa i drugih podova, ukazujemo da se oni mogu plasirati preko gradjevinskih trgovinskih preduzeća čije kontaktne podatke, Predstavništvo može dostaviti na upit naših firmi.

• Saradnja transportera

Zbog sve življe robne razmene izmedju Srbije i Rumunije, nameće se potreba saradnje transportnih i špediterskih preduzeća i carinskih agenata. Predstavništvo ostvaruje korisnu saradnju sa većim brojem ovih preduzeća, a na upit naših firmi može dostaviti njihove kontaktne podatke.

• Ponuda gradjevinskih mašina i komponenti

Naše gradjevinske mašine i delovi imaju mogućnost plasmana na rumunskom tržištu pod uslovima visoke performantnosti, kvaliteta i prihvatljivih cena. Sigurno je da Rumuniji još nedostaje mehanizacija u oblasti gradjevinarstva i da samim tim, uprkos konkurenciji pre svega iz zemalja EU, proizvodjači iz Srbije imaju šansu za izvoz svojih proizvoda na ovo tržište. Imajući u vidu da su naši proizvodjači gradjevinskih mašina i komponenti nepoznati rumunskim kupcima, za uspešan nastup bi bilo veoma korisno organizovanje prezentacija u većim privrednim centrima, u čemu naši proizvodjači mogu računati na podršku i pomoć Predstavništva PKS u Rumuniji. PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U RUSKOJ FEDERACIJI, Moskva

• Obavezno utvrđivanje usklađenosti proizvoda na teritoriji Ruske Federacije Obavezno utvrđivanje usklađenosti proizvoda na teritoriji RF uređeno je Zakonom o tehničkoj regulativi, usvojenom u decembru 2002. godine kao zamena za Zakon o sertifikaciji, Zakon o standardizaciji i izmenama uz Zakon o tehničkoj regulativi, usvojenim 2007. godine. U ovom zakonu su definisani: - osnovni principi tehničke regulative; - status u oblasti primene tehničkih programa, GOST-ova i ostale normativno-tehničke dokumentacije. Utvrđivanje usklađenosti na teritoriji RF može imati obavezan i dobrovoljni karakter. Obavezno utvrđivanje usklađenosti obavlja se u dva oblika: - usvajanje deklaracije; - dobijanje sertifikata usklađenosti Vrsta utvrđivanja usklađenosti definiše se «Nomenklaturom proizvoda, koji podležu obaveznoj sertifikaciji» i «Nomenklaturom proizvoda, za koje se primenjuje deklaracija o usklađenosti».

28

Dobrovoljno utvrđivanje usklađenosti obavlja se procedurom dobijanja sertifikata usklađenosti u okviru dobrovoljnog sistema sertifikacije. Obavezno utvrđivanje usklađenosti može se obavljati tek posle sanitarno-tehničke ocene proizvoda. Sanitarno-higijenska ocena proizvoda obavlja se u skladu sa Zakonom «O sanitarno-epidemiološkoj zaštiti stanovništva». Na osnovu ovog zakona izdata je naredba br. 224, u kojoj je utvrđen postupak sprovođenja sanitarno-higijenske ekspertize proizvoda. U skladu sa gore navedenom naredbom izdvojeni su proizvodi, koji podležu državnoj registraciji u Federalnoj službi, radi kontrole u sferi zaštite prava potrošača i dobrobiti čoveka. Dati spisak obuhvata: - mineralnu i flaširanu pijaću vodu; - proizvode dečje hrane; - proizvode za dijetetsku ishranu; - mesne proizvode, mesne i mesno-biljne konzerve obogaćene belančevinama i ostalim mikroelementima; - mlečne proizvode, obogaćene vitaminima i ostalim mikroelementima; - prehrambene dodatke; - biološki aktivne dodatke hrani; - prehrambene proizvode, dobijene iz genetički modifikovanih izvora; - prehrambene proizvode, dobijene po novim tehnologijama; - materijale i proizvode, koji dolaze u kontakt sa prehrambenim proizvodima; - kozmetičke proizvode; - sredstva i proizvode za higijenu usne duplje; - dezinfekciona, dezinsekciona i deratizaciona sredstva; - proizvode kućne hemije.

• Dokumenta koja su neophodna za dobijanje sanitarno-epidemioloških rezultata

- Dokumenta proizvođača (ili njihove kopije) moraju biti overena pečatom proizvođača i potpisom ovlašćene osobe proizvođača na svakom listu ili overena od strane notara; - Kopije dokumenata, koja izdaju ovlašćeni organi zemlje porekla proizvoda, kojima se potvrđuje njihova bezbednost po zdravlje čoveka, kopije dokumenata na osnovu kojih je dozvoljena proizvodnja ovih proizvoda i slobodna trgovina na teritoriji zemlje proizvođača u drugim zemljama, koje moraju biti overena kod notara; Prevod celokupne dokumentacije sa stranog jezika mora biti podnet u sledećem obliku: - prevod, overen kod notara; - prevod, koji je obavljen od strane opunomoćenog lica podnosioca zahteva (na svaki list potpis), obavlja se dešifrovanje potpisa prevodioca i overava se pečatom podnosioca zahteva. Uz komplet dokumenta prilaže se kopija diplome, kojom se potvrđuje stručnost prevodioca, a overava se pečatom i potpisom podnosioca zahteva. Komplet sanitarno-epidemiološkog rezultata treba da sadrži: - kopiju izdatog sanitarno-epidemiološkog rezultata; -normativna i (ili) tehnička dokumenta dobijena utvrđenim postupkom, kojim se reguliše realizacija industrijske proizvodnje ruskih proizvoda ili proizvodnje uvoznih proizvoda; -zaključak eksperata ili protokoli o ispitivanjima prema rezultatima sprovođenja ekspertiza;

29

-dokument proizvođača o tome da on zastupanje svojih interesa u pogledu sprovođenja sanitarno-epidemiološke ekspertize svojih proizvoda poverava drugom licu, u slučaju, da podnosilac zahteva nije proizvođač datih proizvoda.

• Spisak dokumenata koji su neophodni za dobijanje sertifikata usklađenosti prehrambenih proizvoda

Za uvozne proizvode: 1. Zahtev za sprovođenje sertifikacije 2. Ugovor, sporazum o isporuci 3. Sertifikati zemlje porekla, (veterinarski, fitosanitarni), proizvođača (analiza, zdravlje i dr.), ISO, HASP i dr. kojima se potvrđuje kvalitet proizvoda na ruskom jeziku 4. Potvrda veterinara (za proizvode životinjskog porekla) 5. Dokument od strane Mos. Karantina (za biljne proizvode), sertifikati o kvalitetu 6. Zapisnici o ispitivanjima iz akreditovanih ILC, IC, IL 7. Uzorci proizvoda, akti o odabiru uzoraka, modeli etiketa 8. Dokumentacija, kojom se regulišu zahtevi u pogledu uslova proizvodnje, tehnička dokumentacija o sastavu i primeni proizvoda. 9. Dokument o registraciji firme 10. Transportna dokumenta, invojs, CMR

• Spisak dokumenata neophodnih za dobijanje sertifikata usklađenosti za grupu industrijskih proizvoda

1. Zahtev za sprovođenje sertifikacije 2. Ugovor, sporazum o isporuci 3. Tehnički podaci, tehnološka uputstva, dokument o bezbednosti, sertifiakti ISO, HASP i t.d. 4. Sertifikati o kvalitetu ili zapisnici o ispitivanjima proizvođača 5. Uzorci proizvoda, modeli etiketa 6. Dokumentacija kojom se regulišu zahtevi u pogledu uslova proizvodnje, tehnička dokumentacija o sastavu i primeni proizvoda 7. Dokument o registraciji firme 8. Transportna dokumenta, invojs, CMR 9. Dozvola ГОСКОМПРИРОДЕ (ukoliko je potrebno) 10.Sertifikat o zaštiti od požara (ukoliko je potrebno) Pri dobijanju dokumenata o potvrđivanju usklađenosti treba imati u vidu, da proizvodi koji se plasiraju na teritoriji RF moraju imati etiketu u skladu sa Zakonom «O zaštiti prava potrošača», čl.9 i čl.10. Sertifikate usklađenosti u okviru obavezne sertifikacije i deklaracije o usklađenosti neophodno je podneti pri uvozu proizvoda na teritoriju RF, pri njihovom plasiranju na teritoriji RF, a takođe i pri njihovom izvozu sa teritorije Rusije u cilju njihove dalje prodaje u drugoj zemlji.

30

PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U UKRAJINI, Kijev

• Mogućnost plasmana uređaja za hlađenje mleka

Vodeći ukrajinski proizvođači su ZAT „Tesmo-T“ iz Hmeljnickova, VAT „Zavod „Agromaš“ iz Kijeva. Prema našim saznanjima u Ukrajini nema serijske proizvodnje uređaja za hlađenje. Detaljnu informaciju o ovom tržištu možete pogledati na http://agroua.net/technics/articles/index.php?aid=4 - Molokozavod – Olkom, PP – 72316, Zaporožska obl., Melitopolj, ul. Dzeržinskogo, 289-a – direktor: Kucenko Jevgenij Nikolajević; tel.: +38 0619 422686; faks: +38 06192 65063; http://olkom.ua - ZAO „Gerkules“ – 83062, Donjeck, ul.Kliničeskaja,8; tel.: +38 062 3850533; faks: +38 062 3850576; http://www.hercules.ua- VAT „Teplickij molokozavod“ – 23400, Vinickaja obl., Teplik, ul. Ivana Franka, 28; tel.: +38 04353 21836; milk_teplik@mail.ru- VAT „Litinskij molokozavod“ – TM „Bilozgar“ – 22300, Vinickaja obl., smt. Litin, ul. Krupskoj, 33; tel.: +38 04347 51659; +38 04347 21353; faks: +38 04347 21549; http://www.bilozgar.com.ua

• Pronalaženje partnera za plasman bojlera. Pitanja vezana za dobijanje atesta za pomenuta tržišta. Servisna mreža za prodate bojlere

Da bi se bojler plasirao na ukrajinskom tržištu, neophodna je sertifikacija. Predstavništvo ima kvalitetnu saradnju sa Institutom iz Bele Crkve, gde se može uraditi sertifikacija. što se tiče servisne mreže, uređuje se kao i kod ostalih proizvođača: potpisuje se ugovor sa ovlašćenim serviserom, ukoliko nije reč o prodavnici - predstavništvu, koje mora da ima i servisni centar. - TITAN - 65011, Odesa, ul. Puskinskaja, 42; tel.: +38 048 2345354; http://paco.net- OOO TOPLIJ DOM - 65045, Odesa, per. Neciporenko,3, of. 13; tel.: +38 048 7280559; http://www.tdom.od.ua- AEROTERM – 02218, Kijev, ul. Raduzna, 13b; tek.: +(38 044) 2406107; 5401997; 3315295; 5406850; http://www.aeroterm.ua-SKT, CP – 03151, Kijev, ul.Volinskaja, 5; tel.: (+38 044) 2286590; 2430302; http://www.skt.kiev.ua Detaljnija informacija o proizvođačima I distributerima može se videti na sajtu http://www.truba.ua/catalog/ru_1_38/

31

• Mogućnost plasmana sistema za otvaranje i zatvaranje vrata autobusa i putničkih vagona na tržištima Ukrajine

- VAT „Krjukivsjkij vagonobudivnij zavod” – ul. I.Prihodjka, 139, g.Kremenčuk, Poltavsjka obl., 39621, tel.: +38 0536 769331; +38 05366 62049; faks: +38 0532 501421; http://www.kvsz.com - ZAT „Borispiljskij avtozavod” – tel.: +38 044 5681009; +38 044 5681047; +38 044 5859557; +38 067 2428051; +38 067 5366277; http://www.baz.kiev.ua- VolinjAvtoMotoServis – direktor: Gordijčuk Petro Mikolajović, tel.: +38 0332 773700; +38 0322 773701; faks: +38 0322 750900; http://www.vams.com.ua- Korporacja „Bogdan” – Kijev, ul. Novokostjantinovskaja, 8; tel./faks: +38 044 4175665; http://www.bogdan.ua - Vseukrajinski avtomobilni savez – 02660, Kijev, ul.Viskoznaja, 17; tel.: +38 044 5024816; http://vas-ua.com

• Uvoz metala. Plasman gotovih proizvoda – branika na autoputevima

Proizvodnjom i prodajom branika na autoputevima se bavi dosta ukrajinskih firmi, a na tržištu su prisutni i inostrani proizvođači: „Rin LTD“ TOV, Zavod „Fregat“ OAO, kompanija OOO „Tehinvest“, OOO „Alkon NPF“, Zavod OOO „Evroformat“, zavod ZAO „Dinamo - Silejr“( zajedničko ulaganje ), OOO „Korner Servis“, OAO „Jenakijevski koleno-mehanički zavod“, OOO „Putni znakovi“, OOO „Termolzuks“, TOV „V-kan Interservis“. Detaljnije na sajtu: http://www.ukrindustrial.com/uk/buy/goods/?group=1059361&page=2

• Oprema za ugostiteljstvo, medicinu Opremom za ugostiteljstvo se bave:

- OOO „Loral“ 03040, Kijev, per. Zadorožnij 4 - OOO „Tetra-V“ 04070, Kijev, ul. Borićev tok, 35

Detaljnija informacija je na sajtu: http://www.ukrindustrial.com/uk/buy/goods/?market=430Opremom za medicinu se bavi veliki broj firmi, kompanija domaćih i stranih. Detaljnija informacija je na sajtu: http://www.ukrindustrial.com/uk/buy/goods/?rubric=1103

• Osnivanje zajedničke firme Strani državljani mogu da budu osnivači ili suvlasnici preduzeća, a mogu da se ujedine sa već postojećim preduzećem. Strani ulagači najčešće koriste forme preduzetništva:

- zajednička preduzeća - preduzeća - ćerke, vlasnici su ulagači - predstavništva

Akcionarska (deoničarska) društva i društva sa ograničenom odgovornošću su forme zajedničkih preduzeća. Ova dva tipa preduzeća po ukrajinskim deviznim i poreskim zakonima su „rezidenti“. Odgovornost zavisi od razmera investicije. Za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću neophodne su dve osobe kao osnivači. Minimalan osnivački kapital je 15.000 dolara SAD, novčanih sredstava ili dobara iskazanih u toj vrednosti.

32

Društva sa ograničenom odgovornošću moraju da imaju rezervni fond 25% od ukupnog iznosa kapitala, 5% čistog dohodka moraju da predaju u fond svake godine, dok ne dostignu navedeni procenat. Minimalan osnivački kapital pri otvaranju akcionarskog (deoničkog) društva je 28.000 USD. Dokumenta neophodne za registraciju preduzeća su:

1. zahtev 2. statut pravnog lica 3. dokument koji potvrđuje plaćanje registracije 4. registraciona kartica 5. dokument koji potvrđuje da jeu pitanju strana investicija 6. dokument koji potvrđuje pravnu adresu preduzeća 7. punomoć za osnivanje pravnog lica u Ukrajini 8. punomoć kojom se dozvoljava zameniku ujedinjenja da se bavi registracijom novog

preduzeća 9. potvrda iz banke ujedinjenja - osnivača kojom se potvrđuje njegovo stabilno

finansijsko stanje. Dokumenti moraju da budu prevedeni, registrovani i njihova autenitičnost se overava u ambasadi Ukrajine, u zemlji osnovne delatnosti ujedinjenja ili akcionara. Pri registraciji je neophodno imati tri kopije svakog dokumenta. Proces registracije obično traje 5 dana, ali postoje i ubrzana procedura registracije preduzeća. Preduzeće mora da bude registrovano u sledećim organizacijama:

- Državnoj poreskoj inspekciji - Državnoj statističkoj upravi - Penzionom fondu - Fondu socijalnog osiguranja.

Potvrda o registraciji daje mogućnost preduzeću da dobije pečat i da otvori račun u banci. Detaljnija informacija je na sajtu http://www.e-tradecenter.biz/ua/infocenter/0033/0131/

• Naplata dugovanja

Proces sa kojim, kada se suoče privrednici, dugotrajan je i mukotrpan. Predstavništvo je u svom radu imalo priliku da radi na naplati dugovanja za kompaniju iz Srbije. Susreli smo se sa sledećim: kako bi izbegli plaćanje duga, primenjuje se sistem bankrotstva. Isplata dugovanja je prvi zadatak za preduzeća nad kojim je proglašeno bankrotstvo. Komitet Vrhovne Rade Ukrajine za pitanja ekonomske politike predložio je, a Parlament usvojio, osnovu projekta zakona „O unošenju promena u Zakon o osnaživanju platne mogućnosti dužnika ili priznanja da je on bankrot“ (zadovoljavanja zahteva po platama zaposlenih )“ br. 2191.

• Nabavka hrastove daske U teritorijalnoj organizaciji šumarstva u Ukrajini izdvajaju se dva regiona – Poliskij i Karpatskij – i nekoliko šumarskih centara: Donjeck, Dnjipropetrovsk, Odesa, Harkiv. Četinarske šume zauzimaju 43% od ukupne površine, od njih bor zauzima oko 33%. Listopadne šume zauzimaju oko 43%, od toga hrast i bukva – 32%. Svake godine u Ukrajini se proizvodi oko 13 mln.m3 rezane građe. Detaljnija informacija je na sajtu http://wopdex.com.ua/?sub_menu=ok&menu_id=11&spi=56&page_id=50

33

Spisak kompanija koje se bave hrastovom daskom možete da vidite na http://woodex.com.ua/firm/catalogue/0/160/19/page/5/

• Plasman ženske obuće

Predlažemo učešće – nastup na nekoj od sajamskih manifestacija obuće, koje su mnogobrojne, kako u Kijevu tako i širom Ukrajine. To je prilika da se koliko – toliko upozna tržište na koje se želi istupiti. Takođe, to je prilika da se vidi „ko i sa kojim robama“ iz ove oblasti radi na ovom tržištu. „Le Greto“ www.legreto.narod.ruKompanija „ASOLO“ www.asolo.in.uaKompanija „Siena“ www.siena,ukrbiz.netFirma „Yanco“ www.yan.co.uaFirma „Ekspo“ http://exposhoes.com.uaButik „Tango“ www.tango.dn.uaKompanija „V-Ljuks“ www.v-lux.com.ua

• Uvoz uljane repice i suncokreta Ukrajinski proizvođači ujedinjeni su u asocijaciji „Ukruljeprom“. Reč je uglavnom o velikim kompanijama kao što su ZAT „Kargil“, TOV „Topfer“, DP „Santrejd“, PG „KMT“, „Bunge“ itd. Sve kompanije rade na osnovu velikih ukrajinskih zavoda, ukupno 17 velikih preduzeća.

• Izvoz dečije hrane u Rusiju i Ukrajinu. Istraživanje i obrada tržišta

U Ukrajini tržište dečije hrane se reguliše Zakonom “O dečijoj hrani” od 14.09.2006. (http://zakon.rada.gov.ua), koji je stupio na snagu od 1.01.07. Ova grana se reguliše Ustavom ukrajine, kao i zakonom “O čuvanju detinjstva”, “O predškolskom obrazovanju”, “O bezbednim i kvalitetnim prehrambenim proizvodima”, “O mleku i proizvodima od njega” i ostalim pravilnicima. Dečija hrana mora da odgovara standardima; da ima državnu registraciju; sertifikat kvaliteta (HACCP); sanitetski sertifikat (SES); sertifikate kvaliteta i porekla (daje proizvođač); pakovanje mora da bude hermetički zatvoreno; prodaja dečije hrane vrši se na određenim mestima; na etiketama obavezno treba da bude naznačen datum proizvodnje, rok upotrebe, način pripremanja i detaljan sastav tog proizvoda na ukrajinskom jeziku.

• Plasman rafinisanog ulja Carinska stopa za rafinisano suncokretovo ulje je 10% ili 0,8 eura/kg (povlašćena) – 1,6 eura/kg, PDV je 20%. Stope izvozne carine za semena uljanih kultura iznosi 17%. Detaljnija informacija o plasmanu uljane repice, suncokreta i rafinisanog suncokretovog ulja mogu se dobiti na sajtu asocijacije „Ukrolijaprom“. Tu se nalaze sledeće informacije: komercijalni predlozi članova asocijacije; novi zakonodavni akti i regulative; informacije o konferencijama, seminarima, sajmovima; adrese i telefone firmi koje rade na proizvodnji ulja, uljane repice i suncokreta. Sajt je http://www.ukroilprom.org.ua

34

• Uvoz građevinske armature, limova, metala Prilikom uvoza ove robe plaća se carina od 2%-5% (povlašćena) i 5%-10% (puna) , dok PDV iznosi 20% . Trgovačko-građevinarska kompanija „Onis-Grup“ http://onis.kiev.uaOOO „Strojinvest-JUA“ http://www.stroyinvest-ua.comOAO „Arselor Mittal Krivoj Rog“ www.kggmk.dp.ua www.krivorozhstal.com.uaDonjecki metalurgijski zavod www.dmz.com.uaTOV „MK Azovstalj“ www.azovstal.com.uaVAT „Silur“ http://www.silur.com Detaljniju informaciju o proizvođačima metala po određenim grupama i o postojećim cenama možete dobiti na sajtu http://www.metaltorg.ru/catalogue/showlist.php?ct=1002&ky=0030

• Plasman građevinskih mašina U Ukrajini postoji nekoliko sajamskih manifestacija na ovu temu, na primer „AvtoEkspo“, „StrojTeh“, kao i nekoliko sajamskih manifestacija na temu građevinarstva gde izlažu i mnogi proizvođači građevinskih mašina iz Ukrajine i sveta. Informaciju možete naći na http://www.autoexpoua/ex/stotytech/StroiTekh22034/ Carinska stopa je 0,1 – 25% (povlašćena) i 5 – 50% (puna). Detaljna informacija o kompanijama koje se bave građevinskim mašinama, mehanizacijom i uređajima je na sajtu

http://www.info-build.com.ua/catalog/enterprises/section.php?SHOWALL_1=1&SECTION_ID=84 • Kako pratiti tendere

Sve o tenderima u Ukrajini se nalazi na sajtu http://www.ua-tenders.com Tenderi su razvrstani po određenim granama. Takođe, tamo možete da dobiti informaciju o pravnoj regulativi vezanoj za određeni tender.

• Nabavka retromaterijala (pamučnih, vunenih i sintetičkih tkanina). Plasman gotovih proizvoda u Ukrajini

Tekstilna industrija zauzima 48% lake industrije Ukrajine. Osnovna grana u tekstilnoj industriji je proivodnja pamuka. Od njega se proizvode gotovo 50% svih tkanina. Potražnja za pamukom i zavisnost od snabdevača sirovinom, uslovili su da se ponovo razmišlja o proizvodnji pamuka u južnim delovima Ukrajine. Procene su da će se na taj način 70% potreba obezbediti vlastitom sirovinom, čime će se automatski smanjiti i cena tkanine. Tkanina od pamuka se proizvodi u Hersonu, Ternopolju (pamučni kombinati), Donjecku, Novovolinsku (pamučne fabrike), Poltavi (fabrika za predivo), Kijevu (vatno-tkačka fabrika), Černivcima, Ivano - Frankivsku, Kolomiji, Korostiševu i Radomišlju (tkaonice), Nikopolju (fabrika konopaca). Industrija vune je druga po značaju sa proizvodnjom od 7% ukupnih količina tkanina Ukrajine. Čista vunena proizvodnja više ne postoji. U procesu proizvodnje koriste se hemijska i sintetička vlakna i pamuk. U Ukrajini na tome radi gotovo 30 preduzeća u: Harkovu, Lugansku, Odesi, Dunajevcima (Hmeljnickaja oblast), Sumiju, Boguslavu, Kremenčuku, Lubnama, Černigovu, Krivom Rogu, Čerkasama, kao i u nekim gradovima Černivecke i Zakarpatske oblasti gde se proizvode uglavnom ćilimi od vune i sintetičkih vlakna. Detaljnija informacija je na http://www.ua-region.com/kved/Ind.17.54

35

AUSTRIJA - BEČ Predstavništvo Privredne komore Srbije Vera Vidović, direktor Ul. Johannagasse 1-3 A-1050 Beč, Austrija Tel.: + 4315 44 02 94 Fax: + 4315 44 75 95 E-mail: vienna@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/at

BELGIJA - BRISEL Predstavništvo Privredne komore Srbije Gordana Zrnić, direktor WTC I–Bvd du Roi Albert II 30/19,Bte 46B-1000 Brussels, Belgium Tel.: + 322 201 59 60 Fax: + 322 201 19 29 E-mail: brussels@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/be

BOSNA I HERCEGOVINA -SARAJEVO Predstavništvo Privredne komore Srbije-Poslovni Centar AleksandrijaDr Zoran Bojović, direktor Vojvode Radomira Putnika br.8 71123 Istočno Sarajevo, BIH Tel.: + 387 57 317 402 Fax.: + 387 57 317 402 E-mail: sarajevo@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ba

BUGARSKA - SOFIJA Predstavništvo Privredne komore Srbije Ljubiša Mitić, direktor Janko Sakazov br. 19/6 1504 Sofija, Bugarska Tel.: + 3592 94 61 014 Fax: + 3592 94 61 014 E-mail: sofia@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/bg

ITALIJA - MILANO Predstavništvo Privredne komore Srbije, Promos Ratko Ignjatović, direktor Via Camperio 1/II, 20124 Milano, Italija Tel.: + 3902 85 155 366 Fax: + 3902 85 155 394 e-mail: milan@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/it

NEMAČKA - FRANKFURT Predstavništvo Privredne komore Srbije Mr Milanka Vučić, direktor Boersenplatz 4 D-60313 Frankfurt/M, Nemačka Tel.: + 4969 297 29 313 Fax: + 4969 297 29 310 E-mail: frankfurt@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/de

36

RUMUNIJA - TEMIŠVAR Predstavništvo Privredne Komore Srbije Mirko Atanacković, direktor Stefan Cicio Pop br. 2 1900 Temišvar, Rumunija Tel.: + 40 256 499 552 Fax: + 40 256 499 552 E-mail: timisoara@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ro

RUSKA FEDERACIJA - MOSKVA Komercijalno Tehnički Biro pri Ambasadi Srbije Saša Gmijović, direktor Mosfiljmovskaja, D. 42 119281 Moskva 95, Ruska Federacija Tel.: + 7499 147 85 05, 147 85 06 Fax: +7499 143 33 03 E-mail: moscow@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ru

UKRAJINA - KIJEV Predstavništvo Privredne komore Srbije Predrag Minić, direktor V. Vasilkivska 13, 5 pov., of.506 01601 Kijev, Ukrajina Tel.: + 38044 234 17 20 Fax: + 38044 234 17 20 E-mail: kiev@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/ua

FRANCUSKA - PARIZ

Predstavništvo Privredne komore Srbije Vesna Pakaj, direktor 4, place Louis Armand, 75603 Paris cedex 12, Pariz, Francuska Tel.: + 33 1 72 76 81 07 Fax: + 33 1 72 76 81 09 E-mail: paris@pks.co.yuWeb: www.pks.co.yu/fr

37

Mreža predstavništava PKS u inostranstvu

38

Za sva Vaša pitanja, na raspolaganju su vam i sledeći kontakti u Privrednoj komori Srbije:

GREEN LINE

Slavka Kočić, samostalni savetnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-520

E-mail: slavka.kocic@pks.co.yu

Zorica Zečević, savetnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-522

E-mail: zorica.zecevic@pks.co.yu

Milena Milisavljević, sam. stručni saradnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-581

E-mail: milena.milisavljevic@pks.co.yu

Gordana Tiodorović, stručni saradnik u Odboru za EOI Tel.: 011 / 3304-525

E-mail: gordana.tiodorovic@pks.co.yu

39

11000 Beograd, Resavska br. 13-15 Tel.: 011/ 3300 - 900 Fax.: 011/ 3230 - 009

www.pks.co.yu

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom 11000 Beograd, Terazije 23

Olivera Kiro, sekretar Tel.: 011 / 32 48 109 Fax.: 011 / 32 48 060 E-mail: eoi@pks.co.yu

40