seminarski iz geodezije.doc

OBELEŽAVANJE PRAVACA NA TERENU

DRZAVNI UNIVERZITET STATE UNIVERSITY OFU NOVOM PAZARU NOVI PAZAR

UL.VUKA KARADZIĆA BB, 36000 NOVI PAZAR, [email protected] [email protected]

web address: www.np.ac.rsBroj telefona: +381 20 317 754

DRUGI SEMINARSKI RADGEODEZIJA


DEPARTMAN ZA TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE NAUKEODSEK: GRADJEVINARSTVO

STUDENT: MENTOR:

ARBEN LJAJIĆ Mr.Sc NAZIM MANIĆ BROJ INDEKSA: 08-005/10

NOVI PAZAR26.2.2011

SADRŽAJ:

0

http://www.np.ac.rs/

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]


REZIME......................................................................................................................2

OBELEŽAVANJE PRAVACA NA TERENU............ ..............................................3

OBELEŽAVANJE PRAVCA KADA SE KRAJNJE TACKE PRAVCA

MEDJUSOBNO DOGLEDAJU.................................................................................3

OBELEŽAVANJE PRAVCA KADA SE KRAJNJE TAČKE PRAVCA

MEDJUSOBOM NE DOGLEDAJU..........................................................................5

PRODUŽENJE PRAVCA...........................................................................................9

LITERATURA...........................................................................................................10

REZIME

1


Cilj ovog seminarskog rada je ukratko objašnjenje osnovnih postupaka obeležavanja pravaca na terenu kao i značaj i primena u gradjevinarstvu i izradi mnogih gradjevinskih objekata.Taj rad naizgled izgleda prosto ali u praksi to moze stvoriti velike probleme pa je taj problem potrebno dobro upoznati .


2


Kod prenošenja projekta na teren ,njegovog obeležavanja ,definisanja njegov položaja u prostoru ili izvodjenja raznih tehničkih objekata,dolazi do potrebe umetanja niza medjutačaka na nekom pravcu,čije su kranje tačke obeležene na terenu.Obeležavanje pravca predstavlja taj postupak umetanja tih tačaka na potrebnim mestima duć datog pravca.Na prvi pogled to izgleda veoma jednostavno ali ponekad to može biti veoma delikatan rad.U zavisnosti od terenskih uslova dužine pravaca koje treba obeležiti,dogledanja krajnjih tačaka kao i vrsta prepreka koje treba savladati i zaobići,kod obeležavanja pravaca uglavnom mogu nastupiti dva slučaja:-kada se tačke datog pravca dogledaju -kada se tačke datog pravca ne dogledaju

OBELEŽAVANJE PRAVCA KADA SE KRAJNJE TAČKE MEDJU SOBOM DOGLEDAJU

U zavisnosti od potrebne tačnosti sa kojom trebamo obeležiti potreban broj medjutačaka na datom pravcu ,zavisiće i to koje ćemo metode i pribor upotrebiti za obeležavanje datih tačaka.Obeležavanje se uglavnom izvodi na sledeće načine:

- Pomoću znački koje se uteruju u pravac oka:

Ovaj način je najgrublji i najednostavniji,a primenjuje se kod kraćih(do 100 metara) pravaca.Tačnost koja se pri tome može očekivati zavisi od uvežbanosti lica koje radi,a kreće se od 1 do 2 dm.

Slika 1. Picture 1.

-Pomoću duplo ukrštenih prizmi:

3


Ovaj način uterivanja medjutačaka u pravcu neke duži,čije su krajnje tačke signalisane vertikalno postavljenim značkama,veoma je jednostavan i brz i daje daleko veću tačnost od prethodnog načina.Primenjuje se uglavnom kod ravničarskih terena,kratkih pravaca kada se ne može stati teodolitom na krajnjim tačkama datog pravca i kada se ne zahteva velika preciznost u odredjivanju medjutačaka.Tehnika rada se satoji u sledećem :stane se sa duplo ukrštenom prizmom i viskom okačenim o tu prizmu u blizini mesta gde treba obeležiti tačku T na pravcu AB pa se kreće upravno na pravac AB napred ka tački T1 ili nazad ka tački T2 sve dok se ne postigne da se likovi značaka postavljnenih u tačkama A i B ne poklope.Zatim se viskom zabeleži ovo mesto koje označava položaj tačke T u pravcu linije AB.

Slika 2. Picture 2.

Obeležavanje upravne pomoću prizme

Slika 3. Picture 3.

-Pomoću teodolita:

4


Obeležavanje pravaca je najtačnije pomoću teodolita,i najviše se koriszi naročito kod strmih terena i dugačkih pravaca.Jedino se mora imati na umu da se uvek mora upotrebljavati retifikovani teodolit sa dobrom optikom.U zavisnosti od dužine pravca ,terenskih uslova i potreben tačnosti upotrebiće se i odgovarajući pribor za signalisanje tačaka i obeležavanje tačaka na pravcu.Kod kratkih pravaca obavezno vizirati neki tanki predmet,(ekser ,olovka...).Kod preciznijeg merenja obavezno obeležavanje medjutačaka na pravcu kao i kod strmih vizura izvoditi iz oba polozaja durbina.Tehnika rada je sledeća:Na jednoj od kranjih tačaka centriše se teodolit pa se navizira na drugu kranju tačku na datom pravcu.Zatim se na željenim mestima u tom pravcu,polazeći od instrumenta ka drugom kraju pravca,izvrši uterivanje signala te potom na tom mestu pobije kolac,obeleživši pri tom na gornjoj površini kolca ekserom tačno mesto gde pogadja vizura.Zatim se to isto uradi u drugom položaju durbina.Ako se pojavi razlika pri za definitivne položaje traženih tačaka,pri njihovom obeležavanju ,u oba položaja durbina uzima se sredjna vrednost.

OBELEŽAVANJE TAČAKA KADA SE KRANJE TAČKE PRAVCA MEDJU SOBOM NE DOGLEDAJU

Kod obeležavanja pravaca može se često javiti potreba za obeležavanjem tačaka,koje će se nalaziti tačno na pravcu a čije se kranje tačke na terenu na neki način obeležene ali se medjusobno ne dogledaju,usled raznih prepreka na terenu.U ovom slučaju obeležavanje može biti komplikovano a pogotovo kada to treba precizno obaviti.Ovo je potrebno zbog toga što i male greške učinjene pri obeležavanju mogu dovesti do ogromnih materijalnih izdataka(kod tunela,raznih vrsta kanala,žičara).Kod ovakvih slučajeva treba da se na datom pravcu obeleži neophodan broj tačaka,ali da su na takvim mestima da se medjusobom dogledaju.S obzirom da se u praksi mogu javaiti različiti slučajevi mi ćemo pokazati nekoliko primera koji se najčešće mogu pojaviti u praksi.

-Primer 1:

Najprostiji i najbrži način jeste obeležavanje pomoću znački,ali ne i mnogo precizan.Ovaj način je pogodan kada na datom pravcu mogu pronaći mesto sa koga se mogu videti obe kranje tačke datog pravca,tačke A i B.Potom se postave vertikalno značke u tačkama C i D kao i na kranjim tačkama pravca A i B.Zatim se vrši sukcesivno uterivanje značaka C i D u pravac pomoću krajnjih tačaka.Na primer pomoću značke A i C utera se u pravac AC značka D1 a potom u pravac BD1 značka C1 i td.i ta operacija se ponavlja sve dok se ne postigne da gledajući iz tačke C značka u D leži na pravcu AC,a gledajući iz tačke D značka C leži u pravcu DB.

5


Slika 4. Picture 4.Tačnost ovog postupka zavisi od dužine pravca AB,stručnosti lica ali nikad ne prelazi granicu od ±0,1 m.

-Primer 2:

Kod ovog primera odredjivanje potrebne medjutačke na datom pravcu se izvodi pomoću teodolita Metodom postupnog približavanja .prvo se u sredini pravca AB,izabere pomoćna tačka Tp i na ovoj izmeri ugaoφ.Kako tačka Tp nije tačno na pravcu AB to će se ugao α razlikovati za neku malu veličinu δ.Pošto se radi o malom odstupanju tačke Tp od P to se radi o malom pomeranju e koje se moze sračinati na taj način sto se odrede dužine strana a i b(dovoljno je i grubo) sa plana ili optički.

Slika 5. Picture 5.

6


- Primer 3 .

Kada se prethodni postupak ne može primeniti ili se zahteva veća tačnost obeležavanja a postoji mogučnost postavljanja tačke Tp,tako da se sa iste vide obe krajnje tačke tačke pravca AB tada se izmeri zahvaćeni ugao γ sa potrebnom tačnošću i dužine strana a i b .Izmereni ugao ne bi trebao biti manji od 30 i veći od 120 stepeni.Primenom tangentne teoreme se sračunaju uglovi α i β.Znajuči te uglove polazeći od tačke A ili B,obavi se obeležavanje potrebnog broja medjutačaka na pravcu AB pošto se tehnika rada svodi na obeležavanje datog ugla i potrebnog broja tačaka na kraku tog ugla.Tačnost obeležavanja zavisiće od tačnosti merenja i prenošenja uglova.

Slika 6. Picture 6.

-Primer 4.

Ako se na pravcu AB,koji je dosta dugačak nalazi više prepreka izmedju kojih treba na pravcu obeležiti neke medjutačke ,a pri tom postoji mogućnost da se u blizini tačke A ili B postavi neka pomoćna tačka Tp koja zadooljava sledeće uslove:-da se sa nje vide tačke A i B-da je moguće sa potrebnom tačnošću izmeriti od nje do krajnjih tačaka A I B-da je na njoj moguće izmeriti ugao α koji zahvata pravac ka tačkama A i B.Tada se obeležavanje istih može obaviti sledećim postupkom:Izmeri se ugao α i obeleži se nekoliko tačaka T1,T2...Tn na pravcu Atp.Ove tačke treba tako postaviti da je sa istih moguće podići upravne ka tačkama P1, P2 ,...Pn.Potom se izmere odstojanja AT1,AT2 ,....Atn.Neka su Y1,Y2...Yn veličine upravnih od obeleženih do traženih tačaka a one se sračunaju poznatim pravilima geometrije.Znajući Njihove veličine izvodi se dizanje upravnih na tačke T1,T2....Tn pomoću teodolita ili prizme.Potom se odmere

7


horizontalne veličine ordinata na tim upravnim.Dobivši potreban broj medjutačaka koje se medjusobno dogledaju,ako je potrebno obeležiti još koju to se vrši po već poznatom postupku.

Slika 7. Picture 7.

-Primer 5:U praksi se može pojaviti problem da se rešenje ne može izvesti pomoću jedne ili dve pomoćne tačke ili se traži veća preciznost pri radu na primer kod tunela,žičara,proboja kroz gustu šumu...Tada primenjujemo koordinatnu metodu.Ona se sastoji u sledećem:Krajnje tačke datog pravca se uključe u državnu geodetsku mrežu te se što preciznije za njih odrede koordinate.Ako te tačke nije moguće uključiti u državnu geodetsku mrežu tada je najbolje izmedju njih razviti lokalnu mrežu,obično poligonometrijsku.Tada se izmere svi potrebni elementi,sračunaju koordinate svih tačaka,uključujući i tačke krajeva pravca A i B.Imajući tako koordinate krajeva pravca A i B kao i tačaka u njihovoj okolini u istom koordinatnom sistemu odrede se potrebni direkcioni uglovi a pomoću ovih i potrebni uglovi φ1, φ2... φn,ψ1, ψ2..... ψn.Potrebni uglovi će služiti kao orijentacioni uglovi pomoću kojih će se davati pravac za obeležavanje,koje se može izvoditi polazeći sa obe strane.

8


PRODUŽENJE PRAVCAPonekad se javlja potreba obeležiti izvestan broj tačaka na produžetku već obeleženog pravca.U ovom slučaju se obeležavanje odredjenog broja tačaka na zadatom pravcu izvodi putem produžetka pravca,definisanog tim tačkama.Medjutim kada je to moguće treba izbegavati obeležavanja pravca putem produžetka pravca.Produženje pravca može se izvoditi grubo-pomoću značaka i preciznije pomoću teodolita.Kod grubog produženja suština je signalisanje krajnjih tačaka A i B,a zatim postavljanjem u blizini željenog mesta C ,koje treba da bude na produžetku pravca AB,kreće se sa značkom upravno na dati pravac iz tačke C1 ka C2,sve dok se tačka C ne bude nalazila tačno u pravcu produžetka duži AB.(slika 9).

Slika 9 Picture 9.Preciznije pomoću teodolita se može obaviti:-kada se centriše teodolit na tačku A i navizira na signal u tački B,a potom dovode likovi signala,postavljenih u traženim tačkama C,da budu u pravcu produžetka pravca AB-kada se centriše teodolit na tačku B i navizira u prvom položaju durbina na tačno postavljen signal u tački A.Potom prevodjenjem durbina u drugi položaj,obeleži se pravac vizure na potrebnom mestu.Zati,ne dirajući durbin,otkoči se alhidada i sa tim položajem durbina ponovo se navizira na signal u tački A.Sada se durbin prevede oko svoje obrtne osovine u prvi položaj i ako vizura T2 pogadja prethodno obeleženu tačku T1,tada se ona tu i obeleži.Ukoliko se pojavi razlika izmedju obeležene tačke T1 u prvom položaju i T2 u drugom položaju e,onda se za definitivan položaj tačke T,kao produžetak pravca AB,uzima se tačka na polovini rastojanja T1T2=1/2e.Radi kontrole operaciju treba ponoviti još koji put i videti da li se pri tom dobija isti položaj za tačku T.Do ove razlike,ukoliko se pojavi dolazi pri greškama pri viziranju i radu.

Slika 10 Picture 10.

9


LITERATURA1.Geodezija-Slobodan Kontić,8 izdanje,Gradjevinski Fakultet Beograd,2004

10

Documents

seminarski iz geodezije.doc