Rimljanima poslanica - Sekveira

8/14/2019 Rimljanima poslanica - Sekveira

1/200

PREVOD DELA "ROMANS"Jack Sequeira

R I M LJ A N I M A P O S L A N I C A

Prvo poglavlje Najistije jevanelje od svih (Rimljanima 1:1-17)

Nijedna knjiga ili odsek u pismu ne pojanjava na tako jasan i tako briljantan nain planspasenja, doktrinu o pravednosti verom, kao poslanica Rimljanima. Nije udo to je Luter opisaoposlanicu Rimljanima kao "najistije jevanelje od svih." Kroz razumevanje teksta u Rimljanima 1:17,Luter se oslobodio robovanja legalizmu i postao voa protestantske reformacije.

Ista doktrina koju je tumaio Luter dovela je do obraenja Johna Bunyana koji se u Engleskojsmatra "besmrtnim misliocem Bedforda." Dok je bio u zatvoru u Bedfordu napisao je uvenu knjigu"Pilgrims Progress." Tako je i John Wesley, osniva Metodisitike crkve, dok je sluao uvod u Luterovkomentar poslanice Rimljanima u veeri 24. maja 1738. godine, osetio "udnu toplinu" oko srca. To jeoznailo raanje velikog probuenja u 18. veku u Britaniji.

Poslanica Rimljanima ja bila osnova najveeg broja probuenja u istoriji Hrianske crkve.Moda se pitamo ta to poslanicu Rimljanima ini izuzetnom. Postoje dva razloga, jedan razlog jeopti, a drugi je specifian.

1. U Delima apostola. 9 glava nalazimo izvetaj o Pavlovom obraenju. Prve etiti knjigeNovog Zaveta predstavljaju istorijski izvetaj o Isusu Hristu. Peta knjiga, Dela apostola, je istorijskiizvetaj o tome kako se Bog otkrivao preko svoje crkve. U 9. poglavlju Dela apostolskih nalazimoudesan izvetaj o tome kako je Pavle, na putu za Damask, pronaao Isusa Hrista. Bog je doaoAnaniji i rekao; "Idi i doekaj ovog mladia, blagoslovi ga, i krsti da mu se oi otvore."

Ananija je mislio kako je Bog moda pogreio, poto je Pavle bio veliki progonitelj Hrianskecrkve. U Delima 9:15 itamo: "Ali Gospod mu (Ananiji) ree, idi jer je on moj izabrani sud, da izneseMoje ime (ili moju istinu) pred neznaboce, kraljeve i decu Izrailjevu." Reeno nam je da nakon to se

Pavle povratio od vienja i bio krten, (20. stih) "odmah je propovedao Isusa Hrista." Pavle je bioizabrani sud. Kad je Hristos doao na ovaj svet, On je doao da bi se jevanelje moglo propovedati, aliBog je odabrao Pavla da bude orue za tumaenje Jevanelja svetu.

Pavle uvodi ovu svoju divnu poslanicu Rimljanima 1:1 sledeim reima: "Pavle, sluga (grkare je rob) Isusa Hrista, pozvan za apostola, (zapazi sledei iskaz) odvojen za Jevanelje Boje." Pavleje bio teolog Novog zaveta. Gotovo polovinu Novog Zaveta ine Pavlovi spisi. Kao Hrianska crkvatrpeli bi staan gubitak kad ne bi bilo njegovih spisa. Pavle je bio Boji izabrani sud, da objasnijevanelje svetu.

Ono to poslanicu Rimljanima ini naroitom je to to je, za razliku od bilo koje Pavloveposlanice namenjene bilo crkvi ili pojedincima, jedino pismo koje je on napisao crkvi, telu hriana,koju nije osnovao ili koju nije posetio. Pavle je, kad je pisao Korinanima i Efescima, i pisma

pojedincima, pisao ljudima kojima je ve verbalno tumaio jevanelje. Na nesreu oni tada nisu imalimagnetofone. Ali u Rimljanima, premda je postojalo nekoliko ljudi koje je znao iz svog ranijegisukustva, pisao je ljudima koji nikad pre nije sreo. Zbog toga on im izlae sve divne istine Jevanelja.

Na primer, Pavle nam govori u Rimljanima 1:11 da je svrha pisanja ovog pisma, svrha dolaskau Rim "da vam udelim koji duhovni dar da bi se mogli utvrditi." Zatim u 13. stihu kae: "elim daznate, narode moj, (brao moja) da sam vie puta planirao doi k vama, ali do sada sam bio spreen."U Rimljanima 15:22.23, obavetava nas zato je bio spreen. Bog mu je rekao: "Ne, ne moe ii uRim dok ne svri posao na Srednjem Istoku. Mora ui u sva netaknuta polja."

1


2/200

Bog je imao i drugi razlog, a to je to je i nas imao na umu. Da Pavle nije napisao tu porukujasnim, odreenim tonovima, tada je ne bismo imali u pisanoj formi. Poto jo nije bio u Rimu, pisaoje ljudima koje nije video. Objanjavajui jevanelje u svoj njegovoj jasnoi koje je tako dolo do nas uRei Bojoj. Luter je bio u pravu kad je rekao: "Ovo je najistije Jevanelje od svih."

Pavle napominje u Rimljanima 1:11 da je potpuna namera pisanja ovog donekle dugakogpisma utvrivanje hriana koji su iveli u Rimu u Hrista, zato to su se suoavali sa progonstvom. Mi

se takoe trebamo utvrditi u Isusu Hristu, a najbolji nain je, naravno, prouavanje divnih istinaotkrivenih u poslanici Rimljanima. Videemo ta nam Pavle govori o planu spasenja.Velika tema ove knjige je izraena u Rimljanima 1:15-17. Pavle je ve kazao Rimljanima da

eli doi u Rim. U 14. stuhu on im govori: "Dunik sam i Grcima i varvarima, mudrima inerazumnima." Sada on eli propovedati Jevanelje svima u Rimu. Rim je naravno u to vreme biopriznat kao prestonica sveta i Pavle kae u 15. stihu: "Tako koliko ja do mene (drugim reima sa svomsposobnou koju imam) spreman sam propovedati jevanelje i vama koji ste u Rimu. (Propovedaosam na Srednjem Istoku, sada elim doi u Rim)." Zatim u 16. stihu daje ovaj iskaz.: "Jer se ne stidimJevanelja Hristova, jer ono je sila Boja na spasenje svakome koji veruje, ponajpre Jevrejinu, a takoei Grku."

U Pavlovo vreme bilo je posve uobiajeno stavljati stvari u negativan kontekst kad se elinaglasiti pozitivno. Kad bi Pavle iveo danas, on bi to stavio u pozitivan kontekst, jer je tako uzapadnom svetu. On bi rekao: "Apslolutno sam, potpuno obuzet, i sastim pokrenut jevaneljem IsusaHrista. Ne mogu nita drugo do propovedati ga."

Pavle kae da se nije stideo Jevanelja. Rimljani su pravili razliku izmeu klasa; sami su biligraani prve klase. U stvari, prema optem shvatanju Rimljani nikad nisu razapinjani na krst, zato toje to uvek donosilo sramotu zemlji i naciji. Rimljani su gledali na Jevreje kao na grane drugog reda,ali hriani koji su oboavali raspetog Spasitelja, smatrani su graanima treeg reda. Meutim, Pavlekae: "Uopte se ne stidim zato to ne mogu doi k vama s drugom filizofijom."

Rim je bio vrlo ponosan grad. Hvalisao se vojnom silom, arhitekturnom i ekonomskom moi.U tom gradu je bilo filozofa svih vrsta za koje se ulo. Pavle je govorio: "Ne dolazim sa jo jednim'patentom' koji je izmislio ovek. Ne stidim se ovog jevanelja, zato to je sila Boja!" Rim, sa svimsvojim ponosom i svim svojim uspesima, je propustio da uini jednu stvar, propustio je nadvladati grehi Pavle zato kae: "Postoji samo jedna Sila koja moe pobediti greh, Jevanelje naeg Gospoda IsusaHrista. Zato bih se trebao toga stideti? To je jedina sila koja moe spasiti oveka. Sve dok prihvatato spasenje, sve dok veruje, bez obzira na to da li je Jevrejin i Grk, bio mudar i obrazovan ilineobrazovan, bogat ili siromaan, postoji samo jedna solucija za problem greha kod oveka, a to je IsusHristos."

U Rimljanima 1:17 Pavle definie ovo jevanelje u jednoj frazi: " To je pravda Boja." Podovim Pavle podrazumeva:1. To je pravda planirana od Boga.2. To je pravda pripremljena od Boga bez ikakvog ljudskog doprinosa.3. To je pravda koju je omoguio sam Bog. Ovo se mora pojasniti. U Novom zavetu itamo da je Bogtaj koji preduzima inicijativu za nae spasenje. Jevanelje ne uslovljava dobre vesti. Bog ne kaesvetu, ili nama: "Vi prvo morate bili dobri," ili: "Prvo mi se morate staviti na raspolaganje, onda u vasspasiti." Kad doemo do petog poglavlja, otkriemo etiri stvari: dok smo bili bespomoni, nesposobnida spasemo sami sebe, dok smo bili bezboni, dok smo bili neprijatelji, i dok smo bili grenici, Bog nasje pomirio sa sobom smru svoga Sina. Bog preuzima inicijativu.

U zapadnom svetu i u crkvi kao celini, mi smo to iskrivili. Mi ulaemo napore i govorimoljudima: "Doite u nae dvorane i sluajte jevanelje." To nije Novi zavet. Nalog koji nam je Hristosdao glasi: "Idite po svemu svetu" i propovedajte jevanelje. Ba kao to Bog preuzima inicijativu i mimoramo preuziti inicijativu. Svet oajniki eka na jevanelje Isusa Hrista. To je On planirao, to je

2


3/200

On pripremio u svom Sinu Isusu Hristu, i to nam je On uinio dostupnim. On preuzima inicijativu. Onzalae sva punomoja i svu slavu. Ovo je jevanelje naeg Gospoda Isusa Hrista. Ono to Pavlepokuava izloiti u ovoj knjizi je neuslovljena dobra vest o spasenju, koje je On pripremio za nas usvom Sinu Isusu Hristu. To je naravno velika tema cele Biblije, Starog i Novog zaveta. Ali nigde tonije izloeno tako jasno i dokazano na tako briljantan nain kao u Poslanici Rimljanima.

U ovoj knjizi aposotol Pavle nam otkriva ukupnu nameru Boju:

1. On nam predstavlja problem greha; ovekovo greno stanje.2. On nam prua istinu o Hristu, Njegovom ivotu i Njegovoj smrti kao nae Zamene i naeSigurnosti.

3. On opisuje veru u Hrista kao osnovu efektivnosti tog spasenja, ili reenje za na problemgreha.

4. Zatim prelazi na zadatak Svetog Duha u naem posveenju.5. On takoe opisuje mesto Bojeg naroda na ovom svetu. Mi imamo zadatak koji treba

obaviti u svetu!6. Napokon, on opisuje praktinu primenu Jevanelja u svakodnevnom hrianskom ivljenju.Sve to nam je potrebno o planu spasenja nalazi se u ovoj knjizi. To je teka knjiga, zato to je

on pisao, ne naunicima, ve ljudima koji su tako razliito razmiljali u odnosu na ljude danas u 20.veku. U maloj knjiici od 55 strana, "Najistije Jevanelje od svih, Rimljaniima", parafrazirano namoderan jezik i savremene izraze, a koja je sada u tampi, namera mi je da pokuam probiti ipremostiti procep, tako da jevanelje otkriveno u Rimljanima postane znaajno svima.

Prouavaemo ga duboko zalazei u detalje, zato to ima najiri pristup celekupnom opseguPisma o presudnoj doktrini pravednosti verom. avo ne eli da se mi upoznamo sa svom porukom iimao je ogromnog uspeha drei nas u mraku. Dok prouavamo poslanicu Rimljanima jasno emouvideti ovu divnu poruku. Nae crkve umiru zbog potrebe propovedanja pravednosti verom.

Dunost je Bojeg naroda istraivati istinu, ukljanjati pogreke. Kad se to izvri jedna istina eprevladati, jedan predmet e natkriliti sve ostale, "Hristos naa Pravda."

Kad sam govorio grupi studenata medicine na Univerzitetu, bio sam zauen njihovom glau zatom istinom. Nisam mogao verovati da se to dogaa u Americi. Mislio sam da se to moe dogoditisamo u Africi. Govoro sam od 10:30 ujutro do 5:30 navee sa pauzom od svega sat vremena. Postojinada kad gledamo amerike studente medicine kako sede, prouavajui i otvarajui svoje Biblije. Imamladih ljudi, studenata medicine, koji nisu svetovni, ija elja je poznaveti Boju Re i objaviti je. Kadsmo zavrili, ovi mladi ljudi i ene su se sabrali i rekli: "ta moemo uiniti da to obajvimo ovde nanaem univrzitetu?" Tako postoji nada zato to je ovo sila Jevanelja.

Sledi kratak rezime o tome ta je doktirna o pravednosti verom, objanjena u Rimljanima,uopte. Postoje etiri glavna podruja koja Pavle pokriva u ovoj knjizi:

1. Ova doktrina o pravednosti verom je istina koja nam govori ta je Bog ve izvrio. Zapaziteda je to u prolom vremenu. Bog je ve otkupio, ne izabrane, kako to ue kalvinisti, ve itavooveanstvo stoji opravdano u Hristu. To su neuslovljeno dobre vesti Jevanelja. Na primer, uEfescima 1:3 Pavle nam kae: "Blagosloveni ste (prolo vreme, aorist u originalu. Neto to se vedesilo, mi smo ve blagosloveni) svakim duhovnim blagoslovom to se neba tie u Isusu Hristu." To jeono to e Pavle tumaiti u Rimljanima.

2. On dalje nastavlja da nam govori kako se ovo legalno opravdanje, dok je primenjivo naitavo oveanstvo, mora uiniti efektivnim. Celo oveanstvo nee ii na nebo, ne zato to ih Bognije iskupio, ve zato to su odbacili ovo spasenje. Ovo legalno opravdanje je efektivno jedino verom iniim drugim. Ne verom plus davanje desetka ili dranje subote. Oni su plodovi opravdanja. Gospoduniverzuma je onaj koji je umro na krstu da nas spase.

Legalno opravdanje je efektivno jedino verom. To znai da se vernik koji prihvata Hrista,oblai savrenom Hristovom pravednou, to je poznato kao data pravednost, tako da smo, ne dok to

3


4/200

mislimo o sebi ili dok drugi misle o nama, ve dok je Bog ukljuen, kvalifikovani za nebo sada i nasudu. Ovo je osnova mira. "Budui opravdani verom (govori Pavle) imamo mir sa Bogom"(Rimljanima 5:1).

Jednom sam zapazio neto to me je zaista usreilo jer sam video mo jevanelja kod jednog odnaih lanova. Ova vernica je izgubila svog dragog mua i to joj je palo jako teko. Oni su iveli kaodivan par. Bili su divan primer pravog hrianskog braka. Tako kad je on umro, moja suprauga i ja

smo ili da je posetimo, i pitali smo je: "Da li elite da neko drugi najavi kapelana? Znamo da je teko."Rekla je: "Bila bih jadan svedok ako bih plakala kao nevernici." Zahvalio sam Bogu to je mogla ustatii obaviti svoj deo programa, jer je imala nadu. Ona nije rekla zauvek zbogom svom muu; to je samoza jedan period.

A to je sila Jevanelja, doktrina o opravdanju verom. Pavle kae u Solunjanima: "Ne moramoaliti kao nevernici koji nemaju nade." To nam daje hrabrosti da inimo ono to nekad ne bi bili ustanju raditi. Zahvaljujem Bogu za takvog svedoka.

3. Opravdanje verom se tu ne zaustavlja. Ono ide iznad toga. Ono dalje ui da zato to stepostali dete Boje, Bog alje svog Svetog Duha da nastava u verniku, tako da vi i ja postajemosudeonici Boanske prirode kako bi mogli izbei pokvarenost koja je na svetu. A pod pokvarenoukoja je na svetu ne podrazumevam samo pozorita i sve te druge stvari. Pokvarenost sveta je u namazato to je naa priroda pokvarena i ostaemo pokvareni do drugog Hristovog dolaska kad e ovapokvarenost biti zaodenuta nepokvarenou.

Bog alje Svetog Duha da nastava u nama. I kao to Pavle objanjava u Rimljanima 5, zbogtoga mi stojimo pod kiobranom milosti. Ne samo to imamo mir sa Bogom, mi smo pomireni sa Njimi imamo na raspolaganju silu Boju kroz nastavanje Duha to znai da sada moemo iveti ivotomkoji je ugodan Bogu. To je mo opravdanja verom ili plodovi opravdanja verom. Kao to je Isus rekaou Jovanu 15: "Nastavajte u Meni, i Ja u vama; bez Mene ne moete initi nita. Ali ako nastavate umeni i ja u vama, doneete mnogi rod, i Otac moj bie zadovoljan."

U Mateju 5. glavi Isus govori hrianskim vernicima, uenicima, i konstatuje: "Vi (uenici) stesvetlost svetu." Ovde je re "svetlost" u originalu u jednini, "vi" je u mnoini. Mi smo mnogi, ali smojedna svetlost, zato to je ta jedna svetlost Isus Hristos. Kad je Isus doao na ovaj svet, On je doao kaosvetlost u tami. Isus nije vie ovde, On se vratio na nebo, ali Njegovo telo, crkva, eklesia, pozvaninarod, je ovde. Isus nam kae: "Vi ste svetlost svetu." U Mateju 5:16 stoji: "Neka ova svetlost takosija da ljudi mogu videti vaa dobra dela i slaviti Oca vaega."

Na poetku Drugog svetskog rata naa porodica je prela okean. Majka i otac su nas poveli daposetimo roake u Indiji i vraali smo se za Afriku 1939. Bio sam mali i svi svi smo bili uzbueni.Iznenada jedne noi, nasred okeana, brodska svetla su se pogasila. Bila je grobna tama. mislili smo daje izgoreo generator, i onda je stigla objava preko razglasnog sistema da je Nemaka objavila ratVelikoj Britaniji, i oni su pogasili svetla da nas ne bi spazio neki nemaki brod.

Seam se kako je moja draga majka uzimala brojanice (bili smo Rimokatolici) i ustro se molilada brod ne bude torpediran. Dok smo putavali sledeih dve sedmice sluali smo predko radija da sudrugi brodovi bili torpedirani. Bili su nam sasvim blizu tako da smo se molili. Kad smo stigli u Kenijuizdat je zakon da svi domovi trebaju imati zastore tako da se svetlost ne bi videla napolju. Motornavozila su imala male titinike iznad prednjih svetala tako da avioni nisu mogli opaziti svetlost. Sve jebilo u mraku. Ali hrianin koji prikriva svoju svetlost ispod svenjaka treba se stideti sebe, jer jeHristos rekao kakva je korist ako se svetlost sakrije pod svenjak.

Jevanelje je sila Boja, ali svet to ne zna zato to ne vidi Isusa Hrista u crkvi. Velik procenatsvetske populacije danas je pod marksizmom. Jedan od glavnih razloga to hrianske zemlje poputRusije i istocno-evropskog bloka naginju marksizmu nije u samoj marksisitikom ideologiji kako tomnogim izgleda, ve to je crkva propustila da otkrije silu jevanelja. Nie, veliki paganski filozof,ateista, ovako se izrazio o hrianskoj crkvi, i to trebamo uzeti ozbiljno: "Ako oekujete od mene da

4


5/200

verujem u vaeg Iskupitelja, vi hriani morate mnogo vie izgledati otkupljeni." Samo krozopravdanje verom mi moemo izgledati "otkupljeni."

Opravdanje verom moe proizvesti zajednicu vernika, pozvanog naroda. Nije vano koliko jenjihov broj, ali moe proizvesti zajednicu ljud koji su tako meusobno povezani u ljubavi da seponaaju kao da su jedna osoba. To je ogladalo grenom svetu. Bog moe proizvesti ljude koji su takousko povezani da nema ljubomore, nema prepirke, ve da su jedno srce i jedan um. Hristovo

jevanelje moe to uiniti i kad se to dogodi, ova zemlja e biti obasjana Njegovom slavom. Ako seprepiremo, nikad neemo svedoiti o sili Jevanelja. Takva zajednica ljudi meusobno povezanih uljubavi jednom je postojala. To je bilo kratkog daha, zbog izopaavanja Jevanelja. To e se opetdogoditi, i elim da budemo deo toga.

U Delima 4:32 nalazi se kljuni iskaz koji otkriva cilj jevanelja i ivota crkve: "A mnotvoonih koji verovae bee jedno srce: (jedno srce i jedna dua) niti ko govorae za neto to imae da jenjegovo, ve sve imadijahu zajedno." Diskutovao sam o ovome sa jednim ruskim marksisitom uEtiopiji, i rekao sam. "Ovo je pravi komunizam!" Va komunizam je putem prinude i pod pretnjompitolja, ovaj se radio silom Jevanelja. Vi nikad ovo neete proizvesti pomou marksizma jednosrce, jedna dua." Stih 33: "I sa velikom silom apostoli svedoahu o vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista."

To znai da je Hristovo vaskrsenje najvei dokaz da je Bog pobedio greh zato to nas grehodvlai u grob. Ako moemo pobediti grob, mi moemo savladati greh. Ako ne moemo pobeditigrob, mi ne moemo nadvladati greh, zato to je konana sila greha grob. Isus je pobedio grob kaonajvei dokaza da je nadvladao greh. A uenici su sa velikom silom svedoili o ovoj isitni. "A velikablagodat (ista sila koja se sada manifestuje) bee nad svima njima." Stihovi 34,35: "Niti bee ko meunjima u oskudici, jer svi koji imadijahu zemlju ili kue prodavahu ih, i donesoe dobit, jer od onog toprodadoe i stavljae kraj nogu apostola; i delie svakom kako ko trebae."

To je sila jevanelja. To se moe dogoditi ovde, u 20. veku, sa svim njegovim materijalizmomzato to je Isus Hristos isti jue, danas, i zauvek. A On je ovo rekao: "Poznaete istinu, i istina e vasisbaviti." Neka nas Bog blagoslovi i pomogne da saznamo istinu, dok prouavamo ovu odlinu knjigu,Poslanicu Rimljanima.

Drugo poglavlje Gnjev Boji (Rimljanima 1:18-32)

U prvom poglavlju Rimljanima poevi od 18. pa sve do 32. stiha, Pavle se bavi problemomgreha. Moda se udimo zato on otpoinje sa grehom, ali moramo zapamtiti da jevanelje predstavljadobre vesti od Boga ne za dobre ljude, ve za grenike. Pre svega, Pavle nas mora ubediti da u namanema nita dobro. On nas mora osvedoiti da smo, u sebi i od sebe, bespomoni. On mora unititi unama svako poverenje u telo zato to jevanelje nije za osamdeset posto grenika, ili devedeset postogrenika, ono je za sto posto grenika.

Dok uranja u problem greha Pavle odslikava mranu, emernu sliku ljudske rase, kojoj vi i japripadamo. To moe biti obeshrabrujue, ali Pavle ima neke divne dobre vesti poevi sa Rimljanima3:21. U stvari, on poinje jevanelje sa dve rei: "Ali sada." Ne gubite nadu zato to ima loih vesti.Zvezde najjasnije sjaje u noi, u mrklom mraku. Samo u svetlosti nae pune grenosti jevanelje moeslavno zablistati. Sledea dva poglavlja, plus ovo, nisu ba ugodna, ali to je neto s ime se trebamouhvatiti u kotac.

Voleo bih, takoe, podeliti malu tajnu koju sam otkrio u svom prouavanju Pavlovih poslanica.Pavle u svom metodu pisanja esto neto konstatuje. Potrebno je da tragamo za tim iskazima, jer kadjednom neto konstatuje on to pokuava protumaiti, objasniti, ili odbraniti. Konstatacija u naemodlomku je Rimljanima 1:18. Ostatak ovog poglavlja, stihovi 19-32, prosto tumai ono to je reeno u18. stihu. Potrebno je da prvo razumemo ovaj iskaz da bi mogli shvatiti ta nam on pokuava objasniti.

5


6/200


7/200


8/200


9/200

znai da ljudski um postaje tap za merenje istine. Ideja da ovek mora interpretirati Pismo u skladu saonim to mu je racionalno, to ima smisla, to je unutar okvira ljudskog iskustva, je vrlo suptilan oblikbezbonosti. Mi ne moemo koristiti naune metode za interpretaciju Pisma! Biblija je nadahnutaknjiga. Sveti Duh je taj koji nas mora prosvetliti. Ali ovek misli da ima reenje za sve svojeprobleme.

Na takve ljude Bog ne izvodi oganj da nas sve zajedno zbrie. itajte Rimljanima 1:24,26 i 28.

Ovo je najfiniji opis Bojeg gnjeva. Otkriete da je za razliku od ljudskog gnjeva, Boji gnjev pasivan.Kako deluje Boji gnjev? Kako se on otkriva sa neba? Stih 24: "Zato (to ovek insistira da ivi bezNjega) ih Bog ostavi." Stih 26: "Toga radi (zato to ovek odbija Boje blagoslove) Bog ih predadezloj strasti (i neistoi)." Stih 28: "I kao te ne htedoe sauvati Boga u svom znanju (ovekov problemje to to ne eli sauvati Boga u svom znanju) Bog ih predade u unien um."

Drugim reima, Bog kae oveanstvu: "Pokuavao sam i pokuavao da vas ubedim da nemoete iveti bez Mene, ali vi insistirate da moete. Neu vas prisiljavati, (Bog je ljubav) ostaviu vas.Ako mislite da moete iveti bez mene, samo napred i videete kakvim ete uiniti ovaj svet. Kadovek okree lea Bogu i ivi nezavisno od Njega, Bog povlai svoju obuzdavajuu silu; nepravednostbuja.

Pavle nam ne govori o neemu to se dogaalo u njegovo vreme. Ovo nije prosto antikaistorija. Ovo je biblijski pogled na ljudsku istoriju. To se deavalo u vreme potopa. To se dogaalo uistoriji Izrailja. To se dogaa u Hrianskoj crkvi od Isusa Hrista. Amerika je osnovana na naelu kojije utisnut na njenom kovanom novcu: "Verujemo u Boga" (In God we trust). Ali pre nekolikodecenija, zemlja ja osetila da joj Bog nije potreban. Prvo to se uinilo, u ime odvajanja crkve oddrave, bilo je da u kolama ne sme vie biti molitava. Drugim reima, deci je reeno da uz nauku itehnologiju nema potrebe za Bogom. Danas se ide ka tome da natpis na kovanicama nije potreban.Postoje ljudi koji se bore da uklone taj natpis, "In God we trust," sa kvotera (etvrt dolara prim.prev.). Oni ga vie ne ele.

Oni kau: "Da, naim oevima, koji su bili u depresiji, Bog je bio potreban, ali mi imamosodijalnu sigurnost, mi imamo blagostanje, imamo naftu, imamo tehnologiju, imamo kompjutere."udesni izumi! Naravno ljudi zaboravljaju da je nauka takoe izmislila monstruma koji nas sve moezbrisati za nekoliko trenutaka. Ali, nevolja je u tome to tehnologija i nauka nisu poboljale ivot uAmerici. Zloin raste velikom brzinom. Bez obzira koliko se reformskih pokreta rodilo u Americi ilikoliko ima zakonskih regulativa, ili koliko je pravnih olakica uvedeno u sistem, sve dok ljudi okreulea Bogu nema reenja.

Bog kae: "U redu, ne elite iveti sa mnom. Idite." Tako ovek poinje iveti bez Boga.Stvari postaju sve gore i gore i oni pokuavaju sve pod suncem ne bi li reili svoje probleme. Onipokuavaju sa obrazovanjem; pokuavaju dijalog. Pokuavaju poveati budet obustavljenjem robekoja se ne prodaje, ali sve se pokazuje kao promaaj. Bog eka dok ne dignemo ruke i kaemo: "Boe,mi to ne moemo."

Jednom, kad mi je sin imao tri godine, bili smo gotovo spremni da idemo u subotnu kolu, enami je rekla: "Hoe li mu zavezati pertle? Popeo sam se i rekao mu: "Dozvoli mi da ti zaveem pertle."I znate, posmatrao me je i rekao: "Znam to i sam!" Mogao sam upotrebiti svoj autoritet, jer smo kasniliu subotnu kolu, ali sam rekao: "Ne, pustiu ga da to uini." Stao sam postrani, a on je pokuavao ipokuavao. Izgledalo je tako lako kad je tata vezao pertle. Podigao je pogled da vidi da li sam otiao, imislim da je govorio: "Zato ne ode?" Ali ja sam ekao dok je on pokuavao i pokuavao. Konano,pogledao me je i rekao: "Tata, uini to ti."

Mi smo Boja deca, i Bog je krajnje strplji sa nama. On nam doputa da imamo vlastiti put. Onkae: "Mislite da moete iveti bez Mene? Samo napred." On doputa da napravimo zbrku od svogivota. On doputa da napravimo zbrku od svoje zemlje i zajednice, od svojih brakova i svega drugog,dok ne doemo do kraja svojih mogunosti i kaemo: "Boe, molim te, preuzmi ovo." On ne kae:

9


10/200


11/200

Jevreji oslanjali na to. Oseali su da zato to im je Bog dao naroit poloaj, uivaju status posebnognaroda. Mislili su da zato to imaju zakon u eksplicitnoj formi, to ih ini boljim od neznaboaca.Mislili su da ih sve to, samo po sebi, ini prihvaenim od Boga. Ali nisu bili svesni injenice da ih tone ini posebnim pred Bogom.

Pre nego nastavimo diskusiju o Jevrejima, voleo bih da kaem neto to je znaajno za nas zatoto moete stei utisak da Pavle raspravlja o Jevrejima. Dok smo se bavili naznaboakim svetom,

primenili smo to na nau naciju zato to danas Amerika okree lea Bogu i svedoci smo stranih stvarikoje se dogaaju zbog bezbonosti. Ali sada je potreban jasniji pristup. Verujem da ono to Pavlegovori Jevrejima ima snanu primenu na nas kao narod, zato to se nalazimo u vrlo slinoj poziciji sanjima. Bog nam je dao neke divne istine. On nam je obnovio zakon. Imamo pravu subotu. Imamojasnije razumevanje krsta, jasno nam je stanje mrtvih. Dat nam Duh prorotva, manje videlo koje nasvodi veem videlu i mi smo u istoj opasnosti kao Jevreji, opasnosti oslanjanja na te stvari. Poinili smoistu greku. Gledali smo na druge kao da su inferiorni u odnosu na nas. Posmatramo ih i govorimo daoni nemaju subotu, a mi imamo. Mi imamo istinu, oni su Filisteji, Vavilonci; oni su u zbrci. Jevreji suimali isti problem i potrebno je da uimo to to Pavle pokuava da kae o njima.

Pavle je i sam jednom bio farisej. On zna o emu govori i poteno prilazi tom pitanju, pa jepotrebno da mu i mi tako priemo. ta je bio problm Jevreja i gde su pogreili? Moemo li se miemu poduiti iz njihovih greaka? itam u 1. Korinanima 10:11: "Ovo pak sve dogaae se njima, anapisa se za nauku nama, na koje posledak sveta doe." Hteo bih dotai podruja vezana za njihovproblem i ono u emu su bili u neznanju.

1. Jevreji su bili u neznanju u odnosu na injenicu da ih puko posedovanje istine, samopoznavanje zakona ne ini pravednima i prihvaenima u Bojim oima. injenica da poznajete zakonne poboljava vau situaciju. U stvari, ako krite dravni zakon, naete se pred sudijom, i kaete mu:"Pogledajte zato me optuujete? Ja poznajem zakon." Sudija e rei: "injenica da ste poznavalizakon stavlja vas u tei poloaj, zato to ste vie znali!"

injenica da su Jevreji poznavali zakon nije ih nainila boljim. Zapazite gde Pavle dodiruje srtog problema u drugom poglavlju 13. stihu: "Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji sluaju zakon,nego e se opravdati oni koji ga tvore." Ako se elite spasti pomou zakona, nije dovoljno rei:"Poznajem zakon." Nije dovoljno kazati: "Imam zakon u eksplicitnom obliku." Vi morate izvravatizakon u svakom detalju. Pavle to isto ponavlja kad raspravlja o Jevrejima u 10. poglavlju Rimljanima.U 5. stihu on kae: "Jer Mojsije pie za pravdu koja je od zakona i oni koji tvore ovaj zakon iveenjime." Drugim reima, zakon vam dolazi i kae: "Ako eli iveti, mora mi se pokoravati." Saznanjeo isitni, saznanje o zakonu nikoga ne spasava.

Ali tragedija Jevreja bila je to to su mislili da su, poto imaju ovaj zakon, bolji od neznaboaca.Posmatrali bi neznaboce i kazali: "Ovi neznaboci, oni ne znaju Boji zakon. Oni ak i ne poznajupravog Boga. Mi imamo istinu. Oni su izvan zaveta Bojeg, oni su psi. Oni su beznadeno izgubljeni.Mi imamo istinu." Tako se oni hvale. Stih 17 i dalje: "Gle, ti se zove Jevrejin, a oslanja se na zakon,i hvali se Bogom, i poznaje Njegovu volju i izbira ta je bolje jer si nauen od zakona, i uveren si dasi voa slepima, videlo onima koji su u mraku, instruktor bezumnima, uitelj deci, imajui formuznanja i istine u zakonu."

Ali Pavle u 21. stihu kae: "Ali uei druge sebe ne uite. Propovedajui da se ne krade,kradete; propovedate ne ini preljube, a inite preljubu." On nastavlja dalje i zavrava u 24. stihunavodei citat iz Jezekilja 16: "Jer se ime Boje zbog vas huli u neznabocima." Vidite, nije dovoljnorei da imamo istinu. Pitanje je, da li nas je istina oslobodila? Beskorisno je hvalisanje o poznavanjuistine Bojeg zakona zato to Pavle kae da dok se hvalimo, inimo isto to i neznaboci.

Legalisti to moda ne ine otvoreno; oni to nastoje uraditi ispod ruke. Mi ljudska bia smo poprirodi legalisti; mi elimo sakriti. Jevreji su izgledali vrlo svet narod, jer itamo u Mateju 23:5: "Alisva dela svoja ine da ih vide ljudi." Razlog zato su ineli sva ta dela bio je da pokau drugim ljudima

11


12/200

kako su dobri, ali iznutra su bili puni mrtvakih kostiju. Jednostavno nije dovoljno poznavati istinu.injenica da nam je Bog dao dodatnu svetlost ne ini nas boljim.

2. Jevreji su mislili da je, dranje zakona najbolje to mogu ili pridravanje glavnice zakona,dovoljno. Propustili su zapaziti ono to stoji u Jakovu 2:10: "Ako krite jednu od ovih zapovesti,prekrili ste ih sve." Zakon je celina i ako padnete na samo jednoj taki, dolazite pod osudu zakona.Jedan stareina u Africi mi je rekao: "Znate, pastore, nadvlado sam najvei broj greha i sad ivim dobar

ivot, ali imam jedan ili dva problema s kojima se jo uvek borim, ali siguran da ih Bog ne moe iznetiprotiv mene kad ih uporedi sa svim dobrim stvarima koje inim." Rekao sam: "Brate, ako zavisi ozakonu, ak i da ga kri samo u jednoj maloj taki, gotov si."

Ilustrovao sam mu Matej 19: Mladi dolazi Isusu i kae: "Kakvo dobro moram uiniti da bihzaradio veni ivot?" A Isus ree: "Ako eli ii na nebo pomou svojih podviga, ima zakon koji jedefinicija pravednosti." A on ree: "Dobro, Isuse, elim da zna da jo od detinjstva drim zakon." AIsus kae: "Zaista? Dopusti da te okuam." I poto nije poloio test, otiao je kui alostan.

Ako krimo zakon u jednoj taki, sa nam je gotovo, ako o zakonu zavisi nae spasenje. Zakonje strog. On zahveta savrenu poslunost u svakoj taci. Galatima 3:10: "Proklet je onaj ko ne drizakon ispunjavajui sve to je u njemu." Jevreji su greili zato to su bili neupueni u injenicu da sumorali drati zakon u svim detaljima da bi se spasli pomou zakona.

3. Trea taka je posebno vana. Jevreji su bili tani; bili su eksperti samo po slovu zakona.Oni su propustili uvideti da zakon zahteva poslunost u srcu, u duhu. Farisej bi stao i rekao ljudima:"Ja nikad nikoga nisam ubio." Isus, u Mateju 5:21 u vezi sa tim kae: "Ako nekoga mrzi u srcu bezuzroka, poinio si ubistvo u oima zakona." Znamo da kad je Isus drao propoved na gori, Jevreji suve planirali da ubiju Sina Bojeg. To nije samo pitanje slova zakona. Sam Pavle je bio rtvaJudaizma. Ali u Rimljanima 7:7 on kae: "Ne znadoh za greh dok zakon ne kaza, ne zaeli."

Zapazite, nita se ne deava jednim inom. Mi nastojimo definisati greh kao in, ali Bog negleda samo na in, On gleda na nae motive i svako ko planira initi dobra dela da bi imao jednuzvezdu u svojoj kruni, grei zato to je motiv pogrean, iako su dela divna. U 16. stihu Pavle kae dae u dan suda, prema jevanelju Isusa Hrista, Bog suditi tajnama ljudskim. Nije dovoljna samospoljna poslunost zakonu. Zakon koji je bio dat Jevrejima je otrkivenje Bojeg karaktera. Stoga,jedini nain da se proizvede Boji karakter, je biti Bog. Zato je Boja namera uvek bila nastavati uljudima i odraavati svoj karakter kroz njih.

Ali u trenutku kad pokuamo drati Boji zakon u vlastitoj sili, inimo ono to su radili Jevreji.Oni su Boji zakon drali svetim, kao to je sam Bog svet, i oni su ga pomou pravila spustili na nivoljudi, onim ini ili ne ini, i dranjem tih pravila mislili su da dre zakon. Mi inimo isto. Jedinarazlika je to to u svakoj zemlji lanovi crkve imaju vlastiti skup pravila i kad se sastanu, nastajeproblem, jer se pravila ne slau.

ak iako fiziki idemo u crkvu subotom, ako tamo razmiljmo koliko emo sutra prodati autonekom ko je zainteresovan za kupovinu, tog trenutka mi krimo subotu. I ako se mladii u crkvisubotom pitaju zato im devojka nije pisala, oni kre subotu zato to zakon zahteva ne samo savrenadela, ve i savrene motive. Ovo je bila najvee greka Jevreja, i zato samo kao kljuni tekst odabraliRimljanima 2:28,29: "Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja potelu. Nego je ono Jevrejin koji je iznutra, i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; komeje hvala ne od ljudi ve od Boga."

Jednog jutra za vreme doruka prelistavao sam crkvene novine i naao jedno zanimljivo pismopod naslovom "Opasnost od aplauza." Ko god da ga je pisao shvatio je znaenje onog to Biblija ui.Jevreji su radili svakojake divne, dobre stvari da bi ih hvalili ljudi. Ali, pravi hrianin ne prima hvaluod ljudi nego od Boga, i dri zakon, ne po slovu, ve u duhu. Mora nam biti jasno da je nemoguedrati zakon u duhu, a da prvo ne prihvatimo Jevanalje.

12


13/200

Pavle kae u Rimljanima 7:6: "Ali sada smo se (vernici) oslobodili od zakona (od legalizma; odjurisdikcije zakona) umrevi onom to nas je dralo, da bi sluili u novini duha, a ne u starini slova."Legalizam i samopravednost su spoljna religija i Pavle rui platformu na kojoj su stajali Jevreji koji suzavisili o dranju zakona. Ima jo neto o emu su Jevreji zavisili, u Rimljanima 2:25: "Obrezanjepomae ako zakon dri." Ako se okrenete obrezanju kao sredstvu spasenja, morate drati sav zakon.Imajmo na umu da za Jevreje nije postojalo mnogo razlike izmeu ceremonijalnog i moralnog zakona.

Mi pravimo tu razliku; Jevreji nisu pravili. Njima je Tora, svih pet Mojsijevih knjiga i njihovi zahtevi,bila deo zakona i oni su verovali da ga moraju drati u svakom detalju.Ali, kae Pavle, ako zavisite o obrezanju da bi bili prihvaeni pred Bogom, upozoravam vas da

ste obavezni drati i sve druge zakone da bi bili spaseni. Pavle opominje i danas na istu stvar, akozavisimo o nekim stvarima koje smo uinili. Ako zavisite o injenici da ste krteni uronjavanjem, negledajte na one hriane koji su se krstili kropljenjem sa nipodatavanjem, govorei u svom srcu: "Onine znaju nita o krtenju, ja sam krten pravim krtenjem." To ti nee pomoi. Sve to je dobro akoimate ispravan odnos sa Hristom, bez toga je beskorisno. Nemojte misliti da vas to to su vam imenazapisana u crkvenim knjigama ili zato to su vam roditelji ili dedovi i bake stubovi u crkvi, ili ak bilipioniri, kvalifikuje za nebo.

Jednog dana kad sam bio u New Gallery Centre u Londonu, priao nam je jedan mladi eleida ga neko iz nae grupe provede okolo. Rekao je: "Usput, elim da znate, ja sam iz GeneralneKonferencije." A ja sam mu rekao: "Da li vam to daje neku posebnu privilegiju?" Povukao se. Janisam radio u Generalnoj Konferenciji, ali jeste moja ena. Bila je biblijski uitelj. Kasnije sam otkrioda je pomenuti mladi bio vratar u Generalnoj Konferenciji. Dao bih mu posebnu privilegiju, ali misliosam da je zahtevao panju zato to je iz Generalne Konferencije.

Bog ne respektuje linosti i to je ono to Pavle objanjava Jevrejima u 5. stihu i dalje. Stih 14.na primer: "Jer kad neznaboci ne imajui zakona sami od sebe ine to je po zakonu, oni zakona neimajui sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim, to se ino po zakonu,budui da im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju." Bilo je neznaboaca koji su biliblii Bogu od Jevreja i to je smetalo Jevrejima. Moda u vreme kad se itala Rimljanima 2,14. stih idalje, da je Pavle bio tu, oni bi uradili isto to su mu inili prema opisu u Delima apostolskim. Uhvatilisu ga i rekli: "Ovo je ovek koji je protiv naeg naroda!" Ono to Pavle ini je razaranje svakogpoverenja koje, ovek, Jevrejin ili neznaboac, ima u sebe zato to ne moe pruiti jevanelje ukolikonije unitio to poverenje.

Seam se serije propovedi na sastancima u Pentekostalnoj crkvi u Adis Abebi (Addis Abbaba),kad mi je pastor jednom rekao: "Zato ne propovedate o suboti?" Rekao sam: "elite li dapropovedam?" I on je kazao: "Da." Temeljno sam izloio taj predmet, i itava crkva je poela dratisubotu. Oni su sebe nazivali Pentekostalcima sedmog dana. Jednog dana taj isti pastor je doao u naucrkvu u Adis Abebi da me uje kako propovedam i sekretar subotne kole u naoj uniji se okrenuo irekao mu: "ujem da drite subotu." Imali su 800 lanova u svojoj crkvi. Pastor je rekao: "Da." I onje pitao: "Zato ste promenili ime? Sve to je trebalo da uradite je da se pridruite naoj crkvi. Midrimo subotu." Pastor je rekao: "Ne volim to moram da to kaem, ali biu poten. Kad nauite kakose voli i pokazuje toplina prema drugim hrianima, pridruiemo vam se."

Mi se hvalimo da drimo Gospodnji zakon, zato to volimo Isusa. Ako zaista volimo Isusavoleemo svoje blinje. inimo li istu greku kao Jevreji? Sramotimo li ime Boje? Rimljanima 2:26:"Ako dakle neobrezanje pravdu (zahteve) zakona dri, zato se ne bi njegovo neobrezanje raunalo kaoobrezanje?" Bog gleda na srca ljudi. Da li smo iznutra pravi? Spoljanja doslednost Bogu ne znainita. Moete li zamisliti ta su mislili Jevreji kad se italo drugo poglavlje? Da li Pavle misli da nijenikakava prednost biti Jevrejin? Odgovor se nalazi u Rimljanima 3:1: "ta je dakle bolji Jevrejin oddrugih ljudi? Ili ta pomae obrezanje? Mnogo svakojako; prvo to su im poverene rei Boje." Bog jedao Jevrejima istinu kao to je u Hristu. Dao im je istinu koja ih vodi Hristu. Jevreji su primili istinu i

13


14/200


15/200

spremni smo za jevanelje. Beskorisno je da dolazimo Hristu takvi kakvi smo ukoliko ne nauimo toto Pavle kae da od glave do peta nema nieg dobrog u nama; da je spasenje potpuno dar od naegGospoda Isusa Hrista. Rimljanima 3:9: "ta dakle? (kakav je zakljuak moje argumentacije). Jesmo libolji od njih? Nipoto!" Oito je ta znae rei "od njih", na koga se odnose. "Da li smo mi Jevreji, (okojima smo diskutovali u drugom i prvoj polovini treeg polavlja), "bolji od njih (neznaboaca okojima smo raspravljali u Rimljanima 1:18 do kraja ovog poglavlja)"? Njegov odgovor je: "Jer ranije

dokazasmo da su i Jevreji i neznaboci svi pod grehom."Stihovi 10, 11 i 12 su navodi iz Psalma 14:1-3 i Propovednik 7:20. Zatim 13. stih je citat izPsalma 5:9, a druga polovina istog stiha navod iz Psalma 104:3. Onda on citira Psalam 10:7 u 14.stihu. Stihovi 15,16 i 17 su uzeti iz dva odlomka u Starom Zavetu, Prie 1:16 i Isaija 59:7,8. Konanou 18. stihu, Pavle zakljuuje sa Psalmom 36:1. U osnovi svi ovi navodi iz Starog zaveta govore o istojstvari. Stih 10. kae: "Nema nijednoga pravedna." Stih 12: "Nema ga koji ini dobro, nema nijednog."

Zatim, Pavle zakljuuje ovim vrlo vanim reima u 19. i 20. stihu: "A znamo da ono to zakongovori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu." Sobzirom na to, nijedno telo (nijedno ljudsko ljudsko bie) se nee opravdati delima zakona u Njegovimoima. Nijedno ljudsko bie nikad nee dospeti na nebo, bio Jevrejin ili neznaboac, pomou vlastitihdobrih dela. Svako ljudsko bie koje bude na nebu bie tamo zbog Isusa Hrista. "Jer se delima zakonanijedno telo nee opravdati u Njegovim oima. Jer kroz zakon dolazi poznanje greha." Pavle namgovori u zakljuku u 9. stihu: "ta dakle? Da li smo mi (Jevreji) bolji od neznaboaca?" Zato Pavlepravi razliku izmeu Jevreja i neznaboaca? Kao to smo videli u prethodna dva poglavlja, neznabocisu imali poznanje zakona, ali to znanje nije bilo u eksplicitnom obliku. Imali su ga u svojoj savesti.

Rimljanima 2:14 i 15: "Jer kad neznaboci ne imajui zakona (u pisanom obliku) po prirodi ineto je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon: oni dokazuju da je ono napisano u srcimanjihovim to se ini po zakonu, budui da im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju."Bog je usadio u srcu svakog ljudskog bia znanje o zakonu, znanje ta je dobro i ta je pogreno. Ovdemoram napraviti razliku zato to kad uzmemo Rimljanima 2:2 i poredimo sa Jevrejima 8:10, moe doido konfuzije. Tamo stoji da u novom zavetu, "Napisau zakon u vaim srcima," a to zvui kao da jeovo dvoje isto. Stoga je ovo potrebno pojasniti.

Ono to Pavle govori u Rimljanima 2:15 se vrlo razlikuje od onog to napominje u Jevrejima8:10. Kad Biblija ui da Bog u novom zavetu upisuje zakon u naa srca, to se vrlo razlikuje odupisivanja zakona u srca nevernika i pagana. Kod pagana on je u savest metnuo znanje ta je pravo, ata pogreno, tako da i u najprimitivnijim drutvima postoji predstava o tome ta je dobro, a ta loe.To je upisivanje zakona u savest, ali u novom zavetu kad On upisuje zakon u srce, Bog ne gravira tapravila u vae srce. On stavlja Boju ljubav u vae srce, to dranje zakona ini moguim.

U novom zavetu, koji se tie jedino vernika, Bog stavlja svoju neuslovljenu ljubav u srce i taljubav je ispunjenje zakona. Nemojte meati novozavetni zakon ispisan u srcu koji je ljubav Bojaizlivena u srce vernika, sa onim to Pavle napominje vezano za neznaboce u Rimljanima 2:14,15.Pavle kae da neznaboci imaju poznanje zakona, pa ipak to nije eksplicitno znanje ve u njihovojsavesti. Oni znaju ta je pravo, a ta pogreno. Ali povrh i iznad ovoga, Bog je dao Jevrejimaeksplicitno poznanje zakona u pisanom obliku i to je trebalo biti prednost za Jevreje.

Ali Jevreji se nisu nauili iz svog znanja. Umesto da im zakon donese blagoslov spasenja uIsusu Hristu, oni su mislili da znaju sve o zakonu, dok su bili totalno neupueni o zakonu. Ovo trebada imamo na umu, jer smo u istom poloaju zbog doktine o neobaveznosti koja je ula u hrianskucrkvu u 19. veku. Ova doktrina je izbacila zakon, ali Bog ga je, usvojoj milosti, obnovio. Pitanje je:"Da li je zakon obavio svoj zadatak u naem narodu, ili jesmo li u istom poloaju kao Jevreji? Da lismo postali vrlo ponosan, samopravedan narod i gledamo li na druge hriane kao na Filisteje iVavilonce, i govorimo da smo jedini koji imaju istinu?" Iz ovog razloga moramo obratiti panju na

15


16/200


17/200


18/200


19/200


20/200

Nema koristi propovedati jevanelje ljudima koji misle da mogu postati hriani vlastitimdobrim delima. To je gubljenje vremena. Prvi zadatak Biblije, prvi zadatak jevanelja je zatvoriti naausta. Moemo kazati s Pavlom: "U meni, tj. u mojoj ljudskoj prirodi, nema nita dobro." Stih 20:Stoga delima zakona koliko e ih biti opravdano u Njegovim oima? Odgovor je: niti jedan! biloJevrejin ili neznaboac. Sve to zakon moe uiniti je dati nam poznanje greha.

Zakon zauzima vrlo slavan deo u jevanelju. Zakon nam prvo mora ukazati da smo potpuno

bankrotirali kad se radi o pravdi. Pavle se upravo time bavio u Rimljanima 1:18 do Rimljanima 3:20.Nakon postavljanja ove osnove, nakon to je uutkao svoje itaoce, i Jevreje i neznaboce, nakon to jenaslikao ovu mranu, beznadenu sliku ljudskog roda, on kae: "Ali sada se bez zakona javi pravdaBoja, posvedoena od zakona i od proroka."

Jedini nain na koji vi i ja moemo dosei do pravednosti, jedini nain na koji se ti i ja moemokvalifikovati za nebo, je kroz pravednost Boju koja nam dolazi samo verom, i samo nakon toshvatimo zato nam je dat zakon. Bog nikad nije dao zakon da nas spase. On nikad nije dat kaosredstvo spasenja i nikad nije dat kao dodatan zahtev za spasenje.

U Galatima 3:17 i dalje itamo da je Bog dao zakon 430 godina nakon to je obeao spasenjeAvramu i njegovom semenu. Bog to nije uinio zato to dodaje jo jedan zahtev, ve da bi zakonmogao biti vaspita koji e nas voditi Isusu Hristu, da bi se opravdali verom. Bog je obnovio zakonba zbog tog razloga. Vi ne moete propovedati jevanelje a da prvo zakon ne izvri svoju zadau.Nadam se da se to dogodilo u vaem i mom ivotu i da moemo rei sa Pavlom: "Nemam viepoverenja u ovo telo."

Ono to je Pavle do sada izloio je uvod u jevanelje i njegova definicija jevanelja uRimljanima 3:21-31. Bez ikakve dileme, ovih jedanaest stihova su vrlo vani, jer oni sumiraju ukratkim crtama ta je to uote plan spasenja, kako se spasava ljudski rod, i kako to spasenje postajeefektivno. Na ovaj odlomak potroiemo tri poglavlja, zato to je u njemu vana svaka re, svaki iskaz,i potrebno je duboko kopati da bi saznali ta to Pavle govori.

Imajui to na umu poeemo nae prouavanje sa Rimljaniima 3:21-23. Pre svega zapazite daPavle uvodi jevanelje sa dve vrlo vane rei. Mi nastojimo letimino prei preko njih, ali bolje da tone inimo. On uvodi jevanelje sa dve rei: "Ali sada." Ove dve rei su znaajne i bitne, zato trebamoproniknuti u to ta Pavle pod tim podrazumeva. Postoje najmanje tri razloga zato su ove dve reivane.

1. Ove dve rei, "Ali sada," Pavle koristi kao uvod u jevenelje, u kontrastu sa mranom,beznadenom slikom koju je doarao o ljudskom rodu, o vama i meni, u prethodnom odeljku, naroitou poslednja dva stiha Rimljanima 3:19, 20. Zatim on kae: "Ali sada pravednost Boja" je tu. On nasne ostavlja da oajavamo u tom mranom poloaju. On kae: "Imam dobre vesti za vas Ali sada."Ove dve rei su vane kao uvod u jevanelje. Nakon to je zakon obavio svoj zadatak, nakon to nas jezakon zatvorio u grobnicu tako da nema izlaska, moemo rei: "Ali sada nam pravednost Boja" stojina raspolaganju.

2. Ove dve rei "Ali sada", dolaze nam kao vremenski faktor. Pavle je pisao Rimljanimanekoliko godina posle roenja, ivota, smrti, vaskrsenja i vaznesenja Isusa Hrista. Pavle kae uvodeiposlanicu Rimljanima 1:1: "Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvani apostol, odvojen za jevanelje Boje."Zatim u 2. stihu on kae: "Koje (ovo jevanelje) On napred obea preko proroka u Svetom Pismu."Spasenje nije bilo neka zakasnela misao. Bog je obeao spasenje od momenta kad je Adam sagreio.Ali spasenje je bilo samo obeanje za Adama, Noja i Avrama. Pavle pojanjava da je Avram spasenobeenjem. "Ali sada" to vie nije obeanje. "Ali sada" se ono pokazalo. Ta re je u prolomvremenu. "Ali sada se bez zakona javi pravda Boja." To je sada istorijska realnost.

Nemci za ovo imaju jednu izvrsnu re, "heiggeschichte" istorija spasnja. To nije vieobeanje, to je istorijska realnost. Dakle, mi ne ivimo u perodu pre Hrista (B.C.), mi ivimo u perioduA. D. (te i te godine leta Gospodnjeg prim. prev.). Ovaj vemenski faktor se mora primeniti ne samo u

20


21/200

terminima istorijskog Hrista, ve takoe i u terminima svakog vernika, zato to svaki vernik moepodeliti svoj ivot u dva perioda, pre Hrista (B. C.) i posle Hrista (A. D.). Pre Hrista bili ste podosudom. Nije bilo nade. Nije bilo mira. Nije bilo sigurnosti. Ali sad kad ste prihvatili Hrista, vi viene ivite u tom periodu. Vi sada ivite u periodu A. D. Hristos je sada vaa pravda.

3. Te dve rei "Ali sada" su nam ekstremno vane kao alat koji moramo koristiti kao hriani, uterminima nae sigurnosti spasenja. Dopustite da vam postavim pitanje. Pretpostavimo da vam doe

avo i nakon to vas je oborio svojim iskuenjem kae: "Sada ne zasluuje spasenje! Nisi dovoljnodobar!" ta inite kad vas on obara? ta inite dok itate Bibliju, posebno knjigu zakona i mislite dase sve sruilo? ta vi mladi inite dok itate "Poruku mladima" i kaete: "Nikad to neu postii!" Da linastavite leati doputajui avolu da vas dri tako dole poraene? Ili kaete: "Da, ja sam grenik.Nisam dovoljno dobar da bih bio spasen. Ne oseem se pravedno. Da, u pravu si, sotono. Ali sadapravednost Boja." To je ono to hrianin moe uiniti, jer je nae spasenje zasnovano na pravednostiBojoj.

eleo bih podeliti s vama ovo divno obeanje. "Misao da je Hristova pravednost dodeljena (tj.stavljena na va raun. Bog vas tako gleda, ne zbog neke zasluge s nae strane, ve kao slobodan darod Boga) je dragocena misao. Neprijatelj Boga i oveka ne eli da se ta istina jasno prezentira"(Gospel Workers, str. 161). Verujem u ovaj iskaz! Crkve umiru za jasnim razumevanjem ove istine.Na narod umire! Neprijatelj Boga i oveka ne eli da se ta istina jasno izloi jer zna da ako je ljudi upotpunosti prime, ne samo ako je naue ve prime, njegova mo bila bi slomaljna jer imamo alat usvojim rukama. Mi mu moemo rei: "Ali sada pravednost Boja."

Kad sotona kontrolie umove tako da sumnja, neverstvo i tama sainjavaju iskustvo onih kojipolau pravo da budu deca Boja, on ih moe nadvladati iskuenjem. Drugim reima, tajnapobedonosnog ivota mora se temeljiti na Hristovoj pravednosti. Beskorisno je pokuavati dobitijabuke sa drveta pomorande. Podloga je opravdanje verom, plod je posveenje i ako nismo shvatiliopravdanje verom, moemo potrotiti godine, moemo uzvikivati i promovisati, moemo gurati,moemo podsticati, prodati mnotvo knjiga, ali nikad na moemo doneti rodove sve dok nemamosigurnost spasenja. Prvo to nam Bog daje je: "Ali sada pravednost Boja."

U Rimljanima 3:21 Pavle objanjava ta podrazumeva pod "pravednost Boja."1. On misli da je to pravednost planirana od Boga. Bog je planirao pre nego smo vi i ja roeni,

ak pre nego je Adam stvoren. Efescima 1:4 kae da: "On nas je izabrao u Njemu pre osnivanja sveta."U Otkrivenju, Isus je nazvan Jagnjetom zaklanim od osnivanja sveta. Bog je znao da bi mogli upasti ustrani ponor greha i pre nego je greh uao, On je ve bio planirao nae spasenje u Isusu Hristu."Pravednost Boja" znai pravednost planirana od Boga.

2. Nakon to je planirao, Bog ju je obeao ljudskom rodu odmah posle Adamovog pada.Nakon Adamovog pada, Bog je doao da ga poseti. Adam i Eva su mislili da dolazi da ih kazni, daizvri sud nad njima, ali On je doao da im obea spasenje. On je ovo obeao Adamu i Evi, Noju,Avramu i preko proroka. To je ono to Pavle misli kad kae: "Ovo obeanje je posvedoeno od zakonai proroka."

Zakon je Tora, Mojsijeve knjiege, a proroci su ostalo. Ali Bog nije prosto obeao. On jeispunio to obeanje u Isusu Hristu. Tako je to pravednost planirano od Boga, to je pravednost koju jepribavio Bog. Mi nismo mogli dodati ni jednu jotu toj pravednosti. Ona je sasvim Boja zato tonakon reenice "Ali sada pravednost Boja," Pavle dodaje izraz, "bez zakona." Ta fraza je uzrokovalamnogo zabune u hrianskoj crkvi. ta je Pavle mislio kad je rekao da sada imamo pravednost Bojubez zakona? Ili, kao to neki prevodi kau, "nezavisno od zakona."

Mnogi hriani ue da je Isus ili Bog pokuao spasti oveka kroz zakon kad ga je dao Mojsijuali zato to to nije uspelo, On je uklonio zakon i uveo milost, pa stoga "bez zakona" znai da je odHrista nadalje, on uklonjen a mi se spasavamo samo milou. To je teologija onih koji dele Bibliju uodeljke, na periode, i ue da je Bog u razliitim periodima postupao sa oveanstvom na razliite

21


22/200

naine. Oni poriu fundamentalnu istinu Pisma a to je, jedinstvo Biblije. Biblija ne ui da Bog imarazliite naine spasenja. Postoji samo jedan nain na koji Bog spasava ljude, od Adama do poslednjegoveka, a to je kroz Njegovu pravednost koji nam daruje preko Isusa Hrista. Spasenje milou nijenaknadna misao nakon to je zakon izneverio.

Fraza "bez zakona" ne sme biti u kontradikciji sa Rimljanima 3:31, jer tamo itamo"ponitavamo li dakle zakon?" Prestajemo li sa zakonom kroz veru ili kroz ovu doktrinu o pravednsoti

verom? Odgovor je vrlo snaan "Sigurno ne" u NKJV prevodu. KJV kae: "Boe sauvaj!" To jenezamislivo! Nasuprot! "Mi koji propovedamo pravednost verom utvrujemo zakon." Znai, Pavlene misli da "bez zakona" znai da je Bog zavrio sa zakonom u uveo milost. Imamo dva iskaza koji enam pomoi da shvatimo ta Pavle podrazumeva pod izrazom "bez zakona." Fraza "bez zakona" jepisana u kontekstu Rimljanima 3:20 gde stoji: "Jer se delima zakona nijedno telo nee opravdati." Onoto on misli je da pravednost Boja dolazi u potpunosti od Njega i da mi ne doprinosimo ni jednu jotuvezano za dranje zakona. Zakljuak to dokazuje. Rimljanima 3:28 je zakljuak njegoveargumentacije: "Stoga zakljuujemo da se ovek opravdava verom nezavisno od dela zakona."

Pravednost koju Bog nudi oveanstvu je planirana, obeana i ispunjena s neba u Hristu. To sunebeske haljine poznate kao Hristova pravednost; to je nebeska odea bez ijednog konca ljudskezamisli. Ona je sasvim od Boga. Vi i ja nismo doprineli toj pravednosti ni jednu jotu. Drugim reima,ona je potpuno slobodan dar! To je ono to kazuje stih u Rimljanima 3:24: "Opravdavi se zavadava."

Mi ne moemo nita doprineti toj pravdi. Zato Pavle u Rimljanima 3:27 kae: "Gde je hvala(hvalisanje)?" Nema hvalisanja u pravednosti verom, jer je ona sasvim od Boga kao dar. Zato semoemo koristiti sa te dve rei, "Ali sada pravednost Boja." Mi ne moemo koristiti ove dve rei svedok gledamo na sebe i ono to inimo, pokuavajui se graditi boljim hrianima ili popravljajui svojupoziciju pred Bogom. U trenutku kad to radimo, ne moemo koristi ovaj izraz, "Ali sada pravednostBoja bez zakona" jer nema hvalisanja u pravednosti verom. Ona je potpuno od Boga.

Pavle govori ovde u Rimljanima 3:21 da je Bog sada pribavio za nas pravednost koju jeplanirao i obezbedio u Hristu bez ikakvog vaeg ili mojeg doprinosa. To je u potpunosti Boji posao.To je ranije obeano, ali sada je istorijska realnost. Sada dolazi pitanje. Kako mogu imati ovupravednost? ta moram initi da ova pravednost postane moja? Moram li dati neki novac? Znai li toii negde na hodoae?

Ja ne stiem pravednost verom radei neto. Kako onda ta pravednost postaje moja? Pavlovodgovor u Rimljanima 3:22 je: "A pravda Boja koja ja kroz veru u Isusa Hrista svima i na sve kojiveruju, jer nema razlike." Zapazite da su rei "koja je" dodate, jer na grkom stoji: "A pravda Bojakroz veru u Isusa Hrista svima." Zatim sledei iskaz, u naim Biblijama "i na sve" ne nalazi se u svimmanuskriptima. Zato je mogue da Pavle nije upotrebio te rei. Ali bez obzira da li ih koristite ili ne,to nije bitno, jer se govori o istom. Pavle ovde govori da je pravednost Boja naa kroz veru u IsusaHrista, i primenjiva na sve. Bez obzira da li ste Jevrejin, neznaboac, ili ste iveli u starozavetnomperiodu, postoji samo jedan nain na koji vas Bog moe spasti, a to je kroz pravednost Boju koja jeefektivna samo kroz veru, i nikako drugaije.

Ova re vera se ponekad pogreno upotrebljava i krivo shvata pa je potrebno da razumemo toona znai.

1. Preduslov za veru je poznavanje jevanelja. U Rimljanima 10:17 itamo da: "Vera dolazi odsluanja a sluanje reju Bojom (ili propovedanja jevanelja, ili rei Isusa Hrista)." Mi ne moemodoi do poznavanja jevanelja racionalnim putem, ili istraivanjem kroz nauni metod. Ono namdolazi propovedanjem rei, i zato u Rimljanima 10:15 stoji: "Kako su krasne noge onih kojipropovedaju jevanelje i koji donose glas za dobro." To je tajna krasnih nogu u Bojim oima.

Prvo, mora postojati poznavanje jevanelja. Zato moramo svedoiti! Boja pravednost jedostupna svim ljudima, ali na nesreu svi to ne znaju. Prvi zahtev da bi imali veru je znati istinu. Isusje rekao: "Ovo jevanelje o carstvu e se propovedati svakom narodu, plemenu i jeziku, i tada e doi

22


23/200

kraj." Bog nee poslati svog Sina drugi put sve dok sve ne budi imao priliku da kae: "Boe, hvala tina ovom neizrecivom daru!" ili ga ne odbaci.

2. U Rimljanima 3:22 vera znai verovati u istinu. Mi moramo znati istinu, i mi moramoverovati istinu. Re "verovati" prosto znai mentalni pristanak uz ono to je pravo. To nije tako lakozato to je jevanelje kontradiktorno ljudskoj prirodi, kontradiktorno ljudskom rezonovanju ikontradiktorno ljudskoj pravednsoti. Bog nam nudi neto u jevanelju to je nemogue da postignemo.

Ako bi Bog doao vama enama kod kojih je prolo vreme raanja dece, i rekao: "Usput, iduegodine imae sina", ta biste rekli? Imali biste dve opcije. Nakon to bi posetili optu bolnicu, tamobi vam rekli: "Bojim se da imam loe vesti za vas. Vama je nemogue imati decu. Kod vas je tajperiod proao." Ali Bog kae da hoete! Verujete li to? Da li je Avram verovao da bi Sara mogladobiti dete poto je bila prela dob raanja? Vera je verovanje u nemogue!

Godine 1961. prodavao sam knjige da bih plaao kolarinu na koledu, u gradu zvanom Kiruna,150 milja severno od Arktikog Kruga u vedskoj. To je jedino mesto gde sam otkrio vie komaracanego u Africi. Svugde je bilo komaraca, i onih velikih! est sedmica sunce nikad ne zalazi izahorizonta. Oni to zovu "zemlja pononog sunca." Tako smo prvog vikenda moj prijatelj John, koji jebio stareina, i ja, ekali da vidimo koliko e se nisko sunce spustiti. Znali smo iz kalendara da bitrebalo biti na najnioj taki petnaest minuta posle ponoi. ekali smo i ono se spustilo do najnietake u pono prema mom satu. Zatim sam fotografisao sunce zajedno sa mojim asovnikom u pono.

Kasnije sam ovaj slajd pokazao afrikoj brai na ekvatoru, gde sunce dokom itave godinezalazi u 18:15. Jedan starac koji nikad nije bio u koli, koji nije znao itati ili pisati, doao je i rekaomi: "Koga pokuava da pravari? Znamo ta si uradio! Namestio si asovnik na 12 sati i ondafotografisao sunce! Sklonite tu glupost!" Da sam imao novca, kupio bih mu kartu i poslao ga u Kirunuda to vidi svojim oima i kazao bih: "Dakle, ta mislite?" A on bi rekao: "U pravu ste!"

Bog vam kae da u Hristu nikad niste sagreili ili da iskoristimo misao iz knjige "Put Hristu"(str. 62) da kad prihvatate Hrista, Bog gleda na vas kao da nikad niste sagreili. Verujete li to ilikaete: "Nisam dovoljno dobar! Ne oseam se pravedno?" Bog kae: "Nema veze ta osee. Kaemti da si pravedan u mom Sinu!" A vi kaete: "Dobro." Sara se smejala kad je aneo rekao Avramu:"Sledee godine ena e ti imati sina." Bog moe uiniti nemogue i On je uinio nemogue u IsusuHristu.

3. Nije dovoljno prosto mentalno pristajanje uz istinu. Potrebna je pokornost srca. Evanekoliko tekstova. U uvodu Rimljanima, Pavle to iznosi u Rimljanima 1:5. Nakon pojanjenja o IsusuHristu, Sinu Bojem i Sinu ovejem, on kae da se ovoj poruci mora pokoravati, "u pokornostiverom." Zatim u Rimljanima 6:17, govorei o hrianima u Rimu, on kae: "Hvala dakle Bogu toiako ste bili robovi grehu, ipak posluaste iz srca tu nauku kojoj se predadoste" (NKJV).

Hriani u Rimu su verovali, pokorili se jevanelju. Zatim u poglavlju 10:16, obraajui seJevrejima, jevrejskoj naciji koju je voleo, ali koja je okrenula lea Isusu Hristu, on kae: "Oni svi neposluae jevanelja." Tako Rimljani, spasenje je vae; vi posluaste jevanelje. Jevreji, ne sramotiteBoga. U Hristu vi imate pravednost, ali vi ne posluaste jevanelje i to ne zato to ga niste uli! uliste ga, ali kao to je Isaija kazao: "Ko verova naem propovedanju?"

Sluati jevanelje ne znai initi neto. To znai pokoriti volju istini kao to je u Hristu. Bognas stavlja u Hrista i nanovo ispisuje nau istoriju. Zato to smo grenici, bilo je neto bitno to semoralo dogoditi, a to je da smo vi i ja morali umreti! "Plata za greh je smrt." Isus nije doao da izmenismrtnu kaznu. On je doao da je ispuni, i u Hristu, ona je ispunjena! Jer, u Hristovoj smrti, nije samojedan ovek umro umesto svih ljudi. U Hristu su svi ljudi umrli u jednom oveku! To je istinskanauka o zameni. 2. Korinanima 5:14: "Kad Jedan umre, svi umree." Pokoravati se jevanelju jekazati s Pavlom u Galatima 2:20: "Razapeh se sa Hristom, pa ipak jo ivim. Ne, to vie ne ivim ja,ve je Hristos koji ivi u meni; a to sad ivim, ivim verom u Sina Bojega, koji me ljubi, i predadesebe za mene."

23


24/200

Kad smo shvatili istinsko znaenje vere, plod je uvek svetost ivota, jer Hristos je isti jue,danas i zauvek. ivotom koji je iveo pre 2000 godina, On moe iveti u vama. Ali to On ne ini davam prui sigurnost ili vas spase, ve kao dokaz pravednosti ili opravdanosti verom. Pokornostjevanelju je kazati: "Ne ja, ve Hristos." Ova pravednost je efektivna samo kroz veru, ne kroz veruplus dela. Da, kroz veru koja radi, ali nikad plus rad.

Pavle nastavlja u Rimljanima 3:22, poslednji deo: "Jer nema razlike (izmeu Jevrejina i

neznaboca) jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju." Re "greh" znai promaiti cilj, stoga ova re"greh" znai ispustiti slavu Boju. Pavle daje dve konstantacije u Rimljanima 3:23. Prva je u prolomistorijskom vremenu. On koristi ono to se na grkom zove aorist, neto to se jednom i za svagdadesilo u prolosti. "Svi sagreie."

On ovde ne odgovara na pitanje kad su svi sagreili, ali to ini u Rimljanima 5. Detaljno emoto obraditi u Rimljanima 5, ali odgovor je da su svi sagreili u Adamu. On koristi istu frazu u aoristu uRimljanima 5:12: "Smrt doe na sve, jer svi sagreie." Meutim, Pavle kae u Rimljanima 3:23:"Pored toga, mi sada neprekidno ostajemo bez slave Boje." Drugi iskaz je u sadanjem vremenu.Tako ne samo to smo sagreili u Adamu, ve, pored toga, jo greimo.

Dakle, bez obzira posmatrali svoje naslee, ili gledali na ono to inimo, nema razlike izmeuJevreja i neznaboaca, niko od nas nije kvalifikovan za nebo. Jedini nain na koji vi i ja moemo stiiu carstvo Boje je kroz pravednost verom, pravednost Boju koja nam dolazi verom. To vie nijeobeanje, to je realnost. Ono postaje nae samo kroz veru. Naa nada je utemeljena ni na em drugomdo na Isusu Hristu i Njegovoj pravednosti. Zato moemo imati nadu! Zato ne moram ostati na podusvaki put kad me sotona obori. U Hristu, Bog nas gleda savreno i potpuno opravdane. Iz tog poloajami hodimo hrianskim ivotom sa nadom i sigurnosti, a sve dok se brinemo za svoju venu sigurnost,nikad ne moemo sluiti Bogu iz istih pobuda, osloboeni svoga ja. Bog eli da mu sluimo bezsebinih motiva. Mi to ne moemo initi ukoliko nas On prvo ne oslobodi straha od vene smrti.

On je to uinio u opravdanju verom. Zato je krajnje vano da shvatimo ta Pavle pokuava danam kae. Neka nas Bog blagoslovi da, poto nas je zakon uutkao, moemo rei: "Ali sadapravednost Boja."

esto poglavlje Legalno opravdanje (Rimljanima 3:24-26)

U Rimljanima 3:24-26 otkriemo da se Pavle bavi jednom krajnje vanom istinom. U 24. stihuPavle nas upuuje na tri injenice vezane za pravednost Boju koju nam je sada uinio dostupnom krozsvog Sina Isusa Hrista.

1. Otkriemo da nas pravednost Boja opravdava. Prva istina koju iznosi 24. stih je da naspravednost Boja opravdava. Potrebno je da znamo ta Pavle podrazumeva pod reju "opravdati" jer jeto jedna od kljunih rei u Novom Zavetu. Ova re "opravdati" prvenstveno je imala legalnu(zakonsku) konotaciju; to je temin koji se koristio u sudstvu i meu pravnicima.

Treba s ovim da budemo naisto, jer postoje neki nai naunici koji ele negirati to zakonskoznaenje. Kako to jedan od njih kae, ta re samo znai "postaviti prave," ali ako uzmete re"opravdan" u Novom zavetu i prevedete je ili zamenite za re "postaviti prave" otkriete da to na nekimmestima daje dobar smisao, a na nekim ne. Vi ne moete ograniiti re "opravdan" da prosto znai"postaviti prave."

Razlog za ovo je to to, kao to emo videti u 25. i 26. stihu, postoje neki, (to se zaelo meuliberalnim teolozima), koji ne ele prihvatiti legalan okvir pomirenja. Ali re "opravdan" prvenstvenoima legalnu definiciju. Primer kako se ova re upotrebljavala u Pismu nalazimo u Ponovljenomzakonu. To je savet koji je Bog dao Izrailju preko Mojsija dok ih je pripremao da budu teokratskiustrojeni u Hananskoj zemlji. Bog daje ovakvo uputstvo zato to je On u teokratiji ne samo njihov

24


25/200


26/200

bijasmo neprijatelji pomirismo se sa Bogom smru Njegovog Sina." To je milost. Zbog toga jejevanelje bezuslovno dobra vest. Bog ne kae: "Prvo se popravi i promeni svoje puteve i opravdaute." On nas opravdava ne samo slobodno ve i svojom milou.

3. U Rimljanima 3:24 itamo da smo ne samo slobodno i milostivo opravdani, ve i da je toopravdanje "kroz otkupljenje koje je u Isusu Hristu." Ovde se stvaranje i otkupljenje zdruuju, jer jeisti Isus koji nas je stvorio i Isus koji nas je otkupio, ali postoji i razlika. Sve to je Bog morao uiniti

da stvori ovaj svet bilo je jednostavno ree, zapovedi. Sve to je Bog morao uraditi bilo je da kae:"Neka bude svetlost" i bi svetlost, zato to je dah Boji, re Boja mo, energija. On moe stvoritineto iz nita i sve to je Bog morao uiniti bilo je da kae re i to se zbilo.

Naravno da je to mogao uiniti i za nas. Bog nije morao da nas oblikuje od praha i udahne namdah ivota, mogao nas je stvoriti jednostavno zapoveu. Jedini razlog zato nas je stvorio od prahazemaljskoga je zato to je znao, kroz svoje znanje, da bi mogli sagreiti i da bi nas greh uzoholio pa nasje namerno nainio od blata da bi se nakon pada podsetili ko smo.

Kad samo bili u Africi, otkrili samo da re za blato ili prainu ima neke neobine sinonime. Naprimer, u Ugandi re za prainu ili blato je "fufu;" to je ono od ega smo vi i ja nainjeni. U Etiopiji,re za blato je "cushasha." To je ono to smo mi i Bog je znao da nam je potrebno podseanje da jenaa slava lepa kao praina zemaljska.

Ali kad je dolo do otkupljenja Bog nas nije mogao spasti prosto zapoveu. Bog nije mogaorei: "Volim ove drage ljude. Znam da su pogreili; prekrili su moj zakon ali ja sam Bog i niko nijeiznad mene, mogu uiniti to hou. Volim ih i zato objavljujem da im se oprata. Oni su opravdanijednostavno zato to ih volim."

Bog to nije mogao uiniti zato to On nije samo ljubav, On je pravedan Bog. On nas nijemogao iskupiti; nije nas mogao opravdati, premoujui svoj zakon, jer Njegov zakon kae da duakoja zgrei mora umreti a Bog mora biti dosledan svojoj rei, u protivnom sam bi bio nepravedan Bog.

Kad mi policajac oprosti zbog prekoraenja brzine, on ini nepravdu jer nije dobrovoljac daplati kaznu. On vam moe oprostiti ispriavajui vas jer je grean ovek, ali Bog ne moe. On je svetBog, pravedan Bog. On ne moe prosto zapovediti i rei: "Volim vas i zato vam opratam."Opravdanje verom je slobodno vama i meni ali je Bogu veoma skupo. Kad bi Bog danas svakom odnas dao po milion dolara, to ga ne bi nita kotalo jer On moe stvoriti zlato iz stena. On moejednostavno rei re i kamenje obratiti u zlato, Njemu to nije problem. Ali, kad nam je dao svogjedinorodnog Sina, dao nam je neto to nije mogao zameniti. On nam je dao svog jedinorodnog Sina idajui Njega dao nam je sebe.

Razlog za pretresanje ovog pitanja je to danas postoje mnogi ljudi koji misle i ue da Bog nijemorao poslati svog Sina, i da Hristos nije morao umreti na krstu da nas opravda. On je to uinio jer jeeleo uticati na nas. Ovo uenje je poznato kao "Teorija moralnog uticaja." Godinama je postojalomnogo teorija u Hrianskoj crkvi vezano za otkupljenje. Postoji "Teorija satisfaksije," "Teorija ootkupnini," "Upravna teorija" i "Teorija moralnog uticaja." Ova "Teorija moralnog uticaja" pojavila seu 14. i 15. veku.

Svaka teorija kae da je to ispravno znaenje otkupljenja, ali otkupljenje je isuvie velikdogaaj da bi se sveo u samo teoretski okvir. U stvari, nikad neemo moi shvatiti sve tajneiskupljenja sve dok ne odemo na nebo. Provodiemo venost divei se i razmatrajui iskupljenje.Svaka od ovih teorija sadri jedan aspekt istine, ali postaje pogrena kad odrie drugi aspekt. Nemanita pogreno u uenju "Teorije moralnog uticaja."

Tano je da je Hristova smrt na krstu demonstrirala Boje ljubav koja treba iz osnova promenitimoj stav prema Bogu. Nema niig loeg u tome; to je tano ali i pogreno zbog onoga to se porie.Najvei deo jeresi u Hrianskoj crkvi nisu pogrena uenja ve gree u onom to odriu i svako koodrie zakonsku okosnicu otkupljenja ini nepravdu prema Bogu. Bog nas nije mogao prosto spastizato to nas je voleo. Boja ljubav i pravednost morale su se sresti i to se dogodilo na krstu. Samo na

26


27/200

krstu Bog je postao legalno pravedan opravdavajui nas i to je ono o emu se govori u Rimljanima 3:25i 26: "Kojega postavi Bog oienjem Njegovom krvlju, kroz veru, da pokae Njegovu pravednost, (ilipravdu) jer, u svom podnoenju Bog je preao preko greha koji su ranije poinjeni da pokae u sadanjevreme svoju pravednost, da bi mogao biti pravedan i koji pravda onoga koji ima veru u Isusa."

U Rimljanima 3:24, reeno nam je da smo opravdani zabadava, ali kroz otkupljenje koje je uHristu Isusu. Re "otkupljenje" znai biti otkupljen ispod neega to nas dri. Na primer, ako itate

Novi zavet otkriete da smo otkupljeni od avola. Jevrejima 2:14,15 kae da smo otkupljeni od smrti, 1Korinanima 15:56,57 da smo otkupljeni od greha, Rimljanima 6:22 u kontekstu ovoga to Pavlegovori, da smo otkupljeni od prokletstva zakona.

Pavle koristi slian argument u Galatima 3:10. Zapazite jasan iskaz Svetog pisma: "Jer svi kojisu od dela zakona (tj. svi koji pokuavaju zadobiti nebo sopstvenom pravednou, koja je ono topodrazumevaju "dela zakona"), su pod prokletstvom." Zakon e vas prokleti. Ali, zato vas zakonproklinje ako pokuavate otii na nebo pomou svojih dela? "Jer je pisano: Proklet da je svaki koji neostane u svemu to je pisano u knjizi zakona, da izvrava."

Dakle, pitanje je: "Da li ste se detaljno drali zakona, neprekidno otkada ste roeni?" Akoniste, onda ste pod prokletstvom. Zakon tako kae. Bog nije mogao zaobii ovo prokletstvo zato to jepravedan Bog; On je svet Bog. U Galatima 3:13 itamo dobre vesti o spasenju: "Hristos nas je(zapazite prolo vreme) iskupio od prokletstva zakona, postavi kletva za nas."

Postoje tri glavne istine koje otkrivaju krst:1. Krst pokazuje da je sotona laov i ubica i da je ljudsko srce uasno zlo. Treba to da znamo.

Jovan 8:44.2. Krst pokazuje Boju ljubav. Rimljanima 5:8.3. Krst pokazuje Boju pravdu. Kroz Hristov krst Bog je pravedan u opravdanju grenika. On

nas je iskupio, otkupio nas i izveo na slobodu.Kad sam bio u Africi, imao sam za saradnika jednog amerikog crnca, i zajedno smo radili u

Odeljenju za propovednike. Bio je dobar ovek i dok smo radili esto bi mi priao jednu priu koja muje neto znaila jer je govorila o ropstvu. Pria je bila o jednom oveku, stasitom, snanom robu. Bioje prodat u ovoj zemlji pre mnogo godina na jednoj aukciji i aukcionar ga je najavio kao "snanog,sposobnog mladia od kojeg se moe mnogo oekivati" i pre nego je iko mogao ponuditi cenu, on jeotvorio usta i rekao: "Neu da radim."

Aukcionar mu je rekao da uti. Cena je sve vie rasla, a jedan ovek u pozadini je prihvatao,odbijajui da se povue. Podizao je sve vie dok mu konano vie niko nije mogao konkurisati i nakraju je aukcionar rekao: "On je sasvim va!" ovek je istupio sa novcem, predao ga aukcionaru a ovajnjemu kljueve od okova. Dok ga je novi vlasnik povlaio za sobom, rob je poeo gunati: "Neuraditi za vas," a vlasnik je samo utao odvodei ga iz gomile. Uzeo je klju, skinuo okove sa njegovihruku i nogu i rekao: "Dakle, robe, vie nisi rob. Ti si slobodan ovek, moe ii gde hoe. Svet jetvoj!"

Rob nije znao kako da reaguje. Bio je tako zapanjen ovim da je pao na kolena i rekaorobovlasniku koji ga je kupio: "Radiu za vas do kraja svog ivota!"

To je odnos koji mi moramo imati prema Hristu. Hristos nas nije kupio da bi nas koristio; Onnas je kupio i iskupio da bi mogli deliti Njegov presto i sudelovati u Njegovom carstvu i svimradostima neba. Za nas je to slobodno, ali Njega je veoma kotalo.

U Rimljanima 3:25 imaju dve rei za prouavanje. Prva je "umirenje." To je re koja jeuzrokovala beskrajne probleme u ovom sukobu oko otkupljenja. Ta re dolazi od grke rei"hilasterion" a slina imenica je upotrebljana u 1. Jovanovoj 2:2 i 1. Jovanovoj 4:10. "Hilasmos" iekvivalentan glagol "hilaskomai" nalazimo u Jevrejima 2:17. U novozavetnim vremenima, upaganskim obiajima i religiji ova re se koristila vezano za rtve koje bi pagani prinosili da umiresvoje gnevne bogove. Re "umiriti" znai primiriti nekoga ko je ljut na vas. To je proisteklo iz ideje

27


28/200


29/200


30/200

2. Ova pravednost postaje efektivna u ivotu svakog ljudskog bia, jedino kroz veru. Mi je nemoemo zaraditi svojim dobrim delima i ne moemo je kupiti novcem. Ona je naa samo verom, istoga se zove opravdanje verom, najvee Luterovo otkrie kad se oslobodio robovanja legalizmu.Rimljanima 3:22.

3. Ova pravednost Boja nas opravdava, kvalifikuje za nebo, za ivot sada i na sudu. Legalno,mi stojimo opravdani u Hristu. Rimljanima 3:24. U istom stihu Pavle nam poinje objanjavati da je

ova pravednost koja nas opravdava izlivena slobodno i milostivo na nas. Mi je ne zasluujemo. Nemoemo je zaraditi. Nita nas ne kota.4. Zatim u Rimljanima 3:25 i 26, Pavle pokazuje da je Bog pravedan, On je legalno pravedan

opravdavajui nas grenike zbog iskupljenja koje je u Hristu Isusu. Zbog krsta Bog nas moe legalnokvalifikovati za nebo. To je neto krajnje vano. U Jevrejima 9:22 apostol Pavle, piui jevrejskimhrianima, vrlo pojanjava to pitanje: "I prema zakonu, skoro sve se isti krvlju, a bez prolivanja krvinema oprotenja." Bog nam moe legalno oprostiti zbog otkupljenja koje je u Hristu.

Rimljanima 3:27: "Gde je dakle hvala?" Jevanelje ne ostavlja nimalo mesta za hvalisanje.Pavlov odgovor je: "Iskljuena je." Razlog za to je: "Poto naa dela ne doprinose ni jednu jotu Bojojpravednosti koja nas opravdava, i poto nam pravednost Boja dolazi jedino kroz veru, nema mesta zaljudsko hvalisanje." Dakle ima mesta za hvalisanje, ali ne za ljudsko hvalisanje.

Pavle daje slian iskaz u 1. Korinanima 1:30,31, ali tamo on kae: "Postoji potreba zahvalisanjem" i postavlja to na drugi nain. U 30. stihu Pavle objanjava da je naa nada u Hristu, a tanada nam je dola kroz Boga: "Ali od Njega (tj. Boga) ste u Hristu Isusu, koji postade za vas mudrostod Boga i pravednost, i posveenje, i otkupljenje." Zatim, citirajui Stari Zavet kae: "Onaj ko se hvalineka se hvali u Gospodu." Da, ima mesta za hvalisanje, ali nae hvalisanje mora biti u Isusu Hristu. Unama nema hvale. Pavle kae: "Nema mesta za ljudski ponos, nema mesta za ljudsko razmetanje ujevanelju naeg Gospoda Isusa Hrista, jer to je sasvim Boje delo."

Zatim u Rimljanima 3:29,30, Pavle nastavlja i kae da je ova istina o opravdanju verom jednakoprimenjiva na Jevreje i na neznaboce. Ali pre nego to prouimo pogledajmo 28. stih koji je zakljuakcelog pasusa. To je kljuni tekst njegovog dokazivanja koje je poelo u 21. stihu. "Stoga zakljuujemoda se ovek opravdava verom (proglaava se pravedan verom, rauna se pravedan verom) bez delazakona." Nae dranje zakona ne doprinosi ni jednu jotu pravednosti koja nas opravdava. Ona jesasvim od Boga. A ova istina, kae Pavle, primenjiva je na Jevreje kao i na neznaboce. Bog nemajedan nain spasenja za Jevreje, a neznaboce spasava na drugi nain. Svi ljudi, od Adama doposlednje osobe, spaseni su kroz pravednost Boju u Hristu Isusu, a ovo postaje efektivno jedinoverom.

Ova istina je danas vana, jer postoje mnogi koji bi hteli podeliti Boje postupanje saoveanstvom u odeljke. Bog nije na jedan nain spasao Avrama, na drugi Mojsija, a na sledei nainnovozavetni narod. Od poetka do kraja mi se spasvamo Hristovom pravednou koja je samo krozveru. Bog ima samo jedan nain spasavanja Jevreja i neznaboaca i Bog ima samo jedan nainspasavanja oveka u starozavetnom i novozavetnom periodu. Jedina razlika je to to se ustarozavetnom periodu ovek spasavao verom u obeanje. U novozavetnom periodu mi se spasavamostvarnou tog obeanja koje je u Isusu Hristu. Ali u oba sluaja verom u ono to je Bog obeao i onoto je Bog ispunio.

Pavle shvata da je nemogue propovedati i uiti da se opravdavamo verom bez dela zakonaukoliko, uslovno reeno, ne proemo kroz oganj. Svugde na njegovim misionskim putovanjimadosaivali su mu Judaisti koji su ga optuivali za podrivanje zakona. Optuivali su ga da je laniuitelj. Optuivali su ga da je samozvani apostol. Upuivane su svakovrsne optube na njegov raun.Postoje dva problema u ovom uenju o opravdanju verom:

1. To se dotie naeg ponosa. Ako se opravdavamo verom, ako se opravdavamo Bojompravednou bez ikakvog sopstvenog doprinosa, to upuuje da smo duhovno bankrotirali, da niem ne

30


31/200

doprinosimo. ovek ne voli misliti da ne moe uraditi nita dobro. On priznaje da radi loe stvari, alipriznati da nema nieg dobrog u njemu bolno vrea njegov ego. Ako mi ne verujete, sledei put kadpoete u trgovinu, predlaem da nekog zaustavite u prodavnici. Prethodno se uverite da je manji islabiji od vas. Ovo je vrlo vano i kaite mu: "Imam novosti za vas." On kae: "Kakve novosti?" "Odglave do pete nema nieg dobrog u vama." Dakle rekli ste njemu ili njoj istinu, ali vi ste uvredili tuosobu. Poto je ta osoba manja i slabija od vas, nee vas tui. Ali mogao bi vam pribeleiti ime, ili

broj tablica i izvesti vas na sud. Vi ste uvredili tu osobu. ovek nee da veruje da nema nieg dobrogu njemu. Ali, jevanelje Isusa Hrista, doktrina o pravednosti verom, obraa svu nau dobrotu u prljavehaljine.

2. Postoji drugi problem kad propovedate opravdanje verom. U Rimljanima 3:28, zvui kao daPavle potkopava zakon, a to je bila jedna od kljunih optubi s kojima se Pavle suoio u svojoj slubi.Kad ga je zarobila skupina Jevreja u Jerusalimu kako je to zapisano u Delima 21:28, jedna od optubiJevreja u Jerusalimu bila je da je on protiv zakona. A to je optuba koja se upuuje svima kojipropovedaju opravdanje samo verom. Ne moete to izbei. Biblija je jasna da se opravdavamo verombez dela zakona.

Da li ovo znai da jevanelje, doktrina o opravdnju verom, podriva zakon? To je pitanje kojePavle postavlja u Rimljanima 3:31. "Kvarimo li dakle zakon? (Da li je to ono to inim u svompropovedanju doktrine o opravdanosti verom?) Kvarimo li zakon kroz veru?" Njegov odgovor je:"Boe sauvaj! (Sigurno ne! kae Pavle). Mi utvrujemo zakon."

Ovo je jedan od onih stihova u Bibliji koji su najee pogreno razumevani. uo sam punorazgovora i proitao mnogo materijala o ovom stihu, ali plaim se da se ne mogu sloiti ni sa jednim odnjih. Dopustite mi da vam izloim tipinu interpretaciju 31. stiha koju esto itate i sluate: "Kvarimoli dakle zakon kroz veru? Ne! Verom nam Bog daje svog Duha. On nam daje silu. I mi moemodrati zakon Bojom silom, a drei zakon, mi ga utvrujemo." To je tipina interpretacija 31. stiha.Meutim, to je daleko od onoga o emu Pavle govori. Evo tri razloga:

1. To se ne slae sa kontekstom.2. To se ne slae istorijski.3. To se ne slae gramatiki.Trebamo biti poteni sa svakim tekstom koji itamo. Pavle ovde ne kae da mi verom drimo

zakon kroz Boju milost, kroz silu Boju, i na taj nain utvrujemo zakon. Dopustite mi da vam topodrobnije objasnim.

1. Kontekstualno. Pavle se u ovom odeljku ne bavi onim to mi pokrivamo doktrinom oposveenju. On se bavi doktrinom o opravdanju verom. Da, Pavle ima mnogo toga da kae uRimljanima o ovoj doktrini o posveenju od 6. do 8. poglavlja. I Pavle ima mnogo toga da kae popitanju hrianskog ivljenja, koje mora biti u skladu sa zakonom, od 12. do 16. poglavlja. Ali ovde uovom odeljku, on se ne bavi subjektivnom iskustvom jednog hrianina. On se bavi istinom o Bojojpravednosti koja nas opravdava bez dela zakona. Stoga nam kontekst ne doputa takvu interpretaciju.

2. Istorijski. Nemogue je da vi i ja utvrujemo zakon. Ne mislim da je nemogue za vas imene da, milou Bojom, drimo zakon. Ne raspravljam o tome, doi emo do toga kad doemo doodseka o posveenju i hrianskom ivljenju. Ono o emu ovde govorim, i ono o emu Pavle ovdegovori, je da je nemogue da vi i ja utvrujemo zakon. Nikad se u istoriji oveanstva nije dogodilo, iliu istoriji Hrianske crkve, da je neki vernik utvrdio zakon.

Kad Pavle koristi re utvrditi to znai da je zakon u potpunosti zadovoljen s nama. Kad je nanama zadovoljen svaki zahtev zakon tada i samo tada mi utvrujemo zakon. To je nemogue, jerzakon od vas i od mene trai dve stvari.

1) Zakon od vas i od mene zahteva savrenu pravednost.2) Zato to smo grenici, zakon od nas zahteva pravdu. Meutim, istina je da Pavle kae u

Rimljanima 8:4 da: "Ako hodimo u Duhu pravednost zakona moe se ispuniti u nama." Ali,

31


32/200


33/200

detalju?" "Dobro, imao sam nekoliko propusta." I zakon kae: "ao mi je, mora umreti. Jedanput jedovoljno."

Ali hvala Bogu to tako neu odgovoriti zakonu. Rei u: "Da, bio sam ti savreno posluan."A zakon e rei: "Kad si mi savreno bio pokoran?" "Kad sam bio u Hristu. Tada sam imao savrenuposlunost." Ali zakon e rei: "Ti si grenik, mora umreti." A ja u rei zakonu: "Imamo loe vestiza tebe. Ve sam umro." A zakon e rei: "Kad si umro?" A ja u mu citirati Galatima 2:20:

"Razapeh se sa Hristom!" A zakon e rei: "Dobro, ako je to tvoja pozicija, onda si slobodan na ivot."A ja u rei zakonu: "Hvala ti."U Hristu je zakon utvren u vau i moju korist. To je ono to kae 31. stih. Bog ne zaobilazi

svoj zakon da bi nas opravdao. Bog je dosledan svom zakonu kad nas opravdava kroz svog Sina IsusaHrista, zato to je u svetoj istoriji svog Sina ispunio svaki zahtev zakona za vas i za mene. To je dobravest jevanelja.

Ovo se mora naglasiti, jer je krajnje vano za jednog hrianina da to shvati jer nam jenemogue iskusiti istinsko posveenje ako nismo razumeli opravdanje. To je kao pokuavati proizvestinarande sa jabukovog drveta. Podloga naeg posveenja je opravdanje verom.

To je nemogue, jer Jevrejima 2:15 mi kae da sam rob, tako sam roen, ja sam rob strahu odsmrti. Svako ljudsko bie ima strah od umiranja. ak se i ateisti boje umreti kad doe vreme za to.Zato se kae; "Nema ateiste u lisijoj jazbini," jer se boje umreti. Dakle, ukoliko me Bog ne oslobotiod tog straha, nemogue mi je iskusiti Boju ljubav. Nemogue je za vas i na mene iveti hrianskimivotom, nemogue nam je drati zakon ako jo uvek robujemo strahu. Bog ne gleda na in, On gledana srce. U trenutku kad inimo ispravno delo iz pogrenog razloga, Bog to posmatra kao prljavehaljine.

Bog moe proizvesti narod koji e mu sluiti, bez straha ili bez elje za nagradom. Meutim,samo onda kad ga utvrdi u opravdanju verom i da mu mir. A ako nemate mir danas, ako niste sigurnida u Hristu stojite savreni pred Njegovim zakonom, nema naina da vas Bog oslobodi straha od smrti.Postoji samo jedan nain kroz smrt naeg Gospoda Isusa Hrista. Tako stoji u Jevrejima 2:14,15:"Budui da smo nainjeni od tela i krvi, tako i On uze del u tome, da bi nas kroz smrt oslobodio strahasmrtnoga kojemu u svemu ivotu bismo robovi."

Ima tu jedno vitalno pitanje. Za svojih vie od 25 godina u crkvi otkrio sam da je najvei brojlanova nesiguran za svoje spasenje i zato to smo nesigurni, za ovu denominaciju je vrlo teko slatimisionare u zemlje gde su im ivoti u opasnosti. Zatvorili smo na koled na Srednjem Istoku, jer jebio previe vrue. Imali smo potekoa u pronalaenju doktora za Ugandu, jer je ivot bio na kocki utrenutku kad stupite u tu zemlju, pod Idi Aminom. Plaili smo se zato to nismo mogli rei sa Pavlom:"Jer je meni ivot Hristos, a smrt dobitak." Ako to moete rei iz srca onda se ne bojite umreti.

Seam se posete jednom branom paru koji je znao da sam iz Kenije. Trebalo ih je prebaciti uKandu bolnicu (moj sin je tu roen) i ena mi je rekla: "Ima li tamo zmija?" Imao sam dvemogunosti, da je slaem, ili da joj kaem istinu. Rekao sam: "Da. Bojim se da ima puno zmija uKanduu." A ona je pitala: "Da li su otrovne?" ta sam mogao rei? Tamo ima mambasa, i crnih izelenih, kobri i gabun otrovnica. I kazao sam: "Tamo postoje neke vrlo otrovne zmije, ali ne znam niza jednog misionara koji je umro od ujeda zmije u Kandu bolnici." Ona se okrenula muu i rekla:"Uvek postoji prvi put. Bolje je da ne prihvatimo poziv."

Ako se bojite umreti, ne govorim o fizikoj smrti, jer ljudska bia su ljudska bia, ve iznutra, uduhu, moete li kazati: "Jer meni je smrt dobitak." Ukoliko nemamo taj mir, Bog nas ne moeupotrebiti da rasvetlimo zemlju Njegovom slavom.

Godine 1980., Saddat je ubijen u Egiptu. Odravani su neki sastanci i teko je bilo naigovornika. ovek koji trebao govoriti plaio se za sebe, jer to je bilo samo sadam dana nakon ubistva.Ljudi, naroito Amerikanci, ginuli su u Egiptu. Misija nije imala govornika. Pokuavali su ipokuavali, i konano dobio sam poziv iz Bejruta. Bio sam u Keniji, i oni su rekli: "Molim vas, da li

33


34/200

biste ili?" I ja sam kazao: "Svakako." Seam se da su mi drugovi misionari govorili: "Ti si budala."Pitao sam: "Zato?" Zato rizikuje svoj ivot?" A ja sam rekao: "Vidi, brate, jedina osoba kojarizikuje svoj ivot je osoba koja nije umrla. A ja sam ve umro." I uputio sam ih na Koloanima 3:3.Mi smo mrtvi, a na ivot je sakriven u Hristu i niko ne moe ubiti taj ivot, jer je vean.

Verujete li da u Hristu stojite savreni pred Bogom? Verujete li da ako neko doe i ubije vassada, nebo je vae ne zato to ste dobri ili ne zato to ivite hrianski ivot, ve zato to je u Hristu

zakon utvren? Opravdanje verom je najvea poruka koja je potrebna svetu zato to ljudi ive u strahu,u nesigurnosti. A jedina nada koju im moemo pruiti je da je zakon utvren doktrinom o opravdanjuverom.

Zato je za mene i za Pavla nemogue govoriti o posveenju, ili o hrianskom ivotu, ukolikoprvo nismo utvreni u istini o opravdanju verom. Moja je molitva da zapamtite da imate mir koji vamvaa zemlja, va novac i vaa hrana ne mogu dati. On je samo u Isusu Hristu. elim da podelite tajmir, sa onima koji ga nemaju. Dok idem naokolo i posmatram sve te divne domove pitam se: "Kolikoih ima mir? Koliko ih ide u crkvu?" Znaju li ljudi da je Isus Hristos utvrdio zakon za nas i da ga uNjemu ne moramo posmatrati kiljei shvatajui da nas zakon u Hristu ne osuuje ve opravdava?

Zapamtite ove tri injenice.1) Bog je na vaoj strani; 2) Isus je na vaoj strani; 3) Njegov zakon je na vaoj strani.Jedino ko je protiv vas je avo, i on nema naina da vas obori, ako ste utvreni u opravdanju

verom.Zapamtimo da kad vi i ja stanemo pred Istranim sudom, Bog se ne bavi istragom da bi otkrio

da li vi i ja zasluujemo da idemo na nebo na osnovu onoga to inimo. Svrha Istranog suda jezastupanje naeg opravdanja verom od strane naeg Advokata, Isusa Hrista. Znam ta e Hristos reiSotoni na tom sudu: "Ukoravam te, Sotono, jer je ovo grana istrgnuta iz ognja." To je ono to namPavle govori: "Stoga zakljuujemo da se ovek opravdava verom, bez dela zakona." Ovo opravdanjeverom moe stati nasuprot zakonu Bojem. Zakon je utvren u svetoj istoriji Isusa Hrista. Ovo jenajvea novost koju vi i ja ikad moemo prihvatiti.

Neka nam Bog pomogne da se moemo radovati, i imaemo mir, i od sada nadalje neemo viebiti zabrinuti: "ta da inim za nebo?" To pitanje je reeno. Od sada pa ubudue: "Jer meni je ivotHristos." I ako moram umreti u tom procesu, to je samo san do vaskrsenja kad u videti svog Gospoda.I rei u: "Hvala Bogu za ovakvo spasenje!"

Osmo poglavlje U odbrani opravdanja verom (Rimljanima 4:1-25)

1. Pavle definie jevanelje kao pravednost Boju. On je to uinio u uvodu Rimljanima1:16,17, a sada u svojoj definiciji jevanelja u Rimljanima 3:21 kae: "Jevanelje je pravednost Boja."To znai da je ona u potpunosti Boji in. On je planirao, On je ispunio, i On nam je ini dostupnombez ikakvog ljudskog doprinosa. Ona je u potpunosti Boja.

2. Ova pravednost, koju je Bog pribavio, ne samo za nas, ve za sve ljude je efektivna odnosnopostaje naa, jedino verom. Mi je ne moemo zaraditi sopstvenim delima, i ne moemo je kupitinovcem. Ona postaje efektivna jedino verom nezavisno od ieg drugog. Rimljanima 3:22, 28-30. Izovog razloga se naziva te dve rei su sinonimi na grkom opravdanje ili pravednost verom.

3. Premda postoje mnoge druge metode koje se danas ue u svetu opravdanje verom je jedinimetod, jedini nain na koji se ovek moe spasti, bio Jevrejin ili neznaboac, bez obzira da li je iveo ustarozavetnom ili novozavetnom dobu. Bog je Jedan, i On ima samo jedan nain spasavanja oveka.To je kroz opravdanje verom.

4. Opravdanje verom nas kvalifikuje za nebo, sada, i na sudu zato to je re opravdanje legalan(zakonski) termin. To je termin koji se primenjuje na one iji sluaj sudija opravdava. Opravdanje

34


35/200

verom je jedini smer koji nas kvalifikuje za nebo sada i na sudu. Rimljanima 3:24, i takoe Isaija55:1,2. Dalje, ono se slobodno i milostivo nudi. Posveenje je plod opravdanja verom. Posveenje ese koristiti na sudu, nikad kao sredstvo opravdanja, ve kao dokaz opravdanja.

5. Zbog iskupljenja u Hristu, pravednost Boja nije samo obeanje, to je istorijska realnost.Ona je naa zbog Hristovog ivota i smrti, ili kao to to Pavle postavlja u Rimljanima 3:24: "kroziskupljenje koje je u Hristu." Bog je legalno pravedan opravdavajui nas grenike. Bog ne

pretpostavlja nau pravednost, On je legalno pravedan proglaavajui grenike pravednim u Hristu.Ovo je krajnje vano; Pavle to brani i istie u stihovima 24-26. Ovo se takoe iznosi u Jevrejima 9:22-26. ivotom i smru Hristovom Bog ima legalno pravo. On

Documents

Rimljanima poslanica - Sekveira