III. PRIVREDNO PRAVO1. POJAM PRIVREDNOG PRAVAPrivredno pravo ima vie znaenja. Privredno pravo je grana pozitivnog prava i u tom smislu, ono predstavlja zbir pravnih normi kojima se ureuje pravni poloaj privrednih subjekata, njihov odnos prema dravi i njihovi uzajamni pravni poslovi u vezi prometa robe i novca. Privredno pravo je i nauna disciplina u kojoj se objanjavaju i izuavaju pravne norme kojima se ureuje pravni poloaj privrednih subjekata i njihovi meusobni pravni poslovi na tritu. U okviru ove naune discipline izuavaju se osnovna teorijska pitanja koja se odnose na utvrivanje pravca razvoja privrednog prava, pravilnosti u njegovom razvoju, i osnovni teoriski principi pravnog ureivanja odnosa u ovoj oblasti. Privredno pravo je i nastavno-pedagoka disciplina koja se izuava prvenstveno na pravnim, zatim na ekonomskim i drugim fakultetima, ali i visokim kolama. Privredno pravo u osnovi sadri dva dela. U prvom delu, koji se naziva statusni deo, izuavaju se pravne norme kojima se ureuje pravni poloaj privrednih subjekata i njihovi pravni odnosi sa dravom. Ovaj deo privrednog prava u pravnoj teoriji se najee naziva statiki deo, zato to ove norme pokazuju odreeni stepen nepromenljivosti u duem vremenskom periodu. Drugi deo, koji se naziva dinamiki, ima za predmet izuavanje pravnih normi kojima se ureuju pravni poslovi izmeu privrednih subjekata u vezi prometa robe i novca (ugovori robnog prometa, bankarski poslovi, osiguranje, hartije od vrednosti). Privredno pravo, posmatrano sa aspekta njegovog mesta u pravu uopte, spada u privatno pravo. Ovaj deo privrednog prava je pod velikim uticajem javnog prava (upravnog prava, finansijskog prava, i sl.), jer su interesi drave u njemu veoma izraeni. Nasuprot ovom delu, uticaj javnog prava na dinamiki deo privrednog prava je slabiji, to znai da je naelo autonomije volje privrednih subjekata u njemu mnogo iri i intenzivniji.

48

Na osnovu analize pojma privrednog prava, moe se zakljuiti, da je predmet privrednog prava kao grane pozitivnog prava, ureenje pravnog poloaja privrednih subjekata i njihovih meusobnih pravnih poslova u okviru unutranjeg i meunarodnog trita. U pravnoj teoriji, diskusije oko odreivanja pojma predmeta privrednog prava nisu zavrene. One se, u naoj zemlji, naroito aktueliziraju zadnjih godina, kada je donet veliki broj pravnih akata u procesu tranzicije, globalizacije i saobraavanju sa pravom EU. Obzirom na odlunu orjentaciju nae drave da izgradi trini model privrede, po uzoru na zemlje sa razvijenom trinom ekonomijom, u toku je rekonstrukcija naeg privrednog prava u prvcu njegove transformacije u trgovinsko pravo na osnovama klasinog, tradicionalnog trgovinskog prava. Zbog obima pravne regulative iz privrednog prava se izdvajaju u posebne pravne grane mnoge pravne oblasti. Iz privrednog prava su se izdvojili: saobraajno pravo; bankarsko pravo; pravo industrijske svojine; meunarodno privredno pravo; pravo osiguranja; berze, hartije od vrednosti, potansko pravo, i dr. U odnosu na statusni i dinamiki deo privrednog prava zadnjih godina u opticaju su i termini, kompanijsko pravo (za statiki deo) i trgovinsko pravo (za dinamiki deo privrednog prava)10. Ova dva izraza postepeno orjentiu privredno pravo ka tradicionalnim izvorima trgovinskog prava i na mnogim fakultetima se izuavaju kao posebne pravne discipline.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) PRAVAU starom veku nije postojalo posebno trgovako pravo zbog nerazvijenosti trgovine. Graansko pravo je bilo osnov za regulativu svih trgovinskih poslova. To su i glavni razlozi zbog kojih se tragovi trgovakog prava u nauci, trae i nalaze u Hamurabijevom zakoniku. Ovaj zakonik donet je priblino dvadeset vekova pre n.e. i poznavao je poslove prodaje, prevoza, posredovanja, zajam sa kamatom i kreditne poslove. Pored Vavilonaca, trgovaki narod bili su i Feniani, koji su stvorili prve institute pomorskog trgovakog prava, donoenjem Rodoskog zakona o bacanju tovara u more. Ovaj zakon je pretea savremenih pravila o zajednikoj havariji odnosno o pomorskom zajmu u osiguranju, bankarstvu i trgovini.

10

Termin Kompanijsko pravo u nau pravnu teoriju uveo je prof. dr Mirko Vasiljevi.

49

Stara Grka poznavala je posebna pravila trgovakog prava koja su se odnosila na pomorsku trgovinu i bankarstvo. Rimsko pravo je preuzelo specifina pravila trgovakog prava iz prava stare Grke, ali je poznavalo i pomorski zajam, sa tragovima pomorskog osiguranja, kao i neke forme trgovinskog zastupanja. U starom Rimu, nisu razvijeni instituti trgovakog prava, jer su pravila obligacionog prava iz tog vremena, zadovoljavala potrebe trgovakog prometa. Trgovako pravo razvilo se u srednjem veku, sa procvatom trgovine i gradova. Lex mercatoria je bilo posebno pravo trgovakog stalea koji se razvio u gradovima u Italiji, Francuskoj, Nemakoj, paniji, Engleskoj i u nordijskim zemljama. Na razvoj trgovine u srednjem veku, veliki uticaj imali su, krstaki ratovi, sajmovi i vaari, i odluujui uticaj crkve (formiranje univerzalnog prava koje je zajedniko za celo hrianstvo). Organizovanje trgovaca u cehovima, esnafima i gildama, koje su imale svoj statut koji je sadrao pravila o ceni robe, kvalitetu, nainu istupanja na tritu i sl. takoe je dopreno razvoju trgovakog prava. Trgovaki sudovi koji su bili organizovani u okviru udruenja trgovaca ali i na sajmovima i vaarima su mnogo uticali na praksu izgradnje i tumaenja pravila trgovakog prava. Pravila trgovakog prava nalaze se i u statutima srednjovekovnih gradova. Otkrie Amerike i razvoj trgovine izvan sredozemlja intenzivirao je meunarodnu trgovinu i razvoj brojnih izvoznih luka i trgovakih gradova u paniji, Portugaliji, Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj, Holandiji i drugima dravama. Stvaranjem apsolutistikih drava, zasnovanim na savezu vladara i trgovakog stalea, dolazi do kodifikacije trgovakog prava, i njegove dezintegracije. Umesto jedinstvenog prava trgovaca, nastaju posebna nacionalna trgovinska prava koja nisu vie feudalna privilegija. Potrebe unutranje i meunarodne trgovine zahtevale su objedinjavanje pravnih normi, obiaja i trgovakih uzansi, i doprinele su donoenju trgovinskih zakonika. Tako je Luj XIV 1673. doneo Ordonansu o trgovini, a 1681. Ordonansu o pomorskom pravu. Ove dve Ordonanse uz sudsku praksu tokom njihove primene i poslovni obiaji, postali su osnova za donoenje posebnog trgovinskog zakonika u Francuskoj, koji je pod nazivom Code de commerce, donet 1807. uz lino uee Napoleona. Znaaj ovog zakonika je ogroman. Zakonik je bio uzor brojnim nacionalnim trovinskim zakonicima: Holandije, Italije, Belgije, panije, Grke, Luksemburga, Srbije, Crne Gore, i dr. Posle ovog zakonika originalne kodifikacije trgovinskog prava izvrene su i u drugim zemljama: u Nemakoj je donet Opti nemaki trgovinski zakonik iz 1861. (kasnije zamenjen

50

Trgovinskim zakonikom iz 1897.), koji je posluio kao uzor za donoenje mnogih nacionalnih trgovinskih zakona (Japana, Poljske, Maarske, i drugih zemalja, ukljuujui i Trgovinski zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1937., koji nikada nije stupio na snagu). Znaajne kodifikacije na polju trgovinskog prava predstavljaju: vajcarski Zakon o obligacijama iz 1911., Graanski zakonik Italije iz 1942., Jednoorazni trgovinski zakonik SAD (Uniform Commercial Code) iz 1962. U razvoju trgovinskog prava posle 1960. zapaa se tendencija reintegracije trgovinskog prava u okvru meunarodnih organizacija regionalnog i univerzalnog karaktera, i u praksi meunarone trgovine. Raspadom SSSR i otpoetim procesima globalizacije i tranzicije u bivim socijalistikim zemljama, trgovinsko pravo dobija sve vie kosmopolitski znaaj u svim oblicima meunarodne trgovine. Trgovinsko pravo danas karakterie razvoj meunarodnih organizacija, univerzalnost koju diktira globalizacija i meunarodni umesto nacionalnog karaktera. U tom smislu, trgovinska pravila donose ili unifikuju norme trgovinskog prava mnoge meunarodne organizacije regionalnog i meunarodnog karaktera: UNIDROIT u Rimu, Haka konferencija o meunarodnom privatnom pravu, Ekonomska komisija UN za Evropu, za Aziju i daleki istok, za Afriku i, za Latinsku Ameriku; Konferencija UN za trgovinu i razvoj, UNCTAD; Meunarodna banka za obnovu i razvoj; Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo, ICAO; Meuvladina savetodavna pomorska organizacija, IMCO; Evropska unija; Evropsko udruenje slobodne trgovine, EFTA, Evropsko vee, Nordijsko vee; Organizacija afrikog jedinstva; Meunarodna trgovinska komora u Parizu, ICC, Meunarodni pomorski komitet, CMI, Udruenje za meunarodno pravo; Komisija UN za pravo meunarodne trgovine, UNCITRAL, i drugi. Veoma vanu ulogu u izgradnji meunarodnog trgovinskog prava imaju meunarodne konvencije, sporazumi i ugovori. Globalizam je, upravo preko meunarodne trgovine i pod uticajem finansijskog kapitala postao danas vano izvorite ujednaavanja normi trgovinskog prava u celom svetu.

51

3. ISTORISKI RAZVOJ TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) PRAVA U SRBIJIPrve ustanove trgovinskog prava javljaju se, na Balkanu, u primorskim trgovakim gradovima. Najrazvijenije trgovinsko pravo je bilo u Dubrovniku, iji statut iz 1272. godine sadri niz pravila, posebno o pomorskoj trgovini. Zakon o pomorskom osiguranju, prvi u svetu, donet je upravo u Dubrovniku 1568. godine. Razvoj trgovinskog (privrednog) prava, u teoriji se povezuje sa pojavom trgovaca i pravila o trgovini na tlu Srbije. Trgovinsko pravo nastalo je i razvijalo se na tradiciji koja je postojala u Srbiji i trajala je do 1946. Srbija nije mnogo kasnila, za vodeim evropskim zemljama u donoenju zakonskih propisa kojima se regulie oblast trgovine. Pod uticajem francuskog Code civil u Srbiji je donet 1844. Graanski zakonik za Kraljevinu Srbiju. Ovaj Zakonik nije sadrao odredbe o trgovakim drutvima, osim odredaba o ugovoru o ortakluku. Trgovaki zakonik u Srbiji je donet 1860. takoe pod uticajem francuskog Code de commerce u obliku skraenog prevoda ovog zakonika. Trgovaki zakonik je sadrao poglavlje O drutvima trgovakim i o pravilima za njih, kojima je utvreno postojanje tri oblika trgovakog ortakluka: javni (pod zajednikim imenom), meoviti (komanditni) i bezimeni (akcionarski)11. Prvi Zakon o akcionarskim drutvima Kraljevine Srbije donet je 1896. Po ugledu na Srpski trgovaki zakon, donet je u Crnoj Gori 1910. Trgovaki zakonik. U Vojvodini se primenjivao hrvatsko-ugarski Trgovinski zakon iz 1875. godine. Kraljevina Jugoslavija je, pre ujedinjenja, bila izdeljena na vie pravnih podruja, to je bila smetnja razvoju trgovine. Zbog toga se, odmah posle ujedinjenja, pristupilo stvaranju jednistvene pravne regulative u oblasti trgovinskog prava: Zakon o zatiti industrijske svojine iz 1922. godine, Zakon o osnivanju akcionarskih drutava iz 1922. godine, Zakon o obezbeenju useva i plodova od grada iz 1923. godine, Zakon o vazdunoj plovidbi iz 1928. godine, Zakon o menici, Zakon o eku, Zakon o steaju iz 1929. godine, Zakon o meunarodnoj konvenciji o automobilskom saobraaju iz 1929. godine i Pravilnik o obaveznom osiguranju putnika u redovnom autobuskom saobraaju iz 1932. godine, Zakon o suzbijanju11

Trgovaki zakonik za Kraljevinu Srbiju, Beograd, 1923.

52

nelojalne utakmice iz 1930. godine, Zakon o radnjama iz 1931. godine i dr. Trgovaki zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine sadrao je, veoma znaajna reenja o trgovcima i trgovakim drutvima (ali ne i o trgovinskim poslovima), naalost, nikad nije stupio na snagu. Period FNRJ, SFRJ, SRJ i Dravne zajednice SCG sadri mnotvo zakona kojima se ureuju svojinski i drugi odnosi, meu kojima i trgovinsko pravo bogatom zakonodavnom aktivnou drave od kojih je neophodno pomenuti: Zakon o dravnim privrednim preduzeima iz 1946. godine, Zakon o upravljanju dravnim privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od strane radnih kolektiva iz 1950. godine, Osnovni zakon o preduzeima iz 1965. godine, Zakon o uduenom radu iz 1976. godine i Zakon o preduzeima iz 1988. godine. Za trgovinsko pravo posebno je znaajno donoenje Optih uzansi za promet robom 1954. godine12 i Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine. Promene u oblicima organizacije preduzea poinju Zakonom o preduzeima iz 1988., kojim se uvodi ravnopravnost svih svojinskih oblika (drutvena, dravna, zadruna, privatna, i drugi oblici svojine). Ove svojinske promene nastavljane su donoenjem Zakona o preduzeima iz 1996., poslednjim te vrste u SR Jugoslaviji. Posle donoenja Ustavne povelje za dravnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru iz 2003., Srbija je donela Zakon o privrednim drutvima 2004. godine13. Ukidanjem dravne zajednice Srbije i Crne Gore, Srbija je nastavila da koristi Zakon o obligacionim odnosima kao centralni izvor trgovinskog prava i donela je brojne propise koji danas ine sistem trgovinskog prava, koje jo uvek nije kodifikovano. Vlada Republike Srbije donela je 16. novembra 2006. godine Odluku o obrazovanju Komisije za izradu Graanskog zakonika Republike Srbije. Ova Komisija je sastavljena od poznatih pravnih stunjaka i stranih eksperata za pojedine oblasti graanskog prava. Za razvoj prava u Srbiji uopte i trgovinskog prava posebno, Graanski zakonik e biti usaglaen sa novim svetskim kretanjima, posebno sa propisima u EU i savremenim dostignuima u oblasti trgovinskog prava u svetu. Usvajanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU u Skuptini Srbije u septembru 2008., i od strane EU u 2010. kada je otpoela i njegova ratifikacija, poinje unifikacija pravnih propisa u naoj zemlji sa modernim evropskim trgovinskim (privrednim) pravom.12 13

Opte uzanse za promet robom, Sl. list FNRJ broj 15/54. Zakon o privrednim drutvima, Sl. glasnik RS 125/2004.

53

IV. ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNIH DRUTAVA U SRBIJI1. PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA U SRBIJIZakon o privrednim drutvima upotrebljava termin privredna drutva za oznaavanje pravnih formi trgovakih drutava (ortako, akcionarsko, komanditno, i drutvo sa ogranienom odgovornou). Zakon ne prihvata termin trgovaaka (trgovinska) drutva. Nae pravo sadri definiciju pojma "privredno drutvo" prema kojoj pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti je privredno drutvo. Zakon o privrednim drutvima prihvata savremeni nain ureivanja svih pravnih formi privrednih drutava, nasuprot konceptu postojanja posebnih zakona za svaku formu privrednog drutva. Nae pravo posebnim zakonom ureuje zadrunu svojinu u obliku zadrunih drutava. Zakon o privrednim drutvima utvruje, meutim, organizaciju i nain rada preduzetnika odnosno individualno organizovanu formu osnivanja ovih oblika privreivanja. U tom smislu, utvren je nain osnivanja i rada jednolanog privrednog drutva i drugih oblika koji se osnivaju kao drutava sa ogranienom odgovornou. Klasifikacije privrednih drutava su u strunoj literaturi date razliito sa najvanijom podelom na drutva lica i drutva kapitala. Drutva lica odlikuju personalna svojstva, poznanstvo i poverenje lanova i neogranienu odgovornost za obaveze drutva. Tako napr. ustupanje udela treem licu trai po pravilu saglasnost svih ortaka. Ovim drutvom upravljaju ortaci a ne posebni organi. Drutva kapitala (kompanije, korporacije), odlikuju smanjena personalna svojstva uz dominaciju interesa kapitala. Udeli u drutvu, naroito akcionarskom, relativno su lako prenosivi. Akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva i snose rizik poslovanja samo do iznosa uloenih u akcije. Drutvima kapitala upravljaju organi drutva u kojima mogu biti i akcionari. U drutva lica spadaju ortako, trgovako (privredno) drutvo i komanditno drutvo, a u drutva kapitala akcionarsko drutvo, komanditno drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou.

54

Privredno drutvo, domae ili strano, moe obrazovati jedan ili vie ogranaka. Ogranak je organizacioni deo privrednog drutva koji nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa treim licima obavlja u ime i za raun privrednog drutva. Ogranak se registruje u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata14. Privredno drutvo se osniva na neodreeno vreme, ako u osnivakom aktu nije odreeno da drutvo traje do odreenog vremena, nastupanja odreenog dogaaja ili postizanja utvrenog cilja.

2. DELATNOST PRIVREDNOG DRUTVADelatnost privrednog drutva utvruje se konstitutivnim aktima privrednog drutva i moe se obavljati ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi (tehniki, kadrovski, sanitarni, zatita na radu, ...). Reenje o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti, donose u upravnom postupku, nadlene inspekcijske slube i drugi nadleni organi. Sloboda privreivanja omoguuje privrednom drutvu da obavlja bilo koju delatnost i da istu registruje. Izuzetno za obavljanje odreenih delatnosti potrebne su prethodne dozvole ili odobrenja nadlenog dravnog organa i, u tom smislu, zahteva se organizovanje tano utvrene forme privrednog drutva (banke i finansijske organizacije, osiguranje, berze, HOV, proizvodnja oruija i sl.). Privredno drutvo moe da promeni svoju delatnost, na nain koji je utvren u aktima drutva. Privredni subjekti mogu da obavljaju delatnost putem raznih pravnih formi i organizacija, individualne i kolektivne forme privrednih drutava. Vrenjem delatnosti privredni subjekti u osnovi obavljaju odreeno preduzetnitvo, na osnovu koga je nastao pojam preduzea kao ekonomske kategorije. U prvi plan svakog preduzea istiu se dva osnovna ciljna aspekta, dobit i profit. Pojam preduzea ili trgovake radnje javlja se kao objekt trgovinskog prava. Nosilac preduzea moe biti pravno lice (trgovinsko-privredno drutvo) i fiziko lice (individualni trgovac). Trgovac kao pojedinac poseduje svoju privatnu imovinu sa kojom ulazi u preduzee za obavljanje privredne delatnosti. Trgovac odgovara celokupnom svojom14

Zakon o privrednim drutvima, Sl. list RS 125/2004, lan 3.

55

privatnom imovinom za obaveze iz svoje trgovake delatnosti. Ako trgovac, na srpskom jeziku preduzetnik, eli da ogranii svoju odgovornost moe da osnuje trgovako drutvo kapitala. Odnos preduzea i njegovog nosioca ne moe se odrediti vlasnitvom jer, preduzee kao celina ne moe biti predmet stvarnog prava. Nae zakonodavstvo i dalje poznaje pojam preduzea kome priznaje pravni subjektivitet. Sa privatizacijom drutvene svojine i sa privatizacijom dravne svojine, i u naem pravu mora se izmeniti pravni pojam preduzea. U tom smislu trgovako drutvo postaje nosilac prava i obaveza u pravnom prometu, kao nosilac preduzea i preduzetne delatnosti koju obavlja sa odreenom imovinom. Preduzee se moe otuiti po razliitim pravnim osnovama: prodaja, poklon, razmena, unoenje kao ulog u drugo privredno drutvo i dr. Preduzee se moe sticati kupovinom svih akcija ili udela u privrednom drutvu. Preduzee se moe dati u zakup ili na plodouivanje a moe se, prenositi i na osnovu posebnih propisa kao to su, statusne promene i nasleivanje. Najvaniji oblik prenosa preduzea drugom nosiocu je prodaja ugovorom o prodaji. Ugovorom o prodaji se prenosi celokupna imovina preduzea kupcu kao novom nosiocu delatnosti. Mogue je da se pojedini predmeti ili imovina izuzmu od prodaje, to se unosi u ugovor o prodaji. Za razliku od odgovornosti sticaoca prilikom prodaje preduzea ili njegovog dela, prilikom sticanja udela ili akcija kupuju se samo prava. Nosilac preduzea prilikom sticanja udela ili akcija ostaje isti, privredno drutvo.

3. OSNIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVAOsnivanje privrednih drutava i preduzetnika u svetu i kod nas je zasnovano na normativnom sistemu, koji omoguava osnivanje svakom osnivau, pravnom i fizikom licu, koji ispuni zakonom propisane uslove. Ovaj sistem prati registracija privrednog drutva, u kome se ne procenjuje celishodnost osnivanja, ve se utvruje ispunjenost uslova za osnivanje drutva. U normativnom sistemu osnivanja privrednih drutava, postoji naelna ravnopravnost osnivaa. Za obavljanje odreene delatnosti, osnivanje privrednih drutava je zakonom uslovljeno odobrenjem nadlenog organa. Dravni organ ceni

56

opravdanost osnivanja i zavisno od procene, na osnovu diskrecionog ovlaenja izdaje ili uskrauje dozvolu za osnivanje. Osim diskrecionog ovlaenja, dravni organ u nekim sluajevima utvruje samo ispunjenost formalnih i materijalnih uslova za osnivanje. Ovu vrstu osnivanja prate taksativno pobrojani uslovi, koji ako su ispunjeni, obavezuju dravni organ da izda dozvolu. Tako Narodna banka Srbije postupa kod osnivanja poslovnih banaka, drutava za osiguranje, u vezi kojih samostalno odluuje. U drugim sluajevima, pre odluke Narodne banke Srbije potrebno je da se dobije i saglasnost, nadlenog nadzornog tela (za osnivanje slobodnih zona), ili od Komisije za hartije od vrednosti (za osnivanje institucija finansijskog trita). Kod sistema koncesije, osnivanje privrednih drutava ili registracija preduzetnika uslovljeno je davanje koncesije nadlenog dravnog organa u propisanom postupku (eksploatacija prirodnih bogatstava, korienje gradskog graevinskog zemljita, korienje zemljita u slobodnim i carinskim zonama, vrenje usluga komunalne delatnost, i dr.)15. Privredna drutva se osnivaju osnivakim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva vie osnivaa ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva. Lica koja osnivaju privredno drutvo su osnivai drutva, koji potpisuju osnivaki akt. Potpisi osnivaa na osnivakom aktu privrednog drutva overavaju se kod suda ili drugog ovlaenog dravnog organa. Osnivaki akt privrednog drutva sadrinski utvruje Zakon o privrednim drutvima, za svaku formu privrednog drutva. Pored osnivakog akta, ortako i komanditno drutvo mogu imati i ugovor ortaka drutva, drutvo sa organienom odgovornou i ugovor lanova drutva, a akcionarsko drutvo i statut. Osnivai i lica koja u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima posle osnivanja pristupe ortakom drutvu su ortaci, u komanditnom drutvu ortaci odnosno komplementari i komanditori, u drutvu sa organienom odgovornou lanovi drutva, a u akcionarskom drutvu akcionari.

15

Zakon o koncesijama, Sl. glasnik RS 55/03.

57

3.1. Registar privrednih drutavaPrivredni subjekti upisuju se u registar koji je propisan zakonom i koji se vodi u sudovima opte ili trgovinske nadlenosti, u Trgovinskim komorama ili specijalizovanim agencijama, osnovanim zakonom. U evropskom pravu dominantan je sistem registracije u sudskom registru. U anglosaksonskim zemljama postoji sistem nezavisne dravne agencije. U nekim zemljama Evrope (Italija, Holandija), registracija se vri u trgovinskim komorama. U naoj zemlji prihvaeno je reenje iz anglosaksonskog prava, Osnovana je zakonom Agencija za privredne registe i izmeten je registar iz Privrednog (Trgovinskog) suda u ovu Agenciju16. U naoj zemlji kao i u svim trinim privredama registrar privrednih subjekata ima javni znaaj i omoguuje uvid svim zainteresovanim poslovnim partnerima upoznavanje sa bitnim injenicama o upisanom privrednom subjektu, to je veoma znaajno za pravni promet. Registar privrednih subjekata sastoji se iz registarskih uloaka sa registarskim listovima. Registarski uloak ima dva dela, aktivan i pasivan. Da bi se lake pratile promene stanja kod privrednog subjekta, u aktivni deo ulau se listovi koji sadre vaee podatke, a u pasivni deo ulau se raniji registarski listovi koji ne odgovaraju stvarnom stanju. U registar privrednih subjekata upisuju se obavezno sva privredna drutva, preduzetnici, zadruge i drugi privredni subjekti odreeni posebnim zakonom kao i ogranci sa ovlaenjima u pravnom prometu. Registar sadri sve injenice koje su vane za pravni promet a naroito: podatke kojima se privredni subjekt identifikuje, pravnom formom i iframa pretenih delatnosti ime i matini broj direktora ili lanova upravnog odbora, odnosno zastupnika, osnovni kapital, skraeno poslovno ime na srpskom i stranom jeziku, kao i sve promene u vezi sa statusom, godinjim i finansijskim izvetajima, itd. Registracija privrednih subjekata se vri prema pravilima upravnog postupka putem registracione prijave. Agencija za registraciju privrednih subjekata proverava samo ispunjenost formalnih uslova za registraciju. U propisanom roku registrator (ovlaeno lice u Agenciji) dostavlja reenje o usvajanju zahteva za registraciju ili zakljuak kojim odbacuje registracionu prijavu u potpunosti ili delimino sa zahtevom da podnosilac otkloni, u roku16

Zakon o agenciji za privredne registre, Sl. glasnik RS 55/04 i 61/05.

58

od 30 dana, utvrene nedostatke. Protiv ovog reenje ili zakljuka podnosilac registracione prijave ima pravo na albu, ministru nadlenom za poslove privrede. Ova alba se podnosi preko Agencije za privredne registre, kako bi registrator, ako oceni da je alba osnovana, mogao da donese novo reenje ili da stavi zakljuak van snage i usvoji zahtev za registraciju. Nadleni ministar kada odluuje o albi istu moe odbaciti ili odbiti, zameniti pobijeno reenje, ponititi pobijeni zakljuak, u roku od 30 dana od dana podnoenja. Protiv reenja ministra u svim sluajevima, ako je strana nezadovoljna moe pokrenuti upravni spor. Registrovani podaci od znaaja za pravni promet objavljuju se istog dana po donoenju reenja o registraciji, na interenet strani Agencije za privredne registe po slubenoj dunosti. Dostavljanjem reenja o registraciji, privredni subjekat stie pravo ravnopravnog uea u pravnom prometu sa drugim privrednim subjektima. Na osnovu ovog reenja privredno drutvo i preduzetnik pristupa izradi peata, vri upis u registar carinskih obveznika u upravi carina (ako obavlja spoljnotrgovinski promet), podnosi zahtev nadlenim inspekcijskim organima (trina inspekcija, inspekcija rada, i dr.), radi dobijanja reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje registorvanih delatnosti, otvara raun u poslovnoj banci i pribavlja u poreskom organu poresko-indentifikacioni broj.

3.2. Sedite privrednog subjektaSedite privrednog drutva je veoma vano za identifikaciju u pravnom prometu. Privredno drutvo mora imati sedite, koje se utvruje u osnivakom aktu. U svetu postoje razliita reenja u vezi sa seditem privrednog drutva. Privredno drutvo moe imati registrovano sedite po mestu osnivanja, koje moe biti razliito u odnosu na mesto obavljanja delatnosti drutva ili za mesto odakle se upravlja drutvom. Sedite prema ovom konceptu je esto advokatski biro, ili adresa na kojoj se nalazi raunovoa ili revizor, gde se prima pota i gde se nalaze dokumenta za kontrolu od strane ovlaenih organa. Prema drugom konceptu sedite privrednog drutva je u mestu gde drutvo obavlja glavnu delatnost ili se upravlja drutvom. U Zakonu o privrednim drutvima, prihvaeno je reenje da sedite privrednog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovima drutva.

59

Sedite privrednog drutva, prema naim zakonskim propisima, odreuje se osnivakim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Sedite ima stvarni i pravni znaaj: za ispunjavanje fiskalnih obaveza; za odreivanje mesne nadlenosti sudova i dravnih organa u kontroli rada drutva; u parninom, vanparninom, izvrnom i upravnom postupku; za sklapanje ugovora; za odreivanje nadlenosti u steajnom postupku, itd. Na promenu sedita koje je utvrdio osniva primenjuju se pravila iz osnivakog akta. Promena sedita odnosno adrese, obavezno se registruje i objavljuje od strane Agencije za privredne registre. Ako se sedite privrednog drutva menja izvan granica zemlje, postupa se u skladu sa posebnim propisima.

3.3. Poslovno ime privrednog drutvaPoslovno ime je naziv pod kojim privredno drutvo posluje. Poslovno ime privrednog drutva ne moe da bude istovetno ili zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog drutva, iz iste delatnosti, niti da izaziva zabunu o privrednom drutvu ili o njegovoj delatnosti. Privredno drutvo i preduzetnik, kao privredni subjekti, moraju se pojavljivati u pravnom prometu pod posebnim imenom, koje se u praksi naziva poslovno ime (raniji termin firma). Poslovno ime mora sadrati elemente utvrene u Zakonu o privrednim drutvima. Ukoliko poslovno ime ne sadri utvrene elemente privrednom subjektu se uskrauje registracija. Poslovno ime ortakog drutva sadri oznaku ortako drutvo ili skraenicu o.d. ili od. Poslovno ime komanditnog drutva sadri oznaku komanditno drutvo ili skraenicu k.d. ili kd. Poslovno ime drutva s ogranienom odgovornou sadri oznaku drutvo s ogranienom odgovornou ili skraenicu d.o.o. ili doo. Poslovno ime akcionarskog drutva sadri oznaku akcionarsko drutvo ili skraenicu a.d. ili ad. Poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije sadri i oznaku, u likvidaciji17.

17

Zakon o privrednim drutvima, lan 18.

60

Privredno drutvo moe u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i jedno ili vie modifikovanih i/ili skraenih poslovnih imena samo ako su ta imena navedena u osnivakom aktu, pod istim uslovima i na nain pod kojima se koristi poslovno ime. Izbor poslovnog imena je u naelu slobodan. Poslovno ime je uslovljeno kada je re o nazivu drave, domae ili strane, i simbola drave i meunarodnih organizacija (grb, zastava, amblem ili druge oznake) koji se mogu uneti u poslovno ime privrednog drutva samo po odobrenju nadlenog dravnog organa. Dravni organ e uskratiti ovo odobrenje ako bi delatnost privrednog drutva kompromitovala njihov ugled ili ako u toku korienja poslovni renome nanosi tetu njihovom ugledu (odlukom nadlenog suda brie se iz registra). Poslovno ime svakog privrednog drutva ili preduzetnika moe sadrati, pored obaveznih elemenata i neke neobavezne elemente radi lakeg raspoznavanja na tritu (razni dodaci u vidu crtea, boja, slika, skica ili pojedinih ukrasa, oznaka godine osnivanja, itd). Ovi elementi se ne mogu dodavati poslovnom imenu ukoliko su napr. podaci neistiniti (godina osnivanja, vrsta privrednog drutva), ili su suprotne moralu ili ako sadre slubene znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta. Poslovno ime privrednog drutva ili preduzetnika moe da sadri ime ili deo imena fizikog lica, uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, uz saglasnost svih naslednika prvog naslednog reda. Fiziko lice ili njegovi naslednici mogu da trae sudsku zatitu i brisanje imena u sluaju da privredno drutvo svojim poslovanjem, nainom rada ili na drugi nain povreuje ast i ugled lica ije ime koristi. Poslovno ime privrednog drutva koristi se u poslovanju, pravnom prometu, i u svakodnevnim poslovnim komunikacijama, putem memoranduma. Poslovna pisma i drugi dokumenti privrednog drutva, ukljuujui i one u elektronskoj formi, koji su upueni treim licima sadre podatke, o poslovnom imenu i pravnoj formi drutva, seditu, broju registracije drutva, poslovnom imenu i seditu banke kod koje ima raun i broj rauna, i poreskom identifikacionom broju. Poslovna pisma drutva sa ogranienom odgovornou, zatvorenog i otvorenog akcionarskog drutva, pored navedenih podataka sadre i podatke o osnovnom kapitalu drutva sa naznakom koliko je od toga uplaeni i uneti, a koliko upisani kapital. Poslovno ime privrednog drutva je na srpskom jeziku i pismu koje je u slubenoj upotrebi. Poslovno ime privrednog drutva i preduzetnika moe biti na stranom jeziku, odnosno moe da sadri i pojedine strane rei ako su

61

uobiajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajue rei u srpskom jeziku, odnosno ako se radi o reima na mrtvom jeziku (starogrki, staroslovenski, latinski). Poslovno ime se istie na poslovnim prostorijama u obliku punog, skraenog, modifikovanog, a moe i kumulatino. Poslovno ime privrednog drutva i preduzetnika uiva pravnu zatitu, na osnovu zakona, po osnovu postojanja opravdanog poslovnog interesa, po osnovu nelojalne utakmice i krivino pravnu zatitu. Poslovno ime privrednog drutva menja se na nain utvren osnivakim aktima privrednog drutva i preduzetnika. Svaka promena poslovnog imena proizvodi pravno dejstvo prema treim licima, nakon registracije. Poslovno ime se moe prenositi samo zajedno sa privrednim drutvom na nain utvren zakonom.

3.4. Poslovne knjige privrednog drutvaPoslovne knjige su jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika. Poslovne knjige se zakljuuju posle knjienja svih poslovnih promena i obrauna na kraju poslovne godine ili u toku poslovne godine u sluaju statusnih promena, prestanka subjekta prava i u drugim sluajevima koji su propisani zakonom. Privredna drutva i preduzetnici vode poslovne knjige u naoj zemlji po sistemu dvojnog knjigovodstva. Knjienje poslovnih promena u kapitalu i imovini obavlja se na osnovu raunovodstvenih isprava. Raunovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom dogaaju u vezi sa poslovanjem drutva. Kontrolom raunovostvenih isprava pre knjienja, utvruje se njihova istinitost, raunska tanost, potpunost i zakonitost. Poslovne knjige predstavljaju javne isprave i sastoje se od dnevnika, glavne knjige i pomonih knjiga. Glavna knjiga i dnevnik prema naim propisima, uvaju se deset godina, a pomone knjige pet godina18. Pored poslovnih knjiga preduzetnici sastavljaju i prezentuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu i godinji raun, sa stanjem

18

Zakon o raunovodstvu i reviziji, Sl. glasnik RS 46/06, lan 23.

62

na poslednji dan tekue godine. Finansijski izvetaji velikih i srednjih preduzea su: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izvetaje. Finansijski izvetaji malih privrednih drutava i preduzetnika su bilan stanja i bilans uspeha. Zakon o raunovodstvu i reviziji razvrstava preduzea na mala, srednja i velika prema tri kriterijuma: broj zaposlenih, ukupan godinji prihod i prosena vrednost imovine. Finansijski izvetaji privrednih drutava i izvetaji o izvrenoj reviziji uvaju se 20 godina. Privredna drutva i preduzetnici duni su da voenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja vre u skladu s raunovodstvenim naelima definisanim u okviru Meunarodnih raunovodstvenih standarda i Meunarodnih standarda revizije. Privredno drutvo obavezno je da sastavi godinji raun (zakljuak) sa bilansom stanja na dan 31. decembra, kao i prihode, rashode i rezultate poslovanja od poetka poslovne godine do dana utvrivanja stanja. Godinji raun, sa svim svojim delovima podlee kontroli od jednog ili vie revizora (izuzev malih privrednih drutava). Revizori su duni da verifikuju da li je izvetaj uprave o poslovanju u saglasnosti sa godinjim raunom. Nakon ove verifikacije godinji raun i izvetaj uprave dostavljaju se skuptini na usvajanje, a posle odluke skuptine organizaciji nadlenoj za voenje registra boniteta pravnih lica. Uredno odobren godinji raun zajedno sa izvetajima uprave o poslovanju i izvetajima revizora dostavljaju se u izvodima, registru privrednih drutava i objavljuju (ova obaveza ne vai za mala privredna drutva).

4. ODGOVORNOST OSNIVAA PRIVREDNOG DRUTVASvi privredni subjekti odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Zbog toga je posebno bitno, ko odgovara za obaveze privrednih subjekata (osniva, akcionar, povezano drutvo ili drugo lice). U privrednom pravu je utvreno pravilo da osnivai pravnih formi drutava kapitala ne odgovaraju za obaveze privrednog drutva, odnosno njihova materijalna odgovornost je limitirana iznosom ugovorenog uloga u kapitalu drutva.

63

Osnivai drutva i druga lica, odgovaraju za obaveze u vezi sa osnivanjem privrednog drutva solidarno, celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa treim licima koja imaju potraivanja po tom osnovu, nije drugaije odreeno. Privredno drutvo odgovara solidarno sa osnivaima ako posle registracije preuzme utvrene obaveze, u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima. Ortaci, lanovi i akcionari privrednog drutva duni su da uloe svoje ugovorene uloge u imovinu drutva u skladu sa zakonom, osnivakim aktom, ugovorom ili drugim aktom drutva. Na osnovu uloga ortaci, lanovi drutva, stiu udeo u drutvu a akcionari akcije drutva. Kada je predmet uloga svojina, svi uneti ulozi u imovinu privrednog drutva svojina su drutva i ne mogu biti korieni od ortaka, lanova i akcionara kao njihova lina imovina. Pomenuta lica privredno drutvo ne moe osloboditi od odgovornosti niti da im umanji obaveze po osnovu odgovornosti, jer ova lica nemaju pravo na povraaj uloga ili na kamatu na ulog u privredno drutvo. Uplaeni ulozi postaju kapital drutva kao materijalna osnova za nastupanje u pravnom prometu. Imovinu drutva ini pravo svojine i druga prava koje drutvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem. Osnovni kapital drutva predstavlja razliku izmeu ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza drutva, odnosno ukupna vrednost udela ili akcija u drutvu. Solidarna odgovornost prema Zakonu o privrednim drutvima predstavlja u osnovi solidarno jemstvo regulisano Zakonom o obligacionim odnosima. Odgovornost solidarnog dunika je u principu akcesorna i zavisi od obaveze glavnog dunika. Supsidijarna odgovornost nastaje na osnovu ugovora. Ova odgovornost predstavlja obino jemstvo, od koga se veoma malo razlikuje kao i solidarna odgovornost od solidarnog jemstva. Supsidijarna odgovornost se ne razlikuje od solidarne odgovornosti po dejstvu, jer ako ima vie supsidijarnih dunika oni su meu sobom solidarni. Poverilac kod supsidijarne odgovornosti, mora prvo da trai naplatu svog potraivanja od glavnog dunika. Ako ne uspe da se nalplati, u celosti ili delimino, tek tada moe traiti naplatu od supsidijarnih dunika. Pravo regresa nakon ispunjenja obaveza imaju solidarni, odnosno supsidijarni dunik, za ispunjenu obavezu prema poveriocu. Pravo regresa ostvaruje prema ostalim dunicima na osnovu pravila utvrenih u Zakonu o obligacionim odnosima. Komanditori komanditnog drutva, kao i lanovi drutva sa ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva mogu, prema

64

treim licima, lino odgovarati za obaveze drutva samo ako zloupotrebe privredno drutvo za nezakonite ciljeve, ili ako sa imovinom privrednog drutva raspolau kao sa sopstvenom imovinom, kao da privredno drutvo uopte ne postoji. U tom sluaju, odgovornost navedenih lica utvruje nadleni sud, pri emu uzima u obzir sve okolnosti vezane za zloupotrebu pravnog lica.

5. ZASTUPANJE PRIVREDNIH SUBJEKATAPrivredni subjekti preuzimaju obavezu u pravnom prometu putem zastupanja. Zastupnik istupa u ime i za raun privrednog drutva ili preduzetnika. Preuzeta prava i obaveze iz zakljuenih pravnih poslova, putem zastupanja, su prava i obaveze privrednog drutva. Privredna drutva kao pravna lica i ne mogu direktno istupati u pravnom prometu, ve to ine samo preko svojih zastupnika. Preduzetnik moe, meutim, direktno sklapati pravne poslove ili to initi preko imenovanog zastupnika ili punomonika. Prema Zakonu o privrednim drutvima, privredno drutvo zastupa direktor. Ovo zakonsko zastupniko ovlaenje proizilazi iz statusa direktora, koji se u poslovima zastupanja pojavljuje, kao organ, odnosno sastavni deo privrednog drutva. Pored direktora, osnivakim ili drugim aktom privrednog drutva mogu se, kao zastupnici odrediti i druga lica, koji se u tom svojstvu obavezno upisuju u registar na isti nain kao i direktor. Ako ima vie zastupnika privrednog drutva istim optim aktom obavezno se razgraniavaju njihova zastupnika ovlaenja, koja se upisuju u registar. Za razliku od zastupnika koji svoja ovlaenja za zastupanje zasnivaju na osnovu zakona i akata deponovanih u registar, punomonici svoja ovlaenja za zastupanje zasnivaju iz punomoja dobijenog od zastupnika privrednog drutva. Punomoje za zastupanje moe dati, iskljuivo u pismenom obliku, samo zakonski zastupnik privrednog drutva, kao i preduzetnik, u okviru ovlaenja koja imaju po zakonu. Punomoje moe dati i ovlaeno lice za zastupanje koje je odreeno aktom nadlenog organa. Davanjem punomoja za zastupanje privrednog drutva, ili preduzetnika drugom licu ne prestaju ovlaenja zastupnika koji je dao punomoje.

65

Zakon o obligacionim odnosima predvia pet formi punomoja: opta (generalna), posebna (specijalna), poslovna, punomo po zaposlenju i punomo trgovinskog putnika19. Zakon o privrednim drutvima pored ovih formi utvruje i prokuru20. Opta (generalna) punomo predstavlja ovlaenje zastupnika da preduzima pravne poslove koji ulaze u redovno poslovanje privrednog subjekta. U redovne poslove spadaju svi tekui poslovi vlastodavca generalne punomoi, ali ne i vanredni poslovi kao to su, otuenje ili najam osnovnog sredstva, osnivanje privrednog drutva i slino. Posebna (specijalna) punomo predstavlja ovlaenje za obavljanje poslova koji ne ulaze u redovno poslovanje, a punomonik iste moe obavljati samo na osnovu posedovanja posebne punomoi. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, punomonik ne moe, bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj, preuzeti meninu obavezu, zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu kao ni odrei se nekog prava bez naknade. Poslovna punomo (opta i posebna), proizilazi iz Zakona o obligacionim odnosima i predstavlja ovlaenje prema kome, punomonik moe obavljati sve poslove koji su uobiajeni, u vrenju poslovne delatnosti privrednog subjekta u pravnom prometu. Punomonik na osnovu poslovnog punomoja, ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnost, preuzeti menine obaveze, ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio specijalno punomoje za svaki takav posao. Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene poslove, ali ova ogranienja imaju dejstvo prema treem licu, samo ako je, to lice, za njih znalo ili moralo znati. Punomo po zaposlenju proizilazi iz Zakona o obligacionim odnosima i odnosi se na lice koje u privrednom drutvu obavlja poslove koji se odnose na zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora. Na osnovu ove vrste punomoja ova lica zakljuuju i izvravaju utvrene poslove po osnovu zaposlenja na odgovarajuem radnom mestu. Najee su to prodavci u prodavnicama, konobari i druga lica u ugostiteljstvu, zaposleni na poslovima alterske slube u banci, osiguranju, poti i sl., ije ovlaenje za zakljuenje i ispunjenje ugovora proizilazi iz samog obavljanja odreene radne dunosti. Granice njihovih ovlaenja odreene su, obiajima poslovnog prometa, granicama radnih dunosti na datom radnom mestu,19 20

Zakon o obligacionim odnosima, lan 43-48. Zakon o privrednim drutvima, lan 26-30.

66

bez posebnog punomoja. Punomonik po zaposlenju je napr. i kapetan broda ali i voza kamiona ili autobusa u meunarodnom drumskom saobraaju. Punomo trgovakog putnika je ovlaenje, dato od privrednog drutva ili preduzetnika, trgovakom putniku, koje se odnosi na prodaju robe, prikupljanje porudbina i sl. Trgovaki putnici mogu zakljuivati i ugovore o prodaji robe samo ako imaju posebno ovlaenje. Trgovaki putnici posluju na osnovu prezentacije uzoraka, prospekata, kataloga ili demonstracija proizvoda ime vre funkciju ekonomske propagande za vlastodavca i imaju vanu ulogu u prikupljanju porudbina. Ovlaenje trgovakog putnika za prodaju robe, ne daje pravo na naplatu prodajne cene niti pravo da prodaje robu na kredit, ukoliko punomo ne sadri takva ovlaenja. Trgovaki putnik nije putujui agent. Putujui agent se pojavljauje na tritu u formi agenta na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju privrednog drutva kao komitenta. Prokura je specifina forma zastupanja ija sadrina je unapred odreena zakonom. Nosilac prokure naziva se prokurist. Prokura je u nae pravo preuzeta iz Trgovinskog zakona Nemake i prvi put je bila ureena u Trgovakom zakonu za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1937. godine. Prokura je nepoznata u francuskom pravu. Prokura predstavlja iroko punomoje za obavljanje svih pravnih poslova i radnji iz delatnosti privrednog drutva, osim otuenja i optereenja nepokretnosti. Prokurist moe, meutim, da preduzima pravne radnje i u odnosu na ove poslove ako su u prokuru izriito ukljueni. Prokuru je poznavao i Osnovni zakon o preduzeima iz 1965. godine. Zakon o udruenom radu iz 1976 i Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, nisu predvideli prokuru kao oblik zastupanja. Prokura je, prema tome, zakonska forma ovlaenja kojom privredno drutvo, ovlauje jedno ili vie lica za zakljuuvanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou privrednog drutva. Ako u prokuri nije izriito navedeno da je data samo za ogranak privrednog drutva smatra se da je data za celo privredno drutvo. Prokuru daje privredno drutvo, jednom licu ili veem broju lica, kao pojedinanu ili zajedniku. Ako je prokura data veem broju lica kao zajednika, pravni poslovi koje zakljuuju ili radnje koje preduzimaju prokuristi punovani su samo uz saglasnost svih tih lica. Prokura se daje iskljuivo u pisanom obliku i ne moe se prenositi. Prokurista potpisuje privredno drutvo svojim punim imenom sa naznakom pp iz ega se vidi njegovo svojstvo. Prokuru privredno drutvo moe da opozove u svako doba. Ako je prokura opozvana, prokurista moe prema privrednom drutvu

67

ostvarivati prava koja proizilaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano. Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog lana ili akcionara drutva koje je dalo prokuru. U registar privrednih subjekata upisuje se registracija prokure i prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja oznaava njegovo svojstvo.

6. DUNOST PREMA PRIVREDNOM DRUTVU 6.1. Subjekti dunosti prema privrednom drutvuZakonom o privrednim drutvima utvrene su dunosti prema privrednom drutvu koja imaju: svi ortaci u ortakom drutvu; komplementari komanditnog drutva; kontrolni lanovi drutva s ogranienom odgovornou ili akcionarskog drutva; zastupnici drutva; lanovi upravnog odbora, lanovi izvrnog odbora, alnovi odbora revizora i interni revizor drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva; lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva; i likvidacioni upravnik privrednog drutva21. Lica koja imaju dunost prema privrednom drutvu, u obavezi su da izvravaju svoje poslove savesno, sa panjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog drutva. Ova lica duna su da svoju procenu zasnivaju na informacijama i miljenjima lica strunih za odgovarajuu oblast za koje veruju da su u tom pogledu savesna i kompetentna. Ako na osnovu takve procene nastane teta ova lica ne odgovaraju za tetu. Ovim odredbama, Zakon o privrednim drutvima sankcionie laicizam u rukovoenju, odluivanju i voenju poslova privrednog drutva i afirmie odgovornost strunih lica za savete, preporuke i miljenja koja su od znaaja za poslovanje privrednog drutva. Privredno drutvo je samo na prvi pogled pravni subjekt sa najveim interesom jednog ili vie vlasnika. U praksi postoje vie interesa koji se uglavnom ostvaruju povezano i sinhronizovano. Pored interesa vlasnika u privrednom drutvu postoje interesi ortaka, lanova i akcionara, poverilaca, zaposlenih, uprave, i interes samog privrednog drutva. Ovi interesi su kontradiktorni i predstavljaju stalno arite konflikta. Razliite interese21

Zakon o privrednim drutvima, lan 31.

68

zakonodavac usklauje putem zakonskih odredbi, na takav nain da privredni subjekat funkcionie normalno. Ukoliko doe do sukoba interesa sporovi se reavaju uhodanim pravnim putevima koji obiluju kompromisima jer ako se ovi interesi ne usklade oni mogu da deluju razorno na pravnu sigurnost, investiciono poverenje i trinu poziciju privrednog drutva. Interes privrednog drutva je svakako u prvom redu primarni interes vlasnika drutva, koji je odreen osnivakim aktom. Privredno drutvo je, pre svega, imovinska zajednica, u kojoj zbog postojanja vie vlasnika, interes nije idilian. Interes veinskog vlasnika suprotstavljen je interesu manjinskog vlasnika. U okviru grupe veinskih vlasnika mogu postojati takoe razliite vrste interesa zbog razliitih odnosa vlasnika prema imovini privrednog drutva (vlasnik preduzetnik, vlasnik investitor, vlasnik pekulant, itd). Interes poverilaca je veoma istaknut u poziciji privrednog drutva na tritu. Privredno drutvo ne posluje samo sa sobom ili samo sa svojim vlasnicima nego, na tritu nastupa sa mnotvom poverilaca iji interes se titi zakonodavstvom i drugim poznatim i utvrenim pravilima, zbog pravne sigurnosti i opstanka trinog poslovanja. Interes poverilaca je primarni interes zakonodavca ali i privrednog drutva. Interes zaposlenih se najbolje ogleda u brojnim zahtevima zaposlenih da poboljaju uslove rada, uveeju primanja po osnovu rada i odre zaposlenost na dui rok. Osnovni kapital privrednog drutva moe se uveati samo radom zaposlenih, zbog ega i vlasnici drutva imaju interes da tite poloaj zaposlenih radnika. U tom pravcu postoje brojni organi zajednikog karaktera koji razreavaju konflikte vlasnika i zaposlenih. Drava i uprava esto podstiu akcionarstvo zaposlenih, oblike uea zaposlenih u upravljanju, reavanje pitanja obustave rada, naknada za rad, zatite na radu, i sl. Interes uprave je poseban interes koji se ne mora poklapati sa interesom ostalih zaposlenih u drutvu. Uprava moe biti vlasnik akcija ili udela u drutvu, zbog ega je interes uprave suprotstavljan interesu ostalih vlasnika akcija ili udela u drutvu. Uprava privrednog drutva, prema tome, deluje u uslovima suprotstvljenih interesa na najbolji nain da privredno drutvo ima visoki rejting na tritu ili na berzi, to esto nije u skladu sa interesima zaposlenih ili vlasnika drutva.

69

6.2. Dunost lojalnosti prema privrednom drutvuLica koja u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima imaju dunosti prema privrednom drutvu, obavezna su i na savesno i lojalno ponaanje prema drutvu. Ova lica imaju lini interes, zbog ega su duna naroito da, ne koriste imovinu privrednog drutva u linom interesu, ne koriste povlaene informacije u privrednom drutvu za lino bogaenje, ne zloupotrebljavaju pozicije u privrednom drutvu za lino bogaenje, ne koriste poslovne mogunosti privrednog drutva za svoje line potrebe i sl. Ove dunosti smatraju se dunostima lojalnosti prema privrednom drutvu.

6.2.1. Lini interes i povezana licaLini interes, definie Zakon o privrednim drutvima kao postojanje interesa jednog lica, koje moe biti veinski vlasnik ili imati iroka ovlaenja u privrednom drutvu. Lini interes postoji ako lica koja imaju dunost prema drutvu ili su kao lan njegove porodice: ugovorna strana u pravnom poslu sa privrednim drutvom; u finansijskom odnosu sa licem iz pravnog posla ili radnje koje zakljuuje ugovor sa privrednim drutvom ili koje ima finansijske interese, po osnovu kojih se razumno moe oekivati da utiu na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog drutva; lice koje je pod kontrolnim uticajem strane iz pravnog posla ili radnje ili lica koje ima finansijski interes u pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano moe oekivati da utiu na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog drutva. Da ne bi bilo nedoumica u tumaenjima u vezi sa lanovima porodice, Zakonom o privrednim drutvima (lan 34) utvreno je da se lanovima porodice smatraju: brani drug ili/i roditelji, brat ili sestra tog branog druga; njegovo dete, roditelji, brat, sestra, unuk ili brani drug bilo koga od ovih lica; njegov krvni srodnik u pravoj liniji ili u pobonoj liniji do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zakljuno sa prvim stepenom; druga lica koja sa tim licem ive u zajednikom domainstvu. Ovako iroko definisanje lica, kao lanova porodice, je pokuaj zakonodavca u naoj zemlji da definie povezana lica u vezi sa poslovanjem privrednog subjekta na tritu.

70

6.2.2. Sukob interesaVeoma iroki krug povezanih lica je uticao na blie odreivanje pravnog posla koji nastaju iz trinog odnosa privrednog posla sa povezanim licima. Da svaki pravni posao koji je zakljuen sa irokim krugom povezanih lica ne bi predstavljao povredu pravila sukoba interesa koji zahteva odgovornost lica ili eventualnu naknadu tete, zakonom je utvreno da pravni posao koji je odobren u dobroj veri i u interesu privrednog drutva, ne predstavlja sukob interesa kada je odobren: od svih drugih ortaka koji nemaju lini interes (u sluaju ortakog drutva), od svih komplementara koji nemaju lini interes (u sluaju komanditnog drutva), ako osnivakim aktom nije odreeno da o tome odluuje veina ortaka odnosno komplementara odluka se donosi u skladu sa osnivakim aktom; veinom glasova skuptine lanova koji nemaju lini interes (u sluaju drutva s ogranienom odgovornou); veinom glasova lanova upravnog odbora koji nemaju interesa u tom poslu, a u sluaju da takva veina ne postoji, veinom glasova akcionara, koji nemaju lini interes (u sluaju akcionarskog drutva). Pravni posao sa privrednim drutvom u kome postoji sukob interesa sa drutvom lica koja imaju dunosti prema privrednom drutvu, a koji nije odobren u skladu sa lanom 35 Zakona o privrednim drutvima ili za koje nije pruen dokaz da je u interesu privrednog drutva u vreme zakljuenja ili u vreme izvrenja, je nitav.

6.2.3. Zabrana konkurencijeLica koja prema Zakonu imaju dunosti prema privrednom drutvu ne mogu, direktno ili indirektno, biti angaovana u drugom privrednom drutvu konkurentske delatnosti. Izriita zakonska zabrana, u odnosu na lica koja imaju dunosti prema privrednom drutvu, ukljuuje zaposlenje, svojstvo preduzetnika, svojstvo ortaka ili komplementara, svojstvo kontrolnog lana ili akcionara, svojstvo lana organa drugog drutva, zastupnike drutva, likvidacionog upravnika drutva, i lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva.

71

Osnivakim aktom moe se odrediti da zabrana konkurencije, navedenim licima, traje i posle prestanka njihovog svojstva, koje je osnov za zabranu konkurencije, ali ne due od dve godine od prestanka tog svojstva.

6.2.4. Posledice povrede sukoba interesa i zabrane konkurencijePovreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom drutvu pored prava na naknadu tete i pravo da se: poslovi koje izvri to lice za svoj raun priznaju kao poslovi izvreni za raun privrednog drutva; privrednom drutvu preda svaki novani iznos koji je ostvaren od poslova koji su obavljeni za raun tog lica; sva potraivanja koja proizilaze iz posla, obavljenog za raun tog lica koje povreuje pravila, ustupe privrednom drutvu. Prava koje privredno drutvo ima po osnovu povrede sukoba interesa i pravila konkurencije, moe ostvariti privredno drutvo i ortak, lan ili akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, u roku od 60 dana od dana saznanja za uinjenu povredu, odnosno 3 godine od dana uinjene povrede.

6.2.5. Poslovna tajnaPoslovnom tajnom smatra se informacija o poslovanju odreena osnivakim aktom, aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom lanova drutva, odnosno osnivakim aktom ili statutom akcionarskog drutva, za koju je oigledno da bi prouzrokovala znatnu tetu privrednom drutvu ako doe u posed treeg lica. Poslovnom tajnom privrednog drutva se ne mogu proglaavati niti smatrati informacije ije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom, ili koje su u vezi sa povrednom zakona, dobre poslovne prakse ili pincipa poslovnog morala. Poslovna tajna ne moe biti ni informacija o osnovanoj sumnji na postojanje korupcije. U svim ovim sluajevima objavljivanje takvih informacija je zakonito, jer se na taj nain titi javni interes. Ako je osnivakim aktom ili statutom utvrena sadrina poslovne tajne, lica koja povrede ovu odredbu odgovaraju za tetu prouzrokovanu

72

privrednom drutvu odavanjem poslovne tajne treim licima. Zakonska zatita lica koja postupajui savesno i u dobroj veri ukazuje nadlenim organima na postojanje korupcije, je obezbeena u odnosu na progon ovih lica od strane vlasnika ili drugih lica u privrednom drutvu.

6.2.6. Promena pravila dunosti prema privrednom drutvuPrivredna drutva pored utvrenih dunosti u Zakonu o privrednim drutvima mogu utvditi i druge dunosti koje su od znaaja za rad i poslovanje privrednog drutva ali nisu u suprotnosti sa zakonom, poslovnim moralom i dobrim poslovni obiajima. Privredno drutvo ukljuujui i otvoreno akcionarsko drutvo moe osnivakim aktom, ugovorom ili statutom utvrditi poslove, vrstu i nain obavljanja poslova, kao i mesto obavljanja poslova koji ne predstavljaju zabranu konkurencije privrednom drutvu.

7. INDIVIDUALNA I DERIVATIVNA TUBA U PRIVREDNOM DRUTVUIndividualnu tubu moe podii svaki ortak, lan ili akcionar kome je odlukama organa drutva ili radnjama lica koje ima dunosti prema privrednom drutvu, prouzrokovana neka teta, povredom dunosti utvrenih u Zakonu o privrednim drutvima (neisplaena ili utajena dividenda, netano prikazivanje rezultata poslovanja drutva kako bi se izbegla isplata dividende, povreda prava preeg upisa akcija pri poveanju osnovnog kapitala drutva, prinuda akcionara da upiu akcije pri povanju osnovnog kapitala pod nepovoljnim uslovima i dr.). Tueni po ovoj tubi je uvek privredno drutvo, odnosno drutvo i lanovi organa drutva (koji su odgovorni za takvu odluku), ili/i druga lica koja u skladu s zakonom imaju dunosti prema privrednom drutvu, ijom povredom vrenja su prouzrokovali tetu tuiocu. Individualnu tubu moe podii jedno lice u svoje ime ili vie lica koja deluju zajedno, kao suparniari. Kolektivna tuba je takoe tuba koju podie jedan ili vie ortaka, lanova ili akcionara protiv drutva ili odgovornih lica, radi priznavanja

73

nekog prava koje im pripada. Ova tuba deluje i prema drugim ortacima, lanovima ili akcionarima koji se nalaze u istoj situaciji, koje drutvo moe priznati i ako eventualno nisu bili suparniari u predmetnom sporu. Derivativna (izvedena) tuba se podnosi protiv lica koja imaju dunosti prema privrednom drutvu ako takvu tubu ne pokrene samo drutvo, ovaj postupak po principu derivacije (izvedeno pravo) u svoje ime a za raun drutva moe pokrenuti svaki komanditor, lan ili akcionar koji pojedinano ili zajedno imaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva. Zakon o privrednim drutvima ne daje pravo na tzv. viestruku derivaciju (mogunost podizanja ovih tubi ne samo u drutvu gde lice ima status komanditora, lana i akcionara ve i u povezanim drutvima). Pravo na podizanje derivativnih tubi je zakonsko pravo, te se ono ne bi moglo iskljuiti ili ograniiti, na bilo koji nain, osnivakim aktom, statutom ili odlukom organa drutva. Zakon o privrednim drutvima iskljuuje mogunost vansudskog reavanja sporova po pokrenutim derivativnim tubama, da bi spreio mnoge zloupotrebe koje su bez takvog reenja mogue u praksi. Institut derivativnih slubi ne postoji za ortako drutvo po osnovu zakona. Ortako drutvo moe, meutim, da osnivakim aktom utvrdi ovo pravo ortaka drutva.

8. INFORMISANJE, OBJAVLJIVANJE I ZASTARELOSTInformisanje kao individualno pravo, je zakonom utvren oblik dostupnosti informacija i dokumenata ortacima, lanovima ili akcionarima, o poslovanju i finansijskom stanju privrednog drutva. Osnivakim aktom propisuju se oblici i rokovi obavetavanja osnivaa privrednog drutva. Ovo lino pravo je kao takvo neprenosivo. Pravo na informisanje svodi se ne samo na opte interesovanje o poslovanju drutva ve i na konkretan uvid u poslovne knjige, finansijske pokazatelje i sl. Nadleni organ ili ovlaeno lice privrednog drutva, koje onemogui uvid u informacije o poslovanju drutva odgovara za tetu koja je takvim ponaanjem prouzrokovana. Ako nadleni organ u privrednom drutvu, propusti da izvri dunost propisanu u osnivakom aktu ili statutu drutva, osnivai mogu podneti pisani zahtev sudu da u vanparninom postupku izda obavezujui nalog za postupanje odgovornih lica.

74

Privredno drutvo koje emituje hartije od vrednosti putem javne ponude dostavlja registru radi objavljivanja, informacije sadrane u dokumentima, utvrenim zakonom, kojim se regulie trite hartija od vrednosti.

9. ZABRANA IZBORAZakonom o privrednim drutvima uvedena je zabrana izbora odnosno vrenja odgovornih dunosti u privrednom drutvu, za lica koja su osuena za krivina dela iz oblasti privrede i slubene dunosti (u skladu sa posebnim zakonom), koji ne mogu biti zastupnici, lanovi upravnog odbora, kao ni likvidacioni upravnici dok traju pravne posledice osude. lanovi organa drutva i sa njima povezana lica, koji vre funkciju nadzora u tom drutvu i u povezanim drutvima, ne mogu da budu lanovi organa koji vode poslove upravljanja i zastupanja drutva.

10. NADLENOST ZA REAVANJE SPOROVAZa reavanje sporova po tubama ortaka, lanova i akcionara nadlean je trgovinski sud sedita privrednog drutva. Ovaj sud odluuje i u vanparninom postupku. Rokovi za reavanje po tubama su propisani zakonom. Postupak po ovim tubama je hitan i sud prvog stepena je duan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od prijema zahteva. Rok za albu je 8 dana. Sud drugog stepena duan je da odlui po albi u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. U vanparninom postupku, alba protiv odluke suda ne zadrava izvrenje odluke. Potraivanja ortaka, lanova i akcionara prema privrednom drutvu, dok imaju to svojstvo, zastarevaju u roku od 180 dana a najkasnije u roku od 3 godine od dana dospelosti. Potraivanja poverilaca privrednog drutva prema ortacima, lanovima i akcionarima zastarevaju u istom ovom roku.

75