RAČUNOVODSTVO ZA MENADŽERE

Doc. dr Svetlana Ivanković

2011.

RAČUNOVODSTVO – POJMOVNO RAČUNOVODSTVO – POJMOVNO ODREĐENJEODREĐENJE

Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim se obuhvataju i kvantitativno izražavaju sve se obuhvataju i kvantitativno izražavaju sve poslovne (ekonomske) promene u preduzeću.poslovne (ekonomske) promene u preduzeću.

Predmet računovodstvenog obuhvatanja je:Predmet računovodstvenog obuhvatanja je: 1. 1. imovina preduzećaimovina preduzeća 2. 2. poslovni rezultat preduzećaposlovni rezultat preduzeća

Računovodstvo pruža podršku funkciji Računovodstvo pruža podršku funkciji upravljanja u preduzeću jer su njegove upravljanja u preduzeću jer su njegove informacije bitne za donošenje poslovnih informacije bitne za donošenje poslovnih odluka.odluka.

Računovodstvo pruža informacije i Računovodstvo pruža informacije i korisnicima van preduzeća ( državni i korisnicima van preduzeća ( državni i poreski organi, kreditori i poslovni poreski organi, kreditori i poslovni partneri ).partneri ).

Računovodstvene informacije moraju biti Računovodstvene informacije moraju biti tačne, objektivne i pravovremene kako bi se tačne, objektivne i pravovremene kako bi se dobila što istinitija slika o poslovanju dobila što istinitija slika o poslovanju preduzeća i rezultatima tog poslovanja.preduzeća i rezultatima tog poslovanja.


Kriterijumi za podelu računovodstva:Kriterijumi za podelu računovodstva: 1. Prema grupama srodnih poslova 1. Prema grupama srodnih poslova

razlikujemo:razlikujemo:

a.a. Knjigovodstvo sa bilansomKnjigovodstvo sa bilansom

b.b. Obračun troškovaObračun troškova

c.c. Računovodstveno planiranje i Računovodstveno planiranje i analizaanaliza

d.d. Kontrola i revizijaKontrola i revizija



Kriterijumi za podelu Kriterijumi za podelu računovodstva:računovodstva:

2. Prema nameni 2. Prema nameni računovodstvenih informacija:računovodstvenih informacija:

a.a. Finansijsko računovodstvo Finansijsko računovodstvo

b.b.Upravljačko računovodstvoUpravljačko računovodstvo

Privredno društvo je pravno lice koje Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju druga fizička ili pravna lica radi osnivaju druga fizička ili pravna lica radi obavljanja odredjene delatnosti, a sa ciljem obavljanja odredjene delatnosti, a sa ciljem sticanja dobiti.sticanja dobiti.

Računovodstvo izučava ekonomsku Računovodstvo izučava ekonomsku problematiku preduzeća ( privredne pojave problematiku preduzeća ( privredne pojave u preduzeću koje se mogu vrednosno u preduzeću koje se mogu vrednosno izraziti ) i utvrđuje vrednosni odnos između izraziti ) i utvrđuje vrednosni odnos između uloženih sredstava u delatnost preduzeća i uloženih sredstava u delatnost preduzeća i rezultata poslovanja preduzeća. rezultata poslovanja preduzeća.


Privredna društva mogu biti:Privredna društva mogu biti: 1. društva lica1. društva lica 2. društva kapitala2. društva kapitala Pravne forme privrednih društava prema Pravne forme privrednih društava prema

našem Zakonu o privrednim društvima su:našem Zakonu o privrednim društvima su: 1. ortačko društvo1. ortačko društvo 2. društvo sa ograničenom odgovornošću2. društvo sa ograničenom odgovornošću 3. akcionarsko društvo ( društvo kapitala )3. akcionarsko društvo ( društvo kapitala )


Akcionarsko društvo (preduzeće) je:Akcionarsko društvo (preduzeće) je: samostalna, ekonomsko-pravna i samostalna, ekonomsko-pravna i

organizaciona celina osnovana sa organizaciona celina osnovana sa ciljem sticanja dobiticiljem sticanja dobiti..

Prema delatnosti koju obavljaju Prema delatnosti koju obavljaju razlikujeno:razlikujeno:

• Proizvodna preduzećaProizvodna preduzeća• Trgovinska preduzećaTrgovinska preduzeća• Uslužna preduzećaUslužna preduzeća


Prema broju zaposlenih radnika i Prema broju zaposlenih radnika i veličini imovine i prihoda razlikujemo:veličini imovine i prihoda razlikujemo:

1.1. MalaMala

2.2. Srednja Srednja

3.3. Velika preduzećaVelika preduzeća

Prema svojini nad kapitalom Prema svojini nad kapitalom razlikujemo preduzeća u privatnoj, razlikujemo preduzeća u privatnoj, državnoj i mešovitoj svojini.državnoj i mešovitoj svojini.


KnjigovodstvoKnjigovodstvo:: 1.Osnovni deo računovodstva1.Osnovni deo računovodstva 2.Računska osnova računovodstva2.Računska osnova računovodstva KnjigovodstvoKnjigovodstvo ima za cilj utvrđivanje ima za cilj utvrđivanje

imovine i rezultata poslovanja imovine i rezultata poslovanja preduzeća.preduzeća.

Knjigovodstvena dokumenta Knjigovodstvena dokumenta su su nosioci podataka o nastalim poslovnim nosioci podataka o nastalim poslovnim promenama na imovini preduzećapromenama na imovini preduzeća


Postoje dva metoda vođenja knjigovodstva:Postoje dva metoda vođenja knjigovodstva:

1.1. Prosto knjigovodstvoProsto knjigovodstvo

2.2. Dvojno knjigovodstvoDvojno knjigovodstvo

Prosto knjigovodstvo je nezaokružen Prosto knjigovodstvo je nezaokružen sistem evidencije o pojedinim delovima sistem evidencije o pojedinim delovima imovine: gotovina, roba, dužnici, poverioci imovine: gotovina, roba, dužnici, poverioci i dr.i dr.

Iz prostih evidencija ne može se utvrditi Iz prostih evidencija ne može se utvrditi ukupna vrednost imovine, obaveza ni ukupna vrednost imovine, obaveza ni ostvareni poslovni rezultat preduzeća.ostvareni poslovni rezultat preduzeća.



Dvojno knjigovodstvo Dvojno knjigovodstvo je je zaokružen sistem evidencije u koji zaokružen sistem evidencije u koji su uključeni svi delovi imovine, su uključeni svi delovi imovine, obaveze i kapital što omogućava obaveze i kapital što omogućava utvrđivanje ukupne vrednosti utvrđivanje ukupne vrednosti imovine, obaveza i ostvarenog imovine, obaveza i ostvarenog rezultata poslovanja.rezultata poslovanja.

Najstarije pisano delo o dvojnom Najstarije pisano delo o dvojnom knjigovodstvu objavio je Italijan knjigovodstvu objavio je Italijan Luka Pačioli 1494. godine.Luka Pačioli 1494. godine.

Da bi preduzeće obavilo postavljene zadatke Da bi preduzeće obavilo postavljene zadatke i time ostvarilo svoj cilj postojanja mora i time ostvarilo svoj cilj postojanja mora raspolagati raspolagati određenom imovinomodređenom imovinom..

Sredstva moraju i kvalitativno i kvantitativno Sredstva moraju i kvalitativno i kvantitativno da odgovaraju zadatku preduzeća.da odgovaraju zadatku preduzeća.

Knjigovodstvo definiše Knjigovodstvo definiše imovinu preduzeća imovinu preduzeća kao:kao:

1. BRUTO IMOVINU ( AKTIVU )1. BRUTO IMOVINU ( AKTIVU ) 2. NETO IMOVINU ( BRUTO IMOVINA – 2. NETO IMOVINU ( BRUTO IMOVINA –

OBAVEZE)OBAVEZE)

SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVASREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA

Ekonomsko definisanje Ekonomsko definisanje imovine imovine preduzeća:preduzeća:

Sa jedne strane Sa jedne strane skup različitih sredstava skup različitih sredstava koja se koriste u funkciji obavljanja koja se koriste u funkciji obavljanja poslovnih zadataka preduzeća;poslovnih zadataka preduzeća;

Sa druge strane to je imovina prema Sa druge strane to je imovina prema svom poreklu svom poreklu ( vlasništvu ( vlasništvu ), kome ), kome pripada i kome će pripadati u slučaju pripada i kome će pripadati u slučaju prestanka rada preduzeća.prestanka rada preduzeća.


Poslovna sredstva Poslovna sredstva su neophodna za su neophodna za obavljanje poslovnih zadataka obavljanje poslovnih zadataka preduzeća i ona se prema svojoj preduzeća i ona se prema svojoj nameni dele na:nameni dele na:

STALNA SREDSTVASTALNA SREDSTVA OBRTNA SREDSTVAOBRTNA SREDSTVA


Stalna sredstva se pri korišćenju Stalna sredstva se pri korišćenju postepeno vrednosno troše ne postepeno vrednosno troše ne menjajući svoje konkretne oblike.menjajući svoje konkretne oblike.

Ustalna poslovna sredtva ubrajamo:Ustalna poslovna sredtva ubrajamo: 11. . osnovna sredstvaosnovna sredstva 2. nematerijalna ulaganja 2. nematerijalna ulaganja 3. dugoročna finansijska ulaganja3. dugoročna finansijska ulaganja


Obrtna sredstva u toku poslovanja Obrtna sredstva u toku poslovanja preduzeća menjaju svoje konkretne preduzeća menjaju svoje konkretne oblike i u celini prenose svoju oblike i u celini prenose svoju vrednost na novi oblik sredstava.vrednost na novi oblik sredstava.

Uobrtna sredstva ubrajamo:Uobrtna sredstva ubrajamo: 1. zalihe1. zalihe 2. potraživanja2. potraživanja 3. gotovina3. gotovina


Sva sredstva preduzeća imaju svoje Sva sredstva preduzeća imaju svoje izvore kojima se određuje njihovo izvore kojima se određuje njihovo poreklo.poreklo.

Sredstva uložena pri osnivanju preduzeća Sredstva uložena pri osnivanju preduzeća i ona koja su rezultat poslovanja samog i ona koja su rezultat poslovanja samog preduzeća nazivamo sopstvena sredstva, preduzeća nazivamo sopstvena sredstva, sopstveni ili trajni kapital.sopstveni ili trajni kapital.

Sredstva pribavljena putem kredita imaju Sredstva pribavljena putem kredita imaju svoj izvor u obavezama ( svoj izvor u obavezama ( dugovanjimadugovanjima ) ) preduzeća.preduzeća.


Sredstva i izvori Sredstva i izvori sredstavasredstava

Obaveze mogu biti:Obaveze mogu biti: 1. dugoročne1. dugoročne 2. kratkoročne2. kratkoročne Sva sredstva preduzeća nazivaju se Sva sredstva preduzeća nazivaju se

zajedničkim imenom AKTIVA.zajedničkim imenom AKTIVA. Izvori sredstava nazivaju se Izvori sredstava nazivaju se

zajedničkim imenom PASIVA.zajedničkim imenom PASIVA.

INVENTARISANJEINVENTARISANJE

Popis (inventarisanje) podrazumeva Popis (inventarisanje) podrazumeva utvrđivanje stvarnog stanja sredstava i utvrđivanje stvarnog stanja sredstava i njihovih izvora kao i upoređivanje sa njihovih izvora kao i upoređivanje sa knjigovodstvenim stanjem.knjigovodstvenim stanjem.

Razlozi neslaganja stvarnog i Razlozi neslaganja stvarnog i knjigovodstvenog stanja:knjigovodstvenog stanja:

1. greške u knjigovodstvu1. greške u knjigovodstvu 2. postepeno gubljenje u težini ( kalo )2. postepeno gubljenje u težini ( kalo ) 3. postepeno gubljenje u kvalitetu ( kvar)3. postepeno gubljenje u kvalitetu ( kvar)


4. nastala materijalna šteta usled više sile4. nastala materijalna šteta usled više sile 5. nesavesno rukovanje sredstvima5. nesavesno rukovanje sredstvima 6. kriminal6. kriminal ZAKON O RAČUNOVODSTVU predviđa da sva ZAKON O RAČUNOVODSTVU predviđa da sva

preduzeća najmanje jedanput godišnje preduzeća najmanje jedanput godišnje inventarisanjem utvrde stvarno stanje svojih inventarisanjem utvrde stvarno stanje svojih sredstava i izvora sredstava.sredstava i izvora sredstava.


Prema vremenu Prema vremenu kada se obavlja inventarisanje kada se obavlja inventarisanje može biti:može biti:

1. redovno1. redovno 2. vanredno2. vanredno Prema obimu Prema obimu koji obuhvata inventarisanje može koji obuhvata inventarisanje može

biti:biti: 1.potpuno1.potpuno 2. nepotpuno 2. nepotpuno


Inventarisanje se najčešće vrši na kraju poslovne Inventarisanje se najčešće vrši na kraju poslovne godine, 31.decembra i predstavlja godine, 31.decembra i predstavlja redovnoredovno inventarisanje.inventarisanje.

Na početku poslovanja preduzeća inventarisanje je Na početku poslovanja preduzeća inventarisanje je obavezno i obavezno i redovno.redovno.

Vanredno inventarisanje se najčešće vrši u toku Vanredno inventarisanje se najčešće vrši u toku poslovne godine i obuhvata popis pojedinih delova poslovne godine i obuhvata popis pojedinih delova sredstava ( npr. samo materijal, ili samo robu, ili sredstava ( npr. samo materijal, ili samo robu, ili blagajnu i sl. ) pa je ono nepotpuno.blagajnu i sl. ) pa je ono nepotpuno.


Vanredno inventarisanje se vrši u sledećim Vanredno inventarisanje se vrši u sledećim slučajevima:slučajevima:

1. Povećanja ili sniženja cena1. Povećanja ili sniženja cena 2. Prilikom predaje dužnosti magacionera2. Prilikom predaje dužnosti magacionera 3. Kontrole pojedinih lica koja rukuju sredstvima3. Kontrole pojedinih lica koja rukuju sredstvima

Inventarisanje podrazumeva niz Inventarisanje podrazumeva niz pripremnih radnji:pripremnih radnji:

1. formiranje komisije za popis1. formiranje komisije za popis 2. priprema potrebnog materijala za 2. priprema potrebnog materijala za

popispopis 3. ažuriranje knjigovodstva3. ažuriranje knjigovodstva 4. sredjivanje materijalnih vrednosti 4. sredjivanje materijalnih vrednosti

koje se popisujukoje se popisuju


PLAN OBAVLJANJA POPISA dužna je PLAN OBAVLJANJA POPISA dužna je da sastavi popisna komisija pre da sastavi popisna komisija pre obavljanja popisa tj. da odredi vreme obavljanja popisa tj. da odredi vreme početka, vreme završetka i mesto početka, vreme završetka i mesto obavljanja popisa.obavljanja popisa.

POPISNE LISTE ili inventarske liste POPISNE LISTE ili inventarske liste se koriste za unošenje stvarnog se koriste za unošenje stvarnog stanja imovine preduzeća. Potpisuju stanja imovine preduzeća. Potpisuju ih članovi popisne komisije.ih članovi popisne komisije.


IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM POPISU se IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM POPISU se sasatavlja ukoliko se po utvrđivanju stvarnog sasatavlja ukoliko se po utvrđivanju stvarnog stanja i upoređivanju sa knjigovodstvenim stanja i upoređivanju sa knjigovodstvenim stanjem konstatuju razlike.stanjem konstatuju razlike.

Ukoliko je stvarno stanje veće od Ukoliko je stvarno stanje veće od knjigovodstvenog stanja konstatujemo višak.knjigovodstvenog stanja konstatujemo višak.

Ukoliko je stvarno stanje manje od Ukoliko je stvarno stanje manje od knjigovodstvenog stanja konstatujemo knjigovodstvenog stanja konstatujemo manjak.manjak.


BILANS STANJABILANS STANJA

Bilans stanja je pregled stanja vrednosti Bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive preduzeća u određenom aktive i pasive preduzeća u određenom trenutku.trenutku.

Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive preduzeća, stanja aktive i pasive preduzeća, utvrđenog inventarom.utvrđenog inventarom.

Unošenje aktive i pasive u bilans po Unošenje aktive i pasive u bilans po principu sigurnosti:principu sigurnosti:

U aktivu prvo unosimo ossnovna sredstva U aktivu prvo unosimo ossnovna sredstva pa potom obrtna.pa potom obrtna.

Bilans stanjaBilans stanja

Redosled unošenja osnovnih Redosled unošenja osnovnih sredstava:sredstava:

1. građevinski objekti1. građevinski objekti 2. mašine2. mašine 3. transportna sredstva3. transportna sredstva 4. poslovni inventar4. poslovni inventar

Bilans stanjaBilans stanja

Redosled unošenja obrtnih Redosled unošenja obrtnih sredstava:sredstava:

1. novac1. novac 2. materijal 2. materijal 3. nedovršeni proizvodi3. nedovršeni proizvodi 4. gotovi proizvodi 4. gotovi proizvodi 5. roba 5. roba 6. potraživanja od kupaca6. potraživanja od kupaca

VRSTE BILANSAVRSTE BILANSA 1. Prema vremenu sastavljanja:1. Prema vremenu sastavljanja: Početni bilansPočetni bilans Krajnji bilansKrajnji bilans 2. Prema nameni i cilju sastavljanja:2. Prema nameni i cilju sastavljanja: Redovni bilansRedovni bilans Bilans fuzijeBilans fuzije Sanacioni bilansSanacioni bilans Likvidacioni bilana Likvidacioni bilana Deobni bilansDeobni bilans Konsolidovani bilansKonsolidovani bilans

NAČELO BILANSNE NAČELO BILANSNE RAVNOTEŽERAVNOTEŽE

Bilans vodi poreklo od italijanske reči Bilans vodi poreklo od italijanske reči “bilancio”, što znači vaga sa dva tasa. Kao “bilancio”, što znači vaga sa dva tasa. Kao što tasovi vage stoje u ravnoteži, tako su i što tasovi vage stoje u ravnoteži, tako su i aktiva i pasiva u bilansu u stalnoj ravnoteži.aktiva i pasiva u bilansu u stalnoj ravnoteži.

Ravnoteža proističe što je na jednoj i na Ravnoteža proističe što je na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzeća i to na levoj strani po njihovoj preduzeća i to na levoj strani po njihovoj nameni koju imaju u preduzeću, a na nameni koju imaju u preduzeću, a na desnoj strani po njihovom poreklu desnoj strani po njihovom poreklu ( vlasništvu ).( vlasništvu ).

SASTAVLJANJE POČETNOG BILANSA SASTAVLJANJE POČETNOG BILANSA NA OSNOVU POČETNOG INVENTARANA OSNOVU POČETNOG INVENTARA

R. b

Sredstva po nameni

iznos R. b

Sredstva prema poreklu

iznos

I. Poslovna sredstva

I. Izvori poslovnih sredstava

1. Poslovne zgrade 1,530.000.-

1. Trajni kapital 1,206.000.-

2. Poslovni inventar 14.000.- 2. Kredit za osnovna sredstva

300.000.-

3. Gotovina u blagajni

100.- 3. Kredit za obrtna sredstva

50.000.-

4. Gotovina na poslovnom računu

4.900.- 4. Dobavljači za osnovna sredstva

40.000.-

5. Potraživanja od kupaca

50.000.- 5. Dobavljači za obrtna sredstva

14.000.-

6. Roba 11.000.-

1,610.000.-

1,610.000.-

PasivaAktiva

BILANS PREDUZEĆA X, 16.09.2011. god.BILANS PREDUZEĆA X, 16.09.2011. god.

KNJIGOVODSTVENA KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTADOKUMENTA

Knjigovodstvena dokumenta su Knjigovodstvena dokumenta su nosioci podataka o nastalim nosioci podataka o nastalim poslovnim promenama na imovini poslovnim promenama na imovini preduzeća.preduzeća.

Poslovne promene menjaju sastav Poslovne promene menjaju sastav odnosno veličinu imovine preduzeća odnosno veličinu imovine preduzeća ( sredstava i izvora sredstava).( sredstava i izvora sredstava).


Da bi poslovna promena bila Da bi poslovna promena bila predmet knjigovodstvenog predmet knjigovodstvenog evidentiranja mora:evidentiranja mora:

1. mora biti dokumentovana tj. mora 1. mora biti dokumentovana tj. mora postojati odgovarajući dokument koji postojati odgovarajući dokument koji dokazuje njen nastanak.dokazuje njen nastanak.

2. poslovne promene koje mogu 2. poslovne promene koje mogu novčano da se izraze su istovremeno novčano da se izraze su istovremeno i knjigovodstvene promene.i knjigovodstvene promene.

Pismeni dokaz da je nastala neka poslovna Pismeni dokaz da je nastala neka poslovna promena naziva se dokument za knjiženje , promena naziva se dokument za knjiženje , knjigovodstvena isprava ili temeljnica.knjigovodstvena isprava ili temeljnica.

Bitni elementi knjigovodstvenog dokumenta Bitni elementi knjigovodstvenog dokumenta su:su:

1. Datum i mesto kada je napisan dokument1. Datum i mesto kada je napisan dokument 2. Naziv dokumenta2. Naziv dokumenta 3. Opis poslovne promene i iznos iskazan u 3. Opis poslovne promene i iznos iskazan u

dinarimadinarima 4. Potpis lica koje potvrđuje da je poslovni 4. Potpis lica koje potvrđuje da je poslovni

događaj stvarno nastaodogađaj stvarno nastao


Prema mestu nastanka:Prema mestu nastanka: Strana ili spoljna dokumentaStrana ili spoljna dokumenta Sopstvena dokumenta ( interna i izlazna )Sopstvena dokumenta ( interna i izlazna ) Strana dokumenta dolaze u preduzeće sa Strana dokumenta dolaze u preduzeće sa

strane na primer: faktura za kupljenu strane na primer: faktura za kupljenu robu, dostavnica koju šalje dobavljač itd.robu, dostavnica koju šalje dobavljač itd.

Sopstvena dokumenta se sastavljaju u Sopstvena dokumenta se sastavljaju u samom preduzeću ( unutrašnja i izlazna ).samom preduzeću ( unutrašnja i izlazna ).


Unutrašnja dokumenta se pišu u Unutrašnja dokumenta se pišu u samom preduzeću, kruže unutar samom preduzeću, kruže unutar preduzeća i služe za internu preduzeća i služe za internu upotrebu:upotrebu:

TrebovanjeTrebovanje PrijemnicaPrijemnica Interna dostavnicaInterna dostavnica



Izlazna dokumenta su ona koja se Izlazna dokumenta su ona koja se sastavljaju u preduzeću a zatim šalju sastavljaju u preduzeću a zatim šalju drugima:drugima:

Faktura za isporučenu robuFaktura za isporučenu robu Otpremnica za isporučenu robuOtpremnica za isporučenu robu Izdati virmani, čekoviIzdati virmani, čekovi

Documents

RAČUNOVODSTVO ZA MENADŽERE