Rizik Kamatne stope

1. UVOD

Zbog ubrzanih promena, naročito na planu bankarskog menadžmenta i tehnologije poslovanja, povećanje turbulencija finansijskog tržišta dovelo je do jačanja bankarskih rizika. Ostvarivanje profitabilnosti u uslovima povećane konkurencije, kao i rasta rizika, postaje izazov za savremeni bankarski menadžment. Sadašnje vreme zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup u reševanju poslovnih problema u finansijskim institucijama i procenu poslovnog rizika pre ulaženja u pojedine poslovne finansijske poduhvate. U današnjoj privredi, koja je sve više povezana sa globalnim tržištem, dolazi do povećanja operativnih i tržišnih rizika. Kao rezultat tih kretanja dolazi do postepenog snižavanja profita finansijskih institucija.

Finansijsko tržište obavlja alokaciju akumulacija (štednje) u cilju njene najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Vlasnici viškova (kapitala) stavljaju svoj kapital na raspolaganje proizvodnim subjektima u vidu kredita ili vlasničkih ulaganja. Ovaj proces kreira finansijske instrumente, odnosno potraživanja vlasnika viškova i obavezu proizvodnog subjekta. Iako kreditni instrumenti u suštini predstavljaju transfer akumulacije (štednje) u okviru ekonomskog sistema, posledice tog transfera nisu iste. Vlasnik kapitala, koji je dao kredit, ima pravo na povraćaj pozajmljene sume uvećane za kamatu u ugovorenom roku. Sa druge strane, vlasnik kapitala koji je trajno stavljen na raspolaganje nekom drugom korisniku akumulacije (trajno je razdvojena funkcionalna sposobnost kapitala od vlasništva nad kapitalom) ima samo pravo na prinos, odnosno na deo viška koji pozjmljeni kapital proizvodi. Odlučujući je uticaj finansijskog tržišta na osnovne kategorije finansijskog sistema, posebno na regulatorne veličine – tržište kamatne stope i normativnu diskontnu stopu. Investicione odluke preduzeća zavise od informacija koje se dobijaju sa finansijskog tržišta. Kamatna stopa je ključni parametar finansijskog tržišta. Tržište vrši kreiranje i vrednosvanje finansijske aktive na osnovu prinosa i rizika finansijskog instrumenta.

Prinos izražava očekivani povraćaj koji ulaganje kapitala donosi, a rizik izvestnost prinosa. Vlasnik kapitala odlučuje se na ulaganje sa stanovišta odnosa prema zadovoljavanju tekućih, odnosno budućih potreba. Sa razvojem kreditnog sistema, umesto da kapital troši, vlasnik može da ga stavi na raspolaganje drugom ekonosmkom subjektu, koji investira u proizvodni proces.

1

2. RIZIK: POJAM I VRSTE

Savremena teorija upravljanja rizikom novijeg je datuma. Razvila se u poslednjih desetak godina. Za to vreme, primenjujući njene postulate, obrazovani poslovni ljudi su stekli sposobnost da prepozanju rizik, da ga izmere, razumeju potencijalne posledice i da preduzmu odgovarajuće mere za njegovo izbegavanje, odnosno ublažavanje njegovih posledica. Naravno, uspeh svega toga neposredno zavisi od dostupnosti merodavnih informacija. Teško da iko može uspešno da predvidi buduća kretanja tržišta akcija, kamatnih stopa, cena sirove nafte ili deviznih kurseva, ako nije na izvoru informacija, tj. u blizini onih koji povlače makroekonomske poteze.Iz tih razloga, upravljanje rizikom (en: Risc Management), danas predstavlja jedan od najkreativnijih poslova na globalnom finansijskom tržištu. Ta kreativnost se može izraziti visinom izbegnutog gibitka, odnosno ostvarenim dodatnim prihodom preduzeća. Reč je, dakle o sofisticiranom finansijskom inženjeringu, koji se praktikuje u savremenom poslovanju banaka, berzi investicionih fondova, osiguravajućih društava, revizorskih kuća, a koji podrazumeva naučno i stručno hvatanje u koštac sa rastućim rizicima svih vrsta i intenziteta.Značaj upravljanja rizikom je, uporedo sa globalizacijom svetske ekonomije, u poslednjih desetag godina povećan do neslućenih razmera. Još mnogo ranije, finansijski menadžeri su prilikom donošenja poslovnih odluka intuitivno predosećali da rizični projekti moraju obezbeđivati visoke stope prinosa. Mada je rizik prilično neodređen pojam, prirodno ljudsko shvatanje jasno razgraničava odnos između rizika i koristi. U svakodnevnom životu mi pravimo razliku između očekivanih i neočekivanih troškova (na primer: izdaci za hranu, odeću, prevoz itd.), koji mogu na godišnjem nivou da budu veoma visoki.Rizik se javlja u slučaju ako se prethodno pomenuti troškovi iznenada pocećaju na sasvim nepoznat način ili ako iskrsnu neki sasvim novi troškovi, koji pogode naš kućni budžet.

Rizik (en: Risk) podrazumeva verovatnoću ostvarivanja nepoželjnog toka događaja (gubitak). To znači da predstavlja merljivu kategoriju kojom se uspostavlja odnos verovatnoća među pojedinim ishodima investiranja. U svakodnevnom životu, poslovnim i drugim aktivnostima prisutan je neizvestan događaj koji uslovljava rizik. Riziku su izloženi svi raspoloživi resursi, u proizvodnji, u pružanju finansijskih usluga, u državi i svim drugim entitetima u privredi i vanprivredi, jer postoje mogućnosti da svaki resurs bude izložen riziku.

Pri razjašnjavanju pojma rizika, treba jasno odvojiti njegovo značenje od pojma neizvesnosti. Neizvesnost (en: Uncertainity) podrazumeva stanje u budućnosti koje određuju poznati činioci, ali se ne zna njihov intenzitet i njihovo poreklo. Razlika između neizvesnosti i rizika razjašnjena je davne 1921. godine, kada je američki ekonomista Frenk Najt objavio svoju knjigu pod nazivom „Neizvesnost i profit“. U tom radu je naglašena važna razlika između varijabilnosti koja se može meriti statističko – matematičkom teorijom verovatnoće (nazvanoj: rizik) i varijabilnosti koja se ne može meriti (nazvanoj: neizvesnost). Neizvesnost

2

je suprotna od izvesnosti. Radi se o stanju svesti obuzetom sumnjom u mogućnost ostvarenja određenih budućih događaja, usled nedostataka potrebnih informacija. Za razliku od neizvesnosti, rizik se vezuje za određenu izvesnost, odnosno verovatnoću nastupanja štetnog ishoda. Ta verovatnoća može biti veća ili manja i naziva se mera rizika ili stepen rizika. Stepen rizika određuje se primenom statističkih mera disperzije, kao što su varijansa i standardna devijacija. Rizik i neizvsnost su prateće okolnosti ekonomske aktivnosti. Sklonost, odnosno neskolonost riziku treba da budu uzeti u obzir pri proceni mogućih ishoda tokom procsa donošenja odluka.

Kamatni rizik predstavlja izloženost sadašnjih i budućih zarada i kapitala finansijske institucije (banke) promenama kamatne stope. Sa promenama kamatne stope menjaju se neto kamatni prihod i ostali prihodi i rashodi (troškovi), a time i zarade, odnosno profit finansijske institucije (banke). Rizik promene kamatne stope podrazumeva neusklađenosti dospeća aktive i pasive (banke) uz promenljive kamatne stope. Naime, transformacija aktive obuhvata kupovinu hartija od vrednosti ili aktive na primarnom tržištu i otuđivanje hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu ili pasive za finansiranje aktive. Karakteristike dospeća primarnih hartija od vrednosti koje kupuju finansijske institucije (banke), obično su dugoročnije od karakteristika sekundarnih hartija od vrednosti koje finansijska institucija prodaje. Upravo ta neusklađenost dospeća aktive i pasive kao deo transformacijske funkcije, potencijalno izlaže finansijske institucije riziku promene kamatne stope.

U osnovi postoje četiri osnovna koncepta rizika i to:

a) izloženost rizika, podrazumeva čitav spektar rizika kojim je finansijska institucija ili preduzuće izloženo i način na koji se, na primer, poslovni rizici indetifikuju i njima upravlja;

b) volatilnost ili promenjivost, kao faktor rizika kome je finansijska institucija ili preduzeće izloženo, sa očekivanjem da će doći do novih promena;

c) merenje rizika sa stanovišta veličine gubitka i d) verovatnoća rizika da će se pojaviti u određenom vremenskom periodu.

Uspešno upravljanje rizikom se vrši od strane odbora direktora, menadžmenta, posrednika u finansijskim transakcijama, gde značajno mesto imaju portfolio menadžeri. Upravljanje rizikom podrazumeva:

a) nadzor, odnosno monitoring aktivnosti preuzimanja rizika;b) kreiranje adekvatnih procedura i politika;c) distribuiranje izveštaja (i njihova analiza) koji se odnose na rizik.

Korist od upravljanja rizikom podrazumeva bilo koju aktivnost da se minimizira negativni efekat - gubitak. Upravljanje rizikom u uslovima kada nema drugih opcija, znači da je obaveza upravljanja rizikom po zakonskoj regulativi. Korist od upravljanja rizikom je ta, da se upravljanjem rizikom izbegava kršenje zakona.

3

Uspešna primena upravljanja rizikom pre svega zavisi od:

a) razvijenosti privrednog sistema, odnosno finansijskog sistema;b) interne kontrole;c) analize finansijskih izveštaja;d) priprema gotovinskog toka;e) postojanja određenih regulativa;f) postojanje izvesnog obima sredstava kako bi se izmirile obaveze neisplaćenih

potraživanja; g) praćenje promena kamatnih stopa kako bi se smanjio njihov negativni efekat

na poslovanje itd.

Analiza rizika predstavlja sistematičan način prikupljanja, procene i beleženja podataka koji vodi ka preporučivanju položaja ili akcije kao odgovor na identifikovan rizik. Analiza rizika nam je potrebna jer ona: identifikuje štetu; okarakteriše rizik; prepozna promenljivost; obuhvati sve zaključke; preporuči moguća rešenja; dokumentuje osnovu za donošenje odluka.

3. POJAM KAMATNE STOPE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Investicione odluke preduzeća zavise od informacija koje se dobijaju sa finansijskog tržišta. Kamatna stopa je ključni parametar finansijskog tržišta. Tržište vrši kreiranje i vrednovanje finansijske aktive na osnovu prinosa i rizika finansijskog instrumenta. Prinos izražava očekivani povraćaj koji ulaganje kapitala donosi, a rizik izvesnost prinosa. Vlasnik kapitala odlučuje se na ulaganje sa stanovišta odnosa prema zadovoljavanju tekućih, odnosno budućih potreba. Sa razvojem kreditnog sistema, umesto da kapital utroši, vlasnik može da ga stavi na raspolaganje drugom ekonomskom subjektu, koji investira u proizvodni proces. U tom slučaju, kamata je za vlasnike kapitala cena odricanja od tekuće potrošnje (štednje), a sa druge strane za preduzetnika predstavlja cenu nedostajuće aktive. Kamatna stopa u osnovi izjednačava buduću vrednost novca sa sadašnjom vrednošću.

Kamata je cena koju zajmoprimac (dužnik) plaća zajmodavcu (kreditoru) za upotrebu pozajmljene sume (glavnice) u određenom vremenskom periodu. Kamata se uzražava kroz kamatnu stopu, ako odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice. Uobičajeno je da se kamata vezuje za godišnji period. Kamatna stopa predstavlja cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom tržištu. Visina kamatne stope kao i cena korišćenja kreditnih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja. Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem vremenu u odnosu na neko uduće vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih novčanih i finansijskih resursa različita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti.

4

Kamatna stopa je bitan, a može se reći i najvažniji instrument funkcionalnog polsovanja finansijske institucije (banke). U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinamičkih promena u bankarskom okruženju, kamatne stope banke se često menjaju i usklađuju sa novonastalim uslovima poslovanja finansijske institucije (banke).

Razlika prihoda između ukupnih aktivnih i ukupnih pasivnih kamatnih stopa predstavlja neto kamatni prihod banke. Neto kamatni prihod banke je osnova ukupnog prihoda svake komercijalne, odnosno poslovne banke. U poslovnim bankama tržišno razvijenih privreda prihodi po osnovu aktivnih kamata čine 70 % - 80 % ukupno ostvarenog prihoda banaka po svim osnovama. Ostatak, tj. 20%-30% prihoda banaka čine nekamatni prihodi, tj. prihodi od raznih vrsta usluga, zatim provizije, naknade i duge vrste prihoda. Što se naših banaka tiče, ovaj odnos je još više u korist kamatnih prihoda – čini čak i do 95% ukupnih prihoda banaka, dok su drugi prihodi simbolično zastupljeni u stukturi ukupnih prihoda banke.Međutim, deregulacija domaćeg finansijskog tržišta i veći stepen konkurentnosti u poslovanju među domaćim bankama dovode do smanjenja ukupnog nivoa kako aktivnih tako i pasivnih kamatnih stopa. Takve tendencije dovode i do apsolutnog smanjenja razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u našim bankama ( eng: spread ), što se odražava na uspešnost poslovanja naših banaka, tj. na smanjenje profitabilnosti. Ovakava kretanja imaju za rezultat da i naše banke preduzimaju određene korake u pravcu povećanja drugih nekamatnih izvora prihoda i tako relativiziraju uticaj smanjenja neto kamatne margine na svoju profitabilnost.

Osnovne ekonomske funkcije kamatne stope su:

a) omogućavanje tekućoj štednji da se pretvori u investicije u cilju podsticanja ekonomskog rasta;

b) racionalno raspolaganje ponudom kredita obezbeđenjem zajmovnih fondova za investicione projekte koji imaju najveći očekivani prinos;

c) uspostavljanje ravnoteže između ponude i tražnje novca i d) kao sredstvo ekonomske politike kamatna stopa utiče na obim štednje i

investicija.

5

4. VRSTE KAMATNIH STOPA

Banka ostvaruje prihod naplaćujući aktivnu kamatnu stopu na razne oblike plasiranih sredstava, među kojima su najvažnije razne vrste kredita i razne vrste hartija od vrednosti.

Način na koji će banka vršiti obračun kamata na plasmane (što predstavlja prihod banke), a naročito kamata na kredite (s obzirom da kreditni portfolio ima centralno mesto u aktivi svake komercijalne banke) utiče se na veličinu, realnost i stabilnost prihoda banke. U uslovima čestih ekonomskih promena i nestabilnosti na finansijskom tržištu za banku je od primarnog značaja da obezbedi projektovane prihode i projektovanu rentabilnost, odnosno profit i dividendu. Pri tome je od izuzetnog značaja na svakom kreditnom poslu, ne samo obezbediti vraćanje glavnice i naplate ugovorene kamatne stope već i da prihod banke od kamata ne bude obezvređen usled promena u okruženju. To se postiže primenom odgovarujućih modela ugovaranja i obračuna kamatnih stopa na banke.

Razlikuje se nekoliko vrsta kamatnih stopa:

a) nominalna kamatna stopa,b) stvarna kamatna stopa,c) realno pozitivna kamatna stopa,d) realno negativna kamatna stopa,e) relativna kamatna stopa if) konformna kamatna stopa.

Nominalna kamatna stopa može biti fiksna i varijabilna. Fiksna nominalna kamatna stopa je navedena u ugovoru, tj. precizno ugovorena i po njoj banka vrši obračun kamate dužniku. Visina varijabilne nominalne kamatne stope može se utvrditi na dva načina:

a) preko važeće kamatne stope na finansisjkom tržištu u momentu obračuna kamate (npr. LIBOR → London Interbank Offred Rate) i

b) preko ostvarene važeće stope inflacije u momentu obračuna kamata (određuje se fiksni deo kamatne stope i na njega se dodaje promenljivi deo vezan obično za godišnju stopu inflacije).

U uslovima visoke inflacije obično se uvodi i revalorizacija realnog dela kamatne stope, pa se taj zbir uvećava po stopi inflacije.

Stvarna kamatna stopa podrazumeva uvođenje u aranžman oročenog depozita ili depozita po viđenju za vreme korišćenja kredita, sve do njegove otplate. Model obračuna stvarne kamatne stope može se izraziti sledećom jednačinom:

6

Ks = ( Kp – Knp/ K – Od ) x 100

Gde je:

Ks – stvarna kamata

Kp – plaćena kamata banci po kreditu

Knp – naplaćena kamata od banke po osnovu oročenog depozita

K – iznos odobrenog kredita i

Od – oročeni depozit.

Realno pozitvna kamatna stopa postoji onda kada je nominalna, odnosno stvarna kamatna stopa veća od stope inflacije. Realni deo kamatne stope izračunava se pomoću sledeće jednačine:

Krp = (Ks – Si /1 ± Si)x100

Gde je:

Krp – realni deo kamatne stope,

Ks – (nominalna) stvarna kamatna stopa izražena decimalnim brojem

Si – stopa inflacije izražena decimalnim brojem.

Realno negativna kamatna stopa javlja se u situaciji kada je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa niža od stope inflacije. Izračunava se prema istom modelu kao realno pozitivna kamatna stopa, s`tim što je u ovom slučaju rezltat sa predznakom minus.

Relativna kamatna stopa predstavlja proporcionalni deo godišnje kamatne stope koji se koristi za obračunski period kamata tokom godine. Ovaj model se primenjuje kada je godišnja kamatna stopa relativno niska i dovodi do toga da primenom ovog modela stvarna kamatna stopa bude iznad nominalne kamatne stope.

Konformna kamatna stopa je diskontovana godišnja kamatna stopa za obračunski period tokom godine. Obično se primenjuje kada je godišnja kamatna stopa visoka, jer se preko obračuna ne povećava nominalna ili stvarna godišnja kamatna stopa. Odnosno, stvarna kamatna stopa je uvek jednaka nominalnoj godišnjoj kamatnoj stopi. Izračunava se po modelu:

7

Gde je:

p – nominalna godišnja kamatna stopa;

d – broj dana za koji se računa kamata.

Posoji mogućnost ugovaranja kredita sa fiksnom ili promenljivom (varijabilnom) kamatnom stopom. Kredit sa fiksnom kamatnom stopom je kredit čija je visina kamatne stope određena u momentu potpisivanja ugovora i ostaje ista u periodu otplate kredita, zbog čega se iznos i rata tokom otplate ne manjaju. Kod ovih kredita zajmoprimac uvek unapred zna ukupan iznos kamate koju plaća po kreditu. Kredit sa varijabilnom kamatnom stopom je kredit čija je visina kamatne stope vezana za određeni promenljivi faktor (inflacija, referentna kamatna stopa, poslovna politika banke). Visina kamatne stope kod ovih kredita se može menjati, najčešće nezavisno od volje zajmoprimca, a samim tim i ukupan iznos kamatnih obaveza po kreditu.Ugovorom o kreditu utvrđeni su uslovi pod kojima može doći do tih promena, jer krediti sa varijabilnim kamatnim stopama nose kamatni rizik.

Kamatni rizik je rizik da u periodu otplate kredita dođe do promene kamatne stope, što uslovljava promenu rate kredita.Kamata je cena novca koji zajmotražioc želi da pozajmi. To je ona cena koju zajmoprimac banci plaća za upotrebu pozajmljene sume u određenom periodu. Obaveza zajmoprimca prema banci se sastoji u periodičnom (najčešće mesečnom) vraćanju određenog dela kredita – glavnice i kamate u vidu rate. Visina rate zavisi od promenljivosti kamatne stope i zato ovakav kredit nosi kamatni rizik.

Varijabilnu kamatnu stopu čine neka od referentnih kamatnih stopa (obično LIBOR ili EURIBOR) ili stopa rasta cena na malo i dodata marža banke. U zavisnosti od promena libor-a ili euribor-a ili stope rasta cena na malo menja se i kamatna stopa.Libor i Euribor su kamatne stope po kojima poslovne banke širom Evrope međsobno pozajmljuju novac (u evrima ili drugoj valuti) i one predstavljaju referentne kamatne stope koje banke koriste kao osnovicu pri obračunavanju kamatnih stopa na kredite koje odobravaju klijentima. Libor i euribor se svakodnevno utvrđuju. Banka usklađuje svoje kamatne stope sa referentnim kamatnim stopama u vremenskom periodu koji je utvrđen poslovnom politikom banke.Libor (koji se obračunava za američki dolar, japanski jen i švajcarski franak) se u periodu od 2004. do 2007. godine kretao u sledećim rasponima:

a) od 1,11 do 5,4806 za američki dolar;b) od 0,0488 do 0.7106 za japanski jen;

c) od 0.25 do 2.47 za švajcarski franak;

dok se Euribor u pomenutom periodu kretao u rasponu od 1,958 do 4,122 .

8

5. VREMENSKA (ROČNA) STRUKTURA KAMATNIH STOPA

Na strukturu kamatnih stopa veliki uticaj vrši rok dospeća finansijskog instrumenta, odnosno vremenski period po čijem je isteku izdavalac obavezan da isplati glavnicu i kamatu.Finansijski instrumenti imaju veoma različite rokove dospeća:

a) jedan dan (en: overnight);b) jedna godina (kratkoročni);

c) od 5 do 10 godina (srednjoročni);

d) preko 30 godina (dugoročni finansijski instrumenti), kao što su, na primer, instrumenti hipotekarnog tržišta.

Rokovi dospeća uslovljavaju veoma heterogenu strukturu kamatnih stopa. Odnos kamatne stope izražene u finansijskom instrumentu i roka njegovog dospeća zove se ročna struktura kamatnih stopa. Ona se posmatra kod finansijskih instrumenata koji imaju istu rizičnu strukturu kamatne stope, tj. isti kreditni kvalitet. Ročna transformacija sredstava predstavlja najvažniji i najčešći faktor rizika kamatne stope poslovne banke.

Kamatna stopa je povezana sa stepenom izvesnosti prinosa na kratke i duge rokove. Po pravilu, kamatna stopa je manja što je rok plasmana kraći, a veća što je vreme plasiranja duže. Prema tome, struktura kamatnih stopa je uslovljena elementima očeivanja, likvidnosti i ročne kamatne premije. Elementi neizvestnosti u pogledu formiranja osnovnih determinanti prinosa, racionalizacija troškova finansiranja i maksimizacija stopa prinosa rezultiraju formiranjem šire ročne stukture kamatnih stopa. Disperzija ročne strukture kamatnih stopa jednim delom se može objasniti i većim stepenom oscilatornosti kratkoročnih kamata u odnosu na stabilniju liniju dugoročnih kamata.

Kratkoročna kamatna stopa formira se na novčanom tržištu na osnovu ponude i tražnje kratkoročnih finansijskih sredstava. Promene obima tražnje mogu nastati usled promene obrasca ukupne privredne aktivnosti, stope inflacije, opštih performansi privređivanja i delovanja sezonskih, cikličnih i stohastičkih momenata. U periodima uspona privredne aktivnosti i/ili povećanja stope inflacije, neizbežno dolazi do porasta tražnje za kratkoročnim novčanim resursima. Porast tražnje za novčanim fondovima može uslediti i na bazi strukturnih promena na tržištu hartija od vrednosti, povećanja deficita državnog budžeta i smanjenja obima izvornih prihoda države (poreza). U periodima investicionih talasa dolazi do povećanja tražnje za dugoročnim finansijskim fondovima, što se veoma brzo prenosi i na povećanje tražnje za kratkoročnim novčanim resursima. Ako je obim ponude kratkoročnih novčanih sredstava zadržan na konstantnom nivou, tada će navedene promene tražnje novca dovesti do porasta kamatne stope. Kratkoročna kamatna stopa vezuje se za kratkoročne bankarske kredite, državne hartije od vrednosti, blagajničke zapise, bankarske sertifikate, komercijalne papire preduzeća i sl. Formiranje dugoročne kamatne stope je usko povezano sa

9

kratkoročnom, mada je jasno da su one pod uticajem faktora formiranja štednje i rentabilnosti investicije. Veće stope na dugoročne kredite obrazlažu se kao kompenzacija za „žrtvovanje“ likvidnih sredstava na duži rok. Novije teorije ističu funkcionalnu povezanost kamatnih stopa i dospelosti finansijskih instrumenata preko specijalne „krive prinosa“. Tipične krive prinosa izražavaju strukturu kamatnih stopa koja ne mora biti samo hipotetička. U različitim periodima, one se na pojedinim finansijskim tržištima javljaju i kao realan izraz očekivanih prinosa finansijskih instrumenata.

Slika 1: Rizik i ročna struktura kamatnih stopa

Navedena ilustracija pokazuje funkcionalnu povezanost kamatnih stopa i rokova dospeća, gde su moguća tri rešenja: horizontalna kriva prinosa, rastuća ili pozitivna kriva i opadajuća ili negativna kriva prinosa. Kriva prinosa označena kao horizontalna AA predstavlja stanje u uslovima kada su kratkoročne i dugoročne kamatne stope jednake. Rastuća kriva prinosa BB pokazuje da su dugoročne kamatne stope iznad kratkoročnih, dok opadajuća kriva prinosa CC pokazuje da su kratkoročne kamatne stope iznad nivoa dugoročnih kamatnih stopa.

Kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti su perfektni supstituti. Investitor će ostvariti isti prihod ako u desetogodišnjem periodu ulaže u jednu hartiju sa rokom dospeća od 10 godina ili sukcesivno u dve hartije sa rokom dospeća od 5 godina ili u 10 hartija sa rokom dospeća od jedne godine. Ako investitor očekuje da će kratkoročne kamatne stope u datom periodu rasti, rašće i prinos na dugoročne hartije od vrednosti: kriva prinosa imaće normalan oblik. Ako se očekuje postojani nivo kratkoročnih kamatnih stopa u periodu investiranja kriva prinosa imaće ravan oblik.

Teorija očekivanja (en: Expectations theory) pretpostavlja da su investitori orijentisani isključivo na maksimizaciju prihoda i da su ravnodušni prema riziku, s obzirom da su rizici minimalni ako su kratkoročne i dugoročne hartije perfektni supstituti. Međutim, rizik vezan za ročnu strukturu finansisjkih instrumenata i te kako postoji i to kao rizik reinvestiranja (neizvestnost u pogledu kamatne stope po kojoj će biti obavljeno novo ulaganje u hartije od vrednosti po dospeću) i rizik promene cene, koji je veći ukolko se investira u hartije od vrednosti sa dužim rokom dospeća.

Teorija likvidnosti (en: Liquidity preference theory) ima za osnov težnju ulagača u dugoročne finansijske instrumente da, kao konpenzaciju za dugi rok investiranja, dobiju premiju na instrumente. Investitori u dugoročne instrumente susreću se sa većim cenovnim rizikom i

10

shodno tome, sa neizvesnošću prihoda uslovljenom fluktuacijom cena. Oni zahtevaju premiju na odustajanje od likvidnosti, odnosno premiju na ulaganje u dugoročne instrumente. S`obzirom na tu pretpostavku, prirodna je uzlazna (normalna) kriva prinosa na finansijskom tržištu. Ako se može dogoditi da kriva dobije inverzan oblik, to se objašnjava činjenicom da očekivane opadajuće kamatne stope, u izvesnim okolnostima, mogu premašiti likvidnosnu premiju. Teorija likvidnosti je samo poseban slučaj teorije očekivanja. Ročna struktura kamatnih stopa na razvijenom finansijskom tržištu na duži rok pokazuje tendenciju koju implicira teorija likvidnosti.

Teorija segmentacije tržišta (en: Market segmentation theory) ili teorija težnje ka osiguranju od rizika ima kao osnovu težnju investitora ka minimizaciji rizika ulaganja a ne ka maksimizaciji prihoda. Finansijski instrumenti nisu perfektni supstituti i ulagači biraju ulaganje koje donosi najmanji rizik promene kamatne stope. Oni će biti skloni da izbor ročne strukture instrumenata u koje ulažu vežu za ročnu strukturu izvora iz kojih finansiraju ulaganje. Posebno će finansijski posrednici, odnosno institucionalni investitori, nastojati da uravnoteže strukturu svoje aktive sa strukturom pasive. S’ toga se finansijsko tržište ne može smatrati za globalni put pozajmljivih sredstava nego za segmentirano tržište. Zajmoprimci ni u kom slučaju neće prelaziti granice segmenata u koje ulažu, bez obzira na postojanje viših kamatnih stopa u drugim sektorima (apsolutna averzija prema riziku).

Teorija preferencijalnih plasmana (en: Preferred habitat theory) povezuje u jedinstvenu celinu koncepte očekivanja, premije likvidnosti i tržišne segmentacije. Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da je kamatna stopa na dugoročne obveznice jednaka prosečnim kamatnim stopama na kratkoročne obveznice u vremenskom roku trajanja dugoročne obveznice, plus ročna premija koja se formira na bazi odnosa ponude i tražnje za tom obveznicom. Time je kompozitna teorija uspostavila ravnotežu između prethodne dve teorije. Sa jedne strane naglašena je veza između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa i time veza između svih segmenata finansijskog tržišta. Sa druge strane, putem ročne premije ugrađen je korektivni mehanizam koji pokazuje uticaj neravnoteže na pojedinim segmentima finansijskog tržišta na formiranje strukture kamatnih stopa.Vremenska struktura kamatnih stopa opisuje vezu između prinosa i ročnosti obveznice.

Primer 1: Očekivane kratkoročne kamatne stope u periodu od 4 godine

GODINA KAMATNA STOPA (u %)

1 7

2 9

3 10

4 10

11

a) Obveznica bez kupona (zero - cupon bond) nominalne vrednosti 1000, koja dospeva za godinu dana, danas će se prodavati po ceni od: 1.000 / 1,07 = 934,58.

b) Obveznica koja dospeva za dve godine danas će se prodavati po ceni: 857,41.

P = = 875,41

5.1. TEORIJE FORMIRANJA TRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA

Dugo su banke imale regulisane kamatne stope. Prvi počeci deregulacije bankarskog poslovanja u visokorazvijenim tržišnim privredama nisu zaobišli ni ovu bitnu kategoriju i determinantu uspešnog bankarskog poslovanja. Da bi bili uspešni u savremenim uslovima, bankarski menadžeri moraju biti sposobni da na racionalan način odgovore promenama tehnologije, regulacije, kamatnih stopa, konkurencije i adekvatnosti kapitala. Pravilo “3-6-3”, koje znači: uzmite novac uz kamatu od 3 %, dajte ga u zajam uz 6 % i budite na partiji golfa u 3 sata posle podne, ne može se primeniti u banci pri današnjim dinamičnim promenama u okruženju.

Sagledavanje zakonitosti formiranja kamatnih stopa u tržišnim uslovima je neophodno da bi se razumela tržišna logika finansijskih tokova odnosno ponuda i tražnja finansijskih resursa na tržištu finansijskih sredstava. Zato ćemo se samo osvrnuti na savremene bankarske teorije formiranja tržišnih kamatnih stopa. Savremena bankarska teorija ističe tri ključna objašnjenja formiranja tržišnih kamatnih stopa:

a) teorija preferencija likvidnosti;b) teorija kreditnih fondova;c) teorija inflacionih očekivanja.

(a) Teorija preferencija likvidnosti polazi od toga, da se kamatna stopa određuje odnosima ponude i tražnje novčanih resursa i počiva na Kejnsovoj teoriji transakcionih, opreznosnih i špekulativnih motiva držanja novca. Obim transakcionog novca određen je nivoom ekonomske aktivnosti. Obim tzv. opreznosnog novca je konstantan i nezavisan od nivoa ekonomske aktivnosti. Obim držanja špekulativnog novca je inverzan kretanjima nivoa kamatne stope.

Osnovno teorijsko objašnjenje formiranja nivoa kamatne stope povezano je sa kretanjem obima transakcionog novca odnosno tražnjom transakcionog novca, koja je funkcija obima profita i tekućih kamatnih stopa. To znači: kada raste profit, povećava se kamatna stopa, racionalizuje se obim držanja transakcionog novca i dolazi do pada koeficijenta likvidnog novca prema obimu profita. Funkcija tražnje novca odnosno preferencija likvidnosti u ovom pristupu je sledeća:

12

Md= M (Y, i)

gde je:

Md - obim tražnje novca

Y - profit

i - kamatna stopa

(b) Teorija kreditnih fondova određuje nivo kamatne stope na bazi odnosa između ponude i tražnje uzajmljivih finansijskih resursa na finansijskom tržištu. Fokusna tačka je motiv odobravanja kredita, korišćenja kredita, ulaganja u obveznice i ponuda hartija od vrednosti. Teorijski fundament se zasniva na analizi finansijskih tokova, dok teorija preferencija likvidnosti polazi od finansijskih stanja. Ponuda kreditnih fondova određena je obimom štednje društva, stopom rasta novčane mase i obimom zaliha novčanih resursa. Uprošćena funkcija formiranja ponude kreditnih fondova je:

∆LFs = S +∆M - ZM

gde je:

LF - kreditni fondovi;

S – štednja;

M - novčana masa;

ZM - novčane reserve.

(c) Teorija inflacionih očekivanja se svodi na očekivane promene cena i promena kamatnih stopa u zavisnosti od inflacionih ili deflacionih tendencija u okruženju. Ključna postavka je u uticaju promena cena na nivo realnog prinosa kreditora i nivootplatnih obaveza dužnika. U uslovima inflacije dolazi do smanjenja realnih prinosa kreditora i obima otplatnih obaveza, dok u deflatornim uslovima dolazi do realnog povećanja prinosa i obaveza. Održavanje realnih odnosa u domenu kreditnih resursa i druge novčane imovine banke zahteva odgovarajuće korigovanje nominalne kamatne stope. Stepen korigovanja je determinisan stopom promena cena usled inflatornih odnosno deflatornih uticaja.

U periodima promena cena, usklađivanje nominalne kamate bilo bi po modelu:

i = r +

gde je:

13

i - nominalna kamatna stopa;

r = realna kamatna stopa;

’p = promenu cena;

p = cena.

Usklađivanje nominalne kamatne stope u uslovima inflacije poznato je pod nazivom ”Fišerov efekat”. Reč je o usklađivanju nominalne kamatne stope na bazi očekivane buduće stope inflacije. Tada će se nominalna kamatna stopa izračunavati na bazi očekivane (a ne ostvarene) stope inflacije po sledećem modelu:

i = r + e

gde je:

e - indeks očekivane stope inflacije.

U tržišnim uslovima kretanja kamatne stope smatra se da postoje četiri faze u ciklusu kretanja kamatne stope, kao što je prikazano na Slici 2.

Slika 2: Faze ciklusa kamatne stope

Svaka od faza ima svoje posebne karakteristike. Navedene faze ciklusa kamatne stope odražavaju se na tražnju kredita, što različito utiče na likvidnost banke kao finansijske i kreditne institucije.

Faza Nivo kamatne stope Tražnja kredita Likvidnost banke

I Niska Slaba Maksimalna

II U trenziciji od niske ka visokoj U porastu Opadajuća

III Visoka Jaka Minimalna

14

IV Utranziciji od visoke ka niskoj U opadanju U porastu

Slika 3: Uticaj nivoa kamatne stope na tražnju kredita i na likvidnost bank

5.2. STRUKTURA RIZIKA KAMATNIH STOPA I CENA OBVEZNICE

Struktura rizika kamatnih stopa odražava vezu između prinosa na obveznicu i njenog kreditnog rizika. Pretpostavka je da su svi drugi faktori nepromenjeni.Slika 4: Relacija prinos – rizik

Premija na rizik se definiše kao razlika između prinosa posmatrane hartije od vrednosti i nerizične hartije od vrednosti trezora, pričemu su svi drugi faktori osim kreditnog rizika konstantni.Obećani prinos (promised yield) je ex ante prinos, odnosno prinos obećan od strane emitenta. Obećani prinos ne mora biti jednak realizovanom prinosu u toku perioda posedovanja. Realizovani prinos predstavlja diskontnu stopu koja izjednačava sve prilive po osnovu obveznice sa kupovnom cenom obveznice. Svaka eventualna razlika između obećane stope u vreme kada je obveznica kupljena i realizovane stope, naziva se stopom gubitka.U određenom trenutku vremena, struktura rizika kamatnih stopa je determinisana razlikom između obećanih stopa i očekivanih stopa (expected rates) za koje investitori zaista veruju da će ostvariti. U slučaju postojanja rizika gubitka, očekivani prinos obveznice biće niži od obećanog. Ukoliko bi tržište kapitala bilo savršeno, očekivana stopa prinosa marginalnog investitora bila bi jednaka prinosu nerizične hartije od vrednosti ili drugačije formulisano, razlika između obećane stope i očekivane stope odgovarala bi ranije definisanoj premiji na rizik. Kao posledica navedenog, razlika između obećane i nerizične stope bila bi jednaka očekivanom gubitku marginalnog investitora.

15

Subjektivna distribucija verovatnoće mogućeg prinosa na osnovu investiranja u određenu hartiju od vrednosti nije simetrična, već izrazito iskošena nalevo. Za tipičnu hartiju od vrednosti sa fiksnim prinosom, postoji visoka verovatnoća da će emitent izvršiti sve svoje obaveze u pogledu plaćanja glavnice i kamate. Ne postoji verovatnoća da će realizovani prinos premašiti obećani. Pretpostavka je da se instrument poseduje do dospeća. Obećana stopa prinosa reprezentuje dakle najvišu moguću stopu prinosa u toku posedovanja hartije od vrednosti, sve do njenog dospeća.

Slika 5:

Uočljiva je relativno visoka verovatnoća da će dužnik izvršiti sva kamatna plaćanja uključujući i isplatu glavnice, odnosno da će realizovani prinos biti jednak obećanom prinosu distribucija je iskošena nalevo, što ukazuje na postojanje mogućnosti kreditnog rizika. Što se krećemo više nalevo, viši je i stepen gubitka. Što je distribucija verovatnoće mogućih prinosa više iskošena nalevo, više će tržišna premija na rizik premašivati očekivani gubitak od strane marginalnog investitora. Očekivani prinos hartije od vrednosti može se aproksimirati formulom:

gde: rx - označava x-ti mogući prinos;

Px - predstavlja verovatnoću realizacije tog prinosa;

16

n - označava ukupan broj mogućnosti.

Ukoliko je tržišna premija na rizik viša nego investitorova očekivanja o mogućem gubitku, on će investirati u hartiju od vrednosti. Investitor će nastojati da zaradi očekivani prinos, korigovan verovatnoćom gubitka, koji je viši u odnosu na prinos nerizične hartije od vrednosti. Ukoliko subjektivno formiran očekivani gubitak premašuje premiju na rizik hartije od vrednosti, investitor neće uložiti sredstva.

5.2.1.Uspostavljanje ravnoteže

Postojaće tendencija rasta ili smanjenja razlike između obećanog i nerizičnog prinosa sve dok se ona ne izjednači sa očekivanim gubitkom marginalnog investitora. Tržišna premija na rizik će biti jednaka očekivanom gubitku, a očekivani prinos će biti jednak nerizičnom.

5.2.2. Razumevanje kamatnih stopa

Kamatne stope pripadaju grupi najpomnije praćenih ekonomskih varijabli. Razlog tome je taj što one direktno utiču na naš svakodnevni život i ostavljaju značajne posledice na zdravlje cele ekonomije. One utiču na naše odluke o tome da li ćemo trošiti ili štedeti novac, kupovati kuću ili obveznicu ili jednostavno štedeti novac na računu kod banke. Naravno takođe značajno utiču na privredni život, na donošenje odluke o investiranju ili ne investiranju. Ispravno razumevanje pojma kamatnih stopa je od velikog značaja za suštinsko razumevanje načina funkcionisanja finansijskih tržišta i finansijskih posrednika. Pojam prinos do dospeća je upravo taj koji predstavlja najtačniju meru kamatnih stopa, jer dok finansijski ekonomisti izgovaraju reč kamatna stopa oni u stvari misle na prinos do dospeća.

5.2.3. Merenje kamatnih stopa

Postoje četiri vrste instrumenta na tržištu duga:a) Jednostavni zajamb) Zajam sa fiksnom otplatomc) Kuponska obveznicad) Diskontna obveznica

a) Jednostavni zajam ili zajam sa jednokratnom otplatom znači da je dužnik dobio određeni iznos sredstava( glavnicu), koju mora otplatiti kreditoru na dan dospeća zajedno sa dodatnim iznosom plaćene kamate. Ovoj vrsti finansijskog instrumenta najčešće pripadaju komercijalni krediti preduzećima.b) Zajam sa fiksnom otplatom ili zajam sa anuitetskom otplatom znači da je dužnik dobio određeni iznos sredstava koji mora da u unapred dogovorenom roku otplati u jednakim mesečnim ili godišnjim ratama koje se sastoje od dela glavnice i dela kamate. U ovakve zajmove sa obročnim otplatama najčešće spadaju oni za kupovinu nekretnina tj. hipotekarni krediti ili zajmovi za kupovinu automobila.

17

c) Kuponska obveznica koja se još naziva i obična obveznica, donositelju isplaćuje fiksni iznos kamate (naznačene na kuponu) što se naziva kuponska isplata, svake godine do datuma dospeća, kada se isplaćuje i određeni konačni iznos tj. nominalna vrednost obveznice. Kuponska isplata nosi taj naziv jer su nekada vlasnici obveznica bili isplaćivani kada su otrgli kupon s obveznice i poslali ga njenom izdavatelju koji bi zatim izvršio isplatu. Danas za većinu obveznica više nije potrebno slati kupone na naplatu.d) Diskontna obveznica, koja se još naziva i obveznica bez kupona je obveznica koja se kupuje po ceni nižoj od nominalne vrednosti znači uz diskont, a nominalna vrednost se isplaćuje na dan dospeća obveznice. Za razliku od obične obveznice diskontna obveznica ne nosi kamatu. Ona isplaćuje samo nominalnu vrednost pri dospeću. Zarada za investitora se krije u diskontnoj ceni obveznice. Ove četiri vrste kreditnih instrumenta se razlikuju prema vremenskom rasporedu isplata.

5.2.4. Sadašnja vrednost

Pojam sadašnje vrednosti se zasniva na razumnoj ideji da je novčana jedinica koju ćemo primiti za godinu dana manje vredna od novčane jedinice koju primamo danas. Ako danas uložimo jednu novčanu jedinicu na štedni račun koji nosi kamatu, za godinu dana ćemo imati više od onog što smo uložili. U slučaju jednostavnog zajma isplaćena kamata podeljena sa iznosom zajma je prirodan način izračunavanja troška pozajmljivanja sredstava. Tako izračunatu kamatu nazivamo jednostavna kamatna stopa.Ako se jednostavna kamatna stopa iskaže kao decimalni broj (0,10 za kamatnu stopu od 10%) onda ćemo za n godina kreditiranja ukupno primiti:

FV = 100 x (1 + r ) x tFV – buduća vrednostPojam sadašnje vrednosti je veoma koristan jer nam omogućava pronalaženje današnje vrednosti kreditnog instrumenta uz zadatu kamatnu stopu i, putem jednostavnogzbrajanja sadašnje vrednosti budućeg primanja. Tako smo u mogućnosti da vršimo upoređivanje dva instrumenta sa veoma različitim vremenskim rasporedima isplata, kao što su diskontna i obična obveznica.

5.2.5. Prinos do dospeća

Od svih načina izračunavanja kamatnih stopa najvažniji je prinos do dospeća, odnosno kamatna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost primanja od dužničkog instrumenta, sanjegovom današnjom vrednosti.

PV = FV / ( 1 + r )n

PV - pozajmljeni iznosFV - iznos koji moramo vratiti za godinu danan - broj godina

18

Bitno je shvatiti da je za jednostavne zajmove jednostavna kamatna stopa jednaka prinosu do dospeća. Prinos po dospeća polazi od toga da je kamatna stopa obveznice izvedena na bazi sadašnje vrednosti obveznice koja je jednaka nominalnoj ceni obveznice.Prinos po dospeća obveznice je kamatna stopa po kojoj je sadašnja vrednost obveznice jednaka njenoj ceni.Ako se tržišna kamatna stopa menja, menja se i cena obveznice. Cena obveznice je jednaka nominalnoj ceni samo ukoliko su tržišna kamatna stopa i ugovorena kamatna stopa obveznice jednake. Kada je tržišna kamatna stopa veća od ugovorene, sadašnja cena obveznice je manja od cene po kojoj je kupljena. Obratno kada je tržišna kamatna stopa manja od kamatne stope obveznice, sadašnja cena obveznice je veća od njene nominalne cene. Pojam sadašnje vrednosti pokazuje da budući dinar ne vredi kao i sadašnji dinar jer na sadašnji dinar možemozaraditi i kamatu. Prinos do dospeća finansijskug instrumenta je kamatna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost budućih primanja od instrumenta sa njegovom današnjom vrednosti.

5.2.6. Zajam sa fiksnom otplatom

Zajam sa fiksnom otplatom podrazumeva jednaku otplatnu ratu u svakom razdoblju tokom životnog veka zajma.Na primer, na hipotekarni zajam dužnik svakog meseca plaća isti iznos, sve do datuma dospeća kada se zajam u celosti isplaćuje. Budući da zajam sa fiksnom otplatom uključuje više od jednog plaćanja, sadašnja vrednost zajma sa fiksnom otplatom se računa kao zbir sadašnjih vrednosti svih budućih primanja.Generalno za svaki zajam sa fiksnom otplatom vredi:

LV = (FP / 1 + r) + (FP / 1 + r) x 2 .... + (FP / 1 + i) x nLV - vrednost zamaFP - fiksna godišnja otplatan - broj godina

5.2.7. Razlika između nominalne i realne kamatne stope i Fišerov efekat

Nominalna kamatna stopa ne uzima u obzir inflaciju. Kamatna stopa koja je uzima u obzir se naziva realna kamatna stopa. Realna kamatna stopa je prilagođena inflaciji, tako što oduzima očekivani nivo promene cena, kako bi tačno odražavala pravi trošak pozajmljivanja sredstava. Kad se nominalna kamatna stopa formira na bazi anticipiranja odgovarajuće stope inflacije, čije je teorijsko objašnjenje poznato pod nazivom “Fišerov efekat”1, jednačina za njeno formiranje je: fusnota 406- Joseph F. Sinkez, Jr. : Commercial Bank Financial

1 Joseph F. Sinkez, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. god.,str.237.

19

Management in the Financial Services Industrz, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, god.,str.237.

i = r + p

gde je:

i = nominalna kamatna stopa

r = realna kamatna stopa

p = procentualna promena cena, merena određenim indeksom cena

U periodima dvocifrenih ili većih stopa inflacije, jednačina formiranja nominalnih kamatnih stopa je:

i = r + pe + rpe

gde je:

i - nominalna kamatna stopa

r - realna kamatna stopa

pe - očekivana (anticipirana) kamatna stopa

rpe - margina zaštite kamatnog prinosa

Komponovanje nominalne kamatne stope je veoma složen i ekonomski i matematički problem. Radi se o dve nepoznate varijable i matematički je problem nerešiv. Problem se rešava uz pomoć pretpostavke konstantne realne kamatne stope, na osnovu koje se projektuje stopa inflacije, koristeći elemente prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Efekti inflacije javljaju se u odnosu na visinu i promene kamatne stope. Kad su promene stope inflacije veće u odnosu na promene kamatne stope, tada će se poboljšati finansijska pozicija debitora. Međutim, kad je promena kamatne stope iznad promene stope inflacije, poboljšava se pozicija kreditora, a pogoršava pozicija debitora.

5.3. KAMATNA STOPA I POVRAT - RAZLIKE

Zaradu od držanja obveznice u nekom određenom vremenskom periodu precizno merimo povratom ili tačnije stopom povrata.

20

Stopa povrata na bilo koju hartiju od vrednosti definiše se kao isplata vlasniku, plus promene vrednosti instrumenta, što se računa kao procenat od nabavne cene. Pošto se tržišna kamatna stopa menja, a u skladu sa ovim promenama variraju i cene obveznica, tako povrat na obveznicu nije nužno jednak kamatnoj stopi na obveznicu.

Stopa prinosa = kamata + iznos u promeni cene / investicija

Povrat na obveznicu jednak je zbiru tekućeg prinosa i kapitalne dobiti. Ako nastupe velike promene cena obveznica zbog kojih dolazi do velikih kapitalnih dobitaka ili gubitaka, povrati će se jako razlikovati od kamatnih stopa. Možemo zapaziti da je: Povećanje kamatnih stopa povezano sa padom cena obveznica, što dovodi do kapitalnih gubitaka na obveznicama, čiji su periodi dospeća duži od perioda držanja obveznica. Što je dospeće obveznice duže, to je veća promena cena zbog promena kamatne stope. I ako obveznice imaju visoku početnu kamatnu stopu, rast kamatnih stopa može prouzrokovati negativni povrat.Može biti začuđujuće da porast kamatnih stopa dovodi do zaključka da je obveznica loše ulaganje. Čitav trik je u tome što rast kamatnih stopa dovodi do pada cene obveznice i do pojave kapitalnog gubitka.Promene cena u rasponu + 20% i -20% u toku jedne godine, potpuno su uobičajene za obveznice sa rokom dospeća dužim od 20 godina. Ulaganja u dugoročne obveznice su vrlo rizična zbog promene kamatnih stopa. Ovaj rizik prinosa na ulaganje u imovinu koji nastaje usled promena kamatnih stopa se naziva kamatni rizik. Bavljenje kamatnim rizikom predstavlja jednu od glavnih briga finansijskih menadžera. Kratkoročni instrumenti nasuprot dugoročnim ne nose veliki kamatni rizik. Isto tako kamatni rizik ne nose ni one obveznice čijije preostali rok dospeća jednako kratak kao i njihov period držanja. Ovde treba shvatititi činjenicu da je cena na kraju perioda držanja unapred fiksirana na nivou nominalne vrednosti.Tako promena kamatnih stopa ne može imati uticaja na cenu na kraju perioda držanja tj. periodu pred samu naplatu nominalne cene obveznice po isteku njenog roka dospeća. Tada će i povrat biti jednak prinosu do dospeća, koji se poznaje u trenutku kupovine obveznice. Međutim ukoliko bi imali potrebu da obveznicu prodamo znatno pre njenog roka dospeća, suočili bi se sa kamatnim rizikom koji utice na visinu kapitalne dobiti, pa samim tim i na visinu povrata na obveznicu.

5.3.1. Rizik reinvestiranja

I kod kratkoročnih obveznica investitor može da uđe u situaciju gde je razdoblje držanja obveznice duže od preostalog roka dospeća obveznice. U ovakvoj situaciji ulagač je izložen posebnoj vrsti kamatnog rizika koji se naziva rizikom reinvestiranja. Ovaj rizik se pojavljuje, jer primanja od kratkoročnih obveznica moraju biti reinvestirana uz neizvesnu, buduću kamatnu stopu. Ukoliko dođe do pada kamatnih stopa u slučaju držanja obveznice u periodu dužem od njenog roka dospeća ulagač se izlaže gubitku. Povrat na obveznicu koji govori koliko je ulaganje bilo dobro tokom perioda držanja u posebnom slučaju izjednačava prinos do dospeća, a rekli smo da ovaj slučaj nastupa kada je period držanja obveznice jednak roku dospeća obveznice. Suprotno, obveznice čiji je rok dospeća duži od njihovog perioda držanja

21

nose kamatni rizik, gde promene kamatnih stopa dovode do kapitalnih dobitaka ili gubitaka, usled kojih dolazi do velikih razlika između povrata i prinosa po dospeću koji nam je poznat u trenutku kupovine obveznice.Kamatni rizik je posebno važan kod dugoročnih obveznica jer se na istima mogu ostvariti veliki kapitalni dobici ili gubici. Upravo iz ovog razloga za dugoročne obveznice se može reći da su vrlo hirovite i da ne predstavljaju sigurnu imovinu sa sigurnim povratom ukoliko se odlučimo za kratke periode njihovog držanja.

6. RIZIK KAMATNE STOPE I UPRAVLJANJE AKTIVOM I PASIVOM (ALM)

Upravljanje rizikom kamatne stope u bilansnim pozicijama finansijske institucije (banke), pripada odboru za upravljanje aktivom i pasivom. Osnovni pokazatelji za merenje uspešnosti upravljanja kamatnim rizikom, u slučaju neočekivanih promena u tržišnim kamatnim stopama (kako zbog promenljivih monetarnih politika većine moćnih zemalja, tako i zbog promena pozicija unutar aktive i pasive, ali i zbog povećanja bilansnih pozicija sa dužim rokom dospeća), mogu se koristiti:

a) neto – kamatni prihod (NII), koji predstavlja razliku između kamatnih prihoda i kamatnih rashoda;

b) tržišna vrednost (cena) akcija finansijske institucije (banke);

c) odnos između nove vrednosti akcija i nove vrednosti zajma (economic equity ratio).

Veoma je bitno da kod upravljanja kamatnim rizikom upravni odbor, menadžment banke i regultorna tela ne stavljaju akcenat svojih aktivnosti na iste parametre. Prevashodno se ima u vidu tretiranje kratkoročnih profita i gubitka banke i tzv. ekonomske vrednosti banke. Menadžment finansijske institucije (banke) se uglavnom usredsređuje na efekte promene tržišnih kamatnih stopa na kratkoročni profit i gubitak finansijske institucije (banke), a regulatorna tela na efekte na ekonomsku vrednost banke.

Prema Bazelskom komitetu (slede ga regulatorna tela), neto ekonomska vrednost banke se definiše kao razlika između promene sadašnje vrednosti stavki aktive i sadašnje vrednosti stavki pasive banke, uvećanu za neto promenu u sadašnjoj vrednosti njenih vanbilansnih pozicija, pri datoj promeni u tržišnoj kamatnoj stopi2. Međutim, ove efekte promena kamatnih stopa ima smisla posmtrati samo na dugi rok, Razlike u analizi osetljivosti od strane menadžmenta banke i regulatornog tela na kamatni rizik će biti izraženija utoliko više ako se finansijske institucije (banke) kod usklađivanja svog portfolija ne oslanjaju na utvrđivanje tržišne vrednosti instrumenata.

U idealnom slučaju krediti sa rokom dospeća dužim od godinu dana treba da budu ugovoreni po promenljivoj kamatnoj stopi. Ako finansijska institucija (banka) ima priličan portfolio

2 Bassel Committee’s consultative document on The Prudential Supervision of Netting, Market Risck, and Interest Rate Risks, April 2003.

22

hipotekarnih kredita, svi ti krediti treba da budu zaključeni po promenljivoj kamatnoj stopi. Samo neznatan deo kredita odobren na duže rokove može biti sa fiksnim kamatnim stopama.

U privrednom ambijentu sa izrazito nestabilnim kratkoročnim kamatnim stopama, FI (banke) teže da budu osetljive na kamatne stope na strani pasive, zato što stavke pasive imaju kraći rok dospeća, odnosno kod depozita se ponovo utvrđuje cena pre nego kod stavki aktive. Stoga je stepen uspešnosti poslovanja menadžmenta da uspešno upravlja pasivom, a time i troškovima mobilizacije sredstava. Takođe, u uslovima opadajućih kamatnih stopa banke će nastojati da održavaju poziciju u pogledu osetljive pasive, tj. uslediće ponovno utvrđivanje cene za stavke pasive pre nego za stavke aktive.

Banke će prilagoditi stope po kojima plaćaju kamatu deponentima na niže, u skladu sa padom tržišnih kamatnih stopa. A u uslovima rastućih tržišnih kamatnih stopa finansijske institucije (banke) će težiti da budu osetljivije na kamatne stope kod stavki aktive, jer ponovno utvrđivanje aktivnih kamatnih stopa nastupa brže. Faktički, banke pokušavaju da ostvare profit na osnovu većih kamatnih stopa koje mogu brzo biti transformisane na korisnike kredita. Posebno, instrumenti koji nisu namenjeni tržištu mogu da poseduju ugrađene dobiti i gubitke i zavisnosti od ranijih kretanja stopa. Ove dobiti ili gubici mogu da budu reflektivni tokom vremena u zaradama banke. Na primer, dugoročni kredit sa fiksnom stopom koji je nastao kada su kamatne stope bile niske i tek nedavno refundiran sa potraživanjima koja nose višu kamatnu stopu će tokom svog preostalog veka predstavljati iscrpljivanje izvora banke.

Među najvažnije standarde za upravlanje rizikom spadaju:

a) Praćenje rizika kamatne stope od strane upravnog odbora i višeg rukovodstva. Upravni odbor finansijske institucije (banke) treba da obezbedi uslove da više rukovodstvo preduzme neophodne mere u pravcu praćenja i kontrole ovih rizika, prema usvojenim politikama i strategijama. Upravni odbor bi trebalo da bude redovno informsan o izloženosti banke riziku kamatne stope, sa ciljem da proceni nadgledanje i kontrolu takvog rizika sa stanovišta efektivnog upravljanja i kamatnom stopom. Takođe, više rukovodstvo treba da obezbedi odgovarajuće politike i procedure zarad kontrole i limitiranja ovih varijabli, kao i da obezbedi resurse za vrednovanje i kontrolu rizika kamatne stope.

b) Funkcije merenja, nadgledanja i kontrole rizika. Veoma je važno da finansijske institucije (banke) imaju sisteme merenja rizika kamatne stope koji obuhvataju sve značajne izvore rizika kamatne stope i koji procenjuju efekat promene kamatne stope u skaldu sa delokrugom svih njihovih aktivnosti. Takođe, finansijske institucije (banke) treba da formiraju i nametnu operativne limite i ostale prakse koje podržavaju izloženosti na nivoima koji su u skladu sa njhovom unutrašnjom politikom. Sem toga, finansijske institucije (banke) treba da mere svoju izloženost gubicima pod stresnim tržišnim uslovima, uključujući tu i rezultate prilikom kreiranja i revizije svoje politike i limita u vezi sa rizikom kamatne stope.

c) Unutrašnje kontrole. Finansijske institucije (banke) treba da imaju adekvatne sisteme unutrašnje kontrole nad procesima upravljanja rizikom kamatne stope, a to znači da redovne

23

nezavisne procene i vrednovanja efektivnosi i gde su neophodne odgovarajuće revizije i poboljšanje unutrašnjih kontrola.

d) Informacija za supervizorske vlasti. Supervizorski organi bi trebalo da dobiju od finansijskih instiutcija (banaka) detalnje periodične informacije pomoću kojih mogu da ocenjuju nivo rizika kamatne stope. Ove informacije bi trebalo da obuhvate raspon dospeća i valuta svakog portfolija finansijske institucije (banke), uključujući tu i vanbilansne pozicije, kao i druge relevantne činioce, kao što su razlika između trgovačkih i netrgovačkih aktivnosti.

e) Adekvatnost kapitala. Finansijska institucija (banka) treba da ima u svojim knjigama iznos kapitala koji odgovara nivou preuzetog rizika kamatne stope, da bi mogla uspešno da obavlja svoje poslovne aktivnosti.

f) Objavljivanje rizika kamatne stope. Finansijske institucije (banke) treba da izdaju javno saopštenje o nivou rizika kamatne stope sa kojim su suočene i odgovarajućim politikama za njegovo upravljanje.

g) Supervizorsko tretiranje rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi. Supervizorski organi treba da procene da li interni bankarski sistemi merenja adekvatno obuhvataju rizik kamatne stope u njihovom knjgovodstvu bankarskih bilansnih pozicija. Ako ne finansijska institucija (banka) mora da kreira sistem po zahtevnom standardu. Stoga, riziku kamatne stope u različitim finansijskim institucijama (bankama), moraju da obezbede rezultate svojih unutrašnjih sistema merenja izrađenim u vidu pretnje ekonomskoj vrednosti, koristeći uobičajnu promenu kamatne stope. Ako supervizori utvrde da banke ne drže odgovarajući kapital u skladu sa nivoom rizika kamatne stope u knjgovostvu bankarskih bilansnih pozicija, oni bi trebalo da reaguju i izvrše korektivnu akciju, zahtevajući da finansijska institucija (banka) ili smanji svoj rizik, ili da obezbedi dodatni kapital, ili da kombinuje oba principa.

Efektivan proces upravljanja rizikom kamatne stope podrazumeva:

a) odgovarajuće politike, procedure i kontrole upravljanja rizikom kamatne stope koje moraju da budu jasno definisane i konzistentne sa prirodom i kompleksnošću aktivnosi banke;

b) odgovornost i ovlašćenja za identifikovanje potencijalnog rizika kamatne stope koji proizilazi iz novih i postojećih proizvoda ili aktivnosti, kao i uspostavljanje i održavanje sistema merenja rizika kamatne stope, formulisanje i izvršavanje strategije i utvrđivanje politke izuzeća;

c) sistem merenja rizika kamatne stope koji je u stanju da uvek identifikuje i kvantifikuje glavne izvore rizika kamatne stope na pravi način i u pravo vreme, da bi se mogle preduzeti korektivne mere;

d) sistem praćenja i izveštavanje o riziku kamatne stope u kojem će upravni odbor i drugi biti u mogućnosti da prime adekvatne izveštaje o riziku kamatne;

e) limite i kontrolu rizika kamatne stope uspostavljeni u odnosu na prirodu i iznos rizika kamatne stope koji finansijska institucija (banka) može da preuzme i

f) procedure interne kontrole i revizije gde će osoblje i određene jedinice odgvorne za praćenje i kontrolu rizika kamatne stope biti odvojeni od osoblja koje je kreiralo rizik. Na

24

primer, osoblje i organizacione jedinice mogu da budu deo funkcije interne revizije, odnosno Saglasnosti (en: Compliance), ili Funkcije upravljanja rizicima ili Tresury funkcije.

7. FAKTORI I IZVORI RIZIKA KAMATNE STOPE

Primarni tipovi rizika kamatne stope kojima su banke izložene su:

a) Rizik ponovnog uspostavljanja kamatne stope (repricing risk) – za promenljive kamatne stope aktive, obaveza i vanbilansnih pozicija banke;

b) Rizik krive prinosa – kada nepredviđene promene krive prinosa štetno utiču na prihod banke ili ekonomsku vrednost kapitala;

c) Rizik kamatne osnovice – proizilazi iz neperfektne korelacije u prilagođavanju zarađenih i plaćenih kamata na različitim instrumentima, sa manje – više sličnim karakteristikama ponovnog uspostavljanja kamatne stope;

d) Rizik ugrađenih opcija – proizilazi iz opcija ugrađenih u mnogim aktivama, obavezama i vanbilansnim portfolijima banke.

e) Rizik nesolventnosti – rezultat ili posledica prekomernih iznosa jednog ili više rizika koje je finanasijska institucija (banka) preuzela.

Faktori rizika kamatne stope:

a) Kamatna stopa- Nastojeći da odrede relevantne scenarije kamatne stope koji će biti uključeni u scenarije neto kamatnog prihoda (NKP) i ekonomske vrednosti kapitala (EKV) banke pristupaju izradi prognoza koje se odnose na kretanje krive prinosa na tržištu u kratkom roku i to na osnovu metoda razvoja odnosno kretanja kamatne stope;

b) Obim sredstava i veličina bilansnih pozicija – Banke uvek procenjuju osetljivost neto kamatnog prihoda (NKP) i ekonomske vrednosti kapitala (EVK) u odnosu na strukturu tekućeg i planiranog bilansa stanja i veličina bilansnih pozicija prema portfoliju i proizvodu;

c) Ranije otplate kredita i ranija povlačenja sredstava – Da bi izmerile i predupredile negativne efekte ovakvih dešavanja, velike banke pristupaju statističkim analizama internih istorijskih podataka;

d) Proizvodi bez utvrđenog datuma dospeća – U ovom slučaju banke pristupaju statističkim analizama internih istorijskih podataka sa ciljem da se ispita ponašanje proizvoda sa dvosmislenim dospećima tokom određenog vremena i odredi set svrsishodnih pretpostavki gledajući njihovo efektivno dospeće.

25

8. IZLOŽENOST BANKE KAMATNOM RIZIKU

KREDITORI ZAJMOTRAŽIOCI

KAMATNA STOPA

PROMENA KAMATNE STOPE

POSTOJEĆA IZLOŽENOST

PROMENLJIVA KAMATNA STOPA

↑↓

+-

-+

FIKSNA KAMATNA STOPA

↑↓

-+

+-

- ↑↓

+-

-+

Slika 6: Izloženost banke kamatnom riziku;Izvor: J. Bessis - Risk Management in Banking, 2nd ed., Willy,

Chichester, England, 2001., str. 154.

Rizik kamatne stope je nemoguće izbeći, tj. ovaj oblik rizika je nemoguće neutralizovati u poslovanju banke. Međutim, moguće je i potrebno je postići najpovoljniju izloženost kamatnom riziku skladno smernicama upravljanja aktivom i pasivom (en: assest-liability management) koji funkcioniše u banci. Upravljanje aktivom i pasivom predstavlja prvi model koji je usmeren upravljanjem kamatnim rizikom koji se pojavljuje u strukturi bilansa banaka.


EFEKAT NA BANKU REZULTAT UTICAJA

PAD kamatne stope Negativan efekat Odobreni krediti vrede manjePozitivan efekat reinvestiranja

Novoodobreni krediti vrede više

RAST kmatne stope Pozitivan cenovini efekat Odobreni krediti vrede višeNegativan efekat reinvestiranja

Novoodobreni krediti vrede manje

Slika 7: Uticaj promene kamatne stope na banku

26

U strukturi troškova banke dominira pasivna kamatna stopa koju ona plaća na pribavljene depozite i druge izvore sredstava. Iznenadno menjanje kamatnih stopa može ostaviti uticaja u poslovanju banke na visinu prikupljenih depozita i troškova njihovog pribavljanja.


EFEKAT NA BANKU

PAD kamatne stope Pre povlačenja depozitaBanke moraju da privuku nove deponente uz višukamatnu stopu ili će se suočiti sa problemomlikvidnosti

RAST kmatne stope Prevremena otplata odobrenih kreditaBanka mora da odobrava kredite po nižimkamatnim stopama

Slika 8: Uticaj promene kamatne stope na banku

Pri pojavi rasta kamatnih stopa, deponenti žele da povuku svoje depozite, pogotovo ako postoji takva ugovorena mogućnost prevremenog povlačenja depozita, kako bi ostvarili veće prihode od investiranja po većim kamatnim stopama. Banka se u tom slučaju susreće sa problemom održavanja likvidnosti. Zbog povlačenja depozita banka mora nadoknaditi povučeni iznos (kvantitativni efekt) u svom bilansu, a pri novom zaduženju plaćaće sredstva po novim, višim kamatnim stopama. U suprotnom, ako banka ne uspe da nadoknadi izgubljeni iznos sredstava, prisiljena je da smanji obim svoje aktive. U slučaju pada kamatnih stopa banci preti opasnost pokušaja prevremene otplate kredita, čime se prisiljava na odobravanje kredita po nižim kamatnim stopama.

AKTIVA PASIVA

Dugoročne HOV

80 Obaveze 90

Dugoročni krediti

20 Neto dobit

10

Ukupna aktiva

100 Ukupna pasiva

100

27

Slika 9: Ekonomski kapital banke pre promene kamatne stope

Pretpostavimo da je došlo do rasta kamatnih stopa. Porast kamatnih stopa smanjiće tržišnu vrednost dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti i dugoročnih kreditnih plasmana banke. Promena vrednosti imovine banke sa promenljivom kamatnom stopom i kraćim repcing razdobljem biće neznatna.

AKTIVA PASIVA

Dugoročne HOV

75 Obaveze 90

Dugoročni krediti

17 Neto dobit

2

Ukupna aktiva

92 Ukupna pasiva

92

Slika 10: Ekonomski kapital banke posle promene kamatne stope

Pad tržišne vrednost u aktivi banke ima za posledicu pad tržišne vrednost kapitala za 8 novčanih jedinica. Uticaj rasta kamatnih stopa posmatrano kroz knjigovodstvenu vrednost bilansa banke neće imati uticaja na vrednost kapitala.

28

Slika 11: Moguća organizacija banke sa aspekta upravljanja rizikom kamatne stope

9. UPRAVLJANJE I MERENJE RIZIKOM KAMATNE STOPE

Metode koje se korsite za merenje rizika promene kamatne stope finansijske institucije (banke) su:

a) Model ponovnog određivanja cene (model repricinga) i

b) Model prosečnog vremena vezivanja (duration).

9.1. ANALIZA GEP-a DOSPEĆA

Model repricinga ponekad se naziva model finansiranja gepa i usmeren je na učinak promene kamatnih stopa na neto kamatni prihod (NII) finansijske institucije (banke), koji je razlika između kamatnog prihoda finansijske institucije (banke) i kamatnog troška, što predstavlja profit finansijske

29

institucije (banke). S tim se uspoređuje model gepa prosečnog vremena vezivanja na osnovu tržišne vrednosti, koji inkorporira učinak promena kamatne stope na celokupnu tržišnu vrednost bilansa finansijske institucije (banke), a u krajnjem slučaju na neto vrednost ili kapital vlasnika.

U okviru gap analize (plana dospeća / ponovnog uspostavljanja kamatne stope) iskazuje se i meri aritmetička razlika i zmeđu aktive (potraživanja) osetljive na promenu kamatne stope i pasive (obaveza) osetljive na promenu kamatne stope, na nivou celokupne bankarske knjige i to u apsolutnom iznosu.

„Repricing gap“ se formira raspodeljujući kamatno osetljivu aktivu, pasivu i vanbilansne pozicije u „vremenske zone“ prema njihovom vremenu dospeća iz ugovora (ako je fiksna kamatna stopa), ili vremenu koje je preostalo do njihovog sledećeg, tj. ponovnog uspostavljanja kamatne stope (ako je promenljiva kamatna stopa).

Pozicije bez definitivnih intervala ponovnog uspostavljanja kamatne stope ili ugovorenog dospeća (na primer: depoziti po viđenju i štedni depoziti) i pozicije čije se stvarno dospeće može značajno da se razlikuje od njihovog ugovornog dospeća (na primer: stambeni krediti sa fiksnom kamatnom stopom) treba da budu svrstani u vremenske zone na bazi pređašnjeg iskustva.

Gep, koji nastaje kao razlika između kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive, treba da bude izračunat u okviru svake vremenske zone, kao i kumulativno posle svake vremenske zone.

Gep ponovnog uspostavljanja kamatne stope treba da bude računat svakog meseca i trebalo bi da ukazuje na tekuću strukturu bilansa stanja i njegove osnovne karakteristike. Banke bi trebalo da imaju sledeće vremenske raspone, tj. zone:

a) 1 mesec;

b) 1 – 3 meseca;

c) 3 – 6 meseci;

d) 6 – 12 meseci;

e) 12 – 24 meseca;

f) 2 – 3 godine;

g) 3 – 4 godine;

h) 4 – 5 godina;

i) 5 – 10 godina;

j) 10 – 20 godina;

k) preko 30 godina. Slika 12: Vremenski rasponi (zone) u bankama30

Vremenske zone Aktiva Pasiva Gep

1.Jedan dan 200 300 -100

2.Više od 1 dana do 3 meseca 300 400 -100

3.Više od 3 meseca do 6 meseca 700 850 -150

4.Više od 6 meseci do 12 meseci

900 700 200

5.Više od 1 godine do 5 godina 400 300 100

6.Više od 5 godina 100 50 50

Ukupno: 2.600 2.600 0

Aktiva i pasiva koji nisu osetljivi na promenu kamatne stope, moraju biti prikazani u posebnoj koloni unutar ovog izveštaja, tj. plana.

Gep ponovnog uspostavljanja kamatne stope je koristan, sa ciljem da se dobije gruba procena osetljivosti neto kamatnog porihoda na promene kamatne stope, primenjujući određene promene kamatne stope posebne gepove vremenske zone za koje se oni vezuju.

Slika 13: Primer GEP izveštaja

9.2. DURACIONA ANALIZA

Duracija je mera procentualne promene ekonomske vrednosti određene bilansne pozicije koja će da nastane usled male promene u nivou kamatnih stopa. Ona odražava vremenski raspored iobim tokova novca koji nastaje pre ugovorenog dospeća instrumenta. Generalno, što je duže dospeće ili datum sledeće promene cene finansijskog instrumenta i manja plaćanja koja nastaju pre dospeća (kuponska plaćanja), veća je duracija (u apsolutnoj vrednosti). Veća duracija podrazumeva da će data promena u nivou kamtnih stopa imati veći uticaj na ekonomsku vrednost date bilansne pozicije.

Ponderi bazirani na duraciji mogu da se koriste u kombinaciji sa tabelom dospeće / ponovno utvrđivanje cena, kako bi se dobila gruba aproksimacija promene u nivou tržišnih kamatnih stopa. Prosečna duracija se izračunava za pozicije koje spadaju u svaki od vremenskih raspona. Prosečna duracija se tada množi sa pretpostavljenom promenom kamatnih stopa, kako bi se izračunao ponder za svaki vremenski raspon. U pojedinim slučajevima, različiti ponderi se koriste za različite pozicije, koje se nalaze unutar određenog vremenskog raspona i

31

koji reflektuju širok spektar razlika u kuponskim stopama i dospećima (na primer: jedan ponder za aktive, a drugi ponder za obaveze). Osim toga, različite pormene kamatne stope se ponekad koriste za različite vremenske raspone, kako bi dali procenu promene u skonomskoj vrednosti banke, koja rezultira iz porcenjenih promena u kamatnim stopama.

Sa druge strane, banka može da proceni efekat promene tržišnih stopa, računajući tačno trajanje svake aktive, obaveze i vanbilansne pozicije i potom izvodeći neto poziciju banke, baziranu na tim tačnijim merenjima, umesto da primeni procenjeno prosečno trajanje pondera na sve pozicije u datom vremenskom rasponu. Ovakav čin bi eliminisao potencijalne greške koje bi mogle da nastanu prilikom grupisanja pozicija / novčanih tokova. Kao još jedna varijacija, ponderi rizika bi mogli da budu određeni za svaki vremenski raspon na bazi stvarnih procentualnih promena u tržišnim vrednostima hipotetičkih instrumenata koji proizilaze iz konkretnih predviđanja promena tržišnih stopa. Taj pristup – koji se ponekad naziva efektivnom duracijom – bi bolje obuhvatio nelinearnost kretanja cena koje proizilaze iz značajnih promena u tržišnim kamatnim stopama i na taj način bi se izbeglo značajno ograničenje duracije.

Procene koje proizilaze iz standardnog pristupa duracije, mogu da daju prihvatljivu aproksimaciju izloženosti banke promenama ekonomskoj vrednosti relativno malih banaka. Takve procene, kako bilo, generalno se fokusiraju na samo jedan oblik izloženosti riziku kamatne stope – riziku ponovnog uspostavljanja kamatne stope (repricing risk). Zbog toga, one možda ne odražavaju rizik kamatne stope koja nastaje, usled promena u odnosima između kamatnih stopa unutar datog vremenskog perioda (basis risk). Pored toga, s obzirom da takvi pristupi obično koriste prosečnu duraciju za svaki vremenski raspon, procene neće reflektovati razlike u stvarnoj osetljivosti pozicija koje mogu nastati iz razlike u stvarnoj osetljivosti pozicija koje mogu nastati iz razlika u kuponskim stopama i vremenskom rasporedu plaćanja.

Upotrebom duracije banka može da meri izloženost ekonomske vrednosti jednog instrumenta, ili portfolija finansijskih instrumenata koji se vode prema tržišnoj vrednosti. Duracija portfolija finansijskih instrumenata može da se izračuna sabirajući ponderisana prosečna dospeća svih gotovinskih tokova za svaki finansijski instrument u okviru datog portfolija. Mnoge banke upotrebljavaju duraciju kako bi izmerile i ograničile rizik, koji se odnosi na portfolio instrumenata sa fiksnom kamatnom stopom. Međutim, pored merenja ostljivosti ekonomske vrednosti stavki active i passive na promenu kamatne stope, banke često pristupaju duracionoj analizi kako bi izvršile procenu osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala banke na male promene tržišnih kamatnih stopa. Duracija kapitala se izvodi iz duracije potraživanja, obaveza i vanbilansnih stavki banke.

“Macaulay” duracija, kao najpoznatija mera, predstavlja prosečno ponderisane rokove dospeća gotovinskih tokova na pozicijama active i pasive u knjigama banke. Ovo je efektivan izraz serije gotovinskih tokova, uporediv u odnosu na hartijje od vrednosti nultog kupona (jedan gotovinski tok).

32

Modifikovana duracija, koja predstavlja transformaciju “Macaulay” duracije, može da bude upotrebljena da se izračuna promena ekonomske vrednosti kapitala koja odgovara marginalnom ili paralelnom skretanju krive prinosa. Posebno, razlika između sume promena u ekonomskoj vrednosti svih kamatno osetljivih potraživanja, obaveza i vanbilansnih stavki, izračunata upotrebljavajući pristup modifikovane duracije, obezbeđuje grubu procenu osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala usled marginalne promene kamatnih stopa.

Većina banaka danas svakog meseca izračunava “Macaulay” i Modifikovanu duraciju svojih postojećih kamatno osetljivih potraživanja (pozicija active) i kamatno osetljivih obaveza (pozicija pasive), procenjujući promenu ekonomskie vrednosti kapitala banke u slučaju promene aktuelnih tržišnih kamatnih stopa za jedan bazni poen (0.01%). Ukoliko se tržišna vrednost kapitala banke promeni za više od 10% usled promene kamatnih stopa za 100 baznih poena (1%), menadžer koji upravlja rizicima će se fokusirati na održavanje duracije kapitala, ako ona ne bi pala ispod 10$. Pođimo od pretpostavke da je kamatna stopa trenutno 10%. Primer 2:

BILANS STANJA BANKE

AKTIVA PASIVA

POZICIJA DURACIJA POZICIJA DURACIJA

100 3 90 1

10

100 100

Duracija kapitala =

Modifikovana duracija =

Duracija kapitala = (100 x 3) – (90 x 1) / 10 = 21

Modifikovana duracija = 21 / (1 + 0,1) = 19

(0,1 je povećanje 10% od postojeće kamatne stope, koja je 10% )

Usled promene kamatne stope za 1% (100 baznih poena), vrednost kapitala će se promeniti za 19% .

33

Upotrebljavajući ovu formulu, izračunali smo da je duracija kapitala 21 i da je modifikovana duracija 19. Za jedan procenat promene kamatnih stopa vrednost kapitala banke će se promeniti za 19%. Ovo je mera rizika kamatne stope banke.

Pošto smo procenili rizik kamatne stope, sledeći korak je da odlučimo da li da se zaštitimo od ovog rizika (hedžing) i kako da izvedemo ovaj hedžing, tj. koji finansijki derivate da upotrebimo. Uz sve ovo uvek je važno da se zna koliko rizika može da preuzme menadžment u okviru datih limita.

Primer 3: Duracija kapitala

Kamatna stopa 9% Kamatna stopa 10% Kamatna stopa 11%

AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA

102,7 90,8 100 90 97,3 89,2

11,9 10 8,1

102,7 102,7 100 100 97,3 97,3

Duracija aktive = 3 Duracija pasive = 1

Modifikovana duracija = 3 / (1,10) = 2,7 Modifikovana duracija = 1 / (1,10) = 0,9

0,9 x 90 = 0,8

Može se videti:

1. Da vrednost kapitala pada za 19% (sa 10 na 8,1) kada kamatna stopa raste za 1% ;2. Da vrednost kapitala raste za 19% (sa 10 na 11,9) kada kamatna stopa pada za 1% .

Primer 4: Modifikovana duracija trogodišnje obveznice (kupon 10%, prinos 12%)

34

Svrha hedžinga: zaštititi tržišnu vrednost kapitala. Hedžing instrument može biti: obveznica, svop, fjučers ili opcija. Hedžing zasnivan na duraciji je veoma jednostavan i baziran je na vrlo restriktivnim pretpostavkama:

a) Pretpostavka 1: Male promene prinosa;

b) Pretpostavka 2: Inicijalno isti prinos za sve ročnosti;

c) Pretpostavka 3: Uvek isti prinos za sve ročnosti

Primer 5: Upravljanje tržišnom vrednošću kapitala

Kamatna stopa 9% Kamatna stopa 10% Kamatna stopa 11%

AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA

102,7 90,8 100 90 97,3 89,2

0 1,9 0 0 1,9 0

10 10 10

102,7 102,7 100 100 99,2 99,2

Vrednost swap-a

-1,9

Vrednost swap-a

0

Vrednost swap-a

1,9

Duracija swap-a = 3,67

Modifikovana duracija swap-a = 3,67 / 1,1 = 3,3 ; 57,2 x 0,033 = 1,9

Ako kamatna stopa poraste na 11%, vrednost swap-a je 1,9$ ; ako kamatna stopa opadne na 9%, vrednost swap-a je -1,9$.

Vidimo da smo upotrebom kamatnog swap-a na iznos od 57,2 zaštitili tržišnu vrednost kapitala, što nam je i bila namera. Vrednost swap-a se menja za 3,3% pri svakoj promeni kamatne stope za 1%.

9.3. KONVEKSNOST

35

Napred smo posmatrali modifikovanu duraciju kao uređaj za merenje cenovne osetljivosti obveznice ili nekog drugog instrumenta u odnosu na promenu kamatnih stopa. Zaključili smo da bi modifikovana duracija mogla da bude tačna kao takva mera, samo ako je veza između cene i prinosa linearna.U praksi, veza između cene i prinosa se ilustruje krivom. Na narednoj slici stvarna veza između cene i prinosa je prikazana krivom linijom, i modifikovana duracija je prikazana pravom linijom (tangentom krive). Prava linija tangent na glavnoj krivi cena – prinos prikazuje kako modifikovana duracija postaje što se više kriva menja.

Sa ciljem da imamo ispred sebe tačnu meru osetljivosti cene finansijskog instrumenta u odnosu na promenu kamatnih stopa, moramo da imamo mogućnost da merimo savijenost krive cena – prinos, koja je poznata kao konveksnost. Ova ilustracija je primer pozitivne konveksnosti, gde modifikovana duracija podcenjuje efekat promene kamatne stope za vlasnika obveznice. Ovo znači da ako kamatne stope rastu ili padaju, upotrebom modifikovane duracije će imati efekat podcenjenosti obveznice.

cena

prinos

Slika 14: Odnos cene i prinosa

Dakle, ako želimo tačniju indikaciju cenovne osetljivosti u odnosu na promenu kamatnih stopa, moramo da pokušamo da izračunamo “najbolji izgled krive” koji simulira oblik krive što je tačnije moguće. Konveksnost nam daje meru savijenosti krive.

Konveksnost se izražava kao broj. Ako je ovaj broj pozitivan, kao što se može videti na slici, kriva je okrenuta na gore. Što je ovaj broj veći, savijenija je cena – prinos krive. Drugim rečima, što je ovaj broj veći, niži je prinos, tj. cena instrumenta više raste sa daljim padom kamatne stope. Ako je broj negativan, to znači da je konveksnost negativna. Ovo znači da će cena- prinos kriva biti inverzna u odnosu na naš prethodno navaedeni primer. Drugim rečima, kriva će biti otvorena prema dole. Cena će još uvek rasti sa smanjivanjem prinosa. Međutim, u ovom slučaju, što je niži prinos, manje cena finansijskog instrumenta raste s daljim padom kamatne stope. Negativna konveksnost je veoma retka. Na prvi pogled izračunavanje konveksnosti izgleda komplikovano, što ono u suštini i jeste. U matematičkom izrazu, modifikovna duracija je prvi diferencijal cene sa respektom na prinos i konveksnost je drugi diferencijal (i prvi diferencijal modifikovane duracije).

36

9.4. UPOTREBA KONVEKSNOSTI PRI PROCENI CENOVNE OSETLJIVOSTI

Kada izračunamo konveksnost, moramo da budemo u stanju da je upotrebimo kao aproksimaciju u smislu kako će promena prinosa da utiče na cenu finansijskog instrumenta. Ovo činimo računajući krivu “najboljeg izgleda”, koja će odražavati što je bliže moguće originalnu krivu cena – prinos.

Matematički, jednačina krive, kao što je dato u prethodnom primeru je:

y= Ax + ½ Bx2 ,

Gde su:

A i B – konstante;

y - promena cene;

x - promena prinosa.

Na ovaj način dobijamo:

Promena u ceni = (A x promena prinosa ) + (½ x B x (promena u prinosu)2 )

U većini slučajeva, A će biti negativna modifikovana duracija (koja predstavlja činjenicu da cena raste pošto prinos pada) i B će biti konveksnost. Da bi izmerili stvarnu promenu cene, vrednost za bilo koju promenu prinosa, treba da bude pomnožena sa prljavom cenom finansijskog instrumenta. Ovo nam daje:

Promena u ceni = ( - prljava cena x modifikovana duracija x promena prinosa) + ( ½ prljave cene x konveksnost x (promena prinosa) 2 )

Modifikovana duracija precenjuje promenu cene i na taj način podcenjuje vrednost obveznice polazeći od promene kamatnih stopa.

9.5. RAČUNANJE DURACIJE I KONVEKSNOSTI PORTFOLIJA

Moguće je izračunati duraciju i konveksnosti portfolija identifikujući sve pojedinačne gotovinske tokove povezane sa svim finansijskim instrumentima unutar portfolija i zatim izračunati duraciju i konveksnost na isti način kao što se to čini za obveznicu.

37

Da bi se obezbedila brza procena duracije i konveksnosti portfolija, moguće je izvesti aproksimaciju računajući duraciju i konveksnost za svaki finansijski instrument pojedinačno unutar portfolija i zatim kombinujući ih uz upotrebu sledećih formula.

Modifikovana duracija

Za računanje konveksnosti portfolija:

Konveksnost =

Ovo je veoma korisno za menadžere koji upravljaju rizikom kamatne stope, zato što su u mogućnosti da upravljaju izloženošću promene kamatne stope za ceo portfolio, na bazi pojedinačne pozicije. Na primer, u portfoliju koji se sastoji od investicija i uzajmljivanja, izloženost koja utiče na smanjenje prihoda od investicije usled pada kamatnih stopa, može biti ublažena sa smanjivanjem obaveze prema pozajmljivaču. Drugim rečima, izloženosti bivaju izvedene na neto bazi jedna prema drugoj.

10. MONTE CARLO SIMULACIJA

Monte Carlo simulacija meri moguće posledice događaja, kao što je kretanje kamatnih stopa, koje ima elemente nasumičnog odnosno slučajnog kretanja.

Simulacioni modeli, koje smo prethodno naveli, mere vrednost banke pod ograničenim brojem kamatnih scenarija. Ovakve pristupe nazivamo “određenim”, jer se mogući pravac kretanja kamatne stope unapred određuje i pod kontrolom je korisnika modela. Mada su “određeni” modeli vredni pažnje, njihove posledice zavise od scenarija kamatne stope. Ako se stvarne kamatne stope razlikuju od pretpostavki, tada rizik banke može da bude značajno različit od izmerenog rizika.

38

Rezultat Monte Carlo simulacije nije unapred predviđen i određen kao što je to slučaj kod “određenih” pristupa, jer tehnika statističkog modeliranja u slučaju ovog pristupa generiše hiljade slučajnih kretanja kamatne stope. Ova kretnja kamatne stope rezultiraju u distribuciji mogućih scenarija kamatne stope. Vrednost banke ili portfolija banke se tada procenjuje za svako od mogućih kretanja kamatne stope, dajući za rezultat sprektar mogućih vrednosti i rezultata.

11. SIMULACIONA ANALIZA

Ključna metodologija većine banaka danas, pri izračunavanju i proceni izloženosti RKSBK, je merenje osetljivosti neto kamatnog prihoda i ekonomske vrednosti kapitala u odnosu na različite pretpostavke i izvođenje simulacija u pogledu daljeg kretanja budućih kamatnih stopa.

Banke obično jednom mesečno simuliraju kretanje neto kamatnog prihoda za narednih 12 meseci pod spektrom alternativnih scenarija kretanja kamatne stope. Unutar okvira za upravljanje rizikom kamatne stope u bankama, neto kamatni prihod se definiše kao razlika izmedju ukupnog kamatnog prihoda i ukupnog kamatnog troška, koji se pojavljuje na stavkama i pozicijama bankarske knjige. Izračunati neto kamatni prihod, pod svakim kamatnim scenarijem mora da bude upoređen i procenjen, prema baznom scenariju neto kamatnog prihoda.

Za potrebe simulacije neto kamatnog prihoda i analize osetljivosti, banke razvijaju posebno dva poslovna scenarija, koji se razmatraju u okviu normalnog poslovnog okruženja :

a) Scenario ustaljenog poslovanja: unutar perioda za koji se vrši modeliranje, stanja aktive i pasive ostaju nepromenjena na nivoima datuma izvestavanja;

b) Scenario budžetiranog poslovanja: bilansi na kraju godine (po proizvodu i portfoliju) odražavaju respektivne brojke u budžetu banke. Za preostalo vreme unutar perioda za koji se vrši modeliranje (na primer između kraja godine i sledećih 12 meseci) ovi novi bilansi, tj. stanja ostaju konstantna na utvrđenom nivou (određenom u budžetu).

U nastojanju da mere svoju izloženost na dugoročne efekte promene kamatne stope, banke obično jednom mesečno računaju osetljivost EVE na spektar alternativnih scenarija kretanja kamatnih stopa. Ekonomska vrednost kapitala je sadašnja vrednost bančinih očekivanih neto gotovinskih tokova koji nastaju na bazi postojećih bilansnih pozicija i banka ih definiše kao očekivane gotovinske tokove na potraživanjima, minus očekivani gotovinski tokovi na obavezama, plus očekivani gotovinski tokovi na vanbilasnim pozicima. Izračunata ekonomska vrednost kapitala pod svakim scenarijom se poredi i procenjuje prema ekonomskoj vrdnosti kapitala u okviru baznog scenarija.

39

Kada je reč o analizi ekonomske vrednosti kapitala (EKV), tekući poslovni scenarijo ne pretpostavlja nove iznose sredstava (samo se postojeća stanja uzimaju u račun).

Što se tiče scenarija osetljivosti neto kamatnog prihoda i ekonomske vrednosti kapitala i izračunavanja potencijalnog udara na ove varijable, banke obično koriste sledeće scenarije kretanja kamatne stope:

a) Bazni scenario: Kriva prinosa ostaje konstanta na nivou datuma izveštavanja, tokom perioda modeliranja;

b) Scenario najbolje procene: Koristeći se makroekonomskim podacima i modelima kretanja kamatnih stopa, kriva prinosa se predviđa za svaki mesec perioda modeliranja i održava menadžmentovu najbolju procenu, posmatrajući kretanje kamatnih stopa.

c) Scenario primenjene terminske kamatne stope: Za svaki mesec tokom perioda modeliranja, buduća kriva prinosa je ona „primenjena„ kao tekuća kriva prinosa pretpostavljajući da nema prilike za arbitražom.

d) Scenario paralelnog skretanja krive ptrinosa: Kriva prinosa se odmah skreće za + / - 50; + / - 100 i + / - 200 baznih poena i posle toga ostaje nepromenjena tokom perioda modeliranja.

e) Scenario strmog kretanja kamatne stope: Nagib krive prinosa raste odmah za + 100 baznih poena za rok između 3 meseca i 5 godina i za + 200 baznih poena za rok koji prelazi 5 godina. Za vreme ispod 3 meseca ne menjaju se niti nivo, niti nagib krive.

f) Scenario ravnog kretanja kamatne stope: Nagib krive prinosa raste odmah za + 200 baznih poena za rok između 3 meseca i za + 100 baznih poena za rok između 3 meseca i 5 godina. Za rok koji prelazi 5 godina ne menjaju se niti nivo, niti nagib krive prinosa. Nova kriva prinosa ostaje nepromenjena tokom perioda modeliranja.

40

Slika 15: Šema modela kompjuterske simulacije3

12. STRES TESTIRANJE

Sistem merenja rizika takođe treba da podrži svrsishodnu ocenu efekta poslovanja banke u stresnim uslovima i situacijma. Testiranje poslovanja i same banke u stresnim okolnostima treba da je tako projektovano, da obezbedi informacije o vrstama uslova u kojima su strategije i pozicije banke najviše podložne gubituku i trebalo bi da bude napravljeno prema karakteristikama rizika banke. Mogući scenariji stresnih okolnosti mogu da uključe nagle promene u opštem nivou kamatnih stopa, promene u odnosima između ključnih tržišnih stopa (rizik kamatne osnovice), promene u nagibu i obliku krive prinosa (rizik krive prinosa), promene u likvidnosti ključnih finansijskih tržišta ili promene u promeljivosti tržišnih stopa.

Mogući scenariji stres testiranja uključuju:

a) istorijske scenarije;

b) promene u opštem nivou kamatnih stopa usled promene prinosa za 200 baznih poena;

c) promene u odnosima između ključnih tržišnih kamatnih stopa (en: basis risk);

d) promene kamtatnih stopa unutar jedne vremenske zone prema drugim različitim nivoima (en: yeild curve risk);

e) promena u likvidnosti ključnih finansijskih tržišta usled volatilnosti kamatnih stopa;

f) promena ključnih poslovnih pretpostavki i parametara, kao što su korelacija izmedju euro kamatnih stopa i kamatnih stopa u zemlji.

Pored toga, scenariji stresnih okolnosti treba da obuhvate slučajeve u kojima se narušavaju ključne pretopostavke poslovanja i ključni prarametri. Testiranje pretpostvaki u stresnim okolnostima, korišćenih za nelikvidne instrumente i instrumente sa neizvesnim ugovorinim dospećima je posebno važno za razumevanje rizičnog profila banke. U upravljanju testovima sa stresnim okolnostima, posebno treba da se obrati pažnja na instrumente ili tržište gde postoji koncentracija izloženosti, s obzirom da se takve pozicije mogu teže likvidirati ili normalizovati u stresnim situacijama.

Banke treba da pored izvesnih događaja razmotre i scenarije “ekstremnih slučajeva”. Rukovodstvo i upravni odbor treba periodično da ocenjuju koncept i rezlutate takvih testova, kao i da obezbede odgovarajuće planove u slučaju nastanka nepredviđenih pojava. Pored 3 Thomas A. Farin: Programs to Assist Individual Managers in Information Management and Desision Making; The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Homewood, Illinois, 1988. god., str. 349.

41

toga, stres testiranje koje se odnosi na RKSBK mora da bude uključeno u širi koncept stres testiranja koje se odnosi na ICAAP.

13. TESTIRANJE DOBIJENIH REZULTATA (BACK TEST)

Banke moraju da ocenjuju efektivnost merenja rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi. U tom smislu, veoma je važno da se u određenim vremenskim razmacima porede predviđena kretanja kamatnih stopa (i osetljovosti NKP i EVK na ovo kretanje), sa stvarno nastalim promenama na neto kamatnom prihodu banke i ekonomskoj vrednosti kapitala banke posle promene kamatnih stopa.

Veliki broj banaka primenjuje “back testing‘’ metodologiju inputa, pretpostaviki i mera u modelima merenja RKSBK i to najmanje jednom godišnje, sa namerom da oceni njihovu validnost, relavantnost i konzistetnost, kako bi se na vreme ispravile moguće greške ili loše pretpostavke.

Ponovno testiranje ima svoju težinu s obzirom da su rezultati ovog testiranja veoma važni za kalibraciju modela, limitiranje subjektivnosti metodologije i kao podrška vitalnosti kalkulacija.

14. KONTROLA I MONITORING RIZIKA PROMENE KAMATNE STOPE

Banke najčešće koriste sledeću metriku prilikom kalkulisanja i monitoringa RKSBK na mesečnoj osnovi:

a) Promene u NKP i EVK, kao rezultat respektivnih simulacija i to unutar kamatnih scenarija definisanih politikom upravljanja RKSBK banke;

b) Periodični i kumulativni gep ponovonog uspostavljanja kamatne stope za svaku zonu i to za : 1) domaću valutu, 2) sve druge izloženosti u stranoj valuti;

c) Odnos između kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive za svaku vremensku zonu i kumulativno;

d) Macualay i Modifikovanu duraciju stavki active i pasive;

e) Duracioni gep i osetljivost EVK na premenu kamatne stope za 1 bazni poen;

f) Istorijsko kretanje ranijih otplata po hipotekarnim kreditima;

42

g) Odnos: kumulativni gep ponovnovnog uspostavljanja kamatnih stopa / kamatno osetljiva aktiva;

h) Odnos: kumulativni gep ponovnog uspostavljanja kamatnih stopa / kapital.

15. LIMITI

Cilj upravljanja rizikom kamatne stope je da se zadrži izloženosti banke rizku kamatne stope u okviru sopstevenih parametara, kroz niz mogućih promena kamatnih stopa.

Sistemi uspostavljanja limita za rizik kamatne stope i pravila o preuzimanju rizika jesu sredstva za postizanje tog cilja. Takav sistem treba da postavi granice za nivo rizika kamatne stope banke i gde je nephodno, takođe omogući dodeljivanje limita pojedinim portfolijima, aktivnostima ili poslovnim jedinicama. Sistemi određivanja limita, takođe treba da obezbede da pozicije koje prevazilaze unapred predviđene nivoe, odmah pridobiju pažnju menadžmenta. Odgovarajući sistem ograničavanja treba da omogući menadžmentu da kontroliše izloženost riziku kamatne stope, inicira razmenu mišljenaja o šansama i rizicima i da nadgleda trenutno preuzimanje rizika u poređenju sa predviđenim tolerancijama rizika. Bankarski limiti treba da su usklađeni sa njihovim opštim prisupom merenja rizika kamatne stope.

Ukupne limite rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi, koji jasno izražavaju veličinu rizuika kamatne stope prihvatljovog za banku, treba da odobri upravni odbor i da ih povremeno proveri. Takvi limiti, treba da su u skladu sa:

a) strategijom upravljanja rizika;

b) regulatornim zahtevima i limitima;

c) tekućim i planiranim koeficijentom adekvatnosti kapitala;

d) tekućim planiranim nivoom prihoda;

e) veličinom, složenošću i likvidnošću banke;

f) kao i njenom sposobnosti merenja i uplavljanja rizikom.

Zavisno od prirode poslovanja banke i njene razvijenosti, ograničenja mogu da se odrede za individulane poslovne jedinice, portfolije, tipove instrumenata ili specifične insturmente. Nivo detalja limita rizika treba da odražava karakteristike poslova držanja banke, uključujući različite izvore rizka kamatne stope kojima je banka izložena.

Vise rukovodstvo treba bez odlaganja da se upozna sa prekoračenjem limita. Treba da postoji jasna politika u vezi sa tim, na koji način će viši menadžment da bude obavešten i šta će oni

43

da preduzimaju u datom slučaju. Posebno je važno, da li su ograničenja apsolutna u smislu da nikada ne smeju da se prevaziđu ili da mogu da se prevaziđu, ali pod određenim, jasno opisanim okolnostima i da li prekoračenja limita mogu da se tolerišu za katak period vremena.

U skladu sa tim, relativna konzervativnost biranih limita može da bude značajan faktor. Nezavnisno od njihovog nivoa grupisanja, limiti treba da su saglasni sa opštim bankarskim pristupom merenja rizika kamatne stope i da uzmu u obzir potencijalni uticaj promena tržišnih kamatnih stopa na neto kamatni prihod i ekonomsku vrednost akcijskog kapitala banke. Iz perpsektive zarade, banke treba da utvrde limite varijabilnosti neto prihoda kao i neto kamatnog prihoda, da bi se potpuno procenili doprinosi nekamatnog prihoda izloženosti banke riziku kamatne stope. Takvi limiti obično određuju prihvatljive nove promeljivosti zarade, pod određenim scenarijima kamatne stope.

Forma limita za reagovanje na efekte stope na ekonomsku vrednost akcijskog kapitala banke treba da je u skladu sa veličinom i složenošću njenih osnovnih pozicija. Za banke koje se bave tradicionalinim bankarskim aktivnostima i koje imaju u posedu mali broj dugoročnih instrumenata, opcija, instrumenata sa ugrađenim opcijama ili drugih instrumenata čija vrednost može suštinski da se promeni pod uticajem promena tržišnih kamatnih stopa, relativno jednostavni limiti takvih držanja mogu da budu zadovoljavajući. Za složenije banke mogu da budu neophodni detaljniji sistemi limita prihvatljivih promena procenjene ekonomske vrednosti akcijskog kapitala banke.

Limiti rizika kamatne stope mogu da budu prilagođeni različitim promenam tržišnih kamatnih stopa, poput manjeg ili većeg rasta ili pada. Promena stope korišćene u razvoju limita treba da obuhvate smislene ekstremne situacije, uzimajući u obzir istorijske promene stope i vreme neophodno za menadžment da odreaguje na izloženost.

Limiti takođe mogu da budu zasnovani na merenjima dobijenim iz osnovne statističke distribucije kamatnih stopa, poput tehnike zarade kroz rizik ili povećanje ekonomske vrednosti banke kroz rizik. Štaviše, određeni scenariji treba da uzmu u obzir kompletan niz mogućih izvora rizika kamatne stopa za banku uključujući greške, krivu prinosa, rizike kamatne osnovice i opcije. Jednostvani scenariji koji koriste paralelne promene kamatnih stopa mogu da budu nedovpljni da identifikuju takve rizike.

16. STRATEGIJE ZAŠTITE OD KAMATNOG RIZIKA

Kao osnovnu strategiju zaštite od kamatnog rizika banke koriste reviziju kamatnih stopa u određenim intervalima koji su unapred utvrđeni i najčešće iznose od tri do šest meseci. Posebno je važno da banke proveravaju kamatne stope na zajmove sa dužim rokovima kako bi se što više smanjio debalans između kamatne stope na plasmane i kamatne stope na izvore sredstava. Na osnovu strategije zaštite od kamatnog rizika određuje se i visina kamatne

44

izloženosti neke banke. Ukoliko banka želi da smanji izloženost riziku kamatne stope ona se odlučuje za strategiju averzije prema riziku. Nasuprot ovom pristupu, prilikom agresivnog pristupa banka svoju strategiju zaštite od kamatnog rizika formira na osnovu procene budućeg kretanja kamatne stope na tržištu. Da bi upravljale kamatnim rizicima, za banke je najbitniji permanentni monitoring u pogledu kamatne strukture instrumenta na strani aktive i pasive bilansa.

Primer 6: UniCredit banka - jedinstveni finansijski proizvodi na bankarskom tržištu Srbije, namenjeni pravnim licima.

Zamena kamatnih stopa (Interest Rate Swap - IRS) je osmišljena tako da na najjednostavniji način zaštiti preduzeća od kamatnog rizika, odnosno negativnog kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu. Korisnici IRS-a imaju mogućnost da varijabilne kamatne stope proistekle iz obaveza prema kreditorima, tj. bankama, drugim pravnim licima ili majkama kompanijama, koje su vezane za kretanje Euribor-a ili CHF Libor-a, zamene jednom fiksnom kamatnom stopom.

Da bi se pravna lica zaštitila od kamatnog rizika korišćenjem IRS-a, nije neophodno da budu klijenti UniCredit Banke, odnosno da prebace svoje kreditne obaveze u ovu banku.

Kamatna opcija (CAP) omogućava korisniku kredita vezanog za varijabilnu kamatnu stopu (Euribor ili Libor) da fiksira maksimalnu kamatnu stopu koju će efektivno plaćati umesto varijabilne kamatne stope.

Primer 7: Kupovinom kamatne opcije od 3% preduzeću se garatuje da će po osnovu već odobrenog kredita umesto Euribor-a plaćati maksimalno 3%.

45

Izvor: http://www.unicreditbank.rs

16.1. INSTRUMENTI ZAŠTITE OD RIZIKA KAMATNE STOPE

Po utvrđivanju GAP-a osetljivosti bilansa banke na rizik promena kamatne stope, treba koristiti odgovarajuće instrumente za regulisanje i relativizaciju rizika odnosno za zaštitu od rizika promene kamatne stope. Najpoznatiji su tzv. hedžing metodi, koji predstavljaju inovativna rešenja za zaštitu banke od izloženosti riziku usled promene kamatne stope. Sa njima se posluje na spot (promptnom) i forvard (terminskom) tržištu.

Spot tržište podrazumeva obavljanje transakcije u roku od dva dana, dok forvard podrazumeva transakciju na određeni dan u budućem periodu.

Hedžing (en: Hedging) znači zaštitu ili ograđivanje, a u ovom kontekstu relativizacija rizika kamatne stope podrazumeva pokrivanje rizika suprotnom poslovnom operacijom. Koncept hedžinga podrazumeva sopstvenu zaštitu od gubitaka protiv težnim odnosno kontra bilansnim transakcijama. Najčešće korišćeni hedžing instrumenti za zaštitu bilansa od rizika neočekivanih promena visine tržišnih kamatnih stopa su:

a) fjučersi;b) svopovi;

c) opcije.

(a) Fjučersi (en: Futures), finansijski ili fjučersi kamatne stope uvedeni su u promet u 1976. godini u SAD. Koriste se tamo gde za njih postoji tržište. Poslovanje finansijskim fjučersima vrši se preko zaključivanja fjučers ugovora.

Fjučers ugovor je jednostavno jedan ugovor za kupovinu ili prodaju nečeg u budućnosti. Fjučers ugovori imaju četiri prepoznatljive karakteristike: oni su obavezujući ugovori (opcije nisu); standardizovani, respektujući kvalitet, stepen, datum i mesto; visoko likvidni; to su ugovori sa klirinškom (obračunskom) korporacijom. Ova poslednja karakteristika fjučers ugovora znači da je druga strana u ugovoru uvek klirinška korporacija, koja obezbeđuje sigurnost, likvidnost i lakoću pregovaranja. Fjučers ugovori za hartije od vrednosti predstavljaju obavezu kupovine ili prodaje tih hartija od vrednosti u određenom vremenu u

46

http://www.unicreditbank.rs/

budućnosti po određenoj ceni. Banka može zaštititi svoj portfolio hartija od vrednosti prodajom hartija od vrednosti, ako postoji tržište za takve hartije od vrednosti. Ako kamatne stope tada porastu, cena hartija od vrednosti u portfoliju će pasti, ali gubitak će biti kompenzovan prodajom (isporučivanjem) hartija po ceni određenoj u fjučers ugovoru ili ponovnom kupovinom fjučersa po nižoj ceni. Jednostavno, ako kamatne stope padnu, cene hartija u portfoliju banke će porasti, a dobitak će biti eliminisan gubitkom na fjučersu.

(b) Kamatni svop (en: Interest Rate Swap) je ugovor kojem su dve ugovorne sttrane saglasne da međusobno razmene kamatna plaćanja različitog karaktera, koja se baziraju na nacionalnoj glavnici, dakle iznosu duga koji se nikada ne menja. Postoje tri tipa kamatnog svopa: kupon svopovi ili menjanje fiksih stopa za promenljive instumente u istoj valuti; bazični svopovi ili menjanje promenljive kamatne stope za promenljive kamatne stope u istoj valuti; unakrsni valutni kamatni svop koji uključuje menjanje instrumenata fiksne kamatne stope u jednoj valuti za promenljive stope u drugoj valuti.

(c) Opcije (en: Options) daju imaocu pravo da kupi odnosno proda hartiju od vrednosti (ne i obavezu) u okviru određenog vremenskog intervala po određenoj ceni. Opcija je dakle ugovorom preneto pravo sa prodavca na njegovog novog vlasnika - kupca da kupi (en: Call) ili da proda (en: Put) određenu hartiju od vrednosti po ugovorenoj kamatnoj stopi u okviru određenog vremenskog perioda ili na određeni dan.

Slika 16: Prava i obaveze Call i Put opcija

Prodavac opcije se obavezuje da proda (ako je kupac kupio call opciju) odnosno da kupi (ako je kupac kupio put opciju) po ugovorenoj kamatnoj stopi, ako se kupac odluči da realizuje svoje pravo, odnosno opciju po prema ugovoru. Pošto imaocu (en: holder) opcija daje to pravo, opcija može isteći i nikada ne bi mogla biti iskorišćena. Da to ne bi bilo prepušteno slučaju, vlasnik mora da plati premiju i obavezuje se da to učini ako imalac izvrši opciju.

Hedžing sa put i call opcijama je važna kupovina osiguranja da bi se zaštitila banka od promena kamatne stope u pojedinim pravcima, ali i ostavila mogućnost za potencijalnu korist od drugih pravaca kretanja.

17. ZAKLJUČAK

Jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka pa sve do današnjih dana, je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka. Pošto je poslovanje banaka uvek

47

sadržavalo u manjoj ili većoj meri rizik, a sa porastom konkurencije u finansijskim uslugama, poslovanje banaka postaje sve više rizično, sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke.Kamatni rizik je jedan od najvećih i najopasnijih rizika kojem je banka izložena. Kada dođe do promene kamatnih stopa, prihodi banke, pre svega prihodi po osnovu kredita i hartije od vrednosti, pretrpe značajne promene. Takođe, dolazi do značajnih promena u izvorima banke, naročito kod depozita banke. Promena kamatnih stopa menja vrednost aktive i pasive, menja se neto vrednost banke i vrednost investicija banke. Promene kamatnih stopa utiču na bilans stanja, bilans uspeha i akcijski kapital banke i druge finansijske kompanije. Menadžment banke ne može ni na koji način da utiče i kontroliše nivo kamatnih stopa, niti na očekivane tendencije kretanja kamata. Visinu kamatne stope i promene kretanja kamatnih stopa odrenuje finansijsko tržište. Na finansijskom tržištu se susreću oni koji nude sredstva i oni kojima su sredstva potrebna. Odnos ponude i tražnje sredstava na finansijkom tržištu odrenuje cenu sredstava. Kamata predstavlja cenu novca kao robe. Kamata ustvari predstavlja cenu korišćenja tuđih resursa na finansijskom tržištu. Visina kamatne stope odrenena je stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme korišćenja. Stopa korisnosti kapitala uvek je veća u sadašnjem nego u budućem vremenu. To je osnov razlike sadašnje i buduće potrošnje. Na osnovu toga formira se koncept sadašnje vrednosti kamatne stope.Rizičnost je suštinska odluka bankarske aktivnosti u tržišnim uslovima privređivanja, čemu je podređena celokupna poslovna strategija i organizacija banke. Prema tome, ukazivanje ne samo na metode i postupke upravljanja rizikom u bankarskim poslovima, odnosno, kako se to radi u savremenim bankama razvijene tržišne privrede, sa posebnim akcentom na upravljanje bazičnim portfolio rizicima (kamatni, kreditni, rizik likvidnosti), kao i kompletnu vertikalnu povezanost procesa, može biti od velike važnosti za naše banke sada u uslovima tranzicije, jer se nalaze na prekretnici načina vođenja poslovne politike banke i pojedinih bankarski poslova u slobodnijem delovanju tržišta. Promene u regulaciji bankarskog poslovanja su česte, kao rezultat promena u opštim privrednim kretanjima. Banke u takvim uslovima su izložene dejstvu mnogobrojnih rizika, što zahteva strategijski pristup u poslovanju. To znači, da banke moraju imati viziju sopstvenog razvoja i brzo donositi poslovne odluke.

Opstanak, profitabilnost u poslovanju i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova sa sve većim znanjem i veštinom upravljanja rizikom i sposobnošću preuzimanja na sebe većih rizika, tj. ulazak u poslove sa visokim rizicima i istovremeno, sposobnost za sprečavanje da do rizika ne dođe putem otkrivanja ranih simptoma rizika, kao i sposobnost smanjenja gubitka, ako do njih dođe, zahtevaju visok nivo kvaliteta menadžment tima za upravljanje bankom, koji danas postaje ključni faktor uspeha svake banke.

LITERATURA

48

1. Bassel Committee’s consultative document on The Prudential Supervision of Netting, Market Risck, and Interest Rate Risks, April 2003.

2. J. Bessis, Risk Management in Banking, 2nd ed., Willy, Chichester, England, 2001., str. 154.

3. Jednak prof. dr. Jovo, Ekonomija, Beogradska poslovna škola, 2008. god., Beograd.

4. Jednak prof. dr. Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, 2009. god., Beograd.

5. Joseph F. Sinkez Jr., Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. god.,str.237.

6. Službeni glasnik Republike Srbije, www.slglasnik.com

7. www.kamatica.com

8. www.nbs.rs

9. www.unicreditbank.com

10. www.wikipedia.org

49

http://www.wikipedia.org/

http://www.unicreditbank.com/

http://www.nbs.rs/

http://www.kamatica.com/

http://www.slglasnik.com/

Documents

Rizik Kamatne stope