Socijalna inkluzija Roma i Romkinja u Srbiji

1

Socijalna inkluzija Roma i Romkinja u Srbiji

1

___________________________________________________________________________

Rezultati istraživanja:

"Socijalna inkluzija Roma i Romkinja u Srbiji sa posebnim osvrtom na program samozapošljavanja organizacije Help u Srbiji"

Izdavač: "Help - Hilfe zur Selbsthilfe" e.V.

Misija u Republici Srbiji Učiteljska 52, 11000 Beograd

www.help-serbia.org.rs

Autor: Centar za društvena i primenjena istraživanja

Fakultet političkih nauka Univerzitet u Beogradu

Prevod: Ivana Nikitin, Bojana Petrović

Štampa i dizajn: Maxima Graf, Novi Sad

Tiraž: 100 komada

Godina 2016

Ova publikacija je štampana uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju Sida.

Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost autora i ni na koji način ne predstavlja stavove donatora.

2

___________________________________________________________________________

Smanjenje siromaštva i inkluzija marginalizovanih grupa

U naporima za smanjenje siromaštva kroz ekonomsko osnaživanje i inkluziju ugroženih i marginalizovanih grupa stanovništva, Help je Republici Srbiji u periodu 1999. - 2016. godine realizovao više desetina projekata i podržao preko 6000 porodica grantovima u opremi za mikro i male biznise i poljoprivredne aktivnosti.

U skladu sa nacionalnim i lokalnim politikama i razvojnim strategijama, Help-ove aktivnosti ekonomskog osnaživanja i osamostaljivanja pojedinaca u socijalno ugroženim i marginalizovanim lokalnim zajednicama i nacionalnim manjinama zasnovane su na principu "pomoći za samopomoć". Suočavajući se sa izazovom smanjenja siromaštva i nezaposlenosti i integracijom ugroženih grupa, vremenom je razvijena metodologija koja, umesto kratkotrajne novčane pomoći, kombinuje grantove u opremi, poslovne i stručne obuke, umrežavanje, mentoring i monitoring, čime se ostvaruje dugoročna i održiva pomoć razvoju lokalnih zajednica i njihovih članova.

Jedna od takvih Help-ovih aktivnosti je i projekat "Smanjenje siromaštva i unapređenje mogućnosti zapošljavanja marginalizovanih i ugroženih grupa stanovništva sa fokusom na Romkinje u Srbiji". Uz donatorsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju Sida, i sufinansiranje od strane ciljnih gradova i opština (Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Obrenovac, Prijepolje, Požarevac, Trstenik, Vladičin Han i Vranje) projekat se realizuje u periodu maj 2014. - avgust 2017. godine.

I to prva etapa projekta od maja 2014. do maja 2016., u okviru koje je podržano 229 korisnika (50 Roma i 62 Romkinje) u Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Požarevcu, Prijepolju, Vladičinom Hanu i Vranju. Grantovima u opremi prosečne vrednosti 2.400,00 evra podržana su 103 korisnika i grantovima 1.500,00 evra 126 korisnika. Od 229 korisnika, 54 odsto se bavi uslužnim delatnostima, 28 odsto poljoprivredom i 18 odsto zanatskim aktivnostima.

Realizacijom projekta u dve komponente, prvoj - pristup tržištu rada putem radionica, obuka i grantova u opremi za startup i mikro biznise i drugoj - povećanje zapošljivosti mladih kroz stručne obuke i radnu praksu, ostvaruju se opšti i posebni ciljevi. Doprinos inkluziji i smanjenju siromaštva marginalizovanih grupa stanovništva u socijalni i ekonomski život, predstavlja opšti cilj projekta, dok se posebni ciljevi fokusiraju na obezbeđivanje boljeg pristupa tržištu rada ciljne grupe sa fokusom na Romkinje i mlade.

Imajući u vidu ciljeve projekta, nacionalne1 i donatorske napore i preporuke, kao i EU okvir za nacionalne strategije romske integracije 2 , u drugoj etapi projekta realizovano je sveobuhvatno istraživanje sa ciljem identifikacije problema sa kojima se Romi suočavaju prilikom zapošljavanja i to iz perspektive Roma, poslodavaca i projektnih partnera, kao dela sistemskog okruženja u procesu integrativne politike.

1 Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period 2016. - 2025. godine, ažurirano avgusta 2016. godine 2 EU Framework for National Roma Integration Strategies up to 2020

3

___________________________________________________________________________ Pored toga, istraživanje predstavlja i kontrolni alat za procenu realizovanih aktivnosti i alat za informisano odlučivanje u procesu targetiranja i planiranja budućih načina i metoda podrške inkluziji romske nacionalne manjine, u skladu sa aktuelnim politikima i strategijama.

Istraživanje je realizovano u poslednjem kvartalu prve faze projekta, odmah nakon izvršenih isporuka opreme podržanim korisnicima iz prve etape projekta, i to u Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Požarevcu, Prijepolju, Vladičinom Hanu i Vranju, od novembra 2015. do marta 2016. godine.

Istraživanje je sproveo Centar za društvena i primenjena istraživanja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, i obuhvata stavove Roma i Romkinja korisnika i ne-korisnika Help programa, reprezentativnog uzorka celokupne punoletne populacije Srbije i predstavnika lokalnih partnera.

Predstavnici lokalnih partnera, gradske i opštinske uprave, centri za socijalni rad, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, deo su sistemskog okruženja i redovni partneri u Help-ovim projektima podrške samozapošljavanju i razvoju mikro i malih biznisa i preduzetništva.

U nastavku ove publikacije sledi potpun izveštaj o rezultatima istraživanja koje potvrđuje da je najviši stepen diskriminacije Roma upravo u oblasti zapošljavanja i da edukacija i stručne obuke predstavljaju jedan od vidova pomoći u rešavanju tog problema, kao i da sam program ima pozitivne efekte na socijalnu inkluziju ciljne grupe.

Help, zajedno sa donatorskom zajednicom, nacionalnim i lokalnim partnerima, kroz programe podrške samozapošljavanju stvara nove perspektive za socijalno ugrožene i marginalizovane grupe stanovništva, doprinoseći dugoročno održivom razvoju lokalnih zajednica i njihovih članova. Princip pomoći za samopomoć ostaje način delovanja Help-a u ostvarivanju vizije pravednog, bezbednog i dostojanstvenog života.

Help – Hilfe zur Selbsthilfe e.V. Misija u Republici Srbiji U Beogradu, 2016.

4

___________________________________________________________________________

Centar za društvena i primenjena istraživanja Fakultet političkih nauka

Univerzitet u Beogradu

IZVEŠTAJ

SOCIJALNA INKLUZIJA ROMA I ROMKINJA U SRBIJI SA POSEBNIM

OSVRTOM NA PROGRAM SAMOZAPOŠLJAVANJA ORGANIZACIJE

Help U SRBIJI

Beograd, 2016

5

___________________________________________________________________________ SADRŽAJ

Uvod ........................................................................................................................................................ 6

Ciljevi i metode istraživanja ................................................................................................................... 7

1. Iskustvo sa Help programom samozapošljavanja ......................................................................... 10

2. Zadovoljstvo rezultatima otpočetog biznisa ................................................................................. 12

3. Saradnja sa lokalnom samoupravom ............................................................................................ 13

4. Teškoće i problemi sa kojima se korisnici programa suočavaju ................................................... 14

5. Prihodovanje od započetog biznisa .............................................................................................. 17

6. Očekivanja od započetog biznisa .................................................................................................. 19

7. Efekti i poboljšanja koja su rezutat otpočetog biznisa i šta bi Help trebalo da uradi kako bi povećao efektivnost programa ............................................................................................................. 20

8. Zadovoljstvo poslom ..................................................................................................................... 22

9. Stav prema radu, odnos prema poslu i lokus kontrole ................................................................. 23

10. Stavovi o rodnoj ravnopravnosti ............................................................................................... 26

11. Percepcija diskrimincije od strane većine ................................................................................. 28

12. Interpesonalno poverenje......................................................................................................... 29

13. Stavovi građana Srbije o Romima ............................................................................................. 30

14. Istraživanje sa predstavnicima lokalne samouprave ................................................................ 35

1. Generalni stav o Help programu samozapošljavanja................................................................ 36

2. Dobre i loše strane programa ................................................................................................... 38

3. Prostor za izmene i dopune programa u budućnosti ................................................................ 38

4. Motivacija pripadnika romske populacije ................................................................................. 39

5. Komunikacija sa romskom populacijom tokom implementacije programa ............................. 41

6. Procena efekata programa ....................................................................................................... 41

Ključni nalazi istraživanja i preporuke ................................................................................................... 43

6

___________________________________________________________________________ Uvod

Istraživanje koje predstavljamo sprovedeno je u periodu od 20. novembra 2015. do 15. marta 2016.godine. Opšti cilj istraživanja bio je da se dobiju relevantne informacije u funkciji poboljšanja

socijalnog položaja i socijalne inkluzije romske populacije u Srbiji. Postizanje ovog opšteg cilja u kontekstu našeg istraživanja direktno je povezano sa programom organizacije Help, usmerenog

upravo ka pospešivanju istog cilja. Preciznijerečeno Help u Srbiji, sa kancelarijama u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Vranju, realizovala je jedan opsežan, kreativan i autentičan program

samozapošljavanja Roma i Romkinja u sedam opština u Srbiji: u Vladičinom Hanu, Vranju, Požarevcu, Kraljevu, Kruševcu, Prijepolju i Leskovcu.

Svoju teorijsko – aplikativnu osnovu ovaj program ima u tzv. modelu razvoja zajednice“ (community development), koji je počeo intenzivno da se primenjuje od 80-ih godina prošlog veka. Generalno,

fokusiran je ka osvešćivanju i osnaživanju lokalnog stanovništva, razvoju njihovih ličnih i kolektivnih potencijala i odgovornosti, reorganizaciji lokalnih službi i lokalnog vođstva, spremnosti svih resursa

zajednice na pokretanje i učešće u zajedničkim aktivnostima. Jedna od tri strategije koja se primenjivala u okviru ovog modela je individualistička. Bazirana je na konceptu transformacije

novčanih pomoći za siromašne građane, sa tradicionalno – paternalističke, izražene u konstantnim materijalnim davanjima koji u osnovi održavaju status quo stanje, ka onoj koja podstiče odgovornost

i osnaživanje. Umesto kontinuiranih budžetskih davanja, korisnicima su na raspolaganju grantovi i obuke koji treba da podstaknu samozamopšljavanje, preuzimanje odgovornosti za vlastiti ekonomski

i socijalni razvoj. Ovi oblici materijalne, i istovremeno savetodavne podrške kao celine jednog procesa, treba da rezultiraju transformacijom iz pasivističko-zavisne, ka aktivnoj i odgovornoj poziciji

siromašnijih, kao preduslova za izazivanje ekonomskih i socijalnih promena, odnosno socijalne uključenosti.

U tom kontekstu, koncept podrške samozapošljavanju bio je zasnovan na direktnoj pomoći i podršci koju je Help pružio korisnicima. Podrška samozapošljavanju imala je, u osnovi, tri segmenta. Prvo,

direktnu podršku osnivanju vlastitog biznisa kroz isporuku potrebne opreme za svakog pojedinačnog korisnika. Drugi segment sadržan je u podizanju kapaciteta korisnika, što je

obuhvatalo rad sa korisnicima u cilju jačanja 'soft' kapaciteta, neophodnih za uspešnost biznisa (npr. mentoring koji uključuje sve vrste podrške ovog tipa). Treće, to je bila trajna i efektivna komunikacija

sa korisnicima u vremenskom intervalu dužem od samog perioda u kojem su korisnici registrovali vlastiti biznis; smisao ove komunikacije bio je u jačanju motivacije korisnika, odnosno njihovih

kapaciteta da u saradnji sa lokalnim strukturama održe svoj biznis na duži vremenski rok. Dakle, program je bio veoma kompleksan i sveobuhvatan i kao takav usmeren na ključni problem romske populacije, a to je zapošljavanje i jačanje veština. Od posebnog značaja je to što je program efektivno

inkorporirao komponentu rodne ravnopravnosti. Sve u svemu, programom je obuhvaćeno 229 korisnika, od kojih je 45% bilo žena/Romkinja.

7

___________________________________________________________________________ Istraživanje u celini zapravo je koncipirano sa idejom da se obezbede relevantni podaci koji bi bili u

funkciji pospešivanja ovog i sličnih programa koji se realizuju u Srbiji, sa istim ili sličnim opštim ciljem. Istraživanje je, međutim, još kompleksnije i seže dalje od samog programa Help-a. Procenili smo, naime, da bi pored informacija koje možemo dobiti o realizaciji samog programa bilo veoma korisno

obezbediti dodatne informacije, a koje su opet u funkciji pospešivanja socijalne inkluzije Roma i Romkinja u Srbiji. Konkretno, istraživanje je imalo četiri segmenta. Prvo,ispitivanje stavova samih

korisnika Help programa vezanih za biznis koji su otpočeli. Drugi segment predstavljao je evaluacioni deo realizovan u cilju preciznije procene efekata Help programa; u tom cilju, pored ispitivanja

stavova samih korisnika Help programa, sproveli smo i istraživanje stavova kontrolne grupe Roma i Romkinja, koje je bilo usmereno na neke ključne parametre potencijalnih efekata Help programa.

Dakle, koristili smo iste ajteme i merne instrumente kako bi utvrdili da li i u kojoj meri se korisnici Help programa razlikuju od onih koji nisu imali Help podršku i koji nisu započeli vlastiti biznis. U

okviru trećeg segmenta realizovali smo istraživanje na reprezentativnom uzorku celokupne punoletne populacije Srbije, nastojeći da, uz pomoć posebno konstruisanih pitanja i ajtema,

obezbedimo važne informacije koje se odnose na problem socijalne deprivacije i marginalizacije romske populacije. Najzad, kao četvrto, s obzirom na to da je Help program realizovan u sedam

opština Srbije u saradnji sa opštinskim službama, obavili smo i niz intervjua sa pojedincima koji su na bilo koji način, kao predstavnici lokalne samouprave bili uključeni u realizaciju Help programa. Ovim delom istraživanja želeli smo da prikupimo informacije koje su, takođe, relevantne za implementaciju

i procenu efikasnosti Help programa.

Samo terensko istraživanje, prikupljanje i analizu podataka, kao i pisanje izveštaja koji je pred vama realizovao je tim profesora i asistenata Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Podatke su prikupljali

studenti, što predstavlja važnu dodatnu edukativnu kompenentu koju samo ugradili u čitav ovaj složeni projekat. Imajući u vidu da smo istraživanjem dobili veoma veliki broj podataka, ovaj izveštaj

organizovan je tako da u glavnom delu budu priložene samo one informacije koje imaju najveću informativnu vrednost. Paralelno sa glavnim izveštajem, u okviru posebnih izveštaja, prilažemo i tri

izveštaja koji se odnose na tri posebna segmenta istraživanja: prvi dodatni izveštaj odnosi se na poređenje korisnika Help programa i kontrolne grupe Roma i Romkinja u svim aspektima koji su uključeni u instrument; drugi istraživački izveštaj obuhvata sve podatke koji se tiču istraživanja na

reprezentativnom uzorku celokupne populacije u Srbiji; treće predstavlja izveštaj dobijen na osnovu intervjua sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Ciljevi i metode istraživanja Istraživanje je imalo nekoliko ključnih ciljeva koje smo definisali na sledeći način:

• Ispitivanje stavova korisnika Help programa o samom programu

• Procena efekata Help programa kada je reč o započetom biznisu

• Procena efekata Help programa kada je reč o podizanju kapaciteta korisnika programa

8

___________________________________________________________________________

• Procena ključnih problema i prepreka sa kojima se Romi i Romkinje sreću kada je reč o njihovom samozapošljavanju

• Ispitivanje stavova predstavnika lokalne samouprave kada je reč o Help programu, ali i kada je reč o problemima sampozapošljavanja Roma i Romkinja

• Ispitivanje stavova punoletne populacije u Srbiji kada je reč o Romima, sa posebnim osvrtom na faktore njihove deprivacije i moguće mere za poboljšanje njihovog položaja

Na osnovu ovih opštih ciljeva merni instrumenti organizovani su tako da obezbede informacije za ostvarivanje specifičnih ciljeva koje podrobno obrazlažemo u samom izveštaju u okviru relevantnih

poglavlja.

Kada je reč o samoj metodologiji koju smo primenili, ona podrazumeva kombinovanje dve osnovne metode: anketni metod i intervju (mixed method approach). Anketnu metodu smo koristili za ispitivanje stavova Roma i Rominja, kako u kontrolnoj tako i u eksperimentalnoj grupi, kao i u

ispitivanju stavova građana Srbije o problemima Roma. Intervju smo, sa druge strane, koristili kada smo ispitivali stavove predstavnika lokalne samouprave o Help programu i opštim problemima

samozapošljavanja Roma. Zahvaljujući ovakvom dizajnu, u stanju smo bili da obezbedimo informacije o istim temama i problemima iz različitih uglova. Samo anketiranje je izvršeno metodom lice-u-lice, a

za ovu svrhu anketari (studenti) bili su posebno pripremljeni i obučeni. Intervjuisanje predstavnika lokalne samouprave obavljeno je kombinovanim pristupom- tj. i licem u lice, telefonski i korišćenjem

elektronske pošte.

Poseban aspekt metodološkog dizajna predstavljalo je korišćenje kvazi-eksperimentalnog dizajna u cilju evaluacije efekata Help programa. Drugim rečima, mi smo tretirali korisnike Help programa kao eksperimentalnu grupu, a istovremeno smo formirali kontrolnu grupu Roma i Romkinja. Razume se

da smo, kada je reč o ključnim parametrima i aspektima, instrumentima prikupljali identične podatke o svim ispitanicima koji pripadaju ovim grupama. Na taj način bilo je moguće da se jasno uvide

razlike između korisnika Help programa (eksperimentalna grupa) i onih koji nisu bili uključeni u program (kontrolna grupa).

Kada je reč o izboru ispitanika, jasno je da nismo ni mogli da biramo korisnike Help programa. To su

jednostavno Romi i Romkinje koji su uključeni u Help program i koji su otpočeli vlastiti biznis. Od 229 korinsika programa istraživanjem smo uspeli da ubuhvatimo njih 184 (84%). Obuhvat nije mogao biti

potpun iz jednostavnog razloga što se nakon više dolazaka anketara na adresu jedan broj korisnika programa nije mogao naći. Ispitanici iz kontrolne grupe Roma i Romkinja su birani na način da se obezbedi njihova komparabilnost sa ispitanicima iz eksperimentalne grupe. Metodološki, najbolji

način da se ostvari mogućnost poređenja između dve grupe podrazumevao je da izaberemo one ispitanike koji po svojim demografskim karakteristikama odgovaraju korinicima Help programa. Prvi

korak u tom izboru bio je opština u kojoj žive, tačnije, koliko je bilo korisnika Help programa u navedenim opštinama, toliko je bilo izabrano Roma i Romkinja kao predstavnika kontrolne grupe.

Drugo, s obzirom na moguće probleme razlika u demografskoj distribuciji u okviru opština, ispitnici iz

9

___________________________________________________________________________ kontrolne grupe su izabrani na osnovu kriterijuma geografske bliskosti. Jednostavno rečeno, Rome i

Romkinje iz kontrolne grupe smo birali uzimajući one koji fizički i geografski žive u neposrednoj blizini Roma i Romkinja koji su učestvovali u Help programu. Četvrto, vodili smo računa da distribucija po godinama i polu/rodu bude odgovarajuća. U praksi, kada bi npr. izvršili istraživanje sa

korisnikom Help programa koji je star između 30 i 40 godina i muškog je pola/roda, paralelno bi ispitali i ispitanika koji ima iste ove karakteristike i živi u neposrednoj blizini ovog prvog. Kao rezultat,

a što je posebno važno, dobili smo reprezentativan uzorak pripadnika kontrolne grupe koji po svim ključnim karakteristikama ne odstupa od ukupne varijanse Roma i Romkinja koji sačinjavaju

eksperimentalnu grupu3. Prema tome, procenu efekata Help programa smo izvršili na jedan metodološki valjan način koji nam obezbeđuje validnost istraživačkih nalaza.

Ispitivanje na opštoj populaciji je, takođe izvršeno metodom anketiranja lice-u-lice. Ukupan broj

ispitanika bio je 988 (od ciljanih 1000). Pri izboru ispitanika koristili smo dvostruko-stratifikofani uzorak sa slučajnim izborom ispitanika u okviru definisanih popisnih krugova, i sa slučajnim izborom ispitanika u okviru domaćinstva (kriterijum: kalendarski rođendan). Kriterijumi stratifikacije bili su,

prvo, podela Srbije na tri geografske celine (Vojvodina, Beograd i unutrašnjost Srbije), i drugo, veličina naselja. Prema tome, u izboru biračkih mesta u kojima je obavljeno anketiranje koristili smo

devet stratuma. Svaki stratum je proporcionalno zastupljen u meri u kojoj je to slučaj u opštoj populaciji. Kao kriterijum izbora biračkih mesta u kojima je obavljeno istraživanje koristili smo

’proportional to size sampling4’. Dakle, veća izborna mesta su imala veću verovatnoću da budu izabrana korišćenjem ’sampling frame-a’ na osnovu kumulativnog procenta (Lachrie), ali je zato u

okviru svakog izabranog izbornog mesta slučajno biran identičan broj ispitanika, po biračkom mestu. Drugim rečima, ispitanici u većim biračkim mestima su imali veću verovatnoću da budu izabrani u

prvom koraku uzorkovanja, ali su zato ispitanici u manjim biračkim mestima imali veću verovatnoću da budu izabrani u drugom koraku. Na ovaj način samom stratifikacijom obezbeđena je

reprezentativnost u pogledu distribucije po regionima, kao i po veličini naselja, dok je slučajnost izbora obezbeđena opisanom procedurom selekcije izbornih mesta u kojima je vršeno anketiranja,

kao i samih ispitanika. Shodno proceduri, standardna statistička greška merenja iznosi +/- 3.5% za pojave sa incidencom od 50% i intervalom poverenja od 95%.

Konačno, izbor predstavnika lokalne samouprave je formiran jednostavno na način da smo ispitali one ispitanike koji su u lokalnim samoupravama na bilo koji način bili uključeni u Help-ov program

samozapošljavanja. Za njih smo koristili jednostavan polustruktuirani intervju sa četiri ključne teme/pitanja, a koje su formulisane na način da dobijemo potrebne informacije u skladu sa

istraživačkim ciljevima.

3 Pogledati detalja izveštaj u kome se jasno ukazuje da po godinama starosti, naselju i obrazovanju ne postoje statistički značajne razlike između kontrolne i eksperimentalne grupe 4Iliti: 'monetary unit sampling' (sinonimno)

10

___________________________________________________________________________

1. Iskustvo sa Help programom samozapošljavanja Pored angažovanja konsultanata Roma, neformalna komunikacija i prijateljstvo unutar romske

zajednice bio je ključan faktor za dobijanje informacija o programu Help-a (Grafikon 1). Preko jedne trećine korisnika programa je upravo posredstvom prijatelja dobilo informaciju o programu

samozapošljavanja Help-a. Međutim, podaci ukazuju i da je i opština aktivno učestvovala u distribuciji potrebnih informacija prema zainteresovanim Romima i Romkinjama, budući da je svaki

peti korisnik Help podrške dobio informaciju o samom programu upravo preko opštine. No, činjenica je da je čitav sistem informisanja o Help programu bio prilično aktivan i razuđen s obzirom na to da

su i nacionalna služba za zapošljavanje, i mediji imali uticaja da se raspodele potrebne informacije o Help programu. Pored prijatelja koji su u svim opštinama (osim Prijepolja) ključni izvor informacija, kao izvor informisanja nacionalna služba za zapošljavanje je bila najaktivnija u Požarevcu, dok su

opštine, kao izvor informacija, bile najaktivnije u Kruševcu i Prijepolju; najveći dorinos medija u informisanju bio je u Leskovcu5.

Podrška Help-a u svakom pojedinom segmentu od strane korisnika ocenjena je veoma visoko. U Grafikonu 2 prilažemo samo podatak o onima koji su izjavili da su ’veoma zadovoljni’. Ukoliko bi se

ovome dodao i broj onih koji su uglavnom zadovoljni, onda je ukupno zadovoljstvo svakim pojedinim aspektom podrške Help-a preko 96%.

Dakle, ključni nalaz jeste da je visok nivo zadovoljstva korisnika svim oblicima podrške koju je Help

pružao korisnicima programa.

5 Interni podaci Help-a ukazuju da su posteri, takođe, bili veoma važan izvor informisanja, ali postere nismo uključili u Instrument usled efekta retencije koji za postere ima negativne efekte

9.8

20.1

10.3

1.6

36.4

7.6

14.1

nacionalna služba za zaposljavanje

opština

medija

centar za socijalni rad

prijatelj

na radionicama Help-a

ostalo

Grafikon 1 Informaciju o Help programu sam dobio-la %

11

___________________________________________________________________________

Međutim, kao što nema sumnje da su visoki procenti veoma zadovoljnih u svim opštinama, mora se

reći da postoje razlike između samih opština (Tabela 1). Najindikativniji podatak jeste da je u Kruševcu veoma zadovoljnih biznis treningom manje od trećina korisnika programa, za razliku od

svih drugih opština. Prema tome, čini se da je postojao određeni problem sa biznis treningom u Kruševcu. Takođe, nešto su niže vrednosti u Kruševcu u odnosu na ostale opštine i kada je reč o

motivacionim radionicama kao i o informativnom sastanku, ali i o mentoringu. Sa druge strane, u ovoj opštini dobijanje opreme teklo je uz jednako visok nivo zadovoljstva kao i u ostalim opštinama.

Prema tome, nema sumnje da su postojali određeni problemi u ’softverskom’ delu podrške koju je Help realizovao u Kruševcu.

Tabela 1 Veoma zadovoljni podrškom Help-a %

motivacioneradionice informativni sastanak

Biznis trening

dobijanje opreme monitoring mentoring

Vladičin Han 92.9% 92.9% 96.4% 96.4% 96.4% 96.4%

Vranje 91.9% 91.9% 78.4% 97.3% 94.6% 94.6%

Požarevac 77.8% 77.8% 72.2% 72.2% 72.2% 77.8%

Kraljevo 76.5% 91.2% 75.8% 91.2% 79.4% 76.5%

Kruševac 57.7% 69.2% 30.8% 92.3% 80.8% 61.5%

Prijepolje 64.7% 82.4% 76.5% 94.1% 88.2% 94.1%

Leskovac 100.0% 95.7% 91.3% 82.6% 91.3% 91.3%

muški 81.8% 87.9% 79.8% 90.9% 88.9% 84.8%

81.4

86.9

74.7

90.7

86.9

84.7

motivacione radionice

informativni sastanak

Biznis trening

dobijanje opreme

monitoring

mentoring

Grafikon2 Podrška Help-a: % veoma zadovoljnih

12

___________________________________________________________________________

ženski 81.0% 85.7% 68.7% 90.5% 84.5% 84.5%

poljoprivreda 76.9% 80.8% 78.4% 82.7% 82.7% 80.8%

zanatstvo 80.6% 86.1% 72.2% 94.4% 91.7% 83.3%

usluge 84.2% 90.5% 73.7% 93.7% 87.4% 87.4%

Ovaj podatak je evidentan, kada se uporedi ukupan broj veoma zadovoljnih po opštinama (Grafikon 3). Upoređivanjem muškaraca i žena kao korisnika programa podrške Help-a, nismo utvrdili da

postoje značajne razlike u bilo kom segmentu podrške, a isto se može zaključiti i kada je reč o različitim delatnostima u kojima je program implementiran.

2. Zadovoljstvo rezultatima otpočetog biznisa Sa druge strane, osim zadovoljstva pojedinim aspektima saradnje se Helpom, u istraživanju smo merili i zadovoljstvo rezultatima otpočetog biznisa. Rezultati i ovog merenja ukazuju da je ukupno

zadovoljstvo rezultatima otpočetog biznisa veoma visoko. Istraživanjem smo utvrdili da je preko 62% korisnika programa uglavnom zadovoljno, uz preko 26% onih koji su veoma zadovoljni (dakle,

kumulativno zadovoljstvo je gotovo 90%). No, u ovom pogledu postoje značajne razlike u nivou zadovoljstva kada se uporede korisnici programa po kategorijama (Grafikon 4). Tako smo utvrdili da

su otpočetim biznisom najzadovoljniji korisnici programa iz Prijepolja, ali je visoko zadovoljstvo i u Vranju. Sa druge strane, manje su zadovoljni korisnici programa iz Leskovca, a najmanje su

rezultatima biznisa zadovoljni oni koji su otpočeli biznis u Požarevcu i Kruševcu. I rodne razlike su u

95.2%81.7%

91.4%92.0%

83.3%65.4%

75.0%

85.7%82.5%

80.4%84.7%

86.1%

Vladičin HanKraljevo

VranjeLeskovacPrijepoljeKruševac

Požarevac

muškiženski

poljoprivredazanatstvo

usluge

Grafikon 3 Prosečni % veoma zadovoljnih svim aspektima Help podrške u odnosu na kategorije korisnika

13

___________________________________________________________________________ ovom pogledu izražene, s obzirom na to da Romi izražavaju viši nivo zadovoljstva u odnosu na

Romkinje. Konačno, oni koji su otpočeli biznis u poljoprivrednim delatnostima, značajno su manje zadovoljni od onih koji su otpočeli biznis u sektoru usluga i zanatstva6.

3. Saradnja sa lokalnom samoupravom Poseban aspekt kada je reč o implementaciji Help programa samopozapošljavanja tiče se saradnje

koju su korisnici ostvarivali sa opštinom, centrom za socijalni rad (CSR) i nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ). U ovom pogledu rezultati istraživanja ukazuju da postoje značajne razlike kada

je reč o opštinama u kojima je implementiran program (Grafikon 5). Najviši nivo nezadovoljstva lokalnim strukturama merimo u Prijepolju, i to naočito kada je reč o nezadovoljstvu saradnjom sa

Centrom za socijalni rad. U Vladičinom Hanu, merimo visok nivo nezadovoljstva saradnje sa službama. Sa druge strane, saradnjom i sa opštinom i sa CSR i sa NSZ su najzadovoljniji korisnici

programa iz Leskovca. Nema sumnje, dakle, da u Leskovcu Romi i Romkinje koji su u programu samozapošljavanja veoma uspešno ostvaruju saradnju sa opštinom, centrom za socijalni rad i

nacionalnom službom za zapošljavanje. Takođe, može se reći da je ova saradnja više nego solidna u Vranju, i donekle u Kruševcu.

6 Skrećemo pažnju na činjenicu da je istraživanje rađeno u zimskim mesecima u kojima nije ni moglo biti benefita od otpočetog biznisa. Generalno, u ne malom broju slučajeva, od trenutka kada je biznis započeo, do istraživanja nije prošlo dovoljno vremena kako bi se mogli validno izmeriti benefiti samog biznisa

25.0%

36.1%

17.6%

25.7%

15.4%

41.2%

21.7%

31.3%

20.5%

19.6%

27.8%

29.5%

Vladičin Han

Vranje

Požarevac

Kraljevo

Kruševac

Prijepolje

Leskovac

muški

ženski

poljoprivreda

zanatstvo

usluge

Grafikon 6 % Veoma zadovoljnih otpočetim biznisom

14

___________________________________________________________________________

4. Teškoće i problemi sa kojima se korisnici programa suočavaju Posebno važan segment istraživanja predstavlja identifikacija ključnih teškoća sa kojima se korisnici sreću kada je reč o biznisu koji su otpočeli (Grafikon 6). Tri su ključne teškoće koje su korisnici

identifikovali i one hijerarhijski po značaju idu sledećim redom: nedostatak finansijskih sredstava, nedostatak dodatne opreme i preveliki troškovi. Dakle, sva tri problema su na jedan ili drugi način

povezani sa zahtevom da se obezbede dodatna ulaganja u njihov biznis, što, zapravo, može, sa jedne strane, da znači da korisnici programa iščekuju i/ili priželjkuju jedan standardni i dugoročni

protekcionizam, ali sa druge strane, može značiti da je zaista ova dodatna podrška njima nephodna usled nemogućnosti da obezbede dodatna sredstva korišćenjem alternativnih izvora finansiranja. U

svakom slučaju, koncept svakog programa samozapošljavanja jeste osamostaljivanje korisnika i i tržišna održivosti njihovog biznisa. Važan istraživački nalaz, u ovom smislu, jeste da korisnici programa uglavnom nemaju problema sa prodajom roba/usluga, kao ni probleme sa porezom i

nepoznavanjem knjigovodstva. Prema tome, oni na osnovu vlastitih iskaza ne bi trebali da imaju problema da od biznisa obezbede dodatna sredstva za ulaganja koja su im potrebna, s obzirom da su

60.7%

30.6%

27.8%

54.8%

25.0%

46.2%

4.5%

60.7%

16.7%

38.9%

46.9%

25.0%

53.3%

20.0%

50.0%

27.8%

46.7%

40.0%

45.5%

80.0%

6.3%

57.1%

25.0%

37.8%

47.2%

31.8%

59.8%

10.3%

Vladičin Han

Vranje

Požarevac

Kraljevo

Kruševac

Prijepolje

Leskovac

Grafikon 5 Nezadovoljstvo saradnjom sa opštinom, CSR i NSZ

PROSEK Centar za socijalni rad nacionalna služba za zapošljavanje opština

15

___________________________________________________________________________ troškovi biznisa mali a da istovremeno ne postoji problem sa prodajom robe/usluga. Međutim, ovaj

efekat se, doista, može očekivati tek nakon dužeg perioda koji je potrebno da protekne.

Analizom podataka u odnosu na relevantne kategorije korisnika (Tebela 3) utvrdili samo da postoje

određene razlike koje se moraju identifikovati kada je reč o problemima koje su korisnici istakli. U ovom prikazu izostavljen je problem nedostatka finansijskih sredstava, jednostavno zato što je to najveći problem u svim kategorijama korisnika, te kao takav nema nikakvu diskriminativnu vrednost

kada se uporede kategorije korisnika. Ključni podatak u ovom pogledu, međutim, jeste onaj koji se tiče problema prodaje roba/usluga. Ovo zato što ako postoji tržišna realizacija proizvodnje, značajno

se povećava verovatnoća da će korisnici održati biznis na duži vremenski rok. Upravo je problem prodaje roba i usluga najizraženiji u Leskovcu i Vladičinom Hanu, i donekle u Požarevcu. Ako se

uporede različite delatnosti, podaci ukazuju da je u poljoprivredi problem prodaje roba/usluga izraženiji u odnosu na ostale delatnosti, dok su u odnosu na pol/rod, muškarci prijavljivali ovaj

problem u nešto većoj meri nego žene.

85.6

61.6

53.0

36.7

37.0

14.8

14.2

7.6

8.9

23.7

27.6

25.6

22.7

32.4

27.3

18.5

1.7

10.7

14.4

26.7

26.0

29.1

30.1

32.6

3.9

4.0

5.0

11.1

14.4

23.6

28.4

41.3

nedostatak podrške porodice

problemi sa porezom

nepoznavanje knjigovodstva

problemi sa prodajom robe/usluga

nedostatak podrške opštinskih službi

preveliki troškovi

nedostatak dodatne opreme

nedostatak finansijskih sredstava

Grafikon 6 Najveći problemi sa kojima se korisnici susreću %

uopšte nije problem nije veliki problem izražen problem veliki problem

16

___________________________________________________________________________ Tabela 3 Najveći problemi sa kojima se korisnici susreću po kategorijama korisnika % veliki problem7

nedostatak dodatne opreme

preveliki troškovi

nepoznavanje knjigovodstva

problemi sa prodajom

robe/usluga

nedostatak podrske

opstinskih sluzbi

Vladičin Han 3.6% 39.3% 3.6% 21.4% 7.1%

Vranje 21.6% 16.2% 2.7% 5.4% 8.1%

Požarevac 5.6% 33.3% 11.1% 16.7% 16.7%

Kraljevo 8.8% 9.1% 3.2% 12.5%

Kruševac 11.5% 7.7% 7.7% 11.5%

Prijepolje 5.9% 41.2% 11.8% 11.8% 47.1%

Leskovac 39.1% 34.8% 4.3% 26.1% 13.0%

muški 31.0% 29.0% 7.1% 12.1% 17.2%

ženski 25.3% 17.1% 2.4% 9.9% 11.0%

poljoprivreda 38.5% 32.7% N/A 19.2% 19.2%

zanatstvo 25.0% 17.1% 8.3% 8.3% 5.6%

usluge 24.2% 21.1% 4.3% 7.6% 15.1%

No, ključni podatak kada je reč o kategorijama korisnika proističe iz analize koja je napravljena na osnovu kumulativnog skora svih problema sa kojima se korisnici susreću (Grafikon 7). Ovaj podatak

ukazuje da su problemi/teškoće u održavanju započetog biznisa najizraženiji u Vladičinom Hanu i Prijepolju. Posmatrano u odnosu na pol/rod, identifikovali smo da kumulativno Romi prijavljuju značajno više problema u odnosu na Romkinje. Konačno, podaci ukazuju da su kumulativno svi

problemi izraženiji u poljoprivredi8 nego u ostalim delatnostima. Drugim rečima, u nastavku implementacije programa bilo bi korisno da se dodatnim instrumentama i merama podrže korisnici

koji imaju biznise u gore identifikovanim kritičnim kategorijama (poljoprivreda, Vladičin Han i Prijepolje i muški korisnici programa) 7Nedostatak finansijskih sredstava nije prikazan, naprosto zato što je to najveći problem u svim kategorijama. Problemi sa porezom i nedostatak podrške porodice, sa druge strane, nije prikazan, zato što to zaista nije problem niti u jednoj kategoriji 8 Još jednom skrećemo pažnju da je istraživanje rađeno u zimskim mesecima, te da u tom periodu poljoprivredne aktivnosti na veoma niskom nivou, ili ih uopšte nema.

17

___________________________________________________________________________

5. Prihodovanje od započetog biznisa Relativno malo vremena je prošlo od trenutka kada su korisnici programa dobili opremu i otpočeli biznis. Konkretno, najveći broj korisnika je dobio opremu u periodu između maja i oktobra 2015 godine. No, i pored tako kratkog roka najveći broj korisnika prijavljuje da ostvaruje prihode, iako

nije veliki broj slučajeva gde su ti prihodi značajni (Grafikon 8). Na nivou troškova, zasad, posluje svaki treći korisnik, dok nešto preko 18% korisnika još uvek ima veće troškove od prihoda.

46.7

33.4

42.6

29.9

36.9

47.1

30.6

39.5

34.1

41.3

36.1

35.2

Vladičin Han

Vranje

Požarevac

Kraljevo

Kruševac

Prijepolje

Leskovac

muški

ženski

poljoprivreda

zanatstvo

usluge

Grafikon 7 Prosečne vrednosti (%) izraženosti problema u održavanju biznisa po kategorijama korisnika

18

___________________________________________________________________________

U odnosu na različite kategorije korisnika postoje značajne razlike kada je reč o prihodovanju od

započetog biznisa9 (Grafikon 9). Najpre, korisnici u Vranju su prijavili da imaju značajno veće prihode u odnosu na ostale opštine. Takođe, i u Kraljevu i u Požarevcu većina korisnika ima veće

prihode od rashoda, dok u Prijepolju najmanji broj korisnika, komparativno, ostvaruje prihode od započetog biznisa. Dalje, korisnici koji su otvorili biznis na bazi nekog zanata, značajno više ostvaruju prihode u odnosu na ostale delatnosti, dok su biznisi u poljoprivredi najmanje profitabilni.

Konačno, muškarci ostvaruju nešto više prihode u odnosu na ženske korisnike programa.

9Procenti u ovom grafikonu predstavljaju zbir onih koji su prijavili da su im prihodi veći od rashoda u većoj ili manjoj meri (zbir prihodi su mali i značajni)

18.2

32.6

43.6

5.5

ne, jos uvek su mirashodi veći od prihoda

zaradjujem taman tolikoda pokrijem troskove

prihodi su mali ali ih ima da, imam značajneprihode

Grafikon 8 Zarada od otpočetog biznisa %

19

___________________________________________________________________________

6. Očekivanja od započetog biznisa No, jedan od najvažnijih podataka jeste optimizam koji smo identifikovali kod korisnika programa.

Naime, ogromna većina ispitanika ima visoka očekivanja od započetog biznisa u narednih pet godina (Grafikon 10).

39.3%

75.7%

50.0%

56.3%

38.5%

29.4%

34.8%

53.0%

44.4%

31.4%

69.4%

51.1%

Vladičin Han

Vranje

Požarevac

Kraljevo

Kruševac

Prijepolje

Leskovac

muški

ženski

poljoprivreda

zanatstvo

usluge

Grafikon 9 Prihodovanje od biznisa po kategorijama korisnika %

2.2 1.6

64.5

31.7

značajno ce se pogoršati bice losija donekle će se poboljšati značajno će se poboljšati

Grafikon 10 Očekivanja od biznisa u narednih pet godina

20

___________________________________________________________________________ Posebno su interesantne razlike u odnosu na opštine u kojima su otpočet biznisi, u smislu visokih

očekivanja (Grafikon 11). Dakle, ’iz nekih razloga’, korisnici programa iz Leskovca imaju naročito visoka očekivanja od započetog biznisa u narednih pet godina. Ovo je posebno značajno s obzirom na činjenicu da korisnici iz Leskovca, kao što smo videli u prethodnom izlaganju, nisu oni koji zasad

ostvaruju značajne prihode. Takođe, i u Vladičinom Hanu su visoka očekivanja u narednih pet godina. Sa druge strane, niža su očekivanja u Kruševcu i Prijepolju. Kada je reč o očekivanjima u narednih

pet godina, nismo utvrdili značajne razlike između muškaraca i žena, kao ni između različitih delatnosti u kojima korisnici ostvaruju svoj biznis.

7. Efekti i poboljšanja koja su rezutat otpočetog biznisa i šta bi Help trebalo da uradi kako bi povećao efektivnost programa

Kada je reč o konkretnim poboljšanjima koja su usledila nakon otpočetog biznisa, istraživanjem smo

utvrdili da su korisnici u najvećoj meri poboljšali vlastitu materijalnu situaciju (Grafikon 12). Međutim, značajno poboljšanje je ostvareno i kada je reč o odnosima u porodici, kao i u odnosima sa

46.4%

21.6%

33.3%

23.5%

15.4%

17.6%

69.6%

34.0%

28.9%

33.3%

27.8%

32.3%

Vladičin Han

Vranje

Požarevac

Kraljevo

Kruševac

Prijepolje

Leskovac

muški

ženski

poljoprivreda

zanatstvo

usluge

Grafikon 11 Značajno poboljšanje započetog biznisa u narednih pet godina po kategorijama korisnika

21

___________________________________________________________________________ suprugom. Konačno poboljšanja su ostvarena i kada je reč o odnosima sa prijateljima, i to kako sa

Romima, tako i sa onima koji nisu Romi.

Jedan od aspekata koje smo uključili u istraživanje jeste pitanje: šta je to Help trebalo da uradi kako

bi izašao u susret korisnicima? Ponuđen je veliki broj opcija, a korisnici su svojim odgovorima umanjili značaj ’softverske’ podrške, a insistirali na dodatnoj finansijskoj podršci10 (Grafikon 13).

Ovaj podatak nije ohrabrujući, zato što korisnici, zapravo, očekuju viši nivo protekcionizma u finansijskom smislu, umesto da insistiraju na jačanju kapaciteta kako bi samostalno i dugoročno

opstali na tržištu.

10Procenat onih koji su odgovorili na svako pitanje sa 'da'. Ostatak do 100% su negativni odgovori.

6.5

1.1

3.0

2.8

1.6

2.7

32.6

58.2

70.2

77.3

78.7

89.7

60.9

40.8

26.8

19.9

19.7

7.6

materijalna situacija

odnosi u porodici

odnosi sa suprugom

odnosi sa prijateljima Romima

odnosi sa prijateljima koji nisu Romi

odnosi sa opštinskim službama

Grafikon 12 Poboljšanja nakon otpočetog biznisa %

pogoršana ista poboljšana

22

___________________________________________________________________________

8. Zadovoljstvo poslom

Značaj programa samopozapošljavanja nije usmeren isključivo na osnivanje biznisa. Jednako važan

aspekt učešća u ovakvim programima jeste i jačanje određenih kapaciteta koji generalno, na psihološkoj i socijetalnoj ravni pospešuju sveukupnu socijalnu inkluziju Roma. Drugim rečima, usled

obuka kroz koje su prošli korisnici programa samozapošljavanja, kao i usled ukupne socijalne dinamike koja karkateriše osnivanje vlastitog biznisa, uspešnost programa se može meriti

ispitivanjem ključnih stavova i vrednosnih orijentacija korisnika programa. U cilju procene efekta Help-ovog programa samozapošljavanja, istraživanjem smo, obuhvatili Rome i Romkinje koji nisu

korisnici programa, a koji u postupku komparacije predstavljaju kontrolnu grupu. Drugim rečima, mi smo očekivali da će u važnim stavovima i vrednosnim orijentacijama koji su veoma važni indikatori

uspešne socijalne inkluzije, Romi i Romkinje koji su korisnici programa, biti progresivniji/inkluzivniji u odnosu na Rome i Romkinje koji nisu korisnici programa (kontrolna grupa). Stavovi i vrednosne

orijentacije koje smo izabrali kao indikacije sastavni su deo teorijskih korpusa koji su paradigmatični za probleme socijalne inkluzije, a koji proističu iz veoma bogate istraživačke prakse. Svaku grupu stavova i vrednosti koje smo u ovom pogledu identifikovali prilažemo u tekstu koji sledi.

Najpre, identifikovali smo da su korisnici Help programa u značajno većoj meri zadovoljni svojim

poslom u odnosu na kontrolnu grupu Roma i Romkinja11. Najveća razlika između dve grupe je u

11 Razlike između muškaraca i žena, na ovom i na svakom drugom mestu, važe samo za korisnike Help programa. U ovom specifičnom slučaju, merene HI kvadratom, razlike su: x2(3)=25.39, p < 0.01.

17.6

18.7

20.9

24.2

24.3

26.2

49.7

posvete više pažnje korisnicima

bolje objasne kako se vodi biznis

obezbedi više mentoringa tokom osnivanja firme

organizuje više treninga o tome kako voditibiznis

ukaže na probleme sa kojima će se korisnicisresti

česće komunicira s korisnicima

omogući dodatna sredstva

Grafikon 13 Help je trebao da %

23

___________________________________________________________________________ kategoriji ’veoma nezadovoljnih’, tačnije, tri puta je više pripadnika kontrolne grupe koji su vlastitim

poslom veoma nezadovoljni u odnosu na korisnike Help programa (Grafikon 14).

Posebno važno, podaci ukazuju da su poslom zadovoljnije Romkinje u odnosu na muške korisnike programa12 (Grafikon 15)

9. Stav prema radu, odnos prema poslu i lokus kontrole

Drugi važan aspekt jeste merenje ’stava prema radu’. Ovaj stav zapravo jeste generativan u smislu da se posredstvom pet ajtema ispituje u kojoj meri ispitanici vrednuju rad kao takav. Rezultate merenja

12x2(3)=10.91, p < 0.05

11.5%

30.7%

27.0%

31.9%

48.9%

30.1%

12.6%

7.4%

korisnici Help programa

kontrolna grupa

Grafikon 14 Zadovoljni poslom

uopšte nisam zadovoljan uglavnom nisam zadovoljan

uglavnom sam zadovoljan veoma sam zadovoljan

5.3%

18.8%

31.9%

21.3%

53.2%

43.8%

9.6%

16.3%

muski

zenski

Grafikon 15 Zadovoljstvo poslom u odnosu na pol/rod

uopste nisam zadovoljan uglavnom nisam zadovoljan

uglavnom sam zadovoljan veoma sam zadovoljan

24

___________________________________________________________________________ za svih pet ajtema prikazujemo u grafikonu 16. Rezultati ukazuju da postoje značajne razlike13 kada

je reč o tri ključna stava između kontrolne grupe i korisnika programa. Preciznije, korisnici Help programa se u značajno većoj meri slažu sa stavom da ’posao treba uvek da bude na prvom mestu, čak i kada to znači manje slobodnog vremena’. Takođe, u značajno većoj meri se slažu sa stavom da

je ’rad obaveza prema društvu’, kao i sa stavom da ’ljudi koji ne rade postanu lenji’. No, u ovom pogledu ključno je kada kumulativno izračunamo ukupan skor za obe grupe, na način kada sumiramo

vrednosti svih pet stavova i izrazimo jedinstvenim podatkom. U procentima, ovaj podatak ukazuje da korisnici Help programa imaju 10-tak procenata pozitivniji stav prema radu u odnosu na Rome i

Romkinje koji nisu učestvovali u programu samozapošljavanja14. Konačno, u ovom segmentu nismo identifikovali rodne razlike, dakle, merene vrednosti i kod muškaraca i kod žena korisnika programa

su ujednačene.

Kada je reč o radu, posebno smo ispitivali stavove prema radnom mestu. U istraživanje je uključen čitav niz stavova (vidi u prilogu), ali smo i Izveštaju identifikovali one stavove o radnom mestu o

kojima korisnici Help programa i ispitanici iz kontrolne grupe imaju različite stavove (Grafikon 17). Rezultati upoređivanja ukazuju da korisnici Help programa u značajno većoj meri vrednuju posao

koji omogućava uvećavanje socijalnog kapitala, tačnije, oni u značajno većoj meri vrednuju posao koji omogućava upoznavanje novih ljudi. Sa druge strane, ispitanici iz kontrolne grupe u značajno

većoj meri vrednuju ono radno mesto koje obezbeđuje povoljno radno vreme, odsustvo pritiska i

13Na osnovu Hi-kvadrata smo merili razlike između dve grupe za svaki stav pojedinačno (pogledaj u prilogu) 14U grafikonu smo prikazali preglednosti radi u baru 'PROSEK' procentualnu razliku u proseku visokog stepena slaganja sa svih pet tvrdnji. Matematički preciznije, razlike smo izračunali i formiranjem skora od 0 (negativan stav) do 1 (pozitivan stav). Razlike na ovoj skali ukazuju da je za korisnike programa aritmetička sredina 0.78 (N=184, SD=0.157), dok je aritmetika sredina za kontrolnu grupu 0.72 (N=178, SD=0.199). Mereno t testom utvrdili smo značajnost razlika: t(360)=3.48, p < 0.01)

59.8%

47.3%

59.2%

37.0%

62.5%

53.2%

56.7%

45.5%

45.5%

21.5%

50.3%

43.9%

Da biste potpuno razvili svoje talente, morate imatiposao

Ponizavajuce je primiti novac koji niste zaradili

Ljudi koji ne rade postanu lenji

Rad je obaveza prema društvu

Posao uvek treba da bude na prvom mestu, cak iako to znaci manje slobodnog vremena

PROSEK

Grafikon 16 Stav prema radukontrolna grupa korisnici help programa

25

___________________________________________________________________________ veću platu15. Teorijski, vrednovanje rada kroz ova poslednja tri ajtema predstavlja razumevanje posla

na način da ne dolazi do identifikacije sa radnim mestom, već se posao shvata kao nužan uslov za ostvarivanje životnih zadovoljstava koja su izvan sveta rada. Konsekventno, zaključujemo, da korisnici Help programa u značajno većoj meri jesu identifikovani sa poslom koji obavljaju i ovaj

posao snažnije doživljavaju kao mesto na kome ostvaruju svoj život i karijeru, a manje kao sredstvo za realizaciju životnih ciljeva koji se nalaze van radnog mesta. Viši stepen identifikacije sa poslom kod

korisnika Help programa predstavlja, svakako, važan aspekt u pravcu jačanja njihovih kapaciteta za socijalnu inkluziju, a ovo posebno s obzirom na nalaz da korisnici Help programa u značajno većoj

meri doživljavaju posao kao sredstvo za širenje socijalne mreže i jačanja socijalnog kapitala.

Jedan od važnih teorijskih koncepata kada je reč o kapacitetima za socijalnu inkluziju jeste i lokus kontrole. Ovo je teorijski koncept koji počiva na uverenju o tome da li osećamo da imamo kontrolu

nad vlatitim životom, ili pak smatramo da sve što nam se događa u životu jeste sticaj okolnosti i/ili više sile. Na polovima ovog kontinuuma razlikujemo tzv spoljašnji i unutrašnji tip ličnosti. Unutrašnji

tip ličnosti reprezentuje uverenje pojedinac ima kontrolu nad vlastitim životom i da je on-a sam-a odgovoran-na za sve što mu-joj se dešava u životu. Sa druge strane, spoljašnji tip ličnosti

reprezentuju pojedinci koji smatraju da sve što im se dešava u životu jeste rezultat delovanja spoljnih faktora, i da oni sami ništa ne mogu da urade kako bi to promenili. To doprinosi razvoju koncepta

„naučene bespomoćnosti“, fatalističkom shvatanju života, pasivizaciji i paternalizmu, kao posledici verovanja u sudbinu koja je nepromenljiva.

Jasno, u našem metodološkom dizajnu, podrazumevali smo da će program samozapošljavanja Help-a uticati da korisnici programa imaju viši stepen unutrašnjeg lokusa kontrole. Podaci u Grafikonu 1816

ukazuju da smo upravo u ovom smislu identifikovali razlike na tri ključna ajtema koji mere lokus

15Tzv 'ekstrinzička radna orijentacija' 16U grafikonu su dati procenti onih koji se u portpunosti slažu sa navedenim stavovima

69.6%

55.4%

46.7%

51.6%

85.3%

63.6%

59.9%

43.8%

plata

da nema pritiska

povoljno radno vreme

upoznavanje novih ljudi

Grafikon 17 Šta je na poslu veoma važno

kontrolna grupa korisnici help programa

26

___________________________________________________________________________ kontrole. Preciznije, kada se uporede sa ispitanicima iz kontrolne grupe, korisnici Help programa u

značajno većoj meri veruju da imaju kontrolu nad vlastitim životom, oni veruju da postignuće zavisi od njih samih, te smatraju da uspeh u životu zavisi od njih samih. Ukoliko merimo kumulativno razlike između dve grupe prostim kalkulisanjem proseka na sva tri ajtema, utvrđujemo da je

unutrašnji lokus kontrole prisutniji kod korisnika Help programa za više od 12%17. Dakle, rezultati nesumnjivo pokazuju da je projekt doprineo osnaživanju korisnika, na sve tri njegove dimenzije:

nivou osećanja, ideja i akcija. Programi samozapošljavanja doprineli su redukovanju uticaja ličnih iskustava koja doprinose nastanku osećanja bespomoćnosti (nivo osećanja), uspostavljanju

samopoštovanja kao preduslova za kontrolu vlastitog života (nivo ideja) i podsticanju delatne komponente ličnosti (nivo akcija).

10. Stavovi o rodnoj ravnopravnosti

Program samozapošljavanja Help-a je posebno obratio požnju na rodnu komponentu. U izboru

samih korisnika, kao što je rečeno, 45 procenata su bile Romkinje. Dakle, rodna ravnopravnost i jačanje kapaciteta Romkinja veoma je bilo značajno sa stanovišta ciljeva samog programa

samozapošljavanja. Stoga smo mi u istraživanje uključili set pitanja koja tretiraju pitanja rodne ravnopravnosti. No, u ovom pogledu očekivanja i nisu bila velika. Tačnije, stavovi o rodnim ulogama i rodnim odnosima predstavljaju fundamentalne stavove koji se usvajaju socijalizacijom i koji se ne

mogu promeniti jednim programom, jednom edukacijom ili jednim aktom. Jednostavno, stavovi o rodnim odnosima, kao konstrukcije usvojene u kulturi društva, ne mogu se promeniti za nekoliko 17Statistički preciznije, razlike smo, takođe, izračunali i formiranjem skora od 0 (spoljašnji tim) do 1 (unutrašnji tip). Razlike na ovoj skali ukazuju da je za korisnike programa aritmetička sredina 0.72 (N=184, SD=0.209), dok je aritmetika sredina za kontrolnu grupu 0.65 (N=178, SD=0.224). Mereno t testom utvrdili smo značajnost razlika: t(360)=3.09, p < 0.01)

44.3%

42.4%

37.0%

41.2%

28.8%

31.6%

23.0%

27.8%

Da li ću dobiti to što u životu želim najviše zavisiod mene samog.

Kada zaista zelim nesto da postignem, običnonadjem način da to i ostvarim.

Imam kontrolu nad vlastitim životom

PROSEK

Grafikon 18 Lokus kontrole


27

___________________________________________________________________________ meseci. Upravo su i nalazi ovog istraživanja potvrdili da kada je reč o stavovima o rodnim odnosima,

koje smo merili standardnim baterijama pitanja koja se dominantno odnose na stavove o rodnim i porodičnim ulogama, u najvećem broju slučajeva ne postoje razike između onih koji su učestvovali u Help programu i ispitanika iz kontrolne grupe. Međutim, jedan od stavova koji se direktno odnosi na

posao i prihode sa rodnog stanovišta se pokazao distinktivnim. Dakle, istraživanjem smo utvrdili da se korisnici Help programa u značajno većoj meri slažu sa stavom da ’i muž i žena moraju da

doprinose prihodima domaćinstva’ (Grafikon 19). Drugim rečima, kada je reč o tradicionalnim porodičnim ulogama muškarca i žene, nismo identifikovali razlike između kontrolne i

eksperimentalne grupe (pogledaj prilog), ali su razlike utvrđene kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u pogledu sticanja porodičnih prihoda, što ukazuje da je upravo u aspektu u kome su jačani

kapaciteti Roma i Romkinja, Help program ostvario određene efekte ojačavajući kapacitete korisnika u pogledu rodne ravnopravnosti.

Međutim, s obzirom da su rodna pitanja u instrumentu i potencijalno rodno senzitivna, analizirali

smo i razlike u ovim stavovima između muških i ženskih korisnika programa Help-a. Od svih stavova koje smo uključili u instrument, identifikovali smo dva stava na kojima smo utvrdili značajne razlike između muškaraca i žena (Grafikon 19.1). Prvi je upravo isti stav po kome se razlikuju ispitanici iz

kontrolne i eksperimentalne grupe, a to je stav da ’ i muž i žena moraju da doprinose prihodima domaćinstva. Sa ovim stavom se žene u značajno većoj meri slažu u odnosu na muškarce18. Dakle,

može se reći da samozapošljavanje žena kod njih jača stav da žene treba da zarađuju isto kao i njihovi muževi. Drugi stav na kome smo utvrdili razlike između korisnika i korisnica programa je stav:

’očevi su jednako sposobni da se brinu o deci kao i majke’, a sa ovim stavom muškarci se u većoj meri slažu nego žene19. Drugim rečima, sa stanovišta obavljanju porodičnih uloga kao aspekta

rodne ravnopravnosti, program samozapošljavanja je afirmativno delovao na muškarce.

18x2(3)=12.01, p < 0.01 19x2(3)=13.38, p < 0.01

10.9%

6.2%

8.7%

17.5%

35.0%

42.9%

45.4%

33.3%

korisnici help programa

kontrolna grupa

Grafikon 19 STAV: I muž i žena moraju da doprinose prihodima domaćinstva

u potpunosti se ne slažem uglavnom se ne slažem

uglavnom se slažem u potpunosti se slažem

28

___________________________________________________________________________

11. Percepcija diskrimincije od strane većine

Jedan od problema socijalne inkluzije sa kojima se Romi i Romkinje sreću u svakodnevnom životu jeste diskriminacija od strane većine. Ova diskriminacija se ogleda u svim pojedinim manifestacijama

društvenog života. Mi smo istraživanjem želeli da utvrdimo da li i u kojoj meri se upravo u ovom aspektu poboljšala životna pozicija Roma i Romkinja koji su učestvovali u programu

samozapošljavanja. Konkretnije, u instrument smo ugradili bateriju pitanja o tome kakva je percepcija korisnika Help programa kada je reč o načinu na koji ih tretiraju institucije sistema.

Konkretno, pitanja su glasila da li je odnos prema Romima bolji, isti ili lošiji u odnosu na većinsko stanovništvo za nekoliko ključnih aspekata svakodnevnog života. Rezultati istraživanja ukazuju da u

svim pojedinim segmentima ispitanici iz kontrolne grupe smatraju da je odnos prema Romima znatno lošiji od strane većinske populacije, u odnosu na korisnike Help programa (Grafikon 20).

Drugim rečima, zahvaljujući Help programu, samozapošljeni Romi i Romkinje smatraju da imaju značajno bolji tretman od strane većinskog stanovništva, iliti, mereno iz percepcije samih Roma i Romkinja, tretman od strane većine je 15% bolji prema samozapošljenim Romima i Romkinjama, u

odnosu na one koji nisu samozapošljeni20. Ovo je veoma značajan podatak sa stanovišta ostvarivanja opšteg cilja tj. socijalne inkluzije Roma i Romkinja, zato što program sampozapošljavanja jača

poverenje u društvenu zajednicu. U ovom pogledu nismo identifikovali razlike između muškaraca i žena korisnika programa.

20Mereno posredstvom skora formiranjem skora od 0 do 1, razlike na ovoj skali ukazuju da je za korisnike programa aritmetička sredina 0.62 (N=184, SD=0.179), dok je aritmetika sredina za kontrolnu grupu 0.54(N=177, SD=0.177). Mereno t testom utvrdili smo značajnost razlika: t(359)=4.12, p < 0.01

56.0% 53.0%

78.3%

47.0%

I muž i žena moraju da doprinose prihodimadomacinstva

Očevi su jednako sposobni da se brinu o deci kaoi majke.

Grafikon 19.1 Stavovi o rodnim ulogama: razlike između korisnika i korisnica - % onih koji se slažu u potpunosti

muški ženski

29

___________________________________________________________________________

12. Interpesonalno poverenje

Jedan od ključnih problema socijalne deprivacije jeste problem nedostatka socijalnog poverenja. Drugim rečima, usled socijalne ekskluzije, pripadnici marginalizovanih skupina imaju manje

interpersonalnog poverenja, odnosno poverenja u druge ljude u odnosu na većinske skupine. Sa druge strane, bez interpersonalnog poverenja, tačnije, kada ne verujemo drugim ljudima, otežani su

procesi socijalne inkluzije. Stoga smo mi istraživanjem utvrdili razlike u stepenu interpersonalnog poverenja između korisnika Help programa i ispitanika iz kontrolne grupe. Rezultati pokazuju da

korisnici Help programa imaju značajno viši nivo interpersonalnog poverenja u odnosu na Rome i Romkinje koji nisu bili u programu samozapošljavanja (Grafikon 21). Ove razlike su značajne za svaki

od tri ajtema koji mere socijalno poverenje, a i kumulativno, kada se napravi skor socijalnog poverenja, razlike u prosečnim vrednostima su značajne 21. Podizanje nivoa intepresonalnog

poverenja, kao aspekta socijalnog kapitala, značajan je efekat Help programa samozapošljavanja.

21Mereno t testom, razlike su: t(359)=2.28, p < 0.05

44.6%

27.2%

12.0%

14.8%

18.5%

25.0%

23.7%

65.0%

42.4%

29.4%

27.7%

31.1%

41.8%

39.5%

Posao

Obrazovanje

Zdravstvo

Socijalna zaštita

Sudski postupci

Opština i javne službe

PROSEK

Grafikon 20 Odnos prema Romima je lošiji u odnosu na većinu


30

___________________________________________________________________________

Konačno, kada je reč o intepersonalnom poverenju, utvrdili smo da postoje značajne razlike između

muškaraca i žena 22 (Grafikon 21.1). Preciznije, muški korisnici programa iskazuju viši nivo interpersonalnog poverenja u odnosu na žene. Valja napomenuti da i kod većinske populacije

muškarci imaju viši nivo socijalnog poverenje u odnosu na žene, prema tome, ne može se utvrđena razlika između Roma i Romkinja pripisati programu samozapošljavanja. Tačnije, može jedino u smislu da program sampozapošljavanja nije dovoljan, po sebi, da uveća nivo socijalnog poverenja kod žena.

13. Stavovi građana Srbije o Romima Jedan od problema socijalne inkluzije Roma jesu i stavovi većinske populacije prema ovoj nacionalnoj

manjini. To je razlog usled koga smo realizovali istraživanje na uzorku svih građana Srbije23. Za ovu svrhu koristili smo instrument koji jednim delom obuhvata ista pitanja i ajteme kao i u istraživanju

22Mereno t testom, razlike su: t(181)=2.27, p < 0.05 23Detalje o uzorkovanjuvideti u opisumetodologijenapočetkuIzveštaja

4.56

4.55

4.23

4.45

4.05

4.22

3.81

4.03

Većini ljudi se može verovati vs čovek nikada nemože biti dovoljno prezan prema drugim ljudima

Većona ljudi bi pokušala da postupi pošteno vsvećina ljudi bi pokušala da me iskoristi

Ljudi uglavnom pokušavaju da pomognu drugimavs ljudi uglavnom brinu samo za sebe

PROSEK

Grafikon 21 Intepresonalno poverenje


4.85

4.62

4.62

4.70

4.21

4.46

3.77

4.15

Većini ljudi se može verovati vs čovek nikada nemože biti dovoljno prezan prema drugim ljudima

Većona ljudi bi pokušala da postupi pošteno vsvećina ljudi bi pokušala da me iskoristi

Ljudi uglavnom pokušavaju da pomognu drugimavs ljudi uglavnom brinu samo za sebe

PROSEK

Grafikon 21.1 Intepresonalno poverenje: razlike između muškaraca i žena

žene muškarci

31

___________________________________________________________________________ korisnika Help programa samozapošljavanja, ali smo dodatno ubacili i pitanja koja su specifična samo

za većinsku populaciju24. Ova pitanja su fokusirana na percepciju i dimenzije socijalne isključenosti Roma, na pitanja njihovog otežanog zapošljavanja, ali i na percepciju diskriminacije ove nacionalne manjine.

Najpre, kada je reč o proceni socijalnog i inkluzivnog položaja Romske populacije, preciznije, kada je

reč o proceni stepena diskriminacije Roma, najveći broj ispitanika (svaki treći ispitanik) uglavnom se slaže sa stavom da su Romi generalno u Srbiji diskrimisani. Međutim, kumulativno, veći je broj

građana Srbije koji smatraju da Romi nisu diskrimisani (preko 50%) u odnosu na one koji smatraju da postoji diskriminacija. (Grafikon 22).

Stepen diskriminacije prema Romima u Srbiji, takođe, merili smo komparativno u odnosu na ostale

grupe, kako bi smo dobili precizniju sliku o percepciji diskriminacije25. Rezultati istraživanja ukazuju da više nego svaki četvrti građanin Srbije ne bi želeo da ima Rome za komšije (Grafikon 22).

Međutim, iako je procentualno udeo distanciranja u odnosu na Rome visok, u poređenju sa stepenom distance prema nekim drugim socijalnim grupama (tačnije, prema onim skupinama koji

predstavljaju bihejvioralnu distancu) ovaj stepen distance i nije naročito izražen. Naime, građani Srbije u značajno većoj meri ispoljavaju distancu u odnosu na specifične karakteristike ponašanja

pripadnika pojedinih društvenih skupina, nego po osnovu kriterijuma etničke i verske pripadnosti.

24Izveštajsacelokupnimistraživačkimnalazimapriložen je u posebnom Izveštaju 25 Po uzoruna European Value Survey koristilismojedanodajtemaBogardusoveskale, a to je stav da ne bi voleli da imajupripadnikeodređenesocijalnegrupacije u komšiluku.

12.1

32.6

25.6 25.7

4.1

Slažem se upotpunosti

Slažem seuglavnom

Uglavnom se neslažem

Uopšte se neslažem

Ne znam, nemamstav

Grafikon 22 STAV: Romi su generalno diskriminisani u Srbiji %

32

___________________________________________________________________________

Stepen diskriminacije u odnosu na Rome merili smo i pitanjem/procenom da li je odnos prema Romima u ključnim oblastima socijalnog života bolji, isti ili lošiji u odnosu na većinsku populaciju

(Grafikon 24). Sa izuzetkom socijalne zaštite, građani Srbije smatraju da je u svim ostalim oblastima tretman Roma nepovoljniji u odnosu na većinsko stanovništvo. Komparativno, građani smatraju da

najveći stepen diskriminacije u odnosu na Rome od strane većine postoji kada je reč o zapošljavanju, a zatim, po redosledu, po obrazovanju, tretmanu od strane opštine i javnih službi,

zdravstvenoj zaštiti i sudskim postupcima. Dakle, sami građani Srbije smatraju da je zapošljavanje Roma najveći problem, a upravo u ovom aspektu Help program interveniše sa ciljem socijalne

inkluzije Roma.

11.4

13.5

18.2

20.3

26.1

27.3

29.5

30.4

33.2

46.0

51.9

59.3

69.0

75.2

81.9

Hrišćane

Ljude sa brojnom porodicom

Jevreje

Druge rase

Rome

Ekstremni levičare

Doseljenike

Muslimane

Ekstremne desničare

Emocionalno nestabilne

Osobe sa AIDS

Homoseksualce

Teške alkoholičare

Kriminalna prošlost

Narkomane

Grafikon 23 Ne bi voleli da imaju za komšije %

33

___________________________________________________________________________

Imajući u vidu da je Help-ov program samozapošljavanja usmeren upravo na socijalnu inkluziju Roma posredstvom samozapošljavanja, u istraživanje smo posebno uvrstili pitanje o stepenu izraženosti

problema zapošljavanja Roma (Grafikon 25). Najveći broj ispitanika ocenio je ovaj problem kao postojeći, ali uz napomenu da ’mi imamo i većih problema’. Međutim, sa druge strane preko 40%

građana Srbije smatra da je problem zapošljavanja Roma izražen, uz samo 16.2% onih koji smatraju da zapošljavanje Roma nije problem. Dakle, posredstvom sekundarnog indikatora, takođe, došli smo

do podatka da je, sudeći prema stavovima većinske populacije, jedan od ključnih problema romske populacije upravo mogućnost njihovog zapošljavanja i zaposlenost.

Veći je broj razloga usled kojih se, po mišljenju građana Srbije, Romi otežano zapošljavaju. Svi razlozi koji su predočeni ispitanicima u istraživanju identifikovani su kao značajni (Grafikon 26).

Komparativno, međutim, kao najznačajniji razlog otežanog zapošljavanja Roma navodi se

36.0

15.3

14.5

12.1

15.1

13.4

43.5

56.3

57.0

55.9

48.0

32.7

15.8

21.8

21.4

24.9

26.5

42.1

4.7

6.6

7.1

7.2

10.3

11.9

Socijalna zaštita

Sudski postupci

Zdravstveno osiguranje

Opština i javne službe

Obrazovanje

Posao

Grafikon 24 Kakav je tretman Roma u navedenim oblastima u odnosu na većinsko stanovništvo %

Bolji Isti Lošiji Mnogo lošiji

14.1

26.1

39.8

16.2

3.9

Da, veoma jeizražen

Jeste problem, alinije tako izražen

I jeste i nije, imamomi većih problema

To nije problem Ne znam, nemamstav

Grafikon 25 U kojoj meri je izražen problem zapošljavanja Roma

34

___________________________________________________________________________ nedostatak obrazovanja i stručnosti. Drugi razlog koji se ističe po značaju jeste raširen stereotip da

Romi ne žele da rade ili da se ne trude, a treći po redosledu odgovora jeste nedostatak veština. Sve u svemu, dve su grupe uverenja koje možemo identifikovati kao najrasprostranjenije: prvo, to su uverenja po kojima Romi nemaju dovoljno znanja, stručnosti, kvalifikacija, odnosno, dovoljno

kapaciteta; i drugo, uverenja koja čine deo stereotipa koji se povezuju sa kulturom i specifičnim socijalnim karakteristikama Roma kao socijalne grupe. Prema tome, pokazuje se da je Help-ov

program samozapošljavanja fokusiran kako na povećavanje kapaciteta ove nacionalne manjine, tako i na smanjivanje predrasuda prema Romima u široj populaciji.

Na kraju, u ovom delu istraživanja, pored ostalih, od posebne važnosti bilo je pitanje postavljeno svim ispitanicima iz opšteg uzorka populacije građana Srbije „šta je to što država treba da uradi kako bi se pospešilo zapošljavanje Roma?“ (Grafikon 27). U skladu sa prethodnim nalazom da se kao ključni problem mogućnosti zapošljavanja Roma ističe nedostatak stručnih kvalifikacija, ispitanici smatraju da je u cilju pospešivanja zapošljivosti Roma ključno obezbediti kvalitetnu obuku.

86.8

75.5

68.3

59.5

59.5

57.6

50.4

Loše obrazovanje

Jer ne žele da rade ili se ne trude

Nemaju potrebne veštine

Zbog predrasuda prema Romima

Jer su lenji i neradni

Jer tradicionalno rade neke druge poslove - prose itd.

Jer je njihov način života drugačiji

Grafikon 26 Razlozi otežanog zapošljavanja Roma: SUM ključan i značajan razlog %

35.0

23.2

15.2

13.9

12.3

11.3

8.3

Kvalitetnu obuku

Rad na smanjenju predrasuda prema Romima

Poreske olakšice

Direktno finansiranje zapošljavanja

Pomoć oko samozaposlenja

Obezbeđivanje povoljnih kredita

Osnivanjem preduzeća u kojima bi radili samo Romi

Grafikon 27 Ključna mera koju država treba da preduzme kako bi se pospešilo zapošljavanje Roma %

35

___________________________________________________________________________ Prema tome, obezbeđivanje mentoringa i treninga za korisnike Help-ovog programa

samozapošljavanja jeste komponenta koju bi svi građani Srbije rado preporučili. Osim kvalitetne obuke, građani Srbije smatraju da bi bilo veoma važno da država primeni mere za ublažavanje predrasuda prema Romima. I u ovom delu istraživanja se potvrdilo ono na šta smo ukazali

analizirajući stavove korisnika programa, a to je da samozapošljavanje Roma deluje afirmativno na smanjivanje predrasuda prema Romima.

14. Istraživanje sa predstavnicima lokalne samouprave U svrhu analize svrsishodnosti i efektivnosti programa samozapošljavanja marginalnizovanih društvenih grupa pod pokroviteljstvom Help-a, istraživačka ekipa formirana od strane Centra za društvena

istraživanja Fakulteta političkih nauka realizovala je intervjue sa predstavnicima lokalne samouprave u sedam opština u kojima je projekat implementiran. Fokus interesovanja bio je usmeren na kreatore politika u lokalnim samoupravama koji su u opisu svojih nadležnosti imali implementaciju projekta.

Istraživači su kontaktirali rukovodeće organe i stručna lica iz centara za socijalni rad, nacionalnih službi za zapošljavanje na lokalnom nivou, kao i organe lokalnih samouprava. Kontaktirana lica su iskazala

interesovanje za učešće u intervjuima i pružila su svoj doprinos u kreiranju ovog izveštaja u skladu sa svojim profesionalnim perspektivama i prirodom učešća u projektu. U skladu sa programom

samozapošljavanja intervjuima su obuhvaćene sledeće opštine: Kraljevo, Kruševac, Prijepolje, Leskovac, Vladičin Han, Požarevac i Vranje. Polazeći od pretpostavke da je samozapošljavanje društveno

marginalizovanih grupa proaktivna mera kojom se utiče na redukciju njihove socijalne isključenosti, u realizovanim intervjuima smo se interesovali za sledeće aspekte programa:

a) Generalne stavove o realizovanom Help programu iz perspektive centara za socijalni rad, nacionalnih službi zapošljavanja na lokalnom nivou i nosioca politika u lokalnim

samoupravama; b) Manifestovane dobre i loše strane Help projekta; (imali smo u vidu da svaki akcioni plan ili

program prilikom implementacije ispolji određene pozitivne efekte ukoliko su dobro sprovedene kreirane mere i instrumenti, kao i neke negativne posledice usled nepredvidivosti

dešavanja na mikro i makro nivou) c) Prostor za izmene Help (ili sličnih) programa u budućnosti (ukoliko na osnovu do sad učinjenog

postoje procene da određene aspekte primenjenog koncepta treba korigovati ili modifikovati), kao i za procene ishoda u vezi sa budućim programima sa sličnom sadržinom;

d) Motivaciju pripadnika romskih društvenih grupa kao najmarginalizovanije društvene grupe (prema anketnim istraživanjima broj Roma u Srbiji iznosi oko 150.000);

e) Komunikaciju sa pripadnicima romske nacionalne zajednice; (interesovali smo se kako za Rome obuhvaćene programom tako i za generalno raspoloženje u romskim zajednicama u svih

sedam lokalnih samouprava); f) Konačne procene efekte programa Help-a sa stanovišta lokalnih aktera

36

___________________________________________________________________________ Kontakte sa ispitanicima u sedam opština obezbedili smo u saradnji sa kancelarijama Help-a. Intervjui

su obavljeni tokom februara 2016. godine. Intervju je bio polustruktuiran sa četiri ključne teme. Metoda je bila kombinovana: licem u lice, e-mail i telefon. Prosečno trajanje intervjua iznosilo je 35 minuta i obavili smo ukupno dvadeset intervjua.

Tabela 4 Pregled ispitanika koji su učestvovali u intervjuima

OPŠTINA INTERVJU

VRANJE

Pomoćnik gradonačelnika za lokalni ekonomski razvoj

Predstavnik filijale NSZ u Vranju

Predstavnik Centra za socijalni rad

VLADIČIN HAN

Pomoćnik predsednika opštine za lokalni ekonomski razvoj

Predstavnik filijale NSZ u Vladičinom Hanu

Predsavnik Centra za socijalni rad

KRUŠEVAC

Pomoćnik šefa službe za ekonomski razvoj i investicije

Predstavnik kancelarije za Posredovanje i sajmove zapošljavanja NSZ u Kruševcu

Predstavnik Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga Kruševac

KRALJEVO Predstavnik kancelarije za posredovanje i sajmove zapošljavanja NSZ u Kraljevu

Predstavnik Službe za upravljanje projektima i lokalno ekonomski razvoj

PRIJEPOLJE

Član opštinskog veća


Predstavnik Poslovnog centra i NSZ u Prijepolju

LESKOVAC

Predstavnik Agencije za lokalni ekonomski razvoj

Direktor Nacionalne sluzbe za zaposljavanje


POŽAREVAC

Član gradskog veća

Predstavnik RRA “Braničevo-Podunavlje” d.o.o.

Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje

1. Generalni stav o Help programu samozapošljavanja Svi učesnici intervjua iz svih organa i službi na lokalnom nivou su saglasni oko teze da Help program

samozapošljavanja doprinosi rešavanju socio-ekonomskih problema ranjivih društvenih grupa i preventivno deluje na njihovu socijalnu izolaciju. Prema svim empirijskim istraživanjima sprovedenim na teritoriji Srbije poslednjih godina Romi reprezentuju populaciju koja živi u ozbiljnom siromaštvu i

socijalnoj isključenosti. Njihovo siromaštvo se može sagledati i kao uzrok i kao posledica procesa isključivanja i nedostupnosti: tržišta rada, obrazovanja, pa i stanovanja. Help program uviđa složenost

socijalnog položaja marginalnih grupa (posebno Roma) i nadilazi do sada primenjene mere jer insistira na radnom i profesionalnom aktivizmu korisnika.

37

___________________________________________________________________________

Naime, nekadašnja praksa ad hoc socijalno – političkih mera nije pružala rezultate na duži vremenski

period jer je zanemarivala potencijalni aktivizam pripadnika ranjivih društvenih grupa, a posebno Roma. Iako je ranijim političkim odlukama insistirano na zapošljavanju visko-obrazovnih Roma i Romkinja u prethodnim godinama (npr. u ministarstvima za rad i socijalna pitanja, zdravstva, obrazovanja,

urbanizma, kulture, lokalne samouprave, itd.) veći stepen obuhvata romskih zajednica i njihovo uključivanje na tržište rada nije se realizovalo u prethodnim godinama. Napominjemo da je i većina

ranijih akcionih planova iskazivala paternalistički karakter bez jasnijeg plana na duži vremenski period koji bi uključivao trajno osposobljavanje ranjivih kategorija stanovništva.

Intervjuisani ispitanici iz lokalnih samouprava ističu da ključna prednost programa Help-a leži u

podsticanju principa samopomoći kao ključnog načela za rešavanje socio-ekonomske situacije. Višegodišnja nespremnost za preuzimanje odgovornosti za sopstvenu situaciju delom je uzrokovana

nedostatkom finansijske podrške za realizaciju proaktivnih programa. Ovako koncipiran program ne samo da prevazilazi nedostatke nekadašnjih mera već pruža mogućnosti da ranjive grupe u potpunosti budu socijalno integrisane u okvire svojih sredina. Ohrabruje, prema mišljenjima ispitanika, i potencijalna

mogućnost da polaznici programa izađu iz sistema socijalna zaštite i u potpunosti preuzmu brigu o sebi i svojim porodicama.

Intervjuisana stručna lica i nosioci politika na lokalnom nivou akcentiraju dugogodišnje odsustvo Roma iz

procesa modernizacije kao važan uzrok multidimenzionalne marginalizacije. Program samozapošljavanja Help-a, prema rečima ispitanika, utiče afirmativno na sve aspekte marginalizacije Roma. Naime, suštinski

problem socijalne izolovanosti Roma leži u ključnim dimenzijama njihove marginalizacije, a to su: ekonomska, prostorna, politička i kulturna. Program samozapošljavanja utiče na rešavanje ekonomske

dimenzije ali istovremeno doprinosi umanjenju negativnih posledica i u preostala tri aspekta margninalizacije. Prostorna segregacija gubi na značaju kada se Romi ekonomski uključe u ekonomske transakcije na nivou zajednice sa dobrima koja sami proizvode. Isti slučaj je i sa kulturnom

marginalizacijom, jer njihova ekonomska aktivnost “omekšava” kulturološke obrasce ponašanja koji često nailaze na osudu od strane većinskog lokalnog stanovništva. Na kraju, ekonomska produktivnost

pozitivno utiče na jačanje njihovog građanskog statusa i sveobuhvatniju političku participaciju.

Plasirana stručna pomoć, obuke nezaposlenih lica i subvencije u konceptu Help programa otvaraju prostor za rešavanje pitanja nezaposlenosti marginalizovanih društvenih grupa, a da se ne opterećuje

ionako siromašan fond postojećih radnih mesta na lokalnom nivou. Informativne i savetodavne usluge nisu imale samo za cilj da marginalne grupe (pogotovo Rome) animiraju za učešće u programu već i da

ukažu na postojanje objektivnih šansi za izlazak iz zone delovanja socio-ekonomskih rizika. Sprovedene obuke pomogle su i da korisnici podignu svest o individualnom planu samozapošljavanja, kao i o potencijalnoj ekonomskoj dobiti ukoliko se sami angažuju na proizvodnji dobara.

Programom je kvalitetno targetirana populacija u okviru marginalnih društvenih grupa, pogotovo kada je

reč o ljudima mlađe životne dobi, jer rešavanjem njihovih problema zapošljavanja, dugoročno se utiče na ekonomsku sigurnost poboljšanje životnih šansi njihovih porodica. Takođe, ovakvim pristupom

38

___________________________________________________________________________

omogućava se stvaranje socijalnog kapitala kod korisnika programa koji može biti prenosiv sa

generacije na generaciju i na taj način delovati na umanjivanje rizika od siromaštva.

Programi samozapošljavanja, smatraju ispitanici, nameću se kao neminovnost ne samo na nivou sedam

opština obuhvaćenih Help programom, već i na nacionalnom nivou kao odgovor na svojevrsne izazove koje nameću nepredvidiva ekonomska dešavanja u budućnosti.

2. Dobre i loše strane programa Mogućnosti da se ranjive društvene grupe bave sopstvenim biznisima, kao i da pohađaju i prolaze

programe obuka predstavljaju veliku prednost Help programa. Ukupna situacija u Romskoj populaciji pre delovanja Help programa nije bila ohrabrujuća. Na nivou države Srbije Romi predstavljaju obrazovno

najugroženiju nacionalnu manjinu. Manjak obrazovanja uzrokovao je i njihovu pasivnost ili odsustvo iz tržišnih tokova usled čega je došlo do njihove distanciranosti u odnosu na sveukupan život u lokalnim zajednicama kojima teritorijalno pripadaju. Program samozapošljavanja pobudio je interesovanje kod

pripadnika romske populacije, i nailazi na znatno veći uspeh nego što je slučaj sa zapošljavanjem Roma kod već postojećih poslodavaca. Ispitanici aktivni u sferi socijalne zaštite kao najveću vrednost Help

programa najčešće ističu smanjenje zavisnosti od socijalne pomoći zbog samozapošljavanja romskih porodica. Godinama unazad Romi su egzistirali kao najveći korisnici materijalnih davanja, a takva praksa

se pokazala kao destimulativna za njihov ekonomski aktivizam. Osim toga, materijalna davanja su uticala na formiranje tzv. ’kulture zavisnosti’ usled koje su se Romi previše oslanjali na socijalne službe i usluge

koje ih sleduju kao pripadnike osetljivih društvenih grupa. Takođe, činjenica da je u program samozapošljavanja uključena čitava porodica, još više poboljšava šanse za socijalnom integracijom

Roma. Stvaranje i proizvodnja konkretnih dobara u porodičnom ambijentu utiče na jasnu distribuciju obaveza unutar domaćinstva i raspodelu odgovornosti u procesu stvaranja dohotka čime se ojačava

ekonomska nezavisnost porodice u celini. Obuke sprovedene za korisnike usluga unapredile su njihove kapacitete i veštine pa je do izražaja došao i psihološki moment jačanja samopouzdanja i verovanja u

sopstvene potencijale. Takođe, ispitanci ističu da je ekonomsko osnaživanje Roma jedan dug proces koji odmah u startu ne može dati efikasne rezultate ali da je program Help-a široko otvorio vrata realizaciji takve mogućnosti. Vrednost programa ogleda se i u mogućnosti da umanji neformalno zapošljavanje

Roma u sferi sive ekonomije i na taj način umanji rizike sa kojima se mogu suočiti na “crnom tržištu”.

Generalno, ključni oprez u pogledu daljeg razvoja programa ogleda se u tržišnim turbulencijama i potencijalnoj mogućnosti da dobra koja se budu proizvodila u domaćoj radinosti ne postignu

adekvatnu cenu na tržištu. Ovde zapravo nije reč o manjkavosti programa već o nepredvidivosti tržišnih kretanja na lokalnom nivou i činjenici da platežna moć svih građana Srbije opada.

3. Prostor za izmene i dopune programa u budućnosti Ispitanici su saglasni da je postojeći koncept dobar. Po njihovom mišljenju eventualno treba razmotriti mogućnost da se poveća broj grantova, jer će to direktno uticati na smanjenje nezaposlenosti romske

populacije. U nacionalnim službama za zapošljavanje ukazuju na važnost korišćenja primera dobre prakse kao stimulativnog elementa za proces daljeg samozapošljavanja Roma. Stručna lica u centrima za

39

___________________________________________________________________________

socijalni rad smatraju da na terenu treba pojačati aktivnosti u pravcu još kvalitenijeg informisanja i

podstrekivanja Roma na učešće u Help programima. U praksi se pokazalo da neobaveštenost Roma predstavlja prepreku njihovom odzivu na sve akcije ovakvog tipa. Nosioci politika na lokalnom nivou očekuju u budućnosti da mediji uzmu proaktivniju ulogu u promociji programa, a kao ozbiljnu prepreku

vide odsustvo obrazovanja i generalnu nezainteresovanost kod jednog dela romske populacije. Kako bi se pomenuti nedostaci prevazišli, svi ispitanici ističu neophodnost jedne opsežne kampanje na terenu

koja bi za cilj imala veći obuhvat marginalnih grupa. U svrhe kampanje moraju biti uključena i lica koja su aktivna u programu samozapošljavanja i koja bi kao neposredni akteri i korisnici programa najbolje

svojim sunarodnicima objasnili važnost njihovog uključivanja i prednosti koje se time ostvaruju. Takav pristup direktno će se uticati i na pojačanje motivacije za samostalnim rešavanjem socio-ekonomskim

poteškoća.

Ne smemo zaboraviti da Romi i Romkinje mlađe životne dobi, zbog tradicionalnih standarda njihove zajednice imaju često uloge “pomažućih” članova porodice i to kroz aktivnosti na crnom tržištu pa se u budućnosti mora obratiti pažnja na činjenicu da jedan broj njih ostvaruje zarade na neformalan način, a

takve aktivnosti sputavaju njihovo učešće u programima samozapošljavanja.

Budućnost i efektivnost Help programa zavisna je i od spremnosti većinskog stanovništa da podrži socijalnu integraciju svoji sugrađana. Stavovi o marginalnim društvenim grupama često su obojeni

izvesnom dozom predrasuda i stereotipa. Zbog nepovoljnih posledica koje oni mogu izazvati dalje aktivnost službi na lokalnom nivou i planiranih koncepata samozapošljavanja moraju uvažiti i barijere

koje su nastale usled socijalne distance većinskog stanovništva.

U delu delatnosti institucija na lokalnom nivou, zapaženo je da sve institucije nisu uzele podjednako

direktno učešće u realizovanju programa, već su se više bavile logističkom i tehničkom podrškom (npr. obezbeđivanje prostora i obaveštavanje o održavanju motivacionih radionica i/ili obuka). U budućnosti

se priželjkuje proaktivnije učešće svih institucionalnih subjekata koji imaju dodirnih tačaka i kontakata sa društveno marginalizovanim grupama. Naglašavamo da ovde nije reč o izbegavanju obaveza definisanih

programom već ravnomernijoj i efikasnijoj raspodeli aktivnosti.

Pojedini ispitanici su upoznati sa komparativnim iskustvima država iz regiona i efektima samozapošljavanja marginalizovanih društvenih grupa, i na bazi tih saznanja više nego pozitivno ocenjuju efekte Help programa u svojim lokalnim zajednicama. Mahom dominira mišljenje da ovakvi tipovi

programa treba da postoje kao trajno opredeljenje u svim budućim akcionim planovima za redukciju siromaštva i socijalne isključenosti.

4. Motivacija pripadnika romske populacije Svi ispitanici u intervjuima ističu značaj motivacije, tj. postoji nepodeljena saglasnost da motivacioni

faktori Roma moraju biti dodatno ojačani ukoliko se u narednom periodu želi postići njihov veći odziv, a samim tim i efikasniji rezultati programa. Početak implementacije programa obeležen je nepoverenjem

Roma u ishode samozapošljavanja, a postojalo je i nepoverenje u snagu sopstvenih potencijala.

40

___________________________________________________________________________

Vremenom, zahvaljujući aktivnostima na terenu i podsticajima od strane stručnih radnika intenzivirala se

zainteresovanost za uključenost u program. Uzroci početnog nepoverenja sadržani su jednim delom u zatvorenosti zajednice i specifičnim vidovima socijalizacije koji se baziraju na iskustvenom učenju od starijih i snalaženju u spoljašnjem svetu. Takav nefomalni vid socijalizacije razvija specifične obrasce

ponašanja usled kojih ekonomska aktivnost u vidu samozapošljavanja i stvaranja dobara u domaćoj radinosti predstavlja nepoznanicu. Ukoliko se na to doda objektivno postojeća diskriminacija bazirana na

stereotipima koji postoje o romskoj populaciji, evidentno je da početak njihovog interesovanja za učešće u programu nije protekao glatko. Nosioci politika na lokalnom nivou akcentiraju obrazovanje

kao bitnu prepreku jačoj motivaciji Roma za učešćem u samozapošljavanju, dok stručna lica iz centara za socijalni rad vide prostor za dalje unapređenje njihove motivacije kroz insistiranje na dodatnima

obukama i primeni komparativnih iskustava Roma koji su prošli programe prekvalifikacije i dokvalifikacije. Pripadnici populacije u starosnoj dobi između 15 i 30 godina sa niskom kvalifikacionom

strukturom iskazuju interesovanje za one aktivnosti za koje su sigurni da su dale rezultate kod njihovih sunarodnika, jer je interpesonalna komunikacija unutar zajednice snažan pokretački mehanizam za

aktivno učešće u programu. Oprema dobijena za realizaciju aktivnosti dodatno je pojačala njihovu spremnost za učešćem jer je olakšala rad i omogućila sticanje zarade, a i privukla pažnju ostalih koji se

nisu prijavili za participaciju u programu. U centrima za socijalni rad ukazuju na značaj osnaživanja Roma za samostalnim preduzimanjem inicijative kako bi uprkost početnom nepovjerenju izašli iz okvira isključenosti. Ispitanici smatraju da psiho-socijalni rad sa Romima u cilju njihovog osnaživanja predstavlja

početnu etapu u njihom uključivanju na programima samozapošljavanja. Prema tvrdnjama ispitanika, stepen motivacije se pojačao nakon dodele grantova u prvom krugu. Tako je na primer u Opštini

Kruševac podneto ukupno 99 prijava, od kojih su 74 ispunjavale uslove konkursa, od čega je 36 odabrano, od toga 18 pripadnika romske nacionalnosti. Očigledno je da svest o značaju programa raste

onog momenta kad prve subvencije dođu do izražaja, pa ispitanici veruju da motivacija Roma raste kroz očigledne rezultate koje postižu njihovi sunarodnici obuhvaćeni programom.

Važno je naglasiti da kod Roma postoji jasno znanje o tome da nedostatak obrazovanja jasno

ograničava kompetitvnosti na tržištu rada i da je reč o jednom od vodećih razloga njihove nezaposlenosti. Ipak, ne postoji apsolutna homogenost u stavovima u pogledu odnosa prema situaciji u kojoj se nalaze. Jedan deo njih pokušava da nadoknadi obrazovne propuste i praznine, drugi deo nema

poverenja u sopstvene osobine, dok treći bivaju inhibrani porodičnim obavezama i bez mogućnosti da se posvete sebi. Upravo zbog toga stručna lica u centrima za socijalni rad tvrde da rad sa Romima mora

obuhvatiti sve aspekte njihove deprivacije, a pogotovo treba raditi na jačanju poverenja u sistem i mere koje se sprovode za rešavanje njihove socio-ekonomske situacije.

Na kraju, postoje podeljena mišljenja u pogledu postojanja uzroka u raskoraku između zapošljavanja

Roma u odnosu na zapošljavanje pripadnika drugih populacija. Jedni tvrde da motivacioni faktori i kulturološki obrasci Roma jesu ključna prepreka, dok drugi ne isključuju mogućnost nedovoljne

spremnosti šire zajednice da fleksibilnije pristupi pitanjima zapošljavanja Roma. Rast motivacionih faktora kod Roma u direktnoj je korelaciji sa rastom spremnosti zajednice da podrži njihove napore za

41

___________________________________________________________________________

samozapošljavanjem. Ukoliko se trend investiranja u ljudske resurse Roma nastavi, svi ispitanici

jednoglasno tvrde da će se postepeno rešavati kako problem njihove motivisanosti tako i pitanja njihovog radnog angažmana. U svim ranijim empirijskim istraživanjima sprovedenim na teritoriji Srbije jasno se moglo videti da je stopa nezaposlenosti romske nacionalne manjine značajno veća u odnosu na

pripadnike većinskog stanovništva. Mere sprovedene Help programom ukazale su na mogućnosti smanjenja jaza u stopi nezaposlenosti između Roma i pripadnika većinske populacije pa je u budućnosti

za očekivati i veće interesovanje Roma za programe samozapošljavanja.

5. Komunikacija sa romskom populacijom tokom implementacije programa Većina ispitanika se slaže u oceni da je komunikacija sa romskom populacijom bila na zavidnom nivou. Naglašavamo da pojedini ispitanici jasno prave razliku između komunikacije sa predstavnicima

romskih organizacija koji su pokazali visok stepen kooperativnosti i Roma koje je trebalo animirati za učešće u programu. Bolja saradnja sa romskim organizacijama na početku je bila i očekivana, ako se

uzme u obzir postojanje višegodišnjeg trenda saradnje u različitim aktivnosti na polju rešavanja pitanja i problema marginalnih grupa. Ranije spomenuto nepoverenje predstavljalo je prepreku u

artikulaciji namera i definisanju svrhe programa ali su barijere prevaziđene uz pomoć romskih predstavnika. Prema tvrdnjama stručnih lica iz centara za socijalni rad, psihosocijalna podrška je i u ovom segmentu došla do izražaja i stvorila uslove za kvalitetnu komunikaciju. U socijalnim

službama na lokalnom nivou ukazuju na važnost ovakvog vida podrške, jer je reč o građanima koji su većinom godinama na marginama lokalnih zajednica i osnaživanje njihovih socio-psihičkih potencijala

je bitan preduslov za njihovo uključivanje u programe samozapošljavanja.

Ispitanici ukazuju na važnost pripremne faze i jasno koncipiranih prezentacija kako bi se korisnicima jasno objasnile prednosti programa i definisala očekivanja. Ukoliko se početna faza

obavi na valjan način jednostavnije se stvaraju uslovi za kasniju konstruktivnu komunikaciju. U nacionalnim službama za zapošljavanje potenciraju važnost motivacionih radionica koje su odigrale

važnu ulogu u procesu građenja komunikacije i jasno usmerile koncept programa prema targetiranoj populaciji, te podstakle njihove radne motive.

Generalni stav ispitanika je da komunikacija sa pripadnicima romskih zajednica ima prostora za napredak u daljim etapama njihovog socijalnog uključivanja. Ipak, imajući u vidu karakteristike Help

programa, sva dosadašnja iskustva ukazuju da nije bilo značajnih prepreka komunikacijske prirode za implementiciju programa.

6. Procena efekata programa Imajući u vidu ukupnu društvenu situaciju u Srbiji kao i uslove u kojima žive pripadnici marginalnih

društvenih grupa, svi ispitanici su saglasni u oceni da je program Help-a iskazao više nego pozitivne efekte. Intervjuisani akteri iz centara za socijalni rad, nacionalnih službi za zapošljavanje, lokalnih samouprava izrazili su visok stepen zadovoljstva saradnjom i tokom implementacionog procesa u

prethodnom periodu. Pomenuto zadovoljstvo se manifestuje kako u pravcu pozitivnih efekata koje je program proizveo na planu samozapošljavanja, tako i u delu odziva i spremnosti Roma na

42

___________________________________________________________________________ participaciju. Implementirani program Help-a, odgovorio je pozitivno na dva krupna izazova. Prvi,

promena javnog, polu-javnog i institucionalnog diskursa prema marginalnim društvenim grupa, a drugi se odnosi na neophodnost intenzivne među-sektorske saradnje svih aktera na lokalnom nivou koji u opisu svog posla imaju rad i kontakt sa marginalizovanim društvenim grupama.

Prvi izazov ili važna vrednost (zavisi od perspektive) implementiranog programa ogleda su u promeni

diskursa i pristupa marginalnim društvenim grupama. Naime, godinama je jedan od dominantnih javnih, polu-javnih pa i institucionalnih diskursa objašnjavao težak položaj Roma na bazi teze o

’kulturi siromaštva’. Održivost takve teze bazirala se na stavu da Romi žive u specifičnom vrednosnom sistemu, kao i da njihovu kulturu karakterišu niska očekivanja i društveno neprihvatljivi

obrasci ponašanja. Postojanje kulture siromaštva ogleda se u njenoj tendenciji prenošenja sa generacije na generaciju, pa u romskim zajednicama postoji nepisano pravilo po kojem deca

siromašnih roditelja nasleđuju takve socio-ekonomske pozicije i stavove, i po pravilu bivaju sama izložena rizicima siromaštva. Takva perspektiva prenaglašavala je uticaj kulture nasuprot strukturalnim faktorima koji uzrokuju siromaštvo i deprivaciju. Help program samozapošljavanja

društveno marginalnih grupa ne samo da postepeno menja diskurs o kulturi siromaštva, već utiče i na redukciju strukturalnih faktora koji uzrokuju siromaštvo. Romi uključeni u progam su svojim

aktivnostima ne samo potvrdili potrebu za radom i stvaranjem dobara, već su pokazali i inventivnost pa su zajedno sa svojim domaćinstvima na dobrom putu da postanu dugoročno ekonomski održivi i

nezavisni. Takođe, primetno je da njihova uključenost u program, kao što smo istakli ranije, pozitivno deluje i na njihove sunarodnike, pa takva prenosivost interesovanja i radnih navika obećavajuće

deluje za implementaciju budućih programa samozapošljavanja. Napominjemo da ove pozitivne tendencije ne znače da je došlo do radikalne promene, već da je put ka ulasku u formalno tržište

rada za Rome obuhvaćene programom dosta vidljiviji nego što je to bio slučaj pre implementacije ovog programa. Problem koji i dalje ostaje kod velikog broja Roma i Romkinja ogleda se u

svakodnevnom ’preživljavanju’ i životu na ivici egzistencije, a koji neće biti rešen dok se ne desi njihova potpuna integracija u formalno tržište rada i izvrši redukcija problema zapošljavanja na

“crnom/sivom tržištu”.

Drugi izazov ili vrednost efekata Help programa ogledao se u bliskoj saradnji institucija na

lokalnom nivou u pogledu rešavanja problema marginalnizovanih društvenih grupa. Sprovedena zajednička koordinacija omogućila je razvijen spektar delovanja, zahvaljujući kojem je obuhvat lica

uključenih u program bio uspešan. Aktivnosti lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i nacionalnih službi za zapošljavanje pokazale su da organi insitucija na lokalnom nivou imaju

potencijala i stručnih kapaciteta za rešavanje i redukciju problema svojih građana.

U samoj romskoj populaciji implementirani program se odrazio na redukciju siromaštva lica

obuhvaćenih programom kao i na poboljšanje njihovog socijalnog statusa. Tendencija da prihodi iz sistema socijalne zaštite ili prikupljanja sekundarnih sirovana nisu više jedini i primarni izvor

finansiranja ukazuje na mogućnosti izlaska iz zone siromaštva. Intenzivnija komunikacija sa većinskim stanovništvom i razmena iskustva u njihovim samostalnim delatnostima umanjila je

43

___________________________________________________________________________ njihovu socijalnu izolaciju. Put otvoren implementacijom ovog programa može poslužiti kao

komparativno iskustvo drugim lokalnim samoupravama za rešavanja pitanja i problema marginalnih društvenih grupa. Pogotovo se to odnosi na mogućnosti rešavanja zaposlenosti mimo postojećih raspoloživih kapaciteta u pogledu broja slobodnih radnih mesta na deficitarnom formalnom tržištu

rada.

Ključni nalazi istraživanja i preporuke

Socijalna deprivacija Roma nije karakteristična samo za Srbiju. U gotovo svim zemljama Evrope

postoji problem socijalne deprivacije, diskriminacije i marginalizacije Roma. Evropska Unija je inicirala preporuke za sve zemlje Evrope jesu da se formulišu posebne nacionalne strategije za

integraciju Roma. Nakon Dekade Roma (2005), a u skladu sa ciljevima socijalne inkluzije Roma, formulisana je tzv „EU Framework for National Roma Integration Strategies26“ (NRIS). U okviru nje

definisane su ključne četiri oblasti u kojima treba ostvariti napredak kako bi se pospešila inkluzija Roma i to su: obrazvoanje, zapošljavanje, stanovanje i zdravstvena zaštita. Kada je reč o Srbiji, Nacionalna strategija za inkluziju Roma27 ističe da, iako nema preciznih podataka, disproporcionalno

veći broj Roma u odnosu na većinsku populaciju u Srbiji živi u siromaštvu28. Dva su ključna faktora koji su generatori socijalne deprivacije Roma i to su nizak nivo obrazovanja i nezaposlenost. Ova dva

problema su u snažnoj korelaciji, dakle, nizak nivo obrazovanja jedna je od ključnih prepreka zapošljavanju. Kada je o obrazovanju reč, Strategija ističe da je preko 53% Roma je bez ikakvog

obrazovanja ili nema završenu osnovnu školu, dok je 1/3 Roma ima završeno osnovno obrazovanje. Dalje, srednju školu završava 12% Roma, a više i visoko obrazovanje manje od 1% (str 28). Kada je o

zaposlenosti reč, procena je da je 49% od Roma starih od 15 do 64 godina nezaposleno (str. 44). Ukazuje se, takođe, da prema Romima postoji institucionalna diskriminacija kada je reč o

zapošljavanju. Nacionalna služba za zapošljavanje ne poseduje precizne podatke o procentu nezaposlenih Roma. Ističe se da Nacionalni akcioni plan zapošljavanja Roma u okviru Dekade Roma

nije implementiran sistematski. Stoga su Romi u najvećem delu upošljeni u sivoj ekonomiji. Strategija navodi da su dva ključna razloga socijalne deprivacije Roma: nizak nivo obrazovanja i stručnosti, te

diskriminacija koja postoji od strane većine. Jedan od ključnih prioriteta koje Strategija identifikuje jeste 'integracija i reintegracija Roma u okviru tržišta rada'. Ostvarivanje ovog cilja se ohrabruje kroz nekoliko načina, a jedan od njih jeste i samozapošljavanje Roma. Pritom, Strategija insistira da svaki

program zapošljavanja uključuje i edukativnu komponentu kako bi se ojačali kapaciteti Roma u pogledu obrazovanja i stručnih kvalifikacija29.

26http://ec.europa.eu/justice/discrimination/roma/eu-framework/index_en.htm 27STRATEGIJA ZA SOCIJALNO UKLJUČIVANJE ROMA I ROMKINJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2016. DO 2025. GODINE; „Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14 28 Prethodna Strategija je identifikovala oko 60% Roma koji žive u siromaštvu 29 Dve preporuke Strategije koje su direktno povezane sa Help-ovim programom samozapošljavanja su:

44

___________________________________________________________________________ U skladu sa gorenavedenim problemima Roma i Romkinja u Srbiji, Help je realizovao program

samozapošljavanja koji upravo ima cilj da pospeši socijalnu inkluziju Roma posredstvom programa samozapošljavanja. Sekundarni cilj programa bio je da se posredstvom samozapošljavanja pospeše stručne kvalifikacije Roma i Romkinja, kao i da se podignu ukupni kapaciteti za socijalnu inkluziju.

Prema tome, sam program je u skladu sa preporukama NRIS-a i nacionalne Strategije za integraciju Roma. Nakon implementacije programa samozapošljavanja, postavlja se pitanje procene efekata

čitavog programa. Procenom tih efekata možemo doći do važnih informacija koje se tiču dalje implementacije ovog i sličnih programa. Na osnovu kompleksnog istraživanja koje je ralizovano sa

ovim ciljem, došli smo do određenih saznanja na koja smo ukazali u istraživačkom izveštaju, a koje posebno podvlačimo u skraćenom analitičkom Izveštaju.

Najpre, istraživanjem smo utvrdili da visok nivo zadovoljstva samih korisnika kada je reč o samom

Help programu. S obzirom da je Help program uključivao veliki broj komponenti, zadovoljstvo je na visokom nivu na svim pojedinim komponentama. Komparativno, utvrdili smo da je nešto niži nivo zadovoljstva Help programom u Kruševcu u odnosu na ostale opštine, a ovo posebno važi kada je reč

o biznis treningu30.

Zadovoljstvo rezultatima otpočetog biznisa, takođe, je na visokom nivou. Naveći broj korisnika je veoma zadovoljan rezultatima samog biznisa koji su pokrenuli. U ovom pogledu najviši nivo

zadovoljstva rezultatima smo utvrdili u Prijepolju a najniži u Kruševcu i Požarevcu. Takođe, muški korisnici programa su zadovoljniji od ženskih korisnika programa, a u odnosu na delatnosti, najniži

nivo zadovoljstva rezultatima biznisa smo utvrdili u poljoprivredi31.

Tokom osnivanja biznisa, kao i u periodu njegove realizacije, korisnici programa su ostvarivali

neophodnu saradnju sa organima lokalne samouprave. U osnovi, ta saradnja se ostvarivala sa samom opštinskom administracijom, nacionalnom službom za zapošljavanje i centrom za socijalni

rad. Rezultati istraživanja ukazuju da je najkooepartivnija lokalna samouprava bila u Leskovcu, s obzirom na to da su korisnici u ovoj opštini najzadovoljniji saradnjom sa svim lokalnim akterima.

Tri su ključne teškoće koje su korisnici identifikovali i one hijerarhijski po značaju idu sledećim

redom: nedostatak finansijskih sredstava, nedostatak dodatne opreme i preveliki troškovi. No, izražavajući ovakav stav, korisnici programa potencijalno, ili izražavaju zahtev za permanentnim protekcionizmom, ili im je kao depriviranoj skupini, zaista potreban veći nivo podrške. U svakom

slučaju, ukoliko je biznis isplativ, dugoročno, možemo očekivati da će u najvećem broju slučajeva korisnici biti samostalni i sposobni da održavaju biznis bez dodatnih sredstava. Ovo naročito s

obzirom na činjenicu da je ogromna većina korisnika prijavila da ostvaruje prihode od biznisa koji su

1) Professional training should be focused on the professions that are needed in the local market. 2) There should be work on formalising the labour-law status and employment of collectors of

recyclables. 30 Ovde imati u vidu činjenicu da je trening u Kruševcu bio opšteg tipa, a da je potreba korisnika uglavom bila vezana za poljoprivredu 31 Napominjemo konstataciju da je istraživanje rađeno u zimskom periodu, što je veoma nepovoljan period za poljoprivredne delatnosti.

45

___________________________________________________________________________ veći od rashoda (ako uistinu prihodi nisu veliki). Ključno je da u najvećem broju slučajeva korisnici

programa ističu da nemaju problema sa prodajom roba/usloga, a ovo je ključni faktor tržišne valorizacije i održivosti biznisa.

Kada je reč o problemima održavanja biznisa, ističemo da su problemi najizraženiji kod korisnika koji žive u Vladičinom Hanu i Prijepolju, da su problemi najizraženiji u poljoprivredi te da Romi prijavljuju

teškoće u većoj meri nego Romkinje.

Kada je reč o samim prihodima koji ostvaruju od započetog biznisa, najveći broj korisnika je prijavio da ostvaruje prihode. Korisnici u Vranju su prijavili da ostvaruju značajno više prihoda u odnosu na korisnike iz ostalih opština, dok su prihodi na najnižem nivou u Prijepolju. Kada je o delatnostima reč

najviši prihodi se ostvaruju u zanatstvu, dok su najmanje profitabilni otpočeti biznisi u poljoprivredi. Konačno, muškarci ostvaruju više prihode od žena (ali su manje zadovoljni, kao što smo

napomenuli).

Važan podatak jeste da ogromna većina korisnika ima visoka očekivanja od započetog biznisa. Dakle, istraživanjem smo utvrdili visok nivo optimizma. Korisnici iz Leskovca imaju posebno visoka

očekivanja, dok je najniži nivo optimizma izmeren u Kruševcu i Prijepolju.

Kada je reč o konketnim benefitima programa samozapošljavanja, najveći benefit koji su

identifikovali korisnici jeste poboljšanje materijalne situacije. Dakle, umanjen je značaj ostalih oblika podrške u odnosu na materijalne benefite.

Upoređivanjem korisnika programa smozapošljavanja sa Romima i Romkinjama koji nisu učestvovali

u programu (kontrolna grupa) utvrdili smo značajne razlike koji ukazuju na efekte programa u aspektima koji nisu direktno finansijske/materijalne prirode, već se tiču ukupnog podizanja

kapaciteta Roma u cilju pospešivanja socijalne inkluzije. Najpre, korisnici Help programa imaju značajno pozitivniji stav prema radu, i u značajno većoj meri su zadovoljni poslom koji obavljaju u odnosu na kontrolnu grupu Roma. Interesantno je da su Romkinje u ovom pogledu poslom

zadovoljnije u odnosu na Rome. Sampozapošljeni Romi se u većoj meri identifikuju sa poslom koji obavljaju, a takođe, u odnosu na Rome iz kontrolne grupe imaju snažnije uverenje da kontrolišu i

upravljaju vlastitim životom. Dalje, korisnici Help programa su prepoznali značaj koji samozapošljavanje ime kada je reč o sticanju socijalnog kapitala, a što je veoma važan faktor

socijalne integracije.

Help program ostvario je određene efekte ojačavajući kapacitete korisnika u pogledu rodne ravnopravnosti. Ključno je da je u ovom pogledu sa stanovišta obavljanja porodičnih uloga kao

aspekta rodne ravnopravnosti, program samozapošljavanja je afirmativno delovao na muškarce koji su rodno senzitivniji u ovom pogledu.

46

___________________________________________________________________________ Romi i Romkinje koji su učestvovali u Help programu smatraju da imaju značajno bolji tretman od

strane većinskog stanovništva, dakle, program sampozapošljavanja jača poverenje u društvenu zajednicu i tako ojačava socijalnu inkluziju.

Takođe, utvrdili smo da postoji značajno viši nivo socijalnog poverenja kod korisnika Help programa. Tačnije, podizanje nivoa intepresonalnog poverenja, kao aspekta socijalnog kapitala, značajan je

efekat Help programa samozapošljavanja. No, notifikovali smo da muški korisnici programa iskazuju viši nivo interpersonalnog poverenja u odnosu na žene. Dakle, u ovom aspektu program nije ojačao

žene kao socijalne aktere.

Konačno, istraživanje koje je realizovano na celokupnoj populaciji građana Srbije ukazuje da postoji

socijalna distanca prema Romima, te da su Romi generalno diskriminisani u Srbiji. Međutim, važno je istaći da iako je procentualno distanciranje u odnosu na Rome visoko, u poređenju sa stepenom

distance prema socijalnim grupama u odnosu na koje se iskazuje bihejvioralna distanca, ovaj stepen distance i nije naročito izražen.

Građani Srbije, međutim, jasno identifikuju da je najviši stepen diskriminacije prema Romima izražen

kada je reč o zapošljavanju, te sudeći prema stavovima većinske populacije, jedan od ključnih problema romske populacije upravo mogućnost njihovog zapošljavanja i zaposlenost. Kao

najznačajniji razlog otežanog zapošljavanja Roma navodi se nedostatak obrazovanja i stručne osposobljenosti. Shodno tome, građani Srbije smatraju da je u cilju pospešivanja zapošljivosti Roma ključno obezbediti kvalitetnu obuku Roma koja bi im omogućila viši stepen kompetitivnosti na tržištu

rada. Osim kvalitetne obuke, građani Srbije smatraju da bi bilo veoma važno da država primeni mere za ublažavanje predrasuda prema Romima, s obzirom da su ove predrasude drugi faktor po važnosti

koji otežava zapošljavanje Roma i Romkinja.

U daljoj realizaciji ovog, ali i sličnih programa, može se preporučiti sledeće:

1. Obratiti pažnju na viši nivo problema sa kojima se susreću korisnici programa u Kruševcu i Požarevcu. Identifikovati razloge nižeg stepena zadovoljstva u ovim opštinama kod korisnika

i preventivno ojačati program u skladu sa nalazima. S obzirom na to da su u ove dve opštine korisnici najmanje zadovoljni rezultatima otpočetog biznisa, proceniti da li je problem sa

lokalnim tržištima, ili je pak reč o nekim drugim apektima;

2. U Prijepolju smo istraživanjem dobili kontradiktorne podatke. Sa jedne strane, korisnici u

ovoj opštini su najzadovoljniji rezultatima biznisa, ali istovremeno teškoće u održavanju biznisa u ovoj opštini su najizraženije. Oni, jednako, iskazuju najniži nivo optimizma kada je

reč o budućnosti otpočetog biznisa, a i prihodi su im komparativno na najnižem nivou. Treba imati u vidu da je najveći broj korisnika programa u ovoj opštini iz sektora poljoprivrede, a

kao što smo naveli, zimski period u kome je vršeno istraživanje veoma je nepovoljno za poljoprivrednike i njihov biznis;

47

___________________________________________________________________________

3. Utvrditi koji su to modaliteti saradnje sa korisnicima programa koje ostvaruje opštinska

administracija, nacinalna služba za zapošljavanje i centar za socijalni rad u Leskovcu, s obzirom da su ovi modaliteti značajno efikasniji u odnosu na ostale opštine. Na bazi te informacije pokušati da se ti modaliteti koji postoje u Leskovcu implementiraju u ostalim

opštinama.

4. Generalno, sistem socijalne zaštite trebao bi mnogo češće da koristi mere i intervencije koje

podstiču odgovornost i preuzimanje kontrole nad vlastitim životom, umesto onih koji doprinose pasivizaciji i održavanju socijalne isključenosti. U tom smislu mere aktivacije, radno sposobnih korisnika novčane pomoći treba da imaju primat. U saradnji sa službama za

zapošljavanje treba da podstaknu radnu aktivaciju korisnika, na način da prepoznaju i razviju vlastite kapacitete i preuzmu kontrolu nad vlastitim životom, što je u krajnjoj instanci i cilj

sistema socijalne zaštite;

5. Predstavnici lokalnih samouprava imaju veoma pozitivan stav o programu samozapošljavanja. Oni ističu da u budućnosti treba više raditi na planu komunikacije i

motivacije sa Romima, kao i na planu njihovog informisanja i stručne obuke. Takođe, oni smatraju da su direktni benefiti od samozapošljavanja značajni sa stanovišta redukcije

siromaštva Roma, ali posebno ističu da su sekundarni efekti programa koji se ogledaju u jačanju kapaciteta Roma veoma izraženi.

ENGLISH

Documents

Socijalna inkluzija Roma i Romkinja u Srbiji