Sertifikat o Kvalitetu Malih Proizvodjaca Hrane (1)

7/23/2019 Sertifikat o Kvalitetu Malih Proizvodjaca Hrane (1)

1/45

Sertifikat o kvalitetu malih proizvoaa hrane

SKMPH (GLK)

Verzija 4


2/45

2

Sva prava zadrana. Svi objavljeni tekstovi su zatieni autorskim pravima .


3/45

3

Bez odobrenja Drutva za sertifikaciju MI-SERT doo, umnoavanje je kanjivo.Ovo vai i za kopiranje, snimanje elektronskih baza podataka kao i reprodukcijuelektronskih medija.

Vae sve opte poslovne odredbe Drutva za sertifikaciju MI-SERT doo.

MI-SERT Drutvo za sertifikaciju doo: septembar 2011


4/45

PROFESIONALNO TELO I

RADNA GRUPA

4

Sastav strunog tela za razvoj i audit sertifikata o kvalitetu malihpreduzeahrane:

Dipl. nutricionista Kristijan Rajnfelder

MISERT Drutvo za sertifikaciju doo, upravnik

Dipl. nutricionista Jirgen temper

MISERT Drutvo za sertifikaciju doo, glavni auditor

Johen Hartnagel

EDEKA Grupa kompanija Severna BavarijaSaksonija - Tiringija,Centralno upravljanje kvalitetom / Korporativna drutvena odgovornost

Dipl. nutricionista Johen mit

Ekspert za trgovinu

Prof. dr. FridrihKarl Like

Univerzitet primenjenih nauka Fulda, Odsek za ekotrofologiju, mikrobiologiju

hrane i higijenu

Prof. dr. Johan Janson

Univerzitet primenjenih nauka Fulda, Odsek za ekotrofologiju, hemiju hrane i

upravljanje kvalitetom

Stefan Milih

Fronis testenine, destionica i prodavnica poljoprivrednih proizvoda, prodavnica

hrane na malo

Radna grupa


5/45


RADNA GRUPA

5

Radna grupa SKMPH je sastavljena od lanova profesionalnog tela,zdravstvenih auditora iz prehrambene industrije kao i SKMPH eksperata.


6/45


RADNA GRUPA

6

Sadraj

1.

Istorijat SKMPH (GLK) ................................................................................. 7

2. Evaluacija i dalju razvoj SKMPH .................................................................. 9

3. Cilj i domen SKMPH ................................................................................... 10

4. Proces sprovoenja audita............................................................................... 114.1. Prijavljivanje za sertifikaciju .................................................................... 11

4.2. Najava i priprema audita ........................................................................... 11

4.3. Vreme trajanja i vrsta audita ..................................................................... 11

4.4. Tok audita ................................................................................................. 12

4.5. Procena audita i znaaj rezultata ............................................................... 134.6. K.o. - kriteriji ............................................................................................ 144.7. Stepeni ocenjivanja ................................................................................... 15

4.8. Auditorski izvetaj i sertifikat................................................................... 164.9. Korienje sertifikata................................................................................ 174.10. Sertifikacioni simbol (SS) ....................................................................... 19

4.11. Uestalost audita..................................................................................... 194.12. Nadzorni audit ......................................................................................... 20

5. Zahtevi SKMPH .............................................................................................. 20

5.1. Opti zahtevi pri proizvodnji.................................................................... 205.2. Higijena osoblja pri rukovanju hranom .................................................... 25

5.3. Higijena u proizvodnji .............................................................................. 27

5.4. ienje i dezinfekcija.............................................................................. 295.5. Higijena prostorije .................................................................................... 30

5.6. Higijena ureaja........................................................................................ 346. Radne liste SKMPH ........................................................................................ 35

7. Zahtevi Sertifikacionom telu i auditorima ...................................................... 35

7.1. Zahtevi Sertifikacionom telu (ST) ............................................................ 357.2. Kvalifikacija auditora ............................................................................... 36

8. Prava i obaveze aplikanata i nosioca sertifikata .............................................. 37

8.1. Obaveza dati izjavu ................................................................................... 37

8.2. Obavetavanje o promenama.................................................................... 378.3. Poverljivost i nepristrasnost ...................................................................... 38

8.4. Postupak prigovora i albi........................................................................ 389. Prilog ............................................................................................................... 38

9.1. Pojmovnik ................................................................................................. 38

9.2. Primer sertifikata SKMPH ........................................................................ 42

9.3. Spisak tabela ............................................................................................. 45


7/45

Prilog

7

1. Istorijat SKMPH (GLK)Ve tokom dueg vremenskog perioda u prehrambenoj industriji i trgovini, audit

je sastavni deo dokazivanja higijene hrane i bezbednosti proizvoda. Zbog

poveanih trgovinskih zahteva i rizika od zahteva za obeteenje, proizvoaisve vie snose odgovornost za bezbednost hrane. Upravo u prolosti mali

proizvoai hrane imali su malu mogunost za sertifikaciju odgovarajuimprogramom, koji pokriva traenu odgovornost i zadovoljava zahtevetrgovinskih lanaca.

Zbog toga se trailo reenje kako bi se omoguio konzistentan i odgovarajuiaudit bezbednosti hrane kod malih preduzea, koja isporuuju hranu prekotrgovine na malo. Razvoj ovog standarda startovao je poetkom 2007 godine. Usaradnji sa predstavnicima iz celokupnog lanca hrane, MI SERT je razvio

preliminarnu verziju sertifikata o kvalitetu hrane kod malih preduzea, standardau vezi sa regionalnim i malim biznisima.

U cilju uzimanja u obzir svih involviranih strana u dalji razvoj procesa bilo je

osnovano struno telo za razvoj i audit.

Ovome su se pridruili predstavnici maloprodajnog sektora hrane, iz malihproizvoaa hrane i auditori iz prehrambene industrije kao i nauni eksperti iistraivai. Isto tako, blagovremeno je poela integracija akreditacije kod DAP (sada DAkkS) i podnoenje zahteva za akreditaciju premaDIN EN 45011.

Maja meseca 2007 godine odran je prvi sastanak strunog tela u ijim jeokvirima bio predstavljen sertifikat o kvalitetu hrane malih preduzea(SKMPH, GLK). Pri tome su bili postavljeni sledei kljuni ciljevi:

Jasna definicija pojedinih pojmova u standardu (na primer, kvalitet,

bezbednost) kako bi se stvorila jasna diferencijacija od ostalih standarda,

Detaljna objanjenja o konceptu HACCP u standardu kako bi se izbegaopreveliki prostor za interpretaciju,

Razjanjenje postupka opredeljenja ,,kritikog odstupanja. Definicija standarda kao Business to Business Standard.

Nakon inkorporiranja svih promena, juna meseca 2007 godine je odran drugisastanak strunog tela u cilju prezentovanja i diskusije u vezi sa razraenim

promenama sa prvog sastanka i daljeg objavljivanja verzije 1.


8/45

Prilog

8

Tokom februara i marta 2009 godina radna grupa se udruila. Ona je imalazadatak da oceni postojei standard i da razradi potrebne promene. Ovakavsastanak radne grupe se odrava najmanje jednom godinje.

Na osnovu dosadanjih iskustava, cilj sastanka radne grupe marta meseca 2009godone je bio da uradi sveobuhvatnu evaluaciju standarda.

Kao rezultat toga su bile razraene sledee znaajne promene:

Preimenovanja standarda u sertifikat o kvalitetu malih proizvoaa hrane(SKMPH).

Uvod u K.o. - kriterije.

Utvrivanje jasno definisanih podataka o kvalifiakciji sertifikacionog tela iauditora.

Prihvatanje prava i obaveza podnosioca zahteva.

Ova revidirana verzija 2 je bila prezentovana za diskusijupoetkom jula2009 godine u okviru treeg sastanka strunog tela. Zbog nekih izmena u

vezi sa definisanjem pojma (na primer, ,,malo preduzee,,) na kraju sastankasledilo je kreiranje i objavljivanje verzije 3 sertifikata o kvalitetu hrane malihpreduzea.

Tokom aprila i maja 2010 godine radna grupa je izvrila evaluaciju verzije 3SKMPH. Kljuni ciljevi radne grupe su bili:

Jasno razgranienje ciljne grupe SKMPH. Prerada zahteva sertifikacionih tela.

Prerada postupka utvrivanja neusklaenosti u okviruaudita.

U maju 2010 godine odran je etvrti sastanak strunog tela u cilju razvijanjaverzije 4 SKMPH od strane radne grupe.

Tokom juna 2010 godine odran je peti sastanak strunog tela u ciljupredstavljanja verzije 4 sertifikata o kvalitetu hrane malih preduzea. Daljirazgovori su odranu sa poslovnim i industrijskim asocijacijama koje e raditina buduem razvoju standarda.

Na estom sastankujuna 2011 godine razgovarano je o ukljuivanju drugihlanova zainteresovanih grupa. Uspostavljen je kontakt sa asocijacijom pekara,


9/45

Prilog

9

sa bavarskim savezom pivara, sa Saveznom centralom potroaaE.V.vzbvkako i sa WWFNemaka. Ovim organizacijama bio je predloen i protumaenstandard sa zahtevom za detaljni stav oko oznaavanja potencijala u cilju

poboljanja i razvoja.Isto tako, organizacije su bile pozvane u struno telo da aktivno kreiraju iuestvuju u pozitivnom razvoju sertifikata o kvalitetu hrane malih proizvoaa .

Posebna zahvalnost je bila upuena svim lanovima strunog tela kao i radnojgrupi za dobru saradnju. Preko uzajamnog delovanja i dobre saradnje

omogueno je razvijanje ovog standarda i njegovo kontinuirano poboljanje.Dopunska zahvalnost i sledeim malim proizvoaima hrane za njihovu podrkuu obliku probnog audita. Time je bilo omogueno testiranje SKMPH i njegove

primenjivosti u praksi:

Mesara Fuchs GmbH

Pivara Rekendorf Georg Dirauf GmbH & Co. KG

Vronis testenine

Braa najder(Gebder Schneider)

2. Evaluacija i dalji razvoj SKMPH

Struno telo za razvoj i audit se sastaje najmanje jadanput godinje kako biocenilo sadraj i kvalitet SKMPH. Struno telo se sastoji od lanova koji suimenovani na strani 3 kako bi se obezbedila ravnomerna zastupljenost svih

zainteresovanih subjekata koji su ukljueni u proces audita. Na sastancimastrunog tela se diskutuju i utvruju odluke na bazi sastanka radne grupe.Struno telo donosi odluke o promenama SKMPH, o zahtevima auditora injihovim obukama.

Vlasnik standarda oekuje podrku u daljem razvoju SKMPH. Zbog toga je bilaosnovana dopunska radna grupa. Njen zadatak je, najmanje jedanput godinje,da oceni pravovremenost i efektivnost zahteva SKMPH i da utvrdi predlog u

vezi sa promenama. Dopunska briga je usmerena ka radnoj grupi za priznavanje

lokalnih izazova prilikom sprovoenja zahteva SKMPH. Radna grupa jenaznaena od strane strunog tela, meutim, ona radi nezavisno od njega.Rezultati sastanaka radne grupe predstavljaju osnove odluka strunog tela.Radna grupa je odgovorna da promene SKMPH budu dostavljene svim

involviranim stranama u pismenom obliku.


10/45

Prilog

10

3. Cilj i domen SKMPHSKMPH slui za procenu zanatskih i poljoprivrednih preduzea za hranu koja

proizvode, prerauju, skladiraju i vre distribuciju hrane. Cilj je obezbeditiunificiranu, uporedljivu i korisnu evaluaciju bezbednosti hrane i higijene malih

preduzea. U vezi sa proizvodnjom i prodajom supostavljeni specifini zahtevikako bi se mogao iskljuiti negativni uticaj higijene na hranu i usklaenost

proizvoda. SKMPH jeste Business to Business standard.

Mali proizvoai hrane su firme sa manje od 50 zaposlenih, iji godinji obrt, t.j.

bilans stanja ne prelazi 10 miliona evra.

SKMPH ne moe se primeniti u sledeim oblastima:

Kompanije koje ne ispunjavaju gorenavedenu definiciju,

Industrijske firme i/ili veliki koncerni,

Kompanije aktivne u primarnoj proizvodnji, Kompanije koje se bave samo prodajom, (takozvani brokeri) proizvodnjom,

skladiranjem, nemaju svoj vozni park, stanicu za pakovanje i td.

Zahtevi koji su postavljeni preduzei u okviru sertifikacije SKMPH su baziranina razraenim zahtevima strunog tela, koji su u celosti sadrani u ovomstandardu, kao i na vaeim zakonskim odredbama. SMKPH je zasnovan narelevantnim zakonima i propisima o hrani, koji su izdati od strane Evropske

komisije i Saveta kao i Savezne Republike Nemake. Pored toga potuju se irelevantni DIN standardi kao i ostale relevantne politike i smernice.

Evaluacije se vre u obliku audita. Auditima se revidiraju preduzea kako bi seutvrdilo dali ona ispunjavaju zahteve SKMPH i na taj se nain garantuje

bezbednost hrane. Audit vai samo u vezi sa mestom gde je izvren ukljuujuisve dotine prostorije, zgrade i td. Kod preduzea sa vie podrunica predmetaudita bie svaki pojedinani pogon i isti e biti sertifikovani odvojeno .

Sertifikacija prema sertifikatu o kvalitetu hrane malih preduzea je zasnovanana proizvodu, t.j. grupi proizvoda pri emu moe biti ispitano vie

proizvoda/grupa proizvoda. Audit sadri sve aktivnosti preduzea koje supovezane sa proizvodnim procesom/procesima i ne odnosi se samo na

proizvodne linije.


11/45

Prilog

11

Pre poetka aidita mora biti pismeno dogovoreno u vezi sa kojim proizvodomodnosno grupom proizovoda e se zatraiti sertifikacija. Domen sertifikacije jenaveden u sertifikatu.

4. Proces sprovoenja audita

4.1. Prijavljivanje za sertifikaciju

Prijavljivanje za sertifikaciju prema SKMPH se odvija preko Sertifikacionog

tela u pismenom obliku pomou obrasca za prijavljivanje koji se moe dobitidirektno od Sertifikacionog tela ili na njegovoj veb strani. Samo odobrene

slube za SKMPH (akreditovane u skladu sa DIN EN 45011 za SKMPH, ugovorsa MI-CERT) su ovlaene da sprovode sertifikaciju. Nakon uspenog prijemakompletno popunjenje prijave i posle sklapanja ugovora, preduzee dobija

potvrdu o prijavi kao i informacije o procesu sertifikacije.

4.2. Najava i priprema audita

Auditi se odvijaju proverom dokumentacije i inspekcije na licu mesta. Pre auditaproizvoa hrane treba temeljno sprovesti aktuelne vaee propise u vezi saSKMPH. Za postojenje aktuelne verzije SKMPH je odgovorno preduzee.Sertifikaciono telo vodi rauna o obavetavanju oko oekivanog termina audita.

4.3. Vreme trajanja i vrsta audita

Vremenski okvir audita zavisi od sledeih kriterija:

Broj zaposlenih u preduzeu koje je predmet audita Veliina preduzea

Broj proizvoda/grupa proizvoda koji su predmet audita

Minimalno vreme trajanja audita iznosi 90 minuta kod preduzea sa:

110 zaposlenih u preduzeu 12 proizvoda, t.j. grupe proizvoda 3.000 m prostora


12/45

Prilog

12

Minimalno vreme trajanja audita zavisi od revizora i preduzea koje je predmetaudita. Ukoliko je potrebno auditor odluuje o produenju vremena audita kadato nalae situacija u vreme audita.

Minimalno vreme procene se stepenuje na sledei nain:

Broj zaposlenih Minimalno vreme audita

110 90 minuta1125 150 minuta

2645 210 minuta4650 270 minuta

Postoje ukupno etiri vrste audita:

Prvi audit

To je prvi audit jednog preduzea u skladu sa zahtevima sertifikata okvalitetu hrane malih proizvoaa.

Resertifikacioni auditOvde je re o auditu koji se vri nakon prvog audita pre isteka vanostisertifikacije. Vanost sertifikacije za SKMPH je dokumentovana u izdatomsertifikatu. Za odravanje sertifikacijeje odgovorno svako preduzee.

Ponovljeni audit

Ponovljeni audit je potreban ukoliko rezultat prethodnog audita ne opravda

sertifikaciju prema SKMPH. U okviru ponovljenog audita se proverva dali su

utvrene greke otklonjene i dali su sprovedene planirane korektivne mere.

Nadzorni audit

Nadzorni audit slui za proveru dugoronog pridravanja zahteva SKMPHod strane malih preduzea. Videti poglavlje4.12.

4.4. Tok audita

Audit se sastoji od pet faza:

Poetni sastanak Provera dokumentacije Inspekcija na licu mesta


13/45

Prilog

13

Dokumentacija za komparativnu analizu Zakljuni sastanak

Poetni sastanak slui za kratko objanjenje toka inspekcije na mestu, ciljaaudita, obima i kriterija. Prilikom provere dokumentacije i inspekcije na licu

mesta e se sprovoditi i dokumentovati zahtevi SKMPH sa faktikim stanjempreduzea.

4.5. Procena audita i znaaj rezultataPomou audita se utvruje dali preduzee ispunjava zahteve SKMPH. U tomcilju se ocenjuju opti zahtevi, lina higijena prilikom rukovanja namirnicama,higijena proizvoda, istoa, dezinfekcija kao i higijena u prostorijama iaparatima preduzea korienjem kontrolnog spiska. Postavljeno je ukupno 70zahteva, dvanaest od njih su takozvani K.o. - kriteriji.

Ukoliko preduzee postigne 95% bodova, dobie sertifikat. Odgovornost jepreduzea da koriguje greke koje su utvrene prilikom audita. U okviruresertifikacije se proverava dali su greke bile otklonjene. Ukoliko se pri tomeutvrdi da neusklaenost iz prethodnog audita nije elimisana, kod odreenihzahteva bie oduzeto 50% zadnje postignutih bodova kod odgovarajuegzahteva.

Kod rezultata audita od 95% do 86% bodova preduzee e dobiti sertifikat.Preduzee mora da u roku od dve nedelje nakon dobijanja izvetaja o auditu

pismeno obavesti Sertifikaciono telo u vezi sa korektivnim merama u cilju

poboljanja njegovog faktikog stanja. O greakama moraju se dostaviti

korektivne mere u obliku liiste korektivnih mera. U roku od najvie dva mesecaje potrebno da se Sertifikacionom telu potvrdi sprovoenje korektivnih merapotkrepljeno argumentima. Takvim se argumentima smatraju, na primer,

dostavnice ili planovi ienja i dezinfekcije. Za vreme ove faze sprovoenja,preduzee je sertifikovano samo uslovno. Posle prijema pratee dokumentacijesledi konana sertifikacija.

Ako preduzee postigne rezultat od 85% bodova ili manje, potreban je ponovniaudit. Sertifikacija sledi kada se postigne rezultat iznad 85%.


14/45

Prilog

14

4.6. K.o.kriterijiU SKMPH se definie ukupno dvanaest zahteva kao K.o. - kriteriji. K.o. kriteriji se mogu oceniti samo sa sto (100), sedamdeset i pet (75) ili nula (0)

bodova. Ocena od sto bodova sledi ukoliko je kriterij ispunjen u celosti. Ocenaod sedamdeset i pet bodova, ako preduzee ispunjava zahteve, meutimutvrene su manje greke. U ovom sluaju preduzee u roku od dve nedeljenakon prijema izvetaja o auditu mora dostaviti dokaz o kompletnomispunjavanju kriterija. Ukoliko se tokom evaluacije audita K.o. kriterij oceninulom, audit nije poloen i potrebanje ponovni audit. Sertifikat se dobija samo

kada su u okviru ponovljenog audita svi K.o kriteriji ispunjeni i kada jepostignut rezultat audita od preko 85%. Kod K.o.kriterija vae sledei zahteviSKMPH:

I z poglavlja 5.1 Opti zahtevi:

K.o. br. 1: Sprovoenje i dokumentovanje inspekcije pri prijemu proizvoda.K.o. br. 2: Regulisanje odgovornosti za higijenu i bezbednost hrane

K.o. br. 3: Praenje faza uspona i padova u preduzeu je osigurano idokumentovano.

K.o. br. 4: Regulisanje pristupa prilikom povratka proizvoda kako bi se

obezbedilo kratkorono povlaenje isporuenog proizvoda.K.o. br. .5: Primenjuje se vlastiti kontrolni sistem preduzea prema

principima HACCP,

K.o. br. .6: Sproveden je transfer znanja o HACCP i isti se moe dokazati.

I z poglavja 5.3 H igi jena proizvodnje:

K.o. br. 7: Odravanje i dokumentovanje temperatura proizvoda za hlaenje izamrzavanje.K.o. br. 8: Praenje i dokumentovanje usklaenosti odgovarajuih temperatura i

vreme fermentacije.K.o. br. 9: Podela izmeu istih i neistih podruja u fazama proizvodnje,

prerade i prodaje namirnica (izbegava se ukrtena kontaminacija).Ovaj zahtev u preduzeima za preradu mesa predstavlja K.o. - kriterij.

I z poglavlja 5.4 ienje i dezinfekcija:

K.o. br. 10: U vezi sa mestima gde se isti, postoje planovi ienja idezinfekcije.


15/45

Prilog

15

K.o. br. 11: ienje i dezinfekcija se dokumentuju i kontroliu po sluajnomizboru.

I z poglavlja 5.6 H igijena aparata:

K.o. br. 12: Prilikom transporta proizvoda za hlaenje i zamrzavanje segarantuje odravanje lanca dubokog zamrzavanja.

4.7. Stepeni ocenjivanja

SKMPH koristi sistem bodovanja koji je sastavljen od etiri faze .U zavisnosti od stepena usklaenosti sa zahtevima daju se sto, sedamdeset pet,

pedeset i nula bodova. Kod svakog zahteva, osim kod K.o. kriterija, jemogue naglasiti ,,kritino odstupanje,, i time izazvati 30% smanjenja krajnjegrezultata. Ono slui kako bi se moglo fleksibilno pristupiti nepredvienimdogaajima u operativnom procesu u cilju izbegavanja rizika po zdravlje.

Tabela stepena ocenjivanja.

Stepeni ocenjivanja A 100 bodova Kompletna usklaenost sa

zahtevima sertifikata o kvalitetu.

B 75 bodova Gotovo celovita usklaenost sazahtevima sertifikata o kvalitetu i

utvrena mala greka.C 50 bodova Mala usklaenost sa zahtevima

sertifikata o kvalitetu i utvrenavelika greka.

D 0 bodova Zahtevi sertifikata o kvalitetu nisuispunjeni.

Neprimenjivi (N/A) Nema ocene Ovaj zahtev se ne primenjuje.

Nema bodova za ovaj zahtev.

Kritino odstupanje(K)

Smanjenje 30%

individualno

postignutog

najvieg brojabodova

Ozbiljno odstupanje od odredaba

sertifikata o kvalitetu to moedovesti do opasnosti po zdravlje

potroaa.

K.o.kriterij (K.o.) Ovi zahtevi imajuposebni teinu.Ocenjivanje moe

Kod ocenjivanja sa 75 bodova,preduzee mora u roku od dvenedelje nakon prijema izvetaja o


16/45

Prilog

16

biti sa 100, 75 ili 0bodova

auditu dostaviti dokaz ocelovitom ispunjenju kriterija.

Samo onda audit se smatra

poloenim i preduzee moedobiti sertifikat. Kod ocenjivanja

sa 0 bodova audit se smatra

nepoloenim ije potrebanponovni audit.

Tabela 1Stepen ocenjivanja

4.8. Auditorski izvetaj i sertifikat

Sertifikaciono telo pismeno informie preduzeee o rezultatu audita i stoji mu naraspolaganju u vezi sa dopunskim informacijama.

Rezultat

auditaPosledice

Sertifikacija Dalji postupak100% do >

95%Preduzee se sertifikuje Sledei sertifikacioni audit je

potreban za 12 meseci. U

okviru resertifikacije se

proverava dali su grekeotklonjene.

95% do > 85% Nakon prijema plana

korektivnih mera preduzeeprivremeno e dobitisertifikat. Konani sertifikatsledi nakon to e sedokazati sprovoenje ovihmera.

Preduzee mora u roku od 2nedelje nakon dobijanja

revizorskog izvetajainformisati Sertifikaciono telo o

korektivnim merama u cilju

poboljanja faktikog stanjapreduzea. U roku od najviedva meseca moraju se

prezentovati znaajni dokazi osprovoenju korektivnih mera.Utvrena odstupanja su data uizvetaju o auditu.

85% i manje Preduzee ne dobijasertifikat.

Potreban je ponovni audit u

roku od etiri nedelje.Tabela 2Znaaj auditorskog rezultata


17/45

Prilog

17

4.9. Korienje sertifikataI zdavanje i korienje

Sertifikaciono telo kod adekvatnog ispunjenja zahteva za sertifikaciju i

ugovornih obaveza mora izdati sertifikat i uruiti ga podnosiocu zahteva.Odluka o sertifikaciji je jedinstvena odgovornost Sertifikacionog tela i ne sme se

davati treim licima. Princip je zasnovan na nalazima koji su sadrani uizvetaju auditora.

Sertifikat i logo sertifikacije se mogu koristiti u cilju reklame. Upotreba je

ograniena na obim i vreme trajanja sertifikacije.Sertifikaciono telo, u okvirunjegovih mogunosti, mora voditi rauna o pravilnoj upotrebi.

Sertifikati ne smeju se prenositi na pravne sledbenike ili druge organizacije.

Posle oduzimanja, povlaenja ili ukidanja sertifikacije, aplikant mora prekinutibilo kakvu reklamu sertifikacijom. Aplikant se obavezuje vratiti sertifikat nakon

povlaenja ili ukidanja. Iskljuuje se pravo na zadravanje. Reizdavanje i

promene sertifikata smeju biti izvreni od lica koja su ovlaena odSertifikacionog tela.

Neizdavanje serti f ikata

Sertifikaciono telo moe da dodeli sertifikat samo onda kada su posle audita(prvog, ponovljenog i resertifikacije) ispunjeni zahtevi za to. Kod neispunjenja

auditor dokumentuje nedostatke u izvetaju o auditu i saoptava uslove koji supotrebni za dobijanje sertifikata. Greke ili uslovi moraju biti otklonjeniodnosno ispunjeni u roku koji je dat od strane SKMPH. Ukoliko je potrebno,

Sertifikaciono telo ponavlja audit. Trokovi oko toga obraunavaju se u skladusa vaeim cenovnikom i u skladu sa neophodnim izdacima. Ukoliko grekenisu otklonjene u datom roku ili ak posle ponovljenog audita uslovidodeljivanja sertifikata nisu ispunjeni, onda, po pravilu, postupak sertifikacije

e se zavriti izvetajem bez dodeljivanja sertifikata.

Oduzimanje sertif ikata

Sertifikaciono telo je ovlaeno da privremeno oduzme dodeljeni sertifikat,ukoliko aplikant flagrantno prekri svoje ugovorne ili finansijske obaveze premaSertifikacionom telu i naroito ukoliko:


18/45

Prilog

18

U dogovorenom roku nisu bile sprovedene utvrene mere poboljanja, kojesu naloene auditom

Nije bila posveena panjapredloenim terminima odravanja koji su dati odstrane Sertifikacionog tela, a time je bio probiven rok od 12 meseci od

zadnjeg audita.

Blagovremeno nije bilo informisano Sertifikaciono telo o planiranim

promenama koje utiu na usklaenost saosnovnim pravilima audita. Sertifikat ili simbol sertifikata bili upotrebljeni na pogrean nain.

Sertifikaciono telo pismeno najavljuje mogue oduzimanje. Ukoliko u roku oddve nedelje razlozi oduzimanja nisu otklonjeni, Sertifikaciono telo pismeno

obavetava aplikanta o oduzimanju sertifikacije i navodi svoje razloge kao ipotrebne mere u pogledu ponovnog ispunjenja sertifikacije. Oduzimanje

sertifikacije je ogranieno (po pravilu, najvie 60 dana). Ukoliko se traene meresprovedu u utvrenom roku, onda se oduzimanje sertifikacije povlai.

Povlaenje sertifikata

Sertifikaciono telo ima pravo da pismenim putem povue sertifikat ili da garetroaktivno proglasi nevaeim, ukoliko: Je rok sertifikacije isteen, Se ne garantuje usklaenost sa sertifikovanim delom sa SKMPH, I nakon oduzimanja sertifikata aplikant i dalje se reklamira sertifikacijom,

Aplikant koristi svoju sertifikaciju u obliku koji kompromituje Sertifikaciono

telo,

Uslovi koji su doveli do izdavanja sertifikata vie ne postoje ili aplikant nijespreman da otkloni greke,

Ugovorni odnos aplikanta sa Sertifikacionim telom uspeno zavri.

Ponitavanjeserti fi kata

Sertifikaciono telo ima pravo da poniti sertifikate ili da ih proglasi nevaeim,ukoliko:

Naknadno sazna da uslovi koji su bili potrebni za dodeljivanje sertifikata nisu

bili ispunjeni.

Aplikant na nedozvoljeni nain uticao na postupak sertifikacije to dovodi upitanje neutralnost, objektivnost ili nezavisnost rezultata ocenjivanja.


19/45

Prilog

19

4.10. Sertifikacioni simbol (SS)Sertifikacioni simbol malih proizvoaa hrane izgleda ovako:

Kategorija

Zanatski i poljoprivredni mali proizvoai hrane (MPH).

Kr iter ij i dodelj ivanja

SS oznaava MPH, koji prema zahtevima za sertifikat o kvalitetu hraneproizvode i prodaju svoje proizvode.

Postupak dodelj ivanja

Izdava sertifikata o kvalitetu hrane jesteMI-CERT GmbH.U vezi sa sertifikatom o kvalitetu hrane za MPH oni mogu stupiti u kontakt sa

akreditovanim nezavisnim Sertifikacionim telom, koje poseduje DIN EN 45011za SKMPH.

Blii zahtevi Sertifikacionog tela su opisani u poglavlju 7 SKMPH.

Korienje znakova

Simbol sertifikata (SS) sme da se koristi samo u relaciji sa sertifikatom zareklamiranje. Ova upotreba je ograniena na obim i vreme trajanja sertifikacije.SS kao i sertifikat ne smeju biti direktno povezani sa proizvodom. Sertifikaciono

telo mora da u okviru svojih mogunosti pazi na pravilnu upotrebu. SS kao isertifikat ne smeju se prenositi na sledbenika ili na drugu organizaciju.

4.11. Uestalost audita

Sertifikati imaji vanost od dvanaest meseci. U periodu od etiri do est nedeljapre isteka sertifikata dogovara se termin resertifikacionog audita.


20/45

Prilog

20

4.12. Nadzorni auditVerifikacija kontinuirane usklaenosti sa zahtevima SKMPH se obezbeuje

pomou nadzornog audita.

U skladu sa zahtevima SKMPH odnosno preko akreditovanja ili zbog drugog

posebnog povoda (na primer, albe oko sistema upravljanja, znaajne promeneo sertifikaciji itd) je potreban nadzorni audit.

Nadzorni audit odgovara u sprovoenju pristupa prvog audita, t.j. audita

resertifikacije pri emu su kritine oblasti naroito podlone testiranju.Odgovornost preduzea, predmet nadzora, jeste omoguiti praenje audita.Ukoliko preduzee odbija nadzorni audit, Sertifikaciono telo moe da gaoduzme, odnosno povue sertifikat.

5. Zahtevi SKMPH

5.1. Opti zahtevi pri proizvodnjiKontrola pri jema proizvoda

Prilikom isporuke proizvoda se vri kontrola prijema, pri emu se morajupotovati sledei zahtevi:

Transportno vozilo i transportni kontejner moraju biti tako konstruisani kako

bi transport bio siguran, ist i bez pojave tetoina, Pratea dokumentacija u vezi sa proizvodom (na primer, dostavnica, faktura,

zapisnik o narudbama) mora biti proverena i da se dobro uva kako bi seobezbedilo njihovo praenje,

Proizvod i pakovanje ne trebaju imati vidljivih oteenja, neistoe, tetoinai da nisu pokvareni, Usklaenje adekvatnih niskih temperatura mora se proveriti i osigurati

odravanje lanca dubokog zamrzavanja, Datum roka trajanja proizvoda ne sme se prekoraiti i treba paziti na preostali

rok,

Neraspakovana biljna hrana se mora uvati odvojeno od nepakovane hraneivotinskog porekla. Nepakovano crveno meso, ivina i riba se moraju uvatiodvojeno,

Nepakovanu sirovu hranu treba stalno uvati odvojeno od gotove hrane zajelo kako bi se spreio meusobni negativni efekat,


21/45

Prilog

21

Dokumentovanje kontrole prijema proizvoda i preduzetih mera, ukoliko jepotrebno.

Odgovornost za higijenu i bezbednost hrane

Potrebna je jasna definicija ko je odgovoran za odravanje higijene i bezbednosthrane.

Praenje proizvoda

Mora se utvrditi kako se vri povratak nebezbednih proizvoda.

Praenje proizvoda se obezbeuje u fazi pre i posle skladiranja, prerade idistribucije. U tom cilju, se vode proizvodni protokoli koji sadre najvanijeinformacije o osiguranju praenja. Proizvodni protokoli, izmeu ostalog, sadre

podatke o:

Korienim sirovinama Dobavljaima i datumu isporuke Datumu proizvodnje

Serijskom broju (broju loza)

Potrebni zapisi o praenju se moraju uvati najmanje 1,5 puta due odminimalnog roka trajanja (skraenica: MRT) i datuma upotrebe (primer: kodMRT od est meseci pratea dokumentacija mora se uvati do devet meseci oddana proizvodnje). Kod proizvoda sa rokom trajanja potrebno je uvati najmanje

jedan rezervni primerak od dana proizvodnje.

Vraanje proizvoda

Kako bi obezbedili kratkorono povlaenje isporuenih proizvoda mora seregulisati postupak vraanja proizvoda.

Spravljanje sa reklamacijama

Spravljanje sa reklamacijama mora biti regulisano. Reklamacije se moraju

odmah obraivati. Ukoliko postoji razlog za verovati da odreeni proizvodimogu natetiti zdravlju potroaa, isti trebaju odmah biti povueni i o tomeobavestiti aplikanta i vlasti. Kako bi se to obezbedilo neophodno je da u svakovreme na raspolaganju budu informacije o hitnom sluaju (telefonski brojklijenata, kontrolor hrane i veterinarna inspekcija).

Vlastiti kontrolni sistem (prema principima HACCP)


22/45

Prilog

22

Preduzee mora uspostaviti vlastiti kontrolni sistem.On slui za merenje, kontrolu i praenje moguih pretnji potroaima koje mogu

proizii od hrane kao i za utvrivanje protivmera.Vlastita kontrola u malim preduzeima mora biti zasnovana na principima HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point/analiza opasnosti i

kontrola kritinih taaka) u skladu sa regulativom (EG), br. 852/2004 i najmanjejednom godinje mora biti revidirana i/ili aurirana.Mora se sprovesti najmanje jedna analaiza i procena opasnosti kako bi se

prepoznale potencijalne opasnosti i da se iste kontroliu. Ukoliko iz ove analize i

procene opasnosti ne proiziu opasnosti ili ukoliko su opasnosti i mere osnovnehigijene na prihvatljivom nivou, operativni sistem vlastite kontrole je zaokruen.Analiza i procena opasnosti kao i mere korekcije i poboljanja se morajudokumentovati.

Kako bi obezbedili efikasnu implementaciju i organizaciju vlastitog kontrolnog

sistema mora se stei dovoljno znanja o vlastitom kontrolnom sistemu preduzea i isto se mora dokazati. U razvoju vlastitog kontrolnog sistema moraju

uestvovati zaposleni koji imaju sveobuhvatna poznavanja proizvodnih procesa .

Vlastiti kontrolni sistem obuhvata sledee korake:

a) Pismena identifikacija i opis proizvedene hrane

Na primer Kobasica od jetre u tegli :Barena kobasica u konzervi od nemasnog i masnog svinjskog mesa,

svinjske jetre, nitrita, zaina.

b) Pismena identifikacija proizvodnog toka

Na primer, proizvodnja kobasica:

Varenje svinjskog mesa...

Seenje mesa...Dodavanje sledeih zaina...Punjenje tegli...Zagrejavanje na F0- vrednost (referentna temperatura 121,1C) najmanje

1,5 minuta dokumentovano preko merenja temperature vremena, t.j.podeavanja sterilizatora...

Hlaenje, pakovanje, etiketiranje, skladiranje, transport ...


23/45

Prilog

23

c) Identifikacija moguih opasnosti

Opasnosti po zdravlje koje mogu nastati za potroaa se trebaju analizirati ipismeno utvrditi od strane preduzea. Opasnosti mogu biti fizike, bioloke kaoi hemijske vrste.

Primer fizike opasnosti:Ulazak stranih tela u hranu (na primer, slomljeno staklo zbog raspucane

sijalice iznad prostora za preradu)

Primer bioloke opasnosti:Previsoka izloenost salmoneli (na primer, kao posledica nedovoljnetemperature, t.j. vremena fermentiranja)

Primer hemijske opasnosti:

Kontaminacija pri ulasku sredstava za ienje i dezinfekciju u hranu (naprimer, ienje i dezinfekcija radnika nije bila adekvatno izvrena)

d)Kontrola

U vezi sa mestima u proizvodnom toku koja ukljuuje mogue rizike pobezbednost hrane, moraju se utvrditi kontrolne mere kako bi se savladale

opasnosti ili greke. Ovo moe biti postupak kontrole temperature u hladjacimaili procesima fermentiranja.

Preventivne mere kod proizvodnje kobasica od jetre u konzervi:

Pravilna temperatura i vreme zagrejavanja da bi unitili bakterije.Praenje temperature zagrejavanja kod svakog procesa kuvanja iusklaenje propisanog vremena, na primer, pomou tajmera na kotlu.

Kod ovih mesta mora biti utvrena granina vrednost kako bi se uvele meresuficita i deficita.

Na primer, kod deficita F0- vrednosti na 1,5.

e) Praenje


24/45

Prilog

24

Proizvodni procesi se prate kako bi se otkrile greke i njihovi izvori, na primer,kod kontrole temperatura i vremena zagrejavanja. U sluaju greaka moraju seutvrditi korektivne mere.

Ukoliko, na primer, granina vrednost temperature nije postignuta,podgrejavanje moe biti mera kod visoke temperature.

Pomou praenja ocenjujemo dali je granina vrednost zadrana i prilikomgreaka blagovremeno preduzete mere kod odstupanja.

f) Uvoenje korektivnih mera

Ukoliko se pojave greke u uobiajenom proizvodnom procesu i potrebne sukorekcije, t.j. korektivne mere, to se neizbeno mora dokumentovati .

Na primer: Kod proizvodnje ,kobasica od jetre u tegli,, na 25.03.: Defekat

na ureaju kotla, kratkotrajno opadanje temperature za vreme procesakuvanja. Posle opravke defekta, proizvod na temperaturi u kotlu od

121,1C vie od96 sekundi bio podgrejavan na F0- vrednost od 1,6.

Pismeno se mora utvrditi ko je bio odgovoran za sprovoenje korekcija/korektivnih mera.

Na primer: za sprovoenje mera trenutno je u proizvodnji odgovoranradnik/ca (gospodin Maer/ gospoa mit).

g) Provera

Mora se sprovesti godinjaprovera /auriranje vlastitog kontrolnog sistema.

Pri tome moraju seproveriti sledee take:

Dali su obuhvaeni svi proizvodi Dali je proizvodni tok kod proizvoda nepromenjen u poreenju sa

prethodnom godinom

Dali su mogui drugi rizici ili je broj rizika smanjen Dali su utvrene granine vrednosti i kontrolni bodovi aktualni Dali su aktualne korektivne mere preduzete kod greaka Dali e korektivne mere biti adekvatno dokumentovane Dali su odgovornosti aktualne


25/45

Prilog

25

Dali su dokumenti vlastite kontrole aktualni

h) Dokumentacija

Dokumenti vlastite kontrole moraju se uvati.Tu spadaju:

Opis proizvoda

Proizvodni procesi

Saopteni rizici, ukljuujui mere praenja

Korektivne mere koje se trebaju preduzeti Granine vrednosti Odgovornosti

5.2. Higijena osoblja pri rukovanju hranom

H igijena osobl ja

Lica koja rade hranom morajuprimenjivati visoku linu higijenu. To znai da semoraju pridravati najmanje sledeih zahteva:

Redovno i pravilno ienje i dezinfekcija ruku. Pravilno podrazumevapridravanje pravila proizvoaa. Naroito je vano odravanje doziranja,vremena delovanja zahteva u vezi sa temperaturom. Ruke se moraju

dezinfikovati pre poetka radom, posle svake pauze, nakon posete toaletu, poslerukovanja proizvodima ivotinjskog porekla i higijenski kritinim proizvodimakao i posle kijanja i ienja nosa.

Nije dozvoljeno noenje narukvica i prstena, lania kao i runih asovnika.

Nokti na rukama trebaju biti kratko iseeni, isti i nelakovani. Vetaki noktinisu dozvoljeni.

Puenje, jelo i pie kao i upotreba staklenih flaa su zabranjeni u proizvodnimprostorijama i to je dozvoljeno samo u posebnim prostorijama koje su za to

predviene. Gume za vakanje u prostorijama gde se rukuje hranom, generalnosu zabranjene. Hrana se ne sme dodirivati ili probati prstima.

Posekotine i ogrebotine na goloj koi dlanova i ruku moraju se odmah tretirati iiste pokriti vodootpornim flasterom i da se dopunski nose rukavice za

jednokratnu upotrebu.


26/45

Prilog

26

Radna odeaLica koja rade hranom moraju nositi odgovarajuu, istu i kompletnu radnuodeu koja je sastavljena od mantila, kape (mree za kosu) radnih cipela kao i

potrebne zatitne odee.

Da bi se to obezbedilo moraju biti ispunjeni sledei zahtevi:

Kosa kod lica koja rukuju otvorenom hranom mora biti u celosti pokrivena

mreom za kosu; Radna odea mora da se nosi samo u preduzeu; Radna odea se mora svakodnevno prati a kod teih neistoa i ee menjati

i prati na temperaturi od najmanje 60C;

Svakodnevna odea i ostali privatni predmeti ne smeju se uvati uproizvodnim prostorijama;

Svakodnevna odea i radna odea moraju se uvati posebno i odvojeno; Lica koja nisu iz preduzea mogu ui u proizvodne prostorije samo ukoliko

nose higijensku odeu i zatitne navlake na cipelama i u pratnji lica koje jezaposleno u preduzeu.

Opti zahtevi za obuku osoblja

Osoblje mora biti obueno po granama i radnim mestima.Osoblju se objanjavaju princip HACCP kao deo redovne obuke. Zaposleni

poznaju relevantne zahteve kompanije u vezi sa HACCP konceptom, a to

naroito vai kod kritinih kontrolnih taaka(CCP)prateih korektivnih mera.Sadraj obuke i korieni materijali, uesnici (ime i potpis), obuivai kao idatum obuke moraju biti dokumentovani.

Zakon o zatiti od infekcijaZaposleni koji profesionalno proizvode, rukuju ili trguju hranom, a pri tome

dolaze u kontakt sa njom direktno (rukama) ili indirektno preko predmeta za

korienje (na primer, sudovi, pribor i ostali radni materijali) moraju, u skladu sazakonom o zatiti od infekcija 43, stav 1 pokazati uverenje od Ministarstvazdravstva (ili od lekara koji je postavljen od Ministarstva zdravstva) ne starije od

tri meseca. U prehrambenim preduzeima za proizvodnju hrane mogu raditisamo lica koja ne pate od gastrointestinalnih poremeaja ili imaju infekcije nakoi ili prenosivu bolest. Jednom godinje poslodavac mora svakom zaposlenomukazati na zabrane na radu u skladu sa 42, stav 1 i njihove obaveze prema 43,stav 2. Uee i obuci mora se dokumentovati. Lica sa dijareom, konim


27/45

Prilog

27

infekcijama i osipima, irevima, ranama i onihomikozom odmah morajuobavestiti svog predpostavljenog i ukoliko je mogue saoptiti razloge bolesti.

5.3. Higijena u proizvodnji

Skladiranje

Pri skladiranju sirovina, sastojaka, poluproizvoda, gotovih proizvoda i materijala

za pakovanje se moraju praktikovati i redovno dokumentovati tekui principiprometa proizvoda. Pri tome od naroitog znaaja su sledea dva principa:

FIFO: proizvod koji je primljen prvi, se koristi kao prvi (First In - First Out-

princip)

FEFO: proizvod koji se prvi kvari, se koristi kao prvi (First Expiry - First

Out- princip)

Pri skladiranju dalje trebaju se potovati sledei zahtevi:

Datum isteka roka i datum upotrebe proizvoda moraju se potovati i redovno

kontrolirati; Hrana se ne sme skladirati na podu;

Sastojci (na primer, sirova hrana) i obraena hrana (poluproizvodi i gotoviproizvodi) se moraju skladirati pokriveni u posebnim kontejnerima ili

prostorijama;

Otvorena pakovanja sastojaka i proizvoda se uvaju higijenski i zatvoreni; Specifine temperature hlaenja i zamrzavanja proizvoda se moraju odravati

i dokumentovati. Pri skladiranju hrane razliitih zahteva oko temperaturemora se odravatinajnia temperatura.

Oznaka na proizvodu

Oznaka na proizvodu odgovara pravilima oznaavanja hrane. Najvanijielementi oznaavanja su:

Oznaka imena proizvoda,

Ime ili firma i adresa proizvoaa, pakiraa ili prodavca Sastav,

Datum minimalnog roka trajanja i kod lako kvarlivih proizvoda datum

upotrebe, sa uslovima hlaenja, Masa, t.j. zapremina,


28/45

Prilog

28

Oznaka koliineodreenog vrednosnog ili karakteristinog sastojka, Podaci o alergijskim sastojcima i sastavnim delovima od genetski

modifikovanih organizama,

Serijska oznaka, ukoliko datum minimalnog roka trajanja nije tano odreen .

Postupak rukovanja i oznaavanja sastojaka, poluproizvoda i gotovih proizvodamora biti jasno definisan.

Vlastita proizvodnja poluproizvoda sa datumom proizvodnje, MRT ili rokom

trajanja, isto tako, treba biti dokumentovana.

Obrada proizvoda

Odmrzavanje smrznutih proizvoda mora se vriti u hladnjacima. Tenost ododmrzavanja se mora redovno otklanjati kako bi se spreila kontaminacijadrugom hranom.

Temperature hlaenja i zamrzavanja moraju se odravati i dokumentovati.Hrana koja se lako kvari, kao na primer, naresci od mesa i kakavalja, peciva,seckane salate i delikatesne salate se moraju uvek uvati ispod 7C i smeju se

vaditi iz friidera neposredno pre dalje obrade.

Hladni lanac ne sme se prekinuti. Pri pripremi, transportu i skladiranju se moe ikratkorono odstupiti od uslova temperature, meutim, samo ako ne ugroavazdravlje potroaa. Pri posebnoj temperaturi proizvodnje vareni se sastojci zadalju preradu moraju ohladiti.

Odravanje odgovarajuih temperatura i vremena varenja se posmatra i ukolikoje potrebno to se dokumentuje.

Masti za prenje redovno obnavljati i termometrom za merenje masti redovnoproveravati da bi ste bili sigurni da nije prelanajvia temperatura od 180C.

U cilju izbegavanja ukrtene kontaminacije u svim se fazama proizvodnje moranapraviti podela izmeu istih i neistih oblasti. To se, na primer, odnosi na

pojedina radna mesta za preradu higijenski kritine hrane.


29/45

Prilog

29

Otklanjane otpada

Otpad se mora otklanjati na nain na koji ne moe direktno ili indirektno uticatina hranu (na primer, preko neistih povrina ili tetoina). Da bi se omoguilaova mera moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

Kontejneri za otpad moraju biti dostupni u dovoljnom broju i veliini, bitiadekvatno konstruisani, pravilno odravani, jasno oznaeni, da se lako iste idezinfikuju i da se mogu zatvarati.

Kontejneri za otpad trebaju biti izraeni od materijala koji je otporan nakoroziju, koji je trajan i se moe otvarati bez upotrebe ruke i imati poklopackoji se zatvara.

U i van proizvodnog procesa kontejneri za otpad se uvaju zatvoreni i/ilipokriveni, da stoje na hladnom mestu i da ne budu prepunjeni. ivotinjski seotpad mora uvati na hladnom mestu.

Otpaci hrane, poluproizvodi koji se ne jedu i drugi otpad, to je mogue bre,trebaju biti otklonjeni iz prostorija za proizvodnju i da se tamo ne uvaju.

Da se kontejneri za otpad najmanje jednom dnevno iste i dezinfikuju. Kontejneri sa ubretom moraju se redovno istiti i otklanjati ostatke iz njih.

Kod visokih temperatura to se treba raditi i ee. Moraju se potovati uslovi spravljanja sa otpacima delova ivotinja .

5.4. ienje i dezinfekcija

Mogu se koristiti sredstva za ienje i dezinfekciju koja su pogodna zakorienje od strane proizvoaa hrane. Lista ovih sredstava za dezinfekciju je

objavljena od Nemakog drutva za veterinarnu medicinu(http://www.dvg.net/).Lista kontrolisanih sredstava za dezinfekciju ruku moe se dobiti od Udruenjaza primenjenu higijenu (http://www.vah-online.de).

Upotreba sredstava za ienje i dezinfekciju treba biti samo u skladu sainstrukcijama proizvoaa u vezi sa korienjem.

Tekui planovi ienja i dezinfekcije moraju biti dostupni u prostorijama gde jepotrebno ienje. Na osnovu ovih planova mora biti jasno koje lice ta isti idezinfikuje, kojom metodom, kada, kojim sredstvom i kojim ureajem to radi .


30/45

Prilog

30

Osoblje odgovorno za ienje i dezinfekciju mora imati odgovarajuapoznavanja oko pravilne upotrebe sredstava za ienje i dezinfekciju. Postupciienja i dezinfekcije moraju biti dokumentovani i treba kontrolirati njihovosprovoenje.

Skladiranje

Sredstva za ienje i dezinfekciju se moraju uvati odvojeno od hrane kao i bitizatvorena i skladirana u kontejnerima kako ne bi iscurila.

Moraju biti dostupni odgovarajui materijali i predmeti za ienje idezinfekciju i radnog pribora i opreme. Oni se moraju uvati u posebnoj

prostoriji, biti laki za ienje i proizvedeni od materijala koji je otporan nakoroziju.

Oznake

Sredstva za ienje i dezinfekciju uvek moraju biti jasno oznaena da bi sespreila zabuna.

SprovoenjeZa vreme ienja i dezinfekcije, hrana se ne sme nai u neposrednoj blizini.Za ienje i dezinfekciju moraju se koristiti krpe za ienje, koje se posleupotrebe bacaju ili peru na 90C. Ukoliko se krpe za ienje koriste vie puta,mora se izvriti higijensko suenje (meutim, ne na radijatorima, na otvorenoitd.).

Prostorije, oprema, maine i aparati koji dolaze u dodir sa hranom moraju seredovno i temeljno istiti i dezinfikovati.

5.5. Higijena prostorije

Izgled i opremanje prostorije u sektoru za uvanje namirnica

Mora se izbegavati ukrtena kontaminacija za vreme i izmeu svakog radnogprocesa. Zbog toga treba potovati razliku izmeu istog i neistog sektora prirukovanju hranom.

Podovi

Podovi se moraju lako istiti i dezinfikovati, ne proputati vodu, bitivodootporni, biti otporni na abraziju, a ne biti klizavi. Na podu treba biti


31/45

Prilog

31

dovoljno odvoda, pre svega na mestima gde je ea pojava tenosti. Odvodimoraju da budu pokriveni, da ne miriu i da budu bez stajae vode (saventilom).

Zidovi

Zidovi moraju biti do odreene visine kako bi mogli da se peru, iste idezinfikuju.

Zidovi i zidne povrine ne smeju imati rupa zbog mogueg ugnezdenja tetoinai mikroorganizama.

Zidovi sa ploicama trebaju biti paljivo figurisani kako ne bi u njih ula voda iliostaci hrane. Pri izolovanju i oblaganju zidova ne sme biti upljina kako bi sespreila pojava insekata ili glodara.

Zidovi trebaju biti beli i svetli kako bi se neistoe lako uoavale. Higijenskizidovi su izraeni od:

Visoko kvalitetnog elika Poliranog aluminijuma Obloenog elinog lima (koji nije lakiran) Emajlirane ploe Boje koja se pere (dozvoljena za proizvoae hrane).

Tavanice

Tavanice ili unutranje strane plafona mora biti tako izraeni da bi se spreilakondenzacija i bu kao i sakupljanje neistoe i odvajanje komadia materijala

svesti na minimum.Krovovi, grede i cevi ne smeju biti mesta za stvaranje i irenje insekata/ptica ili

plodna povrina za razmnoavanje mikroorganizama.

Vrata i prozori

Vrata moraju biti laka za ienje i dezinfekciju, imati glatku i svetlu povrinuto odbija vodu. Vrata moraju vrsto dihtovati.

Spoljna vrata i porte ne smeju se otvarati prema gore i moraju biti stabilna i bez

habanja.


32/45

Prilog

32

Vrata i prozori moraju biti konstruisana tako da tetoine kao to su insekti,staorci ili mievi ne mogu ulaziti i razmnoavati se u pogonu . Prozori i ostaliotvori moraju biti zatieni mreama za komarce.Ramovi prozora trebaju imatni glatku i svetlu povrinu koja se lako pere.Prozorski pragovi ne smeju se koristiti kao povrine za ostavljanje i trebaju bitizakoseni.

Umivaonici

Umivaonici trebaju biti u dovoljnom broju i postavljeni na odgovarajua mesta u

preduzeu. Oni moraju imaju dotok tople i hladne vode kao i sredstva zaienje i dezinfekciju i krpe za jednokratnu upotrebu. Umivaonici ne smeju sekoristiti za pranje hrane.

Osvetljenje

Osvetljenje treba omoguiti dovoljno svetlosti kako bi se videle promene kodnamirnica, tua tela u hrani i neistoa svake vrste. U prostorijama gde se uvaili obrauje hrana, mora imati osvetljenje zatieno od rasprskavanja (osim kodkompletno spakovane hrane).

Ventilacija

Mora se obezbediti dobra ventilacija da bi se izbegla prekomerna toplota i

stvaranje kondenzacije.

Ventilacioni sistemi moraju biti instalirani tako da su filtri i ostali delovi koji se

trebaju istiti ili menjati, lako dostupni. Ventilacioni sistemi trebaju se redovnoistiti. Vetaki generirane vazdune struje trebaju se uvek usmeravati tako dastruje od istih prema neistim prostorima.

Spreavanje iborba protiv tetoina

Ostaci hrane moraju se odmah izbaciti ili uvati u zatvorenim kontejnerima .Mamci za bubavabe i moljce kao i unitivai muva moraju stajati naadekvatnim mestima. Oni se moraju navesti u planu obuhvatanja i da se

redovno kontroliu. Kontrola, u svakom sluaju, treba biti dokumentovana. Alatii maine za rad moraju se redovno otvarati i istiti od ostataka hrane. Sredstva

protiv pesticida moraju se uvati odvojeni od hrane.Njihovo skladiranje trebabiti u originalnim kontejnerima koji se mogu zatvarati. Hemijske mere borbe

protiv pesticida moraju se kontinuirano sprovoditi od stranje spoljnih ovlaenihfirmi. Na kraju se mora obaviti temeljno ienje tih prostorija.


33/45

Prilog

33

Prihvatanje proizvoda

Prihvatanje proizvoda se mora odvijati tako da e proizvod biti zatien odvremenskih uslova. Prihvatanje proizvoda i otklanjanje otpada treba bitiodvojeno. Ukoliko se to zbog graevinskih radova ne moe realizovati,otklanjanje ne sme biti istovremeno sa prihvatanjem proizvoda.

Prostori je za skladiranje

Raspored regala mora omoguavati ienje poda. Oni moraju biti lako dostupni

i da ne spreavaju cirkulaciju vazduha.

Suvo skladiranje

Ne preporuuje se korienje drvenih regala. Kod spakovanih proizvoda i kodproizvoda kod kojih nije potrebno hlaenje, mogu se koristiti i drveni regali.

Prostorije za hlaenje i zamrzavanje

Zbog estog vaenja i stavljanja proizvoda u ureaje za hlaenje i zamrzavanjeisti moraju biti odgovarajui da bi se izbegle temperaturne varijacije.Temperature hlaenja i zamrzavanja moraju se nadgledavati i dokumentovatitermometrom. U cilju upozorenja na defekt preporuuje se da se ureaji zahlaenje nadgledavaju optikim i akustikim alarmom. Postojei regali moraju

biti izraeni od materijala koji se lako isti. Odvod vode mora biti zatvoren i teiprema vani.

Prostorije za hlaenje i zamrzavanje moraju imati podove, zidove i tavanice kojisu otporni na vodu i koji se lako iste i dezinfikuju.

Socijalne prostorije i sanitarni vorovi

Neophodno je obezbediti dovoljan broj svlaionica, toaleta, perionica i kupatila.Oni moraju biti isti i u dobrom stanju. Sanitarni vorovi, naroito toaleti,moraju imati odgovarajuu prirodnu ili mehaniki ventilaciju kao i prirodno ilivetako osvetljenje. Toaleti i sanitarni vorovine smeju imati direktnu vezu sa

prostorijama gde se nalazi hrana.

Na raspolaganju mora biti dovoljno toaleta sa umivaonicima, sredstava za

ienje i dezinfekciju kao i krpa za jednokratnu upotrebu. Umivaonici morajuimati toplu i hladnu vodu. Svlaionice moraju dozvoljavati radne odee


34/45

Prilog

34

odvojeno od svakodnevne. Plakari gde se uva radna odea moraju se estoistiti.

5.6. Higijena ureajaKvalitet

Alati, armature i oprema moraju se lako istiti. Higijenska slaba mesta trebaju seizbegavati.

Plastine povrine i povrine od hrom-nikel-elika obino su pogodne za obraduhrane jer su povrine bez avova i pukotina. Upotreba drvenih predmeta kao tosu drvene ploe i kuhinjski predmeti sa drvenim ruicom trebaju se izbegavati,

jer se drvo zbog njegove porozne strukture, teko isti i je pogodno zasakupljanje bakterija. Dozvoljeni su sledei izuzeci: daske sa seenje (moraju seredovno vaditi) i drvene palete za transport i skladiranje spakovane hrane kao i

za isporuku biljnih sirovina. Drvo je dozvoljeno u prostorijama za puenje izrejanje.

Da bi se omoguilo lako ienje i dezinfekcija, radne povrine moraju biti bezavova i pukotina. Radne povrine od drveta, na primer, daske za seenjemoraju se redovno vaditi i glancati.

Redovna kontrola funkcije postavljenih termometara se vri kalibriranimtermometrom. Za pakovanje krajnjeg proizvoda neophodno je korienje

badarenih vaga.

ienje i dezinfekcija

Delovi za ienje i dezinfekciju koji e doi u dodir sa hranom moraju se brzo ijednostavno rasklapati i biti mehaniki stabilni. Alati i oprema trebaju biti lakodostupni i stavljenni na dostupnije i prostranije mesto, dalje od zida. Aparati i

oprema trebaju se tako postaviti da ne bi ula strana tela u hranu preko nekihdrugih aktivnosti. Frekvencija ienja i dezinfekcije ureaja, armatura i opremekoji dolaze u dodir sa hranom, moraju se birati na nain kojim e se spreitikontaminacija.

Transportni kontejneri i vozila za hranu moraju se odravati isti. Prilikomisporuke hladnih i smrznutih proizvoda mora se omoguiti odravanje hladnoglanca.


35/45

Prilog

35

Odravanje i opravka

Svi se aparati moraju redovno odravati i to se treba dokumentovati. Pri tome jepotrebno potovati informacije proizvoaa.

6. Radne SKMPH liste

Cilj SKMPH jeste konkretizovati opte zahteve kod malih proizvoaa koji seodnose na bezbednost hrane i higijenu pri proizvodnji i prodaji.

Na taj nain teorijski zahtevi od strane SKMPH idejno i praktino trebaju postatikorisni u svakodnevnom radu. Zbog toga u vezi sa razliitim oblastima higijenestvorene su ,, radne liste ,, povezane sa paletom proizvoda, koje se mogu

koristiti od odgovarajue grupe proizvoaa. Izmeu ostalog, na raspolaganju suradne liste za sledee grane:

mesare

pekare

pivare

Pri dostavljanju zahteva za sertifikat o kvalitetu mogu se nabaviti i relevantne

liste preduzea.

7. Zahtevi Sertifikacionom telu i auditorima

7.1. Zahtevi Sertifikacionom telu (ST)

ST i auditori koji ele vriti audite u skladu sa sertifikatom o kvalitetu malihproizvoaa hrane moraju ispunjavati zahteve kojih on postavlja. Neophodnipostupci u vezi s tim mogu se dobiti kod MI-SERT doo kao vlasnik i ST.

Akreditacija

Ovlaena ST moraju biti akreditovana prema DIN EN 45011 za sertifikat okvalitetu malih proizvoaa hrane (SKMPH). ST koja su u procesu akreditacije

prema DIN EN 45011 za SKMPH, pre dobijanja svoje akreditacije, smeju

sprovoditi svedok-audite. Ipak, o tome standardnom vlasniku mora biti

dostavljen zahtev za akreditaciju. Dalje, ST se obavezuje da e prihvatiti ipotovati sve zahteve SKMPH.


36/45

Prilog

36

Sklapanje ugovora

Posle uspeno sprovedene akreditacije od strane MI-SERT doo mora se podnetiodgovarajui dokaz. Tek tada je mogue dobijanje odobrenja o sprovoenjuaudita prema SKMPH. ST potpisuje ugovor sa standardnim vlasnicima SKMPH.

ST moe da sprovede audit samo ukoliko je ugovor potpisan. Izuzetak susvedok-auditi u okviru tekue akreditacije.

Odgovornost ST

ST je odgovorno za obezbeenje, odravanje i praenje kompetentnosti auditorau odnosu na sprovoenje audita i sertifikacija u skladu sa zahtevima SKMPH.

ST nosi dokaz o kvalifikaciji auditora i sprovoenjuaudita na bazi supervizija.Svake dve godine svaki auditor podlee superviziji. U vezi sa tim se vodievidencija.

Kako bi se odrala nezavisnost i da se audit sprovede pod objektivnim uslovima,auditori dotinog ST u zadnje dve godine ne smeju realizovati savetodavnu ilislinu delatnost u preduzeu koje je predmet audita.

Pre poetka svoje delatnosti svaki auditor trebada potpie auditorsku obavezu opoverljivosti i nepristrasnosti kao i izjavu o zatiti podataka. Najvierukovodstvo, pored toga, mora potpisati obavezu o poverljivosti i nepristrasnosti

(odgovarajui obrazac se moe dobiti kod MI-SERT Drutvo za sertifikacijudoo).

Osim toga, ST se obavezuje razmenjivati informacije (najmanje jednom

godinje). Ove informacije, na primer, slue auditorima prilikom diskusije iprilagoenju znanja auditora prema novim zakonskim izmenama.

Da bi se omoguila neutralnost audita postavljeni auditori ne smeju donositiodluke o sertifikaciji. To mora biti uinjeno od nezavisnog lica konkretnogaudita i moe se vriti samo prema DIN EN 45011 od strane ST i da se ne dajetreim licima.

7.2. Kvalifikacija auditoraObrazovanje


37/45

Prilog

37

Najmanje srednje obrazovanje.

Struno obrazovanje

Struna sprema ili studije iz oblasti prehrambene industrije

Radno iskustvo

Dve godine praktinog iskustva. Potvrda o tome su preporuke sa posla.Praktino iskustvo u upravljanju kvalitetom, poznavanje sistema upravljanjakvalitetom.

Auditorska obuka (prema EN ISO 19011)

Auditor se mora obuiti najmanje 40 asova u okviru seminara MI-SERTDrutvo za sertifikaciju doo u vezi sa:

osnovima upravljanja kvalitetom

metodama i tehnikama audita

standardima, zakonima i propisima u oblasti prehrambene industrije

kao i posebnim zahtevima SKMPHPotrebni dokaz o poseivanju ovog seminara jeste izdati sertifikat.

8. Prava i obaveze aplikanata i nosioca sertifikata

Podnosilac zahteva mora dokazati Sertifikacionom telu da ispunjava zahteve

SKMPH. Da bi obezbedio trajnu saglasnost treba sprovesti i dokumentovatipotrebne mere u vezi sa tim.

8.1. Obaveza davanja izjavuPodnosilac zahteva treba osigurati da su ST dostupne sve potrebne informacije ineophodni prostor u cilju ispunjenja zahteva.

8.2. Obavetavanje o promenamaPodnosilac zahteva je duan da odmah obavesti ST o svim promenama u odnosuna asortiman proizvoda. To se odnosi na kupovanje i prodaju sredstava

preduzea, promenu u vlasnitvu, promenu delatnosti, fundamentalne promene u

proizvodnom procesu, bankrot ili steajni postupak. ST se konsultuje sapodnosiocem zahteva kako i u kojim se sluajevima moe odrati sertifikat.


38/45

Prilog

38

8.3. Poverljivost i nepristrasnost

Podnosilac zahteva je ovlaen da u celosti preda revizorski izvetaj. Deliminapredaja nije dozvoljena. Podneta dokumentacija podnosiocu zahteva od CT je

zatiena autorskim pravima. Podnosilac zahteva priznaje tu injenicu iobavezuje se da ga koristi samo interno i u dogovorene ciljeve. Ova

dokumentacije ne sme se otkrivati treim licima. Preneta ili predatadokumentacija na uvid od strane ST ostaje u njegovom vlasnitvu.

Podnosilac zahteva se obavezuje da informacije o radu ST, njegovim auditorima

i zaposlenima tretira kao poverljive. Ova obaveza vai i nakon zavretkaugovora. Isto tako, podnosilac zahteva ovim obavezuje i svoje pomonike.

8.4. Postupak u vezi sa prigovorima i albamaSvaki podnosilac zahteva ima pravo na usluge koje ispunjavaju njegova

oekivanja i potrebe. Svaki podnosilac zahteva ima pravo izraziti svoje miljenjeauditoru o rezultatima audita kao i SKMPH i moe ST dostaviti albu ili tubu .

albe ili tube se upuuju pismeno ST i moraju biti potvreni sa njegove straneu roku od deset dana. Sveobuhvatni odgovor sledi nakon temeljne provere

albe/tube.

9. Prilog

9.1. Pojmovnik

Pojam ObjanjenjeAlergijski sastojci Kao alergijski sastojci definiu se sledee

sirovine i proizvodi : itarice koje sadre gluten,erupkari, jaja, riba, kikiriki, soja, mleko, orasi,celer, senf, susam, lupin, mekoteli, sumpor

dioksid i sulfiti u koncentraciji od 10 mg po kg

ili litru (izraeno kaoSO2). Alergijski sastojciprema pravilniku o oznaavanju hrane morajubiti oznaeni u pogledu lica koja su alergina

kako bi prepoznala alergijski potencijal.Audit Audit jeste sistematsko, nezavisno i


39/45

Prilog

39

dokumentovano istraivanje kako bi se procenilodo kojeg stepena su ispunjeni auditorski kriteriji.

Prvi audit Prvi audit jeste prvobitna provera preduzeaprema zahtevima sertifikata o kontroli kvaliteta

malih proizvoaa hrane.Resertifikacioni audit Resertifikacioni audit jeste audit koji se sprovodi

posle prvog audita pre isteka vanostisertifikacije.

Ponovljeni audit Ponovljeni audit jeste audit koji je potreban

ukoliko rezultat sprovedenog audita ne opravdasertifikat prema SKMPH. U okviru ponovljenog

audita se proverava dali su utvrene greke bileotklonjene i dali su bile sprovedene planirane

korektivne mere.

Svedok-audit Svedokaudit jeste audit organa ocenjivanjausklaenosti pri sprovoenju ocenjivanjausklaenosti u okviru opsega akreditovanja

Genetski modifikovani

organizmi (GMO)

Kao genetski modifikovani organizmi, osim

ljudi, prema direktivi 2001/18/EG smatra sematerijal koji ne nastaje prirodnim sparivanjem

i/ili prirodnom rekombinacijom.Proizvodi koji su sastavljeni od GMO ili ih

sadre, prema Regulativi(EG) 1829/2003 iRegulativi (EG) 1830/2003 moraju biti

adekvatno etiketirani. Ukoliko deo GMO na

svaku koliinu dotinog sastojka ne sadri vieod 0,9% i proizvoa moe dokazati da je re oincidentnim, tehniki neizbenim primesama,nema potrebe od oznaavanja. Pri putanju u

promet proizvoda sa GMO mora se obezbediti

praenje.HACCP- sistem

(engl. Hazard Analysis

and Critical Control

Points-System)

HACCP- sistem jeste sistem koji slui uidentifikaciji, proceni i kontrolisanju znaajnihzdravstvenih opasnosti od hrane. Ovim sistemom

rizik od opasnosti po zdravlje potroaa izazvanehranom za vreme proizvodnje moe se izbei,iskljuiti ili smanjiti na prihvatljivi nivo.

Opasnost

(engl. Hazard)

Opasnost prema Regulativi (EG) 178/2002 je

definisana kao bioloki, hemijski ili fiziki agens


40/45

Prilog

40

u hrani ili stonoj hrani ili stanje koje moeizazvati negativne zdravstvene efekte.

Analiza opasnosti

(engl. Hazard Analysis)

Svaki proizvoa hrane se obavezuje da esprovesti analizu opasnosti. Pri tome moraju se

identifikovati specifine biloke, hemijske ifizike opasnosti po zdravlje koje se odnose na

potroaa. (engl. Identifikacija opasnosti) ioceniti verovatnost kao i znaaj njihovognastajanja. Na osnovu toga moraju se izvesti

odgovarajue korekcije i korektivne mere.Rizik

(engl. Risk)

Prema Regulativi (EG) 178/2002 rizikpredstavlja funkcija verovatnoe negativnogdelovanja na zdravlje i teina ovog dejstva kao

posledica realizacije opasnosti.

Kritina kontrolna taka(engl. Critical Control

Point)

CCPjeste faza procesa gde je mogue i odkljunog znaaja izbei, eliminisati ili smanjitiopasnost po zdravlje, koja je izazvana hranom..

Granina vrednost

(engl. Critical Limit)

Kao kriterij granina vrednost je odluujua kod

odbacivanja ili prihvatanja, na primer,poluproizvoda, t.j. gotovih proizvoda ili

proizvodnih procesa u smislu HACCP- plana.

Kontrola

(engl. Control)

Kontrola, u smislu HACCP- sistema

podrazumeva da su procesi pod kontrolom i da

se odravaju granine vrednosti.Mali proizvoa hrane Mali proizvoai hrane su kompanije sa manje

od 50 zaposlenih, iji godinji obrt ne prelazi 10miliona evra.

Korektivne mere Ukoliko rezultati monitoringa pokazuju kritinekontrolne bodove, sprovode se ove mere.Monitoring

(engl. Monitoring)

Monitoring jeste planirana sekvenca posmatranja

da bi se ocenilo dali dominiraju kritinekontrolne take.

Verifikacija (engl.

Verification)

Dopunske metode koje se primenjuju kod

monitoringa, procedure, analize i ostale

evaluacije potrebno je utvrditi dali se potujeplan HACCP.

Kritino odstupanje(K)

Kritino odstupanje postoji kada se prilikomaudita utvrdi ozbiljno odstupanje od zahteva

sertifikata o kvalitetu, koje moe dovesti do


41/45

Prilog

41

opasnost po zdravlje potroaa. Ukoliko seutvrdi kritino odstupanje to dovodi dosmanjenja od 30%pojedinano postignutogmaksimalnog rezultata.

K.o.kriteriji (K.o.) K.o.kriteriji su posebno raspodeljeni kriterijiu GKMPH koji se mogu oceniti sa 100, 75 ili 0

bodova. Ukoliko u okviru audita neki kriterij je

ocenjen sa 0 bodova, tada se audit smatra

neuspelim. U takvom sluaju je potreban

ponovni audit. Pri evaluaciji od 75 bodovapotrebno je dostaviti plan sprovoenjakorektivnih mera.

Neprimenjivi (N) Ocena N daje se auditu kod kog se ne moeprimeniti zahtev sertifikata o kontroli. Kod ovog

zahteva ne dodeljuju se bodovi ime se smanjujeukupni mogui broj bodova.Kod malog

preduzea ocena N smatra se neutralnom.Praenje U Regulativi (EG) 178/2002 u lanu 18praenje

se definie kao mogunost da se hrana ili stonahrana meso ili materijal preraeni u hranu ilistonu hranu, prati preko faza proizvodnje,

prerade i prodaje.

Individualna

proizvodnja

Individualna proizvodnja se karakterizujevlastitom recepturom i ukljuenjem prirodnihresursa, koji su dostupni na licu mesta.

Tabela 3 - Pojmovnik


42/45

Prilog

42

9.2. Primer sertifikata SKMPH

Logo ST

SERTIFIKAT

ST (naziv ST) potvruje da se malom proizvoau hrane dodeljuje Sertifikat okvalitetu hrane malih proizvoaa hrane.

Sprovedenim auditom, koji je dokumentovan u izvetaju, je dokazano da su

ispunjeni prehrambenohigijenski zahtevi u vezi sa dodeljivanjem Sertifikata okvalitetu hrane malih proizvoaa hrane.

Sertifikat se dodeljuje u vezi sa sledeim proizvodima:

///

Pri tome su ocenjene sledee oblasti:

- opti zahtevi

- sprovoenje analize opasnosti u skladu sa principima HACCP

- higijena osoblja

- higijena proizvodnje

- ienje i dezinfekcija

- higijena prostorija

- higijena ureaja

Datum audita:

Rok vanosti sertifikata

Registarski broj sertifikata

ID br.

Mesto, datum tembilj Direktor ST


43/45

Prilog

43

Ovaj sertifikat je vlasnitvo ST i na njegov zahtev mora se vratiti .


44/45

Prilog

44


45/45

Prilog

9.3. Spisak tabelaTabela1Stepeni ocenjivanja 16Tabela2Znaaj revizorskog rezultata 16Tabela3Pojmovnik 41

Documents

Sertifikat o Kvalitetu Malih Proizvodjaca Hrane (1)