RAJ I UTOPIJA - casopiskultura.rs

RAJ I UTOPIJA

U toku poslednjih deset godina pojavilo se veoma rnnogo radova o raznim vrstama milenarizma i razliritim oblicima utopije. Nije rer samo o pro- uravanju primitivnih mesijanistifkih i profetskih pokreta, od kojih su najpoznatiji ,,kargo kultovi", vet i o istraiivanju mesijanizma judeo-hriSCan- skog porekla, od pdetka naSe ere do renesanse i reformacije, kao i o delima o religijskim implikacijama geografskih otkriCa i kolonizacije, a pre svega kolonizacije dveju Amerika. Konarno, po- . slednjih godina je obelodanjeno nekoliko poku- Saja da se ostvari sinteza: istoriEari, sociolozi i filozofi pokuSali su da uporede razliEite oblike utopije i milenarizma i da ih sistematizuju ima-

juci u vidu konafnu sintezu.

Ovde nei'emo prikazivati svu tu ogromnu noviju bibliografiju. BiEe dovoljno da podsetimo na nekoliko pokuiaja sinteze: delo Normana Kona o stremljenju ka milenijumu, dela Lantenarija. Gua- rilja i Milmana o primitivnim milenarizmima, istraiivanja Alfonsa Diprona o duhu krstaSkih ratova, i monografije nekoliko amerifkih naufnika o eshatoloSkim implikacijama ko1onizacije.l)

Ovo zanimanje zapadnih naufnika za milenari- slifke pokrete i utopije je znarajno; moglo bi se Cak reCi da ono Eini jednu od karakteristifnih crta savremene zapadne misli. Razlozi takvog interesovanja su mnogostruki. To je, pre svega, radoznalost wobudena mesiianskim kultovima koii su zap1juski;ali ,,primitivna" druStva u poslednjim deceniiama kolonijalistifkoa werioda. Tu je. zatim, i novije istraiivinje o zn%ju profetskih

Upor.: Norman Cohn. T h e Pursuit o f t h e Mil lennium, drugo i zdan je ( N e w Y o r k 1961); Vi t to r io Lantenari , Mov imen t i religiosi d i l i b e k a e d i salvezza d e i popoli oppressi (Milan, 1960); Guglie lmo Guariglia, Prophetis- m u s u n d Heilserwartungsbewegungen als v8 l kerkund- liches u n d relfgionsgeschlchtliches Prob lem (Horn , 1959). W i l h e l m E. Miihlmann Chi l iasmus u n d Nati- v i s m h s (Ber l in 1961). Upor. tAkode: Sy l v ia L. T h m p p , Millenial reams fn Ac t ion ( T h e Hague, 1962); Alphonse Dupront , ,,Croisades e t eschatologie", u Umanes lmo e Esoterisme izd . Enrico Castelli (Padova 1960), str. 175--198, 0 ;?sha to lo~k im imp l i kac i jama Lolonizacije A m e r i k e v id i dela sledeCih autora: H. Richard Nie-

b u h r , Charles L. San ford i George H. Wil l iams.

- MIRCA ELIJADE

pokreta u srednjovekovnoj Evropi, naroEito pokreta Doakina da Fiore i doakinista u prekoalp- skoj Evropi. I najzad, tu je stroga analiza religij- skih implikacija kolonizacije Amerike ; jer, kao Sto Cemo videti kasnije. otkrivanje i kolonizacija Novog sveta zbivali su se u znaku eshatologije.

Preduzimanje takvih istrativanja i postavljanje takvih problema odaju usmerenost misli koja nam kazuje mnogo o duhovnom stanju savreme- nog zapadnog Eoveka. Treba odmah na poEetku da istaknemo da, nasuprot sistemima deterrnini- stiEkog tumaEenja istorije, danas priznajemo zna- Een je religijskog Einioca, naroeito znaEenje pokreta velike napetosti i iestine - profetskih, eshatololkih, milenaristiekih pokreta. Ali postoji neSto Sto je, po mom misljenju, joS vainije: zanimanje za izvore novijeg zapadnog sveta, to jest za izvore Sjedinjenih Driava i naroda Juine Amerike, otkriva da medu intelektualcima tog kontinenta postoji ielja za osvrtanjem unazad i pronalaienjem svoje prvobitne istorije, svojih ,,apsolutnih poEetakan. Zelja za vrakanjem na sopstvene pofetke, za obnavljanjem prvobitne si- tuacije, znaei takode ielju da se ponovo poEne iz poeetka, nostalgiju za zemaljskim rajem koji su preci ameriEkih naroda traiili kada su se zaputili preko Atlantika. (Zaista su se retko toliko objavljivale knjige Eiji su naslovi sadriavali reE ,,raj" kao one o kolonizaciji Amerike. Ukaiimo na neka od dela koja su se pojavila poslednjih godina: Seriio Buarke de Olanda, Slika raja: o edenskim motivima u otkritu i kolonizaciji Bra- zila, Rio de Zeneiro, 1959); Carls L. Senford, Traganje za rajem, 1961; Diordi H. Viljems. Divljina i raj u hriScanskoj misli - Od rajskog vrta i sinajske pustinje do ameriEke granice -

1962).

Sve ovo odaje ielju da se obnove religijski izvori, a time i prvobitna istorija novih prekoatlantskih driava. Ali vainost ove pojave jog je sloienija. Tu se, takode, moie otkriti i ielja za obnavljanjem starih vrednosti i struktura, nada u radi- kalni ,,renovatio0 - kao Sto se u najnovijim eksperimentima u umetnosti moie uoPiti teinja da se uniSte sva sredstva izraiavanja koja je istorija veC pohabala, ali takode i nada da Ce umet-

nieko iskustvo zapoEeti ab initw.

Da bih se vratio naSem predmetu - raju i uto- piji - izabrao Sam dve vrste ilustracija. UkazaCu. pre svega, na eshatoloSke i rajske elemente u kolonizaciji Severne Amerike koju su vrSili pioniri, kao i na pmgresivnu transformaclju ,,Arne- riEkog Raja" koja je stvorila mit o beskonaenom napretku, zatim na ameriEki optimizam i na kult mladosti i novine. Potom fu razmatrati brazilsko pleme Tupi-Guarani, koje se u vreme otkrivanja Juine Amerike veC bilo zaputilo preko Atlantskog okeana u potrazi za rajem; neke grupe nastavlja-

ju traganje i danas.

Traganje za zemaljskim rajem

Kristofor Kolumbo je bio uveren da je dospeo u blizinu zemaljskog raja. Verovao je da su sve- i im vodenim strujama, na koje je naiiao u za- livu Paria, izvoriSte Eetiri reke rajskog vrta. Za Rolumba, traganje za zemaljskim rajem nije bilo himera. Veliki moreplovac pridavao je eshatolo- Ski znaraj ovom geografskom otkridu. Novi Svet nije predstavljao samo novi kontinent otvoren za Sirenje Hristovog urenja. Sama Cinjenica da je otkriven nosila je u sebi eshatologke implika-

cije.

Kolumbo je zaista bio ubeden da de se proro- Eanstvo koje govori o rasprostranjen ju Hristovog uCenja po celom svetu ispuniti pre kraja sveta, lioji mu nije izgledao daleko. U svojoj Knjizi p~oroEanstava Kolumbo je tvrdio da ke ovom do- gadaju, naime kraju sveta, prethoditi osvajanje novog kontinenta, preobrakanje nevernika i uni- Stenje Antihrista. On je preuzeo glavnu ulogu u ovoj istovremeno istorijskoj i kosmiEkoj drami. Obradajudi se kralju Huanu uzviknuo je: ,,Bog me je uEinio vesnik'om novog neba i nove zemlje o kojoj je govorio u Apokalipsi od Svetog Jova- na, a pre toga i na usta Isaije; i pokazao mi je

gde du je pr~naki ."~)

Upravo u ovoj mesijanskoj i apokaliptifkoj at- mosferi preduzimana su prekookeanska putovanja i do510 je do geografskih otkrida koja su iz korena uzdrmala i izmenila zapadnu Evropu. Sirom cele Evrope ljudi su verovali u skoru obnovu sveta, premda su uzroci i razlozi za ovu

veru bili razliriti i Eesto protivrerni.

Kolonizacija dveju Amerika otporela je u esha- toloSkom znaku: ljudi su verovali da je nastupilo vreme obnavljanja hriSdanskog sveta, a istinsko cbnavljanje bilo je vracanje Zemaljskom Raju, ili, u najgorem slufaju, ponovno zaporinjanje svete istorije, ponavljanje Eudesnih dogadaja o kojima se govori u Bibliji. Zbog toga knjiievnost, liao i propovedi, memoari i korespondencija ovog perioda. obiluju ,,rajskimU i eshatoloSkim aluzi- jama. U orima Engleza, na primer, kolonizacija Amerike je napr,osto produiila i usavrSila svetu istoriju koja je otpofela s pojavom reformacije. Odista, prodor pionira ka zapadu nastavio je tri- juinfalni pohod mudrosti i prave religije s istoka na zapad. Protestanti su ved neko vreme bili skloni da identifikuju zapad sa duhovnim i mo- ralnim napretkom. Neki teolozi preveli su Avra- mov zavetni kovreg na engleski. Anglikanski teolog Viljem KreSou pisao je: ,,Bog Izraela je . . . Bog Engleske." Ser Hemfri Diilbert tvrdio je da je Engleska zaposela ,,ogromne i prijatne oblasti" bez sumnje zahvaljujudi tinjenici da je svet boga,

') Charles L. Sanford, The Quest for Paradise, (Urba- na, 111, 1961), str. 40.

MIKCA ELIJADE

to jest religije, koji je poeeo na istoku, postepeno napredovao ka zapadu, gde ce se, dodao je, ,,vrlo

verovatno zaustaviti."

Solasna simbolika

Ovo je priliEno fest motiv u engleskoj knjiiev- nosti perioda o kojem govorimo. Teolog Tomas Barnet pisao je u svom delu Asheologija (1962): ,,Znanje je poput sunca krenulo na svoj put sa istoka, zatim je preSlo na zapad gde smo dugo uiivali u njegov'oj svetlosti". A biskup Berkli u svojoj slavnoj pesmi koja poEinje stihovima: ,,Na zapad se krece imperija . . . " koristi solarnu ana- logiju da bi na taj naEin veliEao duhovnu ulogu

Engle~ke.~)

StaviSe, Berkli je samo pristao uz evropsku tra- diciju staru vet viSe od dva veka. Egipatski her- metizam i solarna simbolika koje su oiiveli Mar- silio Fifino i italijanski humanisti, bili su zaista izuzetno omiljeni posle Kopernikovih i Galileje- vih otkrifa, otkrifa koja su za savremenike pre svega ofigledno predstavljala trijumf sunca i heliocentrizma. Novija istraiivanja otkrila su u astronomiji i kosmografiji renesanse religijske implikacije koje su najEeSfe bile skrivene ili pre- rusene. Za Kopernikove i Galilejeve savremenike heliocentrizam nije bio samo naucna teorija: on je znaEio pobedu solarne simbolike nad srednjim vekom, odnosno osvetu hermetieke tradicije nad provincijalizmom zapadne crkve, a za tu tradi- ciju smatralo se da je dostojna najviSeg pogtova- nja i da prethodi Mojsiju, Orfeju, Zaratustri, Pi-

tagori i Platonu.

Tema solarne simbolike u renesansi je i suviSe sloiena da bi se ovde razmatrala, ali je ovo krat- ko podsefanje neophodno da bismo razumeli za- Sto upravo autori koji uznose religijski znaEaj kolonizacije Novog Sveta naglagavaju solarne analogije. Prvi engleski kolonisti smatrali su da ih je proviaenje izabralo da poloie temelje ,,Gra- cia na Gori" koji Ce sluiiti celoj Evropi ka*, primer istinskog preobracanja. Oni su sledili puta- nju sunca ka dalekom zapadu nastavljajufi i produiujufi na Eudesan narin prelaienje religije i kulture sa istoka na zapad. U Einjenici da je Amerika bila skrivena Evropljaninla sve do vremena reformacije oni su videli znak boianske pro- misli. Prvi pioniri nisu sumnjali u to da fe sa nji- ma zaporeti konaEna drama moralne obnove i op- fteg spasenja, poSto su oni prvi pratili sunce na njegovom putu ka rajskim vrtovima zapada. An- glikanski pesnik Diordi Herbert pisao je u svojoj

Bosbenoj cskvi:

.,Religija nestrpljivo u naSoj zemlji igfekuje ,Spr8amna da preae na AmeriEko ikopno".')

9 Vidi tekst koji navodi Sanford, ibid.. str. 5% i dalje. Vidi takode: George H . Williams. Wilderness and Paradise in Christian Thought (New York, 1962), str.

65. i dalje. 4) Sanfordov navod, Quest for Paradise, str. 53.

MIHCA ELIJADE

A to ,,meriCko kcpno", kao Gto smo videli i kao Sto &mo u onom Sto $ledi neprestano imati prilike da vidimo, obilovalo je rajskim atributima. Ulrih Hugvald je uveravao da de po otkridu Amerike uslediti povratak EoveEanstva

,,Hristu, Prirodi, Raju".

Sjedinjene Driave su, viSe nego ma koja druga moderna nacija proizvod protestantske reformacije u traganju za zemaljskim rajem u kojem reforma crkve treba da se usa~rSi .~) Odnos izmedu reformacije i zemaljskog raja zaokupljao je mnoge autore, od Hajnriha Bulingera d~o Sarla Dimulena. Prema ovim teolozima reformacija je ubrzala nastupanje velikog doba rajskog blaien- stva. Treba imati u vidu da je milenaristicka tema uiivala najvecu popularnost neposredno pre kolonizacije Amerike i Kromvelove revolucije. Tada nas nede iznenaditi saznanje da je najpopu- larnije religijsko uEenje u kolonijama bilo slede- ce: medu svim narodima na zemlji za mesto drugog Hristovog dolaska izabrana je Amerika, i milenijum ce, premda je suStinski duhovne pr'irode, biti praden rajskim preobraiajem zemlje, kao spoljaSnjim znakom unutraSnjeg savrgenstva. Slavni puritanac Inkriz Mader, stareiina Harvard- skog univerziteta od 1685. do 1701. godine, pisao je: ,,kada ovo Hristovo carstvo ispuni Eitavu zcmlju, na ovoj Zemlji Ce rajsko stanje biti po-

novo uspostavljeno".~)

Americ'ki raj

Neki pioniri su, StaviSe, vet videli raj u razninl oblastima Amerike. Dion Smit je uporedio sa rajem Novu Englesku dok je 1614. putovao dui njenih obala: ,,nikad se neb0 i zemlja nisu tako dobro uskladili da bi pripremili mesto na kojem de se Eovek nastaniti . . . sluEajno smo naiSli na zemlju ravnu kakvom ju je bog stvorio". Diordi Elzop prikazuje Merilend kao jedino mesto sliEno ,,zemaljskom raju". Njegovo drvete, njegove bilj- ke, voCe, cvede, pisao je, govore ,,hijeroglifskinl pismom naSeg adamovskog ili primitivnog sta- nja". Jedan drugi pisac video je ,,buduei raj" u Diordiiji - oblasti koja je na istoj geografskoj Sirini na lrojoj je Palestina: ,,Taj obeCani Hanan na koji nam je bog po svojoj volji ukazao kako bi blagoslovio trud omiljenog naroda". Za Edvar- da Dionsona MasaEusets je bio mesto ,,na kojem Ce Gospod stvoriti novi Raj i novu Zemlju". Na isti naein je bostonski puritanac Dion Koton iz- vestio one koji su se spremali da iz Engleske ot- piove za Masaeusets da im je podareno nebesko

Ibid., str. 74. Vidi takode: Williams, Wilderness and Paradise, str. 99. i dalje; H. Richard Niebuhr, The

Kingdom of Cod in America (New York, 1931).

1) Increase Mother, Discourse on Prayer, navedeno kod Sanforda, Quest for Paradise, str. 82-83.

MIRCA ELIJADE

preimuCstvo zahvaljujuki ,,velikoj povelji koja je u raju data Adamu i njegovom potorn~tvu".~)

Ali ovo osvetljava samo jedan aspekt milenari- stiekog iskustva pionira. Mnogim novim doselje- nicima Novi Svet je izgledao kao pustinja nase- ljena demonskim biCima. To ipak nije umanjilo njihovu eshatoloSku egzaltiranost, jer im je u propovedima govoreno da je sadaSnja beda samo muralno i duhovno iskuiavanje koje prethodi prispeCu u obecani zemaljski raj.8) Pioniri su smatrali da je njihov poloiaj jednak poloiaju IzraeliCana posle prelaska Crvenog Mora, bag kao Sto im je izgledalo da je njihov poloiaj u Engleskoj i Evropi bio neka vrsta egipatskog rapstva. Posle uiasnog iskuiavanja pustinjom, oni bi imali da udu u Hanan. Koton Mader je pisao: ,,Divljina kroz koju prolazimo na putu ka ObeCanoj Zemlji svuda je ispunjena Ognje-

nim leteCim ~mijama."~)

Kasnije se, medutim, rodila nova ideja: Novi Jerusalim C.e biti delimirno proizveden radom. Dionatan Edvards (1703-58) mislio je da ce Nova Engleska biti radom preobraiena u neku vrstu ,,Raja na Zemlji". Vidimo kako se milenarizam pionira postepeno menja da bi zavrSio kao ideja napretka. Na prvom stupnju ustanovljen je odnos izmedu raja i zemaljskih moguCnosti koje se ukazuju u Novom Svetu. U sledeCoj fazi eshato- loSka napetost bila je umanjena izostavljanjem perioda dekadencije i bede, za koji se drialo da prethodi ,,Poslednjim danima", i konaEnim do- spevanjem do zamisli o progresivnim i neprekid-

nim pob01jSanjima.~~)

Ali, pre nego Sto se amerirka ideja o napretku kristalisala, milenarizam pionira pretrpeo je i druge promene. Prvu znaeajnu krizu u puritan- skoj eshatologiji izazvala je borba evropskih sila za kolonijalno carstvo. Rim i katolieki narodi bili su izjednafeni sa Antihristom od fijeg je uniStenja zavisilo nastupanje buduCeg Carstva.

Engleskom kolonijalnom knjiievnoCCu dominira- la je izvesno vreme jedna jedina tema: Antihri- stovo osvajanje Amerike koje je pretilo da sruZi nade u veliranstvenu Hristovu pobedu. Prema DZonu Vintropu, prva duinost Nove Engleske bila je ,,podizanje bedema protiv Antihristovog carstva koje jezuiti upravo ustanovljuju u ovim predelima". I drugi autori su tvrdili da je Novi Svet bio pravi raj pre dolaska katolika. Jasno je da je rivalstvo medu evropskim silama oko dominacije nad prekoatlantskim oblastima bilo u velikoj meri ekonomske prirode, ali ono je bilo

3 Tekst naveden u Ibid., str. 03-45.

9 Upor. Williams, Witdemess and Paradtse, str, 101. i dalje, 108. i dalje.

9 Sanford, guest jor paradise sfr. LV. upor. takode Williams, WilQerness. anp ' ~ a ~ d i s e , str. 108.

U) Sanford, Quest, for, .Paradise, str. 86.

MIRCA ELIJADE

pogorSano gotovo manihejskom eshatologijom: izgledalo je da se sve svodi na sukob dobra i zla. Kolonijalni pisci govorili su o pretnji koju za engleske kolonije predstavljaju Francuska i Spa- nija kao o novom ,,vavilonskom suianjstvu" ili ,,egipatskom ropstvu". Francuzi i Spanci su bili tirani, sluge Antihristove. Katolifka Evropa bila je prikazivana kao pali svet, Pakao, u suprotno- sli prema raju Novog sveta. Govorilo se ,,Raj ili Evropa" i pri lorn mislilo ,,raj ili Pakao". Osnovni cilj iskuSenja kroz koja su proSli pioniri u pustinji bilo je iskupljenje toveka od telesnih gre-

ha paganskog Starog sveta.ll)

Povratak prvobitnom hriSCanstvu

Sve dok je u oEima kolonista sukob izmedu Dobra i Zla imao lconkretnu formu borbe izmeOu protestantizma i katolifanstva, Engleska je osla- jala poStedena od napada. Ali, posle 1640. potinje cia se javlja napelost izmedu kolonija i matifne zemlje. Engleska reformacija je za perfekcioniste u kolonijama bila nesavrSena reformacija. I gore od toga - engleski religijski obifaji smatrani su Antihristovim delom. U apokaliptifkoj maSti kolonista Engleska je zamenila Rim. Neposredna posledica ove supstitucije bila je to da su kolonisti, kao odabrani ljudi, poEeli da sude o svojoj misiji u pustinji ne samo kao o nastavljanju tradicionalne religijske delatnosti, vei. i kao o nefem potpuno novom. U nadi da Ce se preporo- diti daleko od evropskog Pakla, lcolonisti su verovali da Ce oni uskoro inicirati zavrSnu fazu istorije. Dion Eliot, koji se bavio pokrstavanjem Indijanaca, objavljivao je 1647. ,,Svitanje, ako ne

Jutro Jevandelja u Novoj Engleskoj".12)

Takav jezik nagovegtava dubok raskid sa evropskom proSlo5Cu. Moramo biti naristo s tim da je ovaj raskid bio dovrSen mnogo pre amerieke revolucije i nezavisnosti. Nova Engleska je 1646. sebe smatrala slobodnom driavom, a ne ,,engle- skorn kolonijom ili pridruienom Elanicom zema- Ija". Razlozi za ,,prise de consience" o autono- miji bili su u prvom redu religijski. Koton Mader oEekivao je da Ce se u Novoj Engleskoj ljudi vratiti danima ranog hriSCanstva. ,,Ukratko", pisao je, ,,prvo doba bilo je zlatno doba; povratak u to doba uEiniCe Eoveka protestantorn i, mogu da dodarn, puritancem". Ovaj povratak Z l a t m . Dobu HriiCanstva trebalo je da immve preobrahj zemlje. Prema tvrdenju Inkriz Made- ra, sibnevljanje Rane Crkve preobratilo bi zem-

Iju u raj.lV

Na raskidu sa Engleskom i sa evropskom pro- HdCu insistiralo se u onoj meri u kojoj su se pioniri pripremali za milenijum vrabjuCi se vrli-

*I) Ibtd., str. I(. i fhlje.

9 IbW., otr. Q. i &Uc.

mJ mu., str. w.

-- MIRCA ELIJADE

nama Rane Crkve. Za puritance je osnovna hrigdanska vrlina bila jednostavn,ost. S druge strane inteligencija, kultura, ueenost, ugladenost. raskos, bili su delo davola. Dion Koton je pisao: ,,St0 ste kulturniji i inteligentniji, to ste sprem- niji da radite za Satanu". Kod pionira i misionara s granice izmedu divlje i civilizovane zemljevec je nastajao kompleks superiornosti. Ovaj povratak ranom hriidanstvu, koji je trebalo da obnovi raj na zemlji, podrazumevao je prezir prema jezuitskoj erudiciji, kao i kritiku engleske aristokratije - kulturne, otmene, rafinirane, naviknu- te na mod i autoritet. Ekstravagancija i raskoS u odevanju postali su par excellence greh dientl- rnena. U svoj'oj knjizi Prosti obuCar iz Agavama Natanijel Vord je suprotstavio jednostavan iivot i moralnu superiornost koionista iskvarenim obi- Eajima Engleske i iz tog kontrasta izveo dokaz o napretku ka rajskom stanju Rane Crkve.14)

Kolonisti su tvrdili da su moralno superiorni nad Englezima, priznajudi istovremeno sopstvenu inferiornost u odevanju i kulturi. Prema Carlstr L. Senfordu, poreklo ameriekog kompleksa viSe vrednosti, koji se manifestuje u spoljnjoj politici kao i u entuzijazmu koji prati nastojanje da se ,,amerifki naEin iivota" proSiri na celu planetu, mora se traiiti u delatn~osti misionara sa Grani- ce15). Ta granica je nadahnula procvat celokupne religijske simbolike, te se tako i u devetnaesti vek prenela pionirska eshatologija. Ogromne Su- me, samotnost beskrajnih ravnica, blaienstvo seo- skog iivota - sve je to suprotstavljano gresima i porocima grada. Sada se javlja nova ideja: ameriEki raj su preplavile demonske sile koje dolaze iz urbane Evrope. Kritika aristokratije, raskoSi i kulture podredena je sada kritici gradova i urbanog naEina iivota. Veliki religijski pokreti koji su propovedali ,,obnovu" pofeli su na Rranici i dos~e l i u aradove tek kasniie. A Ealr i u gradovima ,,6bnovaG je bila popularnija medu siromainima nego medu bogatim i obrazovanim stanovni8tvom. 0snovna miiao bila je da su za opadanje religije krivi urbani poroci, narofito alkohol i rasko.4 koji su bili uobiCajeni medu arisbokratijom evropskog porekla. Jer, ofigledno, Pakao je bio i dug0 ostao ,,put kojim ide

Evropa."'*)

Ali, kao ito smo vet pokazali, eshatololiki milt- narizam i idfekivanje zemaljskog raja bili su na kraju podvrgnuti radikalnom posvetovljavanju. Medu paJledicama najdostojnijim paenje svakako su mib napretka i kult novine i mladosti. Tu se, ipak, makar i u drastifno posvetovljenom obllku,

14 Ibtd., atr. I@. 1 ddjC

9 fbiclif-atr. m. i brlje.

'9 Ibid.; sir. 10). i W e .

mogu otkriti religijski entuzijazam i eshatologka ofekivanja koja su nadahnjivala pretke. Jer, ukratko, i kasniji evropski doseljenici su, bag kao i prvi kolonisti, putovali u Ameriku kao u zemlju u kojoj mogu biti ponovo rodeni, u kojoj mogu zapofeti novi iivot. ,,NovinaV koja i danas opEi- njava Amerikance jeste iudnja Eija je podloga religijska. Covek se nada da Ce u ,,novom" prona-

Ci preporod; on traga za novim iivotom.

Nova Engleska, Njujork, Nju Hejvn - sva ova irnena ne izraiavaju samo nostalgiju za napuSte- nom domovinom, veC nadasve nadu da ce u ovim zemljama i ovim novim gradovima iivot dobiti nove dimenzije: na ovom kontinentu, koji je bio smatran zemaljskim rajem, sve mora biti vede, lepge, jafe. Mislilo se da Ce u Novoj Engleskoj, 1,:oja je opisivana kao slirna edenskom vrtu, ja- rebice biti tako velike da viSe nede moCi da lete, a fazani debeli kao jagnjad.") Ova ameriEka sklo- nost ka grandioznom, Eije je poreklo takode religijsko, joS je ponajviSe raSirena medu najlucid-

nijim duhovima.

Nada u ponovno rodenje koje vodi u bolji iivot, i ofekivanje buduCnosti koja nije samo bolja, vef je. i ispunjena blaienstvom, moie se prepoznati i u amerifkom kultu mladosti. Prema Carlsu L. Scnfordu, Amerikanci su, posle perioda industri- jalizacije, sve viSe traiili izgubljenu nevinost u

svojoj deci.

Isti autor veruje da je isticanje novih stvari koje je pratilo pionire na Divlji Zapad ufvrstilo pre- vlast individualnosti nad auboritetom, ali i do- pt inelo ameriEkom nedostatku poStovanja prema

istoriji i tradiciji.18)

Ovim demo zavrSiti razmatranje milenaristifke eshatologije pionira. Videli smo da su prvi istra- iivafi, kada su se zaputili preko okeana u potrazi za Zemaljskim Rajem, bili svesni da igraju zna- Eajnu ulogu u istoriji spasenja; da je Amerika, nakon Sto je identifikovana kao Zemaljski Raj, postala povlaSCeno mesto na kojem puritanci treba da usavrSe reformaciju, koja je, po njiho- vom uverenju pretrpela neuspeh u Evropi; kao i da su doseljenici verovali da su pobegli od Ev- ropskog Pakla, te su orekivali novo rodenje u Novom svetu. Videli smo, takode, u kojoj meri je moderna Amerika proizasla iz ovih mesijanskih nada, poverenja u moguknost dosezanja raja ovde, na Zernlji, vere u rnladost i jednostavnost

duha i duSe.

Mogli bismo nastaviti ovu analizu i pokazati kako se dugotrajni otpor koji je amerirka- elita prugala industrijalizadji, i njeno isticanje! vflina zemljoradnje, ,rnogu abjasniti istom tom nostalgi-

- - .?? IbSd., str. 111. . '?):IBtd., etr. 112. i ctalje.

MIRCA ELIJADE

jom za zemaljskim rajem. Cak i kada su industrijalizacija i urbanizacija svuda odnele pobedu, slike i kliSei koji su bili omiljeni medu pionirima zadriali su svoje povlaideno mesto. Da bi doka- zali da industrijalizacija i urbanizacija ne povla- re nuino porok, siromaStvo i propadanje obiraja (kao u Evropi!), vlasnici fabrika su umnogostru- Cili svoje filantropske aktivnosti podiiuci crkve, Skole i bolnice. Trebalo je po svaku cenu pokazati da nauka, tehnologija i industrija ne ugrofavaju duhovne i religijske vrednosti, v& obezbeduju njihovu pobedu. Godine 1842. pojavila se knjiga pod naslovom Raj dostupan svim ljudima zahvaljujuci moci prirode i mafina. A nostalgija za rajem, ielja da se ponovo pronade ,,priroda0 predaka, moie se otkriti i u savremenoj tenden- ciji napuStanja velikih gradova i traienja pri- beiiSta u predgradima, luksuznim i mirnim pri- gradskim krajevima koji su veoma briino ure-

deni kao rajski pejzaii.

Ali, naS predmet ovde nije da prikaiemo analizu preobraiaja amerirkog milenaristirkog ideala. Ono Sto moramo da istaknemo, kao ito su to drugi autori veC ufinili, jeste rinjenica da verovatno neCe biti lako zaboravljena ubedenost u sopstvenu eshatoloSku misiju, a pogotovo u ponovno postizanje savrSenstva kakvim se odlikovalo rano hriSCanstvo, i obnavljanje raja na zemlji. Vrlo je verovatno da se u ponaSanju prosern'og danagnjeg Amevikanca. kao i u ~oli t irkoi i kulturnoi ideo- logiji ~jedinjenih ~ r i a v a i danas ogledaju-posle- dice ubedenia ~ur i tanaca da su ~ o z v a n i da DO-

novb u-spostave ~emal j sk i Raj.

Adamovska nostalgija amerifikih pisaca

Slirnu eshatologiju otkrivamo u onome Sto bismo mogli nazvati pobunom protiv istorijske proglosti, pobunom za koju nam gotovo svi znarajni ame- riCki pisci iz prve dve tredine devetnaestog veka pruiaju mnogo ilustracija. Sada su manje-vi5e potisnuti rajski elementi - barem oni judeo- -hriSfanskog porekla, ali i dalje nalazimo Eeinju za novim poretkom i veliranje tog poretka, ,,adamovske" nevinosti, blaienog izobilja koje prethodi istoriji. U svojoj knjizi AmeriEki Adam (1955) R. V. B. Luis je sakupio veliki broj korisnih citata, medu kojima moiemo, ako niSta drugo da izaberemo i vise no Sto nam je potrebno. U Sazeie- noj Zemlji, fantaziji koju je napisao 1844, Natanijel Hotorn prikazuje viziju kosmirkog ognja koji uniStava znamenja starih aristokratskih porodica, odore, kraljevske skiptre i druge simbole starih institucija, a najzad i celokupnu evropsku knjiievnost i filozofiju. ,,Sada femo", uzvikuje glavni svegtenik, ,,zbaciti teret misli pok~ jn ika" .~~) A u

'3 Navedeno u: R. W. B. Lewis, The Amezican Adanc, Chicago 1955 str. 14. JoS 1789 u pismu napisanom u Parizu, '~ornAs DZeferson sve6ano je ustvrdio da je ,,zemlja data na utivanje Zivirna, da mrtvi nemaju ni m d i nad njom, ni prava na nju." Ibid, str. 16.

MIRCA ELIJADE

Kuki sa sedam zabata (1850) Holgrejv, jedan od junaka, uzvikuje: ,,Zar se nikada, nikada neCemo osloboditi ove proSlosti? Ona pritiska sadaSnjicu pcput leSine kakvog diva". On se iali da: ,,fitam0 knjige pokojnika! Smejemo se Salama pokojnika i plaEemo nad njihovim patosom". Hotorn na usta svog junaka Holgrejva negoduje Sto su javne zgrade - ,,zgrade skupStine, ministarstva, sudova, opStina i crkava sagradene od tako trajne gradnje kao Sto su kamen i cigla. Bilo bi bolje kada bi se one ruSile otprilike svakih dvadeset godina; to bi narodu posluiilo kao povod da pre- ispita i reformiSe ustanove koje one simboliEki

predstavljaju."

Isto gnevno odbacivanje istorijske proklosti nalazimo kod Toma. Sve predmete, vrednosti i simbole koji su povezani sa proSloSCu treba spaliti. ,,DanaGnja Engleska mi izgleda", piSe Toro, ,,kao stari gospodin koji putuje sa mnogo prtljaga, lrica Sto ih je napabireio za duga kuCenja, a nema hrab~osti da ih spali". (ibid. 21-22). Luis pokazuje koliko je ova slika ameriirkog Adama bila istrajna, i koliko je duboko bilo ukorenjeno verovanje da u Americi Eoveeanstvo ima jedin-

stvenu priliku da iznova otpoEne isboriju.

Adamovska nostalgija, takode, nastavlja da iivi, doduSe preruiena, medu mnogim piscima toga perioda. Toro divno pokazuje Sta sve adamovski iivot moie znaBti. On je svoje jutarnje kupanje u jezercetu smatrao ,,religijskom veibom i jednom od najboljih stvari koje sam uEinio" (ibid. 22). Toroova ljubav prema deci je po svojoj prirodi isto tako ,,adamovska": ,,svako dete zapori- nje svet iznova" piSe on, verovatno nesvestan

veliEine tog svog otkriCa.

Takva iudnja za ,,adamovskim", prvobitnim, izraiava ,,arhaiEniV tip mentaliteta koji odoleva istoriji i velira ,,svetost" iivota i tela. Vitmen. koji sebe naziva ,,Pevarem adamovskih pesama", izjavljuje da je miris njegovog tela ,,lepSi nego molitva", i da njegova glava znaEi ,,viSe nego crkve, svete knjige i sve vere" (ibid, 43). Luis s pravom prepoznaje ,,adamovsku narcisoidnost u ovim gotovo ekstatiirnim izjavama: ,,Ako postoji ijedna stvar kojoj odajem poktu viSe nego drugi- ma, to je rasprostiranje mog sopstvenog tela"; ili ,,Ja sam boianski, spolja i iznutra, i posveCu- jem sve fega se dotaknem" - ekstatiEne izjave koje nas podseCaju na neke od tantriEkih teksto- va. Luis i luod Vitmena otkriva ovaj paradigma- tiEni motiv - proSlost je mrtva, ona je lekina - ali ,,u Vitmenovim ofima proSlost je izgledala tako uspegno spaljena da je, s obzirom na svaku praktifnu svrhu, potpuno zaboravljena" (ibid., 44). Vitmen i njegovi savremenici nadali su se da je Eovek preporoden u novom drugtvu, da Ce, kao Sto kaie Luis ,,ljudska vrsta u Americi zapo- Ceti iznova". Vitmen snaino i blistavo izraiava savremenu zaokupljenost prvobitnim, apsolutnim pofetkom. On je uiivao u tome da ,,recituje Ho-

MIRCA ELIJADE

mera SetajuCi pored okeana" (ibid., 44), zato Sto je Homer pripadao prvobitnom poretku stvari: on nije bio proizvod istorije - on je utemeljio

evropsku poeziju. i

Ali, bilo je izvesno da Ce nastupiti reakcija protiv ove nove verzije mita o raju. Stari Henri Diejms, otac Viljema i Henrija, smelo je tvrdio da je ,,prva i najveCa usluga koju je Eva uEinila Adamu bila to Sto ga je izbacila iz raja" (ibid., 58). Dru- gim retima, tek poSto je izgubio raj Eovek je po- Eeo da postaje fovekom: poEeo je da postaje bike otvoreno prema kulturi, podLoino usavrgavanju, biCe koje kreativno daje smisao i vrednost ljud- skoj egzistenciji, iivotu i svetu. Ali istorija ovog demitologizovanja ameritke nostalgije za rajskim i adamovskim stanjem odvela bi nas predaleko

od naSe teme.

Pleme Guarani u potrazi za izgubljenim rajem

Brazilski etnolog Kurt Nimuendahu sreo je 1912. godine, kraj obale u blizini Sao Paola, grupu In- dijanaca iz plemena Guarani, koja je tu bila zastala u svom traganju za izgubljenim rajem. ,,Oni su neumorno igrali nekoliko dana u nadi da Ce irn tela od neprestanog kretanja postati laka, i da Ce odleteti na nebo, kuCi 'svoje pra- majke', koja iSEekuje pot'omke na istoku. Vratili su se razotarani, ali nedirnute vere, ubedeni da su postali preteiki za nebesku avanturu zato Sto su bili odeveni u evropsko odelo i hranili se ev-

ropskom hran~m."?~)

Traganje za Izgubljenim Rajem bila je najnovija u nizu seoba koje su Guarani-Indijanci preduzimali tokom mnogih vekova. Prvi pokugaj da se pronade ,,Voljena Zernlja" datira iz 1515.21) Ali velika seoba grupe Tupinamba ka zemlji ,,Veli- kog Pretka" odigravala se uglavnom izmedu 1539. i 1549. godine. PoSto su napustili oblast Pernam- buka, piSe Alfred Metro, ovi Indijanci su stigli u Peru ,,gde su se sreli sa nekim od Spanskih osvajaEa. Oni su, u stvari, preSli ceo juinoameri- Eki kontinent, i to tam0 gde je najsiri, u potrazi za zemljom Besmrtnosti i VeEnog PoEinka". Spancima su ispriEali neobirne priEe o poluizmi- Sljenim grad~ovima punim zlata; a te price, verovatno protkane njihovim lirnim snovima, zapalile su maStu Spanaca i u velikoj meri prouzrokovale nesrdni pohod Pedra de Ursue, za koga se pret- postavlja da je osvojio Eldorado. Spanci i Indi- janci su tragali za istom himerom, a osnovna raz- lika je u tome Sto su Indijanci teiili ka veEnoj sredi, dok su Spanci teiili da se, po cenu velikih

U) Alfred MBtraux .,Les Messies de L'Amerique du Sud", Aichives de' Sociologie des Religions, 4 (1951):

str. 108-12.

'1) Egon Schaden. ,,Der Paradiesmythos im Leben der Guarani-Indianer" Staden-Jahrbuch, 3 (S%o Paolo,

1i55): 15142 .

patnji, domognu sredstava koja bi im omoguCila prolaznu s r e c ~ . ~ ~ )

Nimumdahu je prikupio veoma bogatu dokumentaciju o ovim legendarnim putekestvijama plemena Guarani u potrazi za ,,Zemlj~m-hez-Zla". &- ired Metro i Egon Saden su tu dokumentaciju kasnije dopunili i snabdeli detaljnim informacija- ma.23) Ovo kolektivno traganje za Rajem trajalo ie vise od Eetiri veka. i ono se bez sumnje moie svrstati medu najjedihstvenije religijske fenome- ne Novog sveta. Kretania koia ie Nimuendahu opisao 1912. nastavljaju -se u -stvari i danas, ali samo jedno od plemena Guarani i dalje traii Raj na istoku; ostali veruju da se raj nalazi u centru

zemlje i u ~ e n i t u . ~ ~ )

Ride prilike da se vratimo razliEitim lokacijama i topografijama raja. Izdvojmo, u ovom trenutku jcdnu crtu koja karakteriSe religiju svih Tupi- -Guarani plemena: to je znaEajna uloga Samana i proroka. Upravo su oni, sledeCi neke snove ili vizije, pokrenuli i vodili pohode u ,,Zemlju-bez- -Zla". Cak i u plemenima koja nisu bila zahva- Cena ovom straSCu traganja za rajem, Samani su uspevali da uzbude celokupno ljudstvo time Sto su, pripovedajuCi svoje snove i ekstaze, koristili ileke tipirne slike raja. Jedan jezuita iz Sesnaes-

tog veka pisao je o Tupinambama:

,,Samani nagovaraju Indijance da ne rade, da ne idu na polja, obedavajuCi im da Ce letina prispeti sama od sebe, da Ce hrana proterati oskudicu iz njihovih domova, da Ce motike same okopavati zemlju, strele same loviti za svoje vlasnike, i da de im brojni nepri jatelji dopasti u zarobljeniStvo. Oni predskazuju da Ce se stari p~dmlad i t i . "~~)

*3 Alfred Metraux, ,,Les Messies", str. 109.

") Curt Nimuendaju, .,Die Sagen von der Erschaffung und Vernichtung der Welt a h Grundlagen der Re- ligion der Apapocuva-Guarani'' Zeitschrift fiir Ethiro- logie, 46 (1914): 284-403; ~ m e d Metraw, ,,Migrations historiques des Tupi-Guaranis", Journal de la So- ciete des Am&icanistes, n. s. 19 (192'7): 1 4 5 ; Alfred Metraux, ,,The Guarani", Bureau of American Ethno- logy, Bulletin 143: Handbook of South American In- dians, 3 (1948): 69-94; Alfred Metraux, .,The Tupi- namba", ibid., str. 95-133; Alfred Metraux, Religions et magies d'dmerique du Sud (Paris, 1967), str. 1141; Egon Schaden, ,,Der Paradiesmythos im Leben der Guarani-Indianer" (upor. beldku 21); Egon Schaden, Aspectos fundamentah da cultura guarani, University of SBo Paolo, Faculty of Philosophy, Sciences, and Letters, Bulletin No. 188 (SBo Paolo, 1954), str. 185-204; Egon Schaden, ,,Der Paradiesmythos im Leben der Guarani-Indianer", XXXth International CongrPss of Americanists (Cambridge, 1952), str. 179-86. Upor. takode Maria Isaura Pareira de Queiroz. ..L'influence du milieu social interne sur les mouvemerits messiani- ques bresiliens", Archives de Sociologie des Rcli- gions, 5 (1958): 3-30; Wolfgang H. Lindig, ,,Wan- derungen der Tupi-Guarani und Eschatologie der Apapocuva-Guarani", u Wilhelm E. Mifhlmann, Chi- liasmus und Nativismus (Berlin, 1961), str. 19-40: Rene Ribeiro, ,,Brazilian Messianic Movements", u Millenial

Dreams, izd. Thrupp, str. 55-69.

9 Schaden, ,,Der Paradiesmythos", str. 152, i Aspectos fundamentais, str. 186.

" 5 ) Navedeno u Metraux, ,,Les Messies", str. 108.

MIRCA ELIJADE

Ovde prepoznajemo rajski sindrom Zla tn~g Doba. Kako bi ubrzali njegov dolazak Indijanci su se odrekli svih svetovnih aktivnqsti i danonofno su igrali, podsticani od svojih proroka. Kao Sto eemo kasnije videti, igra je najuspeinije sredstvo postizanja ekstaze, ili barem pribliZavanja bo-

ianstvu.

Tupi-Guarani su, viSe nego drugi drevni narodi, iudeli za tim da kroz snove Samana dobiju ot- krovenja od natprirodnih biCa. Oni su se, viSe nego susedna plemena, trudili da ostanu u nepre- kidnoj vezi sa natprirodnim svetom, kako bi na vreme dobili uputstva bez kojih se ne moie za- misliti dospevanje u raj. Otkuda je doSla ova izuzetna religijska osetljivost, ova opsednutost rajem, strah da boiansku poruku neCe na vreme shvatiti i da ce zbog toga biti izloieni opasnosti

istrebljenja u bliskoj kosmitkoj katastrofi?

Kraj sveta

Odgovor na ovo pitanje moiemo pronaci u mito- vima. U mitologiji svih joS iivih plemenii Guara- ni postoji predanje koje kaie da su vatra ili potop potpuno uniitili prethodni svet i da Ce se katastrofa ponoviti u manje-viSe bliskoj buduCnosti. Verovanje u buduCu katastrofu je ipak retko medu drugim Tupi g r ~ p a m a . ~ ~ ) Da li to treba smatrati hriSCanskim uticajem? Ne nuino. Osve- dorili smo se da postoje sliEne ideje medu mnogim drugim starim narodima. A Sto je joS zna- Eajnije, u nekim sluEajevima je teSko odrediti da li se kosmiEka katastrofa zbila samo jednom u prollosti, ili Ce se ponoviti i u budutnosti; razlog tome je Sbo gramatika njihovih jezika ne pravi razliku izmedu proslosti i buduEno~t i .~~) Konafno, moramo se setiti mita Tukuma prema kome Ce buduCa katastrofa biti delo civilizatorskog heroja Dyoia. Veruje se da su njega uvredile promene plemenskih obiEaja koje su pnoizaile iz dodira sa belim hriiCanima. Ovo verovanje moie se donekle uwrediti sa verovanjem plemenii Gua- rani. TeSko je poverovati da bi mit koji objav- ljuje skori kraj sveta kao posledicu uticaja bela-

ca, mogao biti hriSCanski po svom poreklu.

Ma kako bilo, ne zamigljaju sva plemena Gua- rani kraj sveta na isti naEin. Mbue oEekuju skori potop, ili vatru kosmiEkih proporcija, ili tamu koja Ce se spustiti na zemlju da bi tu beskrajno dug0 ostala. Prema Nandevama katastrofu Ee izazvati rasprskavanje zemlje koju su zamiSljali kao pbEu. I najzad, Kajove zamisljaju da Ce ze-

'9 Schaden, Aspectos fundamentais, str. 187. Utvrdeno je da Vera u bududu katastrofu postoji medu ripad- nicima grupe Txiriguano (Metraux); Munduruk (R. P. Albert Kruse, Anthropos (1951). str. 922); Tukuna (Ni- muendaju. The Tukunu (Berkely and Los Angeles, . .

1953, str. 137-39).

"1 Upor. Mircea Eliade, Myth and Reality (New York. 1963), str. 55. i dalje.

MIRCA ELIJADE

mlju dokrajEiti EudoviSta : leteCi konji i majmuni sa plamenim ~ t r e l a m a . ~ ~ ) Vaino je naglasiti da su zamisao raja i traganje za rajem direktno povezani sa strahom od nastupajuCe katastrofe. Seobe su bile motivisane ieljom i nadom da Ce se stiCi u Zemlju-bez-Zla pre apokalipse. Cak i inlena koja plemena Guarani nadevaju raju ukazuju na predstavu o raju kao o jedinom mestu na kojem je Eovek zagtiken od opSteg uniitenja. Nandeve ga zovu yvy-nomimymbre, ,,zemlja u kojoj se moie sakriti", to jest mesto na kojem se moie pronaCi pribeZiSte za vreme kataklizme. Raj se takode naziva yvy-mara-ey, ,,Zemlja-bez- -Zla" ili prosto yvay, ,,neboH. Raj je ono mesto gde se Eovek ne plaii, a njegovi stanovnici ne znaju ni za glad, ni za bolest, ni za ~ m r t . ~ ~ )

VratiCemo se ukratko na strukturu raja i nafina da se u njega dospe. Ali prvo moramo da razmo- trimo razloge koji su, prema verovanju plemena Guarani. neizbeino vodili kraiu sveta. NasuDrot rasprost;anjenom verovanju coje je zajednk ko iudaizmu i hriikanstvu. krai sveta niie ~osledica grehova EoveCanstva. duar in i misle ha-je Eove- Eanstvo, baS kao i sama zemlja, umorno od iivota i da tefi otpoEinku. Nimuendahu veruje da su ideje Apapokuva o uniStenju sveta proizvod ras- poloienja koje on naziva ,,indijanskim pesimi- zn~om."~~) Jedan od onih koji su ga o tome oba- veStavali rekao mu je: ,,Danas je zemlja stara i naSa se vrsta neCe vise umnoiavati. Ponovo demo videti mrtve, spustiCe se tama, slepi miSevi Ce nas dotafi i skonEaCe svi koji se zateknu na ~ e m l j i " . ~ ~ ) To je ideja kosmirkog umora, opSte iscrpenosti. Nimuendahu takode izveStava o ekstatifnim is- kustvima jednog Samana: u trenutku ekstaze u prisustvu vrhovnog boga Nanderuvuvua Euo je kako zemlja moli gospodara da uniSti svoje delo. ,,Iscrpena sam", uzdisala je zemlja. ,,Nabijena Sam leievima koje Sam progutala. Pusti me da pofinem, Ofe. I vode preklinju Tvorca da im podari mir, i drvde, a isto tako i cela p r i r ~ d a . " ~ ~ )

U etnografskoj literaturi retko se sreCemo sa tako dirljivim izraiavanjem kosmirkog umora i nostalgije za konaEnim poEinkom. TaEno je da su Indijanci koje je Nimuendahu sreo 1912. bili iscrpeni posle tri ili Eetiri veka skitniEkog iivota i neprekidnog igranja u potrazi za rajem. Nimu- endahu veruje da je otuda i potekla zamisao o kraju sveta, i poriEe mogufnost hrigfanskog uticaja. On smatra da je pesimizam plemena Gua-

m) Schaden, Aspectos fundamentats str. 187; ,,Der Paradiesmythos" str. 152-43 (upor. 'bel. 21); XXXth International Congress of Americanists, str. 180

(upor. bel. 23).

1 Schaden, Aspectos fundamentals, str. 189.

9 NLmuendaju, ,,Die Sagen", str. 335.

'I) IbZd., str. 339.

'3 Ibid., str. 335.

rani posledica portugalskog osvajanja, a narotito terora koji su sprovodili lovci na robove. Neki nautnici su nedavno doveli u pitanje Nimuenda- huovo t~maEenje .~~) Moiemo se zaista zapitati da li ono Sto Nimuendahu naziva ,,indijanskim pe- simizmom" nema korene i izvor u verovanju koje je rasprostranjeno medu primitivnim ljudima, a koje se moie ovako saieti: svet propada zbog same Einjenice da postoji, i mora biti peri- oditno obnavljan, to jest iznova stvaran; kraj sveta je neophodan da bi se moglo zbiti novo

~tvaranje.~')

MoguCe je da su sliEno verovanje delili i Apapo- kuva Guarani pre portugalskih osvajanja i Sire- nja hriSCanske vere. Sok koji su izazvali osvajati ufinio je ozbiljnijom i jatom ielju da se pobegne iz sveta bede i patnje, ali nije tu ielju i stvorio. Kao i mnogi drugi stari narodi, i Guarani su Ee- znuli za iivotom u Eistom, sveiom, bogatom i blagoslovenom kosmosu. Raj koji su traiili jeste svet u kojem je lobnovljena prvobitna lepota i slava. Zemlja-bez-Zla, ili kuCa Nande (NaSe Pra- majke) postoji ovde, na Zemlji: ona se nalazi na drugoj strani okeana ili u srediStu Zemlje. Do nje je teSko dospeti, ali ona se nalazi na ovom svetu. Premda izgleda donekle natprirodna - poSto nuino sadrii rajske elemente (na primer, besmrtnost) - Zemlja-bez-Zla ne pripada onostra- nosti. Ne moie se fak reCi ni da je nevidljiva; prosto je dobro sakrivena. Tamo se ne stiie, ili taPnije ne samo, duSom i duhom, veC krvlju i mesom. Kolektivna putovanja koja su preduzimana u potrazi za rajem imala su upravo taj cilj: trebalo je dospeti u Zemlju-bez-Zla pre uniStenja sveta, nastaniti se u raju i uiivati u blaienoj egzistenciji dok iscrpeni i neobnovljeni kosmos

iSEekuje svoj nasilni kraj.

Raj Guaranija je, dakle, svet koji je u i s b vreme realan i preobraien, u kOme se Zivot nastavlja prema istom poznatom modelu, ali izvan Vremena i Istorije, to jest daleko od bede i bolesti, bez greha ili nepravde i bez razlike u godinama. Ovaj raj nije duhtovne prirode: ako danas, premave- rovanjima nekih plemena, Eovek moie tam0 prispeti tek posle smrti, to jest kao ,,dub'" u ra- nijim vremenima se verovalo da Eovek moie stiCi u raj in concrete. Na taj naEin je raj po svojoj prirodi paradoksalan: s jedne strane on pred- stavlja suprotnost ovom svetu - Pistota, sloboda, blaienstvo, besmrtnost, i tome slifno; s druge strane, on je konkretan, to jest nije ,,duhovanV, i ukljuten je u ovaj svet poSto ima geografsku realnost i identitet. Drugim reEima za Tupi-Gua- rani Indijance, Raj ima znaEenje Eistog i savrSe-

U) Vidi, na primer. Lindig. ,,Wanderungen der Tupi- -Guaranin, str. 37.

U) Upor. Eliade, Myth and Reality, str. 54. i dalje.

MIRCA ELLJADE

nog sveta ,,poEetkaW, sveta kakav je bio neposredno posle stvaranja, i u kakvom su preci sa- daSnjih plemena iiveli medu bogovima i junaci- ma. Izvorni mit o raju govorio je, u stvari samo o nekakvom ostrvu blaienih usred okeana, na kome je smrt bila nepoznata, a tamo se stizalo pomku konopca ili drugih slifnih sredstava. (Primetirno uz put da se slike konopca, i l i lijane, ili stepenica, festo koriste da predstave prelaz od jednog nari- na bivstvovanja ka drugom - od profanlog ka sakralnom svetu.) U poretku je fovek traiio ba- joslovno ostrvo kako biz teieCi za iivotom u du- hovnoj zajednici sa bogovima, postigao besmrtnost; nije traiio pribeiihte pred bliskom kosmi- Ekom ka ta~ t ro fom.~~) Ova apokaliptirna transfor- macija mita o raju dogodila se kasnije, moida kao posledica jezuitskog uticaja,") ili pmsto zato ito su Guarani, kao i mnogi drugi primitivni narodi, otkrili da je svet suviie ostareo i da mora

biti uniSten i nanovo stvoren.

Osnovna zamisao religije Guaranija - zamisao iz koje pmizlazi uverenje da se in concreto moie dospeti u raj - saieta je u izrazu aguydje. Ova ref se moie prevesti kao ,,vrhunska sreCa", ,,sa- vrienstvo" i ,,pobedaV. Za Guaranije aguydje zna- Ei cilj i ispunjenje svekolike ljudske egzistencije. PostiCi aguydje znari konkretno upoznati rajsko blaienstvo u natprirodnom svetu. Ali ovaj nat- prirodni svet dostupan je pre smrti, i u njega moie dospeti svaki Elan plemena ako se povinujc tradicionalnom moralu i sledi religijske obifaje.

ZahvaljujuCi novom Sadenovom delu sada imamo prilirno detaljne informacije o slici raja medu razliEitim grupama G~aranija.~ ') Tako, na primer, Nandeve imaju dve razlifite zamisli: jedna je ka- rakteristifna za one koji su davno zaporeli seobe i nisu prispeli u Zemlju-bez-Zla; druga pripada iskljufivo onima koji nisu ni preduzimali takva putovanja. Grupe Nandeva koje su bezuspeSno tragale za rajem i zavriile svoja lutanja pre de- setak godina, kada su dospele na obalu, ne veruju vise da raj leii s druge strane okeana. Oni raj smeStaju u zenit i ne veruju da se u njega moie

stiCi pre smrti.

Druge grupe Nandeva, one koje nisu kretale na takva putovanja do okeana, veruju da je svet osuden na uniitenje vatrom, ali ne misle da Ce se ta katastrofa odigrati u bliskoj buduenosti. Pri- beiiSte pred katastrofom je raj koji se zamiilja kao ostrvo blagoslovenih usred okeana. Da bi fovek stigao na ostrvo u ovozemaljskom obliku,

3 9 Schaden, Aspectos fundamentais, str. 188.

s) U svojim najnovijim objavljenim tekstovima (,,Der Paradiesmythos", str. 153, i XXXth International Con- gress of Americanists, str. 181\, Egon Schaden ocenjuje da je verovatno jezuitski uticaj uzrok apokaliptiene

transformacije mita o raju.

=') Schaden. Aspectos fundamentals, str. 189. i dalje, ,,Der Paradiesmythos", str. 154. i dalje (upor. bel. 21).

to jest pre srnrti, dovoljno je da obavlja izvesne riruale, medu kojirna su posebno vaine igre i pe- sme. Ali, on rnora poznavati put, a to znanje je danas gotovo potpuno izgubljeno. U stara vrerne- na ljudi su rnogli da nadu put zato Sto su imali poverenja u Nanderykey, civilizatorskog heroja: on je dolazio ljudirna u susret i vodio ih ka raj- skorn ostrvu. Danas se u raj rnoie dospeti samo

,,u duhu", posle srnrti.

P ~ e m a onome Sto je Sarnan rekao Sadenu rajsko ostrvo ,,viSe liEi na neb0 nego na zernlju". U sre- diStu je veliko jezem, a usred jezera visoki krst. (Krst je vrlo verovatno znak hriSfanskog uticstja. ali ostrvo i jezero pripadaju mitologiji dornoroda- ca.) Ostrvo je bogato plodovima i stanovnici ne rade, veC vrerne provode igrajuki. Nikada ne umiru. Ostrvo nije zernlja mrtvih. DuSe umrlih tarno stiiu, ali se ne nastanjuju; nastavljaju svoj put. U stara vremena bilo je lako stifi na ostrvo. Prerna drugim svedoEanstvima, koja je takode prikupio Saden, pretpostavljalo se da se pred onima koji imaju veru more povlaEi i stvara most preko kojeg oni rnogu da predu. Na ostrvu niko ne umire. To je zaista ,,sveta ~ e r n l j a " . ~ ~ )

Jog zanirnljiviji opis raja nalazirno kod Mbua, jedine grupe Guaranija kloja i dalje s nadorn gleda u obalu u traganju za Zernljorn-bez-Zla. Medu Mbuarna rnit raja irna vainiju ulogu nego rnedu drugim grupama Guaranija. Ova Einjenica je posebno znaEajna zbog toga Sto Mbue uopSte nisu potpale pod uticaj jezuitskih m i ~ i j a . ~ ~ ) Mbue ne zarniSljaju ra j kao sigurno skloniSte pred bu- dufom kataklizrnorn. To je Eudesni vrt, bogat plodovirna i igrarna, u kojern ljudi nastavljaju svoje zernaljsko postojanje. Covek zadobija mesto u raju tako Sto vodi pravedan i poboian iivot u

skladu sa tradicionalnim propisirna.

,,Putv ka bogovima

Kod pripadnika trefe grupe Guaranija, Kajova, koji su pre nekoliko decenija joS putovali prema At lantskm dkeanu, nalazirno sled* mobenost: znaliaj raja se povekava u periodu kniaa. Tada Kajove imaju bez prestanka, ~ d a n o n o b , kako bi ubrzall unigtenje sveta i primili oltkrorvenje o putu koji vodi do Zemlje-bez-Zla. Igra, otkro- renje, put ka raju - ova tri religijsloa realiteta drie se zajedno; oni StaviSe, odlikuju religiju svih Guarani plemena, a ne sarno Kajova. Slika ,,putaV i mit o ,,pubuJ', to jest o prelasku iz wog sveta u sakralni, imaju ulogu koja se ne srne zanemarriti. Saman (nanderu) dobro poznaje ,,puty'; a n je taj koji prima natprirodna uputsba, 30 m u ornogukuje da predvodi plerne za vrerne tijeggovih Eudesnih lutanja. Prerna plmenskorn mitu Nandeva, Prvobitna Majka je l i h o zatrpala

83 Schaden, Aspectos fundamentais, str. 192.

'3 Ibid., str. 195.

tu stazu kada je krenula u potragu za O c m Blimnaca. Za vreme nnoMe, ilii p x l e smrti, d& prolad knn nebeske predele, du& sledi isti ta- janstveni i paradoksalni ,,putM, jer je on istovre-

meno priladan i n a t p h d a n .

Kada je w o n Saden zamalio Kajove da o p i h ovaj iluzorni put, oni BU oartali put koji svako- a e v n o prelaze hmmi na mjim putovanj iv ka ~ b u . ~ ~ ) Sve gnupe Guaranija govore o' s& kao o tapedja, to jest kao o narodu ,,hodofasnika i pulmih". N&ne w e su praeene molitvama, a sve te molitve nisu dmgo do putevi koji vode bogovima. ,,Ba puta" r&mo je Sadenu ,,Eovek ne m& d 6 i tarno hc la ieli".41) Na taj nafin ,.put koji v d i do meta bogova" simbobuje za Kajove fitav njihvv religijski 5ivot. Coveku je patreban ,ipuIt" da M opStio sa Ibogowhna i ostva- rio svoju sudbinu. Traganje za ovim (putem mo- tivisano je apokaLiptibW elementima samo u vremenba k&a. Tada Indiijanoi d ~ o ~ o igraju kako bi Sto pre pronalli put koji vodi do raja. Igraju frenetiho, jer je ikraj sveta blizu, a s m o u raju h v e k moie da bude spasen. Ali i u dmga vrmena, u mamje fren&ii!n.i!m periodima, ,,put" nastavlja da ima centralnu u i i v~ tz l Guaranija. Guarani veruju da ispunjavaju svoju misiju na zemlji jedino kada traie i slede put

koji vodi u bfizinu bogova.

Originalnost mesijanizma Guaranija

Zalcljufimo ovaj luratak pnikaz guaranijskog me- siiarrivna neluitm mStiiim m~aiani ima. Prime- Gjennv, pre svega, da kesijaiizam -~uarani ja , za razliku od prof etshih pokreta severnoameriEki h plemena, nije posledica kulturnog h k a koji su izazvali evropski osvajari, niti raspadanja dru- Stveniih strukt~ra.4~) Mt o Zemlji-bez-Wa i traganje za njam posbjali s u medu 'I?upi-Guarani- ma mnogo pre dolaska Pmtugalaca i prvih hri- SCanskih misimma. Dodir s omaja6ha m t a - kao je treganje za rajem, dao mu je karakter neEeg neodlokog i tragihog, ili fak ipesimisti- fnog, karakter maloduSnog bekstva od bliske kcsmiEke katastrofe, ali nije dociir sa osvajaEima to traganje i pohenuo. ShwiSe, ovde se ne bavi- mo plememima koja su se nagla u sredigbu kriza izazvanih ~Mtmnim preobrakanjem, kakva su bila dammdaiika p h e n a S e v m e A m d k e , koja su torkom dva veka bila peni&n~ zaplju- skivana profdskim i rnesijanskim pahetima. Kultura i ' M t v o Guaranija nisu lbili ni dezor-

ganimvami, mi hibnichi.

Ova Cinjenica je naCajna ia razumevanje pro- fetsldh i mesijanskih fenom- uo@te. Mnogo se insistilra, i to apravdano, na m a h j u istorij-

U, Ibid., rtr. 199.

a) Ibid.

' 3 Upor. de Queiroz. L'tnjluence du milieu social interne, str. 22. i dalje.

-- MIRCA ELIJADE

- -

skog, M t v e n o g i ekonomskog kanteksta za na- slajanje i 5kenjje mesijawkih ipokreta. Ljudi iB- Eekuju kraj sveta, ili kosmiElcu obnow, ilji Zlatno Doba, nardiko u vTerne dubokih kriza; m i na- javljuju da je zmaljski raj blim kalko bi se odbmnili mi oEaj>anja koje izaaiaa lhajnja beda, yb i tak slabode 1 pad s d h tradicionalnih vrednosti. ALi, p h e r Tupi-Guaranija polkazuje da su Eitave z a j h i c e M e navedene da traie mj, i da tragaju vekovima, iako ih mije padstakla dru- Stvena lariza. Kao Bto smo veC pakazali, ovaj raj nije uvek zami6ljan kao ,,duhovna" onosbranost; an pripada ovom svetu, stvamcrm metu koji je preobraien pomoOu vere. Guarani su ieM da iive onako kako su kiveli njihovi rmitslai preci na samom e e b k u sveta - judeo-WiCaasloim je- zikom re&no, da iive kao 5t.u je Adam iiveo u raju pre pada. Ova ideja nije neobiha. U izve- s n h razdabljima svoje isto~ije i magi drugi primitivni narodi verovahi su da je rnoguCe per!- odiho vraCanje u dane stvaranja, da je moguce iiv&i u svetu osvita i savrlenstva, cmakvm ka- Irav je postojao pre nego Sto ga je i s t d i l o vre-

me i kompramitovala istmija.

(Prevela s engleskog.SLAVICA MILETIC)

Mircea E l ide Para- and Utopia: Mythical Gm- graphy and Eschatology, ia knjige: The Quest. History and Meaning in Religion, The University of Chicago

Press, Chicago, 1969, Third Impression 1975.

Documents

RAJ I UTOPIJA - casopiskultura.rs