Priručnik iz prve pomoći za vozače

Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад 1

1 Приручник прве помоћи за возаче

ПРОГРАМ ОБУКЕ ИЗ ПРВЕ ПОМОЋИ

ТЕМА 1: Прва помоћ - појам и значаj (15 минута)

Кандидат се упознаје са: Појмом , основним циљевима и принципима прве помоћи

Одговорностима лица које пружа прву помоћ на месту саобраћајне несреће

ПРВА ПОМОЋ је скуп мера и поступака којима се спашава живот и спречава

даље погоршање здравља повређених или оболелих. Суштински циљ прве помоћи

је: сачувати живот и здравље унесрећеног или оболелог лица.

Примењује се на местима настанка повреде - обељења, или у непосредној

близини и то са стандардним, приручним или импровизованим средствима.

Прву помоћ на месту несреће указује свако лице које располаже знањима о пружању прве помоћи.

ЦИЉ

Основни циљ је да правовременим и сврсисходним мерама спаси или очува

живот повређене особе. Прва помоћ има

за циљ да спречи даље погоршање стања,

да убрза излечење, смањи инвалидност и

омогући да се повређени врати у

нормалне животне токове са што мање

последица због доживљене трауме. У

првом плану је увек стање повређеног или

оболелог лица. Саме повреде остају у

другом плану. Неопходно је да повређени

до одговарајуће здравствене установе

стигне у што бољем стању, а не са

перфектно збринутим повредама.



ЗНАЧАЈ прве помоћи је у томе што може да спаси живот повређеној особи или у

најмању руку смањи бол и патњу, спречи погоршање постојеће повреде или

настајање додатних повреда и оштећења, било због утицаја околине, или због

погрешне манипулације са повређеним делом тела. Поред свега наведеног,

унесрећеном обезбеђује психолошку подршку и смањује емоционалну патњу,

штити од спољашњих утицаја и транспортује у здравствену установу ако је потребно.

Ланац преживљавања је толико сигурна колико је јака њена

најслабија карика. Често је већ прва карика у ланцу толико слаба да се због не пружања

неодложне помоћи у првим минутима повређени касније и нема више шансе да

преживи.

А прва карика сте баш Ви.



Основни принципи прве помоћи

1. Повреду/обољење не дочекати неспреман (основна санитетска опрема и

основна знања из прве помоћи)

2. Уочити природу повреде/обољења, проценити озбиљност и тежину

3. Уочити и отклонити претеће опасности

4. Пружити прву помоћ повређеном/оболелом у што краћем временском року

5. Враћање у живот повређеног/оболелог лица

6. У првом плану је стање повређеног/оболелог, а не сама повреда или

видљиви знаци обољења

7. Предузети неодложне мере прве помоћи. Проценити све потребне мере и

поступке одложене прве помоћи.

8. По потреби позвaти помоћ

9. Повређеног поставити у одговарајући положај

10. Избегавати сва сувишна кретања и непотребно померање и премештање

повређеног

11. Збринути све ране и друге повреде меког ткива, костију и зглобова у складу

са принципима превијања - имобилизације

12. Транспорт повређеног/оболелог спроводити у складу са природом

повреде/обољења (хитност, положај, пратилац) до здравствене установе у

којој ће им се пружити адекватна – дефинитивна медицинска помоћ.

13. Уколико повреда/обољење не захтева транспорт, повређеног/оболелог

посаветовати на који начин да отклони тегобе, и избегне евентуалне

последице повреде/болести, до јављања надлежном-изабраном лекару

Пружање прве помоћи повређеном је хумани гест. То може и мора учинити свако ко се затекне у близини повређеног лица. Прву помоћ могу пружити одрасли и деца, без обзира на пол, образовање, уколико поседују основна знања о принципима прве помоћи.

Бројни медицински стручњаци тврде да је исправна и благовремено пружена прва помоћ на месту удеса често пресудна за преживљавање повређене/оболеле особе,односно за успех њеног лечења и рехабилатације. Таква помоћ смањује смртност у удесима чак за 10-15%. Управо због тога, познавање прве помоћи јесте саставни део здравствене и опште културе сваког човека.

Оправдане су тежње да сваки

појединац буде оспособљен за

пружање прве помоћи као

самопомоћ, или да унесрећена лица

буду у могућности да прву помоћ



међусобно укажу као узајамну помоћ, а да

спасилац, увек када то ситуација дозвољава,

остварује максималну сарадњу са

унесрећеним лицем при указивању прве

помоћи.

У обиму прве помоћи нема разлике у

помоћи коју буде пружио увежбани спасилац, лаик, стручно лице који би се

(случајно и неопремљен) нашао крај унесрећеног лица. Поред воље да се помогне,

не постоји ни један посебан услов да се неко оспособи за пружање прве помоћи, а

свако ко пружа прву помоћ има јасно дефинисане задатке и одговорности: 1. Брза безбедна процена ситуације и хитан позив у помоћ 2. Заштита повређеног и осталих присутних на месту несреће од могућих

опасности 3. Брзо препознавање стања повређеног и врсте повреде 4. Брза примена одговарајућих мера прве помоћи уз поштовање редоследа

хитности , односно пружање помоћи прво онима који су у најтежем стању 5. Припрема и транспорт повређеног у здравствену установу уколико је

потребно 6. У случају потребе за непосредном медицинком помоћи , останак уз

повређеног до доласка службе хитне медицинске помоћи 7. Подношења извештаја Служби хитне медицинске помоћи о примењеним

поступцима као и о пружању додатне помоћи уколико је потребно 8. Спречавање преношења инфекције

Спречавање преношења инфекције

Неке инфекције могу да се пренесу са жртве на спасиоца током вентилације уста на уста, а ту спадају бацил ТБЦ, Најсериа Менингитидис, ретко ХИВ, док случајеви преношења Хепатитиса Б и Ц и Цитомегаловируса нису забележени.

Ризик од инфекције између спасиоца и повређеног мора бити сведен на минимум применом мера:

• Прање руку течним сапуном и

водом, је ефективан начин

превентиве од унакрсних инфекција.

• Коришћење баријере (рукавице,

пластична кеса) између спасиоца и

крви или телесних течности

повређеног умањује ризик од

унакрсних инфекција.



• Покријете посекотине и огреботине на својим рукама водонепоропусним

ханзапластом.

• Немојте кијати или кашљати непосредно изнад ране повређеног.

• Пажљиво руковање оштрим предметима да се не би повредили или уболи је

основа за спречавање инфекција.

• Спасиоци прихватају мали ризик од инфекције за време вентилације уста-на-

уста. Случајеви да се спасилац разболио након оваквог пружања помоћи су

веома ретке. Постоји џепна маска за вентилацију уста на уста у комплету за

пружање прве помоћи.

САВЕТ

Ако сте се случајно уболи, посекли или контаминирали очи, исперите обилно те површине водом и потражите медицинску помоћ.

Особа која пружа прву помоћ мора да има знања да не би наудио повређеном, да се понаша смирено, љубазно, али ауторитативно, да контролише своје реакције, поступа пажљиво, а у исто време и одлучно и да улива повређеном поверење. Спасилац мора

Приступити повређеном пријатељски смирено и без предрасуда. Објаснити повређеном шта се догодило и шта ће се идуће догодити. Замолити повређеног за сарадњу. Саслушати повређеног и бити љубазан. Пружити помоћ практичним стварима ако је неопходно.

Не давати храну и пиће повређеном/оболелом осим ако не добијете препоруку за то од професионалних здравствених радника.

Правила пружања прве помоћи:

пре пружања прве помоћи уочите промене на повређеном (прегледајте особу),

чините увек само оно што је потребно,

не упуштајте се у захвате које не познајете,

радите мирно и сабрано, не паничите јер то негативно утиче на повређеног.

Током пружања прве помоћи пошаљите некога из околине да позове хитну медицинску помоћ на број телефона 194 и обевести о насталој повреди



не премештајте повређеног након пружене основне помоћи ако то није неопходно,

Повређеног треба преместити с места несреће само у случају опасности од ширења пожара, могућих експлозија, урушавања и сл.

преломи натколенице или кичмених пршљенова захтевају збрињавање стручне екипе хитне медицинске помоћи јер, у противном, могу настати непредвидиве последице.

Сачекајте долазак стручне екипе хитне медицинке помоћи кад и где је то могуће.

Стрес у ургентним ситуацијама

Сасвим је нормално да спасилац који је суочен са стварном ситуацијом у којој

треба ургентно указати прву помоћ осећа стрес. Веома је важно да научите да поднесете ту врсту проблема како бисте очували сопствено здравље и способност да повређеном пружите помоћ.

Спасилац тада треба:

Покушати ставити емоције под контролу јер паника и стрес не помаже у

пружању прве помоћи. Узети моменат и вратити присебност. Не мислите на зашто је повређени у

таквом стању јер нажалост на то не можете да утичете нити да ишта промените.

Никада не излагати себе опасности. Само неповређени спасилац је добар спасилац.

Емоцијална реакција може да се креће од задовољства, преко усхићења до нерасположења. Понекад се ове реакције јаве када се вратите свакодневним

активностима у виду подрхтавање руку, преобилног знојења, учесталог враћања слика несреће, нарушеног сна праћеним ноћним морама, напетости, раздражљивости и плачљивости.

Није лако избећи трауматске догађаје емотивно. За спасиоце није необично да осете тешкоће при раду због попратних емоција. Спасилац треба да разговара са пријатељима, породицом и колегама из тима прве помоћи. Ако и даље осећа да има последице, треба разговарати са професионалцем.





ТЕМА 2 : Поступак на месту саобраћајне несреће (30 минута)

Кандидат се упознаје са: Основним поступцима и мерама безбедности које треба применити у

случају саобраћајне незгоде

Начином упућивања и садржајем позива хитних службама

УВОД

У процентуалном учешћу водећи трауматизам у свету и код нас је саобраћајни

трауматизам. У прописима о безбедности у саобраћају обавеза возача је да се у

случају саобраћајног удеса обавезно заустави, обезбеди место несреће, пружи прву

помоћ повређенима и обавести надлежне службе о томе. Свако возило мора имати

одређени комплет за прву помоћ у зависности од категорије возила.

Закон о безбедности саобраћаја обавезује све возаче и учеснике у саобраћају на:

Члан 167. Лице које се затекне или наиђе на место саобраћајне незгоде у којој има

повређених лица дужно је да одмах обавести полицију и/или службу хитне медицинске помоћи и да у складу са својим знањима, способностима и могућностима, пружи помоћ лицима повређеним у саобраћајној незгоди и по потреби их превезе до најближе здравствене установе и да предузме све што је у његовој моћи да спречи увећавање постојећих, односно настајање нових последица.

Члан 168.

Возач, односно други учесник саобраћајне незгоде у којој је неко лице задобило телесне повреде, односно погинуло, или је настала велика материјална штета дужан је да:

1) заустави возило, искључи мотор, укључи све показиваче правца, постави сигурносни троугао на безбедном растојању, обавести полицију и/или службу хитне помоћи и предузме друге расположиве мере како би упозорио остале учеснике у саобраћају о постојању незгоде,

2) упозори сва лица да се склоне са коловоза да не би била повређена и да не би уништавала трагове незгоде,

3) обавести полицију и остане на месту незгоде до доласка полиције и завршетка увиђаја,



4) укаже помоћ повређенима, односно прву помоћ или медицинску помоћ у складу са својим знањима, способностима и могућностима,

5) да предузме све мере заштите које су у његовој моћи да се спречи настајање нових и увећавање постојећих последица и повреда,

6) да обезбеди трагове и предмете незгоде, уз услов да тиме не угрози безбедност саобраћаја.

Ситуације у којима се примењује прва помоћ су потпуно непредвидљиве, али

постоје основни кораци по којима треба да поступа сваки спасилац. Ови кораци ће

помоћи да реално сагледа ситуацију и пружи прву помоћ исправно без пропуштања

и једног детаља:

1. Процена ситуације

2. Безбедност спасиоца и повређеног

3. Мере неодложне помоћи – процена стањa повређеног

4. Позив за помоћ

1. ПРОЦЕНА СИТУАЦИЈЕ: Спасилац мора да поступа брзо, али смирено и

конртолисано. Увек треба прво утврдити да ли постоји нека опасност по вас као

спасилаца, за повређеног као и за остале учеснике или присутне на месту

несреће. ( пр. ватра, саобраћај, струја, експолозија, гасови...)

2. БЕЗБЕДНОСТ СПАСИЛАЦА И ПОВРЕЂЕНОГ: Узроци и околности који су довели до несреће могу још увек бити присутни и представљати опасност. Приступити месту несреће је само ако не угрожавамо сами себе, тако да је на првом месту увек ваша безбедност. Са минималним поступцима можете обезбедити сигурност места удеса (нпр. окретањем контакт кључа= искључимо мотор и доток струје).

Ни поред предузетих одређених мера, применом баријера и даље место несреће није безбедно, можемо предузети и хитну евакуацију повређеног на безбедно место као и све учеснике и присутне. У случају да је ситуација несигурна и небезбедна потребно је хитно обавестити надлежне службе (хитну помоћ, ватрогасце и полицију).

3. МЕРЕ НЕОДЛОЖНЕ ПОМОЋИ: Када је простор несреће осигуран и безбедан,

неодложно треба спровести прву процену стања повређених и они који

захтевају неодложну прву

помоћ потребно их је одмах

збринут.

У зависности од стања

повређених потребно је

одредити приоритете и распоред, врсту и обим помоћи.

За сваког повређеног потребно је установити: да ли је свестан да ли је проходан дисајни пут да ли дише



4. ПОЗИВ ЗА ПОМОЋ: Кад сте сами на месту несреће у

обавези сте да сами решавате обезбеђивање места

несреће, позив за помоћ хитним службама и

пружање помоћи. Некад има више присутних што

очевидаца што учесника у несрећи. Укључите

присутне у поједине поступке: обезбеђивања места

несреће, телефонски позив за помоћ, контрола саобраћаја, обезбеђивање

средстава за пружање прве помоћи, контрола крварења, придржавање

повређеног дела тела, транспорт повређеног на безбедно место и

обезбеђивање приватности повређених.

ПОСТУПАК НА МЕСТУ САОБРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ:

Тежина и озбиљност саобраћајног удеса су различити, зависи од броја учесника у

несрећи, начина њиховог повређивања (од пада пешака, бициклисте, преко

вишеструког судара већег броја возила, до превртања, пада са висине, упадања

возила у воду, избијање пожара). Све то представља опасност по безбедност

спасилаца, повређеног и по присутне. Из тих разлога је изузетно важно да прво

обезбедите место несреће и упозорите остале учеснике у саобраћају, пре него што

приђете повређенима.

Обезбеђење места несреће :

Прво заштитите себе и не покушајте да учините ништа чиме би могли довести себе

у опасност.

- Увек се придржавати саобраћајних закона. - Смањити брзину и без наглог кочења зауставите визило када приметите

место несреће. - Паркирајте своје возило на сигурно и довољно удаљено од места несреће,

по могућности на проширење поред пута и укључите трептућа светла (жмигавце). Ноћу са фаровима аутомобила осветлите место несреће.

- Обуците рефлектујући сигурносни прслук да би били уочљиви док прилазите месту несреће

- Не претрчавајте преко ауто пута нарочито ако је на њему саобраћај жив - Употребите упозоравајуће знакове (сигурносни

троугао, батеријска лампа, хладна бакља) ради упозорења осталим учесницима у саобраћају

- Припазите на електричне каблове на земљи, осигурајте да нико не дира каблове или да им се

приближи - Искључите контакт кључ и зауставите рад мотора како



би спречили могућност настанка пожара. Кључ понесите са собом - Забраните пушење цигарета и употребу отвореног пламена на месту

несреће - Ако сте у могућности зауставите довод горива на мотоциклу. - Стабилизујте возила која су учествовала у несрећи (повлачењем ручне

кочнице или подметањем неког предмета) - Не покушавајте да вратите на точкове возило које је преврнуто на страну или

да спречите даље превртање - Не заборавите да не активирани ваздушни јастуци (аirbag) понекад се могу

активирати неочекивано - У случају да је возило у пламену не прилазити, јер постоји опасност од

експлозије (употребите апарат за гашење пожара). - Проверите да ли постоји опасност од пада електричног далековода,

изливање горива или изливања токсичних материја. Уколико нешто од овога утврдите одмах обавестите спсасилачке службе. (193 и 192)

Постављање сигурносног троугла:

Сигурносни троугао треба да буде у возилу увек при руци. Саставља се подизањем кракова троугла и копчањем на врху. На водоравној основи постоји нога коју треба окренут за 90 степени. Троугао се поставља испред и/или иза

места несреће на прописану удаљеност. Удаљеност зависи од врсте пута, места несреће (у насељеном месту се поставља на мању удаљеност док на отвореном путу на већу) пошто пут заустављања зависи од брзине возила.

Неке потребне зауставне дужине за различите брзине возила дате су у табели.

Брзина возила 30 км/х

50 км/х

100 км/х

200км/х

Траг за реакцију

9м 15м 30м 60м

Траг кочења 9м 25м 100м 400м

Траг за заустављање

18м 40м 130м 460м

Сигурносни троугао се поставља на

удаљеност од места несреће на 100м на регионалним путевима и најмање 200м на ауто путевима на добро прегледном месту. Потребно је троугао обезбедити од превртања и од дејства

ветра. Ако се ради о кривини, узбрдици/низбрдици сигурносни троугао треба



поставити на добро уочљивом месту испред кривине са обе стране или на узбрдици. (Ради оријентације поред пута су забодене бели стубићи са црним цртама који означавају ивице пута, а они се постављаљу на по 50 м удаљености).

Кад наилазите на саобраћајну несрећу или

колону возила водите рачуна да своје возило

зауставите на крајњој ивици пута са леве или десне страна да би оставили пролаз за службена возила (хитна помоћ, ватрогасци и полиција). види слику десно

ПОЗИВ ХИТНИМ СЛУЖБАМА

У случају саобраћајне несреће, потребно је обавестити одговарајуће хитне службе. У нашој земљи још увек на различите бројеве, пошто не постоји јединствени телефонски број за случај било какве несреће (у већини земаља Европе је то број 112).

Пре одласка да обавите телефонски позив са хитним службама, дужни сте да пружите неодложну помоћ повређеном. Ако пошаљете неког другог да упути позив хитним службама, нагласите да је важно да се врати и потврди позив.

Сви позиви упућени на бројеве 112, 192, 193 и 194 код свих оператера фиксне и

мобилне телефонске мреже су бесплатни као и у већини европских- светских

земаља.



192 ПОЛИЦИЈА

193 ВАТРОГАСНО - СПАСИЛАЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ (уколико је дошло до пожара приликом несреће или је неко заробљен у возилу). 194 ХИТНА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ (ако има повређених)

Спасилац мора обавестити хитну помоћ, полицију понекад и ватрогасну спасилачку екипу о :

Каква се несрећа десила и које су опасности

Шта хитну службу очекује

Колико је повређених и у каквом су стању

Важне су следеће информације приликом

позива хитне помоћи:

1. КО зове (представите се), и оставите контакт телефон на који вас диспечер може добити

2. ГДЕ се несрећа догодила (ознака пута, најближа раскрсница...што детаљнији опис локације несреће)

3. ШТА се десило (број возила у несрећи и њихов положај) и стање на саобраћајници.

4. KОЛИКО има повређених лица, које старости и пола (Укратко о њиховом стању и врстама повреда)

5. ДЕТАЉИ о било ком ризику (истицање токсичног гаса, токсичне течности, опасан товар, горива из возила, оштећени далековод, стање на саобраћајници, временске прилике ( лед, магла, снег).



Приликом разговора са диспечером хитних служби останите смирени и прибрани, одговорите кратко и јасно на постављена питања диспечера.

Када се несрећа деси !!!

Буди присебан! Не стварај панику! Поступи брзо и

сврсисходно! Спречи накнадно повређивање! Позови хитну

помоћ! Пружи прву помоћ! Заустави знатижељнике! Затражи

помоћ околине! Обезбеди сталан надзор, самопомоћ и помоћ

у збрињавању унесрећених људи!

ОСНОВЕ ПРВЕ ПОМОЋИ ЧИНЕ:

ГЛАВА

(САБРАНОСТ,

СНАЛАЖЉИВОСТ,

СПОСОБНОСТ,

ИМПРОВИЗАЦИЈА)

И

ДЕСЕТ

ПРСТИЈУ

СПАСИОЦА

(ЊЕГОВА

СПРЕТНОСТ,

ВЕШТИНА И

УВЕЖБАНОСТ)





ТЕМА 3: Упознавање са садржајем кутије прве помоћи (15 минута)

Кандидат се упознаје са: материјалом и средствима за пружање прве помоћи који чине садржај

кутије прве помоћи за моторна возила и сврхом њихове примене.

Постоје два типа стандарног комплета

прве помоћи :

тип А за мотоцикле

тип Б за моторна возила

Користимо комплет за прву помоћ типа Б (СРПС З.Б2.001) која мора да садржи:

РБ. Садржај Ком. Служи за

1.

Први завој стерилан, 10 цм × 5м , са једним јастучетом 12 цм × 10 цм

2

Стерилни производ који има међусобно спојену газу и завој. Први завој се састоји од јастучета направљеног од више слојева газе и две завојне траке - кратке (реп завоја) и дуге (глава завоја).

2.

Калико завој 10 цм × 5 м

2

Калико завој спада у нестерилни завојни материјал и служи за фиксирање материјала којим је покривена рана (газа), за контролу крварења (компесивни завој) или за имобилизацију повређеног дела тела.

3. Калико завој

8 цм × 5 м 2



4.

Стерилна газа 1/2м 80цм × 50цм — појединачно паковање

2

Стерилна газа служи за покривање рана. Стерилна је па приликом постављања не сме се додирнути страна која се ставља на рану.

5.

Стерилна газа 1м, 80цм × 100цм — појединачно паковање

1

6.

Стерилна компреса од газе 10цм×10цм 12 слојева — појединачно паковање

5

7.

Адхезивни завојни материјал 10 цм × 8 цм

5

Адхезивни завој се користи за покривање малих рана. Има на себи јастуче и лепљиву траку (Ханзапаст)

8.

Фластер 2,5цм × 5м на калему

1

Фластер се користи за причвршћивање компреса газе, код којих се не користи завој.

9.

Троугла марама величине 100 цм × 100 цм × 140 цм, памучна, називне површинске масе најмање 60 г/м2

2

Тоугласта марама служи за фиксацију материјала којом се покрива рана и за имобилизацију повређеног дела тела

10.

Игла сигурница, најмање дужине 4цм

6

Игла сигурница се користи за причвршћивање крајева завоја и троугле мараме

11.

Маказе закривљене, са заобљеним врхом, дужине 12 цм

1 За парање и сечења одеће на лицу места несреће



ПРИБОР При пружању прве помоћи користе се стандардна и приручна средства. Уколико

постоји могућност увек треба користити стандардна средства, а то су она средства која су унапред припремљена за такве прилике. Међутим, често се на месту догађаја не располаже са њима, па се користе приручна средства и при томе долази до изражаја знање и способност лица које пружа прву помоћ. У наставку су представљена стандардна средства за пружање прве помоћи, а упоредо и приручна која се могу користити за њихову замену.

Завојни материјал

Завојни материјал је један од основних средстава за пружање прве помоћи. Помоћу њега се може збринути највећи број повреда. Користи се као потпора или средство за фиксацију.

12.

ПВЦ кеса — мања, 20 цм × 30 цм

1 За транспорт ампутираних делова тела.

13. ПВЦ кеса — већа, 40 цм × 60 цм

14.

ПВЦ рукавице за једнократну употребу

2

пара

Поливинилске рукавице се користе као заштита од преношења инфекција и унакрсне инфекције

15.

Заштитно средство за давање вештачког дисања, за једнократну употребу

1 ПВЦ фолија у облику главе са вентилом за вештачко дисање уста на уста

16.

Изотермални прекривач најмање дужине 150 цм × 200 цм, за једнократну употребу

1

Изотермални прекривач се користи за прекривање повређене особе ради очувања сталности температуре тела и утопљавање.

17. Спецификација садржаја комплета

1

18. Упутство о пружању прве помоћи

1



Основна улога завоја је у збрињавању отворених повреда - рана.

Основна сврха постављања завојног материјала је:

- Заштита ране и спречавање продирања прљавштине, влаге и различитих узрочника инфекције у рану.

- Заустављање крварења, притиском који врши сам завој или додатним притиском преко завоја, дланом или неким предметом тз. Компресивни завој

- Помоћ у процесу згрушавања крви ради трајног заустављања крварења - Смањење бола и отока

Први слој заштите (ставља се директно преко ране)

Код заштите ране завојним материјалом мора се омогућити слободан приступ ваздуха до ране и упијање њених излучевина. Делови који долазе у непосредан додир са раном морају бити потпуно чисти и по могућности ослобођени клица (стерилни) да би се спречило свако загађење (у супротном долази до гнојења или друге врсте оштећења тела). У те сврхе најбоље служи газа, ретка тканина савијена у више слојева која може бити различите величине. Неправилно је употребљавати вату за покривање рана, јер се иста увлачи у рану, лепи за њене зидове, брзо скори и тако онемогућује слободан приступ ваздуха и отицање излучевина из ране.

Ако немамо газу на располагању, рана се покрива комадом чистог платна, чисте марамице или делови чистог рубља. Ови предмети треба да су свеже опрани и испеглани, јер се употребом високе температуре уништавају клице.



Други слој заштите (ставља се преко првог слоја)

Средства која су постављена директно преко ране треба да се учврсте уз тело завојем или фластером. Пошто не долазе у непосредан додир са раном, није потребно да се претходно ослободе клица, али свакако претходно морају бити чиста и сува (нестерилни).

Завоји су траке од памучног ткања и могу бити растреситог или збијеног

ткања, разне ширине и дужине, што зависи од места на коме се употребљавају. У недостатку завоја користе се комади платна исцепани у виду трака, затим рубље или друге танке тканине.

Нарочито погодна средства за превијање различитих делова тела јесу мараме. Најбоље су велике троугле, које су унапред припремљене, али и све веће женске мараме, џепне марамице, тањих тканина.

Газа или друга средства, којима се покривају ране, могу да се учврсте уз тело још и фластером, односно, дугим лепљивим тракама, које су припремљене за превијање. У замену могу се користити све остале лепљиве траке које служе било за изолацију у електротехници, било за лепљење других материјала.

Готови производи са првим и другим слојем заштите

Постоје производи који имају међусобно спојену газу и завој. За посекотине и

мање ране то су ханзапласти, а за озбиљније повреде користи се такозвани "први

завој". Он се сматра најбољим средством за пружање прве помоћи. Састоји се од

јастучића, газе и траке завоја, ослобођени свих клица и упаковани тако да је њихово

загађење немогуће. На омоту првог завоја написано је упутство за његову примену.

Приликом отпакивања треба водити рачуна да газу не додирујемо прљавим рукама

како је не би загадили.

Повеска за заустављање крварења

Најпопуларнија гумена трака је Есмархова повеска. Међутим, врло често се у исту

намену користи унапред припремљена платнена повеска. Као приручно средство

могу се употребити каиш, кравата, платнена трака или слично.

Имобилизациона средства

Стандардна средства су Крамерова, Томасова и Дитериксова удлага. То су

средства помоћу којих се преломљене кости постављју у непокретно стање.

Међутим ова средства су гломазна и самим тим незахвална за ношење па се

најчешће замењују приручним предметима као што су: мотке, гране, летвице,

млада стабла, металне шипке, скије, картон и слично.

Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад


19

TEMA 4: Процена стања повређеног, ( 30 минута )

Кандидат се оспособљава да : изврши елементарну процену стања свести и дисања повређеног; узме основне податке о начину повређивања и изведе основне поступке за

утврђивање врсте повреде или стања лица страдалих у несрећи.

Анатомија човека

Људско тело састављено је од одређеног броја система органа, и сваки од њих има специфичну улогу у организму.

Веома је важно, за спасиоца који пружа прву помоћ, да познаје начин основног

функционисања великих система органа. Познавање људске анатомије помоћиће

спасилацу да препозна одређене симптоме и да

адекватно пружи прву помоћ.

Нервни систем - подељен на три главна дела:

Централни нервни систем (ЦНС) – мозак и

кичмена мождина

Периферни нервни систем (ПНС) – моторни

и сензитивни Аутономни нервни систем (АНС)- контролише дисање и срце

Мозак регулише све функције у организму, укључујући респираторни и

кардиоваскуларни систем.

Кардиоваскуларни систем - чине срце, крвни судови и крв.

Срце је пумпа која омогућава циркулацију крви по читавом организму, артерије

(односе крв из срца), и вене (враћају крв у срце). Постоје и мањи крвни судови као

што су артериоле, венуле и капилари који се налазе близу коже.

Крв има важну улогу у транспорту кисеоника из респираторног система до ћелија

по читавом организму. Поред

кисеоника крв транспортује и

шећер, протеине, хормоне и друге

материје по целом организму, које

тело користи и елиминише.

http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=respiratorni+sistem+coveka&source=images&cd=&cad=rja&docid=C-a8VqQxDFIe0M&tbnid=1vXhEHg8lYbbXM:&ved=0CAUQjRw&url=http://www.biologija.rs/nervni_sistem.html&ei=kOEXUaHeMoqmtAa5moGgAQ&bvm=bv.42080656,d.bGE&psig=AFQjCNE6n41hhWbMqYX53QuTK5OiQUcbLg&ust=1360572674672816



20

Срце пумпа крв по читавом телу, сваки откуцај срца одговара ритму пулса, а пулс можемо осетити на појединим местима тела. Најбоља места на којима се пулс може палпирати су каротидна артерија која се налази на врату и радијална артерија која се налази на рукама изнад шака.

Нормалан број откуцаја срца - пулса је од 60 до 100/мин.

Притисак којy крв врши на артерије је артеријски крвни притисак и он нормално износи:

систолни (горњи) 120-140 ммХг

дијастолни (доњи) 60-80 ммХг.

Познавање тачака на људском телу, на којима се може палпирати пулс је од изузетног значаја за спасиоца који пружа прву помоћ (види слику).

Респираторни ситем се састоји од ваздушног пута (уста. носа, трахеа, ларинкса,

бронха и бронхиола) и плућа(са алвеолама). Функција респираторног система ја да обезбеди кисеоник – О2 у крви, и да избацује штетне продукте из организма тј. угљен диоксид – CО2.

Ендокрини систем - убрајамо све органе и жлезде које

стварају хормоне, супстанце уз чију помоћ се одвијају поједине функције у организму Репродуктивни систем - жена јајници, материца и вагина

мушкараца тестиси и пенис.

Механизам повређивања:

Потребно је проучити околности како је дошло до несреће да би могли предвидети силе које су деловале и какве повреде су они могли да нанесу. Бочна страна возила су мање заштићени него чеоно.

Током судара возила присутна су три догађаја: 1. судар возила 2. судар тела 3. судар унутрашњих органа



21

Путници у возилу се крећу истом брзином као и возило.

Обратите пажњу на следеће:

спољашњи деформитети возила (индикације на присутне силе – пренос енергије)

деформитети унутрашњости возила (које структуре су зауставиле особу – пренос енергије)

деформитети (повреде) пацијента (који делови тела су повређени). Судари моторних возила догађају се на неколико начина, а сваки од њих има

карактеристичне и специфичне повреде. Најчешћи облици су: 1. фронтални судар (ударац

предњом страном) 2. бочни судар (латерални) 3. ударац од назад (ударац у

задњи део возила) 4. превртање возила 5. ротацијски судар

(више о овоме у поглављу 9)

Да би се пружање прве помоћи извело са што мање ризика по живот и здравље повређеног и спасиоца важно је придржавати се одређеног редоследа радњи и поступака приликом прегледа.

1. прилазећи месту несреће спасилац мора да сагледа околности под којима се несрећа десила, да осмотри терен и да процени да ли повређеном, као и њему самом, прети нека непосредна опасност. Одмах затим приступа отклањању узрока који су довели до повреде.

2. проценивши ситуацију спасилац ће обавестити најближу станицу хитне помоћи и органе унутрашњих послова који ће брзо ангажовати екипу за пружање помоћи. Напомена: повређеном увек прилазите са предње стране или са стране на коју је окренута глава тј. у правцу погледа.

3. Ако има више повређених у исто време, треба брзим али пажљивим прегледом одабрати оне којима треба најпре пружити помоћ. То су повређени који не дишу, којима је срце престало да ради, који јако крваре и који се гуше услед тога што су у бесвесном стању. Треба имати на уму да они који највише вичу, јаучу и који упорно траже помоћ не морају бити најтеже повређени.



22

Скидање заштитне капе или кациге:

Ако није неопходно немојте скидати заштитну капу. Само у случајевима да не

можете одржати проходност дисајних путева, одлучите се за скидање. Водите

рачуна да обезбедите потпору за главу и врат као и да очувате положај главе.

Најбоље је да сам повређени скине кацигу ако је у могућности. Ако није у стању да

то учини, потребна вам је помоћ још једне особе.

Редослед корака скидања кациге:

1. Раскопчати сигурносну копчу кациге испод браде

2. Придржавати главу повређеног тако што ћете једном руком обухватити доњу

вилицу, а другом руком придржавати врат повређеног

3. Објасните помагачу да клекне изнад главе повређеног да подвуче своје прсте

испод ивице кациге при бази и полако повлачећи пажљиво да скине кацигу

4. Потребно је непрекидно придржавати врат повређеног

Основни показатељи и дијагностички поступци на месту инцидента:

1. стање свести (болесник не одговара на енергичан подражај звуком или додиром) Повређени у бесвесном стању је непокретан и не реагује. У ретким ситуацијама јављају се неконтролисани и невољни покрети, или неповезан говор. Спасилац не успева да са повређеним успостави било какав контакт, ни



23

након енергичних покушаја. Контакт се покушава успоставити дозивањем, благим потресима, или болним дражима (одмерен притисак прстима на корен ноктију или одмерено повлачење за косу у пределу слепоочнице). Лагано продрмати рамена повређеног. Гласно питати повређеног , "Јесте ли добро?" “ Да ли ме чујете?“

Свестан - Реагује Без свести – Не реагује

1.Оставити повређену особу у положају у којем је нађена.Не померате га осим ако је у опасности

1. хитно позвати помоћ

2.Покушати сазнати шта се тачно десило

2. ослободити дисајне путеве

подизањем браде

3.Звати помоћ ако је потребно.

3. Проверити дисање тако што се

прислони образ на уста болесника и

пратити одизање грудног коша

4.Провремено провери стање свести повређеног

4. Окрени повређену особу на

леђа и ослободити дисајне

путеве.

2. дисање :

Ако особа не ди ше, уверите се у то на начин да повређеном главу забаците уназад и прислоните своје ухо испред носа и уста. Ако не осетите и не чујете дисање, започните одмах вештачко дисање. Уколико је дисање очувано оно може да се:

-види (ширење грудног коша, подизање трбушног зида, покрети носница, здрава боја и изглед коже и видљивих слузокожа)

-чује (шумно,оштро и отежано дисање, кркљање)

-осети (покрети ребара у пределу ребарних

лукова на бочним странама грудног коша који

се лако осећају под раширеним прстима руку

прислоњених на зид грудног коша).

Дисање чујемо, видимо и осећамо, а може бити убрзано, успорено или отежано.



24

Повређени не дише спонтано (након осигуравања проходности дисајног пута не

опажа се нити чује струјање ваздуха из носа или уста, или ако се чује дисање у виду

хркања -ропац).

Престанак дисања не значи сигурно и престанак срчане акције, потребна је

потпора дисању, али не и спољашња масажа срца.

Примарни застој рада срца увек је праћен и престанком спонтаног дисања.

Застој срца увек је праћен губитком свести, али губитак свести не мора бити праћен застојем рада срца.

3. рад срца : – може се утврдити пипањем пулса на левој/десној вратној артерији. Опипавање каротидног пулса је непоуздана метода утврђивања рада срца па се предлаже само професионалцима који имају искуства. Ове артерије се налазе на предњој страни врата, лево и десно од гркљана, испред бочних вратних мишића. Пулс се пипа са два или три прста исте шаке који се поставе на једну од артерија, на месту које се налази под вилицом и уз саму ивицу гркљана (пипа се најмање 5 сец.).

Није утврђено да ли је гледање покрета, дисање или

кашаљ бољи индикатор од тражења пулса.

Особама са завршеним курсом из прве помоћи се саветује да ако је особа без свести,а ни дисање није нормално (упоредите са својим),спасилац треба да започне са оживљавањем.

Редослед захвата при оживљавању зависи од

узрока који је довео до застоја срца или дисања.

(описано детаљно у поглављима 5 и 6)

СИМПТОМИ И ЗНАЦИ

Симптоми су тегобе на који се повређени жали. Могу бити:

Знакови повреде или болести су оно промене

које сами можете да закључите.

- бол

- вртоглавица

- врућина

- светлуцање

- слабост

- хладноћа

- жеђ

- мучнина

http://www.google.com/imgres?hl=en&biw=1243&bih=557&tbm=isch&tbnid=PdpscNon8ah7JM:&imgrefurl=http://rorychan.wordpress.com/2010/01/16/first-aid/&docid=doisPT6zbhWLEM&imgurl=http://rorychan.files.wordpress.com/2010/01/carotid-pulse.jpg?w=300&h=240&w=300&h=240&ei=rG4vUdCXOInY4QSohIGwDg&zoom=1&ved=1t:3588,r:13,s:0,i:121&iact=rc&dur=2231&sig=107095385336796258517&page=2&tbnh=183&tbnw=229&start=10&ndsp=16&tx=128.52386474609375&ty=96.4285888671875



25

Преглед од главе до пете

Глава – опипати главу трагајући за променом (удубљењем који указује на прелом) или крви због расекотине и повреде

Уши - проверите слух. Ако из увета цури крв или бистра течност треба сумњати на

тешку повреду главе и то унутар лобање.

Очи – оба ока је потребно прегледати. Обратите пажњу на: да ли су симетричне, отворене, величину зеница , облик, изглед и реакцију на светлост. Има ли видљивих повреда.

Нос – прегледати нос и ноздрве трагајући за крви, бистром течношћу које упућује на

повреду унутар лобање.

Кожа и слузокожа – проверите изглед коже на лицу, њену боју, топлоту и влажност.

Могу бити измењене услед: Недостатка кисеоника: модре усне и језик Шокно стање : бледа, хладна и орошена кожа

Врат- ослободите оковратник и проверите изглед врата трагајући за ожиљцима, деформитетима, болним тачкама. Обрати пажњу на повреду вратне кичме.

Грудни кош – пратите равномерно и симетрично

ширење грудног коша. Опипајте ивице ребара

трагајући за деформитетом и болним местима. Да ли

крвари из ране, да ли је дисање поремећено.

Рамени појас – опипати нежно обе кључне кости и рамена тражећи деформитет, неправилност и болна места. Проверити покретљивост.

Руке – проверити покретљивост зглобова, болност, неуобичајене сензације, боју врхова прстију, крварење. Проверите квалитет пулса.

Кичмени стуб – код било какве отежане покретљивости

или губитка осетљивости на екстремитетима (руке и

ноге), не померати повређеног, јер то су знаци за

повреду кичме.

Трбух – нежно опипати тражећи болност и затегнутост мишића трбушног зида који упућује на повреду унутрашњих органа и крварење.

Лако се уочавају спољашња крварења.

Унутрашње повреде наслућујемо према месту бола, знацима крварења, отоцима



26

Карлица – опипати карлични појас, обратити пажњу на инконтиненцију (умокравање) и крварење из мокраћно-полних органа.

Прелом костију и повреде зглобова. Препознају се по боловима на које се жали повређени, по промени облика повређеног дела тела у односу на здрави део, испад функција тог дела тела, а код отвореног прелома види се рана и кост.

У неким ситуацијама (престанак животне функције, јако крварење) рано пружена прва помоћ је од велике вредности и она спашава живот

повређеног, свака друга стручна помоћ стиже прекасно!

После пружене помоћи, треба проценити да ли има потебе за стручном помоћу (послати некога да зове хитну помоћ), или вршимо даљи надзор над повређеним, обезбеђујемо му превоз до своје куће, ступамо у контакт са породицом.

РЕДОСЛЕД ПРУЖАЊА ПОМОЋИ ПО СТЕПЕНУ ХИТНОСТИ

Када постоји већи број повређених неопходно је да спасилац познаје тз. ред

хитности -редослед у збрињавању појединих врста повреда.

1. престанак дисања и рада срца (привидна смрт) или бесвесно стање

2. крварење

3. ране (посебно оне у пределу главе, врата, грудног коша), и опекотине

4. преломи костију и повреде зглобова



27

Први ред хитности - животно угрожавајућа стања

• привидна смрт и бесвесна стања

• стања праћена гушењем

• крварење праћено губитком велике количине крви (унутрашње и/или

спољашње)

• повреде главе праћено бесвесним стањем

• отворене повреде главе, грудног коша, трбуха

• краш повреде

• повреде и стања које прате "акутни абдомен"(упала слепог црева, прскање чира

на желуцу),

• задесна тровања

Други ред хитности - јака крварења

• сва крварења без знакова искрварености

• отворени преломи костију и зглобова

• веће повреде меког ткива

• опекотине преко 50% површине тела и тешке смрзотине

• повреде удружене са озрачењем

Трећи ред хитности – отворене повреде (ране опекотине)

ране са слабим крварењем

• опекотине до 40% повшине тела и повшине смрзотине

Четврти ред хитности – коштано зглобне повреде

повреде кичменог стуба са или без оштећења

• затворене повреде карлице без знакова крварења и повреда мокраћних путева

• затворени преломи костију, ишчашења и уганућа зглобова

Приоритети у збрињавању повређеног су следећи:

примарни преглед и збрињавање животно угрожавајућих стања контрола крварења накнадан детаљан преглед збрињавање великих отворених повреда збрињавање коштано-зглобних повреда (имобилизација) збрињавање осталих повреда и стања редовни надзор и процена виталних знакова (стање свести, дисања и пулса) припрема за транспорт



28

Знаци смрти Код онесвешћене особе, поготово ако је у стању хипотермије (охлађен), дисање

и пулс могу бити толико ослабљени да их не можемо утврдити. Зато провером дисања и пулса не можемо са сигурношћу утврдити смрт. Најранији сигурни знаци смрти су: мачје око, мртвачке пеге и мртвачка укоченост.

Мачје око После смрти се јавља и замућеност рожњаче на оку која је за живота сјајна и провидна. Зеница се издужује и постаје неправилно овална - такозвано мачије око (ако се очна јабучица мртваца притисне са стране, зеница се издужује и постаје овална).

Мртвачке пеге

Модрољубичасте су боје. Настају због сливања крви у најниже делове тела. Виде се

на кожи оне стране тела на којој мртвац лежи. У почетку су покретне тј. ако

покојника окренемо и пеге ће се преселити поново у најниже делове тела.

Мртвачке пеге почињу се јављати 30 - 60 минута након смрти.

Мртвачка укоченост

Мртво тело у почетку је млитаво. Два до четири сата након смрти започиње

кочење појединих зглобова, а 6 - 8 сати након смрти цело тело је укочено. Укоченост

траје 2 - 3 дана.

Унесрећенима са сигурним знацима смрти не треба указивати прву помоћ.

ИЗВЕШТАВАЊЕ

У очекивању да стигне медицинска служба –хитна помоћ потрудите се да сазнате и прибележите о повређеном следеће податке:

- име и презиме повређеног и његову адресу становања - кратка историја инцидента или нагло насталог стања - кратак опис сваке повреде - опис необичног понашања - врста, место и време пружања помоћи - опште стање повређеног (ниво реаговања, квалитет пулса и дисања).



29

TEMA 5: Пoступак са особом без свести, ( 30 минута)

Кандидат се оспособљава да : Изведе основне кораке у процени стања свести; Обезбеди проходност дисајних путеве лица без свести, одговарајућим

мерама и поступцима; Опише мере у оквиру неге лица у бесвесном стању.

Пре почетка примене мере основне животне потпоре најважније је обезбедити сопствену сигурност. У зависности од тога где се жртва налази спасилац мора имати на уму да пружањем помоћи може и своје здравље да угрози. Поред опасности од околине може постојати опасност и од стране саме жртве ако је он отрован, те се опасне материје могу наћи на самој кожи жртве, њеној слузокожи или повраћаном садржају. До губитка свести могу довести многе болести и стања од којих су нека безазлена (нпр. пролазни, нагли пад крвног притиска), а нека врло тешка (нпр. застој срца). Дубина бесвесног стања може бити различита и може се мењати код истог повређеног.

Како проверити да ли је особа без свести?

Проверити да ли пацијент реагује –стање свести.( упутите му неколико питања, нпр: "Шта се догодило? Чујете ли ме? Како се зовете?" и лагано га протресите за рамена).

Код плићих губитака свести онесвешћени може померати поједине делове тела или повраћати.

Ако одговара или се покреће оставити га у затеченом положају, обезбеђујући му сигурност, и потражити помоћ.

Ако нема никакве реакције, особа је у стању најдубљег губитка свести (кома), затражити помоћ, поставити жртву да лежи на леђима са забаченом главом или у бочни кома положај.

У бесвесном стању мишићи су опуштени, што узрокује да сопствени језик затвара - омета дисајни пут. Опасност од угушења се елиминише пажљивим забацивањем главе уназад и подизањем браде. Тиме се осигурава проходност дисајног пута, јер се језик одмиче од задњег дела ждрела и омогућава истицање крви или повраћеног садржаја из уста.



> Пажљиво забацити главу уназад. > Подићи вилицу да би се отворио дисајни пут. > Одстарнити било какав предмет уколико се види у устима. Комбинација обе радње ће отворити дисајни пут.

Задатак спасилаца је одржати отворен дисајни пут и пратити дисање :

> Гледати помера ли се грудни кош горе доле.

> Слушати звук дисања поред уста.

> Примакнути свој образ устима повређеног да би му могао осетити дах не дуже од 10 сек.

Техника:Поставити руку на његово чело и забацити му главу уназад, а палац и кажипрст треба да буду слободни, како би се могао затворити нос при вештачком дисању. Прстима друге руке подићи браду да би се отворио дисајни пут.

Ако пацијент нормално дише поставити га у бочни положај за опоравак, и поново проверити дисање.

Покријте онесвешћеног да би спречили хлађење тела.

Онесвешћени се сме транспортовати само у лежећем (бочном) положају. Онесвешћеном НЕ давати храну или пиће. НЕ остављајте онесвешћеног без надзора.

Покријте онесвешћеног да спречите хлађење тела.

Пружање помоћи лицу у безсвесном стању треба започети одмах. У противном престаће дисати, а због престанка дисања стаће и срце.



31

Бочни положај (кома положај)

У бочни положај постављамо лице без

свести, али који спонтано дише и нема

повреду кичме. Поступак се састоји од

следећих радњи:

1. скините наочаре ако лице носи

2. Клекните поред лица и

ослободите дисајне путеве.

3. испружите му обе ноге

4. руку повређеног ближе спасиоцу

савити у лакту под 90◦. Другу руку

пребацити преко груди

5. прихватити руком надколеницу

повређеног која је супротно од

спасиоца и повући колено навише

тако да стопало стоји равно на

подлози

6. држати руку пацијента на

рамену, другом руком му

држати надколеницу и

окренути га бочно ка себи

7. савити му колено и кук под

правим углом. Забацити му

главу уназад како би

ослободили дисајне путеве



Практично вежбање :



33



ТЕМА 6: Поступак са лицима без свести и дисања - основне мере кардиопулмоналне реанимације, ( 90 минута)

Кандидат се упознаје са: најчешћим разлозима наглог срчаног застоја и поступцима из прве помоћи

који се примењују у том случају.

Кандидат се оспособљава да: установи одсуство свести и дисања код повређеног и изведе основни

поступак оживљавања код одраслог лица.

Престанак дисања и срчаног рада не мора значити дефинитивну смрт. Такве особе

можемо у неким случајевима повратити у живот поступком оживљавања.

Оживљавање или реанимација подразумева вештачко дисање и масажу срца, а за

опремљене медицинске екипе још и примену лекова. Престанком дисања и/или срчаног рада организам остаје без кисеоника, што доводи до одумирања можданих ћелија. Мождане ћелије одумиру прве, већ за неколико минута. Само у првим минутима има смисла покушати оживљавање. Посебну улогу имају поступци особа који се налазе на лицу места, спасиоци, полиција, ватрогасци, горски спасиоци, домаћице у авионима… Кардиопулмонална церебрална реанимација (КПЦР) коју изводе спасиоци - лаици на месту догађаја повећава стопу преживљавања 2-3 пута. На жалост, лаици спроводе КПЦР у само једном од 5 случаја срчаног застоја.

Клиничка смрт - стање непосредно насталог након престанка дисања и срчаног

рада, а пре одумирања ћелија, када је још могуће поступком реанимације оживети

особу. Церебрална (мождана) смрт - Одумирање можданих ћелија настаје неколико минута по престанку дисања или рада срца. Ово је неповратан процес. Оживљена особа код које је већ дошло до делимичног губитка можданих ћелија има ће блаже или теже знакове оштећења мозга који се описују као инвалидност или смањено интелектуално функционисање.

У најтежим случајевима "оживљена"

особа може бити у трајној коми,

прикључена на апарат за вештачку

вентилацију (дисање), без икаквог

изгледа да се једног дана пробуди, што

није циљ поступка оживљавања.

Временски период који протекне од

престанка дисања и/или срчаног рада до

одумирања можданих ћелија је различит. Најчешће износи 3-5 минута. Ако је

клинички мртва особа у стању хипотермије (нпр. утопљеник извађен из хладне

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/hipotermija.htm



35

воде, деца), хемијске реакције у телу се знатно успоравају па је и одумирање

ћелија одгођено. Тиме добијамо више времена за започињање успешног

реанимацијског поступка.

Најчешћа стања који захтевају оживљавање:

привидна смрт и бесвесна стања

• стања праћена гушењем и тровањем

• крварење праћено губитком велике количине крви (унутрашње и спољашње)

• повреде главе са бесвесним стањем

• краш повреде

• тешке отворене повреде главе, грудног коша, трбуха

• повреде и стања које прате "акутни абдомен" (крварење у трбушну дупљу,

упала слепог црева, прскање чира на желуцу, упале и повреде трбушне

марамице и других повреда) Процена безбедности по спасилаца и повређеног ! Током оживљавања неопходно је користити заштитну маску са једносмерним вентилом и рукавице ради спречавања преношења инфекције. (налазе се у сету прве помоћи).

Болесника не смемо оживљавати, а да претходно нисмо добро проверили потребу тог захвата !

"АБЦД" је скраћеница створена ради лакшег памћења редоследа мера

оживљавања које спроводимо код онесвешћене особе:

А-аirwаy (дисајни пут) - отварање дисајног пута.

Б-breathing (дисање) - провера дисања и по потреби предузимање вештачког

дисања.

Ц-circulation (крвоток)- провера крвотока и по потреби масажа срца.

Д-drogs (лекови)- примењују их само медицинске екипе са лекаром

AIRWAY - Дисајни пут Окрените онесвешћеног на леђа и забаците му главу подижући браду прстима једне руке док другом руком притискате чело. Уста морају бити отворена. Овим поступком корен језика се помера од задњег дела ждрела чиме се осигурава проходност дисајног пута. Постоји ситуација када и поред правилног држања главе унесрећеног и правилном применом вештачког дисања постоји опструкција, а тиме и немогућност проласку ваздуха. Тад, треба посумњати на страно тело у дисајном путу. Могуће је да се ради о комаду зубне протезе, залогају хране, повраћеном садржају итд., у усној дупљи. Лакше је препознати гушење страним телом у будног



болесника, него у болесника који се налази у бесвесном стању. Мануалним чишћењем садржаја усне дупље успоставјамо слободан дисајни пут.

Да бисте проверили постоји ли спонтано дисање приближите свој образ устима и носу онесвешћеног држећи му главу у забаченом положају као на слици. Покушајте осетити на свом лицу дах. Истовремено слушајте звукове дисања и гледајте дисајне покрете на грудима и трбуху онесвешћеног. Ако онесвешћени дише, окрените га у бочни положај и повремено контролишите дисање. (тема 5).

Ако онесвешћени не дише, одмах започните са

вештачким дисањем.

Вештачко дисање

Глава мора бити забачена, а уста отворена.(описано у претходном поглављу 5.).

Палцем и кажипрстом руке коју држите на челу зачепите ноздрве онесвешћеном.

Своја уста чврсто приљубите уз његова (по могућности преко маске са

једносмерним вентилом, марамице или газе) и полагано удувајте ваздух

посматрајући истовремено ширење грудног коша. Удувавање траје око две секунде.

Након тога одмакните уста и ослободите носнице. Посматрајте спуштање грудног

коша. Издисај траје око три секунде. Поновите удувавање још један пут, а затим

пређите на тачку "Ц" АБЦ - поступка.

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/bocni.htm



37

CIRCULATION - Циркулација Процена циркулације: провери каротидни пулс (ако оживљавање ради професионалац). Пулс проверавати не дуже од 10 сек. Ако је реаниматор сигуран да је утврдио знаке циркулације наставља са вештачким дисањем све док пацијент не почне сам да дише. Након сваких 10 удаха или након 1 минута проверити знакове циркулације. Ако пацијент почне спонтано да дише, али је и даље без свести поставити га у бочни положај.

Знакови крвотока су: нормално дисање (раније описано), кашљање и покрети.

Ако постоји и један знак циркулације, масажа срца није потребна. Наставите

примењивати вештачко дисање брзином од око 12 удисаја у минути (пет секунди по

сваком циклусу удисај - издисај) и повремено контролишите знакове циркулације.

Ако ниједан знак циркулације није присутан, потребно је спровести масажу срца

заједно са вештачким дисањем.

Уз процену знакова крвотока здравствени радници опипају и пулс на вратној

артерији. Глава мора бити забачена. Напипати најизбоченији део гркљана (Адамову

јабучицу) и потом лагано спустити прсте у дубину између гркљана и вратног

мишића. Ту се налази вратна артерија. Пипање пулса сме трајати 5 - 10 секунди.

Притисак не сме бити јак. Ако нема знакова циркулације или спасилац није сигуран почиње са компресијом грудног коша. Масажа срца

Овај поступак носи ризик од прелома ребара и повреде унутрашњих органа па се сме спроводити само кад има потребе. Повређени мора лежати на тврдој подлози. Ако лежи на кревету спустите га на под. Одећу није потребно скидати. Поставити корен длана на средину грудне кости на линију која спаја брадавице. То је средина стернума – грудне кости. Длан друге руке поставити на прву. Прсти могу бити испреплетени или испружени. Лактови спасиоца морају бити испружени, а рамена изнад места притиска. Притисак треба да буде брза и краткотрајна, јачине прилагођене годишту и конституцији повређеног. Код одрасле особе грудна кост се



мора удубити за 4 -5 цм. Следи попуштање притиска како би се грудни кош својом еластичношћу вратио у првобитни облик. При томе не смемо одвајати дланове од грудног коша. Током читавог циклуса притискања и попуштања лактови спасиоца морају бити испружени, а дланови у контакту са грудним кошем. Масажа се изводи брзином од око 100 притисака у минути (пет притисака у три секунде). Након сваких тридесет притисака следе два удувавања ваздуха на начин као што је описано, па поново настављамо са масажом.

Однос компресија и вентилација је 30:2 .

Све реанимацијске радње спроводи једна особа која може да се замени. Реанимацију треба почети што раније и спроводити без прекидања, јер свака изгубљена секунда смањује изглед за успех и преживљавање. Ако имамо на располагању 2 или више реаниматора 1 започиње реанимацују а други зове помоћ. Ако је само један реаниматор да ли ће прво започети реанимацију или звати помоћ зависи од узрока срчаног застоја.

Ако је у питању старија особа реаниматор ће претпоставити да је у питању срчани застој и прво ће звати помоћ на 194.

Ако је у питању траума, интоксикација, утапање или дете реаниматор ће прво применити мере реанимације у трајању од око 1 минута а затим звати помоћ.

Ако реанимацију раде 2 реаниматора однос компресија вентилација је 30 :2

Вентилација уста на нос: у неким ситуацијама се радије примењује метода вентилације уста на нос, и то код деформитета вилице, уста и зуба, код озбиљних повреда усана, код мале деце, оживљавање у води када је тешко затворити нос жртве, јер је једна рука заузета у држању тела. Поступак се изводи тако што се затворе уста ослободи нос, реаниматор постави своја уста на нос унесрећеног и удува му ваздух.

• Компресија грудног коша омогућава малу али довољну циркулацију крви за

срце и мозак.

• Вентилација осигурава минималну залиху кисеоника у крви за циркулацију.

• Одмах после колапса, по престанку рада срца и срчаног удара, компресија

грудног коша је важнија од вентилације.

• Вентилација уста на нос је добра као алтернатива ако је вентилација уста на уста

отежана.

• Многи људи, професионалци као и аматери, признају да не би могли дати



39

вентилацију уста на уста. Зато је боље урадити барем компресију грудног коша

него ништа и чекати на помоћ. Ако спасилац не може или не жели да ради

вентилацију уста на уста, онда је дужан да врши компресију грудног коша.

Наизменично комбинација, компресија и вентилација је увек успешнија метода.

• Спасиоци раније нису давали довољно компресије за време оживљавања. Као

последица тога интервал компресија : вентилација је подигнут на 30:2.

• Шансе преживљавања су у тим ситуацијама мале. Међутим, бројна

истраживања су утврдила да правовременом интервенцијом од стране

присутних лица преживљавање се може удвостручити па чак и утростручити.

5 : 1 15 : 1 30 : 2

дете до 1 године дете до пубертета одрасла особа

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ У ПОСТУПКУ ОЖИВЉАВАЊА:

• Глава није довољно забачена или брада није довољно подигнута

У овом случају дисајни пут остаје затворен. При покушају удувавања осетићете

отпор проласку ваздуха. Покушате ли снажније удувати, ваздух ће улазити у

желудац уместо у плућа.

• Удувавање ваздуха је пребрзо и/или преснажно ваздух ће улазити у желудац

уместо у плућа.

• Нос повређеног није зачепљен ваздух који удувате на уста излазиће кроз нос.

• Масирање срца без претходне провере дисања и крвотока Ово је можда

најчешћа грешка. Грађани често под стресом догађаја и у жељи да помогну

некритички започну масажу срца особи која се изненада срушила. Губитак

свести не мора значити и престанак срчаног рада. Постоје многи узроци који

могу довести до краткотрајног губитка свести (синкопе).

• лице којем се масира срце лежи на кревету мекана подлога испод унесрећеног

умањује или поништава учинак масаже срца.

• Погрешно одабрано место притиска ако не следите упутство о проналажењу места притиска на грудном кошу, учинак масаже ће бити слабији, а повећава се и ризик од повреде.

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/besvjesno.htm

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/besvjesno.htm



• Притисак је преслаб или прејак са преслабим притиском учинак масаже је

слабији, а са прејаким се повећава ризик од повреде.

• Масирајући срце, спасилац савија руке у лактовима

• При масажи срца прсти спасилаца се ослањају на грудни кош

• У фази попуштања притиска спасилац одваја дланове од грудног коша

• Попуштање притиска је непотпуно па се грудни кош не враћа у првобитни

облик овим се ограничава повратак крви у срце и тако смањује учинак масаже.

КАДА ПРЕКИНУТИ ПОСТУПАК ОЖИВЉАВАЊА:

• кад се појави спонтано дисање, циркулација.

• када стигне медицинска екипа.

• када ни пола сата након почетка реанимације нема знакова крвотока, а

немате могућност позвати хитну помоћ. Дуготрајније спровођење

реанимације оправдано је у случајевима хипотермије унесрећеног.

• када је спасилац физички исцрпљен и не може више успешно проводити

реанимацијске радње.

КАДА НЕ ЗАПОЧИЊАТИ ПОСТУПАК ОЖИВЉАВАЊА:

• када је прошло више од 10 минута од застоја дисања или срчаног рада.

Изузетак су стања хипотермије унесрећеног када оживљавање може бити

успешно и након знатно дужег времена.

• када је застој дисања и срчаног рада проузрокован тешком повредом која је

за живот опасна.

• када је застој дисања и срчаног рада последица тешке болести која

неминовно доводи до смрти (нпр. завршни стадијум малигне болести). Троструки хват Ако је срчани застој последица трауме и код сумње на повреду вратног дела кичменог стуба глава се минимално забацује или се примењује троструки хват којим се постиже неутрални положај главе. Поступак се изводи тако што се стане изнад главе повређеном и са четири прста обухвате углови доње вилице да би се подигла навише, а палчевима се отварају уста, истовремено реаниматор својима длановима држи главу у неутралној позицији и на тај начин врши имобилизацију вратне кичме.



41

Хајмлихов хват Ово је једноставан поступак којим се страно тело избацује из дисајног пута. Описао га је амерички хирург Хајмлих 1975 године. Притиском на горњи део трбуха повећа се притисак у трбушној шупљини. Притисак се преноси преко дијафрагме у плућа. Пораст притиска у плућима избацује страно тело из гркљана или душника попут чепа на боци шампањца. Ово је проверена метода која успева у већини случајева, али није безопасна. Преснажан притисак на трбух може повредити желудац, јетру или слезину. Зато снагу притиска треба прилагодити годишту и конституцији болесника. Хајмлихов хват се спроводи само код особе са наглим и потпуним зачепљењем дисајног пута (не може дисати, не може говорити, не може кашљати). Особа која кашље или говори нема зачепљен дисајни пут. Страно тело које се налази у дисајним путевима (гркљану, душнику), могуће је одстранити Хајмлиховим поступком или хватом. Хват се изводи тако да свесном болеснику који нам је држећи се за врат, дао до знања о чему се ради, приђемо са леђа, обухватимо га рукама, те снажно притиснемо у подручју горњег трбуха или испод грудне кости према горе. Поступак можемо поновити неколико пута. Ако је особа у бесвесном стању, тада се у положају на леђима изврши притисак на груди. Снага притиска мора износити око 50 кг што значи да треба употребити и део властите тежине тела.

Хајмлихов хват код особа који лежи или је без свести

Унесрећени треба да лежи на леђима. Дланове

положите на горњи део трбуха, између пупка и

врха грудне кости. Брзо и снажно притисните

трбух према доле и напред. Ако дисајни пут

остане затворен, притисак можете поновити

још 6-10 пута. Тада покушајте извадити страно

тело прстима.

Поступак код деце до једне године старости

Понављајте ове поступке (ударце у леђа и притисак на грудну кост) док не избаците

страно тело. Не покушавајте наслепо прстима извадити страно тело, јер ћете га код

мале деце највероватније угурати још дубље. Код деце до једне године не спроводи



се Хајмлихов хват. Уместо тога дете треба положити потрбушке на своју подлактицу

тако да глава лежи на длану и усмерена је према доле. Другим дланом ударите

четири пута по дечјим леђима, између лопатица. Ако страно тело не испадне,

окрените дете на леђа и притисните прстима на средину грудне кости.

АУТОМАТСКИ ЕКСТЕРНИ ДЕФИБРИЛАТОР - АЕД

Аутоматски екстерни дефибрилатори (АЕД) представља једину ефикасну и успешну помоћ при изненадном срчаном застоју, од којег у Европи годишње умре 700.000, у Сједињеним Америчким Државама 400.000 особа, 150.000 у Великој Британији, 100.000 у Немачкој, 30.000 људи у Мађарској, те 5.000 људи у Норвешкој.

"Србија се налази у групи земаља са веома високим ризиком те болести, а чак 56 одсто укупне смртности изазвано је болестима срца и крвних судова".

АЕД је мали, батеријски апарат конструисан тако да га уз минималну обуку могу употребљавати и људи који нису медицински образовани, а који може да испоручи електрични шок срцу да би оно обновило нормални срчани ритам.

Изненадни срчани застој је узрок смрти број један у свету и две трећине смртних случајева због срчаног застоја дешава се код куће, на послу или за време рекреативног бављења спортом. Смрт углавном наступа у оквиру неколико минута, осим ако се не обнови нормалан срчани ритам, а то је могуће урадити само техником познатом као дефибрилација.

Од 2001. године у Европској унији се препоручије да АЕД-и буду постављени у пословним зградама, хотелима високе категорије, бањама, тржним центрима, метроима, аеродромима, железничким станицама, авионима, спортским објектима, базенима, тениским теренима, фитнес центрима, сајмовима, геронтолошким центрима, а од 2002. године ти апарати су обавезни и у школама у САД.

http://www.google.com/imgres?q=aed&hl=en&tbo=d&biw=1301&bih=570&tbm=isch&tbnid=AubqDmn0jwoPFM:&imgrefurl=http://www.freedomsalesandsupply.com/AED.html&docid=-4j03RQlBSYfVM&imgurl=http://www.freedomsalesandsupply.com/aed_sign-web.gif&w=1196&h=1121&ei=AG8hUf3wMITh4QT-xoCADQ&zoom=1&ved=1t:3588,r:12,s:0,i:186&iact=rc&dur=481&sig=107095385336796258517&page=2&tbnh=188&tbnw=207&start=12&ndsp=17&tx=124.19047546386719&ty=115.71429443359375



43

У ванболничким условима само 5% људи преживи изненадни срчани застој. После краће обуке, ове апарате су спремни да употребе и тако спасу живот и: полицајци, ватрогасци, телохранитељи, ноћни чувари, спасиоци на плажама, запослени у предузећима- значи скоро сви !!!

АЕД има софтвер за анализу срчаног ритма, а гласовним наредбама на српском језику, води спасиоца кроз процес спашавања. Руковање апаратом је изузетно једноставно- ради употребом само једног дугмета.

Дефибрилаторима су опремљене многе полицијске и ватрогасне службе у Европи, САД-у , Аустралији и Јапану, а разлог је што, у неким случајевима, на место несреће често стижу брже него остале службе за збрињавање унесрећене особе. Многи га имају, као део опреме, на моторима.

АЕД апарате треба поставити на место где дневно прође више од 1.500 људи, а идеално би било да су на таквој удаљености да се до њих може доћи и поставити на унесрећеног у року од пет минута. "Примена само вештачког дисања и масажа срца, након изненадног срчаног застоја неће поново покренути срце, а зна се да је дефибрилација у оквиру неколико минута једини ефикасан начин да се покрене срчани ритам” (Стив Џелфс, интернационални клинички директор ).

Са сваким минутом одлагања дефибрилације, шансе за преживљавање се смањују за 7-10 % по минуту.

Предвиђени су за употребу од стране медицинског особља, тако исто и немедицинског, што је њихова велика предност и то их чини изузетно популарним и широко применљивим. Апарат је апсолутно сигуран (сертификати ФДА, ЦЕ ) и неће испоручити електрични шок унесрећеном, ако нема срчани застој.

У граду Новом Саду су постављени АЕД уређаји уз обуку запослених:

1. на купалишту Штранд, 2. СПЕНС-у, 3. железничкој станици, 4. зграда суда, 5. Лиманској пијаци, 6. У градској кући, 7. Факултету техничких наука те на 8. Футошкој пијаци, 9. на Медицинском факултету



Напрасне срчане смрти, регистроване од стране лекара Завода за ХМП Нови Сад, за подручје града Новог Сада са околним насељима и општину Сремски Карловци су:

2008 2009 2010 2011

117 201 262 282

Током 2011. године, по први пут је податак анализиран колико је од укупног броја напрасних срчаних смрти било у присуству екипе Хитне медицинске помоћи и успешно реанимирано: 37,5 %, а колико је било напрасних срчаних смрти када екипа Хитне медицинске помоћи није била очевидац застоја, у ком случају је само 15,27 % било успешних кардиопулмоналних реанимација. Укупан проценат успешних КПР је у 2011. години био 23,7%.

Начин употребе:

• Шансе да унесрећена особа преживи су највеће ако спасилац почне

оживљавање и дефибрилацију у првих пар минута од изненадног срчаног застоја.

• Јавност би се требала обучити за руковање аутоматским екстерним

дефибрилатором. Ако повређена особа не реагује, не дише нормално и ако је аутоматски екстерни дефибрилатор (АЕД) у близини,спасилац треба:

1. Наставити спашавање док АЕД стигне.

2. Укљућити АЕД чим стигне.

Ако су два спасилаца, други треба

да настави оживљавање. Пратити

упутства које даје АЕД апарат.

3. Ослободити грудни кош повређене особе и поставити електроде по упутству на паковању.

4. Обезбедити да нико не прилази повређеној особи док АЕД анализира срчани ритам. 5. Обезбедити да су сви удаљени од повређеног и његове непосредне близине у случају потребе електро шока. Притисните дугме за електро шок, а аутоматски механизам ће сам испоручити шок. 6. Почети оживљавање ако АЕД апарат то тражи.



45

7. Наставити пратити инструкције АЕД апарата све док:

До доласка хитне помоћи која ће преузети оживљавање Док повређена особа не почне нормално да дише, Док се спасилац не умори.

8. Прекинути спашавање ако повређена особа почне дисати нормално. Не искључити АЕД док су електроде на повређеном. Ако је и даље без свести, треба га ставити у кома положај. МЕРЕ ОПРЕЗА

Осушити грудни кош повређене особе, ако је влажан, пре него што се ставе електроде.

Избријати или одсећи длаке на подручју где се лепе елктроде. Уклонит било какве медицинске

фластере итд., ако су присутни на грудима повређеног.

Ако повређена особа има пејсмејкер, не стављати електроде на њега. Тада ставити електроду само са једне стране или испод. Пејсмејкер је уочљив као избочина испод коже.

Одмакнути електроде од било каквог металног накита. Ако је могуће,

одстранити метални накит који би могао доћи у контакт са електродама.

www.notfallmedizin.de 46


www.notfallmedizin.de 47




46

ТЕМА 7: Прва помоћ код крварења и рана (45 минута)

Кандидат се упознаје са: основном поделом крварења према врсти крвног суда, према обиму и

према месту истицања крви; врстама рана које се најчешће срећу у саобраћајном трауматизму; главним ризицима и последицама рана и крварења.

Кандидат се оспособљава да: привремено заустави јако спољашње крварење (посекотина на руци или

нози, рана на челу; крварење из носа); збрине лице које има унутрашње крварење.

Ране

Кожа представља спољашњи омотач тела који спречава да нечистоћа и

инфективни чиниоци из спољашње средине доспеју у организам. Из тог разлога све

повреде изазване спољним агенсима који оштећују ткиво коже,називају се ранама.

КРВАРЕЊЕ настаје због прекида континуитета једне или више крвних судова,

узрокованих повредама или неким другим патолошким процесима. Губитак од око 2500 мл (половина укупне количине крви) у одраслог обично је смртоносан, али све зависи од интензитету и трајања крварења. Због тога је већа смртност код брзог и обилног крварења. Важност решавања крварења је због његове значајне улоге у настанку шока.

Подела крваварења

Према типу: Према месту:

Артеријско (крв у млазу излази из ране у ритму рада срца,светло црвене боје)

• Спољашње (повреда коже и слузокоже)

Венско (крв се слива низ кожу,тамно црвене боје)

1. Унутрашње у телесне шупљине (грудна,трбушна,лобањска...)

2. у мишићне масе и поткожно ткиво

(крвни подливи)

3. кроз природне отворе

(нос,уста,уши)

Капиларно (огуљена кожа орошена капима крви)

• Примарно (оштећење приликом рањавања)

• Секундарно (накнадне повреде,прскање крвних судова код малигних болести.)

Рана представља улазна врата инфекције!



47

СПОЉАШЊЕ КРВАРЕЊЕ - крв истиче из прекинутог крвног суда, кроз повређену

кожу или видљиву слузокожу

Спољашње крварење се зауставља:

1. Привремене методе заустављања крварења

Тренутне (по типу притиска)

Дигиталана компресија (прекид прилива крви у повређени део тела)

Тампонада ране (прекид истицања крви из крвног суда)

Принудне (по типу подвезивања крвног суда)

Гаро повеска

Одложене (стабилне)-по типу завоја и повеске

Комресивни завој (зауставља крварење у 95% случајева)

Повеска типа Гаро или Есмарцх ("нужно зло" метода избора код трауматских

ампутација или смрскавања екстремитета)

Дигитална компресија је метод заустављања крварења притиском прстију на

саму рану,крвни суд. Примењује се одмах након повређивања и то на следећи

начин: Примењује се када повређени нагло губи веома велике количине крви.

Погодан је само за краткотрајну примену, док се не примени неки трајнији и

сигурнији начин. Ова метода се састоји у томе да сам повређени или спасилац

прстима једне или обе руке притисне крвни суд уз кост. То је могуће извести код

крварења на глави, рукама и ногама.

Када је крварење на

глави и врату, треба са

четири прста руке

притиснути средњи део

врата, између предње и

бочне стране, док се

шаком и палцем обухвати

задња страна врата

(притиска се уназад и

унутра према кичменом

стубу и то само са једне

стране врата, никако са

обе истовремено).



48

Крварења у пределу рамена и пазуха заустављају се притискањем наниже, са

више прстију средњег дела кључне кости.

Када је крварење из горњег и средњег дела надлактице треба палчевима обе руке притиснути предео пазушне јаме ка раменом зглобу, а осталим прстима обухватити предео рамена.

Код крварења из лакта, подлактице и шаке треба палцем притиснути средину унутрашњег дела надлактице, а осталим прстима је обухватити.

Ако је крварење из ноге, треба палчевима или песницом притиснути предео препоне.

Код повреда врата дигитална компресија је дефинитивна мера привременог заустављања крварења и одржава се током читавог транспорта.

Компресивни завој омогућује успешно привремено или трајно заустављање

крварења притиском на рану, на свим деловима тела сем врата.

Предност компресивног завоја је заустављање крварења из мањих артерија

екстремитета и грудног коша, док су недостаци видљиви код јаких крварења из

великих крвних судова. Битно је да се компримира само рана и место крварења без

ометања протока крви кроз друге делове екстремитета.

Техника: стерилна газа се стави на рану, 2-3 пута се обмота завој преко газе. Затим

се стави смотуљак завоја или неко друго округло - ваљкасти предмет (јастуче првог

завоја или неразмотан завој, али и парче дрвета, савијена крпа, паковање папирних

марамица,стиропор) који ће извршити компресију - притисак, те се завојем превија,

а успут и затеже. Након постављања компресивног завоја контролишемо боју

екстремитета и пулс периферно од завоја. Боја мора бити нормална, а пулс

присутан.



49

Есмарховом траком (за екстремитете)

Еластична трака по Еsmarch-u или њене замене служе за потпуно заустављање

крварења и искључиво се користе код:

1. Ампутације екстремитета

2. Код јаких крварења које не можемо зауставити

Кад се стави повеска екстремитет се обавезно имобилисати. На комад папира или

кожу повређеног треба написати тачно време и датум постављања повеске ради

информисања медицинског особља које ће коначно збринути повређеног.



50

Правилно постављен Есмарх:

- рана не крвари

- периферни пулс се не пипа

- патрљак је бледа

- на периферији нема болова

Неправилно постављен Есмарх:

- рана крвари

- периферни пулс се пипа

- патрљак јецијанотичан - на периферији има болова

Техника постављања Есмарха:

1. патрљак пре постављања повеске подићи (ако то околности дозвољавају)

2. Траку поставити 5-10 цм од места крварења у смеру рамена односно препоне

То значи - на руци између ране и рамена

-на нози између ране и препона

3. Пре постављања повеске, место обмотати газом, ватом или платном да би се

спречиле повреде коже, живаца и мишића.

4. Увртањем помоћу клина зауставимо крварење.

5. Клин учврстимо посебном траком завоја да се не би одвретео и повеска

олабавила.

6. Хитан транспорт уз податке кад је повеска

постављена.

Импровизација Есмарха:

Као импровизацијска средства могу се користити

дебљи конопац - уже, гума, ремен, троугла марама,

завој, платно и све друго што није танко попут жице и

танког конопца. Esmarch Tourniquet - троугла марама и

штап којим се екстремитет стеже.

Ампутацијске повреде

Повреде код којих долази до одвајања дела тела називају се ампутацијским

повредама. Одрезани или отргнути део тела могуће је понекад поново спојити

(реплантација). Успех реплантације увелико зависи од поступака прве помоћи.

Поступак:

Зауставите крварење на патрљку. Метода подвезивања уда не би се смела

користити ако очекујемо реплантацију. Ипак, мора се применити кад ни

један други поступак није успешан. Неке ампутацијске ране не крваре

одмах. Зато повређени мора бити под сталним надзором.

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/krvarenje.htm



51

Заштитите рану газом и завојем, имобилизирајте патрљак и поставите га у

повишен положај.

Предузмите мере за ублажавање шока.

Ако одвојени део тела није уништен, треба га што пре ставити међу коцкице

леда. Не сме се чистити и испирати, нити стављати у замрзивач јер би

прениска температура уништила ткиво. Најбоља је температура од 0°Ц

(температура леда који се отапа) до +4°Ц. Рану на одвојеном екстремитету

заштитите газом и завојем. Читав уд ставите у пластичну врећицу добро

завежите, а потом уроните у другу кесу у којој је вода помешана са

коцкицама леда. Запишите време настанка повреде.

Пример:

Поступак са одрезаним прстом:

1. замотајте прст у стерилну газу

2. замотани прст ставите у пластичну врећицу и завежите отвор

3. уроните врећицу у посуду или врећу напуњену водом и коцкицама леда

У којем је временском року након ампутације могуће извести реплантацију? Што

пре повређени и ампутирани уд буду допремљени до болнице која је оспособљена

за овакве захвате, шанса за успех реплантације је већа. У оптималним условима који

овисе највише о начину пружања прве помоћи, одвојени прсти и делови длана могу

се реплантирати након највише 20 сати. За веће делове тела граница је 6 сати.

Унутрашње крвављење

Крварење у унутрашњости тела настаје због повреда или болести унутрашњих

органа. Скривено је од погледа па може дуже време остати непрепознато. Први

симптоми се јављају тек када крв почне излазити на телесне отворе или кад се

појаве знакови искрварења.

Унутрашње крварење са изласком крви на телесне отворе:

Крварење у плућима - искашљава светлу, пенушаву крв.

• Крварење у једњаку, желуцу или дванаестопалачном цреву -повраћа тамно

црвену или црну крв која личи на талог од кафе. Столица је црна.

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/zavoji.htm

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/imobilizacija.htm

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/sok.htm



52

• Крварење у цревима –црна столица.

• Крварење у завршним деловима црева - црвена, крвава столица.

• Крварење у бубрегу или мокраћној бешици – цревена мокраћа.

Унутрашње крварење без изласка крви на телесне отворе:

Крварење у трбушну шупљину

• Крварење у грудну шупљину - попраћено је отежаним дисањем.

• Крварење у мишићима - при прелому великих костију, наручито натколенице

или надлактице, коштани уломци могу

повредити крвне судове и изазвати обилно

унутрашње крварење. Повреда крвног суда

може настати у тренутку прелома, али и

накнадно, неправилном манипулацијом и

изостављањем имобилизације.

При сваком јачем ударцу у груди морамо

посумњати на могућност унутрашњих повреда

са крварењем у трбушну или грудну шупљину,

чак и када се повређени осећа релативно

добро и нема видљивих повреда. Унутрашње

крварење може бити врло полагано, са првим

знаковима тек након више сати.

Унутрашње крварење не може се зауставити

мерама прве помоћи. Зато је нужан хитан

превоз у болницу у одређеном положају.

Коштане преломе имобилишите пре

транспорта. Особа не сме јести нити пити.

Само у случају дужег транспорта и ако нема повреда трбуха нити крварења из

пробавног система, можете јој се повремено давати мање количине воде или чаја.

Локалним хлађењем (облози, лед у најлон врећи постављен преко одеће или

повоја) ублажава се унутрашње крвареље.

ШОК

Одрасла особа просечне тежине од 70кг има око 5 литара крви. Губитак од око 10% или око 400мл тело само изрегулише и то су количине које се и узимју при добровљнем давању крви. Све преко 10% доводи до шока. Живот је угрожен при губитку од око 20% или 1 литре крви.

Губитак веће количине крви је увек опасан и штетан. Искрварени је блед, кожа и све видљиве слузокоже су бледе и без крви. Кожа је хладна и покривена лепљивим знојем, а повређени је немиран и уплашен. Дисање је јако убрзано и напорно, а пулс је убрзан и једва да се може осетити под прстима. Повређени се жали на жеђ, умор, зујање у ушима и мрак пред очима, општу слабост и немоћ, затим наступа

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/prijelomi.htm

http://jagor.srce.hr/hitna-pomoc/prva/imobilizacija.htm



53

несвестица и смрт. Мања крварења из површних повреда, огуљених места, малих раздеротина и посекотина најчешће сами престају убрзо, док код заустављање већих крварења треба применити неку од описаних метода.

Шок је процес који могу покренути различити узроци, а у ургентним стањима и најчешће су крварење.

Од шока треба разликовати вазовагалну синкопу (колапс), која није опасна и која брзо сама пролази ако болесника поставимо у хоризонталан положај. У првој фази шока реч је о компензаторним механизмима који централизирају крвоток. Тиме се одржава прокрвљеност срца и мозга на рачун тренутно мање важних органа.

Знаци шока:

1. ТАХИКАРДИЈА - пулс изнад 100 откуцаја у минути

2. ХИПОТОНИЈА - низак крвни притисак. О висини притиска

грубо се можемо оријентисати пипајући пулс на артерији

радиалис (палчана артерија). Ако је пулс присутан значи да је

притисак још задовољавајући -70 мм Хг или више.

3. БЛЕДА КОЖА И СЛУЗНИЦЕ

4. ХЛАДНА КОЖА 5. ЗНОЈ 6. ЖЕЂ 7. МУЧНИНА 8. НЕМИР 9. ТЕШКО ДИСАЊЕ

Поступак са болесником у шоку:

1. отклонити узрок који је довео до шока - зауставити крварење! 2. имобилизирати повређене екстремитете 3. утоплити повређеног покривачем. 4. ставити болесника у аутотрансфузијски

положај (подигнути болеснику обе руке и ноге).

За време транспорта повређени треба да

лежи са умерено подигнутим доњим делом

тела.

Забрањено је давање пића, довољно је влажење усница.

Ако се дуго мора чекати на транспорт до медицинске установе, можемо повређеном дати топле напитке, али само на кашикицу.



54

Знаци искрвављености Знаци тешке искрвављености

Изразита бледоћа

Кожа,хладна, влажна(лепљив

зној)

немиран, уплашен,

жали се нажеђ, слабост, умор,

светлуцање пред очима

пулс убрзан, слабо пуњен,

једва опипљив

дисање отежано,површно

кожа сивопепеласта, хладна

пулс убрзан, једва опипљив

дисање,убрзано,отежано,површно

равнодушан,апатичан, тоне у коматозно стање до наступа смрти услед искрвављења

ПРВА ПОМОЋ КОД КРВАРЕЊА

1. Зауставити крварење 2. Предузети мере за сузбијање шока 3. Осигурати транспорт у специјализовану установу

Превијање и поступак са раном

У склопу прве помоћи, превијање је поступак прекривања и збрињавања ране

постављањем завоја или повеске начињене од стандардних или импровизованих

средстава за пружање прве помоћи.

Циљ:

Заштита ране од накнадног загађења, инфекције или озлеђивања

• Заустављање крваваљења,односно упијање крви или секрета из ране

• Механичка потпора повређеном ткиву и ублажавање болова

Техника:

1. Откривање ране прекривене одећом врши се обазриво, раскопчавањем и

скидањем одеће(најпре неповређени,а затим повређени делови тела),односно

парањем или просецањем одеће у виду „прозора" изнад ране.

2. Спасилац рану не додирује,не испира,не чисти,и не

покушава да уклони стране предмете и садржај из ране,већ

одмах врши превијање ране стерилним или чистим

завојним материјалом. Превијање се врши без сувишних

покрета и потреса повређеног, и то,према околностима.

3. Најповољнијем положају за повређеног. Пре превијања,

повређени део тела се, када је то могуће, поставља у

природан(физиолошки)положај. Овакав положај се, код

већих рањавања, након превијања одржава

имобилизацијом.



55

4. Избор завојног материјала условљен је природом повреде,врстом и количином

станадардних или приручних средстава којима спасилац располаже, и низом других

околности на месту несреће (у принципу, сваки завој који се поставља директно на

рану треба бити стерилан, што указује на значај постојања припремљеног комплета

санитетског материјала за указивање прве помоћи)

5. Избор технике превијања условљен је природом повреде и расположивим

завојним материјалом. У првој помоћи примењују се типични и атипични завоји

(кружни,"осмица",„корњача" и слично), повеске троуглом марамом, или

тзв."праћке" за нос и браду.

6. Завој пострављен на рану - не помера се, постепено се затеже и функционално

се подешава према повреди или повређеном телесном сегменту (видети правила

постављања завоја).

7. Повремена контрола постављеног завоја (у току чекања на транспорт, и у току

транспорта) омогућује благовремену корекцију указане прве помоћи. Према

околностима, при превијању екстремитета, врхови прстију остављају се

непокривени завојем, ради лакшег уочавања поремећаја циркулације узрокованих

прејаким превијањем.

Забрањено је саму рану: 1. испирати било каквим течностима (водом, ракијом, мокраћом, јодом, алкохолом, бензином..). 2. покривати ватом јер се она увлачи у њу, лепи за зидове, брзо скори и тако онемогућује слободан приступ ваздуха и отицање излучевина. 3. посипати разним прашковима (барутом, дуваном, прашином, паучином, струганом кожом...). 4. облагати мелемима и мастима (медом, луком, маховином, разним травама, лисћем боквице, купуса, антибиотским средствима...). 5. чистити од разних страних тела (комада стакла, дрвета, сачме, метка и другог) јер се као последица може појавити инфекција или повреда живаца, жила, крвних судова и других ткива.

Код збрињавања рана постоји неколико правила којих се треба придржавати: - Употреба рукавица за једнократну употребу ради спречавања унакрсне

инфекције - Одабрати средство за покривање ране одговарајуће величине тако да обухвате

површину ране у целини - Поставите стерилни завој непосредно на саму рану - Својим прстима додирујте само ивице завојног покривача како би избегли

његову контаминацију и директни контакт својих руку са раном - У случају померања покривног јастучета са ране заменити га новим - У случају јачег крварења на постављени покривни слој притисните место дланом

или додајте следећи слој - Сав употребљен завојни материјал и рукавице за једнократну употребу уклоните



56

Постављање завоја Једно од основних правила приликом постављања завоја на отворену повреду

налаже да се рана претходно прекрије стерилном газом ради спречавања додатног

инфицирања. Завојна повеска треба да се постави да у потпуности прекрије

повређено место, да не изазива блове, да не спречава циркулацију крви и да се по

стављању не помера. Завој увек треба да прекрије већи део тела него што је рана

чиме се обезбеђује да рана буде прекривена и при мањем померању завоја. При

стављању завоја треба водити рачуна да се њиме

не повреде ране. Због тога се завијање увек

почиње са неколико кружних омотаја испод или

изнад ране. Никад се не почиње завијање преко

саме ране нити завршава везивањем завоја

изнад саме ране. При завијању треба водити

рачуна о притиску на део тела који се завија.

Притисак треба да буде толики да обезбеди

стабилност завоја и заустави крварење, али и да

очува циркулацију крви кроз повређени део

тела. Јако стегнут завој може да изазове јаке

болове.

http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=zavoji&source=images&cd=&cad=rja&docid=CnhRxYh9IaPzYM&tbnid=3YzVPOe9v4lRhM:&ved=0CAUQjRw&url=http://hu.hartmann.info/gyogyitas_kezelesi_es_apolasi_tanacsok.php&ei=E6swUdiLIIfYtAanNw&bvm=bv.43148975,d.bGE&psig=AFQjCNEphH4eNzaNKZUM9By2wEwisjHemg&ust=1362230396280557

http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=zavoji&source=images&cd=&cad=rja&docid=CnhRxYh9IaPzYM&tbnid=3YzVPOe9v4lRhM:&ved=0CAUQjRw&url=http://www.hartmann.de/privatanwender_tipps_anlage_kompression_verband.php&ei=g6wwUdv2F42Sswb7uoH4BQ&psig=AFQjCNEphH4eNzaNKZUM9By2wEwisjHemg&ust=1362230396280557



57

www.belimantil. info




57

ТЕМА 8: Основне мере за хитну евакуацију повређених (15 мин)

ТЕМА 10: Основне мере за хитну евакуацију повређених (45 мин)

Кандидат се упознаје са: Околностима које захтевају хитно померање повређених са места саобраћајне

незгоде на безбедно место и основним техникама извлачења из возила и померање повређеног на безбедно место

Кандидат се оспособљава да: Изведе основне технике извлачеља из возила и померања повређеног на

безбедно место

При пружање прве помоћи важи опште правило да се повређени не помера са места незгоде, нити из затеченог положаја до пристизања стручне медицинске помоћи, осим ако то захтева сама повреда или стање повређеног или у случају постојања опасности по живот и здравље повређеног или спасиоца у околини где се

пружа помоћ.

Четири различите ситуације налажу неодложно померање - уклањање повређеног са места несреће, а то су:

1. Ако је повређени у води и прети му непосредна опасност од утапања 2. Ако је повређени у зони пожара или у простору препуњеном димом 3. Ако је повређени изложен ризику од експлозије или пушчане паљбе 4. Ако је повређени у близини објекта којима прети урушавање

У овим ситуацијма можете приступити спашавању повређеног само ако не постоји ризик да се повредите и ако располажете са одређеном спасилачком вештином и опремом.

Ради безбедности следите следећа правила:

- Не померајте унесрећеног ако није неопходно. Не доводите у опасност своју

сигурност,ни сигурност повређеног. - Уверите се да ли се повређени сме померити (да ли има повреду главе или

кичме) да не би погоршали његово стање. - Преместити повређеног на најближу сигурну локацију. - Објаснити повређеном ако је свестан шта ће те радити и замолите га за сарадњу. - Никада не предпостављаљте да унесрећени може да седи или стоји без помоћи. - Никад повређеног не померајте сами, тражите помоћ - Ако неколико особа помера повређеног, само једна особа издаје наређења - Покушати придржавати врат повређеног тако да у се глава не помера, као и тело

приликом евакуације.



- Ради заштите себе од повреда леђа када подижете или носите повређеног/

оболелог примените технику за правилно подизање терета: o користите своје најјаче мишиће (бутине, кукови и рамена) o ноге мало раширите, једну истурите мало испред друге o леђа држите исправљена и савијајте се у коленима o Ухватите повређеног целим шакама

o Држите повређеног што ближе сопственом телу o Ако губите равнотежу или вам повређени клизи из руке, спустите га у

бочни положај. - Повреда кичме захтева постављање повређеног на чврсту подлогу, и транспорт

уз помоћ две најбоље четири особе. - Повређени треба бити заштићен од хладноће или топлоте.

Помаже једна особа Помажу две особе

П/О свестан, хода

Придржавати повређеног

Придржавати повређеног

П/О свестан, не хода

- Носити на леђима

- Носити у наручју

- Вући

- Носити хватима под пазухом и

коленима

- Импровизовати седиште од руку

П/О бесвесно стање

- Носити у наручју

- Вући

- Носити хватом под пазухом и коленима



59

Извлачење:

Вучом на ћебету или шаторском крилу Хватом за крагну Вучом помоћу каиша везаног под пазухом повређеном Четвороношке са повређеним под собом (из затрпаног или кад су повређене

ноге)

Изношње:

На леђима У наручју - Један носилац - хватом иза леђа,

испод супротног пазуха и испод колена

- Два носиоца - хватом испод мишки и испод колена или импровизованом столицом од две, три или четири руке

Приступ повређеном и извлачење из возила

По обезбеђењу места несреће

приступамо возилу и брзо процењујемо стање повређеног. У зависности од врсте удеса и положаја возила приступ повређеном је често отежан.

Ако је возило на точковима , лако прилазимо вратима која могу бити блокирана због удеса. Ако је возило на боку или преврнуто на кров разбијамо предње стакло.



У случају да је возило потопљено , због великог притиска воде врата се не могу отворити тако да треба разбити бочна стакла или их спустити.

Повређени може бити прикљештен у возилу или испод возила. У том случају потребно је одмах позвати спасилачку службу – ватрогасце на број 193.

Повређени може бити и на путу ако је испао из возила или ако се ради о удареном пешаку. Због конфузног стања повређени може чак и да одлута даље од

места несреће, па некад треба трагати за њим.

Приступите возилу и ослободите сигурносни појас. Обавите примарни преглед. Ако је повређеном угрожен живот одмах примените мере неодложне помоћи.

Када год услови дозвољавају збрините повређеног тамо где се налази.

Уколико повређеног треба да извучете из возила то учините са одређеним захватима .

Немојте имати никакав страх од извлачења повређеног из возила у безсвесном стању јер тиме му спашавате живот.

Са Раутековим хватом ћете лице у бесвесном стању најлакше померити.

Поступак: наместите се иза леђа повређеном и завуците руке испод његових лопатица, тако да са надлактицама фиксирамо и главу да би вратна кичма имала што мање померања. Полако повлачимо горњи део тела напред ослањајући га на себе. Савијте руку повређеног у лакту и прихватите је својим шакама у пределу подлактице и то у близини ручног зглоба и лакта. Чврсто га држећи за подлактицу повлачите повређеног уназад ослањајући све време повређеног на себе.

Ова техника се примењује код повређених које леже на путу или код седећих у возилу.

Ако вам је повређени претежак, спустите га поред кола и поставите га у бочни положај.



61

Припазите на грешке

Повређени не седи на задњици већ је искривљен и ослоњен на раме. Припазите јер у таквом случају може имати и повреду кичме. (о првој помоћи са повредом кичме је већ било речи).

Повређени није наслоњен на бутине спасиоца, тако да виси са пуном тежином на рукама и притиска свој груди кош тако да долази до гушења.

Стопала повређеног су заглављена у папучице, или сигурносни појас се не може одкопчати. Пресеците појас маказама која су вам у кутији за прву помоћ.

Већина повреда и задесних стања захтевају постављање повређеног у

одговарајући положај у току транспорта. Положаји тела повређеног: Повреда трбушног зида - лежећи, са савијеним ногама у колену или

благи полуседећи због смањивања напетости трбушног зида. Бесвесно стање – бочни кома положај погодан за транспорт Повреда грудног коша – полуседећи, повређен нагнут на страну

повреде Искрварење, шок – на леђима са уздигнутим ногама, спуштеном

главом аутотрансфузија НОСИЛА

Носила могу бити стандардна и импровизована. Приликом ношења, носиоци корачају супротним ногама, један креће левом други десном, да не би дошло до љуљања носила.

Стандардна носила имају службе спашавања и хитних помоћи:

ортопедско метално носило – расклопљиво метално, пренос повређеног са најмањим померањем тела повређеног

Вакум мадрац – направљен од чврстог пластифицираног материјала у виду вреће

са хватаљкама и вентилом кроз који се испума ваздух па носило очврстне.

Наменска даска за кичму – специјално средство за имобилизацију целог тела код сумње на повреду кичме



Специјално спасилачко носило– служи за извлачење са

недоступних места Импровизована носила се праве од приручних материјала на лицу места и то од : дугих мотика и блузе, дугих мотика и каишева, дугих мотика и ћебета.

Приликом транспорта , изношења или извлачења врши се континуирано надгледање стања повређеног / оболелог од стране бар једног носиоца.

Транспорт повређеног/оболелог лица

Транспорт подразумева превоз или пренос повређеног/оболелог до здравствене установе у којој ће му бити пружена одговарајућа, дефинитивна помоћ, уз предходну припрему повређеног и ангажовање средства за транспорт. Стања и повреде које захтевају хитан транспорт:

• Повреда главе, грудног коша и трбуха • Стања искрварености, унутрашња крварења, пратећи шок • Јака тровања • Бесвесно стање • Изражене сметње дисања и рада срца

• Стања после привидне смрти и успешног оживљавања

Редови хитности за транспорт ПРВИ ред хитности ДРУГИ ред хитности ТРЕЋИ ред хитности

Гушење, које са мерама прве помоћи није уклоњено

отворени и затворени

преломи великих костију

и зглобова

повреде кратких костију и

малих зглобова

спољашња и унутарашња

јака крварења

повреде главе, врата,

грудног коша и шаке

опекотине до 10% површине тела

тешке повреде грудног

коша, трбуха и главе

опекотине са 10-40%

захваћене површине тела

мање ране, огуљотине

са пригњеченим удовима (краш - синдром)

смрзотине



63

Пратилац, који је обучен да укаже додатне мере прве помоћи, неопходан је у свим стањима која захтевају хитан транспорт. Пратилац је обавезан повређеном/оболелом лицу при транспорту након топлотног удара, сунчанице, удара сртује и грома, утапања, као и при евакуацији мале деце, психотрауматизованих и потпуно непокретних лица.

Повреда грудног коша Повреда трбуха

Бочни кома положај Аутотрансфузија





65



65

ТЕМА 9: Најчешће повреде у саобраћајном трауматизму и принципи збрињавања ових повреда, ( 60 минута)

Кандидат се упознаје са: најчешћим повредама које се дешавају у саобраћајним незгодама и

механизмом њиховог настанка. Кандидат се оспособљава да:

изведе основне мере за имобилизацију код сумње на повреду: вратног дела кичме, горњих и доњих удова и коштаних структура грудног коша.

Механизми повређивања

Након што утврдите да је место догађаја сигурно, започните са утврђивањем механизма настанка повреда. Механизам повређивања може бити јасан по изгледу места незгоде.

Током судара возила присутна су три догађаја

судар возила �

судар тела �

судар унутрашњих органа

Обратите пажњу на следеће:

спољашњи деформитети возила (индикације на присутне силе – пренос енергије) �

деформитети унутрашњости возила (које структуре су зауставиле особу – пренос енергије)

деформитети (повреде) пацијента (који делови тела су повређени).

Судари моторних возила догађају се на неколико начина, а сваки од њих има карактеристичне и специфичне повреде. Најчешћи облици су: �

1. фронтални судар (ударац предњом страном) � 2. бочни судар (латерални) � 3. ударац од назад (ударац у задњи део возила) � 4. превртање возила � 5. ротацијски судар

Фронтални судар код овог облика судара тело особе која није везана се изненада зауставља, а пренос енергије узрокује повреде. Повреде узроковане ударцем о ветробранско стакло дешавају се када особа није везана сигурносним појасом.

Присетите се три нивоа ударца: • судар возила - деформитет предњег дела возила; • судар тела-мрежасто разбијено ветробранско стакло(личи на паукову мрежу) • судар органа – ударац/против ударац мозга и повреде меких ткива

(поглавина , лице, врат), хиперекстензија/флексија вратног дела кичменог стуба .



66

Глава обично удара у ветробранско стакло и долази до повреда лица и главе. Повреде изгледом могу бити врло драматичне, али ваша примарна брига јесте збрињавање дисајног пута, уз истовремено ограничавање покрета вратног дела кичменог стуба и процену стања свести.

Ударац у управљач (волан) возила често се догађа невезаним возачима. За невезаног возача најубојитији је управо управљач: сваки деформитет управљача (погледајте испод ваздушног јастука) упућује на јаку сумњу на могуће повреде лица, врата, грудног коша или трбуха. Дубоке структуре и органи могу бити повређени услед сила која тргају и секу, пригњечују и истискују. Може доћи и до пуцања лигамената причвршћених за лук аорте, јетру, слезену, бубреге и црева. Ове повреде

могу бити узрок унутрашњег крварења и шока. Нагњечења (притисак – компресија) често погађају плућа, срце, слезину , мокраћну бешику.

Деформитети управљача су знак за узбуну. Информацију о деформитету управљача свакако пренесите лекару полицајцу или ватрогасцу .

Бочни (латерални) судар механизам повреде приликом оваквог судара сличан је

као и код фронталног судара, с додатком бочног правца енергије.

Применом концепта судара на три нивоа: удар возила - деформитет возила – проверите ударену страну возила

(возач/сапутник) судар тела - оштећење врата на удареној страни судар унутрашњих органа - не може се предвидети на темељу спољашњих

повреда и прегледа.



67

Судар од назад најчешћи облик овог типа судара јест ударац возила које се креће у возило које стоји или судар у којем се једно возило креће спорије, а друго брже. Изненадно убрзање изазива померање тела путника према назад и могућу хиперекстензију вратног дела кичменог стуба уколико наслон за главу није правилно подешен. Ако дође до прелома седишта и померања путника у задњи део возила, могућа је повреда лумбалног дела кичменог стуба .

Превртање возила код ове врсте судара постоји већа могућност задобијања повреда опасних по живот, јер је могућност испадања путника из возила велика. Смртност је око 25 пута већа при испадању повређеног из возила.

Ротациони судар резултат је комбинације фронталног и бочног судара са истим могућностима повређивања.

Већу шансу да преживе имају путници који су везани, јер су заштићенији од последица ударца и мања је вероватноћа испадања из возила. Међутим, повреде су могуће и због неправилног коришћења сигурносног појаса.

Повреде пешака приликом контакта возила и пешака, пешак готово увек задобије тешке унутрашње повреде и преломе, чак и у случају када се возило креће малом брзином. Маса возила је толико велика да није потребна велика брзина за пренос велике количине енергије. Уколико се возило креће великом брзином, последице су катастрофалне. Два су механизма повређивања:

1. Први укључује удар браником возила, а 2. Други одбацивање тела пешака и ударац у тло или неки други објекат.

Одрасла особа обично задобије обострани прелом потколенице или колена, и повреде које настају због пада/одбацивања као секундарне последице ударца.

Деца су нижа, па их браник удара у подручје карлице или трупа, а у секундарном судару најчешће ударају главом у подлогу .

Преломи костију и повреде зглобова

Кости су, за разлику од других делова тела, саграђене од чврстих ткива, које при

јаким траумама пуцају, доводе до прелома са оштрим крајевима који са

неопрезном и нестручном манипулацијом накнадно оштећују околна мека ткива и

органе.

Преломи се деле:

1. Затворени (кожа изнад прелома неоштећена)

2. Отворени (рана на кожи у пределу прелома кости, види се кост: опасност од масивне инфекције и масивног крварења)

Код отворених прелома видимо рану и кост – уломке костију. Овакву рану

обавезно покријемо стерилном газом и завојем и имобилишемо. Код јачег

крварења може се применити и компресивни завој.



68

Знаци прелома костију:

• Јак бол, болна осетљивост у нивоу повреде

• Оток, модрица

• Испад и поремећај функције

• Неприродан положај повређеног

дела тела (деформитет)

Ако постоји сумња на прелом костију, поступај као да постоји прелом!

Повреде костију се деле:

• Контузије тј. нагњечење меког ткива зглоба

• Уганућа - када услед дејства силе долази до неприродног увртања кости у зглобу

и истезања или кидања меких зглобних елемената, након чега се зглобни окрајци

костију враћају у почетни (нормални) положај

• Ишчашење - када услед дејства силе долази до измештања зглобних окрајака

који остају у неприродном положају,уз већа оштећења околног ткива

• Рањавања у зглоб - због могућих комликација и последице функционалности

повређеног зглоба

Принципи прве помоћи код повреде костију и зглобова:

• Не дирати и не исправљати деформитете

• Указати мере неодложне помоћи (проходност дисајних путева, мере оживљавања), без cувишних покрета и потреса повређеног дела тела

• Код отворених повреда зауставити крварење и стерилно превити рану

• Имобилисати повређеног у затеченом положају

Унесрећеног, уз опште мере неге, са пратиоцем евакуисати у здравствену

установу

Имобилизација је поступак којим одређени део тела стављамо у стање

мировања. У оквиру прве помоћи спроводи се транспортна имобилизација. Она има сврху да спречи погоршање повреде и смањи бол током превоза до болнице. Индикације за имобилизацију су: прелом костију, сумња на прелом, ишчашење, рана или опекотине, смрзотине, уједи и пригњечења.



69

Средства за имобилизацију:

Стандардне: медицинске екипе имају удлаге и оковратнике тз.Шанц, као и ваздушне јастуке за имобилизацију.

Приручна средства могу бити сви предмети погодног облика и дужине (дашчице, троугла марама, даске, мотике, кишобран, новине картон...), који се причвршћују уз тело помоћу завоја, трака исцепаног платна или сличног (стезање не треба да буде сувише јако, јер може да омета крвоток). Углавном се постављају преко одеће ради заштите од притиска на кожу и од временских непогода. Ако поред прелома постоји и рана, тада се она прво превије стерилном газом и завојем, а тек тада се приступа имобилизацији. Принцип имобилизације екстремитета (руке и ноге): у стање мировања се ставља повређени део руке или ноге и два суседна зглоба. Нога се имобилише у

испруженом положају (повређени мора лежати), а рука пресавиљена у лакту и приљубљена уз тело. Изузетак су повреде зглобова – ишчашења и зглобни преломи, када сваки покушај покретања у зглобу наилази на отпор и јак бол. Тад се екстремитет имобилише у положају у којем је и затечен.

Када је у питању

преломљена кост, треба учврстити два суседна зглоба.



70

То се постиже учвршћивањем приручног средства уз делове тела, иза суседних зглобова. Ако је повређен зглоб, тада се приручна средства учврсте уз суседне делове тела.

Повреда главе: имобилизација вратне кичме са Шанцовом крагном или

приручним средствима (дукс мајица са

рукавима, джемпер...), мировање у лежећем

положају. Повређени не сме јести ни пити.

Повреда кичме: прва помоћ састоји се у

спречавању даљег оштечења кичмене мождине.

Повређеног положити на равну, тврду подлогу и

имобилисати.

Повреде грудног коша: мировање,

полуседећи положај код диспнеје (тешког

дисања); код отвореног пнеумоторакса

(отворена рана грудног коша) рана се стерилно превије и херметички залепи

леукопластом (гумираним платном или најлоном).

Повреде трбуха: мировање, повређеном не давати

храну и течност, рану стерилно превити; делове црева

изван трбушне дупље не враћати него само прекрити.

Повреде екстремитета: стерилни завој и

имобилизација; преломе и ишчашења не покушати

наместити већ имобилисати у затеченом положају.

Преломи Препозна се Прва помоћ

1. Затворен прелом

Код затвореног прелома кожа је пеко повреде нетакнута

Имобилизација

2. Отворен прелом

Коже је преко повреде озлеђена. Постоји опасност од инфекције.

Зауставити крварење, први завој, имобилизација

Место прелома

Прва помоћ на лицу места Имобилизација

нога Уроловано ћебе са обе стране ноге да би се болови смањили, подбочити са тешким предметима камен цигла...

Удлаге, приручна средства као што су даске, гране, лопате, шипке...

рука Троуглом марамом фиксирати руку

Удлага, гране, картон, новине уроловано



71

Трауматске ампутације: Есмарх! Ампутирани део евентуално прекрити

стерилном газом у више слојева, ставити у пластичну врећицу и завежемо да се не

би намочио. Затим све ставимо у врећицу с ледом, и све заједно замотати како би

се изолирало од околине.

Опекотине: Поступити зависно од степена опекотине. Ако је мања опекотина

хладити под млазом воде (20-30 минута); превити стерилном газом и завојем.

Екстремитете имобилисати. Опекотине 1 степена карактерише црвенило, бол, оток, осећај затегнутости коже

као и мравињања по њој. Најбоље средство за њихово ублажавање је хладна вода, или још боље - ледена вода! Оне не захтевају превијање. Са опечених руку треба скинути прстење, наруквице и ручне сатове, а са ногу обућу, јер услед отицања могу угрозити крвоток.

Опекотине 2 степена се одликују појавом мехурића разне величине који су испуњени бистром или лако замућеном жучкастом течношћу. Постоје сви знаци као и код опекотина 1 степена, с тим што су болови јачи и оток већи.

Поступак прве помоћи је као и за опекотине 1 степена, али пошто постоји могућност инфекције треба их превијањем заштитити.

Опекотине 3 степена су оне код којих је дошло до пропадања дубљих делова коже и поткожног ткива. Oпекотина има излед штављене коже, беличасте боје и веома болна. Овакве повреде најчешће су у пожарима, где повређени гори. Приликом пружања прве помоћи неопходно је пре свега повређеног удаљити од топлотног изора и угасити ватру на њему. Ватра се гаси пребацивањем ћебета, покривача, јакне и сличних предмета преко пламена. Самопомоћ се састоји у томе да се повређени ваља по подлози и на тај начин сам угаси ватру. Када се спречи даље дејство топлоте, приступа се хлађењу опеченог дела тела, најбоље хладном водом.

Са опеченог места не сме се скидати прилепљени делови одеће. Опекотину треба превити чистим завојем, или у недостатку истог оставити је без покривача и отворену. Повређеном треба дати да пије хладне напитке у мањим количинама али често.

http://www.google.rs/imgres?start=166&hl=en&biw=1173&bih=570&tbm=isch&tbnid=dBffTvx5n_HJ0M:&imgrefurl=http://lifepress.hu/az-egesi-serules-ellatasa/&docid=L2FHPSE_qILg4M&imgurl=http://lifepress.hu/wp-content/themes/lifepress/timthumb.php%3Fsrc%3Dhttp://lifepress.hu/wp-content/uploads/2011/01/eges50.jpg%26h%3D300%26w%3D300%26a%3Dt%26zc%3D1&w=300&h=300&ei=u6YwUaDMLuuQ4gSFoIDYDw&zoom=1&ved=1t:3588,r:79,s:100,i:241&iact=rc&dur=475&sig=104196781487155563677&page=11&tbnh=181&tbnw=193&ndsp=16&tx=94.71429443359375&ty=140.52381896972656



72

ТРОВАЊА

Отрови могу да буду у гасовитом, течном или чврстом стању. До тровања долази када они доспеју у организам преко коже, слузокоже и ране, или када се удахну, попију или поједу. Почетак пружања прве помоћи састоји се у утврђивању врсте отрова и начина тровања. У томе нам може помоћи повређени ако је при свести. У супротном треба обратити пажњу на околину, јер се ту често могу наћи трагови отрова. Пружање прве помоћи подразумева спровођење поступака за елиминацијом отрова из организма или његово разблаживање, што зависи од начина уласка у организам.

Тровање преко слузокоже

Уколико је отров доспео у очи, може се елиминисати обилним испирањем очију чистом водом. Отрови доспели на кожу скидају се обилним испирањем водом.

Тровање удисањем

Ако је отров унет удисањем, може се јавити кашаљ, сузење, гушење, ако и локални знаци тровања. Повређеног треба што пре изнети на свеж ваздух из затвореног простора. Међу тровањима гасом најчешће је изазвано удисањем угњен –моноксида. Он се налази у гасу за осветљење, при сагоревању нафте, ћумура, угља и дрва, у издувним гасовима мотора...

Тровањем овим гасом је изненадно. Најпре долази до главобоље, несвестице, слабости, а затим отровано лице губи свест. Кожа и слузокожа су црвене боје. Веома брзо наступа смрт.

Прва помоћ се састоји у извлачењу отрованог из просотрије загађене угњен-моноксидом. При томе спасилац теба да води рачуна да се и сам не отрује. Да би се то избегло, потребно је отворити врата и разбити прозор споља, како би се просторија проветрила. Треба избегавати удисање ваздуха у просторији где је отровани. Због тога пре уласка потребно је дубоко удахнути свеж ваздух или прекрити уста уста и нос влажном марамицом, па тек онда прићи отрованом и изнети га. Одмах треба приступити оживљавању.

Тровање преко уста

Уношење отрова кроз уста обично се испољава муком, гађењем, повраћањем, проливом, боловима у сотмаку и др. Поремећај свести указује на то да су узрок тровања лекови, алкохол,гљиве, нервни отрови... када је отровани без свести, не преузимају се никакве мере прве помоћи јер они могу довести до угушења.

У случају да је дошло до тровања уношењем отровних плодова гљива, покварених намирница, отрованом теба давати да пије велике количине течности (воду, чај, млеко). Поред тога, ваља изазвати што обилније повраћање, како би се што већа количина отровних материја избацила из желуца.



73

Код тровања киселинама и базама повраћање се не сме изазивати. Даје се раствор соде бикарбоне у води или блага сапуница.

Код тровања базом се даје млеко, беланце од јајета, уље, благ раствор сирћетне или лимунске киселине. УДАР СТРУЈЕ

Струја ниског напона није опасна, већ само струја јаког напона која се употребљава за осветљење, загревање, погон машина и апарата. Удар електричном струјом може лако да изазове смрт услед престанка дисања и рада срца или услед других тешких оштећења људског тела. Поред тога, повреде електричном струјом се могу јавити у виду опекотина које су најјаче на месту уласка и изласка струје, а постоје и зракасте пруге које спајају оба ова места и означавају правце пролаза струје. Електрични удар понекад одбаци повређеног те овај услед пада задобија и друге повреде. Струја веома велике јачине проузрокује опекотине и угљенисање.

Најпре треба повређеног ослободити везе са проводницима електричне струје, мада је то понекад тешко јер електрични удар изазива грчеве мишића. Поврећени се најсигурније одваја од жица помоћу древне мотке, при чему се руке спасиоца морају заштитити сувим крпама или дебелим рукавицама. Такође треба да стоји на сувом тлу или да стане на суву даску. Додиривање повређеног или жице металним шипкама је опасно. Непосредно после повреде електричном струјом, често долази до привидне смрти и само брзим мерама оживљавања може се повређени спасити. Вештачко дисање уста на уста и спољашња масажа срца морају се одмах применити. Понекад оживљавање успева и после неколико часова. Ако оживљавање успе, повређеног треба прегледати и ако има опекотине превити их. Транспортујемо га увек у лежећем положају, најбоље на носилима.

Практични део:



74



75

Documents

Priručnik iz prve pomoći za vozače