Jevrejima poslanica - komentar

8/9/2019 Jevrejima poslanica - komentar

1/167

s engleskog: Miodrag Marinkovis engleskog: Miodrag Marinkovis engleskog: Miodrag Marinkovis engleskog: Miodrag Marinkovi

lektura: Mirjanalektura: Mirjanalektura: Mirjanalektura: Mirjana erierierieri

Beograd, 2002.Beograd, 2002.Beograd, 2002.Beograd, 2002.


2/167

1

SADRAJ

UVOD: POSLANICA JEVREJIMA .........................................................................................................5STRUKTURA POSLANICE JEVREJIMA........................................................................................................................... 6

CILJPOSLANICE JEVREJIMA ........................................................................................................................................ 7

NAJVANIJE TEME POSLANICE JEVREJIMA................................................................................................................. 8

PREGLED POSLANICE JEVREJIMA.............................................................................................................................. 10

VEITO PITANJE ......................................................................................................................................................... 11

LEKTIRA ..................................................................................................................................................................... 12

I DEO .............................................................................................................................................................14

VELIANSTVENI ISUS ...........................................................................................................................14

JEVREJIMA 1,1-4.......................................................................................................................................14

PRVA GLAVA.............................................................................................................................................14BOLJE OTKRIVENJE..............................................................................................................................14

JEVREJIMA 1,1-4.......................................................................................................................................14

ULAENJE U RE.................................................................................................................................................. 15

JEVREJIMA 1,1-4.........................................................................................................................................................15

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 16

BOG KOJI GOVORI....................................................................................................................................................... 16

KONANOST PREKO SINA.......................................................................................................................................... 19

PROROK, SVETENIK I CAR ....................................................................................................................................... 22

STARO I NOVO NETO BOLJE................................................................................................................................. 24

PRIMENA REI....................................................................................................................................................... 25JEVREJIMA 1,1-4.........................................................................................................................................................25

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 25

DALJE ISTRAIVANJE REI .............................................................................................................................. 26

II DEO............................................................................................................................................................27

ISUSOVA VELIANSTVENA LINOST ............................................................................................27

JEVREJIMA 1,5 7,28...............................................................................................................................27

DRUGA GLAVA.........................................................................................................................................27

BOLJE IME..................................................................................................................................................27

JEVREJIMA 1,5 2,18...............................................................................................................................27

ULAENJE U RE.................................................................................................................................................. 27

JEVREJIMA 1,5-14....................................................................................................................................................... 27

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 28

POGLEDAJTE SINA KAKO JE SLAVAN!.................................................................................................................. 28

IPAK, EMU TAKO OBIMNO OBRAZLAGANJE?........................................................................................................... 32

ULAENJE U RE.................................................................................................................................................. 33

JEVREJIMA, 2. GLAVA ................................................................................................................................................ 33

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 34

NAA VERA JE DRAGOCENA SHVATIMO JE OZBILJNO.......................................................................................... 34


3/167

2

SINOVLJEVA"KARIJERA" OD NAJVIEG DO NAJNIEG .........................................................................................37

ISTINSKI OVEK JEDNO S NAMA............................................................................................................................41

ODAVDE DO VENOSTI: SVE TO NAM JE IKADA BILO POTREBNO............................................................................43

PRIMENA REI .......................................................................................................................................................45

JEVREJIMA 1,5 2,18 .................................................................................................................................................45

ISTRAIVANJE RE

I.............................................................................................................................................46DALJE PROUAVANJE REI ..............................................................................................................47

TREA GLAVA..........................................................................................................................................48

BOLJI VO..................................................................................................................................................48

JEVREJIMA 3,1 4,13...............................................................................................................................48

ULAENJE U RE...................................................................................................................................................48

JEVREJIMA 3,1-19 .......................................................................................................................................................48

ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................49

VERNI VOA................................................................................................................................................................49

POUKE IZ IZRAILJEVOG NEVERSTVA..........................................................................................................................52

ULAENJE U RE...................................................................................................................................................56

JEVREJIMA 4,1-13 .......................................................................................................................................................56

ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................56

POZIV NA VERNOST.....................................................................................................................................................56

TA JE, ZAPRAVO, "POKOJ"? ......................................................................................................................................58

POKOJ I SUBOTA .........................................................................................................................................................60

PRIMENA REI .......................................................................................................................................................62

JEVREJIMA 3,1 4,13 .................................................................................................................................................62

ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................63

DALJE ISTRAIVANJE REI...............................................................................................................................64

ETVRTA GLAVA.........................................................................................................................................................65

BOLJI SVETENIK..................................................................................................................................................65JEVREJIMA 4,14 6,20 ...............................................................................................................................................65

ULAENJE U RE...................................................................................................................................................65

JEVREJIMA 4,14 5,10 ...............................................................................................................................................65

ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................66

NA VELIKI POGLAVAR SVETENIKI........................................................................................................................66

HRISTOS I ARON..........................................................................................................................................................68

ULAENJE U RE...................................................................................................................................................73

JEVREJIMA 5,11 6,20 ...............................................................................................................................................73

ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................73

TEKST KOJI MNOGE LJUDE ZBUNJUJE I UZNEMIRAVA ...............................................................................................74REOHRABRENJA.......................................................................................................................................................78

"IZA ZAVESE" ..............................................................................................................................................................79

PRIMENA REI .......................................................................................................................................................81

JEVREJIMA 4,14 6,20 ...............................................................................................................................................81

ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................81

DALJE ISTRAIVANJE REI...............................................................................................................................82

PETA GLAVA ................................................................................................................................................................83

BOLJE SVETENSTVO..........................................................................................................................................83


4/167

3

JEVREJIMA, 7. GLAVA ................................................................................................................................................ 83

ULAENJE U RE.................................................................................................................................................. 83

JEVREJIMA, 7. GLAVA ................................................................................................................................................ 83

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 84

TAJANSTVENIOVEK! ............................................................................................................................................... 84

ZAGONETNI STIHOVI

.................................................................................................................................................. 86MELHISEDEK I LEVIJE ................................................................................................................................................ 88

NASTANAK NOVOG SVETENSTVA............................................................................................................................ 90

SUPERIORNOST NOVOG SVETENSTVA ..................................................................................................................... 91

PRIMENA REI....................................................................................................................................................... 93

JEVREJIMA, 7. GLAVA ................................................................................................................................................ 93

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 94

DALJE ISTRAIVANJE REI .............................................................................................................................. 94

III DEO..........................................................................................................................................................96

VELIANSTVENOST ISUSOVOG DELA...........................................................................................96

JEVREJIMA 8,1 10,18.............................................................................................................................96

ESTA GLAVA ...........................................................................................................................................96

BOLJI ZAVET.............................................................................................................................................96

JEVREJIMA 8,1 9,10...............................................................................................................................96

ULAENJE U RE.................................................................................................................................................. 96

JEVREJIMA 8,1 9,10................................................................................................................................................. 96

ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 97

NEBESKO SVETILITE ONO PRAVO ....................................................................................................................... 97

ATOR, SVETINJA I MESTA ......................................................................................................................................... 99

NOVI ZAVET.............................................................................................................................................................. 103

OGRANIENJA PRVOG ZAVETA................................................................................................................................ 106

TVRD ORAH .............................................................................................................................................................. 109PRIMENA REI..................................................................................................................................................... 110

JEVREJIMA 8,1 9,10............................................................................................................................................... 110

ISTRAIVANJE REI ..........................................................................................................................................110

DALJE ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................ 111

SEDMA GLAVA ......................................................................................................................................................... 112

BOLJA KRV ........................................................................................................................................................... 112

JEVREJIMA 9,11 10,18 ..........................................................................................................................................112

ULAENJE U RE ..................................................................................................................................112

JEVREJIMA 9,11 10,18.........................................................................................................................112

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................114DILEMA LJUDSKIH BIA OPOGANJENJE .............................................................................114

BOLJA KRV...............................................................................................................................................116

PREDNOSTI HRISTOVE KRVI...........................................................................................................118

KONANOST JEDNOM ZA SVAGDA.........................................................................................121

KAKO, PA ZAR VE SAVRENI?......................................................................................................123

PITANJA ZA OZBILJNO SAMOISPITIVANJE ..............................................................................125

PRIMENA REI .......................................................................................................................................129

JEVREJIMA 9,11 10,18.........................................................................................................................129


5/167

4

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................129

DALJE PROUAVANJE REI ............................................................................................................130

IV DEO........................................................................................................................................................131

IVOT S ISUSOVIM POSTIGNUEM PRED OIMA..................................................................131

JEVREJIMA 10,19 13,25 ......................................................................................................................131

OSMA GLAVA..........................................................................................................................................131BOLJA ZEMLJA......................................................................................................................................131

JEVREJIMA 10,19 11,40 ......................................................................................................................131

ULAENJE U RE ..................................................................................................................................132

JEVREJIMA 10,19-39 ..............................................................................................................................132

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................132

POSLANICA JEVREJIMA U MINIJATURI.....................................................................................132

OZBILJNO UPOZORENJE...................................................................................................................137

JUNAKA PROLOST...........................................................................................................................138

ULAENJE U RE ..................................................................................................................................141

JEVREJIMA 11. GLAVA........................................................................................................................141

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................142

VLASNIKI LIST ZA NEBO ZA TEBE I MENE .......................................................................142

PROZIVNIK VERE..................................................................................................................................144

SIN PUTNIKA ...........................................................................................................................................147

PRIMENA REI .......................................................................................................................................149

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................150


DEVETA GLAVA.....................................................................................................................................152

BOLJI GRAD.............................................................................................................................................152

JEVREJIMA 12,1 13,25 ........................................................................................................................152

ULAENJE U RE ..................................................................................................................................152JEVREJIMA 12,1-29 ................................................................................................................................152

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................153

TRANJE TRKE IVOTA....................................................................................................................153

O, DIVNOG LI GRADA!.........................................................................................................................156

POSLEDNJA OPOMENA.......................................................................................................................159

ULAENJE U RE ..................................................................................................................................160

JEVREJIMA 13,1-25 ................................................................................................................................160

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................160

SPISAK POTREBA ZA HRIANE U SVIM VREMENIMA..................................................161

BLAGOSLOV I RASTANAK.................................................................................................................164PRIMENA REI .......................................................................................................................................165

JEVREJIMA 12,1 13,25 ........................................................................................................................165

ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................166



6/167

5

UVOD: POSLANICA JEVREJIMA

Pre nego to pristupi prouavanju onoga to je neko napisao o

Poslanici Jevrejima, proitaj samu knjigu. Uzmi Bibliju, najbolje nekisavremeni prevod poto emo u uglastim zagradama, kada god se zato ukae potreba, navoditi tekst ili izraz iz engleskog prevoda Biblije NIV iotvori Poslanicu Jevrejima. Proitaj odjednom ceo tekst Poslanice. To neetrajati tako dugo kao to moda misli, bie ti za to potrebno oko jedan sat.

Kada pone da ita, pomoli se Bogu da ti otvori oi da vidi i razume.Osim toga:

1. Ispii na listu hartije ta je po tvom miljenju glavna misao ili ideja usvakoj pojedinoj glavi Poslanice. Pokuaj da posmatra i prati kakose svako poglavlje nadograuje na prethodno, ime se knjiga spaja

u jedinstvenu celinu.2. ta je po tvom miljenju tema knjige kao celine? Oko kojih je

problema ili tekoa autor moda nastojao da pomognepripadnicima hrianske zajednice kojoj je pisao?

3. Za svaku glavu Poslanice navedi ili podvuci jedan tekst ili ideju, kojisu posebno namenjeni tvom duhovnom ivotu u ovom trenutku. Izkog razloga su taj tekst ili misao tako vredni u tvojim oima?

Poslanica Jevrejima ume da zaudi a i da deluje zagonetno. Mnogimhrianima, ukljuujui i one koji s Biblijom provode mnogo vremena, ovaknjiga ostaje nekako nepristupana, daleka. Zadivljeni su uzvienounjenih slika i snagom njene logike, ali se ne mogu oteti utisku da njen jeziksvetenika i hramova, rtava i obrednih ienja pripada nekom drugomvremenu.

Ne treba da nas iznenadi podatak da su, u svom radu, savremeninauni istraivai Biblije umnogome zapostavili Poslanicu Jevrejima. Dok supre stotinu godina divovi, poput W. H. Vestkota, stvorili remek-dela odkomentara te knjige, spisi o tome iz skorijeg vremena nekako su slabani,ukoeni. Tek su u poslednjih trideset i neto godina protestantski nauniciponovo poeli da se ozbiljno bave Poslanicom Jevrejima.

ta rei za adventiste? Poslanica Jevrejima je, zbog svog uenja oIsusovoj prvosvetenikoj slubi i o nebeskoj svetinji, odigrala jednu odglavnih uloga u formiranju adventistike doktrine. Naalost, i mi smo uposlednje vreme tu knjigu zapostavili. Uveliko smo proputali da odvojimovreme da sluamo i razumemo, da se na tekstu zadrimo dovoljno dugokako bi nam Sveti Duh mogao otkriti njegovo znaenje i poruku za naevreme.

Poslanica Jevrejima nije laka knjiga, mada nije ni tako teka kao tobismo mogli pomisliti. Ako je prouavamo kao celinu poinjui iz


7/167

6

poetka, pratei odmerenu, velianstvenu argumentaciju, preputajuiRei da nam ona prva govori, pod svojim, a ne naim uslovima moiemo da proniknemo u njeno znaenje.

Poslanica Jevrejima ima Gospodnju poruku za nas. Onajeste Re odGospoda. Budui da je to tako, taj drevni spis doiveemo kao neto to

intelektualno podstie, u duhovnom smislu nagrauje i, kao neto tosadri neoekivano savremenu poruku.

Struktura Poslanice Jevrejimata se posebno izdvaja u tvojim mislima dok ita Poslanicu Jevrejima?

Ako zakratko ostavi po strani svoja mogua pitanja, da li si u argumentacijiknjige koja se pred tobom uobliava, uoio neki obrazac ili neku strukturu?

Na primer, da li si zapazio kako se, s vremena na vreme, rasprava oIsusu o tome ko je On i o Njegovom prvosvetenikom radu zaustavlja

da bi se istakle praktine primene? Teoloka argumentacija prekida seperiodino radi isticanja neke praktine primene. Ti prekidi najavljuju sereima kao to su toga radi, zato (2,1; 3,1; 10,19), kao i naglim prelaskom streeg na prvo ili drugo lice. To znai da Jevrejima poslanica daje,naizmenino, teoloku raspravu i primenu. O Poslanici Jevrejima ljudi estorazmiljaju kao o knjizi bremenitoj teolokim dokazima; meutim, teologijase vrlo esto mea s primenom na svakodnevni ivot. Moemo, dakle,prepoznati sledei obrazac:

obrazlaganje 1,1-14

primena 2,1-4

obrazlaganje 2,5 3,6 I deo

primena 3,6 II deo 4,13

obrazlaganje 5,1-10

primena 5,11 6,20

obrazlaganje 7,1 10,18

primena 10,19 13,25

Takva struktura je jedinstvena u Bibliji. Da bismo sagledali i osetili njenupunu snagu, moramo shvatiti da tu imamo posla s neim to je mnogo vieod metoda naizmeninog izlaganja. I teoloka argumentacija i praktinaprimena bivaju sve opirnije i snanije, pri emu obe na kraju dostiusopstveni vrhunac. U isto vreme, te dve kategorije meusobno se slau iuzajamno prepliu.

Nekih hiljadu milja od okeana, Rio Negro uliva se u moni Amazon.Amazon tee brzo; njegova voda je smea i silna, dok je voda Rio Negrabistra i crnkasta. Reke se spajaju i stapaju, ali pre toga miljama teku


8/167

7

paralelno, jedna pored druge. Ako to posmatrate iz aviona, moete videtivodu reke Rio Negro usred vodenih masa Amazona.

To lii na Poslanicu Jevrejima. Dva vodena toka, ali jedna reka; dvestruje, od kojih svaka ide sopstsvenim putem, ali to je samo jedno delo i

jedan cilj. Kakvo remek-delo!

Druga odlika Poslanice Jevrejima je paljivo razvijanje glavnih ideja.Svaka od njih biva predstavljena, jedna po jedna, poprima svoje bie, aonda se zaokruuje. Na primer, ideja prvosvetenika predstavljena je u2,17.18; razrauje se u tekstu 4,14 5,10, dok se u potpunosti razvija u deluteksta 7,1 10,18. Ideja zaveta javlja se u 7,22, razvija se u tekstu 8,6-13, idostie kulminaciju u 10,16-18. Isto tako i vera: predstavljena je u 2,17,razraena u 3,1-6, a u potpunosti obraena tek u 11,1-39.

Trea odlika strukture knjige jeste nain na koji 110. psalam utie nateoloko izlaganje. Aluziju na poetni stih tog psalma nalazimo ve uJevrejima 1,4, a onda se kasnije pominje i u 1,13; 8,1; 10,12.13 i 12,2.

Meutim, krucijalnu ulogu igra etvrti stih pomenutog psalma Gospod se zakleo, i nee se pokajati: ti si svetenik do veka po reduMelhisedekovu. Taj biblijski stih je najistaknutiji starozavetni primeranticipacije ideje o prvosveteniku, pa ga, u svojoj raspravi, autor PoslaniceJevrejima uzima taku po taku. Taj stih se, u Jevrejima 5,5, koristi da sepokae boanski akt postavljanja svetenstva; u 6,19, da je Isus postaoprvosvetenik; u 7,11 i 12, da se prikae boansko predskazivanje nove vrstesvetenstva; u 7,15-17, da je Hristovo svetenstvo veno; i u 7,20 i 21 da seOn za funkciju prvosvetenika izdvaja boanskom zakletvom.

Cilj Poslanice JevrejimaPisac ovo svoje delo opisuje kao re pouenja (13,22). On nije eleo

teoloku raspravu udaljenu od ivota, a to su i te kako potvrdila naaistraivanja strukture ove Poslanice. Teologija i primena prilagoeni su jednadrugoj, poto teoloka argumentacija slui primeni, a primena proistie izargumentacije.

Mi emo, stoga, Poslanicu Jevrejima najbolje razumeti ako jeposmatramo kao propoved. Kao pri svakom uspenom propovedanju,pastor pred sobom ima odreeni cilj. On (ili ona) govori na temu nekeduhovne potrebe. Ipak, propovedanje nije isto to i puko dranje govora;propovedanje ima teoloki osnov. Pouenje e biti delotvorno jedino akonastaje na temelju Rei i teolokog rasuivanja.

ta je, prema tome, bio propovednikov cilj u propovedi upuenojJevrejima? Odgovor nam daju aspekti primene. Prouavajui tekstove kojesmo naveli u okviru strukture Poslanice, saznajemo nedostatke vernitva isavete koje propovednik upuuje svojim vernicima, imajui na umu tenedostatke. Na osnovu svega toga dobijamo prilino jasan duhovni profil


9/167

8

tih ljudi.

Bili su to hriani s prilino dugim staom, ljudi koji su se mogli priseatipropovedanja apostol i ud koja su se dogodila u vezi s darovimaSvetoga Duha (2,3.4). U ranim godinama svog verovanja oni su trpeliuvrede, progonstvo, pa i oduzimanje svoje imovine; stajali su, tada, rame uz

rame s onima koji su bili zatvarani radi Hrista (10,32.34).No, godine su prolazile, a oni su se u meuvremenu ve bili umorili na

svom hrianskom putu. Poeli su da gube volju, jednostavno sepreputajui uticaju gomile (2,1). Poeli su da zanemaruju veru (2,2);oseaju kako ih privlai neverstvo (3,2-14). Zbog varljivosti greha njihovasrca su poela da otvrdnjavaju (3,13-16); zaustavljeno je njihovo duhovnonapredovanje (5,11-14). Malo-pomalo, poeli su da izostaju iz crkve,prestajali da dolaze (10,25), dok su se neki od njih moda i javno odrekliHrista (6,4-6; 10,26-31; 12,15-17).

Prema tome, problem jevrejskih hriana moe da bude ilizamor,

prezasienost, to je uvod u postepeno odvajanje od zajednice, ili svesno,otvoreno odbacivanje Hrista i Njegovog naroda, nastalo kao posledicaprodiranja greha u srce.

Da li se propovednik obraa njima ili nama? Duhovni profil Jevrejaupuuje na zapanjujue slinosti sa profilom dananjih hriana.

Reenje je primereno problemu. Propovednik savetuje vernike daostanu pribrani (2,1), da se dre (3,6.14; 10,23), da se odre (4,14; 6,18), dase staraju (4,11; 6,11), da imaju na umu (3,1), da savetuju jedni druge(3,13; 10,25; 13,19.22), da se opominju (10,32) i da istraju (10,36; 12,1).

Meutim, slavna osobina koja se posebno istie jeste vera. Vera jeobeleavala i Isusov i Mojsijev ivot (3,2); odsustvo vere dovelo je Izrailja dopada (4,12). Biblijski junaci su verom savlaivali fizike tekoe i pobeivaliiskuenja (11,1-39), tako isto i hriani prvog veka pa i oni koji ive danas.

Meutim, duhovni saveti nastaju na tlu teologije, kao to smo videli ata teologija, konano, upuuje na velianstvenost Isusa i Njegovog dela zanas. Toliko spasenje (2,3) sve e se, u stvari, svesti na to. Ako ti umornijevrejski hriani bar donekle uhvate osnovne crte slike svog Gospoda koje On, ta je ostvario na Golgoti, Njegovu slubu na nebu oni vie neezanemarivati niti odbacivati veru. Bie obnovljeni, oivljeni, okrepljeni.

To e se dogoditi i nama.

Najvanije teme Poslanice Jevrejima1. Isusova velianstvenost dominira u svim misaonim obrascima knjige. Iz

te istine proizlaze sve primene; te primene nisu samo stvar jednogpropovednika koji hoe da sauva na okupu svoje stado. Isus! On je taj kojije opisan kao potpuno velianstven velianstven svojom linou,velianstven u svom delu. Portret Isusa kao Prvosvetenika, Jevrejima


10/167

9

Poslanica daje kao nijedan drugi deo Biblije. Tu misao na drugim mestimamoemo nai samo kao nagovetaj ili napomenu, kao to je to sluaj uPoslanici Rimljanima (8,34), u Jovanu (1. Jovanova 2,1.2) ili Otkrivenju (1,12-20); meutim, u Poslanici Jevrejima nam se to sistematski prikazuje (2,17.18;4,14 5,10; 6,20 8,2).

No, Jevrejima poslanica donosi nam i druge Isusove portrete ne takodetaljne kao onaj gde je On predstavljen kao Prvosvetenik, ali nita manjeznaajne. Isus je naelnik, zaetnik, koji je u ivotu pretrpeo stradanja iiskuenja (2,10; 12,2); On je i apostol (naelnik) nae vere (12,2) koji je nasradi poslan na Zemlju, i pretea (6,20), Onaj koji ue napred u nebeskeodaje.

2. Potpuna sigurnost u Isusu. Jevrejski hriani, prezrena, progonjenamanjina, imali su na raspolaganju prednosti van zidova jerusalimskoghrama i njegovih obreda da su ih samo mogli videti. Gospod Isus bio jepravi Poglavar sveteniki, sluio je u istinskom nebeskom hramu; onaj

zemaljski bio je samo njegov bledi odsjaj. rtvovanjem sebe na Golgoti,jednim potezom postigao je neto to ni sveukupnost prinoenja ivotinjskihrtava nije mogla postii oistio je grehe, jednom za svagda.

Zato hriani u Isusu imaju potpunu sigurnost. Imaju pristup nebeskojSvetinji nad svetinjama i savest oienu od greha.

Imajui dakle slobodu, brao, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista,putem novim i ivim, koji nam je obnovio zavesom [otvorio krozzavesu], to jest, telom svojim, i svetenika velikoga nad domomBojim: da pristupamo [Bogu] s istinitim srcem u punoj veri, oieni usrcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom istom (Jevrejima10,19-22).

3. Meutim, grehje neverovatno ozbiljna stvar. Puna vera, tj. potpunopoverenje koje hriani mogu imati u Isusa ne navodi nas da olakouzimamo greh. Greh je bezgrenog Bojeg Sina kotao ivota. Greh je takostraan, da nikakva vrsta niti broj obreda ili ivotinjskih rtava ne bi za njegamogli izdejstvovati oprost (9,6-10; 10,1-4). Te krvave rtve bile su samopredslike i senke neega to e Isus kasnije ostvariti svojom smru (10,1.2).

Autor u tri vrlo upeatljiva teksta (6,4-6; 10,26-31; 12,15-17) govori o tomekoliko je ozbiljno kada neko zanemari ili odbaci Isusa. Jezik tih tekstova takoje snaan da su o njihovom znaenju hriani raspravljali jo od prvihvekova. Poenta je ista u sva tri teksta: Imajui na umu velianstvenost Isusai Njegovog dela, kako je sramno odbaciti Njega i Njegovu krv spasenja.

4. Jedna od tema koje se provlae kroz knjigu je iivot hrian kaoputnika. Boji sledbenici su, kroz istoriju, bili gosti i doljaci na ovoj Zemlji. Onisu gledali preko zadovoljstava ovog sveta, jer je njihova budunost vena.Bez obzira na to kakve su tekoe, uvrede i nedae pretrpeli, oni su svesni


11/167

10

da su graani jedne bolje zemlje. Oni svoj ivot na Zemlji, po ugledu naAvrama,vide samo kao privremeni boravak, kao niz etap na putu ka svomcilju nebeskom Jerusalimu (11,13-16).

5. Vera se izdvaja kao osobina iznad svih drugih i ona obeleava Bojinarod putnik. Jedanaesta glava Poslanice opravdano je uvena po

svojoj smotri ljudi i ena vere; meutim, injenica je da je naglasak na veriprisutan u celoj knjizi. Vera sadri dva elementa: ona vidi ono to se ne vidi iona nadu pretvara u stvarnost. Vera je aktivna i dinamina; ona strpljivoistrajava. Vera je odana.

6. Subota u Poslanici Jevrejima igra istaknutu i jedinstvenu ulogu simbolanaeg pokoja u Hristu. Ozbiljnim istraivanjem teksta od 3,6 4,10 biemonagraeni saznanjima u vezi s mestom koje je Subota zauzimala u ranomhrianstvu i razumevanjem njenog teolokog znaaja.

7. Drugi dolazak. Poslanica Jevrejima koja tako snano razrauje idejuputnika i Hristovo delo na nebu, ukazuje i na dan* (10,25) dan

Gospodnji, u koji e hrianski putnici biti pozvani u svoj veni pokoj.U stvari, Hristov minuli rad (Golgota) i Njegovosadanje delo

(posredovanje) garantuju Njegov budui dolazak. I kao to je ljudimaodreeno jednom umreti, a potom sud: tako se i Hristos jednom prinese, dauzme mnogih grehe; a drugom e se javiti bez greha na spasenje [ne da binosio grehe, nego doneo spasenje] onima koji ga ekaju (9,27.28). Iakoe hrianinu-putniku put izgledati dug, jo malo, vrlo malo, pa e doiOnaj koji treba da doe i nee odocniti (10,37). Onaj koji je nekada,dajui zakon na gori Sinaj, potresao Zemlju, ponovo e je potresti i to nesamo Zemlju nego i nebesa (12,26.27).

Pregled Poslanice JevrejimaI. Isusova velianstvenost (1,1-4)

Bolje otkrivenje

II. Velianstvenost Isusove linosti (1,5 7,28)

1. Bolje ime (1,5 2,18)

2. Bolji voa (3,1 4,13)

3. Bolji svetenik (4,14 6,20)

4. Bolje svetenstvo (7,1-28)

III. Velianstvenost Isusovog dela (8,1 10,18)

A. Bolji zavet (8,1 9,10)

B. Bolja krv (9,11 10,18)

IV. ivljenje s Isusovim postignuima (10,19 13,25)

* treba izostaviti re sudnji iz Karadievog prevoda, tako da ostane samo dan (prim. prev.).


12/167

11

A. Bolja zemlja (10,19 11,40)

B. Bolji grad (12,1 13,25)

Veito pitanje

Tokom mnogih godina predavanja predmeta Poslanica Jevrejima, uveksam uo jedno pitanje je dominiralo nad svim ostalim pitanjima: Ko je autorPoslanice?

U nekim prevodima Biblije, meu njima i u prevodu prema Daniiu iKaradiu, u podnaslovu za knjigu stoji: Svetoga apostola Pavla.Meutim, te rei su dodate tek posle vie vekova, jer najstariji naslov knjige

jednostavno glasi: Jevrejima.

U stvari,* odbaen je svaki element u vezi s podnaslovom knjige uprevodu King James Version. Jevrejima poslanica ne poseduje gotovonijedno od uobiajenih obeleja pisma navoenje poiljaoca, itaoce,uvodni pozdrav i stvari linog karaktera. Re je, kao to smo videli, o pisanojpropovedi, pre nego o Poslanici.

Isto tako, i identitet italaca osporavan je od strane nekoliko biblista,koji su davali prednost neznaboakom sastavu italaca. Meutim, akobismo sve uzeli u obzir, mislim da dokazi upuuju na jevrejske hriane, kojisu trpeli bol odbaenosti od strane svojih sunarodnika, a moda i izuzimanjeod obreda vere njihovih predaka.

Pitanje i dalje ostaje ko je pisao Poslanicu? Budui da se autor nijepredstavio, nastalo je mnogo razliitih spekulacija. Znamo da su hriani, jo

u drugom veku, raspravljali problem autorstva Poslanice Jevrejima. KlimentAleksandrijski je 190-ih godina zakljuio da je Poslanicu napisao Pavle najevrejskom, da bi je zatim Luka preveo na grki jezik.

Meutim, biblista Origen je, nekoliko godina kasnije, rekao neto to jeproblem ostavilo otvorenim:

Ako bi se od mene trailo miljenje, rekao bih da misli pripadajuapostolu, dok nain izraavanja i frazeologija pripadaju nekome ko jeupamtio apostolsku nauku i ko je, u svom slobodnom vremenu,zapisivao ono to je rekao njegov uitelj. Prema tome, ako neka

crkva zastupa stav da je Poslanicu napisao Pavle, ja bih rekao da jeto izjava za pohvalu. Naime, nisu je nai preci bez razloga prenosili skolena na koleno kao Pavlovo delo. Ipak, samo Bog zna ko je stvarnonapisao tu poslanicu. Prema tvrdnji nekih naih prethodnika,poslanicu je pisao Kliment, rimski biskup, dok drugi smatraju da ju jenapisao Luka, pisac Jevanelja i Dela apostolskih. No, neka ovo

* budui da je u originalnoj knjizi re o engleskom prevodu King James Version, autor komentarieproblem s naslovom i podnaslovom Poslanice u tom prevodu (prim. prev.).


13/167

12

bude dovoljno to se tie tih pitanja (Eusebius, Ecclesiastical History,6:25).

Ta pitanja rasvetljavaju jednu od najzagonetnijih injenica o ranoj crkvi:naime, Jevrejima poslanica bila je meu poslednjim knjigama koje e biti

primljene u novozavetni kanon. Da bi se neka knjiga smatrala kanonskom,morala je potei od apostola ili nekoga iz bliskog okruenja apostola.Miljenje da je Pavle napisao poslanicu preovladalo je tek nekoliko stotinagodina kasnije i od tada se i Jevrejima poslanica smatra opteprihvaenom knjigom.

Ipak, nije li Pavle logini kandidat za autora? Ko, ako ne Pavle?

Ja sam oprezan kada je re o dokazima koji su implicirani u utanju.Jednako kao to odbacujem tvrdnju da je Pavle morao biti autor PoslaniceJevrejima, zato to je bio jedini sposoban da stvori to i takvo remek-delo,odbacujem i shvatanje po kojem Pavle nije mogao biti pisac JevrejimaPoslanice stav koji danas zastupa veina biblista, ukljuujui i onekonzervativne. Oni skreu panju na krupne razlike u pogledu jezika (grkitekst Poslanice Jevrejima nije grki kojim je Pavle pisao svoje poslanice) iidej. Na primer, autor Poslanice Jevrejima ne govori o sebi kao apostolu(2,3.4; 13,6.7) i izraze kao to suzakon i vera upotrebljava na naine sasvimdrugaije od onih u Rimljanima i Galatima.

Adventisti su pokazali neuobiajeno interesovanje za pitanje autorstva.Elen Vajt, za koju verujemo da je primila dar prorotva, knjigu pripisuje Pavluu mnogim svojim usputnim napomenama. Meutim, ona ponekadjednostavno govori o apostolu.

Iako lino uviam postojanje neslaganja sa Pavlovim priznatim spisima,moram rei da u Poslanici Jevrejima nalazim odjeke tih spisa i saglasja snjima. Smatram da je knjiga bliska Pavlu i njegovim spisima, ali uz neki drugifaktor povezan s pisanjem, koji je vrlo brzo nestao. U mojim oima, toraspoloivim podacima daje neuporedivo bolji smisao nego spekulacije pokojima su poslanicu pisali Luka, Petar, Apolo ili Priskila. Meutim, sutinskopitanje je sasvim sigurno van rasprave: knjiga je nadahnuta, i delo jeSvetoga Duha koji se silno obraa dananjim hrianima i meni lino.

I poslednje pitanje: kada? Iako taj podatak ne moemo odrediti sa

sigurnou, mnoga razmiljanja upuuju na ezdesete godine prvog veka.M. L. Andreasen snano zastupa kontekst u kojem su se judejski hrianisuoili s predstojeim gubitkom hrama, pa njegova logika zadrava svojuteinu. Tako godina pisanja iz ranih ezdesetih svakako ide u prilog tezi opovezanosti Pavla s tom poslanicom.

Lektira1. M. L. Andreasen, The Book of Hebrews.


14/167

13

2. F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., xix-xxii.

3. P. E. Hughes,A Commentary on the Epistle to the Hebrews,1-32.

4. W. G. Johnsson, In Absolute Confidence, 9-33.

5. Seventh-day Adventist Bible Commentary, F. D. Nichol, ed.7:387-394.

6. Seventh-day Adventist Bible Dictionary.

7. B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews,xxvii-1xxxiv.


15/167

14

I DEOVELIANSTVENI ISUS

Jevrejima 1,1-4

*

prva glava

BOLJE OTKRIVENJEJevrejima 1,1-4

Knjiga Jevrejima poinje dramatinim zamahom, arobno lepim ineodoljivim, kao uveno "da-da-da-daaa" kojim zapoinje BetovenovaPeta simfonija. Sluamo nebesku muziku misli koje nas hvataju za ruku,izvode iz naeg banalnog sveta i odvode u dvorove ivoga Boga. etirivelianstvena stiha prenose nas u misaonu strukturu tog snanogdokumenta.

Ti stihovi su vie od uvoda ili preludijuma za neto to sledi. tavie, bilo biih najbolje sluati kao uvertiru, doaravanje i najavu slavnih tema koje etokom svoje propovedi apostol opirno razraditi. Rei, misli podiu se isputaju, upredaju se i stapaju s drugim mislima i nezaustavljivo idu dalje.One ne obrazuju preglednu skicu autor ih u kasnijem izlaganju neeuzimati po redosledu nego tematsku kaskadu, spev jedinstvenogbogatstva.

Kolika god da je, po naoj oceni, snaga tih stihova u Bibliji na naemmaternjem jeziku, jo snaniji je izvorni grki tekst. Engleski prevod Biblije TheNew International Version [u kasnijem tekstu NIV] deli taj blok u etiri

reenice, mada je, izlazei iz apostolovih ruku, to bila samo jedna, paljivouobliena knjievna celina sa tezom i antitezom, pri emu se u jednoj temiuje odjek druge; teme koje se, satreperavajui se, diu ka Bojem prestolukao velianstvena orkestarska kompozicija.

Ti stihovi bie naa nagrada za temeljito prouavanje. Oslukujemo linjihovu muziku, lake emo proniknuti u duh Poslanice Jevrejima; njihoveteme e nas budu li predmet naeg razmiljanja pripremiti za pravuteoloku gozbu i, shvatimo li njihovu namisao, biemo dovedeni Isusu da galicem k licu gledamo u Njegovoj velianstvenosti.


16/167

15

ULAENJE U RE

Jevrejima 1,1-4Tekst u Jevrejima 1,1-4 proitaj nekoliko puta. Zaviri u vie razliitihprevoda, izmeu ostalih i u engleski prevod NIV. itaj polako i s mnogomolitve, oslukujui muziku teksta i trudei se da uhvati obrise glavnihtema. A onda, odgovori na sledea pitanja:

1. Podseti se naina na koji poinju druge biblijske knjige. Pogledaj, utom smislu, posebno, 1. glavu 1. Mojsijeve i 1. glavu Jevanelja poJovanu. Uporedi ih i obrati panju na razlike u poecima izmeuPoslanice Jevrejima i tih knjiga.

2. Po utisku koji si stekao, ko je subjekat teksta u 1,1-4? Podseti se da je, u

originalu, to (jedna) sloena reenica; prema tome, da li je glavnataka interesovanja Bog ili Sin? Objasni zato si tako odgovorio.

3. ta hoe da kae autor, navodei da Bog "govori"? Uzima li on u obzirsamo izgovorenu re koja moe dopreti do ljudskih uiju? Naini spisaktih "mnogo puta" i "razliitih naina" na koje je Bog govorio u Staromzavetu.

4. Navedi razliite osobine i aktivnosti Sina u 1,1-4. Uz pomokonkordancije, pogledaj i druge tekstove u Poslanici, gde se pominje"sin" i proui ta mesta, trudei se da istrai znaenje pomenuteodrednice. U smislu utelovljenja, Isus je oigledno Boji Sin, ali da li

Poslanica Jevrejima, moda, upuuje i na neko dublje znaenje? Naprimer, neki autori komentara (uz iskaz o osnovnim verovanjimaadventista) pominju Hristov veni sinovski status. Da li PoslanicaJevrejima daje podrku takvom zakljuku? U kom smislu bi to moglobiti tano?

5. Obrati panju na nain na koji se u tekstu govori o Isusovom delu. Imajna umu biblijske funkcije proroka, svetenika i cara. Kakav dokazovde vidi da Isus vri svaku od tih funkcija?

6. Isto tako, razmiljaj o temama iz 1,1-4, imajui na umu Isusa pre i posleutelovljenja. U kom smislu se "stari" (pre Hrista) razlikuje od "novog"(posle Hrista)? Da li Pavle omalovaava Stari zavet? U kom pogleduse stvari menjaju Sinovljevim dolaskom na Zemlju?

7. Pisac je oigledno morao da u skraenom obliku opie delo Sinatokom Njegovog boravka na Zemlji. ta je pri tom izostavio? Zato?Na ta je usredsreen?

8. Uz pomo konkordancije, pogledaj razliita mesta gde se u Jevrejimapojavljuju izrazi "bolji", kao i odgovarajui sinonimi. Da li te to upuujena neku od tema knjige?


17/167

16

9. Proitaj 1,1-4 jo jednom. Tekst sada svakako bolje razume, ali daima jo mnogo pitanja da eli vie da zna, u to nema sumnje.Odgovori e doi iz same knjige, dok budemo putovali kroz njenetekstove, oslukujui njihovu muziku. No, zahvaljujui ovom uvodnomprouavanju, poeo si da formira zakljuke. ta bi, na osnovu ovih

uvodnih stihova, oekivao da bude predmet ostatka knjige? Zatrenutak razmisli o uticaju koji su ti stihovi imali na tebe. Naini kratkubeleku o svojim razmiljanjima.

ISTRAIVANJE REI

Bog koji govoriPoslanica poinje dvama fundamentalnim iskazima, onim koji

preobraavaju ivot: Bog jeste, i Bog govori. Na tim iskazima poiva sve

ostalo to sledi.Mi ih ne moemo ni dokazati ni opovrgnuti. Oni su preduslovi, osnovni

elementi sveopte graevine misli. Mi, meutim, moemo ponuditi dokazkoji e ih potkrepiti.

Bog pre nego to se izgovori ma ta drugo. Bog iznad svega, poslesvega. Bog u svemu, kroz sve, svemu. Tu poinje nae razmiljanje, a inaa poslednja misao bie posveena Njemu.

Mi smo stvoreni za Njega, On nas je nainio i, kao to je rekao Avgustin,neemo imati mira dok u Njemu ne pronaemo svoj pokoj. Mi kojiverujemo, poznajemo ga kao Prijatelja svog najvernijeg Pratioca, koji

nam je blii nego brat. Mada ga nikada nismo videli, mi ga "ljubimo" iradujemo se u Njemu "radou neiskazanom i proslavljenom" (1. Petrova1,8).

Pa ipak, ne moemo dokazati da Bog postoji. Filozofi i teolozi vekovimasu tragali za racionalnim argumentima, zakljuujui na osnovu prirodepostojanja ili dokaz o postojanju stvaralakog plana ili na osnovu moralnihaspekata naeg bia. Svi ti argumenti su korisni, ali nijedan ne moe dadefinitivno rei "sluaj". Ateista sa svoje strane vri potrebne pripreme, takoda na kraju svaka strana ponitava argumente druge strane.

"Onaj koji hoe da doe k Bogu valja da veruje da ima Bog", rei e

nam kasnije apostol (11,6). To je put upoznavanja Boga i put kojim moemonapredovati i rasti u Njemu verom. Istovremeno, to je i jedini put.

Bog je preveliki za ljudske "dokaze". Preveliki za "utvrivanje" na osnovunaunog eksperimentisanja. Preveliki za logiko i racionalno dokazivanje.Bog je Um koji je nainio sve i koji sve odrava, Um kojeg je na um samoslabani eho. Nijedan ljudski um ne moe u potpunosti da pojmi boanskiUm.

Ipak, mi koji verujemo vidimo na sve strane otiske Njegovih stopa. Ovaj


18/167

17

svet je za nas Njegov svet i mi smo Njegova deca. Iako ne moemoobjasniti zbog ega se sve odigrava ba onako kako se odigrava pogotovo ono tragino i runo uvereni smo da smo sigurni u Njegovimrukama.

Budui prva i glavna pretpostavka u Jevrejima poslanici, Bog je i "kulisa"

svega to se odigrava u knjizi. Ili, ako bismo promenili metaforu, iako je Sinlinost pod reflektorima, solista na koncertu, Bog diriguje orkestrom koji dajeskladnu muziku. Ime Bog nalazimo u toj knjizi ezdeset i sedam puta. Umestote rei, dvanaest puta emo naii na re Gospod. Koliko puta je koja reupotrebljena, zavisi od toga koliko se puta apostol pozvao na Septuagintu,grki prevod Staroga zaveta. Meutim, re Otac ne pojavljuje se ni jedan

jedini put.

Kako u knjizi itamo, Bog je sve stvorio (3,4). Njegovom voljom dolo jedo stradanja i smrti Sina (2,10), On imenuje Mojsija za slubu (3,2-5), Aronaza prvosveteniku slubu (5,4) i Isusa za Prvosvetenika novog reda

svetenstva (5,5). Bog je sve nainio svojom reju (11,3). On daje obeanjaljudskom rodu, dodajui im i zakletvu, kako bi nau budunost uinioapsolutno izvesnom (6,17.18). Bog donosi blagoslove i prokletstva (6,7.8),osigurava blagodat (4,16) i sea se del sluenja u ljubavi (6,10). On dajemir (13,20), opominje (13,25) i izbavlja od smrti (5,7; 11,19).

Osim toga, Bog se pribliava oveku, stupa u zavetni odnos sa svojimnarodom (8,8). Apostol nas naziva "domom" (3,6) porodicom koju je sljubavlju odgajio boanski Roditelj (12,3-11). Ali, za one koji preziru Njegovublagodat Bog je i "oganj koji spaljuje" (12,29).

Meutim, Boja osnovna aktivnost je govorenje. To je druga

pretpostavka koju nalazimo u poetnim reima knjige, a nalaziemo je i uceloj knjizi. Bog "govori" ili "kazuje" (drugaiji glagol u originalu) etrnaestputa u Jevrejima javlja se prvi, i dvadeset dva puta drugi glagol, toukupno ini trideset est pominjanja u knjizi.

Kada Bog govori, nastaje svemir (1,3). On govori, i predstavlja Sina koji jeiznad anela (1,5-14). Njegov govor nas opominje da ne odstupimo odboanskog plana (3,7-15). Njegov govor je garancija ispunjenja boanskogplana (4,1-10).

"Mnogo puta [prilika] i razlinim nainom" rei su kojima Jevrejima 1,1opisuje Boga koji govori. Setimo se starozavetnih prilik, vremenneprekidnih, estih i povremenih boanskih oglaavanja, komunikacija sljudima. "I ree Bog." To je nain na koji se dogaa stvaranje. Bog je, u vrtu,govorio naim prvim roditeljima, Adamu i Evi; Kainu, prvom ubici i Noju,propovedniku pravde; Avramu u neznaboakom Uru u Haldeji; Jakovu,koji je beao od svog gnevnog brata, a onda i Mojsiju i Malahiju, Samsonu iSamuilu, Davidu i Devori, Jeremiji i Juju, Jezekilju i Jestiri. Jahve je Bog kojigovori u celom Starom zavetu, od prve do poslednje glave.

Setimo se i naina na koje je Bog govorio. U Edemu je to bilo licem k


19/167

18

licu; sa Sinaja, uz grmljavinu, munje i gromove i duvanje u trube; u svetinji uSilomu, poziv u noi deaku koji spava u krevetu (1. Samuilova 3,1-14);Jeremiji, koji osea oganj u svojim kostima (Jeremija 20,9); Isaiji, koji ulazi uhram da se moli (Isaija 6,1-4); Danilu, daleko od njegovog doma, u zemljiosvajaa (Danilo 10,1-14) i, posle etrdeset dana ekanja, kao "glas tih i

tanak", silnom Bojem oveku na gori Karmil (1. Carevima 19,12).Boje govorenje ne moe se opisivati niti predskazivati. Mi ne moemo

znati kada e ili kako Bog govoriti, ali moemo biti sigurni da e se todogoditi. On moe da se obrati proroku preko snova i vienja, ali za svojekomuniciranje moe da upotrebi i ivotinju magaricu! kako bi ukoriooveka namernog da uini neto to ne valja (4. Mojsijeva 22,28).

ta, u stvari, znai kada Bog "govori"? Jeste, to su rei, konkretan govor,ali ipak vie od rei kakve dopiru do naih uiju. Boje rei mogu doi nakamenim ploama, ili pasti na nae unutranje ui, proavi kroz nau savesti nau samodopadnost, tako da ih samo mi moemo uti.

Tekst u Jevrejima 11,1.2 saoptava nam da je Bog govorio "preko" ili"kroz" rei. Grki predlog u ovom sluaju je en, koji doslovno znai "u". Bognije samo govorio kroz rei nego i usvojim vesnicima. Ukupnom snagomnjihovog ivota prenoena je Boja volja: oni su ivotom demonstriraliNjegovu vest.

Tako imamo da Boje govorenje sadri u sebi Njegovu sveukupnukomunikaciju, sve vidove Njegovog obraanja stvorenjima. ujne rei,pisane rei, tihe rei, ali i rei u ivotu vidljive sve to znai samo jedno:Bog govori. Od poetka, On govori; On neprekidno govori svakomnarataju i nikada ne prestaje da govori.

Mi koji verujemo, potvrujemo: Bog i danas govori. Bog nas nije ostaviosame da pipamo po mraku, u svemiru bez glasa. On nas nije prepustiosumnjama i oajanju. On govori, govori i danas.

Ova istina o Bogu koji govori predstavlja jednu od najdragocenijih misli uBibliji. Meni ona mnogo znai. Ona znai da svako Boje dete moe daoseti svoju ruku u Njegovoj, moe da uje glas, idui putem ivota: "To jeput, idite njim" (Isaija 30,21).

Ja vam ne mogu rei kada e i kako Bog govoriti. Bog je Bog, a neneko podreen naim eljama i smeten u okvire naih metod. Ipak, Bog

nas voli i eli da nam pomogne. On eli da razgovara s nama, da namolaka bremena, da nas provede kroz neprilike i brige koje nas razdiru.Kada na Njega stavimo sve svoje terete, na ta nas On i poziva (1. Petrova5,7), mi moemo s pouzdanjem oekivati odgovor. Ali, u Njegovo vreme ina Njegov nain.

Gospod e nas uiti naoj dunosti jednako rado kao to e uiti isvakog drugog. Ako mu doemo u veri, On e nam lino iznositisvoje tajne. Naa srca e esto goreti u nama dok nam On bude


20/167

19

pristupao radi ostvarivanja zajednice s nama, kako je to inio i sEnohom. Oni koji odlue da ne ine nita, u bilo emu to bioalostilo Boga, tano e, poto mu iznesu svoj sluaj, znati kojimputem treba da idu. Osim toga, primie ne samo mudrost nego isnagu (EGW, DA 668).

Bog koji govori kakve li neverovatne, revolucionarne ideje za ljudskabia na poetku novog milenijuma! Kafka, Hemingvej, Rasel, Sartr to suglasovi koji su oblikovali dvadeseti vek. Ti ljudi su ljudsko postojanje prikazalikao "neukusnu alu" (Hemingvej), lieno smisla (Kafka i Sartr) ili kao"sagraeno na platformi upornog oajanja" (Rasel).

Meutim, mi koji verujemo znamo da nije tako. Znamo da Bog govori.Tano je, ne moemo to dokazati pomou nekog hladnog "naunog"metoda. Ali mi znamo da On govori, zato to ga poznajemo.

Jo samo dve knjige Biblije poinju tako dramatrinim zamahom kaoPoslanica Jevrejima. Jedna od njih je 1. Mojsijeva, ije poetne rei "Upoetku stvori Bog nebo i Zemlju", upoznaju itaoca s Bogom koji stvara.

Druga je Jevanelje po Jovanu koje poinje reima: "U poetku beeRe, i Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ona bee u poetku u Boga. Terei nas vraaju u vreme pre dogaaja iz 1. Mojsijeve 1,1, na poetak svihpoetaka, na poetak pre svih ostalih poetaka, unazad, pre stvaranjanaeg sveta, onoliko daleko unazad koliko moe da dopre na um. U tom"poetku" Bog! Pre svega drugog, Izvor svega drugog Bog!

Zanimljivo je, u stvari, da je, uz Boga, u poetku Re. Ono to Bog

jeste, to jeste i Re.Tekst iz Jevrejima 1,1-4 doarava nam te misli iz 1. glave 1. Mojsijeve i 1.glave Jovanovog Jevanelja (mada je Jovanovo Jevanelje, verovatno,bilo napisano kasnije nego Poslanica Jevrejima) i dovodi ih na jedno mesto.Prva pretpostavka ista je za sva tri teksta Bog. No, u Jevrejima poslanici,to to Bog radi, imajui na umu tajanstvenu "Re", za nas je pre govorenjenego stvaranje.

Meutim, to to se apostol usredsreuje na boanski govor nadilazipominjanje mnogih i razliitih naina Bojeg govorenja. Njegovo izlaganjeusredsreuje se na boanski govor i upuuje na kulminaciju kada je, da

upotrebimo Jovanov izraz, "Re postala telo" (Jovan 1,14). To nas navodina razmiljanje o ulozi i funkciji Sina u Jevrejima 1,1-4.

Konanost preko SinaPrva dva stiha Jevrejima poslanice uvode pojam Boga koji govori,

odmeravaju staro otkrivenje na temelju novog, istiui, taku po taku,njihovu podudarnost.

BOG KOJI GOVORI


21/167

20

Bog govorae govori (govorio je)

ocevima nama

negda (u prolosti) u posledak dana ovih

preko prorok preko Sina

Za samo jedan izraz u naem tekstu nema odgovarajuih rei: "Mnogoputa i razlinim nainom" [u mnogim prilikama i na razliite naine]. Tajpropust pogaa jo vie u originalu, poto je te rei apostol stavio u smpoetak knjige. Fraza, onako kako ju je apostol napisao glasi: polumeroskai polutropos grke rei koje snano odzvanjaju u skladu sa zamahomideja koje tek treba uvesti. (Taj dramatini poetak jo efektnije je doaranu engleskom prevodu King James Version*: "Bog, koji u razliita vremena ina raznolike naine govorae u prolosti precima preko prorok.")

Ova konstrukcija stavljanje izraza "u mnogim prilikama i na razliite

naine" na sm poetak Poslanice, a potom uzdravanje od davanjaodgovarajueg izraza u nastavku teksta upuuje na snaan kontrastizmeu starog i novog otkrivenja. Dok je staro dolazilo u fragmentima, novodolazi kao neto konano. Staro je bilo delimino; ovde malo, onde malo,dok je novo potpuno, savreno.

To je otuda to novo dolazi preko Sina. Opis Bojeg govora ide do ovetake i, poto je Sin predstavljen, sada On staje na sredite pozornice. Takopostajemo svesni neobine injenice u vezi s tom sloenom reenicom kojazauzima etiri stiha, 1,1-4: Iako je Bog subjekat i knjiga Njime otpoinje, utrenutku kada se pojavi Sin, ostatak, vei deo reenice, usredsreuje se na

Njega. Tako se taj obrazac, kako smo ve napomenuli, nastavlja kroz celuPoslanicu.

"U Sinu" bio bi doslovni prevod onoga to stoji u originalu. Konstrukcijaovde istiesvojstvo sinovstva; mi tu misao bolje prenosimo izrazom "prekoonoga koji je Sin" ili "preko onoga ko ima status Sina". Fragmentarnootkrivenje koje je dolo preko prorok Pavle suprotstavlja punom otkrivenjukoje donosi Sin.

Izraz Sin sreemo u poslanici nekoliko puta. To ime svakom prilikom imaveliku teinu i upuuje na znaaj i superiornost Njegove linosti. Dakle, Sinoznaava otkrivenje kao konano (1,2), superiornost u odnosu na anele

(1,5-14), (ispunjene) kvalifikacije, preduslove za novo i bolje svetenstvo(5,4-6; 7,28) i nekoga koga, kako smo opomenuti, ne treba da ruimo (6,6;10,29). Sin, prema 2,10-18, uzima ljudsku prirodu i postaje na brat.

Tekst u 1,1-4 donosi tri prelepe potvrde u vezi sa Sinom. Prvo, On jesjajnost Boje slave. Re prevedena sa "sjajnost", apaugasma, odnosi se nazrak svetlosti, blistavi zrak, sijanje. Razliiti prevodi koriste za to re "blesak"(effulgence, NEB), "sjajnost" (brightness, KJV), "odsjaj" (reflection, RSV) ili "sjaj"

* ... kojem je, po mom skromnom miljenju, Karadiev prevod vrlo blizak prim. prev.


22/167

21

(radiance, Phillips). Taj opis nas uznosi do carstva slave, tamo gde Sin blistau venome danu. On boravi u svetlosti kojoj se ne moe pristupiti; Onje(ste)Videlo nad videlima.

On je ujedno i verna slika Bojeg bia ("oblije bia Njegova").Metafora se, u ovom izrazu, odnosi na peat i njegov otisak u vosku. Re je

ona ista od koje izvodimo re karakter, i ona govori da je Sin sm odrazboanskog bia. Sin je ono to Bog jeste.

No, ovde se nastavlja isticanje Sinovljeve slave i boanstva: Sinje(ste)boanska sjajnost i boansko bie. Doslovno prevedeno, to je trajno stanje,a ne postajanje. Sin je, veno, Videlo nad videlima. On je, veno, oblijeboanskog. On je veno to bio. On e veno to biti.

U Bibliji ne moemo nai nijedan uzvieniji opis Sina. Jedino su jo triteksta u istoj ravni s tim stihovima, kada objavljuju istinito, veno,prapostojee boanstvo naeg Gospoda Jovan 1,1.2; Koloanima 1,15-17 i Otkrivenje 1,5.17.18. Na tim mestima nalazimo odluan odgovor

glasovima, drevnim ili ovovremenskim, koji bi da kau da je On u izvesnomsmislu manje nego Bog, ili da je tek u odreenom trenutku vremena biopodignut do statusa Boga.

Nae spasenje "visi" o tim tvrdnjama i o injenici koju one objavljuju. Ljudise i danas suoavaju s linou Isusa Hrista, ba kao i tokom ranijih vekova.On nas svojim pogledom zaustavlja i pita: "ta timisli, ko sam ja?" (Matej16,15). To pitanje ne moemo izbei. Nakon svih istraivanja u istoriji religij,svih psiholokih analiza i filozofskih predavanja, to pitanje je aktuelno izahteva na odgovor.

Mi koji verujemo, potvrujemo: Isus Nazareanin je Onaj koji je za seberekao dajeste. Bio je vie od dobrog oveka, uitelja, udotvorca. Bio jevie od judejskog mesije. Da, zaista, mnogo, mnogo vie od toga Bog utelu! Bog uistinu, veno!

Izraz Sin, zapravo,upuuje na neto to je vie od utelovljenja. On nijepostao Sin; Onje(ste) Sin, veni Sin. Re Sin podrazumeva uzvieni poloaj ifunkciju.

Isus je taj izraz esto koristio govorei o sebi. Iako je najei nain nakoji je predstavljao sebe bio "Sin oveji", On je, samom tom reju Sin,ukazivao na prisnost svog odnosa s Bogom. Na primer: "Sve je meni predao

Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sinhoe kazati" (Matej 11,27).

Terminologija koja se odnosi na Oca i Sina mogla bi nas odvesti napogrenu stranu. Mi je neizbeno dovodimo u vezu s vremenom i poreklom:sinovi svoje postojanje izvode od oeva; oevi su, u vremenu, pre sinova.Meutim, Isus kao veni Sin nije nastao u Ocu ili kroz Oca. Biblijski jezik,koristei rei Otac i Sin, pre upuuje nazajedniko postojanje, jednakost,boansko bie. Naime, Jevreji su taj jezik tako i razumeli, jer kad je Isus Boganazvao svojim Ocem, oni su se sablaznili, razumevi da se Isus "gradi jednak


23/167

22

Bogu" (Jovan 5,18).

Iskazi iz pera Elen Vajt o Hristovom venom prapostojanju i boanstvuslede istu misao. Iako je njen iskaz "u Hristu je ivot, izvoran, nepozajmljen,neizveden" (EGW, DA 530) postao klasika, ni ovo to sledi nije nita manjeznaajno:

Sin je otkrivena sva punina Boanstva. Boja re za Njega kae daje 'oblije bia Njegova'. . . .

Hristos je prapostojei, samopostojei Boji Sin. . . . Kada govori osvojoj preegzistenciji, Hristos nae misli vraa unazad kroz beskrajnarazdoblja. On nas uverava da nikada nije postojalo vreme kada Onnije bio u tesnoj zajednici s venim Bogom. Onaj iji su glas Jevrejitada sluali bio je s Bogom kao neko ko je s Njime odrastao. . . . On jeveni, samopostojei Sin. . . .

Govorei o ljudskoj prirodi Hrista dok je bio na ovoj Zemlji, Boja resasvim odreeno govori i o Njegovoj preegzistenciji. Re je postojalakao boansko bie, odnosno, kao veni Boji Sin, u potpunomjedinstvu sa svojim Ocem. (EGV, Evangelizam, 462.463)

Potvrujui veno Sinovstvo, Elen Vajt nagovetava da je utelovljenjeIsusa uinilo Sinom u jednom drukijem smislu: "Budui da je bio Sin ljudskogbia, On je postao Boji Sin u jednom novom smislu. Tako se On pojavio unaem svetu kao Boji Sin, a ipak, roenjem, povezan s ljudskim rodom"(EGW, Selected Messages, 1:227).

Prorok, Svetenik i CarSinovljevo delo slavno je koliko i Njegova linost. Prouavajui tekst u

1,1-4, mi Njegovo delo vidimo u okviru tri faze koje odgovaraju Njegovoj"karijeri" Njegove aktivnosti pre utelovljenja, one u periodu inkarnacije ione posle toga.

Pre utelovljenja: Sin je stvorio svemir i On sve odrava. Na svet izvezdano nebo nisu nastali sluajno; takoe nije sluajno ni to to su oninastavili da postoje. Stvorio ih je boanski Um, dok boanska Ruka brine da

se oni okreu i kreu svojim putanjama. A to je ona ista ruka koja e za nasbiti prikovana na krst. Svet Sinu, prema tome, nije tue mesto a nije ninama. Svet je Njegov, kao to je i na.

U periodu inkarnacije: Celokupni obim Sinovljevog dela na Zemljirezimiran je u jednoj kratkoj reenici "On je . . . osigurao oienje zagrehe" ("uinivi sobom oienje greha"). Ne pominju se tu Propoved nagori ili Hristove prie; nema ud, isterivanja demona, nema isceljivanja,kuanja u pustinji, nema duhovnog poduavanja apostola i osnivanjacrkve. Apostol see do korena, do problema koji je oveka, u vrtu, odvratio


24/167

23

od Boje volje i koji i danas stoji iza patnje, bola i prekih potreba ljudskihbia.

Posle inkarnacije: Sin je seo s desne strane Velianstva na nebu ("sede sdesne strane prestola Veliine na visini"). To znai da Sin vlada. "Sede" jere koja oznaava da je posao oienja greha bio uspeno zavren. On

sada vlada na uzvienom i poasnom mestu.Ali, On je i naslednik svega, drugim reima, sve e mu (sve to je

stvoreno) jednom u budunosti biti vraeno. Po svojoj linosti venog Sina,Onje(ste) Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; zbog svojeuloge Stvoritelja i moi odravanja (svemira), On ima pravo da vlada nadsvim meutim, u ovom trenutku ga, u tom smislu, samo crkva priznaje.No, poto je On naslednik svega to postoji, na kraju e mu se celi svemirvratiti, da mu slui i da ga oboava.

Postoji jo jedan nain na koji moemo pojednostaviti razumevanjeSinovljevog dela. Moemo ga posmatrati u kontekstu proroka, svetenika i

cara.Kao Prorok, Sin prenosi Boju volju. U Njemu Boje "govorenje", kao to

smo videli, dostie vrhunac. Nema vie nepotpune, fragmentarnekomunikacije, poto je Re postala telo. On govori rei Boje; ivei, Onkazuje rei Boje; Onje(ste) Re Boja. Neposredno pre nego to je otiaosa ove Zemlje, kad je Filip zatraio da vidi Oca, On je rekao: "Toliko samvreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca" (Jovan14,9). "Boga niko nije video nikad . . . Sin . . . ga javi" (Jovan 1,18).

Kao Svetenik, Sin ini da smo isti pred Bogom. On prinosi rtvu, sebe,rtvu koja sadri veu mo od hiljad volova i jaraca. On jednom zasvagda reava pitanje naih greha.

Isusovo delo spasavanja u Novom zavetu nalazimo prikazano namnogo razliitih naina. On nam, na primer, donosi oslobaajuu presuduna sudu (opravdanje), otkupljuje nas (otkupljenje), uvodi nas u Bojuporodicu (usvojenje) i ponovo uspostavlja na prekinuti odnos s Bogom(pomirenje). Uza sve to, govor oienja iz Jevrejima 1,3 vrsto vezujespasenje za svetinju i njene slube; ta veza e se, naime, pojaviti kao glavniteoloki momenat, teite u razradi teme knjige.

Kao Car, Sin sada vlada. Mi smo podanici Onoga koji ima svu mo,

kome se pokoravaju nebeske vojske. Poto je Car, On e se vratiti na nasvet da bi preuzeo svoju ulogu koja mu pripada, nad ljudima koje je stvorio ipridobio ih ponovo za Boga.

Uloge proroka, svetenika i cara Stari zavet uglavnom dri odvojene iposebno definisane. Bilo je prilika kada su pojedinci objedinjavali u sebi dveuloge kao Jeremija, koji je bio i prorok i svetenik, ili David, koji je bio i cari prorok. Meutim, nema linosti u Starom zavetu koja je bila u isto vreme iprorok i svetenik i car. To se moglo dogoditi jedino ako bi neki car potekaoiz Levijevog plemena (budui da se svetenstvo nasleivalo), ali takvog


25/167

24

sluaja nijednom nije bilo.

Ali, Sin je jedinstven. Budui jedinstven kao linost, jedinstven u svomdelu, On saima u sebi Stari zavet i uveliko ga nadilazi. Sve uloge u njemudostiu svoj vrhunac i nalaze svoje konano znaenje.

Staro i novo neto boljeU uvertiri za Poslanicu Jevrejima sluamo zvuke melodije koja e se uti

mnogo puta kroz knjigu. Apostol poredi i stavlja u kontrast staro i novo "uprolosti . . . u ovim poslednjim danima" ("negda . . . u posledak danaovih"). On na ovom mestu istie da je novo otkrivenje superiorno u odnosuna staro zato to dolazi preko Onoga koji je Sin, a ne preko prorok i zatoto dolazi potpuno, a ne delimino, fragmentarno.

NAPOMENA: Mi se ne bavimo predmetom loeg naspram dobrog, negopredmetom dobrog naspram boljeg (ili konanog). Stari zavet nije manjkav

kako bi to mogao biti, ako je Bog njegov autor? Ne, nego je Stari zavet,budui dobar, usmeravao pogled i preko svojih granica, na Onoga koji edoi kao utelovljeni Boji govor; tada e delimino postati potpuno.

Prema tome, jedna od kljunih rei u Poslanici Jevrejima je bolje. Ture u Poslanici nalazimo ukupno trinaest puta (1,4; 6,9; 7,7.19,22; 8,6; 9,23;10,34; 11,16.35.40; 12,24). Meutim, izuzimajui ta mesta, apostol jecelokupnu raspravu izgradio na odreenom nizu poreenja. Staro i novoputuju zajedno kroz celu knjigu, pri emu novo proizlazi iz starog,nadograuje se na njemu, ali ga i prerasta. Tako, osim boljeg otkrivenja, iz1,1-4, nalazimo i bolje ime (1,5-14), boljeg Vou (3,1-6), boljeg Svetenika

(4,14 5,10), bolje svetenstvo (7,1-28), bolju svetinju 8,1-6), bolji zavet (8,6-13), bolju krv (9,1 10,18), bolju zemlju (11,13-16) i bolji grad (12,18-24;13,14).

Dok, krimo sebi put kroz Poslanicu, bie potrebno da paljivooslukujemo finese muzike "starog" i "novog". Naalost, mnogi hriani Starizavet posmatraju kao zatvorenu knjigu, neto to se bez ustezanja moezanemariti, te im se Stari zavet danas i ne obraa. Oni ive u velikoj zabludi,liavajui se duhovnog blaga koje je dao sm Bog. Drugi hriani,ukljuujui neke adventiste, ine dijametralno suprotnu greku: oni obarajunovo, uruavajui ga u staro, ponitavajui njegovu posebnost, njegovu

jedinstvenost, ne uviajui da dolazak Sina da bi iveo meu nama ini dasve postane novo.

Poslanica Jevrejima postae nam jasna ako za nju, uz molitvu, odvojimodovoljno vremena. Tada vie neemo potcenjivati staro, jer emo novorazumeti u svetlu starog; i vie neemo potcenjivati ni novo, jer emo novoposmatrati u svetlu Sina, koji je sjajnost boanske slave.


26/167

25

PRIMENA REI

Jevrejima 1,1-41. Dok razmiljam o svom ivotu, koji mi dogaaji dolaze na um, od

trenutka kad sam osetio da mi Bog govori? U kakvom je obliku bio taj

"govor"? U kojoj sam meri bio spreman ili nespreman da ujem iposluam ono to je Bog rekao?

2. Mnogo je ljudi koji tvrde kako uju "glasove". Kako mogu znati da migovori Bog, a ne avo, ili pak moje tajne elje?

3. Tekst iz Jevrejima 1,1-4 odzvanja Isusovim velianstvom i slavom. Kojidrugi stihovi istiu Isusa na ba takav nain? Kako ti stihovi doprinoseoseanju velianstva u Jevrejima 1,1-4?

4. Kako mi poruka iz Jevrejima 1,1-4 pomae da se izborim sa zlom,ratovima, patnjama i jadom, kojih je sve vie i vie? Kako mi posebnota poruka moe biti od pomoi u kriznim trenucima mog ivota?

5. Zbog ega je vano itati tekstove iz cele Biblije? U emu se sastojemogue posledice usredsreivanja na jedan od dva Zaveta? U komsmislu je Isus klju Starog zaveta? Na koji nain On prevazilazi Starizavet?

ISTRAIVANJE REI1. Pripremi list hartije, obelei dva stupca. "Proetaj" se kroz 1. Mojsijevu i

u levi stubac upii sve primere kad je Bog govorio ljudima. U desnistubac upii komentar o tome kakoje Bog govorio ljudima. To uporedis onim to, na osnovu Jevanelj, zna o nainu na koji je Isus optio sljudima. Koliko je time poboljano tvoje razumevanje teksta izJevrejima 1,1.2?

2. Koristei konkordanciju, potrai sva novozavetna mesta u kojima sepojavljuje re naslednik [heir]. Koji ti od tih primera posebnoolakavaju razumevanje znaenja rei naslednik iz Jevrejima 1,2? taNovi zavet kae na temu naeg odnosa s Bogom, kao naslednik?Prema onome to Biblija govori, po emu je sve na odnos kaonaslednik jednak Hristovom, a po emu drugaiji, od Njegovog?

3. Potrai sva mesta u kojima se, u Poslanici Jevrejima, pojavljuju reioistiti i oien [cleanse, cleansed; purge, purged]. Proitaj ponekoliko stihova ispred i iza svakog od tih stihova, radi uvida ukontekst. Ako ima pristupa Biblijskom komentaru ASD (SDA BibleCommentary), potrai ta se u njemu kae za rei oistiti i oien[purge, purged] u svakom od tih stihova. ime tekstovi iz drugihdelova Poslanice Jevrejima doprinose da bolje shvati Isusa, premaonome kako je predstavljen u 1,1-4?


27/167

26

DALJE ISTRAIVANJE REI1. Za potrebu detaljnog istraivanja, s osvrtom na grki tekst, vidi: B. F.

Westcott, The Epistle to the Hebrews, 3-16.

2. Ako eli iri komentar, vidi: F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev.ed., 1-9.

3. Ako ti je potreban pregled teksta, vidi W. G. Johnsson: In AbsoluteConfidence, 34-53.


28/167

27

II DEOISUSOVA VELIANSTVENA LINOST

Jevrejima 1,5 7,28

*

druga glava

BOLJE IMEJevrejima 1,5 2,18

Ovaj tekst deli se na tri dela: 1,5-14, gde se Sinovljeva superiornost nadanelima potvruje pozivanjem na Pismo; 2,1-4, prva praktina primenaargumentovanja i 2,5-18, izlaganje na temu Sinovljevih iskustava u periodukoji je proveo kao ovek.

Sinovljeva linost dominira kroz celu knjigu. On je vei od svih anela;odbacivanje spasenja koje je On doneo povlai teke posledice; a periodinkarnacije kada je, za odreeno vreme, postao manji od anel oznaen je samo kao privremena promena statusa.

Prema tome, tekst u celini razrauje temu iz Jevrejima 1,4: "I toliko boljiposta od anel koliko preslavnije ime od njihova dobi." Meutim, u daljoj

razradi tekst odlazi znatno dalje. Predstavljajui Sina kao istinski boanskog itokom inkarnacije istinski ljudskog, tekst polae temelj za najvaniju idejucele knjige Isus kao na Prvosvetenik.

ULAENJE U RE

Jevrejima 1,5-14Proitaj dva puta Jevrejima 1,5 -14. Nakon drugog itanja, pozabavi se

sledeim pitanjima:

1. Koliko si argumenata pronaao koji govore u prilog Sinovljevenadmonosti nad anelima.

2. Beleke navedene na kraju stihova u tekstu koji prouavamo*,

* ili na margini, odnosno, u dnu strane, u zavisnosti od formata Biblije, ili prevoda (prim. prev.)


29/167

28

upuuju na citate koje apostol koristi u tom odseku. Pogledaj svakicitirani tekst u Starom zavetu, osvrui se na kontekst. Tako e doido odreenih izuzetno uzbudljivih saznanja! Da bi maksimalnoiskoristio ovo uporedno istraivanje, nacrtaj malu tabelu sa sledeimstavkama (prvi citat je ve uraen, kao uzorak):

linost koja govori linost kojoj se govori

tekst Stari zavet Jevrejima Stari Zavet Jevrejima

Psalam 2,7 Bog Bog car Sin

2. Samuilova 7,14 ....... ....... ....... .......

3. Kakve zakljuke izvodi iz ovog prouavanja o nainu na koji je autorPoslanice koristio Stari zavet? ta ti to govori o autorovom miljenju o

Pismu?

4. Kakve dokaze, ako ih ima, nalazi u ovom odseku, o tome da Sin nijesamo vei od anel nego je u stvarnosti Bog?

5. Glavna poruka teksta iz 1,5-14 je, izgleda, sasvim jasna da pokaeSinovljevu superiornost nad anelima. Zato je ta poruka bila apostolutoliko vana? Da li je morao da se upusti u tako opirna dokazivanja iraspravu, da bi njegovi itaoci shvatili poruku?

ISTRAIVANJE REIPogledajte Sina kako je slavan!

Apostol odmah uzima ideju iz 4. stiha o Sinovljevoj superiornosti nadanelima i poinje da je dokazuje. Po njemu, Biblija ima poslednju re.Time zakljuiti raspravu ujedno dznai i zakljuiti taj predmet. Meutim, onovde ne nalazi samo jedan dokaz, nego itav niz tekstova koji potvrujuSinovljevu velianstvenost.

Ceo preostali deo 1. glave bavi se tim dokazima iz Pisma. Tako se prednaim oima pojavljuju etiri glavne take:

1. Samo je jednu Linost Bog uvek nazivao "Sinom" (1,5). Autor toizraava postavljanjem retorikog pitanja: Kada pita: "Kome odanela ree kad ...", odgovor koji se podrazumeva glasi: "Nijednome."Nikada nijedan aneo nije bio tako oslovljen. Jedino Isus ima bolje,"preslavnije" ime.

2. Aneli se klanjaju Sinu (1,6). Poruka glasi: Onaj kome se klanjaju veije od onih koji se klanjaju; otuda i Sinovljeva superiornost nadanelima.

3. Sin je vean i nepromenljiv, dok su aneli stvorena bia (1,7-13).


30/167

29

Aneli su kao vetar ("duhovi") ili vatra ("plamen ognjeni"). Sve drugostari i nestaje, dok je Sin isti za sva vremena.

4. Sin vlada Bogu s desne strane, dok aneli idu kada ih Bog alje, daslue svetima (1,13.14). I ovom prilikom Pavle svoj dokaz izraava uobliku retorikog pitanja: "Kome od anela ree kad ..." Odgovor koji

se podrazumeva, glasi: "Nijednome."Pogledajte Sina kako je slavan! Slavniji zbog imena, oboavanja,

prirode i sluenja. Pogledajte Sina ma iz kog ugla, kae apostol, i videetekako je slavan, silan nesumnjivo superioran u odnosu na ma kog anela.

Apostol jasno izlae svoju tezu, no nain na koji on ukljuuje Pismo da bito potkrepio odnosno, nain na koji koristi starozavetne citate zahtevaneto neposredniji pristup.

Prvo, zapaziemo da on za svaki od citiranih tekstova navodi Boga kaoonog koji govori: "Kome (Bog) . . . ree kad" . . . (1,5); "Uvodei (Bog)prvorodnoga u svet govori . . ." (1,6); "A Sinu . . ." (1,8); "I opet . . ." (1,10) i"A kome . . . ree kad . . ." (1,13).

Osim toga, u sedam starozavetnih tekstova koje autor citira, etiri putase (1,5.8.10.13) Bog obraa Sinu lino, dok u ostala tri teksta (1,5/II deo.6.7),On ili govori o Sinu ili se obraa anelima.

Vratimo se i prouimo tih sedam tekstova u njihovom izvornomkontekstu. Za uporeivanje biblijskih tekstova potrebno je odvojiti vreme, alito je sutina kvalitetnog prouavanja Biblije. Naime, mi jedino na taj nainmoemo da proniknemo u dinaminu prirodu Boje rei i autorovo visokomiljenje o njoj.

Na osnovu citata (u ovom sluaju) u NIV, saznajemo da je tekst iz 1,5konstruisan na osnovu dva citata Psalam 2,7 i 2. Samuilova 7,14. Kadaotvorimo te tekstove u Starom zavetu, nalazimo neto veoma zanimljivo ali i veoma zbunjujue. Mada su rei iz svakog od citata identine u obabiblijska dela i Bog taj koji govori u oba teksta, konteksti se znaajnorazlikuju.

Drugi psalam, u svom izvornom okviru, opisuje ustolienje izrailjskogcara, Gospodnjeg pomazanika (stihovi 1 i 6). U sedmom stihu Bog ide dalje,usvaja cara za svog Sina, a onda mu obeava vlast nad "narodima" (8.stih). Dok 2. psalam govori o Izrailju i njegovim carevima, autor Poslanice

Jevrejima oigledno vidi vie od toga. On ovde, u vladarima kao to jeDavid, vidi nagovetavanje Nekoga neuporedivo veeg pravog CaraIzrailja, jedinog koji e u potpunosti ostvariti opis iz pomenutog Psalma.

Drugi citat iz 2. Samuilove 7,14 jo vie e nas prodrmati. U tomtekstu vidimo proroka Natana (4. stih) koji caru Davidu donosi poruku odGospoda. David je nameravao da sagradi hram za Boga Jahve, dok muBog poruuje da ima druge planove. Boji dom nee sagraditi David negonjegov sin (13. stih), i govorei o njemu, Gospod obeava: "Ja u mu bitiOtac, i on e mi biti sin" (14. stih).


31/167

30

To je izvorni kontekst rei citiranih u drugom delu 5. stiha 1. glavePoslanice Jevrejima. Bog Davidu govori o Solomunu. injenica da seobeanje iz starozavetnog konteksta nije moglo odnositi na Hrista postajenepobitno jasna iz rei koje slede u tom stihu: "Ako uini to zlo, karau gaprutom ljudskim i udarcima sinova ovejih" (2. Samuilova 7,14). To moe

biti samo Solomun, a ne Mesija!I ovom prilikom primeujemo kako se pomalja jedan poseban nain

razumevanja Starog zaveta. Kao i u sluaju 2. psalma, izrailjski car jepredslika neuporedivo veeg, slavnijeg Cara. Tako autor moe izdvojitijedan iskaz iz teksta uoavajui da se ovaj odnosi na Sina a uizvornom tekstu zaobii iskaz koji odmah sledi a ne bi mogao imatimesijansku namenu.

Njegov trei citat (Jevrejima 1,6) stavlja pred nas dva problema. Prvo,iako nas beleka iz engleskog prevoda NIVupuuje na 5. Mojsijevu 32,43,kada otvorimo taj tekst, vidimo da u njemu nema rei citiranih u Jevrejima

"Da mu se poklone svi aneli Boji". Gde je "zagubljeni" tekst?I opet nam fusnote iz NIVpomau da doemo do reenja. U napomeni

za 5. Mojsijevu 32,43 itamo da, dok u masoretskom tekstu (verziji Starogzaveta koju su kroz mnoge vekove prenosili jevrejski pisari) nema tih rei,svici sa Mrtvog Mora i Septuaginta (Stari zavet preveden na grki jezik)sadre neto vrlo slino: "I neka mu se poklone svi aneli."

Ipak, kontekst predstavlja vei problem. Napominjemo da je u njemure o Mojsijevoj pesmi (1. stih), koju je on izgovorio pred Izrailjemneposredno pred smrt. U celoj toj pesmi, pa i u 43. stihu, Mojsije pripoveda oBogu Jahve, Izrailjevom Bogu. To znai da je u ulozi govornika Mojsije, a ne

Bog. Tako je Pavle, uzimajui Mojsijeve rei o Bogu, te rei stavio u ustaBogu kao da se odnose na Sina.

Autorova upotreba Starog zaveta u ovom sluaju prevazilazi ono to jeuradio s tekstovima u Psalmu 2,7 i 2. Samilovoj 7,14. U tim tekstovimamoemo da zamislimo kako su izrailjski carevi, u ogranienom smislu, mogliukazivati na Mesiju. Meutim, takav izgovor nije mogu u 5. Mojsijevoj32,43. Izgleda nam kao da je apostol pod vostvom Svetoga Duha, tomoramo podvui jedan dokazni citat upotrebio sasvim izvan njegovogoriginalnog konteksta. Po zavretku prouavanja citata iz 1. glaveJevrejima, moraemo da se vratimo ovom tekstu, da bismo se ozbiljnije

pozabavili implikacijama te nepobitne injenice.Okreui se sledeem citatu (Jevrejima 1,7), u beleci ispod stiha

nalazimo Psalam 104,4. Problem: kada otvorimo taj tekst, vidimo da se, unekim prevodima, izmeu ostalih i u NIV, aneli uopte ne pominju. Tamostoji: "ini vetrove da su ti glasnici, plamen odgnjeni da su ti sluge."Meutim, u pomo nam priskae grki jezik, budui da se ista grka re(angelos) moe prevesti i reju "aneo" i reju "glasnik" ili "vesnik". Takoe,moemo pretpostaviti da je autor Poslanice taj stih citirao iz Septuaginte, a


32/167

31

ne iz jevrejskog teksta, koji ne bi imao dvostruko znaenje.

Kad smo ve kod 104. psalma, napomenuemo da rei izgovarapsalmista, koji velia Boga zbog Njegovih silnih dela u prirodi. To nije kao uJevrejima 1,7, gde govori sm Bog.

Peti citat, Jevrejima 1,8.9, ne pokazuje neku znaajniju promenu u

odnosu na Psalam 45,6.7. Ali i ovom prilikom govori psalmista, u originalnomkontekstu (Psalam 46,1), dok u 1. glavi Jevrejima poslanice govori Bog.

Slino je upotrebljen i sledei citat; u Jevrejima 1,10-12 citira se Psalam102,25-27 (sa tek neznatnim promenama u tekstu). Ali, kao i pre toga,imamo transpoziciju, pomeranje u pogledu linosti koja govori. U tekstu izpsalma, nevoljni ovek izliva pred Bogom svoju albu (1. i 24. stih), dok reiu 1. glavi Jevrejima dolaze od Boga i upuene su Sinu.

Zavrni c

Documents

Jevrejima poslanica - komentar