Univerzitet u Novom SaduTehniki fakultet ,,Mihajlo Pupin,, u Zrenjaninu

SEMINARSKI RADTEMA:

PREVENTIVNO ODRAVANJE AVIONA AIRBUS A320Profesor: Student:Prof. dr ivoslav Adamovi Mihalj Bakator IM 30/11

Asistent:doc. dr Ljiljana RadovanoviZrenjanin, 2015

SADRAJ1UVOD

21. TEHNIKE KARAKTERISTIKE

32. SISTEM I PROCEDURA ODRAVANJA

32.1. Alati

42.2. Rezervni delovi

52.3. Odgovornosti

62.4. Dokumentacija

92.5. Glavne take pregleda

113. POSTUPAK PREVENTIVNOG ODRAVANJA SISTEMA KISEONIKA

13ZAKLJUAK

13LITERATURA

3Slika 1. Avion Erbas (Airbus) A320

4Slika 2. Alati koji se koriste kod preventivnog odravanja aviona

5Slika 4. Sistem odgovornosti u slubama i meu zapsolenim u avio kompaniji

5Slika 3. Preventivna zamena dela krila aviona Erbas A320

7Slika 5. Deo zvanine dokumentacije koja se koristi kod preventivnog odravanja Erbas A320 aviona

8Slika 6. Avion na terminalu

9Slika 7. Kljune take aviona koji se pregledaju

11Slika 9. Komora sa kiseonikom i nain provere funkcionisanja sistema snabdevanja kiseonikom

TOC \h \z \c "Tabela"

2Tabela 1. Tehnike karakteristike aviona Erbas A320

10Tabela 2. Obrazloenje brojanih oznaka koji se javljaju na slici 7.

UVOD

Avioni predstavljaju prevozno sredstvo modernog doba. ovek je razvojem tehnologije doao do jednog ,,sna,, , da leti poput ptice, da osvoji nebo.

Prvu uspenu konstrukciju, sa realizacijom, su izveli braa Vilbur i Orvil Rajt (Wright). Na toj svojoj konstrukciji su uspeli da polete 1903. godine. To je zabeleeno kao istorijski poetak leta oveka s napravom koja se naziva avion. Razvoj se nije ovde zaustavio. Prvu znaajnu primenu i masovno korienje avion je naao krajem Prvog svetskog rata. Avioni su imali veliki uticaj na ishod Drugog svetskog rata.

Avioni danas se koriste kako u vojne tako i u civilne svrhe. Avioni kao prevozna sredstva su rasprostranjena u itavom. Gotovo da nema ni jednog trenutka mirovanja na nebu. Ljudi su povezani sa celim svetom. Otvorili su se novi horizonti. Primer znaaja aviona se ogleda u sledeem: ovek sa porodicom iz istone Evrope eli da otputuje u Australiju. Pre, dok se avioni nius koristili za prevoz, brodovi su bili glavni u prevozu meu kontinentima. Ovaj put bi trajao nekoliko meseci. Danas vremenski period koji je potreban ne prelazi dva dana. Prvi putniki avion u svetu poeo je redovan saobraaj letei preko zaliva Tampa na Floridi 1914. godine U Evropi prvi komercijalni letovi uspostavljeni su 1919. godine, neposredno po zavretku Prvog svetskog rata. Prvi putniki avioni su bili modifikovani vojni avioni. Jedan od njih bio je i "Farman golijat". Imao je kapacitet od 11 mesta. Letenje ovakvim avionima bilo je vrlo neudobno jer je u njima bilo vrlo hladno. Veliki problem predstavljale su buka i vibracija od motora. Danas, tehnologija je omoguila konstruisanje modernih letelica gde je udobnost i bezbednost na visokom nivou.Avioni su svuda oko nas. Predstavljaju deo svakodnevnice velikom broju ljudi. U letu, ,,gvozdeni letai,, su izloeni ekstremnim vremenskim uslovima i estokim faktorima koji utiu na pouzdanost aviona. Otkaz na avionu znai tragediju. Otkaz se ne sme dopustiti. Zbog toga kada avioni slete bilo veliki bilo mali, vri se preventivno odravanje i stroga kontrola elemenata i svih sastavnih delova letelice, odnosno aviona. U ovom radu dae se primer odravanja aviona. Izvrie se analiza postupka odravanja u cilju boljeg razumevanja tehnologije odravanja koja se vri u avijaciji.1. TEHNIKE KARAKTERISTIKE

U tabeli 1. date su tehnike karakteristike za avion Erbas (Aibus) A320. Tehnike karakteristike i njihovo sagledavanje omoguava izvriocu da lake vidi sa kakvim tehnkim sistemom tj. avionom ima posla. Odreeni parametri definisani tehnikim karakteristikama mogu znaajno da pomognu u toku postupka preventivnog odravanja. Proces tehnikog odravanja je skup aktivnsoti, postupak, modela i metoda koji se tokom perioda eksploatacije (korienja) sprovode i koriste na tehnikim sistemima u cilju spreavanja pojave stanja u otkazu ili radi otklanjanja pojave stanja u otkazu i nastalog otkaza. lanovi posade2Masa praznog 42600kg

Kapacitet putnika180Maks. poletna masa78000t

Prostor za noge71,81,91cmKrstarea brzina828 km/h

Teretni kapacitet37.41 m3Maks. brzina871km/h

Duina37.57mDolet5900km

Razmah krila34.10mPreena duina piste2090m

Povrina krila122.6m2Kapacitet goriva24210 litara

Ugao strele krila25oPlafon leta12000m

Visina repa11.76m

irina kabine3.70m

irina trupa3.95

Tabela 1. Tehnike karakteristike aviona Erbas A320

Postoje dve varijante A320 modela aviona: A320-100 i A320-200. Samo je 21 avion tipa A320-100 ikada proizveden; ovi avioni, koji su prvi proizvodeni, isporueni su samo Er Interu i Briti ervejzu. Erbas A320-200 ima posebno oblikovan vrh krila i povean kapacitet za gorivo u odnosu na A320-100 za povean dolet ali osim toga, razlike su minimalne. Zadnji let A320-100 aviona, kojim je upravljao Briti ervejz, obavljen je krajem 2007. godine. Tipian dolet sa 150 putnike za avion tipa A320-200 je 5.900 km. Pokreu ga dva CFMI CFM56-5 ili IAE V2500 motora sa potiskom od 113kN do 120kN.Na slici 1. dat je prikaz aviona Erbas (Airbus) A320. U daljem radu definisae se sistem odravanja aviona A320. Moe se videti da je pitanju osrednji avion koji moe prevoziti skoro 200 putnika. U svakom sluaju ovakav veliki i kompleksan tehniki sistem zahteva kompleksni sistem odravanja. Pre odravanja moraju se sagledati faktori poput pouzdanosti, raspoloivosti, trokovi odravanja, pogodnost odravanja i intenzitet otkaza odreenih delova. Pomou matematikih modela, moe se izraunati verovatnoa nastanka otkaza i stepen rizika.

Slika 1. Avion Erbas (Airbus) A3202. SISTEM I PROCEDURA ODRAVANJA 2.1. Alati

Za odravanje aviona kao i svakog drugog tehnikog sistema, potrebno je definisati alate i intrumente koje se koriste prilikom sprovoenja postupka preventivnog odravanja. Korektivno odravanje na avionima se vri na manjim elementima, iji otkaz ne znai nuno otkaz celog aviona sa aspekta mogunosti bezbednog sletanja. Na slici 2. dati su neki od alata koji se koriste kod odravanja aviona. Broj i vrsta alata je veliki. Potrebna je strunost visokog nivou da bi se mogao izvriti postupak odravanja. Stepen odgovornosti je takoe veoma visok i zbog toga je potrebno da izvrioc poseduje odgovarajue sertifikate koji potvruju da je proao kroz odgovarajuu obuku.

Slika 2. Alati koji se koriste kod preventivnog odravanja aviona

Moe se primetiti da na slici nisu istaknuti instrumenti tehnike dijagnostike. Razlog tome jeste to u avionu, u kabini pilota merni instrumenti su integrisani unutar aviona. Na taj nain se osigurava da svaki element i uticajni faktor na pouzdanost bude oitan i definisan kako bi se na odgovrajui nain sproveo postupak peventivnog odravanja. Neki od alata za odravanje su: ekii, rafcigeri, kleta, sekai, igle, kljuevi, vijci, mikrometri, testerice,turpije, burgije, alat za tehniko crtanje, ubleri.2.2. Rezervni delovi

Potrebno je definisati rezervne delove koji se koriste kod preventivne zamene delova. Veliki broj zavrtnji se izrauju od titanijuma i sa odreenim drugim elementima kako bi mogli da izdre velike vibracije i pritiske. Potrebna je stroga kontrola odakle rezervni delovi potiu jer se deavalo da se umesto originalnih, skupljih, zavrtnji ugraivalo jeftiniji, od legure nekog mnogo slabijeg metala. Zbog ovakvih propusta desilo se par tragedija gde se rep aviona otkinuo od siline pritiska.

U rezervne delove spadaju zavrtnji, stege, i drugi sitniji delovi koji se ee menjaju kod preventivnog odravanja. Nakon odreenog vremena, kada robusniji delovi aviona poput samog motora, repa ili deo krila pree odreeni broj kilometara dolazi do pada pouzdanosti gde preventivno odravanje vie ne moe da obezbedi eksploatacioni nivo, mora se izvriti preventivna zamena dela. Na slici 3. dat je prikaz prevenivne zamene dela krila aviona A320. Ovakva vrsta preventivne zamene ima krucijalnu ulogu u sveukupnom odravanju u avijaciji. Propusti u ovom domenu se ne oprataju. Krilo trpi najvei pritisak i potrebno je obezbediti maksimalnu pouzdanost.

2.3. Odgovornosti

Odgovornost kod odravanja aviona je velika. Ona se proima od radnika sve do rukovodstva. Odgovornost ima efekat opruge, poinje od radnika prema rukovodstvu, zatim se vraa prema radniku. Da bi se stvorila jedna odgovarajua radna atmosfera u kojoj su svi izvrioci postupka odrvanja svesni teine njihovog zadatka, potrebno je definisati strukturu odgovornosti i slube za odravanje. Na slici 4. dat je prikaz hijerarhije odgovornosti sa aspekata sluba unutar avio kompanije kao i izvrioca koji sprovode postupak odravanja.

Slika 4. Sistem odgovornosti u slubama i meu zapsolenim u avio kompanijiNa samom vrhu hijerarhije odgovornosti nalazi se rukovodstvo. Cela struktura avio slube za odravanje sastoji se iz kontrolnog centra odravanja, tehnikih usluge, linija za odravanje, konstruktivna reenja za avione, magacin rezervnih komponenti za avione, kao i konstruktivna reenja za avione. Kontrolni centar, tehnike usluge i odravanje linije spadaju pod usluge koje nudi avio kompanija. Ininjeri i tehniari i njihova odgovornost se proima kroz sve segmente. Postoji putanja povratne informacije koja osigurava maksimalnu kontrolu i odravanje.

2.4. Dokumentacija

Kod preventivnog odravanja aviona dokumentacija je ta koja igra kljunu ulogu. Oitavanja sa dijagnostikih mernih ureaja u avionu se zapisuju, vri se proraun i dobijeni rezultati se porede sa unapred definisanim opsezima parametara. Ako je odstupanje kod nekih parametara veliko, identifikuje se deo aviona koji je pred otkazom ili ne radi sa maksimalnom pouzdanou. U ovom radu nee biti konkretno prikazani izvetaji koji se koriste jer je u pitanju struna dokumentacija koja zahteva dodatno istraivanje i ovde se nee obrazloiti.

Dokumentacija obuhvata:

- informacije o stanju aviona pre leta

- informacije o stanju aviona nakon leta

- podatke mernih ureaja u vie vremenskih intervala

- informacije u duini letova

- informacije o posadi (pilot, kopilot, stjuardese)

- informacije o vremenskim prilikama

- informacije o destinacijama letova- informacije o prethodnim preventivnim odravanjima

- infroamcije o zamenjenim delovima

- proraun pouzdanosti

- proraun rizika

- podatke o alatima, instrumentima, izvriocima tehnikog odravanja

Na slici 5. prikazan je deo zvanine dokumentacije koja se koristi kod preventivnog odravanja. Ovi dokumenti se izrauju i uvaju u arhivama avio kompanije. U sluaju otkaza nekog elementa na avionu, na osnovu dokumentacije moe se utvrditi da li je menjan taj element ili deo, ko je menjao taj deo, ko je odgovran za odravanje, kada i koliko dugo je trajalo posledje preventivno odravanje. Na osnovu dokumetacije postoji jasna slika o tome kako je moglo doi do otkaza i na koji nain se moe ubudue izbei otkaz.

Slika 5. Deo zvanine dokumentacije koja se koristi kod preventivnog odravanja Erbas A320 avionaProcedura sprovoenja preventivnog odravanja kod aviona zahteva uputstva i dokumentaciju koja se sastoji od vie stotina stranica. Samo prorauni rizika mogu imati stotinak stranica. Ceo koncept odravanja je podginut na visok nivo sa tenjom da se to bre, bolje i kvalitetnije izvri postupak tehnikog odravanja. Avio kompanije investiraju ogromne koliine novca i resursa kako bi odraavanje aviona bilo ekonominije a u isto vreme efikasnije.

Slika 6. Avion na terminaluNa slici 6. dat je prikaz aviona na terminalu. Kada putnici napuste avion, sledi proces kontrole delova i sklopova aviona u cilju detektovanja znakova habanja ili troenja kao i provera dijagnostikih mernih ureaja koji pokazuju nivo pouzdanosti. Sa slike se moe videti da veliki broj slubi se prikljuuje avionu u cilju, brzog , efikasnog i temeljnog preventivng pregeleda.

2.5. Glavne take pregleda

Kada se avion nalazi na terminalu, vri se intenzivan pregled, kontrola i postupci preventivnog odravanja. Izuzetno je vano unapred definisati koji se delovi i elementi aviona pregledaju. Na slici 7. dat je prikaz aviona sa oznaenim kljunim taakama koji su predmet pregleda.

Slika 7. Kljune take aviona koji se pregledajuU tabeli 2. data su obrazloenja za svaku brojano oznaenu taku sa gornje slike.1- provodnik uzemljenja

12 - odvod i dovod goriva (LH krilo - opciono)

2 - sistem dovoda kiseonika

13 - nadkrilni dovod goriva (ako je integrisano)

3 - NLG taka uzemljenja

14 - NACA ventil

4 - panel vode za pie (opciono)

15 - uti panel kontorle hidraulinog sistema

5 - panel vode za pie

16 - plavi panel kontrole hidraulinog sistema

6 - klimatizovani sistem niskog pritiska

18 - zeleni panel kontorle hidraulinog sistema

7 - klimatizovani sistem visokog pritiska

17 - sistem za punjenje akumulatora

8 - dovod i odvod goriva

19 - MLG sistem uzemljenja

9 - IDG starter servisiranja ulja

20 - kontrolni panel otpadne vode

10 - servisiranje ulja za motor

21 - kontrolni panel pijae vode

11 - zatita od previsokog pritiska

22 - APU sistem za servisiranje ulja

Tabela 2. Obrazloenje brojanih oznaka koji se javljaju na slici 73. POSTUPAK PREVENTIVNOG ODRAVANJA SISTEMA KISEONIKA

Na slici 8. dat je prikaz delova aviona koji ukljuuju komoru sa kiseonikom. Kiseonik je veoma vaan na avionu. Nivo kiseonika se meri kroz integrisani sistem kontrole. Provera nivoa kiseonika se oitava dok za testiranje fukcionisanja protoka koristi se dugme za tu svrhu.

Slika 8. Komora sa kiseonikom i nain provere funkcionisanja sistema snabdevanja kiseonikom

Moemo primetiti da skoro za svaki sastavni deo aviona postoji odgovarajui merni ureaj koji vri merenja i pokazuje podatke koji su potrebni za odreivanje postupka preventivnog odravanja. U sluaju komore sa kiseonikom i celog sistema dovoda kiseonika, potrebno je izvriti proveru sa prekidaem tj. dugmetom koji je kreiran urpavo za tu svrhu.

Postupak cele procedure odravanja se odvija na sledei nain:

1) Avion slee na pistu, prikljuuje se objektu u sklopu aerodroma. Putnici izlaze.

2) Struni tim koji se sastoji od majstora i ininjera kreu sa proverom aviona.3) Majstor proverava nivo kiseonika, vizuelno, gledanjem u merni ureaj na kontrolnoj tabli

4) Pritiska dugme u cilju testiranja sistema protoka kiseonikom. Postoje dva ishoda: - sistem radi, pritisak je u redu ili sistem ne funkcionie, dolazi do pada pritiska.5) U sluaju da sistem radi, proverava se jo jednom nivo kiseonika. Svi parametri se belee u izvetaj koji je sastavni deo dokumentacije odravanja.6) U sluaju da sistem za protok nije ispravan vri se sledee:

- proveravaju se cevi u kojoj protie kiseonik

- proverava se rezervoar kiseonika

- proverava se nivo kiseonika

- proverava se pritisak na ventilima

U ovom primeru uzeemo da je problem u propusnosti jednog ventila.7) Vri se poziv magacinu sa delovima.Objanjava se taan broj modela ventila koji je potreban. Ventil se dosprema majstoru. U ovoj situaciji prisutan je ininjer koji nadgleda proces

8) Zatvaraju se ventili izmeu kojih se nalazi neispravni ventil

9) Kljuevima se skida ventil i zamenjuje novim

10) Dopunjuje se rezevoar kisenonikom

11) Vri se provera nivoa kiseonika

12) Pritiskom na dugme za testiranje vri se ispitivanje sistema protoka kiseonika

13) U sluaju da je problem reen, postupak se zapisuje u izvetaj14) U sluaju da problem nije reen vri se dalja provera

ZAKLJUAK

Preventivno odravanja u avio kompanijama igra veoma vanu ulogu. Ceo sistem odravanja je struktuirana tako da ne sme doi do propusta, jer u protivnom ivoti ljudi su u pitanju. Dokumentacija predstavlja glavni segment kod preventivnog odravanja. Ona obuhvata sve sastavne delove aviona i jasno definie postupke kontrole i provere istih. iroka primena aviona u svetu, postavlja rigorozne mere kontrole koji se moraju potovati kako bi se osigurala maksimalna pouzdanost aviona. Mora se voditi rauna o strukturi pogona odravanja i slubi koji imaju odgovornost prema pouzdanosti aviona. Nimalo naivan posao odravanja zahteva visoku strunost i samim tim potrebni su nizovi sertifikata za majstore i ininjere koji izvravaju postupak preventivnog ili korektivnog odravanja.Moe se zakljuiti da tehniko odravanja, kao koncept itekako obuhvata sve segmente tehnologije odravanja, pa ak i pomera granice, u cilju postizanja maksimalne pouzdanosti aviona, brinui o hiljadama putnika koji putuju svakodnevno.

LITERATURA

[1] dr ivoslav Adamovi, Odravanje tehnikih sistema, ELNID, Beograd, 2008

[2] Mike Tooley, Aircraft Digital Electronic and Computer Systems, Elsevir, Burlington, 2007

[3] Aviation Maintenance Technician Handbook - General

[4] Airbus S.A.S., A320 Maintenance System, France, 2005

[5] Airbus S.A.S., Aircraft characteristics airport and maintenance planning, France, 2005

Slika SEQ Slika \* ARABIC 3. Preventivna zamena dela krila aviona Erbas A320