Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Od 10.12. do 14.12. 2012.

• Pad cena na svetskim berzama

• Pad cene kukuruza• Izostanak pšenice i soje iz trgovanja (strana 16)

U OVOM BROJUZaraženog kukuruza manje od prvih prognoza

Strana 2.

Lokalnim samoupravama 150 miliona dinara

Strana 3.

Opala godišnja vrednost proizvodnje u agraru

Strana 7.

Kalendar poljoprivrednih radova za januar

Strana 15.

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina I • Broj 6 • 21. decembar 2012. • cena 40 dinara

ODR ŽAN 20. „SREM SKI SVI NJO KOLJ“

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

SNEG PRE ZIME

Ve li ke sne žne po da vi ne sti gle su pre ka len dar skog po čet ka zi me. One po volj no de lu ju na ni ske vo ćar ske kul tu re za to što ih šti te od ni skih zim skih tem pe ra tu ra i iz mr za va nja. Kod vi so kih sne žnih na no sa šti ti

se i de blo od ra slog vo ća, kao i mla de sad ni ce. Me đu tim ka da je in te zi tet pa da vi na ve li ki i u kon ti nu i te tu, a na ro či to ka da je sneg vla žni ji, mo že do ći do ve li kih me ha nič kih ošte će nja, od no sno do lo ma gra na, či me se na no se ve li ke šte te u voć nja ci ma.

Sa vet pro iz vo đa či ma je da oba ve zno oba ve stre sa nje sne ga sa gra na. U ovoj go di ni je ta opa snost još vi še po ve ća na du gom to plom i bla gom je se ni, pri če mu je osta lo do sta li sta na po je di nim vr sta ma vo ća.

U ovom broju poklon čitaocima:

KALENDAR za 2013. godinu !

Tra di ci o nal ni, 20. po re du „Srem ski svi-njo kolj“, ko ji je odr žan 16. de cem bra u Vog nju, i ove go di ne pri vu kao je ve lik broj

po se ti la ca iz Sre ma, ali i go ste iz Slo ve ni je.Sve njih ma me iste stva ri: sve ži spe ci ja li te ti

od svinj skog me sa, ce ne za 10 od sto jef ti ni je ne go u me sni ca ma, đa ko ni je srem skih do ma ći-ca i kva li tet no srem sko vi no.

Tak mi či lo se osam eki pa, a kao i sva ke go di-ne, naj vi še pa žnje je pri vu kao sta rin ski na čin šu re nja pa lje njem u sla mi.

Stra na 10.

Đa ko ni je

Foto

: M

. M

ileusn

ić

2 21. decembar 2012.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Zo ri ca Ga ra ša nin-Ste fa no vić, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEFON/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

BE O GRAD - KON TRO LA IS KO RE NJI VA NJA KLA SIČ NE KU GE SVI NJA I BE SNI LA

RU MA - ŠTA SA ZA RA ŽE NIM KU KU RU ZOM?

MI NI STAR STVO PO LJO PRI VRE DE O SI TU A CI JI SA KU KU RU ZOM

AKTUELNOSTI

Po sled njih ne de lja pa žnju jav no sti pri-vu kla je te ma o za-

ra že nom ku ku ru zu, ko ji bi, even tu al nom upo tre-bom u stoč noj is hra ni, mo gao ima ti ve li ke po-sle di ce po zdra vlje lju-di. Ovih da na sti gle su i ohra bru ju će ve sti po ko-ji ma bo le snog ku ku ru za ne ma u toj me ri ka ko su to ob ja vi li ne ki me di ji. Na ovu te mu raz go va ra-li smo sa struč nja ci ma u Po ljo pri vred no-struč noj slu žbi ''Ru ma'', a sa go vor nik nam je bio sa ve to da vac Pe ra Mar kić.

Šta je pra vi uzrok bo le sti ku-ku ru za?

-Iza nas je iz u zet no su šna go di na, su ša se naj vi še od ra zi la na ra tar ske kul tu re, ve li ki pro ble mi su kod ku-ku ru za, u smi slu ma njih pri no sa, ali i kva li te ta zr na. Na zr nu ku ku ru za se na la ze slo je vi glji vi ca ko je mo gu ima ti po sle di ce za sto čar stvo. Raz-vo ju tih glji vi ca po go do va la je ve li ka su ša pra će na to plim ve trom, do šlo je do su še nja za štit nih li sto va, zr no je osta lo ne raz vi je no i sa do sta vla ge. Pre gle dom kli po va uoči ber be, utvr-đe no je da ima za ra že nog zr na. Ta-

kvi kli po vi, sme šte ni u am bar, iz vor su za ra ze. Mle ve njem za ra že nog ku ku ru za do bi ja se po-ten ci jal no otrov na hra-na za sto ku.

Ko je su mo gu će po sle di ce za sto ku u slu ča ju uzi ma nja ova kve hra ne?

-Kod do ma ćih ži vo ti-nja do la zi do po re me ća-ja kr vo to ka, di ge stiv nih i re pro duk tiv nih or ga na.

Ose tlji ve su svi nje, po seb no one mla-đe ka te go ri je, kao i su pra sne kr ma-če, ali i ži vi na, ku ni ći, go ve da. Ma lo je po zna to da se po ja va ka ni ba li zma kod svi nja ja vlja upra vo zbog pri-su stva mi ko tok si na u hra ni. Uno še-njem za ra že ne hra ne, otro vi iza zi va-ju smer nje u kr vo to ku na pe ri fer nim de lo vi ma uši ju i re pa ko ji po tom po-či nju da se su še. Na nji ho vim po vr-ši na ma se form ra ju kra ste, ko ža se pe ru ta, to pro vo ci ra dru ge ži vo ti nje i do la zi do ka ni va li zma.

Ka ko spre či ti na sta nak svih ovih pro ble ma?

-Bi lo je po ku ša ja da se pro blem re ši pri me nom ze o lit skih pre pa ra ta

ko ji ap sor bu ju mi ko tok si ne. Ti pre-pa ra ti su da li od re đe ne re zul ta te, ali - pro blem je u nji ho voj ne se lek tiv-no sti. Po red mi ko tok si na, ovi pre-pa ra ti ap sor bu ju i ne ke dru ge hran-lji ve ma te ri je kao što su vi ta mi ni, sin te tič ke ami no ki se li ne, mi kro e le-men te i slič no. U no vi je vre me, u ove svr he, pro iz ve den je pre pa rat na ba zi kva sca ko ji ve zu je sa mo mi-ko tok si ne.Pre pa rat se ko ri sti u ma-lim ko li či na ma. Do sa da šnja is pi ti va-nja su po ka za la da upo tre ba ovog pre pa ra ta da je po zi tiv ne re zul ta te, u smi slu kva li te ta i eko nom skih efe-ka ta u pro iz vod nji.

Na kra ju, ko li ko je ovog za ra-že nog ku ku ru za na tr ži štu?

-Na tr ži štu Evrop ske uni je je do-zvo lje no pri su stvo ovog otro va u ku kur zu do 0,01 ppm, naš ku ku ruz ko ji je oti šao u iz voz, pa bio vra ćen, imao je 0,05 ppm mi ko tok si na. Po oce ni struč nja ka, tog za ra že nog ku-ku ru za na te ri to ri ji Sr bi je ne ma vi še od se dam pro ce na ta u od no su na ukup ne ko li či ne. Sa vet struč lja ka je - ma nja je šte ta ako se za ra že ni ku-ku ruz upo tre blja va kao ogrev, ne go da se me ša sa zdra vim u pri pre mi stoč ne hra ne.

K. Ku zma no vić

Po čet kom me se ca odr ža na je Dru ga na ci o nal na kon fe ren ci-ja Pro jek ta „Po dr ška pro gra mu

kon tro le is ko re nji va nja kla sič ne ku-ge svi nja i be sni la u Re pu bli ci Sr bi ji ko ju su otvo ri li dr žav ni se kre tar Mi-ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de De jan Kr nja ić, v.d di rek to ra Upra ve za ve te ri nu re sor-nog mi ni star stva Ivan So čo i za me-nik še fa de le ga ci je EU u Sr bi ji Adri-a no Mar tins.

Ovom pri li kom de mon stri ra na je naj sa vre me ni ja opre ma za nad zor i mo ni to ring kla sič ne ku ge svi nja i pred stav nje ni su do sa da šnji re zul-ta ti u is ko re nji va nju kla sič ne ku ge svi nja i be sni la di vljih ži vo ti nja kao i pla no vi za na red ni pe riod ko ji pod-ra zu me va ju do sti za nje sta tu sa „slo-bo dan od bo le sti“.

Mi ni star stvo po ljo pri vre de, šu-mar stva i vo do pri vre de za ovaj pro-gram iz dva ja oko pet do šest mi li-o na evra sva ke go di ne, a Evrop ska uni ja je za is ko re nji va nje po me nu-tih bo le sti u Sr bi ji do sa da odo bri la vi še od 12 mi li o na evra.

Na kon fe ren ci ji je re če no da u Sr bi ji već go to vo dve go di ne ne ma slu ča je va za ra ze kla sič nom ku gom svi nja, a oče ku je se da će u na red-ne tri go di ne bi ti is ko re nje no i be-sni lo di vljih ži vo ti nja.

Dr žav ni se kre tar Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri-vre de De jan Kr nja ić na gla sio je da se bor bom pro tiv ovih opa snih i za-ra znih bo le sti ne šti te sa mo ži vo ti-nje već i lju di.

-Za da tak is ko re nji va nja kla sič-ne ku ge svi nja i be sni la je još te-ži, ima ju ći u vi du da u Sr bi ji po sto ji vi še od 150.000 ma lih ga zdin sta va ko je ima ju po jed no ili dva gr la ži-vo ti nja, a bi o si gur no sne me re ni su na za do vo lja va ju ćem ni vou - ob ja-snio je Kr nja ić na kon ge ren ci ji.

Za me nik še fa De le ga ci je EU u Sr bi ji Adri a no Mar tins uka zao je na zna čaj is ko re nji va nja svinj ske ku-ge u Sr bi ji, pre stan ka vak ci na ci je i do bi ja nja sta tu sa ze mlje ko ja je slo bod na od te bo le sti ka ko bi na ša ze mlja mo gla da iz vo zi svi nje na tr-ži šte Evrop ske uni je. S. P.

Kom plet nom ana li zom u dve akre di to va ne re fe rent ne la bo-ra to ri je utvr đe no je pri su stvo

ve ćeg ni voa afla tok si na kod sa mo se dam pro ce na ta uzor ko va nog ku-ku ru za ko ji se jed no stav nom me to-dom raz bla ži va nja mo že upo tre bi ti za stoč nu hra nu - iz ja vio je na kon-fe ren ci ji za me di je 11. de cem bra na čel nik po ljo pri vred ne in spek ci je Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar-stva i vo do pri vre de mr Ne nad Ka-ta nić.

- Svi ko ji su da va li neo d go vor ne, is hi tre ne i štet ne iz ja ve o za ra že no-sti ku ku ru za ko ji je stra te ški po ljo-pri vred ni pro iz vod za Sr bi ju, sno si-će od go va ra ju će po sle di ce - po ru čio je Ka ta nić na kon fe ren ci ji.

Na čel nik Ka ta nić je ob ja snio da su uzor ci uze ti iz svih dr žav nih rob-nih re zer vi, u svim ve li kim skla di-šti ma ku ku ru za, u pre ra đi vač kim i ot kup nim cen tri ma, iz fa bri ka stoč-ne hra ne, iz pi va ra i od pro iz vo đa ča pa len te i mle ka.

- Va žno je raz ja sni ti ulo gu dr ža-ve u ovom si ste mu, a to je mo ni to-ring. U lan cu pro iz vod nje, pre ra de i pro me ta svi su bjek ti a pre sve ga pro iz vo đa či sno se naj ve ću od go vor-nost. To je de fi ni sa no va že ćim Za-ko nom o bez bed no sti hra ne ko ji je us ka đen sa re gu la ti va ma Evrop ske

uni je i ko ji obez be đu je funk ci o na-lan i ade kva tan si stem sle dlji vo sti u ko me in spek cij ske slu žbe spro vo de nad zor - re kao je Ka ta nić.

- Po zi ci ja srp skog agra ra na svet-skom tr ži štu u pro iz vod nji ku ku ru-za ni je po klo nje na ni la ko do bi je na. Ku ku ruz je naš iz vo zni brend i po zi-ci ja ko ju Sr bi ja tre nut no ima je vr lo zah tev na. Iz ja ve ko ju su se po ja vi le u me di ji ma su u kraj njoj li ni ji ma li-

ci o zne jer su uti ca le i na pro met i na pro da ju srp skog ku ku ru za - na gla-sio je na čel nik Ka ta nić.

- Ni u jed nom uzor ku mle ka ni je pro na đen afla tok sin i to je naj bit ni je jer mle ko pi ju na ša de ca. Pot pu no je bez bed na hra na či ja je pro iz vod-nja po ve za na sa upo tre bom ku ku-ru za - za klju čio je dr žav ni se kre tar Da ni lo Go lu bo vić ko ji je pri su stvo-vao kon fe ren ci ji. S. P.

Ne šti te se sa mo ži vo ti njeIs ko re nji va nje svinj ske ku ge, pre sta nak vak ci na ci je i do bi ja nja sta tu sa ze mlje ko ja je slo bod na od te bo le sti zna čaj ni da b na-ša ze mlja mo gla da iz vo zi svi nje na tr ži šte Evrop ske uni je

De talj sa kon fe ren ci je

Pred sta vlje na naj sa vre me ni ja opre ma za nad zor

Bo lje u špo ret, ne go pred sto kuSa vet struč lja ka je - ma nja je šte ta ako se za ra že ni ku ku ruz upo tre blja va kao ogrev, ne go da se me ša sa zdra vim u pri pre mi stoč ne hra ne

Pe ra Mar kić

Re al no sta nje ni je alar mant noSvi ko ji su da va li neo d go vor ne, is hi tre ne i štet ne iz ja ve o za ra že no sti ku ku ru za ko ji je stra te ški po ljo pri vred ni pro iz vod za Sr bi ju, sno si će od go va ra ju će po sle di ce – po ru če no iz Mi ni star stva po ljo pri vre de

S kon fe ren ci je za no vi na re u Mi ni star stvu po ljo pri vre de

321. decembar 2012.

GO RAN JE ŠIĆ POT PI SAO UGO VO RE SA PRED STAV NI CI MA VOJ VO ĐAN SKIH OP ŠTI NA

IN ĐI JA • IZ RA DA AGEN CI JE ZA RU RAL NI RAZ VOJ OP ŠTI NE IN ĐI JA

AKTUELNOSTI

Na uslu zi po ljo pri vred ni ci maAgen ci ja za ru ral ni raz voj ima tri za po sle na, slu čaj nost ili ne, reč je o tri že ne, ko je oba vlja ju te žak za da tak po sred ni ka iz me đu nad le žnih re pu blič kih i po kra jin skih in sti ti ci ja i po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča

Pot pred sed nik Vla de AP Voj vo-di ne i po kra jin ski se kre tar za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i

šu mar stvo Go ran Je šić pot pi sao je sa gra do na čel ni ci ma i pred sed ni-ci ma op šti na u Voj vo di ni ugo vo re vred ne 150 mi li o na di na ra.

Sred stva su obez be đe na re ba lan-som bu dže ta AP Voj vo di ne i od 150 mi li o na di na ra ko li ko je bi lo pred-vi đe no za tri kon kur sa, 40 mi li o na di na ra do de lje no je za su fi nan si ra-nje iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci-je, iz grad nju ili re kon struk ci ju obje-ka ta vo do snab de va nja. Isti iz nos, 40 mi li o na di na ra, na me njen je za su fi nan si ra nje iz ra de pro jekt ne do-ku men ta ci je za iz grad nju ili re kon-struk ci ju obje ka ta za od vo đe nje i pre či šća va nje fe kal nih ot pad nih vo-da, od no sno za ka na li za ci o ne mre-že, dok je 70 mi li o na di na ra do de-lje no za an ga žo va nje i opre ma nje po ljo ču var ske slu žbe u voj vo đan-skim op šti na ma.

Fi nan si ra nje pro je ka ta u se li ma

Po ovim kon kur si ma, je dan deo sred sta va do de ljen je op šti na ma za iz ra du pro jekt ne do ku men ta ci je vo do-vo da i ka na li za ci je u na se lje nim me sti-ma, jer je na kon sa gle da va nja sta nja na te re nu uočen taj ne do sta tak.

- Već u 2013. go di ni će mo fi-nan si ra ti ka pi tal ne in fra struk tur ne pro jek te u se o skim sre di na ma, a to su vo do vod, ka na li za ci ja i ni sko na-pon ska mre ža. Ako to ura di mo ka-ko tre ba na red nih go di na, sti če mo pred u slo ve da se na sta vi in ve sti ra-nje u po ljo pri vre di. Sa ovom pro-jekt nom do ku men ta ci jom že li mo da se pri pre mi mo i za evrop ske fon do-ve ko ji će bi ti, na da mo se, otvo re ni

2014. go di ne, a to je naš glav ni po-li tič ki cilj - na gla sio je Je šić.

Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Go ran Je šić upo znao je pred stav ni-ke voj vo đan skih op šti na sa pla no-vi ma Po kra jin ske vla de i Po kra jin-skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvi ko ji se od-no se na bu džet i pri o ri te te u obla sti po ljo pri vre de i vo do pri vre de za na-red nu go di nu.

Uku pan bu džet Po kra jin skog se-

kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do-pri vre du i šu mar stvo u 2013. go di-ni, pla ni ran je u iz no su od oko šest mi li jar di di na ra.

- Neo p hod no je da op šti ne već sa-da mo gu da zna ju ka ko će iz gle da ti ovaj bu džet, ne sa mo za 2013. go-di nu, već za na red ne če ti ri go di ne, kao i šta će Po kra jin ski se kre ta ri jat fi nan si ra ti, od no sno su fi nan si ra ti, za jed no sa lo kal nim sa mo u pra va ma i me snim za jed ni ca ma na te ri to ri ji AP Voj vo di ne - re kao je Je šić.

Udru ži va nje sred sta va

Pre zen tu ju ći pla no ve za do go di-ne, po mo de lu udru ži va nja sred sta-va, ko ji će va ži ti i u na red ne če ti-ri go di ne, Je šić je, kao pri o ri te te, na veo ka pi tal ne in ve sti ci je u se o sku in fra struk tu ru, raz voj vo do pri vre de, od no sno pla no ve da se u na red ne tri go di ne oči sti kom plet na ka nal-ska mre ža u Voj vo di ni, či me bi se obez be di lo po ve ća nje pri no sa za

20 od sto, te ak tiv no sti ko je se od no se na za-šti tu, ure đe nje i ko ri-šće nje po ljo pri vred nog ze mlji šta i si stem sko re ša va nje po lo ža ja po-ljo ču var ske slu žbe.

U 2013. go di ni, za kon kur se za od vod nja-va nje po ljo pri vred nog ze mlji šta, gde mo gu da kon ku ri šu lo kal ne sa mo u pra ve, pla ni ra no je 200 mi li o na di na ra. Ako se sa be ru sred stva ugo vo re na za od vod nja va nje po ljo pri vred nog ze mlji šta i od bra nu od unu tra šnjih vo da u 2012. i ko ja će bi ti ugo vo-re na u 2013. go di ni, ona iz no se vi-še od dve mi li jar de di na ra, za oko 4.000 ki lo me ta ra oči šće nih ka na la. Za no vu ko ma sa ci ju pred vi đe no je 10 mi li o na di na ra, ali je, pre ma Je-ši će vim re či ma, po treb no od re di ti pra vu ce nu. Isti iz nos, 10 mi li o na di na ra, pla ni ran je i za pro gram do-bro volj nog gru pi sa nja par ce la. Za una pre đe nje ra da i opre ma nje po-ljo ču var ske slu žbe pred vi đe no je 70 mi li o na di na ra. Za iz ra du teh nič ke do ku men ta ci je za obez be đe nje do-stup no sti vo de za na vod nja va nje po ljo pri vred nih kul tu ra - 24 mi li o na di na ra, za me li o ra ci ju pa šnja ka, što je po seb no va žno za Ba nat - 25 mi-li o na di na ra.

Pla ni ra se na sta vak sa rad nje sa lo kal nim sa mo u pra va ma u su-fi nan si ra nju iz ra de do ku men ta ci je i iz vo đe nje ra do va na iz grad nji i re kon struk ci ji vo do vod ne i ka na li-za ci o ne mre že u ukup nom iz no su od 300 mi li o na di na ra. Za po di za-nje no vih šu ma na ze mlji štu u dr-žav noj svo ji ni pla ni ra no je oko 70 mi li o na di na ra.

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po-ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar-stvo po zi va lo kal ne sa mo u pra ve na te ri to ri ji Voj vo di ne da u svo jim pro gra mi ma za šti te, ure đe nja i ko-ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta pred vi de pre zen to va ne pro gram-ske ak tiv no sti Po kra jin skog se-kre ta ri ja ta, ka ko bi se, po mo de lu za jed nič kog ula ga nja, po sti gli naj-bo lji efek ti.

S. P.

Lo kal nim sa mo u pra va ma 150 mi li o na di na ra40 mi li o na di na ra do de lje no je za su fi nan si ra nje iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je, iz grad nju ili re kon struk ci ju obje ka ta vo do snab de va nja. Isti iz nos, 40 mi li o na di na ra, na me njen je za su fi nan si ra nje iz ra de pro jekt ne do ku-men ta ci je za iz grad nju ili re kon struk ci ju obje ka ta za od vo đe nje i pre či šća va nje fe kal nih ot pad nih vo da, od no sno za ka na li za ci o ne mre že, dok je 70 mi li o na di na ra do de lje no za an ga žo va nje i opre ma nje po ljo ču var ske slu žbe

Tri pod si ste ma za na vod nja va nje

U 2013. pla ni ra se fi nan sij ska po dr ška za tri va žna re-gi o nal na pod si ste ma za na vod nja va nje na oko 23.000 hek ta ra : "Ti sa-Pa lić", "Ku la - Ma li Iđoš" i "No va Cr nja- Ži-ti šte". Efek ti ovih in ve sti ci ja bi se vi de li kroz sta bi li za ci ju i po ve ća nje po ljo pri vred ne pro iz vod nje.

No ve ak tiv no sti

Po red po sto je ćih pro gra ma ko ji se na sta vlja ju, Go ran Je šić je na ja-vio i uvo đe nje no vih ak tiv no sti: su fi nan si ra nje pla ste ni ka i sta kle ni ka - 80 mi li o na di na ra, za tim pro tiv grad nih za štit nih mre ža u vo ćar skoj pro iz vod nji - 160 mi li o na di na ra, ka pi tal ne in ve sti ci je u do me nu di ver-zi fi ka ci je po ljo pri vred ne pro iz vod nje - 170 mi li o na di na ra.

Go ran Je šić: Pri o ri tet ka pi tal nim in ve sti ci ja ma u se o sku in fra struk tu ru

Pot pi si va nje ugo vo ra sa pred sed ni ci ma op šti na

Po ljo pri vred ni pro iz vo đa či i ra-zna udru že nja sa te ri to ri je in-đij ske op šti ne vi še ne mo ra ju

da lu ta ju od vra ta do vra ta ka ko bi do bi li neo p hod ne in for ma ci je ka-da su u pi ta nju kon kur si, ured be i pod sti ca ji. Ovaj po sao ume sto njih oba vlja Agen ci ja za ru ral ni raz voj ko ja ovih da na obe le ža va če tvo ro-go di šnji cu ra da. AR RI je osno va na 2008. go di ne od stra ne op šti ne In-

đi ja kao ve ćin skog vla sni ka i dve za dru ge - Ze mljo rad nič ka za dru ga „Be ška“ i Ze mljo rad nič ka za dru ga „Vo ćar“ iz No vog Slan ka me na.

- Za če ti ri go di ne ra da ko nač no mo že mo re ći da smo za do volj ni i da po sti že mo re zul ta te. Agen ci ja je po sta la me sto gde svi po ljo pri vred-ni ci mo gu slo bod no da do đu i do bi ju ne ki vid po mo ći - ka že Bi lja na Zec v.d. di rek to ra Agen ci je za ru ral ni

raz voj op šti ne In đi ja.Pre ma po sled njem

po pi su ko ji je ura đen to kom pro šle i ove go-di ne, na te ri to ri ji op-šti ne In đi ja re gi stro-va no je 1.300 ak tiv nih po ljo pri vred nih ga-zdin sta va, a ukup no ih ima oko 2.000.

- Ove go di ne smo na pra vi li ba zu po da ta-ka uz po moć mo der-nog soft ve ra, ta ko da sva ku no vu in for ma ci-ju da je mo na šim po-ljo pri vred ni ci ma pu-tem SMS po ru ka. Na taj na čin oni su uvek u to ku ka da su u pi ta nju sub ven ci je, po vra ća-ji ili pod sti ca ji - is ti če Bi lja na Zec i do da je:

- U 2012 go di ni ima li smo ne ko li ko pro je ka ta ka da je u pi ta nju udru ži va nje. Pro-le tos je osno va na pr va Žen ska za-dru ga ko ja se ba vi oču va njem sta-rih za na ta, po tom Vi no gra dar sko-vi nar ska za dru ga „Tri fun i Di o nis“, a ne dav no je osno van i E-klub u Be-ški. Baš ovih da na je u to ku obu ka že na za ko ri šće nje ra ču na ra. Za sve

ove pro jek te obez be di li smo neo p-hod nu po dr šku.

Sve za dru ge, udru že nja i ne vla-di ne or ga ni za ci je ima ju mo guć nost da se pro mo vi šu na ra znim saj mo-vi ma, a je dan od naj zna čaj ni jih je Sa jam po ljo pri vre de u No vom Sa du u ma ju me se cu. Agen ci ja im ta da obez be đu je bes plat ne štan do ve.

- Sle de će go di ne oče ku-ju nas pro jek ti pre ko gra nič-ne sa rad nje sa Hr vat skom i Bo snom a to pod ra zu me va no ve mo guć no sti i po slov-ne pri li ke. Je dan od naj zna-čaj ni jih pro je ka ta do go di ne bi će teh nič ka po dr ška za iz grad nju si ste ma za na-vod nja va nje na oko 500 hek ta ra ze mlji šta u Kr če-di nu i Slan ka me nu. Ali o tom-po tom - ka že Bi lja na .Naj va žni ji pro je kat na ko ji smo po no sni i gde smo pru-ži li po moć oko teh nič ke do-ku men ta ci je je ste pr va ULO hlad nja ča ko ja je iz gra đe na u No vom Slan ka me nu. Reč je o sa vre me nom objek-tu ka pa ci te ta 300 va go na. Hlad nja ča tre ba usko ro da bu de otvo re na, a in ve sti ci ja

je bi la vred na oko dva mi li o na evra.

Agen ci ja za ru ral ni raz voj ima tri za po sle na, slu čaj nost ili ne, reč je o tri že ne, ko je oba vlja ju te žak za-da tak po sred ni ka iz me đu nad le žnih re pu blič kih i po kra jin skih in sti ti ci ja i po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča.

M. Ba la ba no vić

U Agen ci ji za po sle ne tri že ne

Ser ti fi ka ti za po la zni ce

Di rek tor ka Za vo da za rav no prav nost po lo va Ve sna Ši jač ki uru či la je 17. de cem bra u Be ški ser ti fi ka te po la zni ca ma pro gra ma obu ke za rad na ra ču na ri ma „Mo ja uči o ni ca" u or ga ni za ci ji Edu ka tiv nog cen tra.

Za rad na ra ču na ri ma ob u če no je 12 čla ni ca Pr ve žen ske ze mljo-rad nič ke za dru ge u Voj vo di ni „Ru že Sre ma" iz Be ške sa ci ljem da se že na ma na se lu obez be di usa vr ša va nje i sti ca nje po treb nih zna nja i pred u zet nič kih ve šti na za raz voj i im ple men ta ci ju nji ho vih po slov nih ide ja u okvi ru sek to ra agro bi zni sa.

Pro gram obu ke za rad na ra ču na ri ma re a li zo van je u okvi ru pro-gram skih ak tiv no sti Za vo da za rav no prav nost po lo va Agro bi znis i že ne na se lu kao eko nom ski po ten ci jal.

Cilj pro gra ma je da osna ži do sa da šnje ak tiv no sti že na u sek to ru agro bi zni sa i mo ti vi še ih da u po sto je ća zna nja uklju če ele men te mo-der nog po slo va nja, a tra di ci o nal ne de let no sti pri la go de uslo vi ma sa-vre me nog tr ži šta. Na ovaj na čin do pri no si se za po šlja va nju i sa mo-za po šlja va nju že na na se lu, a eko nom ski osna že ne že ne, kao ve li ki so ci jal ni ka pi tal, ima ju po ten ci jal da po sta nu ge ne ra tor ke ce lo kup nog ru ral nog raz vo ja, što pred sta vlja du go roč ni cilj ovog pro gra ma.

4 21. decembar 2012.

GA ZDIN STVA

LЈUBIŠA ŠU LA JA: DI REK TOR I PO LJO PRI VRED NIK IZ LA ĆAR KA

RA DE DE LIĆ, PO VR TAR I STO ČAR IZ VOGNJA

DA NI LO BA LA ŠĆAK, STO ČAR IZ BI KIĆ DO LA

Još ka da se pre če ti ri de ce ni je ože nio i osno vao svo ju po ro di-cu, Da ni lo Ba la šćak je imao

že lju da na sta vi da se ba vi sto čar-stvom, baš kao što su to či ni li i nje-go vi ro di te lji ta da. Uz upo ran rad i vi še go di šnji trud i ula ga nje, od ne-ko li ko kra va, ko li ko je ta da do bio od svog oca, ovaj 63.-go di šnjak iz Bi kić Do la da nas mo že da se po hva li da je je dan od ve ćih pro iz vo đa ča mle-ka na te ri to ri ji šid ske op šti ne. Su-pru ga Sto jan ka i on ima ju 40 kra-va za mu žu, od ko jih sva ko dnev no do bi ja ju 500 li ta ra mle ka.

- Mle ko od na ših kra va je eks-tra kla se, sa naj ve ćim pro cen tom ma sno će. Pr vo nam je mle ko ot-ku plji vao „Imlek“, ali ni smo bi li za-do volj ni, ta ko da sa da sa ra đu je mo sa „Som bo le dom“ ko ji nam po li tri pla ća 35 di na ra. Osta tak pri ot ku pu do ti ra dr ža va, ta ko da sam ve o ma za do vo ljan ce nom ko ju po sti že mo, od no sno za ra dom od mle ka. Mo že sa svim so lid no da se ži vi, po seb no što smo mi svi u po ro di ci za jed no u ovom po slu, ne sa mo su pru ga i ja, ne go i sin Sa ša i sna ja Sla đa na – pri ča Da ni lo Ba la šćak iz Bi kić Do la.

Ina če, u nji ho vim šta la ma na la zi se 60 gr la, a u dvo ri štu su sa gra di li če ti ri objek ta za ovu na me nu. Da bi pre hra ni li svu sto ku, ba ve se i po ljo-pri vre dom. Da ni lo ka že da su ra ni je ob ra đi va li oko 100 hek ta ra ze mlje, a da nas ra de ne što ma nje.

- Ve li ki deo ze mlje uzi mam u aren du, a na ših je sa mo oko 17 hek ta ra. Što mi pre o sta ne od po ljo-

pri vred nih kul tu ra pro da jem dru gi-ma, ma da je ove go di ne ne ve ru jem da ću ima ti i od to ga ne ku za ra du, jer je pro šlo le to bi lo naj go re do sa-da. Su ša sve uni šti la, ta ko da ću sad mo ra ti deo hra ne i da do ku plju jem, pa se na dam da ću ipak ima ti ne ku ra ču ni cu kad pod vu čem cr tu na kra-ju se zo ne – pri ča Da ni lo.

Ka ko ka že, naj ve ći pro blem mu je da na đe po moć ne rad ni je, iako za po sao u tra ja nju od šest sa ti, tri uju tro i tri uve če, nu di pla tu od 25 hi lja da.

- Čud no mi je to ka ko ne ko vi-še vo li da ži vi od so ci jal ne po mo ći ko ju mu da je dr ža va, ne go od svog

sop stve nog ra da. Ja sam na vi kao ce la ve ka da ra dim. Čak i sa da, ka-da imam zdrav stve nih pro ble ma jer sam imao ne ko li ko ope ra ci ja, ne od u sta jem od po sla. Imam i pra vo na in va lid sku pen zi ju, ali mi je dr-ža va još uvek ni je da la. Sva ko ju-tro usta jem ve o ma ra no, šest, po la se dam, po de lje ni smo u po ro di ci po za du že nji ma, sva ko ima svoj deo po la ko ji oba vlja, pa kad se na mi-ri sto ka, uvek ima i ne kog dru gog po sla. Ali, ne ža lim se, za do vo ljan sam svo jim ži vo tom – ka že Da ni lo Ba la šćak iz Bi kić Do la.

S. Mi haj lo vić

Da li je sto čar stvo, po seb no pro iz vod nja svi nja, u stag-na ci ji, ili je to već ago ni ja u

po od ma klij fa zi? Na ovo pi ta nje od-go vor smo po tra ži li u Vog nju, se lu po zna tom po pro iz vod nji svi nja na ni vou rum ske op šti ne i Sre ma. Ka ko ci fre ne ma ju du šu, već pru ža ju ogo-lje nu isti nu, na pri me ru ovog ne ka-da bo ga tog se la ja sno je da smo sve bli že dru gom de lu po čet nog pi ta nja, to jest ago ni ji.

Naš sa go vor nik je Vo ga njac Ra-de De lić, po vr tar i sto čar. Ba vio se, ka že, pro iz vod njom ku pu sa, bo sta-na, krom pi ra, lu ka, so je. Sa da je po vr ća na nje go vim nji va ma sve ma nje:

-Ne ma pla sma na. Ugu ši li su nas ovi su per mar ke ti, ''Tem po'', ''Idea'', ''Ro dić''. Ako mi pro iz vo đa či ni smo u tom lan cu, ne ide, ne ma pro da je. Ako smo sa nji ma - ce ne su ta kve da ra di mo is klju či vo za njih-ka že De lić.

Ra de De lić se okre nuo ra tar skoj pro iz vod nji, i svi njar stvu. Go di šnje je, u če ti ri turn sa, pro iz vo dio 200 do 250 to vlje ni ka. Bio je za do vo-ljan, a sa da?

-Sad - ni ka ko. U ju nu, ju lu i av-gu stu, svi nje su bi le 250 di na ra po ki lo gra mu ži ve va ge, ja sam mo je pro dao po 220 di na ra. Ovih da na, svi nje ne će ni ko. Ce na je pa la na 160-170 di na ra. Hra na je iz u zet no sku pa, da bi se uhra nio je dan to-

vlje nik, sto ki laš, za pra se i hra nu tre ba utro ši i ti oko 21 hi lja du, po ce ni od 180 di na ra, za sto ki la ša se do bi je 18 do 19 hi lja da di na ra. Gde je tu ra ču ni ca i za ra da za nas pro iz-vo đa če-pi ta se De lić.

De lić ka že da je upra vo kre nuo da ku pi pra sad za no vi tov. Sa da je ve li-ka po nu da pra sa di, ni njih ni ko ne će, to mo že zna či ti da u ma ju na red ne go di ne ne će bi ti to vlje ni ka, što mo že do ne ti po volj ne ce ne. A šta će stvar-no bi ti, to ni ko ne zna, sva ki tur nus je či sta lu tri ja-ka že ovaj sto čar.

Za što je to ta ko?-Zbog uvo za svinj skog me sa, i to

u vre me kad su na še svi nje sti gle za

pro da ju. Me so iz uvo za je jef ti ni je, uvo zni ci ma je cilj da ve li ki gra do vi do bi ju me so po po volj ni jim ce na-ma, zbog so ci jal nog mi ra, to što je ugro že na do ma ća pro iz vod nja, ni-ko ga ne in te re su je. Uvo zi se iz Ne-mač ke i Ma đar ske. Ali, Ma đa ri sub-ven ci o ni šu pro iz vod nju, oni mo gu da idu s ni žom ce nom. U Ne mač koj je ga ran to va na ce na od dva evra po ki lo gra mu, Itla i ji dr ža va ga ran tu je ot kup. Kod nas ni ko ni šta ne ga ran-tu je, ni ce nu, ni ot kup - sve je to tal-na sti hi ja-ka že De lić.

Ra de De lić ka že da će bit no sma-nji ti pro iz vod nju, ra di će tek da ne ga si pro iz vod nju, jer ima ve li ke ka pa ci te te. On se pri se ća da je u Vog nju, ne ta ko dav no, pre 10-15 go di na, go di šnje bi lo de set-je da na-est hi lja da to vlje ni ka, sa da ako oma 1.700, bi će do bro. Obo ri su uglav-nom pra zni. Po zna te pro iz vo đa či ko-ji su se ba vi li svi njar stvom, kao što su po ro di ce Ši jač ki, Ba ra njac, Jef tić, Bu ka ri ca - ne ra de vi še ni šta.

Ka ko da lje?Je di no da dr ža va poč ne da funk-

ci o ni še, dru ge ne ma-tvr di De lić, je-dan od po sled njih ve ćih sto ča ra u Vog nju. Nje gov sin mi sli da je naj-bo lje re še nje - oti ći ''na po lje''. Bar dok se dr ža va ne se ti da joj tre ba do ma ća pro iz vod nja me sa.

K. Ku zma no vić

Go to vo je din stve nim pri me-rom spo ja dve de lat no sti ko-je su mno gi sta vlja li u sta nje

stal nog ra ta, či nov ni štva i po ljo pri-vre de, di rek tor srem sko mi tro vač-kog Za vo da za za šti tu spo me ni ka kul tu re, La ća rac Lju bi ša Šu la ja do ka zu je ge ne ra ci ja ma ko je u dr-žav nom po slu vi de je di ni spas da se bez osnov nih vred no sti ko je se uče u po ro dič nom ra du i so li dar no-sti, ni je dan po sao ne mo že oba vi ti do volj no do bro.

Ži vot na se lu – naj ve ća ško la

Kroz od nos pre ma ze mlji sa ko je se usta je i u ko ju se vra ća, Šu la ja je, ka ko ka že na u čio da se do ma-ćin ski op ho di i pre ma po slu ko ji da-nas vr ši.

- Naj kra će re če no, ja ni ka da ni-sam oti šao sa se la. Či nje ni ca da ži-vim u La ćar ku ko ji je bli zu Mi tro vi ce mi omo gu ća va da za i sta mo gu da na đem vre me da se na kon oba-vlja nja ovih, da ih ta ko na zo vem, či nov nič kih po slo va po sve tim po-ljo pri vre di na ima nju ko je su kroz ve ko ve stva ra li mo ji pre ci. Po ljo pri-vre da je uvek u mom ži vo tu igra la bit nu ulo gu, i to ne sa mo kao jed na ve li ka ško la u ko joj se uči o ple me-ni to sti ra da, ne go i kao na uk kroz ko ji se iz gra đi vao ose ćaj so li dar no-sti i je din stva me đu oni ma ko ji su bi li na istom ra du. Srp sko se lo je ne ka da ima lo iz u zet nu edu ka tiv nu funk ci ju, jer se u nje mu, kroz rad, uči lo re du i pa tri jar hal noj hi je rar hi ji ko ja ni je iz vi ra la iz si le, ne go iz po-što va nja ko je je do la zi lo od tru da - ob ja šnja va Šu la ja.

Da nas, ka ko is ti če di rek tor Za vo-da, mno go je lak še spo ji ti či nov nič-ke sa se o skim po slo vi ma.

- U po sled njih de se tak go di na, sve do ci smo to ga, do šlo je do na-glog raz vo ja me ha in za ci je ko ja za je dan dan mo že da oba vi po sao za ko ji je ne ka da tre ba lo vi še vre me na. Dok je otac bio mla đi, ba vi li smo se pre sve ga sto čar stvom. Ima li smo, se ćam se cr ne svi nje, po pu lar ne man gu li ce, ka sni je i be le, i to po tri sto ti ne ko ma da u jed nom tur nu su. Ka sni je, ka ko je vre me po sta ja lo te že, vi še smo ga ji li go ve da, jer je u kri znim vre me ni ma po tra žnja za nji ma bi la ve ća. Od vre me na ka da sam ja pre u zeo po slo ve, a shod no či nje ni ci da sam do bar deo vre me na za u zet ra dom u Za vo du, pre te žno se ba vi mo ra tar stvom. Do po čet ka

de ve de se tih, ka ko su ta da šnji za-ko ni na la ga li, ima li smo mak si mum ze mlje. Na kon po vra ća ja do šli smo tri de set ju ta ra, a ka sni je smo i otac i ja do ku plji va li - pri ča Šu la ja. - Sve svo je slo bod no vre me i da nas po-kla njam ze mlji, ta ko da i go di šnji od mor uzi mam on da ka da je se-zo na po slo va u pu nom je ku, ka ko bih us peo da oba vim sve što imam. Deo po slo va oba vljam sam i tu pre sve ga pod ra zu me vam pri pre mu za se tvu, ba ca nje đu bri va pr ska nje, a deo ra dim uz po moć dru gih La ća ra-ca ko ji ima ju neo p hod nu ve li ku me-ha ni za ci ju.

Ju na štvo na ra du, naj ve ća vred nost

Me đu tim, naj ve ću vred nost ži vo-ta na se lu i po sve će no sti po ljo pri-vre di, Šu la ja ne vi di u lac ni ma i ju-tri ma, ne go u, ka ko ka že, ju na štvu na ra du.

- Ži vot u po ljo pri vred nom do ma-ćin stvu je za me ne uvek bi la sa svim nor mal na i uobi čaj na stvar. Nje go-va naj ve ća pred nost je u to me što ni ka da ni je do pu štao opu šta nje i pla no va nje u hla du, jer čim se ma-lo po od ra ste, kre će se sa ra dom. U po čet ku su to osnov ni fi zič ki po slo vi, a ka sni je, shod no go di na ma i mo-guć no sti ma, obim i te ži na po slo va su se po ve ća va li. Za svo to vre me, ču va li smo i raz vi ja li pa tri jar hal ni ži-vot i da ta ko ka žem, kom bi no va li ga sa no vim vre me ni ma ko ja su do la-zi la i teh no lo gi jom ko ju su no vi da-ni do no si li sa so bom. I ovo pra vi lo sam ka sni je pri me nji vao, a to i da-nas či nim, na po slo vi ma ko je sam kao dr žav ni slu žbe nik oba vljao. Jer i je dan i dru gi po sao su pod jed na ko usme re ni na una pre đe nje mo je ze-mlje, mog do ma ćin stva i me ne lič-no - is ti če ovaj, za da na šnje uslo ve, za i sta re dak po ljo pri vred nik.

Ka kva se tva, ta kva i že tva

Se lo je, is ti če Šu la ja, uvek bi lo po pri šte bor be za op sta nak, kroz ko ju su se oni ko ji su ovoj bor bi ju-nač ki pri stu pa li če li či li i uči li od go-vor no sti.

- I da nas kao i ra ni je, osnov-ni prin cip ko jim se ru ko vo dim je od go vor nost. Od ma lih no gu sam na u čio da će nji va ro di ti sa mo ako se do bro po se je, „ka kva se tva, ona kva i že tva“, ka že naš se ljak. Ako se do bro i po šte no ra di, ako smo do ma ći ni i ju na ci na svo jim po slo vi ma, re zul ta ti ne će iz o sta ti. Ako se ra di po vr šno, re zul ta ti će bi ti lo ši i kad tad će se po ka za ti. Vre me na se me nja ju, ali osno-va sve ga je ste do ma ćin ski od nos pre ma po slu, ko jeg sam ja na u čio na nji vi, a moj kre do je uvek bio i da nas je, jed nom iz re če na re če-ni ca mog de de da se ze mlji mo ra da ti sve, a ono što osta ne, pri pa-da ono me ko je ob ra đu je. To je glav ni na uk na šeg se la, na uk ko-ji se sa svim la ko mo že pri me ni ti na sva kom dru gom po slu, ja san je Lju bi ša Šu la ja. - Po što va nje pre-ma ze mlji i pre ma se lu, za me ne je po što va nje pre ma pre ci ma ko ji su me sa ze mlje ot hra ni li, ško lo va li, ven ča li, sa ču vav ši pri to me čast i obraz og nji šta.

S. Lap če vić

Ze mlji se mo ra da ti sveSrp sko se lo je ne ka da ima lo iz u zet nu edu-ka tiv nu funk ci ju, jer se u nje mu, kroz rad, uči lo re du i pa tri jar hal noj hi je rar hi ji ko ja ni je iz vi ra la iz si le, ne go iz po što va nja ko je je do la zi lo od tru da - ob ja šnja va Šu la ja

Lju bi ša Šu la ja

Tur nus svi nja - či sta lu tri jaCe na pro iz vod nje je dog to vlje ni ka sto ki la ša je 21 hi lja da, a po sa da šnjim ce na ma ot ku pa, za nje ga se mo že do bi ti 18 do 19 hi lja da di na ra, gde je tu ra ču ni ca-pi ta se Ra de De lić iz Vog nja

Ra de De lić

Od mle ka mo že do bro da se ži viSa da sa ra đu je mo sa „Som bo le dom“ ko ji nam po li tri pla ća 35 di na ra. Osta tak pri ot ku pu do ti ra dr ža va, ta ko da sam ve o ma za do vo ljan ce nom ko ju po sti že mo, od no sno za ra dom od mle ka – ka že Da ni lo Ba la šćak

Da ni lo Ba la šćak u svo joj šta li

21. decembar 2012. 5

PO LJO PRI VRED NA STRUČ NA SLU ŽBA SREM SKA MI TRO VI CA

Do po lo vi ne osam de se tih go di na pro šlog ve ka, pro iz vod nja še ćer ne

re pe u Sre mu od vi ja la se na pre ko 20.000 ha, stan dard-nog kva li te ta i pri no si ma pre-ko 50 t /ha. Ka sni jih go di na, pri no si ko re na še ćer ne re pe u Sre mu zna čaj no opa da ju, po-seb no u pe ri o du 1992 -1995. go di ne, isti su bi li is pod 40 t / ha, sa di ge sti jom ma njom od stan dard nog kva li te ta, dok su se i se tve ne po vr ši ne sma nji-va le za po lo vi nu.

Po čet kom 1997. po vr ši ne pod še ćer nom re pom na glo se sma nju ju na ro či to na pri-vat nom po se du. Isto se do go-di lo i sa pri no som i kva li te tom što je po sle di ca vi še fak to ra sa raz li či tim ste pe nom uti ca ja (tab.1).

Je dan od glav nih raz lo ga pa da pri no sa i kva li te ta kao i sma nje nja po vr ši na pod še-ćer nom re pom je bo lest ri zo ma ni ja. Zna ča-jan deo ze mlji šnih po vr ši na od 1990.go di ne pro me nio je vla sni ka, ri zo ma ni jom za ra že ni te re ni pri pa li su no vim vla sni ci ma ko ji ni su zna li za ri zo ma ni ju. Dru gi va žan fak tor pa-da pri no sa i kva li te ta je ne do volj na ko li či na vo de nog ta lo ga – su ša- u go di na ma 1992. 1993. 2000. 2003. 2009. 2011. po seb no 2012. Tre ći fak tor su po zna ti do ga đa ji iz 1992. go di ne.

Na i me, u to vre me, pro iz vod nja je bi la pod uti ca jem eko nom ske blo ka de (ne do sta tak go ri va, đu bri va, za štit nih sred sta va itd.) što je ubr za lo i njen pad. Pri no si ko re na u pro iz-vod noj 1992. 1993. 1994. i 1995. go di ni su bi li ve o ma ma li. Upo tre ba mi ne ral nih đu bri-va sve de na je na naj ma nju me ru. Usled ne-do stat ka po gon skog go ri va sve agro teh nič ke me re su oba vlja ne ne bla go vre me no. U go di-na ma sa vi škom pa da vi na u ra nu je sen, što se do go di lo 1991. 1998. 2001. 2004. 2005. 2007. i 2010. uti caj na ma lu di ge sti ju ima la je i ak ti va ci ja vi ška azo ta u ze mlji štu. Naj-ni že di ge sti je u 2002. i po seb no u 2003. go-di ni mo gu se ob ja sni ti de li mič no i me to dom ra da tek pri va ti zo va nih fa bri ka. Naj ve ći pro-blem u ovoj pro iz vod nji ipak i da lje pred sta-vlja ri zo ma ni ja, od no sno se tva še ćer ne re pe

na ze mlji štu sa ri zo ma ni jom i ve li ka ras pro-stra nje nost ove bo le sti u ze mlji šti ma Sre ma, kao i po ja va tru le ži ko re na (Rhi zoc to nia spp. I Mac rop ho mi na pha se o li na) ko je se po sled-njih go di na uče sta lo ja vlja ju, a ko je iza zi va-ju ugi nja va nje bi lja ka, di ge sti ju i sma nje nje pri no sa.

Na par ce la ma sa pri sut nim pa to ge ni ma usev ne to le rant nih sor ti mo že bi ti pot pu no uni šten ili sma njen pri nos ko re na i še će ra od 50 - 80 %. Pre ma do sa da šnjim is tra ži va nji ma u sve tu i kod nas, mo guć nost ubla ža va nja „šte ta“ od ri zo ma ni je i Rhi zoc to-nia spp je se tva to le rant nih sor ti še ćer ne re-pe. Is ku stvo je po ka za lo da to le rant ne sor te br zo „za sta re va ju“ pa se mo ra ju za me nji va-ti no vim. Ta ko đe, neo p hod no je i kon stant no is pi ti va nje pro iz vod nih svoj sta va no vih sor ti ka ko i nji ho vo uvo đe nje u pro iz vod nju.

Ka ko je je di na efi ka sna me ra bor be od ri zo-ma ni je i Rhi zoc to nia spp pri me na u pro iz vod-nji no vih to le rant nih sor ti ko je mo gu po ve ća ti pri nos ko re na, sa dr žaj še će ra, is ko ri šće nje i na kra ju pri nos še će ra, to je za oče ki va ti da se pro iz vod nja še ćer ne re pe re vi ta li zu je i vra-ti na ni vo ka da su pri no si bi li na evrop skom ni vou. Ovo je ostvar lji vo ako se ni vo teh no lo-gi je pro iz vod nje po dig ne na naj ve ći mo gu ći, a pro iz vo đa či ma ove kul tu re da ju sub ven ci je kao u su sed nim dr ža va ma.

Ana li za vi še go di šnje pro iz vod nje še ćer ne re pe u Sre muPi še: dr Ka ti ca Škr bić Taб.1.

Go di na

Pa da vi ne u ve ge ta ci o-

nompe ri o du(mm)

Go di šnjako li či na

pa da vi na( mm)

Po vr ši naha

Sa dr žaj še će ra

%

Pri nos ko re na u Sre mut/ha

Pri nos ko re-na u AP Voj-

vo di nit/ha

Vi še go di šnji pro sek do

1986.404 636 21.245 16,80 53.8 41,72

Pro sek1986- 1990 405 612 18.102 16.22 51.3 44.30

1991 507 696 * 18.264 14,35 50.9 45,96

1992 301 s 442 19.666 15,82 35.3 30,98

1993 316 s 461 11.088 14,28 31.9 25,68

1994 367 e 617 15.116 13,80 35.8 32,59

1995 445 e 646 11.850 14,18 34.0 27,57

Pro sek1991-1995 387 572 15.197 14.48 38.4 32.55

1996 370 605 12.459 14,79 40.7 35,97

1997 353 593 10.360 15,47 43.2 37,25

1998 464 721 * 10.956 14,27 42,2 37,99

1999 484 673 12.510 14,00 46,8 42,31

2000 146 s 388 10.044 15,50 25.6 23.32

Pro sek 1996-2000 363 596 11.266 14.80 40.1 35.36

2001 640 816 * 9.544 14,34 49.3 42,10

2002 421 556 12.654 13,40 50,0 44.00

2003 359 s 647 17.131 13,00 30,8 28.69

2004 552 861 * 13.091 13.40 51.3 49.66

2005 464 705 * 12.749 14.00 50.6 50.90

Pro sek 2001-2005 487 717 13.082 13.63 45.2 43.07

2006 440 646 13.957 15.15 50.7 48.60

2007 477 701 * 16.606 14.30 49.1 40.57

2008 326 541 9.491 16.80 51.5 52.19

2009 275 s 509 12.353 15.50 48.0 45.00

2010 568 889 * 12.489 15.00 51.8 55.00

Pro sek 2006-2010 417 646 12.957 15.35 50.1 48.30

2011. 296 s 474 12.703 16.00 52.1 55.00

2012. 285 s 431 14.844 16.00 31.0 38.90

s - су ша , е - еко ном ске бло ка де, *- ви шкак па да ви на

dr Ka ti ca Škr bić

Po se ban nad zor u pa ra daj zuPi šu: Dipl. Inž. Ru ži ca Mi kićDipl. inž. Ja smi na Ga bor

Po red po seb nog nad zo ra u krom pi ru ,Upra va za za šti tu bi lja mi ni star stva po-ljo pri vre de, tr go vi ne, šu mar stva i vo do-

pri vre de je do ne la Pra vil nik o utvr đi va nju po-seb nog pro gra ma me ra za šti te zdra vlja bi lja za 2012 go di nu i u pa ra daj zu.

Po se ban nad zor u pa ra daj zu ob u hva ta sle-de će štet ne or ga ni zme:

Bak te ri je: Xant ho mo nas axo no po dis pv. ve si ca to ria, Cla vi bac ter mic hi ga nen sis ssp. mic hi ga nen sis;

Vi ru si: Pe pi no mo sa ic vi rus, To ma to yel-low le af curl vi rus;

Vi roid: Po ta to spin dle tu ber vi roid

Pre gled u use vu pa ra daj za na pri su stvo Pe pi no mo sa ic vi ru sa (PepMV)

Ra di ot kri va nja štet nog or ga ni zma Pe pi-no mo sa ic vi ru sa na po vr ši na ma na ko ji ma se pro iz vo di se me, ra sad i plo do vi pa ra daj-za, spro vo di se po se ban nad zor ko ji obu va-ta vi zu el ni pre gled i uzi ma nje uzo ra ka sa 30 lo ka li te ta ra di la bo ra to rij skog te sti ra nja na pri su stvo la tent ne in fek ci je.

Osnov ni ti po vi simp to ma na bilj ka ma pa-ra daj za za ra že nim sa PepMV su: de for ma ci ja i za kr žlja lost vr ha bilj ke ko ji pod se ća na ko-pri vu („net tle - li ke head“), ši ljast vrh bilj ke, za kr žlja lost ce le bilj ke, de for ma ci je (iz ob li ča-va nje) li šća, ša re ni lo i mo za ik na li šću, klo-bu ča vost li ske, ne rav no mer no sa zre va nje i mra mo ra vost plo do va. Ka ko su simp to mi ko ji se is po lja va ju na vr hu bilj ke i li šću če sto bla-gi i te ško uoč lji vi, pro me na bo je plo do va je kon stat na i naj štet ni ja po sle di ca za ra ze ko ju PepMV iza zi va.

Sa po ja vom no vih ge no ti po va PepMV in-ten zi tet simp to ma se po ve ća va, ta ko da su simp to mi na vr hu bilj ke i li šću iz ra že ni ji i tra-ju du že. Ta ko đe, po sled njih go di na u mno gim

evrop skim ze mlja ma uoče ni su i no vi ti po vi simp to ma, kao što su spr že nost obo da li ske ili ce le li ske (pe ri fer na ne kro za ili ne kro za ce-log li sta), pre vre me no sta re nje li šća, pu ca nje plo do va i ne kro tič ni ožilj ci na po vr ši ni plo da.

PepMV u spe ci fič nim uslo vi ma iza zi va pro pa-da nje, na glo uve nu će ce lih bi lja ka pa ra daj za. U bilj ka ma ko je su uve le i pro pa le uoče ne su ne-kro tič ne po vr ši ne u spro vod nim su do vi ma.

Po se ban nad zor u pa ra daj zu kao i u krom-pi ru oba vlja ju po ljo pri vred ne struč ne slu žbe

Re pu bli ke Sr bi je, fi to sa ni tar na in spek ci ja i la-bo ra to ri je u skla du sa ovla šće njem iz Pro-gra ma me ra. Ovaj mo ni to ring pod ra zu me va vo đe nje za pi sni ka i evi den ci je o oba vlje nim pre gle di ma i uzor ko va nju, o kre ta nju uzo ra-ka, la bo ra to rij skim ana li za ma na pri su stvo da tih pa to ge na, a po da ci se do sta vlja ju Upra-vi za za šti tu bi lja.

6 21. decembar 2012.

KONFERENCIJE

De part man za sto čar stvo Po-ljo pri vred nog fa kul te ta u No-vom Sa du, or ga ni zo vao je

10. de cem bra u sve ča noj sa li fa-kul te ta jav nu pre zen ta ci ju re zul ta-ta Pro jek ta SEE-ERA NET PLUS.

Pro je kat je pred sta vi la Prof. dr An ka Po po vić-Vra nješ.

- Pro je kat SEE-ERA NET PLUS je po red osta log fo ku si ran na te-mat sko pod ruč je po ljo pri vred-no-pre hram be ne obla sti, gde se i na la zi naš pro je kat. Ko or di na tor ovog pro jek ta je prof. dr Ja smi-na Ha vra nek iz Slo ve ni je ko ja je, po mom mi šlje nju, i naj za slu žni ja što smo do bi li ovaj pro je kat sa ko-jim smo za jed nič kim ra dom do šli do za vr šne fa ze ko ja je kru ni sa na Atla som si re va za pad nog Bal ka na - re kla je pro fe sor ka Vra nješ.

- Ima do sta pro sto ra za edu ka-ci ju mla dih ta ko da su mla di is tra-ži va či i asi sten ti, ka ko na ši ta ko i ko le ga iz Sa ra je va išli u Za greb i Lju blja nu na edu ka ci ju. Dru go, ima li smo jed nu le pu sa rad nju, dr-ža li smo za jed nič ke sa stan ke u Za-gre bu, Sa ra je vu i u No vom Sa du, i si gur no je da smo svi od re đe na sa zna nja do bi li jed ni od dru gih. Pro fe sor ka Ha vra nek je sa svo jim sa rad ni ci ma u vi še na vra ta do la zi-la i dr ža la pre da va nje na šim stu-den ti ma. Oce nji va nje si re va je bi lo u No vom Sa du, a si re vi su do ne-ti iz Slo ve ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Sr bi je. U No vom Sa-du se odr ža lo oce nji va nje.

Mo je is ku stvo sa ovo ga i dru-gih pro je ka ta je da po red do brog ko or di na to ra i do brog ti ma tre ba ima ti i do bre uslo ve. S tim u ve-zi hte la bih da se za hva lim svi ma oni ma ko ji su nam bi li po dr ška u stva ra nju uslo va za iz ra du pro jek-ta. Pr vo bih se za hva li la na šem rek to ru i pro rek to ru za fi nan si je, za tim na šem de ka nu i pro de ka nu za na u ku, kao i di rek to ru na šeg de-part ma na i še fu ka te dre. Po seb nu po dr šku smo ima li od Mi ni star stva za po ljo pri vre du iz AP Voj vo di ne, od pot pred sed ni ka Vla de i sek to ra

za po ljo pri vre du i se kre ta ra za po-ljo pri vre du Go ra na Je ši ća i nje go vih sa rad ni ka - na gla si la je prof. dr An-ka Po po vić-Vra nješ.

Va žno is ku stvo - za šti ta pre hram be nih pro iz vo da

- Ima jed no is ku stvo ko je sam na u či la na ovom pro jek tu a va žno je za za šti tu pre hram be nih pro iz vo-da. Mi smo ra di li na stan dar di za ci ji sje nič kog i pi rot skog si ra za po tre be ovog pro jek ta, a on da smo hte li da isto vre me no iz vr ši mo i za šti tu sje-nič kog si ra, i ge o graf sko po re klo i autoh to nost. Po dr šku smo ima li od Mi ni star stva za po ljo pri vre du, od go spo di na ma gi stra Ra ki tić Bra ni-sla va ko ji je sve ne ja sno će iz me đu nas i Za vo da za in te lek tu al nu svo ji-

nu uspe šno re ša vao, kao i ko le gi ni ca Fri da Ba u man ko ja je oku pi la pro iz-vo đa če i po mo gla da se oni udru že i pro ve du sve ak tiv no sti oko zna ča ja za pro ce du ru za šti te sje nič kog si ra. Bez ob zi ra na na še na uč ne re zul ta te ne kad ne mo že mo bez Mi ni star stva i lju di ko ji će od re đe ne stva ri ura di ti na li cu me sta kod pro iz vo đa ča - to tre ba da ima mo u vi du svi mi ko ji se ba vi mo na u kom.

Još je dan va žan seg ment u iz-ra di i re a li za ci ji na ših pro je ka ta su mle ka re gde mi ima mo pri li ku da apli ci ra mo na še re zul ta te. Šta vre-de na uč ni re zul ta ti ako ih nig de ne pri me ni mo ili ako osta nu u na šim la di ca ma. Ima ju ći to u vi du, za ovu na šu kon fe ren ci ju pro ce ni li smo da bi bi lo ko ri sno da po zo ve mo de se-tak mle ka ra ko je su za in te re so va-ne za pro iz vod nju si re va - is ta kla je pro fe sor ka Vra nješ.

Za hval nost mle ka ra ma

- Dra go mi je da kom pa ni ja "Imlek" u svom pro gra mu pro iz vo di ov či je si re ve u ti pu po zna tog ita li-

jan skog si ra Pe ko ri no. "Imlek" je je-dan i do bro je da ima mo ta kvu kom-pa ni ju. Ja sam sko ro bi la u naj ve ćoj mle ka ri u Austri ji ko ja pre ra đu je 900.000 li ta ra mle ka. Teh nič ki i teh-no lo ški je bo lje opre mljen "Imlek".

Za hva lju jem se teh nič kom di rek to-ru "Imle ka" Na ta ši Tu co vić ko ja je sve vre me bi la s na ma u ve zi.

"Mle ko pro dukt" Zre nja nin funk-ci o ni še u sa sta vu fran cu ske kom-pa ni je "Bon grain" i to je naj ve ći in du strij ski po gon sa vre me ne opre-me za pro iz vod nju ši reg asor ti ma na kva li tet nih si re va. Di rek tor "Mle ko-pro duk ta" Zre nja nin, mr Ži van ko Ra do van čev se ob ra do vao što dr ži-mo ovu kon fe ren ci ju i ka že da ne-do sta je ova kvih sa dr ža ja jer je on po red to ga što je us pe šan di rek tor u kom pa ni ji "Bon grain" ostao ve ran na u ci i stru ci.

Ima do sta i ma njih mle ka ra ko-ji ma du gu je mo za hval nost. Tu pr vo mi slim na mle ka ru "Pu đa & Per ko-vić" iz Liv na, za tim mle ka ru "Si re la" iz Ma gli ća, mle ka ru "Spa so je vić" iz

Ba ji ne Ba šte i mle ka ru "Eko mlek" iz Kru šev ca. Sva ka od ovih mle ka-ra je po ne če mu po seb na. Mle ka ra "Pu đa & Per ko vić" iz Liv na pro iz vo di ču ve ni li vanj ski sir, sir tra pist i li va-njac i to je pri mer mle ka re ko joj je kva li tet na pr vom me stu. In si sti ra-ju na sva kom teh no lo škom de ta lju i nje go vom spro vo đe nju ako je u ci lju bo lji kva li tet. Kup ci su pre po-zna li nji hov kva li tet i oni su pri mer da ni je ce na glav na, već je va žni ji kva li tet. Mle ka ra "Si re la" iz Ma gli ća ima kom bi no va ni pro fil, kon zum-no-si rar skog ti pa i mo že bi ti mo del uspe šno sti ma njih mle ka ra kod nas. Pred pro dav ni ca ma "Si re le" mo gu se vi de ti re do vi za nji ho vim pro iz vo-di ma. Nji ho va de vi za je vi sok kva li-tet a ume re na ce na. Mle ka ra "Eko-mlek" Kru še vac je pri mer mle ka re

ko ja je opre mlje na u ti pu mle ka re u Švaj car skoj. Ra di po stan dard noj teh no lo gi ji kva li tet ne si re ve, u ho du re ša va pi ta nje ko ri šće nja su rut ke i bo ljeg ko ri šće nja ener gi je i bo lju za šti tu ži vot ne sre di ne. Za hva lju jem se i mle ka ri "Som bo led" iz Som bo ra sa ko jom vi še od 10 go di na uspe šno sa ra đu je mo.

Ta ko đe se za hva lju jem i di rek to-ri ci Po ljo pri vred ne ško le iz Fu to ga, Želj ki Mi li če vić i nje nim sa rad ni ci-ma, ko ji su nam uvek na uslu zi pri re a li za ci ji na ših pro je ka ta.

Mo del za uspe šne pro jek te je po ve za nost na u ke, nad le žnih mi-ni star sta va, mle ka ra i pro iz vo đa ča mle ka - re kla je prof. dr An ka Po po-vić-Vra nješ, u uvod nom de lu kon fe-ren ci je.

Uni ver zi tet - fak tor raz vo ja

Uče sni ci ma jav ne pre zen ta ci je obra tio se i prof. dr Mi ro slav Ve sko vić, rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du.

- Uni ver zi tet u No vom Sa du sa svo jih 14 fa kul te ta, dva na uč na in-

sti tu ta, sa pre ko 50.000 stu de na ta i pre ko 4.000 za po sle nih je ste i mo ra sve vi še da bu de fak tor raz vo ja gra-da No vog Sa da, AP Voj vo di ne i Re-pu bli ke Sr bi je, jer ni je naš za da tak sa mo da obra zu je mo mla de i sa mo da se ba vi mo na uč no-is tra ži vač kim ra dom - re kao je rek tor Ve sko vić.

- Je dan od va žnih za da ta ka na-šeg Uni ver zi te ta je su pri me nje ni pro jek ti i da na uč no-is tra ži vač ki rad pre tva ra mo u ko mer ci jal no do stup-ne pro iz vo de. Za to je ovaj pro je kat još je dan va žan pro je kat ko ji po ka-zu je ka kva je ulo ga na šeg Uni ver-zi te ta.

Po ljo pri vred ni fa kul tet kao deo na šeg Uni ver zi te ta na stao je i pre ne go što je for mi ran Uni ver zi tet u No vom Sa du. Jer, šta for mi ra ti na ovom pro sto ru ako ne Po ljo pri vred-ni fa kul tet. Po ljo pri vred ni fa kul tet ostao je i do da na šnjeg da na je dan od naj zna čaj ni jih stu bo va na šeg Uni ver zi te ta, pre sve ga zbog to-ga što je uvek bio ori jen ti san na ve zu iz me đu po ljo pri vred nih pro-iz vo đa ča, pre ra đi va ča i osta lih a ne sa mo ve zan za na uč no-is tra ži-vač ke pro jek te, ali su na uč no-is-tra ži vač ki pro jek ti bi li pre po zna-ti kao me đu naj kva li tet ni ji ma u pro sto ru No vog Sa da, Re pu bli ke Sr bi je, ali i mno go ši re. Ve o ma je zna čaj no što je ovaj is tra ži vač ki pro je kat isto vre me no i deo jed-nog ši reg pro sto ra ju go i stoč ne Evro pe i ve ru jem da će mo u bli-skoj bu duć no sti ima ti slič ne pro-jek te na pro sto ri ma Du nav skog ma kro re gi o na ko ji ob u hva ta 14 ze ma lja i u sklo pu to ga mo ra mo na od go va ra ju ći na čin da se pri-pre mi mo za ono što je bu duć nost i na šeg Uni ver zi te ta i ova kvih pro je ka ta, a to je spe ci ja li za ci ja. Evro pa u ve li koj me ri in si sti ra na ne če mu što se na en gle skom zo-ve Smart Spe ci a li sa tion Stra tegy (Plat for ma pa met nog pro fi li sa-nja). Mo ra mo na vr lo ja san na čin iza bra ti ne ko li ko zna čaj nih pri o-ri te ta, te pri o ri te te raz vi ja ti za to što ima mo unu tra šnje po ten ci ja-le, za to što ima mo u na šem ne-po sred nom okru že nju po ten ci ja le da ove obla sti raz vi ja mo i pre tva-ri mo u ko mer ci jal ne pro iz vo de.

Tre ba raz mi šlja ti o jed nom pro fi li sa nju ko je za pra vo uklju-ču je ne što što bi smo ve ro vat no na zva li bi o e ko no mi ja. Bi o e ko no-mi ja ob u hva ta je dan ši rok di ja-pa zon, od pro iz vod nje hra ne do pro iz vod nje ener gi je, bi o ma te-ri ja la, itd. Na ta kav na čin tre ba da iz na đe mo od go va ra ju ći ba lans iz me đu raz li či tih aspe ka ta pro iz-vod nje ko ji mo gu da se de ša va ju na na šem pro sto ru, da is ko ri sti-mo re sur se ko je ima mo i da na še zna nje uklju či mo na pra vi na čin.

Uni ver zi te ti mo ra ju da bu du u stal noj ko mu ni ka ci ji i me ni

je po seb no dra go što ste da nas po me nu li či tav niz kom pa ni ja iz obla sti pro iz vod nje i pre ra de mle ka i mleč nih pro iz vo da za to što je to ade kvat na ko mu ni ka ci ja ko ja mo ra da se ostva ri. Mo ra mo da se osla nja mo jed ni na dru ge. Na ša is tra ži va nja ko ja ni su ve za na na re al nim pa ra me tri ma ni su pra-va is tra ži va nja. Sa dru ge stra ne isto vre me no mla di ma mo ra mo da po ša lje mo jed nu po ru ku - raz mi-šljaj te pred u zet nič ki. Ne moj te če-ka ti da dr ža va ili bi lo ko dru gi re-ša va va še pro ble me, na u či te ne što to kom stu di ja, po ku šaj te na kon to ga da to što ste na u či li pre tvo-ri te u ne ki pro iz vod, da pre tvo ri te u ne što što ima tr ži šte, obez be di te pla tu za se be i još jed nog ili dvo je oko se be i pu sti te da ta kom pa ni ja po ste pe no ra ste. Sa mo na taj na-čin po mo ći će te pre sve ga se bi, ali i ze mlji i okru že nju u ko me ži vi te - re kao je rek tor Mi ro slav Ve sko vić, obra ća ju ći se stu den ti ma.

Po ljo pri vred ni fa kul tet is tra ži vač ki ori jen ti san

Svoj ko men tar o pro jek tu iz-neo je i prof. dr Ban ko Ću pi na, pro de kan za na u ka Po ljo pri vred-nog fa kul te ta u No vom Sa du

- Iz ra zio bih ve li ko za do volj-stvo što naš fa kul tet uče stvu je na ovom ti pu pro jek ta.

Po ljo pri vred ni fa kul tet kao is-tra ži vač ki ori jen ti sa na in sti tu ci ja po dr ža va ova kve ti po ve pro jek-ta i ovo ni je je di ni SEE-ERA NET pro je kat na ko me naš fa kul tet uče stvu je već smo mi uče sni-ci po red ovog na još 4 SEE-ERA NET pro jek ta ko ji se za vr ša va ju kra jem 2012. go di ne. Me ni je po-seb no za do volj stvo da mo gu da uče stvu jem u ova kvom sku pu i nje go vom ra du ima ju ći u vi du da sam i sam uče snik, od no sno ko-or di na tor na jed nom pro jek tu ko-ji ima čak 14 in sti tu ci ja u svom kon zor ci ju mu - re kao je pro de-kan Ću pi na, po že lev ši uče sni ci ma pro jek ta us pe šan za vr še tak.

Ova kon fe ren ci ja bi la je za ni-mlji va i po to me što su se uče sni-ci na pro jek tu iz Slo ve ni je, Hr vat-ske i Bo sne i Her ce go vi ne pred-sta vi li pu tem skype-a, jer zbog vre men skih ne pri li ka ni su bi li u mo guć no sti da pri su stvu ju.

Ak tiv no uče šće u di sku si ji na-kon pre da va nja prof. dr An ke Po po vić-Vra nješ na te mu "Stan-dar di za ci ja teh no lo škog pro ce sa i opis fi zič ko he mij skih i sen zor nih oso bi na pi rot skog i sje nič kog si-ra", uze li su prof. dr Mi lan Kra-ji no vić i prof. dr Mi haj lo Osto jić. O pre da va nju pro fe sor ke Vra nješ i di sku si ja ma op šir ni je u idu ćem bro ju.

D. Ć.

Pro je kat SEE-ERA NET PLUSMo del za uspe šne pro jek te je po ve za nost na u ke, nad le žnih mi ni star sta va, mle ka ra i pro iz vo đa ča mle ka - Po ljo pri vred ni fa kul tet je je dan od naj zna čaj ni jih stu bo va Uni ver zi te ta u No vom Sa du

Prof. dr An ka Po po vić-Vra nješ

Prof. dr Mi ro slav Ve sko vić

Prof. dr Ban ko Ću pi na

Uče sni ci konferencije

21. decembar 2012. 7

AGROVESTI - AGROSAVETI

Доо ветеринарска станица

САВА СРЕМ

Лаћарак

Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић

Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80Др. вет. мед. спец. Миленко Перић

Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац

Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24Др. вет. мед. Милорад Кевиљ

Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7Др. вет. мед. Наташа Секулић

- Лечење- Вакцинација- Вештачко осемењавање- Превентива- Трихиноскопија- Продаја пилића- Сточна храна- Премикси- Лекови

Vi so ka sto pa in fla ci je i ne za-po sle no sti i pad pri vred ne ak tiv no sti ka rak ste ri šu srp-

sku pri vre du na kra ju 2012, pa ne ma op ti mi stič nih prog no za o pri vred nom ra stu u na red noj go-di ni, oce nio je pred sed nik Pri vred-ne ko mo re Sr bi je Mi loš Bu ga rin na sed ni ci Uprav nog od bo ra PKS.

Neo p ho dan rast iz me đu 4,5 i 5 po sto

Na tre ćoj sed ni ci Uprav nog od-bo ra PKS, Mi loš Bu ga rin je re kao da je u 2013. go di ni neo p ho dan pri vred ni rast iz me đu 4,5 i pet pro ce na ta ka ko bi bi la ostva ri-va pro jek ci ja o po ve ća nju bru to do ma ćeg pro iz vo da od dva od sto po što će mo te ku ću go di nu za vr ši-ti sa pa dom pri vred ne ak tiv no sti od dva od sto. Pre ma re či ma Bu ga ri na, u ovoj go di ni pri vre da Sr bi je za be le ži će pad od 200 mi li o na do la ra. On je uka zao da su me re Vla de Sr bi je, usme re ne na opo ra-vak pri vre de, da le od re đe ne efek te, ali su uglav nom par ci jal no do stup ne od re-đe nim pri vred nim su bjek ti ma, dok su iz o sta le su štin ske i si stem ske re for me neo p hod ne za una pre đe nje pri vred nog am bi jen ta. Pre ce nje na je pri hod na stra-na bu dže ta za 2013. go di nu, pa pre tre ba

oče ki va ti re ba lans u mar tu ne go odr ži-vost bu dže ta, re kao je Bu ga rin i po zi tiv-no oce nio uki da nje po je di nih pa ra fi skal-nih na me ta pri vre di, ali i uka zao da je iz-o sta la pra va re for ma po re skog si ste ma, pen zi o nog, zdrav stev nog, obra zov nog, jav nog sek to ra i jav nih pred u ze ća.

Pri no si agra ra u 2012. go di ni ma nji su od 10 do 50 od sto kod eko nom ski naj-zna čaj ni jih kul tu ra, kao što su ku ku ruz, so ja, sun co kret, še ćer na re pa, što je po-sle di ca su še, mra ze va i sla be pri me ne agro teh nič kih me ra, iz ja vio je pred sed-

nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi loš Bu ga rin.

Ne to vred nost ostva re ne po-ljo pri vred ne pro iz vod nje u Sr bi ji 2012. pro ce nju je se na 3,37 mi-li jar di do la ra, što je za 20 od sto ma nje ne go go di nu da na ra ni je, re kao je Bu ga rin na sed ni ci Uprav-nog od bo ra PKS.

Pre ma nje go vim re či ma, Za ko-nom o bu dže tu za 2013. od re đen je Mi ni star stvu po ljo pri vre de bu-džet od 39,3 mi li jar de di na ra, što je 3,68 od sto ukup nog na ci o nal-nog bu dže ta. Uz do dat ne pri ho de, uku pan agrar ni bu džet iz no si 40,2 mi li jar de di na ra, od no sno 3,78 od-sto bu dže ta, a sred stva na me nje-na sub ven ci ja ma u po ljo pri vre di

izo se 32,8 mi li jar di di na ra, do dao je Bu ga rin.

Kad se to me do da či nje ni ca da iz me đu 650 i 800 hi lja da hek ta ra ob ra di-vog ze mlji šta osta je neo bra đe no i ni ska agro teh ni ka, si tu a ci ja u po ljo pri vre di ne ohra bru je, re kao je Bu ga rin.

Šta u 2013. go di ni ?

Im ple men ta ci jom pred vi đe nih me-ra, kroz cilj no sub ven ci o ni sa nje in pu ta u pri zvod nji, ob na vlja nje stoč nog fon da, una pre đe nje pro iz vod nje mle ka, po dr-

šku or gan skoj pro iz vod nji, pod sti ca nje osi gu ra nja po ljo pri vred nih ga zdin sta va, obez be đu ju se uslo vi za usme ra va nje po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča ka pro iz-vod nji na me nje noj tr ži štu. U 2013. kao po se ban seg ment pod sti ca ja iz dva ja-ju se me re in ve sti ci o ne po dr ške. Nji ma se pod sti če kon ku rent nost pro iz vo đa ča kroz ula ga nje u in ve sti ci o nu iz grad nju i re kon struk ci ju obje ka ta i ku po vi nu no-ve me ha ni za ci je, iz grad nju sa vre me nih obje ka ta za sme štaj ži vo ti nja i dru gih obje ka ta, skla di šte nje i pre ra du po ljo-pir vred nih pro iz vo da, na bav ku osnov-nog sta da, po di za nje vi še go di šnjih pro-iz vod nih za sa da vo ća i vi no ve lo ze, kao i in ve sti ci je usme re ne ka ak tiv no sti ma za po ve ća nje do da te vred no sti po ljo pri-vred ne pro iz vod nje, re kao je Bu ga rin i na gla sio da gra na ko ja ge ne ri še 33 od sto BDP za slu žu je ve ću pa žnju i bar 10 od sto bu dže ta da bi do sti gla že lje ni re zul tat iz-vo za od 10 mi li jar di evra.

Na po me nu toj sed ni ci Uprav nog od-bo ra ni je iz ne to šta su udru že nja ko mo-re pred lo ži la Mi ni star stvu po ljo pri vre de u okvi ru me ra du go roč ne po li ti ke, a što se mo glo ugra di ti u Za kon o pod sti ca ji ma u po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo ju.

Ko mo ra, ina če, ima de se tak gru pa ci-ja iz obla sti agro in du stri je, ali se nji ho ve su ge sti je u de fi ni sa nju pa ra gra fa po me-nu tog za ko na ni su ču le. S. P.

To je bo lest ko ja se ja vlja svu-da u sve tu ( Evro pi ,Ame ri ci i Austra li ji), a po red ova ca obo-

le va ju ko ze i go ve da. Za jed no sa en te ro tok se mi jom pred sta vlja glav-ni eko nom sko-ve te ri nar ski pro blem u ov čar stvu.Obo le va ju ka ko mla de, ta ko i sta re ži vo ti nje.

Ple me ni te ra se ova ca če šće obo-le va ju od autoh to nih ra sa. Ra se ko-je su ka rak te ri stič ne za rav ni čar ske kra je ve pod lo žni je su ovoj bo le sti uko li ko se pre se le na ka me ni te pa-šnja ke. Po sto je fak to ri ko ji pod sti-ču iza zi va nje za ra zne še pa vo sti: vla žno tlo, ne re dov no ob re zi va nje i či šće nje pa pa ka, me ha nič ka ošte-će nja kao i ne hi gi jen ski i za ra že ni pa šnja ci.

In fek ci ja vi še uzroč ni ka

Za ra zna še pa vost je me ša na in-fek ci ja vi še uzroč ni ka. Iza zi va ju je bak te ri je Dic he lo bac ter no do sus, Fu so bac te ri um nec ro fo rum Coryne-bac te ri um pyoge nes, Strep to coc cus itd. Dic he lo bac ter i Fu so bac te ri um se na la ze na pap ci ma zdra vih ova-ca, a na nji ho vo ak ti vi ra nje uti ču

go re na ve de ni fak to ri. In fek ci ja pr-vo za hva ta vrh pap ka, ja vlja se cr-ve ni lo, za tim se ši ri i spu šta na do-nji deo pap ka, gde za hva ta i ro ži nu. Na me stu se raz vi ja gnoj na in fek-ci ja,ko ja se ka rak te ri še ne pri jat nim mi ri som tru le ži.U te žim, hro nič nim i za pu šte nim slu ča je vi ma,uko li ko se ne le če mo že da do đe i do ''izu va-nja'' pa pa ka. Uko li ko se ne vr ši re-dov na ko rek ci ja i ob re ziv nje pa pa ka u to ku bo le sti, ro ži na mo že da se de for mi še i ov ca ma da ote ža va kre-ta nje.

Ako se ne le či bo lest za hva ta zglo bo ve, te ti ve i do la zi do ote ža-nog kre ta nja ži vo ti nja. Za po sle-di cu ima za o sta ja nje za sta dom, ži vo ti nje mr ša ve zbog ote ža nog uzi ma nja hra ne, iz nu re ne su i po-ne kad se de ša va da uzi ma ju hra-nu kle če ći.

Kod ova ko obo le lih ži vo ti nja pro-iz vod ni re zul ta ti su znat no sma nje ni.

Zbog lo še kon di ci je ov ce re zul ta ti u pri plo du su sma nje ni, kao i od goj jag nja di i pro duk ci ja vu ne.

Oba ve zno odva ja nje zdra vih je din ki

Uko li ko se bo lest kod ži vo ti nja u sta du pri me ti, oba ve zno se pre gle-da ju sve osta le je din ke. Ako se obo-lje nje pri me ti u po čet noj fa zi raz vo-ja, ve ći su iz gle di za do bro i pot pu-no iz le če nje. Kod le če nja ži vo ti nja oba ve zno se vr ši odva ja nje zdra vih od obo le lih i sum nji vih je din ki. Za-tim se ra di ob re zi va nje bo le sne ro-ži ne na pap ci ma, da bi se omo gu ći-lo le ku da de lu je na obo le lo me sto. Pri to me tre ba iz be ći ne po treb no za se ca nje u ose tlji vo tki vo pap ka, jer to do vo di do po ja ča ne še pa vo-sti i pro du že nog vre me na opo rav ka. Za hva će ni de lo vi pap ka se is pi ra ju 3% ras tvo rom ba kar-sul fa ta (pla vi ka men), mo že da se ko ri sti i po vi-don jod,an ti bi ot ski sprej, a u no vi je vre me is pi ra nje se vr ši cink-sul fa-tom. Bit no je na gla si ti da tre ti ra nje ovim pre pa ra ti ma znat no uma nju je efe kat ako pap ci ni su ob ra đe ni.Po-sto ji i mo guć nost sa mo i zle če nja, ali je ona vr lo ret ka i u ne kim bla žim slu ča je vi ma.

Ako se bo lest oma so vi la u sta du tre ba vr ši ti le če nje obo le lih ži vo ti nja pro te ri va njem ži vo ti nja kroz od go-

va ra ju će dez in fek ci o ne ba ri je re gde su ne ki od ovih sred sta va.Da va nje an ti bi o ti ka ši ro kog spek tra de lo-va nja (Am pi ci lin, Amo xi ci lin, Pen-strep, Ce fa lo spo rin) upot pu nju je le če nje za ra zne še pa vo sti. Le če nje mo že da se vr ši i vak ci nom Po li-o vin dva pu ta go di šnje u pe ri o du mart-april i sep tem bar-ok to bar. Ova vak ci na šti ti ži vo ti nje i od en-te ro tok se mi je ova ca, ta ko da su je din ke za šti će ne od dva glav na pro ble ma u ov čar stvu.

Uvo đe njem od go va ra ju ćih pre-

mik sa u is hra nu mo že se uti ca ti na kva li tet i čvr sti nu ro ži ne pa pa ka, a sa mim tim spre ča va po ja vu ove bo-le sti.

Od pre sud nog je zna ča ja uko li ko u sta du ne ma obo le lih je din ki da se spre či unos za ra že nih ži vo ti nja kao i ne do volj no za le če nih. Ta ko đe bi tre ba lo da se ob ra da pap ka uve de kao oba ve zna zo o hi gi jen ska me ra u ov čar stvu. Do bri re zul ta ti se po sti-žu ako se to ra di dva pu ta go di šnje, kod ši ša nja ova ca kao i pri li kom za-lu če nja ova ca.

Za ra zna še pa vost ova caTre ba lo bi da se ob ra da pap ka uve de kao oba ve zna zo o hi gi jen ska me ra u ov čar stvu. Do bri re zul ta ti se po sti žu ako se to ra di dva pu ta go di šnje, kod ši ša nja ova ca kao i pri li kom za lu če nja ova ca

Pi še: Dr vet. med. Mi lo rad Ke vilj

VETERINA

Pre sud no: spre či ti unos za ra že nih ži vo ti nja u sta do

Ple me ni te ra se če šće obo lje va ju

BE O GRAD - OPA LA VRED NOST PRO IZ VOD NJE U AGRA RU

Ni je sa mo su ša kri vaNe to vred nost ostva re ne po ljo pri vred ne pro iz vod nje u Sr bi ji 2012. pro ce nju je se na 3,37 mi li jar di do la ra, što je za 20 od sto ma nje ne go go di nu da na ra ni je. Kad se to me do da či nje ni ca da iz me đu 650 i 800 hi lja da hek ta ra ob ra di vog ze mlji šta osta je neo bra đe no i ni ska agro teh ni ka, si tu a ci ja u po ljo pri vre di ne ohra bru je

Pod ba cio rod naj zna čaj ni jih kul tu ra

NO VI SAD KA DROV SKE PRO ME NE U IN STI TU TU ZA RA TAR STVO I PO VR TAR STVO

Dr Mi ro slav Ma le še vić vd di rek tor In sti tu ta za ra tar stvo

Uprav ni od bor In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da, uz sa gla snost Mi ni star stva za na u ku,

ime no vao je prof. dr Mi ro sla va Ma le še vi-ća za vr ši o ca du žno sti di rek to ra na man-dant ni pe riod od go di nu da na.

Dr Mi ro slav Ma le še vić je u pe ri o du 2002-2006. go di ne bio di rek tor In sti tu ta i za to vre me ova se men ska ku ća dr ža la je pri mat u pla sma nu se men skog ku ku-ru za, sun co kre ta, so je i pše ni ce na do-ma ćem tr ži štu.

Dr Ma le še vić je uče stvo vao u stva ra-nju 35 sor ti pše ni ce, a na Po ljo pri vred-nom fa kul te tu u No vom Sa du pre da je po seb no ra tar stvo.

U iz ja vi me di ji ma dr Ma le še vić je re-kao re kao da In sti tut ima zna čaj no tr-ži šte, ali i ve li ku kon ku ren ci ju u Sr bi ji. On sma tra da je no vi is ko rak In sti tu ta u stva ra nju no vih sor ti i hi bri da mo guć u sa rad nji sa ka dro vi ma sa Uni ver zi te ta u No vom Sa du i da će tu šan su po ku ša ti da is ko ri sti. S. P.

Prof. dr Mi ro slav Ma le še vić

SAVREMENA POLJOPRIVREDA

21. decembar 2012.8

Ši rom sve ta pri me nju ju se broj ni ti po vi sta kle ni ka-pla ste ni ka, raz-li či tih for mi, ma te ri ja la, no se će

kon struk ci je, po kriv ki i dru gog. Na sl. 7 pri ka za ni su ti po vi ko ji su naj vi še za-stu plje ni u na šoj ze mlji. Na čel no se za kon struk ci je - ti po ve sa kru žnim kro-vom pri me nju ju ela stič ni po kriv ni ma-te ri ja li, fo li je. Kao po kriv ka za ti po ve sa rav nim kro vo vi ma pri me nju ju se kru ti ma te ri ja li kao što su pa ne li po li kar bo-na ta ili sta klo, ali i fo li je. Uoča va se da po sto je kon struk ci je sa jed nim kro vom, jed no brod ne ili ka ko se en gle ski na zi va sin gle span i sa vi še po ve za nih kro vo-va, vi še brod ni, mul ti span. Vi še brod ni se na zi va ju i blok sta kle ni ci-pla ste ni ci. Po ve zi va nje vi še bro do va iz vo de se sa pre gra dom me đu nji ma ili bez nje.

TIP ANi ski tu nel, pred sta vlja re še nje ko-

je se naj če šće iz vo di u sa mo grad nji, ne pri me nju je se za gre va nje, a ko ri sti se za pro iz vod nju ra sa da i ga je nje u pred-se zo ni. Jed no stav ne je kon struk ci je i bez do dat nih ure đa ja. U da ljem tek stu ovaj tip ne će bi ti po seb no ob ra đi van.

TIP BVi so ki tu nel, pla ste nik. Če sto se, kao

jed no stav no re še nje, zbog ni že ce ne, ko ri sti za pro iz vod nju na ma njim po vr-ši na ma. Naj če šće je to za pred se zon-sku pro iz vod nju, bez za gre va nja, ili sa si ste mom za za gre va nje ko ji je pred vi-đen za pre va zi la že nje ne ti pič nih za hla-đe nja. Ven ti la ci ja se obič no iz vo di sa mo kao pa siv na, otva ra njem vra ta i boč nih stra ni ca. U prin ci pu, to je re še nje sa ma nje dru gih in sta la ci ja, upra vlja nje kon cen tra ci jom ugljen di ok si da, na vod-nja va njem/fer ti ga ci jom, itd.

TIP CTi pi čan jed no brod ni pla ste nik sa kru-

žnim kro vom. Kao po kriv ka se naj če šće ko ri sti PE fo li ja (po li e ti len ska). Ne ka da se za ver ti kal ne stra ni ce ko ri ste pa ne li po li kar bo na ta. Iz vo di se i sa ta ko zva-nim got skim kro vom, ko ji ima luč ni pro fil sa vr hom na sre di ni. Ova kva kon-struk ci ja pri me nju je se u pod ruč ji ma sa mno go sne ga, niz ta kav krov sneg lak še kli zi. Ven ti la ci ja mo že da se ostva ri kroz otvo re na ver ti kal nim stra ni ca ma, a pri-me nju je se i pri nud na, ven ti la to rom. Pred vi đen je i za ugrad nju si ste ma za gre ja nje, pa i za pro iz vod nju to kom ce le ili sko ro ce le go di ne.

TIP DOvo je ti pič na kon struk ci ja kod ko-

je se za po kriv ku pri me nju je sta klo ili dru gi ne sa vi tlji vi po kriv ni ma te ri ja li, ali mo že da se ko ri sti i fo li ja. Mo že da se ko ri sti za kon stant nu pro iz vod nju to-kom ce le go di ne. Ven ti la ci ja mo že da bu de pri rod na, pri nud na i kom bi no va-na. Po go dan je za ugrad nju svih in sta-la ci ja.

TIP ESli čan je ti pu C, s tim što je me đu-

sob no po ve za no vi še jed no brod nih u jed nu ce li nu. Da kle, pri me nju je se za ve će po vr ši ne.

TIP FOvo je kon struk ci ja kod ko je je po-

ve za no vi še sta kle ni ka (pla ste ni ka) ti pa D. Kao i u pret hod nom slu ča ju bro do vi mo gu da stva ra ju za jed nič-ku ce li nu, ili da bu du odvo je ni zi-dom ko ji se iz ra đu je od ma te ri ja la za po kriv ku. Ako su bro do vi odvo-je ni mo gu će je raz li či to opre ma nje i spro vo đe nje pro iz vod nje u raz li či tim se zo na ma. Ta ko, na pri mer, u jed-nom de lu mo že da se spro vo di ce lo-go di šnja pro iz vod nja, pa ima od go-va ra ju će gre ja nje, dok se u dru gom de lu ostva ru je pred se zon ska. Ali se mo ra uze ti u ob zir i či nje ni ca da je sa ta kvim re še njem po treb na po seb na kon tro la za sva ki deo. Po red kro vo va sa cen tral no po sta vlje nim sle me nom i si me trič nim stra ni ca ma, pri me nju ju

se i oni sa sa mo jed nim na gi bom po bro du (dru ga stra na je ver ti kal na).

TIP GOvaj tip sta kle ni ka/pla ste ni ka do bio

je na ziv po gra du u Ho lan di ji VEN LO. Za raz li ku od pret hod nog ti pa, po jed noj la đi mo že da ima i dva sle me na. Stra-ni ce krov nog de la mo gu da se otva ra ju za kre ta njem oko oso vi ne na dnu me-đu re da, pa čak da za u zmu i ver ti kal ni po lo žaj, či me se znat no po bolj ša va pri-rod na ven ti la ci ja.

Pra vi lan iz bor ti paIz bor ti pa sta kle ni ka-pla ste ni ka za-

vi si od mno go uti ca ja. Za pro iz vod ne po vr ši ne do oko 400 m2 oda bi ru se jed-

no brod ne kon struk ci je, a za ve će vi še-brod ne. Kon struk ci je sa rav nim kon tu-ra ma kro va na me nje ne su za ko ri šće-nje sta kla i dru gih ne sa vi tlji vih po kriv ki, ali mo že da se ko ri sti i fo li ja. Ti po vi sa za o blje nim kro vo vi ma pre kri va ju se is-klju či vo fo li ja ma ili sa vi tlji vim pa ne li ma. Vi si na sta kle ni ka/pla ste ni ka do ni voa kro va oda bi ra se na osno vu vi si ne ga je-nih bi lja ka, uzi ma ju ći u ob zir i sme štaj po treb nih in sta la ci ja.

Jed no brod ni sta kle ni ci/pla ste ni ci na-me nje ni su za ma nje po vr ši ne, do 400 m2 (8x50 m), re đe do 500 m2. Uko li ko bi di men zi je bi le ve će ja vi li bi se pro ble-mi sa ram skom kon struk ci jom, po sta-vlja njem po kriv ke, ostva re njem ven ti-la ci je, na vod nja va nja i dru go. Za ve će po vr ši ne ko ri ste se vi še brod ni sta kle-ni ci/pla ste ni ci, a ne vi še jed no brod nih. Na taj na čin se sma nju ju gu bi ci, šte di na pro sto ru, na kon struk ci ji i po kriv ci. Ta ko đe je ta da jev ti ni ji i po u zda ni ji si-stem kon tro le i upra vlja nja. Na od lu ku o iz bo ru ti pa sta kle ni ka/pla ste ni ka ima mno go uti ca ja. Oni su:

- pred vi đe na ve li či na po vr ši ne za ga-je nje bi lja ka,

- bilj ne vr ste ko je će se pro iz vo di ti (uti če na vi si nu sta kle ni ka/pla ste ni ka),

- in ve sti ci o nu spo sob nost,- tip pod lo ge,- tra ja nje pro iz vod ne se zo ne, bez ili

sa gre ja njem,- pla ni ra ni da lji raz voj od no sno pro ši-

re nje objek ta i dru go.Vi si na sta kle ni ka/pla ste ni ka oda bi ra

se pre ma na či nu pro iz vod nje. Na pri-mer, za pro iz vod nju cve ća u sak si ja ma vi si na tre ba da je ta kva da omo gu ća va lak ula zak i oba vlja nje ra do va, oko 2,2 me tra do ni voa kro va. Uko li ko se pro iz-vo de bilj ke na ni vo i ma, ili se "pe nju" uz no sa če, vi si na je ve ća.

Pri mer 1: pred vi đe na je pro iz vod nja pa ra daj za i kra sta va ca kao pu za vi ca, u pred se zo ni na po vr ši ni oko 300m2, sa-mo sa gre ja njem za slu čaj ne ti pič nih za hla đe nja. Oda bi ra se tip C. Vi si na do ni voa kro va je 2,5 m. Pri mer 2: pred-

vi đa se ukup no oko 0,5 ha sta kle ni ka, a u pr voj fa zi 2.500m2 za pro iz vod nju ce le go di ne bi lja ka lon ča ri ca i re za nog cve ća. Oda bi ra se tip F sa vi si nom do kro va 2,2 m.

No se ća kon struk ci ja sta kle ni ka i pla ste ni ka

Za da tak ram ske kon struk ci je sta kle-ni ka-pla ste ni ka je da no si sve sklo po ve i ele men te ko ji ni su oslo nje ni na pod lo-gu. To su:

- te ži na ram ske kon struk ci je,- po kriv ka,- za ve se za ušte du ener gi je i sen če-

nje i me ha ni zmi za nji ho vo po kre ta nje,- in sta la ci je i ure đa ji za gre ja nje,

ven ti la ci ju, na vod nja va nje, snab de va-nje sa CO2 i dru go,

- bilj ke ko je ra stu na pot po ri, bilj ke u ko ri tu, bilj ke pu za vi ce, ve ša ne lon ča-ni ce itd,

- do dat ne ure đa je za ser vi si ra nje sta kle ni ka/pla ste ni ka (pri mer pe ra ča sta kla na sl. 9),

- oso be ko je po sta vlja ju, kon tro li šu ili za me nju ju po kriv ku i dru go.

U tab. 1 da ta su op te re će nja bilj ka-ma ko je ra stu na pot po ri ili u ko fa ma.

Kon struk ci ja tre ba da ima do volj nu ot por nost na at mos fer ske uti ca je, pre sve ga ve tar i sneg. Na sl. 10 pri ka za-ne su me re ukru ći va nja po lja pla ste ni ka ugrad njom tro u glo va če lič nih uža di ko ji ukru ću ju kon struk ci ju, su prot sta vlja nje dej stvu ve tra.

Po red zah te va u po gle du no si vo sti, čvr sto će, ima i do dat nih:

- da sen ka ram ske kon struk ci je bu de što ma nja i da se u to ku da na "še ta" (kon struk ci ja ne sme da bu de ta ko iz-ve de na da je dan deo pro iz vod nog pro-sto ra bu de stal no ili pre te žno osen čen),

- da ne ošte ću je po kriv ku i dru ge

in sta la ci je, da je ot por na na ko ro zi ju i "sta re nje",

- da je ot por na na he mij ska sred stva ko ja se pri pro iz vod nji u za šti će nom pro sto ru ko ri ste,

- da omo gu ća va što lak še po sta vlja-nje/za me nu po kriv ke, da je la ko spro-vo đe nje pri rod ne ven ti la ci je (otva ra nje pro zo ra), da ne ome ta kre ta nje unu tar objek ta pri oba vlja nju ra do va i/ili kon-tro le i upra vlja nja,

- da pru ža vi sok ni vo bez bed no sti na ra du,

- da ni je la ko go ri va i za pa lji va,- da je što lak še po sta vlja nje,- da je što jev ti ni ja.

Za iz vo đe nje ram skih kon struk ci ja naj če šće se ko ri ste gal va ni zo va ne (pre-svla če nje me ta la ner đa ju ćim ma te ri ja-lom, naj če šće cin kom), če lič ne kru žne ili pro fi li sa ne ce vi. Ram ska kon struk ci ja mo že da bu de iz ve de na i od če li ka ko ji je za šti ćen bo je njem, ali je, zbog ce ne i ma nje traj no sti, kao i uti ca ja na bilj nu pro iz vod nju, ova kav po stu pak go to vo od ba čen.

Po red če li ka, ko ji ima i naj ve ću no-si vost, ko ri ste se le gu re alu mi ni ju ma, pla stič ni ma te ri ja li i dr vo.

Ja sno je da je pro jek to va nje no se će kon struk ci je slo že no, da zah te va mno-go zna nja i pro fe si o nal ni rad. Sto ga pro ra čun i kon stru i sa nje tre ba pre pu sti-ti struč nim ku ća ma sa is ku stvom. Po vr-šin ska za šti ta če lič nih ma te ri ja la mo ra da spre ča va rđa nje pod dej stvom vo de i va zdu ha vi so ke vla žno sti, ali i pod dej-stvom he mij skih sred sta va za za šti tu bi lja, dez in fek ci ju ze mlji šta i dru gih ko ji se ko ri ste pri pro iz vod nji. Pri spa ja nju za va ri va njem, bu še nju otvo ra za ve zi-va nje vij ci ma, skra ći va nju ele me na ta, mo ra ju da se pre du zmu me re za šti te tih me sta od ko ro zi je. U su prot nom će do ći do pro ce sa raz grad nje sa unu tra-šnje stra ne.

Alu mi ni jum ske le gu re su lak še od če-li ka, ner đa ju će su, ot por ne na he mi ka li-je, te ni je po treb na do dat na po vr šin ska za šti ta. U od no su na če lik ima ju ma nju no si vost te su ele men ti iste funk ci je de-blji i stva ra ju ve ću sen ku. Po red to ga, spa ja nje ele me na ta za va ri va njem zah-te va po se ban, sku plji po stu pak.

Kon struk ci je ko je su iz ve de ne od me ta la mo ra ju da ima ju ugra đe nu za-šti tu od uda ra gro ma, što za po sle di cu, po red po ža ra, mo že da ima i ozle đi va-nje rad ni ka i use va.

Dr vo, kao ma te ri jal za pla ste ni ke, ko ri sti se sa mo za pla ste ni ke ra spo na do oko pet me ta ra i to u pod ruč ji ma gde je nje go va ce na ni ža. Dr vo ima ma nju no si vost te ve će di men zi je no sa ča, pa stva ra ve ću sen ku. Neo p hod no je da se za šti ti od uti ca ja vla ge i he mi ka li ja, i to

sred stvom ko je ni je otrov no i štet no za bilj nu pro iz vod nju. Pred nost dr ve ta je u to me što se fo li ja za nje ga la ko ve zu je, ek se ri ma ili "kla me ri ca ma". U tab. 2 dat je pri mer te ži ne-ma se ma te ri ja la ko ji se ko ri sti pri grad nji jed nog sta kle ni ka.

Pla stič ni ma te ri ja li za no se ću kon-struk ci ju ko ri ste se sa mo za ma nje je-di ni ce, ko je se iz vo de u sa mo grad nji, ko pi ra njem pro ve re nih po sto je ćih re-še nja, ili na osno vu na cr ta pro iz vo đa ča ele me na ta. Uko li ko je upo tre bljen od-go va ra ju ći ma te ri jal, ko ji je ot po ran na dej stvo vo de i he mi ka li ja, po treb no je da se vo di ra ču na o kom pa ti bil no sti ma te ri-ja la no se će kon struk ci je i po kriv ke. Je dan

od pri me ra je da se PE fo li ja u do di ru sa ram skom kon struk ci jom od PVC (po li vi-nil hlo rid), raz gra đu je.

U Evrop skoj uni ji je do net stan dard za grad nju stal nog za šti će nog pro sto ra EN13031-1. Nji me se de fi ni šu op šti i po seb ni zah te vi ko je no se ća kon struk-ci ja tre ba da is pu ni. Pre ma stan dar du oba vlje na je po de la kon struk ci ja u po-gle du traj no sti na 5, 10 i 50 go di na. Je dan od zah te va u ku po pro daj nom ugo vo ru mo gao bi da bu de da no se ća kon struk ci ja is pu nja va zah te ve de fi ni-sa ne u ovom stan dar du.

Pe riod eks plo a ta ci je do 5 go di na od-no si se na ma le i ve li ke tu ne le pri če mu je pod lo ga ze mlja.

Zbog aku mu la ci je bilj nih šte to či na i bo le sti sma tra se da na kon pet go di na lo ka ci ja mo ra da se me nja, jer vi še ne po sto je eko nom ski i eko lo ški pri hva tlji-ve me re za nji ho vo su zbi ja nje. Kod ovih kon struk ci ja do pun ski je zah tev da se ram ska kon struk ci ja la ko de mon ti ra i pre me šta na no vu lo ka ci ju.

Ram ska kon struk ci ja ve zu je se za te me lje, ko je po pra vi lu iz gra đu je dru go pred u ze će ili sam po ru či lac. Pro iz vo đač no se će kon struk ci je kup cu is po ru ču je plan iz grad nje te me lja, pri če mu po seb-na pa žnja tre ba da se po sve ti pri ključ-nim me sti ma. Po red to ga, tre ba vo di ti ra ču na o dru gim in sta la ci ja ma ko je se ugra đu ju. Uko li ko se be to ni ra pod i/ili tra ka oko sta kle ni ka/pla ste ni ka tre ba vo di ti ra ču na o na gi bi ma ko ji omo gu ća-va ju da se od vo di vo da ili spre či ula zak vo de od pa da vi na u unu tra šnjost. Bit na me sta su i ona ko ji ma se obje kat po ve-zu je na in fra struk tu ru, pre sve ga gre ja-nje, vo du i iz vor elek trič ne ener gi je.

Pri ugo va ra nju ku po vi ne sta kle ni ka/pla ste ni ka, sa sta no vi šta no se će kon-

struk ci je, tre ba ugo vo rom ili anek som ugo vo ra de fi ni sa ti sle de će:

- ga ran to va nu traj nost ma te ri ja la no-se će kon struk ci je,

- no si vost in sta la ci ja i bi lja ka,- ot por nost ma te ri ja la na dej stvo vo-

de i he mij skih sred sta va ko ja se pri pro-iz vod nji ko ri ste,

- iz dr žlji vost na ve tar, na ve sti gra nič-nu br zi nu,

- iz dr žlji vost na op te re će nje sne ga, na ve sti de blji nu slo ja ko ju mo že da iz-dr ži,

- za šti ta od uda ra gro ma,- is pu nje nje osta lih op štih i spe ci fič-

nih zah te va, na pri mer da su pri me nje-ne me re na ve de ne u EN13031-1, ili da je ram ska kon struk ci ja pri la go đe na la-kom oba vlja nju ra do va u unu tra šnjo sti objek ta.

Uko li ko se, na pri mer, de fi ni še ot-por nost na dej stvo ve tra br zi ne do 80 km/h, pri skla pa nju po li se osi gu ra nja to se na vo di, od no sno šte ta se na dok na-đu je uko li ko je br zi na ve tra bi la ve ća. Što je gra nič na vred nost ve ća ma nja je ce na osi gu ra nja, jer je i ma nja ve ro vat-no ća da će do ći do tog slu ča ja. Isto se od no si i na sloj sne ga, pri če mu vla snik mo že da na to uti če ta ko što sneg či sti ili ta ko što po vi si tem pe ra tu ru u objek tu i sneg pot pu no ili de li mič no oto pi. Na osno vu na ve de nog ja sno je da no se ća ram ska kon struk ci ja pred sta vlja slo žen si stem ko ji tre ba da za do vo lji mno ge zah te ve. Sto ga se, osim za ma le objek-te ti pa B i C, ne pre po ru ču je iz vo đe nje "na svo ju ru ku" i "pre ma ose ća ju". Čak se ne pre po ru ču je di rekt no ko pi ra nje iz ve de nih obje ka ta, jer po sto je mno ge "ma le taj ne" ko je je te ško u ce lo sti pro-nik nu ti.

(www.agroplus.rs)

IZ BOR TI PA PLA STE NI KA I STA KLE NI KA

Tip, no se ća kon struk ci ja, lo ka ci jaZa pro iz vod ne po vr ši ne do 400 m2 tre ba oda bra ti jed no brod ne, a za ve će vi še brod ne kon struk ci je

Tab. 1 Op te re će nje bilj ka ma ko je ra stu na pot po ri ili u ko fa ma pri pu noj zre lo sti (Ano nim, 2004)

Bilj na vr sta Op te re će nje, kg/m2

Pa ra dajz, kra sta vac 15

Ja go de u sak si ja ma 30

Lon ča ni ce na sto lo vi ma 100

Tab. 2 Ukup na te ži na kon struk ci je, te me lja i po kriv ke Ven lo sta kle ni ka ra spo na 8 m, (Ano nim, 2004)

Opis Ma sa, kg/m2

Osnov ni če lič ni ram 2,7

Be ton za te melj 13,4

Če lič ni ele men ti kro va 1,4

Sta klo 10,5

Alu mi ni jum ski de lo vi krov ne kon struk ci je 1,0

UKUP NO 29.0

Sl. 7 Najzastupljeniji tipovi staklenika/plastenika kod nas A- niski tunel,B- visoki tunel, C- plastenik, D- jednobrodni staklenik (plastenik), E-

višebrodni plastenik, F- višebrodni staklenik (plastenik), G-Venlo staklenik

Sl. 9 Staklenik tip F, sa uređajem za pranje stakala

21. decembar 2012. 9

SAVREMENO VINOGRADARSTVO

Iz bor sor ti vi no ve lo zeProf. dr Na da Ko rać,

Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi SadDe part man za vo ćar stvo, vi no gra dar stvo,

hor ti kul tu ru i pej za žnu ar hi tek tu ru

Neo plan ta je stvo re na u In sti tu tu za vi no gra dar stvo i vo ćar stvo u Srem skim Kar lov ci ma, iz ukr šta nja sme de rev ke i tra min ca - Ta mja ni ka je jed na od naj-sta ri jih i naj po zna ti jih mu skat nih sor ti na sve tu, ko ju su spo mi nja li još rim ski pi sci - Od be lih vin skih sor ti ri zling ita li jan ski do mi ni ra u do ma ćem sor ti men-tu, na ro či to u Voj vo di ni

Neo plan ta (sli ka 169) je stvo-re na u In sti tu tu za vi no gra dar stvo i vo ćar stvo u Srem skim Kar lov ci ma, iz ukr šta nja sme de rev ke i tra min ca. Autor je D. Mi li sa vlje vić. Pri zna ta je 1970. go di ne, za jed no sa žu pljan-kom i sir mi u mom. Ime je do bi la po la tin skom na zi vu gra da No vog Sa-da. Naj vi še se pro ši ri la u fru ško gor-skom vi no gor ju. Gro žđe sa zre va u II epo hi. Po rod no sti neo plan ta nad-ma šu je Tra mi nac. Ve o ma je ose tlji-va na ni ske tem pe ra tu re, na si vu ple san i na pe pel ni cu. Zah te va du-gu re zid bu. Buj nog je ra sta i raz vi ja mno go za pe ra ka. Sklo na je for mi-ra nju gu stog špa li ra, a kao po sle di-ca to ga, sla bi je se oplo di. Zah te va re dov no i ured no iz vo đe nje svih ze-le nih ope ra ci ja. Vi no ima in ten zi van mi ris, sli čan mu ska tu. Pu no je, sa vi so kim sa dr ža jem al ko ho la, ili sa za o sta lim ne pre vre lim še će rom. Po-god na je za pro iz vod nju spe ci jal nih de sert nih mu skat nih vi na. Čak i ra-ki ja ko mo vi ca is pe če na od neo plan-te ima ka rak te ri sti čan mi ris.

Ta mja ni ka. U sve tu je ova sor-ta po zna ta pod raz li či tim na zi vi ma: Mu scat blanc, Mu scat de Fron tig-nan, Mu scat de Lu nel, Gel ber Mu-ska tel ler, Mu ska tel ler i dr. Ovo je jed na je od naj sta ri jih i naj po zna-ti jih mu skat nih sor ti na sve tu. Još rim ski pi sci su je spo mi nja li u svo-jim de li ma. U Ma đar skoj se ga ji u to kaj skom vi no gor ju, gde za jed no sa fur min tom i li po vi nom da je ču ve-na to kaj ska de sert na vi na. U Sr bi ji je od dav ni na pri sut na u sor ti men-tu, a u po sled njih ne ko li ko go di na se pro pa gi ra kao autoh to na sor ta. Sa zre va po čet kom III epo he, do bro na ku plja še ćer i da je sred nje pri no-se. Ose tlji va je na ni ske tem pe ra-tu re i na si vu ple san. Vi no je fi nog mu skat nog mi ri sa. Po red be le po-sto ji i cr ni va ri je tet ta mja ni ke.

Ri zling ita li jan ski (gra še vi na, gra šac), sli ka 170. Od be lih vin-skih sor ti ri zling ita li jan ski do mi ni-ra u do ma ćem sor ti men tu, na ro či to u Voj vo di ni. Od li ku je se re dov nom i do brom rod no šću, spo sob no šću sa mo re gu la ci je ve ge ta tiv no ge ne-ra tiv nog po ten ci ja la i re la tiv no do-brom ot por no šću na mra ze ve. Da je har mo nič na, pit ka, kva li tet na vi na. Zbog po znog sa zre va nja i va ri ra nja kva li te ta gro žđa i vi na, iz vr še na je klon ska se lek ci ja ove sor te u Srem-skim Kar lov ci ma. Pri zna ta su tri klo-na: SK 13, SK 54 i SK 61 (Cin drić, 2000). U pro iz vod nji je naj bo lje re-zul ta te po ka zao klon SK 54, ko ji re-dov no na ku plja pre ko 20% še će ra, obil no ra đa i da je pit ka, har mo nič na vi na sa fi nim voć nim ki se li na ma.

Žu pljan ka. Sor ta je do bi la ime po rod nom kra ju auto ra, dr D. Mi-li sa vlje vi ća. Stvo re na je u In sti tu-tu za vi no gra dar stvo i vo ćar stvo u Srem skim Kar lov ci ma, iz ukr šta-nja pro kup ca i cr nog bur gund ca. Pri zna ta je 1970. go di ne. Naj vi še se ga ji na Fru škoj go ri ali i osta-lim vi no gor ji ma u Sr bi ji. Sa zre va na po čet ku III epo he. Da je vi so ke

i re dov ne pri no se. Ot por nost pre ma ni skim tem pe ra tu ra ma je osred nja. Ot por na je na si vu ple san, a vr lo ose tlji va na pe ro no spo ru i oidi um. Do bro na ku plja še ćer i uz to ima vi-sok sa dr žaj ki se li na (9–12 g/l). Po sa sta vu ki se li na žu pljan ka je spe-ci fič na jer sa dr ži vi še ja buč ne ne go vin ske ki se li ne. Vi no je žu to - ze le-ne bo je, osve ža va ju će, pu no, sa či-stim, pri jat nim vin skim bu ke om. Po kva li te tu vi na obič no ma lo za o sta je za ri zlin gom ita li jan skim. Ka da je u pi ta nju vi no žu pljan ke, teh no lo zi mo ra ju vo di ti po seb nu bri gu o ja-buč noj ki se li ni. Ako do đe do ja buč-no-mleč ne fer men ta ci je, ki se lost vi na se dra stič no sma nji, te ono po-sta ne ne har mo nič no.

Slan ka men ka cr ve na (plov-di na). Vr lo sta ra bal kan ska sor ta. Na ve ćim po vr ši na ma ga ji se u Bu-gar skoj, Tur skoj, Al ba ni ji, Ru mu ni ji, Ma đar skoj. U Voj vo di ni se vi še ga ji cr ve na slan ka men ka a u cen tral noj Sr bi ji va ri je tet sa tam ni jom bo jom po ko ži ce, ta ko zva na cr na plov di na. Sa zre va u II epo hi, da je re dov ne i vr lo vi so ke pri no se ali sa ma lim sa-dr ža jem še će ra i ki se li na u ši ri. Jed-na je od naj rod ni jih vin skih sor ti. Tre ba je re za ti krat ko. To kom ki-šnih je se ni mno go stra da od si ve ple sni. Ose tlji va je na mra ze ve. Vi no je pit ko, tan ko, sa ni skim sa-dr ža jem al ko ho la i ki se li na, obič no žu te bo je, vr lo če sto sa bla gom cr-ven ka stom ni jan som, po seb no ka-da je u pi ta nju va ri je tet sa cr nim bo bi ca ma. Ne u tral nog je uku sa, si ro ma šno na mi ri su, tan ko, jed-no stav no. Zbog ni skog sa dr ža ja al ko ho la i ki se li na, vi no se te ško ču va. Na do ma ćem tr ži štu ova sor-ta da je naj ve ći deo si ro vi ne za be-la sto na vi na. Gro žđe je pri jat no za je lo, pa se če sto ko ri sti i kao sto no. Sla be je tran spor ta bil no sti, bo bi ce se kru ne, ta ko da se mo že ko ri sti ti sa mo na lo kal nim tr ži šti-ma. Neo p hod no je iz vr ši ti klon sku se lek ci ju ove sor te.

Si la (sli ka 171). Stvo re na je

ukr šta njem ke vi din ke i šar do nea. Pri zna ta je 1988. go di ne. Auto ri su S. La zić, V. Ko vač i P. Cin drić. Do bi la je ime po ini ci ja li ma pr vog auto ra dr Si me La zi ća. Ga ji se u fru ško gor skom vi no gor ju. Da je vi-so ke pri no se. Vr lo je ot por na na bo tri tis, ali po ot por no sti pre ma

ni skim tem pe ra tu ra ma za o sta je za ri zlin gom ita li jan skim. Ovu oso bi-nu, kao i ka sno sa zre va nje, tre ba ima ti u vi du pri iz bo ru te re na za sad nju vi no gra da. U od no su na ri zling ita li jan ski na ku plja ne što ma nje še će ra i ima ni že ki se li ne.

Vi no si le je la ko, pri jat nog uku sa, har mo nič no, sa dis kret nom, pri-jat nom aro mom šar do nea. Per-spek tiv na je sor ta.

(Pre u ze to iz knji ge: "Pro iz vod nja vo ća i gro žđa na ma lim po vr ši na ma")

Sli ka 171. Si la (N. Ko rać)

Pa no ra ma ogled nog do bra u Kar lov ci ma

Sli ka 169. Neo plan ta (P. Cin drić) Sli ka 170. Ri zling ita li jan ski klon SK 54 (P. Cin drić)

Per spek tiv na sor ta

Si la je stvo re na je ukr šta njem ke vi din ke i šar do nea. Ime je do-bi la po ini ci ja li ma pr vog auto ra dr Si me La zi ća. Ga ji se u fru ško-gor skom vi no gor ju. Da je vi so ke pri no se. Vr lo je ot por na na bo-tri tis, ali po ot por no sti pre ma ni-skim tem pe ra tu ra ma za o sta je za ri zlin gom ita li jan skim. Vi no si le je la ko, pri jat nog uku sa, har mo-nič no, sa dis kret nom, pri jat nom aro mom šar do nea. Per spek tiv na je sor ta.

10 21. decembar 2012.

MA NI FE STA CI JE - TRA DI CI JA

Tra di ci o nal ni "Srem ski svi njo-kolj", ko ji je odr žan 16. de-cem bra u Vog nju, i ove go di ne

pri vu kao je ve lik broj po se ti la ca iz Sre ma, ali i go ste iz Slo ve ni je.

Sve njih ma me iste stva ri: sve že spra vlje ni spe ci ja li te ti od svinj skog me sa, kao i bo dre nje tak mi ča ra u nad me ta nji ma za naj bo lju me sar-sku eki pu i u ku va nju ko tli ća.

Osam tak mi čar skih eki pa uče-stvo va lo je na ovo go di šnjem 20. Srem skom svi njo ko lju u Vog nju. Kao i pret hod nih go di na ve o ma za-ni mljiv je bio sta rin ski na čin šu re nja pa lje njem ko je su ove go di ne pr vi put pri ka za li mla di Vo ganj ci osvo-jiv ši i na gra du za taj po sao. Ka ko ka žu, „De da Ste va Be lja je pa lio go-di na ma, a vre me je da ne ko mla đi pre u zme da to ra di pa za to ima do-sta mla dih eki pa“.

Ku zmin ci su bi li naj bo lja me-sar ska eki pa, naj u ku sni ju ko ba si cu spra vi li su Be še nov ci, čvar ke Ste ja-nov ča ni, dži ger nja ču eki pa "Ci ba" iz Vog nja, a za naj o ri gi nal ni ji na stup na gra đe ni su "Ku mo vi" iz Vog nja.

Na gra đe ne su i naj bo lje re du še, a Ste ja nov čan ke su ima le naj u ku sni ji pa pri kaš. Sa stav ni deo svi njo ko lja bi la je tr pe za ko ja pra ti ovaj naj va-žni ji po sao u go di ni. Jer kao i ne-ka da i sa da je na tr pe zi mo ra lo bi-ti ko la ča sa sa lom, štru dle, ša pi ca, va ni li ca, sve žeg pa pri ka ša, šun ke, sla ni ne i dži ger nja če.

Po red mo guć no sti da se "me znu" na da le ko ču ve ne srem ske svinj ske đa ko ni je go sti su ima li pri li ku i da ku pe sve že me so, si ro vu sla ni nu, čvar ke, ko ba si ce... Pro da va lo se i me so po ce na ma ni žim za 10 od sto

ne go u me sni ca ma. Upra vo zbog to-ga u Vog nju je bi lo go sti ju sa svih stra na i ka ko se vi de lo svi su bi li za-do volj ni, po seb no or ga ni za to ri.

Vra ti ti tra di ci ju

- Mi se tru di mo svim si la ma da uklju či mo što vi še mla dih že na, da

se vra ti tra di ci ja kao što je ne ka-da bi la, ma da je to iz u zet no te ško u da na šnje vre me jer je brz tem po ži-vo ta - re kao je Alek san dar Mi ško vić, pred sed nik Sa ve ta MZ Vo ganj.

Pred sed nik SO Ru ma Go ran Vu-ko vić, re kao je da sa ma či nje ni ca da se u Vog nju 20 go di na odr ža va svi njo kolj zna či da je ova ma ni fe-sta ci ja na šla svo je upo ri šte me đu na ro dom Vog nja, Ru me.

- Ho će mo i že li mo da se tra di ci-ja srem skog svi njo ko lja na sta vi, jer nam je u ci lju da Vo ganj ima jed nu ova kvu ma ni fe sta ci ju, za to što je uz goj svi nja ov de tra di ci o na lan - re-kla je Vlat ka Mi ško vić, pred sed ni ca Et no udru že nja iz Vog nja.

Struč na pre da va nja

Svi njo kolj ni je pro šao bez igre i pe sme. Mla di har mo ni ka ši iz ta mo-šnje osnov ne ško le su ve o ma do bro zna li ka ko da za gre ju i go ste i do ma-ći ne. Uz pe smu i igru do bro je išlo i do ma će vi no za či nje no uku snom hra nom ko ja je jed na od osnov nih ka rak te ri sti ka Sre ma i Sre ma ca.

Dru že nje je na sta vlje no u Tre-ćoj me snoj za jed ni ci u Ru mi, gde su po de lje ne na gra de naj u spe šni ji ma, a ka ko i pri li či uz mu zi ku su bi li "za-li va ni" pa pri kaš i ko ba si ca.

Va lja na po me nu ti da su ovo go-di šnji "Srem ski svi njo kolj" pra ti la i struč na pre da va nja iz sto čar stva i ra tar stva uva že nih pro fe so ra sa Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du i no vo sad skog In sti tu ta za ra-tar stvo i po vr tar stvo, ko ja su bi la odr ža na dva da na ra ni je. Ta ko su po ljo pri vred ni ci iz Vog nja mo gli da se in for mi šu o ak tu el nim te ma ma iz po men tih obla sti.

D. Ćo sić

VO GANJ - 20. SREM SKI SVI NJO KOLJ

Do bar me ze tluk, još bo lji pa zar

Na gra đe niZa naj bo lji ori gi nal ni na stup na "20. Srem skom svi njo ko lju" osvo-

ji la je eki pa "Ku mo vi" iz Vog nja, eki pa "Ste ja nov ča ni" bi la je naj bo lja u pra vlje nju čva ra ka, za naj bo lje u pro iz vod nji i kva li te tu ma sti od svinj skog sa la pro gla še na je eki pa "Srem ski čva rak" iz Vog nja, naj bo-lju dži ger nja ču na pra vi la je eki pa "Ci ba", ta ko đe iz Vog nja, a naj bo lju srem sku ko ba si cu pro iz ve la je eki pa "Be še nov ci" iz Be še no va.

Za naj bo lje u kla nju i ob ra di me sa pro gla še na je eki pa "Gra ni čar" iz Ku zmi na, za tra di ci o nal ni pri kaz srem skog svi njo ko lja (opa lji va nje svi nje) pro gla še na je eki pa "Tra di ci ja" iz Vog nja, dok je za ume će u kla nju autoh to nih ra sa svi nja be le man gu li ce na gra du osvo jio Ste va Be lja iz Vog nja.

Za ku va nje ko tli ća od svinj skog me sa do de lje ne su tri na gra de. Pr vo me sto je osvo ji la eki pa "Euro Srem ci" iz Ru me, dru go me sto pri pa lo je eki pi "Mu nja" iz Ru me, a tre će me sto osvo ji la je eki pa "Lo vo rov list" iz Vog nja.

Za naj bo lje re du še pro gla še ne su Lji lja Po ču ča i Ka ja Lo lić iz Vog nja. Pri zna nje za naj bo lju et no po stav ku kao i za naj bo lji pa pri kaš pri pa lo je Ak ti vu že na iz Ste ja no va ca.

Alek san dar Mi ško vić

Vlat ka Mi ško vić

"Euro Srem ci" naj bo lji u ku va nju ko tli ća

Tra di ci o nal no „opa lji va nje“ to vlje ni ka u sla mi

Ve šte ru ke maj stor ske

Đa ko ni ja ma se pred sta vi le i vred ne Sre mi ce

1121. decembar 2012.

SVIM POLJOPRIVREDNIM PROIZVOĐAČIMA ŽELIMO SREĆNU I BERIĆETNU 2013. GODINUU su sret pred sto je ćem 39. sa bo ru po ljo-

pri vred ni ka re kor de ra Sre ma, se kre tar Udru že nja za agrar Srem ske pri vred ne

ko mo re Vla di mir Vla o vić iz ja vio je da je za tra di ci o nal no tak mi če nje pri ja vlje no 239 tak-mi ča ra, ali da pri ja vlji va nje ni je za vr še no ta ko da će srem ski sa bor oku pi ti znat no vi še pro iz-vo đa ča hra ne.

- Za vr šna ma ni fe sta ci ja 39. sa bo ra bi će kra-jem fe bru a ra u Srem skoj Mi tro vi ci, takmičеnje ob u hva ta pro iz vod nu go di nu, a pri ja vlji va nje se vr ši po usta lje nom ka len da ru: za str ni ne od mar ta do ma ja, za ja re kul tu re od ma ja do av gu-sta, po čet kom sep tem bra za pše ni cu, u to kom je se ni za osta le kul tu re, vo ćar stvo i po vr tar stvo, a od 1. ja nu a ra sa gle da va ju se re zul ta ti, od no-sno pri ja vlju ju se oni ko ji će uče stvo va ti u tak-mi če nju iz sto čar stva i mle kar stva , ob ja šnja va Vla o vić.

To što se pre o sto je ći sa bor 39. po re du, ne zna či i da je pre to li ko go di na odr žan pr vi sa bor, jer, sve u kup no po sma tra no ka že naš sa go vor nik, ova ma ni fe sta ci ja ne ko li ko go di na ni je odr žav-na. Go di na ma je ve li ko tak mi če nje bi lo or ga ni-zo va no na ni vou ne ka da šnjeg PIK-a Sir mi jum", vo dio ga je po koj ni Bo ra Drob njak, po sle to ga zbo ro va nje je "pre u zeo" u nad le žnost Za dru žni sa vez Sre ma, a ka da se pre dve go di ne sa vez

uga sio go di nu se pa u zi ra lo sa or ga ni zo va njem tak mi če nja. Pro šle go di ne je or ga ni za ci ju Sa-bo ra po ljo pri vred ni ka Sre ma pre u ze la Srem ska pri vred na ko mo ra, jer je Za dru žni sa vez Sre ma bio ko lek tiv ni član re gi o nal ne ko mo re.

Iako do odr ža va nja za vr šni ce sa bo ra ima vre me na, čla no vi Tak mi čar ske ko mi si je Srem-ske pri vred ne ko mo re svo de ra ču ne za tak mi-čar ski deo po sla ko ji je oba vljen. Ovih da na sle di odr ža va nje sa stan ka sa za dat kom da se sa či ni rang li sta uspe šno sti pri ja vlje nih tak mi ča ra.

- Na kon to ga zna će mo re do sled tak mi ča ra na li sti. Do sa da su se pri ja vi la če ti ri tak mi ča ra za pro iz vod nju ječ ma, tri za ovas, 62 za pše-ni cu, 61 za ku ku ruz, 23 za še ćer nu re pu, 28 za so ju, za sun co kret 13, za lu be ni ce osam, za di nje tri, za ja bu ke jed nog , za bre skve de vet, tri za kru ša ke dva za gro žđe, tri u pro iz vod-nji krom pi ra, je dan u pro iz vod nji si la žnog ku-kru ru za, je dan u pro iz vod nji pa ra daj za i 12 u pro iz vod nji du va na, na vo di naš sa go vor nik.

No vac je naj ve ći pro blem u or ga ni za ci ji sa bo ra. Or ga ni za to ri su kon ku ri sa li kod Se-kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du AP Voj vo di ne, a osta lo mo ra ju da obez be de od do na to ra. Iako su te ška vre me na, na da ju se da će us-pe ti u na me ri i uspe šno okon ča ti još je dan tak mi čar ski ci klus. S. Đ.

Pod strek pro iz vo đa či maDo sa da je za tak mi če nje pri ja vlje no 239 tak mi ča ra, ali pri ja vlji va nje još ni je za vr še no

SREM SKA MI TRO VI CA • PRI PRE ME ZA 39. SA BOR PO LJO PRI VRED NI KA RE KOR DE RA SRE MA

Pro šlo go di šnji sa bor po ljo pri vred ni ka Sre ma

12 21. decembar 2012.

U okvi ru pro gra ma me đu na-rod ne sa rad nje Po ljo pri vred-ni fa kul tet iz No vog Sa da,

De prt man za vo ćar stvo i Dru štvo vo ća ra Voj vo di ne, 15. de cem bra or ga ni zo vli su Sa ve to va nje o sa-vre me noj pro iz vod nji vo ća.

Is ku stva iz ove obla sti iz ne li su prof. dr Zo ran Ke se ro vić i prof. dr Kru no slav Du ga lić iz In sti tu ta u Osi je ku, ko ji su sa op šti ti naj no vi je oce ne o po god no sti so ra ta ja bu ka u si ste mu eko lo ške po ljo pri vre de.

Ovo je bi la do bra pri li ka da se vi di zna čaj in te gral ne i or gan ske pro iz vod nje, kao i ko rist od funk-ci o ni sa nja prog no znih slu žbi, ko ji u Voj vo di ni sve vi še do bi ja ju na zna ča ju i od go vor no sti.

Vo ćar stvo - sve tla tač ka po ljo pri vre de Sr bi je

- Do šlo je vre me ka da mo ra mo do sta ra di ti na no vim in for ma ci ja ma i na dam se da će te sa ovog sa ve to va-nja oti ći sa no vim zna nji ma - za klju-čio je prof. dr Zo ran Ke se ro vić, po-zdra vlja ju ći im po zan tan skup u am fi-te a tru Po ljo pri vred nog fa kul te ta.

- Ako po sto ji sve tla tač ka u raz-vo ju po ljo pri vre de Sr bi je to je vo-ćar stvo. Za hva lju ju ći Po ljo pri vred-nom fa kul te tu ovim sa ve to va nji ma mi smo uve li do sta no vih teh no-lo gi ja. Sa mo u Voj vo di ni sa da se pro ce nju je da ima pre ko 1.200

hek ta ra za sa da ja bu ke sa naj no vi-jom teh no lo gi jom.

Sr bi ja je 2006. go di ne iz ve-zla oko 35.000 to na ja bu ka, a već 2011. go di ne ta ci fra se po pe la na 130.000 to na. Si gur no za ta kvo po-ve ća nje i uvo đe nje teh no lo gi ja je za slu žan De part man Po ljo pri vred-nog fa kul te ta u No vom Sa du. Za to smo i ovo sa ve to va nje po de li li u dve ra di o ni ce: oko in te gral ne i or gan ske pro iz vod nje a go vo ri će mo i o is ku-stvi ma ko ja smo ste kli na struč nim eks kur zi ja ma u okvi ru pro jek ta AP-PLE NET 2 u Ita li ji. Dru gi deo od no-si se na funk ci o ni sa nja iz ve štaj no-prog no znih slu žbi - re kao je pro fe-sor Ke se ro vić.

Zna čaj na po dr ška fa kul te ta

Sku pu je po zdra vio i prof. dr Mi-lan Po po vić, de kan Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du.

- Za hva lio bih se Dru štvu vo ća ra Voj vo di ne kao i svi ma ko ji su do pri-ne li odr ža va nju ovog sa ve to va nja. Po seb no se za hva lju jem po zva nim pre da va či ma ko ji će sva ko iz svog ugla iz do me na pro iz vod nje vo ća, ka ko kod nas, ta ko i u re gi o nu do-

pri ne ti ak tu el no sti svih aspe ka ta pro iz vod nje ove ve o ma va žne po-ljo pri vred ne kul tu re - re kao je prof. dr Mi lan Po po vić.

- Po ljo pri vred ni fa kul tet i De part-man za vo ćar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej za žnu ar hi tek tu ru

sa svog aspek ta da li su i da ju zna-čaj nu po dr šku pro gra mi ma una pre-đe nja pro iz vod nje vo ća kroz raz li-či te for me edu ka ci je stu de na ta na svim ni vo i ma obra zo va nja, ka ko kroz kon kret ne na uč no-is tra ži vač ke pro jek te iz raz li či tih iz vo ra fi nan si-ra nja, ta ko i kroz raz li či te ob li ke sa-rad nje sa ne po sred nim pro iz vo đa či-ma. Zbog to ga i ovom pri li kom že-lim is ta ći da je Po ljo pri vred ni fa kul-tet u No vom Sa du i da nas po ra du i ostva re nim re zul ta ti ma kroz ge ne-ra ci je agro no ma iz raz li či tih obla sti po ljo pri vre de pre po zna tljiv ne sa mo u ze mlji već ši re u re gi o nu. Fa kul tet ima ve li ki broj stu dij skih pro gra ma

i ne ma sek to ra po ljo pri vre de ko ji se ne pro u ča va na na šem fa kul te tu. Naš fa kul tet ima ve li ki broj za in te-re so va nih mla dih lju di ko ji že le da se edu ku ju i sti ču zna nja iz obla sti po ljo pri vre de. U tom smi slu, je dan broj na ših na stav ni ka i sa rad ni-ka ko ji su upra vo pre po zna tlji vi po svo jim struč nim i na uč nim ra do vi-ma po sve će nih raz li či tim prav ci ma sa vre me ne pro iz vod nje vo ća ak tiv-no će uze ti uče šće na ovom sku pu.

Že leo bih ta ko đe da ohra brim sve ko ji se ba ve sa vre me nom pro-iz vod njom vo ća da će im fa kul tet, od no sno De part man za vo ćar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej-za žnu ar hi tek tu ru, uvek bi ti ši rom otvo ren za sva ku do bru ide ju, sa vet ili pre po ru ku - is ta kao prof. dr Mi lan Po po vić.

Pro me ni ti sta nje u se li ma Sr bi je

Uče sni ke Sa ve to va nja po zdra vio je i aka de mik prof. dr Dra gan Ško-rić.

- Pre vi še od go di nu da na Od bor za se lo SA NU-a je for mi ran od po-zna tih aka de mi ka, ugled nih pro fe-so ra i na uč nih rad ni ka kao i jav nih u kul tur nih rad ni ka - re kao je aka-de mik prof. dr Dra gan Ško rić.

- Cilj na šeg od bo ra je da pro-me ni mo sta nje u se li ma Sr bi je. U Sr bi ji ima oko 4.800 se la, 702 iz-u mi ru, a si gur no da će za 10 do 15 go di na broj se la bi ti sma njen. U Sr bi ji tre nut no ima pre ko 50.000 pra znih ku ća na se li ma i tri pu ta to li ko onih obje ka ta ko ji či ne in-fra struk tu ru u do ma ćin stvi ma na se lu.

Ono što je još bit no je da je so-ci jal ni po lo žaj na se lu ve li kog bro-ja, po seb no sta ri jih lju di, ve o ma loš, oni su ugro že ni i na ivi ci su eg zi sten ci je. Mi že li mo da od re đe-nim pro gra mi ma skre ne mo pa žnju jav no sti a i oni ma ko ji ru ko vo de ovom ze mljom na pro ble me i da da mo ne ke od re đe ne pred lo ge ka-ko ići da lje.

Mi slim, a i naš Od bor, da bez de kla ra ci je ko ju bi usvo ji la Skup-šti na Sr bi je i na pra vi la jed nu va-lja nu stra te gi ju krat ko roč nog i du-go traj nog raz vo ja agra ra u Sr bi ji ne ma ni na pret ka re for mi na se lu.

Osnov na će li ja dru štva je po-ro di ca, a u agra ru je to se lo, tj. za dru ga, od no sno uje di nje ni pro-iz vo đa či na ni vou za dru ge. Zbog to ga smo mi na pra vi li pu bli ka ci ju "Za što i ka ko or ga ni zo va ti za dru-ge". Že lja nam je da ti pri mer ci stig nu u sva ko se lo Sr bi je i da na ši ze mljo rad ni ci poč nu da raz mi šlja ju ka ko da se udru žu ju - za klju čio je aka de mik Ško rić.

Po di ći pro iz vod nju u vo ćar stvu

Is pred Po kra jin skog se kre ta ra za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu-mar stvo skup je po zdra vio Bra ni-slav Kne že vić, za me nik se kre ta ra.

- Ono što vi ra di te du gi niz go-di na, a ču li smo da su zna čaj ni us-pe si na pra vlje ni u pro iz vod nji vo ća, sva ka ko da Po kra jin ski se kre ta ri jat u sa rad nji sa De part ma nom i Po-ljo pri vred nim fa kul te tom će uvek po dr ža va ti. I ra ni je smo ima li zna-čaj nih pro je ka ta ko ji su re a li zo va ni a si gur no je da će mo i u bu duć no sti vo ćar stvo zna čaj no po dr ža ti jer ovo je jed na gra na po ljo pri vre de ko ja je per ja ni ca. Mo ra mo zna čaj no po di ći pro iz vod nju u vo ćar stvu, jer će to bi ti jed na od uzda ni ca u po ljo pri-vre di.

Po kra jin ski se kre ta ri jat će bi ti ma lo dru ga či je kon ci pi ran u na red-nom pe ri o du, po dr ža va će ono što vre di i ne će se ra si pa ti no vac uza-lud no, a zna čaj na sred stva će bi ti ulo že na ka ko u na vod nja va nje - re-kao je Kne že vić.

Sa ve to va nje je bi la do bra pri li ka za sti ca nje no vih zna nja, kao i da se vo ća ri ma i oni ma ko ji su za in te re so-va ni da uđu u ovaj vid po ljo pri vred-ne pro iz vod nje pri bli že ak tiv no sti De part ma na za vo ćar stvo Po ljo pri-vred nog fa kul te ta u No vom Sa du, ko ji je u sa rad nji sa in ve sti to ri ma u po sled njih de se tak go di na po sti gao vi so ke re zul ta te u uz go ju vo ća, po-seb no ja bu ka. Va lja na po me nu ti da De part man na sop stve nom ima nju raz vi ja ra sad ni čar sku pro iz vod nju i ima ogle de sa vi še voć nih vr sta.

(U idu ćem bro ju pre da va nje prof. dr Zo ra na Ke se ro vi ća)

D. Ćo sić

SA VE TO VA NJE

Ako po sto ji sve tla tač ka u raz vo ju po ljo pri vre de Sr bi je to je vo ćar stvo. Za hva lju ju ći Po ljo pri vred nom fa kul te tu uve de no je do sta no vih teh no lo gi ja. Sa mo u Voj vo di ni sa da se pro ce nju je da ima pre ko 1.200 hek ta ra za sa da ja-bu ke sa naj no vi jom teh no lo gi jom. - Sr bi ja je 2006. go di ne iz ve zla oko 35.000 to na ja bu ka, a već 2011. go di ne ta ci fra se po pe la na 130.000 to na

Sa vre me na pro iz vod nja vo ća

REČ VO ĆA RA

Slu ša ti sa ve te struč nja kaMe đu uče sni ci ma Sa ve to va nja bio je i Mi lan

Mar ko vić, vo ćar iz Ne ra di na.Mi lan Mar ko vić ka že da se vo ćar stvom ba vi

30 go di na, da ima i sta rog i no vog sa vre me nog za sa da po pre po ru ka ma In sti tu ta, od no sno no-vim teh no lo gi ja ma.

- Naj sta ri ji vo će sta ro je 15 go di na. Od sor-ti men ta ja bu ka imam Red Chi e fa, Gol den Re-in der sa, itd., a bre skva ma se ba vim još du že. Ukup ne pro iz vod nje imam 22 ju tra, od to ga su 11 ju ta ra ja bu ke, dva ju tra šlji ve, po la ju tra kaj-si ja, a osta lo je pod bre skvom. U pla nu je da ide mo da lje i da sa di mo pod gu stim za sa dom. Ra ni je smo sta vlja li vi še so ra ta na je dan hek tar što ubu du će ne će mo ra di ti već će mo ići jed nu sor tu na je dan hek tar - ka že Mar ko vić.

Da li ste za do volj ni vo ćar skom pro iz vod njom?- Baš ka ko je re če no i na ovom pre da va nju vo ćar stvo je per ja ni ca

na še po ljo pri vre de. Sa tim se u pot pu no sti sla žem, jer da ni je ta ko ne bih se ba vio tom pro iz vod njom.

Šta za vas zna če ova kva sa ve to va nja?- Ova sa ve to va nja su iz u zet no do bra i šte ta je što ni su če šća. Imao

sam pri li ke da u sklo pu De part ma na Po ljo pri vred nog fa kul te ta idem na stu dij ska pu to va nja po Evro pi i vi dim ka ko se i ta mo ra di. U pot pu no sti slu šam sa ve te struč nja ka i tru dim se da pra tim no ve teh no lo gi je - re-kao je Mi lan Mar ko vić.

Po red ze mlje ko ju ima pod vo ćem Mar ko vić po se du je još de se tak ju ta-ra na ko jim ga ji ra tar ske kul tu re.

Mi lan Mar ko vić

Prof. dr Zo ran Ke se ro vić

Prof. dr Mi lan Po po vić

Aka de mik prof. dr Dra gan Ško rić

Bra ni slav Kne že vić

Uče sni ci Sa ve to va nja

Izložbeni prostor

21. decembar 2012. 13

NA UČ NO-STRUČ NI SKU PO VI

Na zla ti bor skom Sa ve to va nju za šti ta ra Zo ran To ma šev te-melj no je pred sta vio no vi te te

kom pa ni je "Bayer Crop Sci en ce".- Mi se uvek ba zi ra mo na no vi-

na ma i no vi te ti ma u sve mu što ra-di mo ta ko da ove go di ne pred sta-vlja mo je dan no vi pro iz vod - Yun ta Qu at tro. To je in sek to-fun gi cid za tret man se me na, pro iz vod ko ji pru-ža za šti tu od naj zna čaj ni jih bo le sti ko je se pre no se se me nom ili ze mlji-štem kao što su Til le tia sp. i Us ti la-go sp., i po red to ga to je pro iz vod ko ji je naj e fi ka sni ji na Fu sa ri um ko ji se pre no si se me nom ili ze mlji štem. Ta ko đe pru ža za šti tu od li snih va ši ju i ci ka da. To je pro blem ko ji se ja vlja po sled njih go di na, pro me nom teh-no lo gi je, se tvom sve ma njih ko li či na se me na i uvo đe njem ne kih za pad-nih sor ti, ne mač kih i fran cu skih ko-je in si sti ra ju na ma njim ko li či na ma se me na, za tim po me ra njem ro ko va se tve na ra ni je da tu me evi dent no se po ja vlju je pro blem li snih va ši ju od no sno ci ka da što je bi lo pro šle go di ne - pod se tio je To ma šev.

- Ovo je pro iz vod ko ji pru ža pot-pu nu za šti tu i od bo le sti i od šte to či-na u tim po čet nim fa za ma raz vo ja, jer je on kom bi na ci ja 4 ak tiv ne ma-te ri je - clot hi a ni din, imi dac lo prid, te bu co na zo le i prot hi o co na zo le. Po-red tog za štit nog de lo va nja on po zi-tiv no uti če na fi zi o lo gi ju bilj ke u po-čet nim fa za ma raz vo ja, bilj ke ima ju ja če raz vi jen ko re nov si stem i ja če su raz vi je ne nad zem no. Sa mim tim bilj ke su sprem ni je za pre zi mlja-va nje, od no sno te bilj ke sprem ni-je ula ze u pro men lji ve vre men ske uslo ve: bez ob zi ra da li je po sre di su ša, pre te ra na ko li či na vla ge ili ni-ske tem pe ra tu re, itd.

Pro šle go di ne smo na vi še lo-ka li te ta po sta vi li ogle de na ko ji ma vi di mo po zi ti van uti caj na pri nos u od no su na La mar dor, naš stan dard. To je uti caj ko jim je do bi je no od 100 kg, pa sve do 800 kg vi še pri-no sa, u za vi sno sti od lo ka li te ta. Isto ta ko po sta vi li smo na par lo ka li te-ta ogled pše ni ce gde vi di mo da je pro sek pri no sa svih tih ogle da ve-ći za ne kih 300 kg/ha, što zna či da

se in ve sti ci ja u ovaj pre pa rat is pla ti naj ma nje tri pu ta, što nam go vo ri da po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ima ju fi nan sij ski efe kat pot pu no is pu njen - re kao je To ma šev.

KON CEPT TRET MA NA SE ME NA

Bayer Se ed Growth

Tret man se me na je naj ci lja-ni ji tret man u za šti ti bi lja, on je bez be dan ka ko po ži vot nu oko-li nu ta ko i po ko ri sni ke jer se od vi ja u pot pu no kon tro li sa nim uslo vi ma - Ima mo naj bo lje for-mu li sa ne pro iz vo de jer iza nas sto ji 100 go di na tra di ci je

- Po red to ga što pri ča mo o no-vom pro iz vo du mi će mo pred sta vi ti naš kon cept tret ma na se me na ko ji je ne što vi še od obič nog tret ma na se me na. Taj kon cept se zo ve Bayer Se ed Growth od ove go di ne i no-si slo gan "Vi še od obič nog tret ma-na se me na". Ka ko bi ob ja sni li či tav kon cept tret ma na se me na mo ra-mo pr vo da se vra ti mo i sa gle da mo šta su pred no sti tret ma na se me na.

Tret man se me na je naj ci lja ni ji tret-man u za šti ti bi lja, on je bez be dan ka ko po ži vot nu oko li nu ta ko i po ko ri sni ke jer se od vi ja u pot pu no kon tro li sa nim uslo vi ma. On je eko-no mi čan jer se ma la ko li či na pre-pa ra ta ko ri sti po po vr ši ni ze mlji šta. Ako sa gle da mo sa mo efe kat tret-ma na se me na za raz li ku od ne kog fo li jar nog tret ma na ko ji po kri va 10.000 m2 po hek ta ru taj tret man spu šta se na sa mo 58 m2 do dir ne po vr ši ne pro iz vo da i ze mlji šta. Isto ta ko Bayer Se ed Growth ob je di nju-je pet naj bit ni jih ele me na ta u ovom pro ce su. Ob je di nju je sa gle da va-nje se men skog ma te ri ja la. Ovo je pot pu no pro fe si o nal ni tret man se-me na jer mi ra di mo part ner ski sa se men skim ku ća ma ko je do bi ja ju naj bo lji se men ski ma te ri jal. Po red to ga ima mo naj bo lje for mu li sa ne pro iz vo de jer iza nas sto ji 100 go di-na tra di ci je. Isto ta ko je ja ko bit no sa gle da va nje opre me ko jom se vr ši tret man i Bayer za sva ki taj tret man obez be đu je po seb nu pri pre mlje-nu re cep tu ru u sa rad nji sa se men-skom ku ćom. Me đu tim to ne bi bi lo do volj no ako one ne ma ju kon tro lu kva li te ta. Mi po la ko uvo di mo i tu kon tro lu kva li te ta kroz dva te sta.

U ovom tre nut ku mi ima mo de-vet pre pa ra ta re gi stro va no na tr ži-štu i od pre par go di na po či nje mo uvo đe nje sred sta va za ob la ga nje se me na. Iz na šeg pro iz vod nog pro-gra ma to je Pe ri di am. Što se ti če ku ku ru za pro šle go di ne smo uve-li jed no no vo re še nje, a to je Pe-ri di am Evo lu tion 302 ko ji u ve li koj me ri sma nju je oslo ba đa nje in sek ti-cid ne pra ši ne sa se me na. I tu ima-mo dva ci lja. Pr vi cilj je da spre či mo oslo ba đa nje in sek ti cid ne pra ši ne u va zduh, jer se ona stva ra pri li kom me ha nič kog tre nja u ze mlji štu, a sa dru ge stra ne isto ta ko uma nju je mo ski da nje sa mog pre pa ra ta sa se me-na. Ka da gle da mo tret man se me na sa i bez uvo đe nja ovog po li me ra mi vi di mo da se za 81% sma nju je ko li-či na oslo bo đe ne pra ši ne sa se me na, ako gle da mo ana li zu kroz He u bach test. He u bach test je test ko ji ana-li zi ra oslo ba đa nje pra ši ne sa se me-na. On prak tič no si mu li ra se ja li cu i to je je dan zva ni čan test ko ji je uve den u za pad nim ze mlja ma, ali mi ide mo i ko rak vi še. Mi smo taj pro ces po sta vi li u Sr bi ji, u Som bo-ru, i prak tič no sva ka šar ža tre ti ra na sa na šim pre pa ra tom pro la zi kroz taj test. To ra di mo u part ner stvu sa

PSS u Som bo ru. Isto ri ja He u bach te sta po či nje 2009. go di ne i mi od ta da ra di mo na uma nje nju oslo bo-đa nja pra ši ne i vi di mo de fi ni tiv no od 2009. go di ne za ključ no sa 2012. go di nom da ima mo jed nu ten den ci-ju sma nje nja oslo bo đa nja te pra ši-ne. Ako uzme mo u ob zir da je mak-si mal na ko li či na do zvo lje ne pra ši ne u EU 3 gr/100 kg, a u ovom tre-nut ku ima mo 0,47 gr/100 kg, sko ro 10 pu ta smo is pod li mi ta u Sr bi ji. Ta ko đe pri li kom sa mog tret ma na mi sma nju je mo si plji vost se me na. Uvo đe njem Pe ri di a ma Evo lu tion mi po ve ća va mo si plji vost se me na ko ja za kraj nji cilj ima po ve ća nje pre ci-zno sti se tve. Ako ima mo pre ci znu se tvu ima mo do bar sklop i sa mim tim mo že mo oče ki va ti do bre pri no-se. Uvo đe njem Pe ri di a ma mi ima mo za 8% bo lju si plji vost se me na u od-no su na stan dard ni tret man.

Po red to ga ka ko bi pro iz vo đa či do bi li ono što i pla te mi ra di mo i ono što je pe ta stav ka u na šem kon cep-tu, a to je kon tro la. Po red He u bach te sta mi uvo di mo od 1. ja nu a ra i ana li zu ko li či ne na no še nja pre pa ra-ta na se me. Ta ko će sva ka par ti ja ko ja se is tre ti ra na šim pre pa ra tom bi ti ana li zi ra na kod na šeg part ne-ra "Che mi cal Agro sa va" na ko li či nu pre pa ra ta na se me nu, što će bi ti im ple men ti ra no 2013. go di ne.

Kon cep ta Bayer Se ed Growth je da mi pru ža mo pot pu nu za šti tu se-me na i mla de bilj ke. Po ljo pri vred ni pro iz vo đa či, kom bi na ti, pri vat ni ci ima ju pot pu nu za šti tu bi lja ka u po-čet nim fa za ma raz vo ja. Po red to ga mi raz vi ja mo jed no part ner stvo sa se men skim ku ća ma, nu di mo je dan kva li tet sa mog tret ma na jer pot pu-no kon tro li še mo taj tret man. Po ljo-pri vred ni pro iz vo đa či i či tav la nac u tret ma nu se me na, od sa mog do-rad nog cen tra do pro iz vo đa ča ima ju si gur nost i kon tro lu jer či tav pro ces ne bi imao smi sla da ne ma kon tro le. I mi smo uve li tu pe tu tač ku - kon-tro lu. Ovaj kon cept je ja ko bi tan, jer sva ko se me ima sa mo jed nu pri li ku, ta ko da i pro iz vo đač ima sa mo jed-nu po čet nu šan su kroz se tvu - is ta-kao je Zo ran To ma šev. D. Ć.

Vr ste ro da Fu sa ri um su ras-pro stra nje ne u svim re jo ni ma ga je nja pše ni ce i na no se zna-

čaj ne gu bit ke u pri no su i kva li te tu zr na. Ni vo za ra ze u po lju u di rekt-noj je ko re la ci ji sa pre du se vom i vre men skim uslo vi ma to kom pe ri o-da cve ta nja (BBCH 61-69). Oce na ni voa za ra že no sti u po lju iz ra ža va se pro cen tu al no kroz od nos ukup-nog bro ja kla so va i bro ja za ra že nih kla so va po 1 m2. Me đu tim, pro cen-tu al na oce na ne da je pra vu sli ku o re al noj za ra že no sti i pro ce ni gu bi-ta ka, jer se u ka te go ri ju za ra že nog kla sa ubra ja ju svi kla so vi bez ob zi-ra na ste pen za ra že no sti kla sa. Cilj ovih is tra ži va nja je bio da se sa gle-da od nos iz me đu pro cen tu al ne za-

ra že no sti kla so va pše ni ce u po lju i re al nog ste pe na za ra že no sti iz ra že-nog pre ko pri me ne zva nič ne ska le EP PO-a.

Is tra ži va nja su vr še na na sor ti Rap so di ja na par ce li T27 u lo ka li te-tu Sr bo bran na pre du se vu ku ku ruz. Uzor ci su uze ti di ja go na lo, po mo ću dr ve nog ra ma di men zi ja 0,5x0,5 m (0,25 m2). Ukup no je uze to šest uzo ra ka, na ra sto ja nju od 100 m je dan od dru gog. Uzo rak su či ni li svi kla so vi u okvi ru di men zi ja da tog ra ma. Sva ki klas iz uzor ka oce njen je po ska li 0-5, gde oce ne 0, 1 i 2 pred sta vlja ju ot po ran, a 3, 4 i 5 ose-tljiv tip re ak ci je. Oce na 0 od go va ra zdra vom kla su, a oce na 5 kla su ko ji je imao >75% za ra že ne po vr ši ne.

Za tim su za sva ki klas od re đi va ni sle de ći pa ra me tri: ma sa kla sa, uku-pan broj zr na, broj fu za ri o znih zr na, kao i ma sa 1.000 zr na.

Uku pan broj kla so va, u za vi sno-sti od me sta uzor ko va nja na par ce-li, kre tao se od 528 do 780 po 1 m2. Pro se čan broj fu za ri o znih kla so va u šest po sma tra nih uzo ra ka iz no sio je

48,4%. Me đu tim, naj ve ći broj fu-za ri o znih kla so va (39,8%) bio je u ka te go ri ji ot por nih sa oce nom 1, i in ten zi te tom za ra ze kla sa 1-5%. U ka te go ri ji sred nje ot por nih sa oce-nom 2 bi lo je 24,2% kla so va kod ko jih se in ten zi tet za ra ze kre tao od 5-25%. U ka te go ji sred nje ose tlji-vih sa oce nom 3 bi lo je pro seč no 14,8% kla so va sa in ten zi te tom za-ra ze 14,8%. U ka te go ri ja ma ose tlji-vih i vi so ko ose tlji vih sa oce na ma 4 i 5 bi lo je pro seč no 5% za ra že nih kla so va. Kod ovih kla so va in ten zi tet za ra ze se kre tao od 50-75%, od no-sno >75%. Slič na is tra ži va nja spro-ve de na su na dru goj par ce li T9 u istom lo ka li te tu na pre du se vu so ja. Pro se čan broj fu za ri o znih kla so va u

12 uze tih uzo ra ka iz no sio je 2,3%.Re zul ta ti ovih is tra ži va nja po tvr-

di li su zna čaj pre du se va na in ten zti-tet po ja ve fu za ri o ze kla sa pše ni ce. Oni su uka za li na gre ške ko je mo gu na sta ti pri li kom apro ba ci je use va. Oce ne za ra že no sti use va na osno vu pro cen ta obo le lih kla so va po 1 m2 bez ko ri šće nja ska le i raz vr sta va nja kla so va po ka te go ri ja ma ot por no sti je ne po u zda na i ne pot pu na za pro-ce nu stvar nih gu bi ta ka u pri no su zr na pše ni ce.

(Iz Zbor ni ka re zi mea ra do va 14. Sim po zi ju ma o za šti ti bi lja i 9. Kon-gre sa o ko ro vi ma)

PRE ZEN TA CJE I NA UČ NI RA DO VI SA 14. SIM PO ZI JU MA O ZA ŠTI TI BI LJA I 9. KON GRE SA O KO RO VI MA NA ZLA TI BO RU

No vo iz Kom pa ni je "Bayer Crop Sci en ce" - Yun ta Qu at troPru ža za šti tu od li snih va ši ju i ci ka da - Ovo je pro iz vod ko ji pru ža pot pu nu za šti tu i od bo le sti i od šte to či na u po čet nim fa za ma raz vo ja, jer je on kom bi na ci ja 4 ak tiv ne ma te ri je - clot hi a ni din, imi dac lo prid, te bu co na zo le i prot hi o co na zo le. Po red za štit nog de lo va nja po zi tiv no uti če na fi zi o lo gi ju bilj ke u po čet nim fa za ma raz vo ja

Zo ran To ma šev

Učesnici savetovanja

Fu za ri o za kla sa pše ni ce - ste pen za ra ze i re al ni gu bi ciJev tić Ra di vo je, La lo še vić Mir ja na, Tan čić So nja, Skro bo nja Je li ca- In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad

14 21. decembar 2012.

SAVREMENO VOĆARSTVO

Prof. dr Zoran KeserovićPoljoprivredni fakultet, Novi Sad

Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturui pejzažnu arhitekturu

Iz bor voć nih vr sta i sor ti za ga je nje na okuć ni ca ma,eko no mi ja ma i škol skim dvo ri šti ma

Na ma njim po vr ši na ma i za za sni va nje ama ter skih voć nja ka za pro iz vod nju zdrav stve no is prav nih plo do va kru ške tre ba bi ra ti do ma će sor te sa iz ra že nom ot por no šću pre ma po je di nim bo le sti ma, šte to či na ma i ne po volj nim uslo vi ma sre di ne kao što su: lu be ni čar ka, pše ni čar ka, ječ men ka, ka ra man ka, tur ši ja ra, je ri ba sma ili in tro du ko va ne ot por ne sor te

(Na sta vak iz pro šlog bro ja)Ja bu kaUz sma nje nu upo tre bu fun gi ci-

da mo gu se ga ji ti ne ke ko mer ci jal-ne sor te kao što su: mel ro ze, gre ni smit, bo skop ka, star ko va naj ra ni ja, dis ka ve ri, džems griv i dr.

U skla du sa is tra ži va nji ma u sve-tu, je dan od ople me nji vač kih ci lje-va In sti tu ta za vo ćar stvo i vi no gra-dar stvo Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du je stva ra nje ot por nih sor ti ja bu ke. Kao ro di te lji u ukr šta-nji ma ko ri šće ne su autoh to ne sor te ja bu ke ko je se od li ku ju ve ćom ot-por no šću pre ma va žni jim bo le sti ma (sli ka 11).

Ma li pro stor na okuć ni ci na prak-ti čan na čin se mo že is ko ri sti ti sad-njom ja bu ka stu ba stog (ko lum nar) ti pa ra sta. Stu ba ste ja bu ke for mi ra-ju us prav nu kor du ni cu ko ja se pri-rod no ne gra na. Ra đa ju na rod nim ko la či ma ras po re đe nim duž ce le kor du ni ce. Stu ba ste ja bu ke se ga je bez na slo na na ra sto ja nju u re du od 50 cm. Pr ve plo do ve do no se već u pr voj go di ni na kon sad nje. Po tre ba za re zid bom je mi ni mal na i svo di se na pro re đi va nje cvet nih pu po lja ka i skra ći va nje rod nih ko la ča.

U to ku dva de se to go di šnjeg ople-me nji vač kog ra da iz dvo je no je vi-še se lek ci ja ja bu ka stu ba stog ti pa ra sta od ko jih je šest pri zna to za no ve sor te u 2007. go di ni. Naj krup-ni je plo do ve ima sor ta ru me no vre-te no, obo je ne tam no cr ve nom do-pun skom bo jom na 90% po vr ši ne. Ra đa re dov no i obil no, a sa zre va u pr voj de ka di sep tem bra. Sor ta kra-lji ca čar da ša od li ku je se vr hun skom atrak tiv no šću i kva li te tom plo da i spo sob no šću ču va nja i do 6 me se-ci. Sor ta Ve sna je ka rak te ri stič na po vr lo ra nom vre me nu zre nja (po lo vi-na av gu sta), vr lo krup nim tam no cr-ve nim plo do vi ma i ši ro koj us prav-noj kor du ni ci ko ja na naj lep ši na čin po pu nja va pro stor. Sor te ze le nog plo da, ze le ni dra gulj i sma ragd, vr-lo su ret ke u ople me nji vač kom ra du

na ovoj voć noj vr sti u sve tu. Sa zre-va ju ka sno, kra jem sep tem bra me-se ca, ima ju iz u zet no le pe plo do ve, na ki se log uku sa, a do bro se ču va-ju u to ku zi me u obič nim uslo vi-ma skla di šte nja. Sor ta đer dan ima ujed na če ne, sred nje krup ne, atrak-tiv ne plo do ve žu te bo je. Slat ko je na ki se log uku sa. Sa zre va sre di nom sep tem bra.

Stu ba ste ja bu ke mo gu se sa di ti na ivi ca ma dvo ri šta, uz zid ne po vr-ši ne (sli ka 12) i ogra de, kraj sta za ta ko da for mi ra ju ze le ni zid (sli ka 13), ili na ne što ve ćim po vr ši na ma u si ste mu jed no re da, dvo re da ili tro re da sa raz ma kom iz me đu sta-ba la od 50 cm.

Kru škaZa ko mer ci jal nu pro iz vod nju do-

la ze u ob zir sle de će sor te kru ša ka:Let nje sor te: od sor ti ko je sa zre-

va ju u ju lu mo gu se ko ri sti ti jun ska le po ti ca, jul ska ša re na, mo re ti ni je-va ra na, ča čan sko zla to, ži far do va, tre vu ška, a od sor ti ko je sa zre va ju u av gu stu – vi li ja mov ka i nje ni mu-tan ti, kla pov ka, star krim son, san ta ma ri ja i dr.

Je se nje sor te: sa zre va ju u sep-tem bru: an gu lem ka, bo sko va bo-či ca, kon fe rans, di lo va, kler žo va ma slov ka, fe te lo va ma slov ka, pak-hams tri jumf i dr.

Zim ske sor te: be ru se u ok to-bru i nji ho vo do zre va nje vr ši se u skla di štu. Pre po ru ču je se dru ar do-va, kra san ka, zim ska de kant ki nja, haj land, har den pon to va ma slov ka, ka lu đer ka i dr.

Na ma njim po vr ši na ma i za za-sni va nje ama ter skih voć nja ka za pro iz vod nju zdrav stve no is prav nih plo do va kru ške tre ba bi ra ti do ma će sor te sa iz ra že nom ot por no šću pre-ma po je di nim bo le sti ma, šte to či na-ma i ne po volj nim uslo vi ma sre di ne kao što su: lu be ni čar ka, pše ni čar-ka, ječ men ka, ka ra man ka, tur ši-ja ra, je ri ba sma ili in tro du ko va ne ot por ne sor te. U ve o ma ho mo ge-

nom ita li jan skom sor ti men tu svo je me sto na la ze no ve sor te ot por ne na bak te ri o znu pla me nja ču kao što su ve o ma ra na sor ta Bo em i ra ne je se nje sor te Aida i Ha rou svit. Od sor ti kru ša ka ka sni jeg vre me na sa-zre va nja kao ot por ni je su se po ka-za le: alek san dar lu kas, dru ar do va, di lo va, har den pon to va, ka lu đer ka i ki fe rov se ja nac. Ki fe rov se ja nac je jed na od ret kih sor ti kru ške ko ja je iz u zet no pri la go dlji va eko lo škim uslo vi ma i ot por na pre ma bak te ri o-znoj pla me nja či, kra sta vo sti plo do-va i kru ški noj bu vi.

Sor te kru ške vi so kog kva li te-ta plo da kao što su: vi li ja mov ka, kon fe rans, pak hams tri jumf, fe te lo-va, bo sko va bo či ca, kra san ka i dr., mo gu se uspe šno ga ji ti na okuć ni-ca ma i pred sta vlja ti iz vor uku snih plo do va, ali uz pri me nu ve ćeg bro ja tret ma na pro tiv bo le sti i šte to či na.

Pri sad nji kru ške mo ra se vo di ti ra-ču na o od no si ma opra ši va nja jer je kru ška sa mo o plod na voć na vr sta, ma da po sto je i par te no karp ne sor te ko je plo do ve za me ću bez oplo đe-nja. Ova po ja va mo že bi ti zna čaj na u go di na ma sa lo šim vre men skim uslo vi ma u vre me cve ta nja i oplod-nje. Sklo nost ka pa re no kar pi ji iz ra-že na je kod sor ti ka lu đer ke, vi li ja-mov ke, kon fe rans, tre vu ška i dr.

Pri me na de ko ra tiv nih uz goj nih ob li ka, kao kod ja bu ke, mo gu ća je ako su sor te kru ške oka le mlje ne na sred nje i sla bo buj nim pod lo ga ma.

Du nja U Sr bi ji je ve o ma čest slu čaj da

pred nje dvo ri šte ku ća kra si po je-di nač no sta blo du nje. Krup ni be li cve to vi i upa dlji vi žu ti plo do vi či ne je ve o ma de ko ra tiv nom voć nom vr-stom. Du nja je voć ka to pli jeg pod-ne blja i sa uspe hom se mo že ga ji ti do 700 m nad mor ske vi si ne. Plo-do vi sa obič no ko ri ste za pre ra du u slat ka, kom po te i ra ki ju. Uz ve o ma ma lo re zid be mo gu će je for mi ra-ti po lu slo bod nu okru gla stu kru nu, ko ju je ra di re dov ne rod no sti neo-p hod no re dov no ob na vlja ti. Sor ta du nje, le sko vač ka, pre po ru ču je se zbog vi so kog kva li te ta plo da i do-bre spo sob no sti ču va nja. De li mič-no je sa mo o plod na pa je za obil nu i re dov nu rod nost le sko vač ke du nje

neo p hod no da se u bli zi ni na la zi opra ši vač (vranj ska ili pa zar džij-ska du nja). Osim ovih, kod du nje se pre po ru ču ju i sle de će sor te: mo ra-va, šam pion, tri jumf, he mus itd.

Mu šmu la je po god na jer se mo-že ka le mi ti na du nju pa ima ma li ha bi tus, lep i zdrav list i vr lo uku sne plo do ve kad ugnji li. Ni je zah tev na u po gle du agro e ko lo ških uslo va, uspe va i pod de li mič nom sen kom, a zbog ka snog vre me na cve ta nja do sta je ot por na na po zne pro leć ne mra ze ve. Po go to vo je in te re sant no to što bi se mo gla ga ji ti ka le mlje-na na glog na sla ti na stim ze mlji-šti ma ko ja se u Voj vo di ni na la ze na zna čaj nim po vr ši na ma. Od sor ti pre po ru ču ju se ho land ska krup na, do ma ća mu šmu la i se lek ci ja Po ljo-pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du - Ra sna.

Osko ru ša ima preč nik kru ne 5–6 m i vi še te zah te va vi še pro sto-ra. Plo do vi se, kao i kod mu šmu le je du tek po sle je se njih mra ze va ili kad ugnji le i vr lo su uku sni. Od li-ku ju se vi so kim sa dr ža jem vi ta mi na C (80–120 mg/100 g sve že ma se), sko ro isto kao u plo do vi ma cr ne ri-bi zle.

(Pre u ze to iz knji ge: "Pro iz vod nja vo ća i gro žđa na ma lim po vr ši na ma")

Сли ка 13. Ста бла сту ба стих ја бу ка на иви ца ма ста за (Б. Бо шњак)

Сли ка 11. От пор не се лек ци је ја бу ке (В. Ог ња нов)

Сли ка 12. Га је ње сту ба стих ја бу ка уз по вр ши ну зи да (Б. Бо шњак)

21. decembar 2012. 15

KA LEN DAR RA DO VA ZA JA NU AR

Prognoza vremena za januar

„Kad u ja nu a ru zi ma ste že, on-da je sen do bro ro di“, „Ako ja nu ar ni je u sne gu, te ško nji vi, do lu i bre-gu“, „Ja nu ar ska ki ša sve use ve ši-ša“, „Zi ma je kao že na, do bre stra-ne joj se vi de, a lo še ose te“. Ta ko su go vo ri li sta ri. U nji ho vim iz re ka-ma na ta lo ži lo se ve kov no is ku stvo. Uosta lom, ja nu ar se na zi va i le de ni me sec. Jer, ako ne ki me sec za slu-žu je epi tet naj hlad ni jeg i naj zim ski-jeg, on da je to si gur no ja nu ar. On je zbog kla sič ne pro me ne go di šnjih do ba u svim de lo vi ma Re pu bli ke Sr-bi je naj hlad ni ji me sec u go di ni.

Pre ma po da ci ma me re nim u pro-te klih 120 go di na, ja nu ar je u 62 od sto go di na bio naj hlad ni ji me sec. Sred nja me seč na tem pe ra tu ra va-zdu ha je u ve ćem de lu Sr bi je u gra-ni ca ma „ne ga tiv ne nu le“.

U ta kvim vre men skim uslo vi ma, re klo bi se, po ljo pri vred ni ci ne ma-ju šta da ra de. Ali, ni je ta ko. Vred-ni lju di na se lu, i u ovom me se cu oba vlja ju mno ge ite ka ko va žne po-slo ve.

Ra ta ri: Da vo da ne le ži

Ako ze mlji šte za se tvu pro leć nih use va ni je po o ra no je se nas, ore se sa da, na rav no, pod uslo vom da vre-men ske pri li ke i vla ga ze mlji šta to do zvo lja va ju. Pre ora nja ras tu ra ju se staj njak i mi ne ral na đu bri va. Ako oto pli, na par ce la ma sa ozi mim use-vi ma gde se za dr ža va vo da, su vi šnu vo du tre ba od ve sti pra vlje njem bra-zda (plu gom) ili ja ra ka (mo ti kom ili

ašo vom). Na tlu gde se po ja vi la le-de na po ko ri ca, tre ba je raz bi ja ti.

Po čet kom sva ke go di ne pra ve se pla no vi za pro leć ne i osta le ra-do ve to kom go di ne. Na ba vlja se re pro duk ci o ni ma te ri jal: se me na, đu bri va, za štit na sred stva, re zer-vni de lo vi i osta lo što je po treb no za pro leć nu se tvu. Kon tro li še se sta nje uskla di šte nih pro iz vo da.

Po vr ta ri: Se tva u le je

Pri pre ma ju se za šti će ne le je za se tvu ra sa da. Se je se pa pri ka te ra-ni ku pus i osta le ku pu snja če u za-šti ćen pro stor za pro iz vod nju ra sa-da. Kr to le krom pi ra se na kli ja va ju za ra nu pro iz vod nju.

Vr ši se pri pre ma za na red nu ve-ge ta tiv nu se zo nu. U pla ste ni ci ma i sta kle ni ci ma oba vlja ju se sve po-treb ne pri prem ne rad nje. Pra ve se pla no vi pro iz vod nje, sre đu ju se ma-ši ne i ala ti, na ba vlja ju se po treb ni ma te ri ja li – đu bri vo, sred stva za za šti tu bi lja i sad ni ma te ri jal. Uko-li ko even tu al no na po lju ima ke lja pup ča ra, pra zi lu ka, re na, tre ba ih bra ti ako ne ma sne ga i ze mlja ni je smr znu ta.

Sto ča ri: Sve ža hra na na je lov ni ku

Pre ži va ri ma je po treb no obez be-di ti po red se na i ne što stoč ne hra ne u ob li ku ko re na sto-kr to la stih bi lja-ka i ma nje ko li či ne kon cen tro va ne hra ne. Kon cen trat mo že bi ti go to-

va fa brič ka sme ša, a ako je ne ma-te, sto ci se da je pre kru pa od ječ-ma, ku ku ru za i zo bi u pod jed na kim ko li či na ma. U je lov nik svo je sto ke uklju či te sve po pu lar ni ju stoč nu hra nu – tri ti ka le.

Su pra sne kr ma če se hra ne ra-zno vr sno i stro go se pa zi da hra na ne bu de smr znu ta ili bu đa va. Si la ža se da je svoj sto ci, jer uz kva li tet no se no pred sta vlja naj bo lju hra nu.

Ov ce se pa re za let nje jag nje nje. Do bri sto ča ri uvek pa ze pod ka kve ov no ve pri pu šta ju svo je ov ce jer od to ga u ve li koj me ri za vi si ka kav će pod mla dak do bi ti.

Ko ko ška ma u ovim me se ci ma da je se kom bi no va na kon cen tro va-na hra na i do bro se uto plja va ju, ta-ko da tem pe ra tu ra ne pad ne is pod +12 ste pe ni Cel zi ju sa.

Vo ća ri i vi no gra da ri: Zim ska re zid ba…

Iz vo di se zim ska re zid ba i sa di se vo će (ako je ze mlji šte oce di to i tem-pe ra tu ra va zdu ha po zi tiv na). Plo do vi u skla di štu se pre gle da ju i kla si ra ju.

Oba vlja ju se pri pre me za iz vo đe-nje ra do va u voć nja ku to kom zi me, pro le ća pa i le ta. Pod ovim pri pre-ma ma pod ra zu me va se utvr đi va-nje i na bav ka po treb nih mi ne ral nih i or gan skih đu bri va, sred sta va za za šti tu, her bi ci da, voć nog se me na, pod lo ga, ka lem-gran či ca, re zni ca i sad ni ca. Po pra vlja se me ha ni za ci ja, alat i am ba la ža.

Ka da sne žni po kri vač ni je vi sok i tem pe ra tu re ni su iz u zet no ni ske i u voć nja ku se mo gu iz vr ši ti ne ki ra do vi kao što su: đu bre nje or gan-skim i mi ne ral nim đu bri vi ma i ob-ra da ze mlji šta, ako ni je oba vlje na u to ku je se ni, pri pre ma ze mlji šta za sad nju vo ća ka (ri go lo va nje ili ko pa nje ja ma), kr če nje sta rih i do-tra ja lih sta ba la, za šti ta za sa da ja-go da od go lo mra zi ce pre kri va njem sla mom, od stra nji va nje dvo go di-šnjih iz da na ka iz za sa da ma li ne i ku pi ne.

Na ba vlja ju se stu bo vi, ko lje, ži-ca i dru gi ma te ri ja li po treb ni za vi-no grad u to ku go di ne. Za vr ša va se ri go lo va nje ze mlji šta za po di za nje mla dih vi no gra da. Pri pre ma ju se

me sta za sad nju oži lje nih ka le mo-va. Staj njak se uto va ra, pre vo zi i is-to va ra ore za na lo za. Vr ši se po prav-ka na slo na. Či ste se ka na li i ure đu ju pu te vi. Ski da ju se re zni ce. Kon tro li-šu se tra po vi ako je sad ni ma te ri jal bla go vre me no na ba vljen.

U ba šti i dvo ri štu: Ka ko ru že zi mu ju?

Hlad ni zim ski da ni su naj po god-ni je vre me da se u vr tu pre ba ce go-mi le kom po sta i da se đu bri staj nja-kom i mi ne ral nim đu bri vi ma.

Ru že tre ba re dov no kon tro li sa ti da li su za šti će ne od zi me i da li su u do brom sta nju.

Ako je sneg na pa dao u ve li kim ko li či na ma, če ti na re i osta lo ukra-sno gr mlje i ma nja sta bla tre ba otre sa njem oslo bo di ti sne žnog te-re ta.

Let nje bi lje (pe lar go ni je, fuk si je i vi se će kar fi o le), ko je je spre mlje-no u po dru mu, po vre me no za li va ti. Ta ko đe, za li va ti po vre me no ukra sno bi lje u ma lim bu ra di ma (ole an der, mir tu, auku bu).

Po sla uvek imaPre ma po da ci ma me re nim u pro te klih 120 go di na, ja nu ar je u 62 od sto go di na bio naj hlad ni ji me sec. Sred nja me seč na tem pe ra tu ra va zdu ha je u ve ćem de lu Sr bi je u gra ni ca ma „ne ga tiv ne nu le“

Vre me za re zid bu

Kad zi ma steg ne

16 21. decembar 2012.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 10. do 14. decembra 2012. godine

Najva`nije iz protekle nedelje:

- Pad cene kukuruza- Pad cena na svetskim berzama

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

BUDIMPE[TA

P[ENICA KUKURUZ

250.33 EUR/t (futures mar 12)

239.76 EUR/t (futures mar 12)

EURONEXT PARIZ

P[ENICA KUKURUZ

255.75 EUR/t (futures jan 12)

244.00 EUR/t (futures jan 12)

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs INFO SLU@BA

021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.rsbranimir.alivojvodic@limagrain.rswww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

- Izostanak pšenice i soje iz trgovanja

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP DEC. 2012.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 310.20 $/t 305.93 $/t 296.01 $/t 291.97 $/t 291.38 $/t

Ku ku ruz 288.41 $/t 286.05 $/t 285.11 $/t 283.85 $/t 280.30 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no jan. 12 540.95 $/t 541.83 $/t 540.88 $/t 541.39 $/t 542.49 $/tSo ji na sač ma dec. 12 450.50 $/t 452.40 $/t 455.00 $/t 459.50 $/t 460.50 $/t

U svom mesečnom izveštaju USDA je povećao prognoze zaliha pšenice u odnosu na prethodni izveštaj za rod 2012./13. na osnovu veće proizvodnje u Kini, Kanadi i Australiji. Ipak, potrošnja će i dalje biti veća od proizvodnje, što vodi ka manjim zalihama u odnosu na prethodnu godinu. USDA je dodao da će veći izvoz iz Indije umanjiti pad zaliha. Rast izvoza Indije se javio kao posledica ukidanja zabrane izvoza koju je pre nekoliko godina uveo Nju Delhi u cilju održavanja domaće cene na niskom nivou. Pšenica je u poslednjih nedelju dana pojeftinila za 6,18%, a taj trend je pratio i kukuruz čiji je fjučers u Čikagu jeftiniji za 4,76%.

Fjučersi na robe iz soja kompleksa su imali stabilniji trend. Januarski fjučers na soju je pojeftinio za 0,99%, dok je decembarski fjučers na sojinu sačmu poskupeo za 0,55%.

Izveštaj USDA je uticao i na kretanje cena na evropskim berzama. U Parizu je pšenica pojeftinila za 4,48%, a kukuruz za 3,18%. U Budimpešti je cena pšenice ostala identična prošlonedeljnoj, dok je kukuruz pojeftinio za 2,01%.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

Vremenske prilike, u nedelji za nama, uti-cale su na smanjenje trgovinskih aktivnosti, a time i na promet na „Produktnoj berzi“. Pšenicom se uopšte nije trgovalo, dok su cene suncokretove sačme i soje u blagom padu. Sve oči tržišnih učesnika, bile su up-rte u tržište kukuruza, što zbog nedoumica

oko aflatoksičnosti istog, što zbog drastičnog pada njegove cene. Kako je tokom nedelje, nadležna državna inspekcija konačno razbila famu o opštoj zaraženosti domaćeg kukuruza, očekivalo se da će i njegova cena početi da se oporavlja. Međutim šteta je već naneta rani-jim dezinformacijama. Izvoza kukuruza nema i njegova cena na domaćem tržištu pala je, u odnosu na prethodnu nedelju za 0,80 din/kg.

Time je i indeksna vrednost PRODEX-a pala na svoj najniži nivo još od 20.07.2012.

20.07.2012. su cene pšenice, ječma i suncokretove sačme bile niže nego danas, ali je istovremeno cena kukuruza bila viša za preko 1,00 din/kg, a cena soje viša čak za 4,00 din/kg, u odnosu na aktuelne cene.

U odnosu na prošli petak, PRODEX beleži pad indeksne vrednosti za – 2,62 poena, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od 250,72 poena.

PRODEX

Zavejani putevi u prvoj polovini nedelje bitno su uticali na obim prometa roba preko „Produktne

berze“ u Novom Sadu. Vanredne vremenske okolnosti kao da su otvorile prostor i prodavcima i kupcima da razmisle o svojim trenutnim tržišnim pozicijama. Stiče se utisak da će se u narednom periodu ipak desiti izvesna cenovna pomeranja. Apsolutni izostanak u trgovanju pšenicom i sojom pre svega su motivisani sada već jasno izraženoj nameri prodavaca da povećaju cene ovim robama. Ukupan obim prometa na berzi protekle nedelje je iznosio 974 tona robe, čija je ukupna vrednost iznosila 37.961.800,00 dinara. Količinski obim prometa za 38,54% je manji nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost manja od upoređujućeg podatka iz prethodne nedelje za 26,21%.

Uznemirenost svih tržišnih aktera na tržištu kukuruza usled već poznatih okolnosti, posle kratkotrajne tržišne pa-sivnosti za svoju direktnu posledicu ima-lo je očigledan pad cena. Kukuruz se na novosadskoj berzi protekle nedelje pro-davao po ceni od 24,84 din/kg (23,00 bez PDV), što je pad u odnosu na pre-thodnu nedelju od čak 3,26%. Koliko je pad ove robe na našem tržištu očigledan, dovoljno je podsetiti se da je cena pre

tri meseca iznosila 27,00 din/kg bez PDV, pre dva meseca ona je iznosila oko 26,00 din/kg, a pre mesec dana 25,00 din/kg. Od početka berbe i cene od 27,00 din/kg, pa do današnjih 23,00 din/kg to je pad od čak 15%. Referentna svetska tržišta nemaju takav cenovni trend. Ta činjenica, kao i već sada mnogo jasnija slika o zdravstvenoj ispravnosti kuku-ruza, nam ukazuju da je trenutna aktu-elna cena ipak minimum ispod koje ne bi trebalo očekivati dalji pad cene. Napro-tiv.

Tržište pšenice se privremeno pri-mirilo. Trgovanja u protekloj nedelji nije bilo. Pšenice ima na tržištu, ali se nudi po nešto većoj ceni i kupci još nisu spremni da odgovore na nove ponude prodavaca. Sledeća nedelja će dati mnoge odgovore na ovom tržištu.

Simbolična trgovanja robama iz soja kompleksa donela su nam neznatna cenovna pomeranja na niže. Sojinom sačmom 44% proteina trgovalo se po prosečnoj ceni od 60,74 din/kg bez PDV.

Cena suncokretove sačme sa 33% proteina se kretala u rasponu od 27,80 din/kg bez PDV, pa do 28,50 din/kg. Prosečna cena trgovanja je iznosila 28,15 din/kg bez PDV i za neznatnih 0,54% je viša od prosečne cene trgovanja u pre-thodnoj nedelji.

RO BA PO NU ĐE NA KO-LI ČI NA (t)

CE NA PO NU DE DIN/KG SA

PDV-OM

ZA KLJU ČE NA KO LI-ČI NA (t)

ZA KLJU ČE NA CE NA DIN/KG SA PDV-OM

Ku ku ruz, rod 2012. 975 24,84-25,49 775 24,84

Sojina sačma, 44% proteina 25 72,60 25 72,60

Sojina sačma, 44% proteina(odloženo plaćanje) 24 73,20 24 73,20

Suncokretova sačma, 33% proteina 25 33,36 25 33,36

Suncokretova sačma, 33% proteina (odloženo plaćanje) 25 34,20 25 34,20

Beli pasulj 25 250 25 250

Pirinač 75 96,00 75 96,00

Pše ni ca, rod 2012. 2.000 29,59 - -

Repin rezanac, uvrećen 1.000 31,92 - -

STIPS - VOJVODINA

VO]E OD 10.12. DO 17.12. 2012.

POVR]E OD 10.12. DO 17.12. 2012.

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

Datum prikupljanja podataka: 10.12 - 17.12. 2012. god.

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

Datum prikupljanja podataka: 10.12. - 17.12. 2012. god.

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

21. decembar 2012.

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

CENE @IVE STOKE - 10.12 - 17.12. 2012. god.

Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Lucerka (seno u balama)

bala 12-25 kg Domaće kg 27 28 27 bez

promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Sojina sačma (44% proteina)

džak 33 kg Domaće kg 110 120 120 bez

promenevrlo

slaba

2Suncokretova sačma (33%

proteina)

džak 33 kg Domaće kg 60 70 70 bez

promenevrlo

slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50 kg Domaće kg 28 30 30 bez promene prosečna

2Lucerka (seno u balama)

džak 12-25 kg Domaće kg 27 33 27 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50 kg Domaće kg 30 32 32 bez promene prosečna

4 Stočni ječam džak 50 kg Domaće kg 32 35 35 bez promene slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 23.7 24.5 23.7 bez promene prosečna

2

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

rinfuz Domaće kg 23.7 25.1 23.7 bez promene prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 26.4 27.2 26.4 bez promene prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Junad >480 kg sve rase 200 235 230 rast vrlo slaba

2 Krmače za klanje >130 kg sve rase 144 148 148 - vrlo slaba

3 Prasad 16-25 kg sve rase 180 185 180 - slaba

4 Tovljenici 80-120 kg sve rase 170 185 180 pad prosečna

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 150 160 160 bez promene prosečna

2 Banana (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 110 120 120 bez promene prosečna

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 140 150 140 pad dobra

4 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 80 100 100 rast prosečna

5 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 80 100 80 bez promene prosečna

6 Jabuka (ostale) Domaće kg 80 100 80 bez promene prosečna

7 Kivi (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 140 150 140 bez promene prosečna

8 Kruška (ostale) Uvoz (uvoz) kg 160 180 180 rast slaba

9 Lešnik (očišćen) Domaće kg 800 1.000 800 bez promene prosečna

10 Limun (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 130 140 130 bez promene prosečna

11 Nar (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 140 150 150 bez promene prosečna

12 Orah (očišćen) Domaće kg 700 800 800 rast prosečna

13 Pomorandža (sve sorte) Uvoz (Španija) kg 80 100 100 - prosečna

14 Smokva (suva) Uvoz (uvoz) kg 400 500 500 - prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Brokola (sve sorte) Domaće kg 100 120 120 bez promene prosečna

2 Celer (sve sorte) Domaće kg 150 200 180 rast prosečna

3 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 60 80 70 rast prosečna

4 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 100 120 120 rast prosečna

5 Krastavac (salatar) Uvoz (Makedonija) kg 130 150 150 rast prosečna

6 Krompir (beli) Domaće kg 60 70 60 pad dobra

7 Krompir (crveni) Domaće kg 50 60 50 pad dobra

8 Kupus (sve sorte) Domaće kg 30 40 40 rast prosečna

9 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 350 400 400 bez promene prosečna

10 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

11 Paprika (ljuta) Uvoz (Makedonija) kg 500 550 500 rast slaba

12 Paprika (šilja) Domaće kg 130 150 150 - slaba

13 Paradajz (chery) Uvoz (Italija) kg 350 400 400 bez promene slaba

14 Paradajz (sve sorte) Uvoz (Makedonija) kg 100 120 120 bez promene slaba

15 Pasulj (beli tetovac) Domaće kg 350 400 400 bez promene prosečna

16 Pasulj (beli) Domaće kg 350 400 350 bez promene dobra

17 Pasulj (šareni) Domaće kg 350 400 350 bez promene prosečna

18 Patlidžan (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 230 250 250 bez promene prosečna

19 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene prosečna

20 Peršun (korenaš) Domaće kg 150 180 150 bez promene prosečna

21 Peršun (lišćar) Domaće veza 15 20 20 bez promene prosečna

22 Pečurke (šampinjoni) Domaće kg 180 200 200 bez promene prosečna

23 Praziluk (sve sorte) Domaće kg 80 100 100 rast prosečna

24 Ren (sve sorte) Domaće kg 350 400 400 bez promene slaba

25 Rotkva (sve sorte) Domaće kg 60 80 60 bez promene prosečna

26 Rotkvica (sve sorte) Domaće veza 50 50 50 - vrlo slaba

27 Spanać (sve sorte) Domaće kg 150 200 200 rast slaba

28 Tikvice (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 180 200 180 bez promene slaba

29 Zelen (sve sorte) Domaće veza 50 60 60 rast prosečna

30 Zelena salata (sve sorte) Domaće komad 40 50 50 bez promene prosečna

31 Šargarepa (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 bez promene prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Prasad 16-25 kg sve rase kg 250 280 250 bez promene vrlo slaba

2 Tovljenici >120 kg sve rase kg 200 200 200 - vrlo slaba

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

Me njam IMT 558 sa hi dro vo la nom • za IMT 533 ili 539 i pro da jem be rač Zmaj 213. Tel: 022/752-975, 062/8776-497

Pro da jem kom bajn Zmaj 141 Tel: • 063/70-84-914

Pro da jem Kla sov adap ter za ku-• ku ruz 4 re da, ga ra ži ran, Vo ganj. Tel: 064/2563689

Pro da jem trak tor IMT 539 u od-• lič nom sta nju, star 6 go di na. Tel: 063/1738-646

Pro da jem IMT 539 u od lič nom sta nju • i ba li ra nu de te li nu. Tel: 063/469-016

Pro da jem trak tor IMT 560, go di na • pro iz vod nje 1984. re gi stro van, 4.000 evra. Tel: 022/442-500Pro da jem trak tor Ze tor kri stal 80-11, mo gu ća za me na. Tel: 022/661-132 i 063/802-4634

Pro da jem kom bajn za va đe nje krom-• pi ra i uto va ri vač za ba le. Tel: 064/102-98-93

Pro da jem trak tor Fer gu son 539, go-• di na pro iz vod nje 2004, re gi stro van. Tel: 060/687-26-80

Pro da jem trak tor IMT 533, plug IMT • jed no bra zni, plug dvo bra zni IMT 756, plug dvo bra zni na po me ra nje, dr lja ča 4 kri la, špar tač IMT dvo red ni, špe di ter 2,5 to ne. Tel: 064/3159-118

Pro da jem trak tor IMT 577 pr va se ri ja • no ve li ma ri je u do brom sta nju, ra si pač SIP sa lu lom i se ja li cu za ku ku ruz Be ker. Tel: 060/6703-660

Pro da jem trak tor Ra ko vi cu 60 u • so lid nom sta nju. Tel: Tel: 022/737-283, 063/72-63-531

Pro da jem trak tor IMT 560, go di na • pro iz vod nje 1984 re gi stro van, 4.000 evra. Tel: 022/442-500

Pro da jem trak tor Ze tor kri stal 80-• 11, mo gu ća za me na. Tel: 022/661-132, 063/802-4634

Pro da jem mo to kul ti va tor IMT 506, • i ka zan za ra ki ju od 80-100li ta ra. Tel: 022/631-179

Pro da jem kom bajn za va đe nje krom-• pi ra i uto va ri vač za ba le. Tel: 064/102-98-93

Pro da jem plug IMT 757/2. Tel: • 060/70-12-582

Pro da jem trak tor IMT 577. Tel: • 060/6703-660

Pro da jem trak tor IMT 577 i ra si pač • SIP sa lu lom. Tel: 060/67-03-660

Pro da jem trak tor IMT 539 u od-• lič nom sta nju i ba li ra nu de te li nu. Tel: 063/469-016

Pro da jem trak tor Ra ko vi ca 65 i IMT • 5106, Ku zmin. Tel: 064/3696-145

Pro da jem kom bajn Zmaj 141. Tel: • 065/466-13-87

Pro da jem trak tor IMT 577, sta ri tip. • Ru ma. Tel: 065/52-00-961

Pro da jem trak tor Be lo rus 820, 2003. • go di šte. Ce na 4.300 evra, hit no. Tel: 062/820-61-32

Pro da jem trak tor IMT 558, pr vi vla-• snik, ce na po do go vo ru. Tel: 061/80-81-338

Pro da jem trak tor IMT 539, od lič no • sta nje. Tel: 063/46-90-16

Pro da jem trak tor TE40 i plug ili me-• njam za fer gu so na. Tel: 065/542-46-86

Na pro da ju trak tor Ur sus C-335 u • od lič nom sta nju. Tel: 069/774-858

Pro da jem kom bajn Zmaj 141, he-• de re za ži to i sun co kret, kor pu za ži to i ku ku ruz i jed na ko li ca u od lič nom sta-nju. Tel: 064/4041-186

Pro da jem trak tor Fer gu son 533 • i pro du že nu pri ko li cu Du bra va. Tel: 064/911-88-51

Pro da jem trak tor 577 sa pred njom • vu čom u od lič nom sta nju. Tel: 069/167-19-80

Pro da jem trak tor Rus 52 sa uto var-• nim vi la ma za staj njak, ta nji ra ču sa 24 di ska i ku pu jem tro bra zni plug. Tel: 022/731-262, 064/04-23-538

Pro da jem trak tor Ze tor 4911, pri ko-• li cu za mo to kul ti va tor, ni za li cu za du van i ku pu jem be rač Zmaj 221. Tel: 064/36-85-247

Pro da jem trak tor Ze tor 6711, trak tor • Vla di mi rac i ka mion Mer ce des 1213. Za ka mion mo že za me na. Tel: 065/9715-931

Pro da jem trak tor MTZ-52 sa mo-• to rom 105 KS, trak tor Vol vo 160 KS i ku pu jem ras tu ri vač za ve štak od 800 kg no še ni. Tel: 062/461-934

Pro da jem IMT 577 no vi tip, ro ta ci o nu • ko sa či cu sip 165, plug 757 dve bra zde i 756 tri bra zde. Tel: 065/2195-605

Pro da jem trak tor Fer gu son 533, špe-• di ter 2,5 t, špar tač 4 re da olt, tro kril nu dr lja ču i be rač Zmaj jed no red ni. Tel: 022/476-680, 064/1224-665

Pro da jem trak tor IMT 542 i jed no-• bra zni plug. Tel: 064/3453-121

Pro da jem kom bajn Zmaj 142 sa 3 • adap te ra i kom bajn John De e re 950 sa 2 adap te ra (ži to i ku ku ruz). Tel: 064/1765-373

Pro da jem trak tor Be lo rus T 40 bez • pred nje vu če u od lič nom sta nju. Tel: 064/5752-899

Pro da jem trak tor IMT 539. Tel: • 064/9126-554

Pro da jem trak tor Rus 892 u eks tra • sta nju! Tel: 062/8684-024

Pro da jem kom bajn Zmaj 142 (1988. • god.) sa žit nim i ku ku ru znim he de rom u od lič nom sta nju. Ce na: 12.500 evra. Tel: 022/668-298, 062/668-298

Pro da jem trak tor Tor pe do, 1988. • go di šte, ge ne ral no re mon to van, od lič no sta nje. Tel: 022/736-192

Pro da jem trak tor Fer gu son 533, • 1977. go di šte. La ća rak. Tel: 064/408-67-52

Pro da jem trak tor Fer gu son 539 i • pri ko li cu no si vo sti 5 to na. Ni kin ci. Tel: 022/443-335

Pro da jem trak tor IMT 560, no vi tip. • Tel: 064/40-62-990

Pro da jem trak tor IMT 558, pr ska li cu, • jed no bra zni i dvo bra zni plug, dr lja ču, ta nji ra ču, jed no red ni i dvo red ni be rač, ta rup, 3 le va to ra, se tvo spre mač i špar-tač. Ru ma. Tel: 022/470-993, 063/526-008

Pro da jem trak tor IMT 577 1982. go-• di šte, IMT 577 1987. go di šte i Mas sey

OPRE MA

Ku pu jem pre su tvr de ba le. Tel: • 066/400-927

Pro da jem ku ku ru znu kor pu za ak si-• jal ni kom bajn Ca se In ter na ci o nal, po-volj no. Tel: 061/2003-217

Pro da jem pri ko li cu Du bra va 3 t i • ku pu jem trak tor sku gu mu 15.5.38 Tel: 022/715-406

Pro da jem se ja či cu za ku ku ruz i se-• ja či cu za ži to, uvoz iz Austri je. Tel: 063-8259-342

Pro da jem plug Olt orač 2 14c. Tel: • 060/5001-605

Pro da jem ra tar sku pr ska li cu 400 li ta-• ra. Tel: 064/168-46-52

Pro da jem če ki ćar, pum pu Ba u er, pri-• ko li cu 5 to na, auto pri ko li cu i ro to dr lja-ču Lej li. Tel: 063/888-13-31

Pro da jem apa rat za va re nje, bu ši li-• cu i go ri o nik za peć CG. Tel: 630-544 i 064/20-155-21

Pro da jem ma ši nu za dr vo fre zu. Tel: • 022/472-061

Pro da jem pre kru pač, kru njač i kom-• plet pri i bor za kla nje. Tel: 022/627-602

Pro da jem ora ni ju 120 l, ko ri to za šu-• re nje, fu ru nu i kan tu emaj li ra nu za mast od 25 kg. Tel: 022/630-544 i 064/20-155-21

Pro da jem ate sti ra nu pri ko li cu 370 kg • no si vo sti, ce na 120 evra. Tel: 063/748-78-23 i 062/52-03-30

Pro da jem be rač Šem pe ter 3500. Tel: • 063/728-5803

Ku pu jem tro bra zni plug Le o pard ili • IMT. Tel: 063/1094-759

Pro da jem tro bra zni plug IMT 757 sa • toč kom. Tel: 065/8353-679

Pro da jem plug IMT 756 i 755. Tel: • 069/717-615

Pro da jem ku ku ru zni adap ter Zmaj sa • ta ru pom. Tel: 060/0258-141

Pro da jem pri ko li cu Du bra va 3t i kru-• njač odžač ki. Tel: 022/715-406

Ku pu jem se tvo spre mač 2,1 m. Tel: • 022/670-267

Pro da jem ra tar sku pr ska li cu ka pa ci-• te ta 400 li ta ra. Tel: 064/168-46-52

Pro da jem se ja li cu pne u ma tik za ku-• ku ruz. Tel: 064/079-72-82

Pro da jem be rač Šem pe ter 3500. Tel: • 063/728-58-03Pro da jem ate sti ra nu pri ko li cu 370 kg no si vo sti, ce na 120 evra. Tel: 063/748-78-23, 062/52-03-30

Pro da jem pri ko li cu za sto ku i špe di-• ter no si vo sti 2,5 t, kom plet no sre đen. Tel: 022/2713-674

Pro da jem Class adap ter za ku ku-• ruz 4 re da, ga ra ži ran, Vo ganj. Tel: 064/2563-689

Pro da jem dve dr lja če, jed na je sa • valj ci ma, jed no bra zni IMT plug, pri ko li cu za sto ku, pri ko li cu no si vo sti 3 t, ma li i ve li ki špe di ter, dve no ve auto pri ko li ce i odžač ki kru njač. Tel: 063/870-30-14

Pro da jem vu če ni ato mi zer 1.000 • li ta ra, apa rat za auto ge no va re nje sa cre vi ma, ra tar sku pr ska li cu od 450 li-ta ra, mo to rin voć ne ra ki je od bre skve, nek ta ri ne, šlji ve, ja bu ke, pre su za vi no. Tel: 065/36-84-652

Pro da jem plug IMT 756 i 755. Tel: • 069/717-615

Pro da jem be rač Zmaj 222. Tel: • 060/500-16-05

Pro da jem pri ko li cu Du bra va no si vo-• sti 3 t i kru njač odžač ki. Tel: 022/715-406

Ku pu jem tro bra zni plug Le o pard ili • IMT. Tel: 063/1094-759

Ku pu jem se tvo spre mač 2,1 m. Tel: • 022/670-267

Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz pne u-• mat sku RAU, kom bi si stem, u od lič nom sta nju. Tel: 063/82-59-342

Pro da jem nov ra si pač za ve štač ko • đu bri vo. Tel: 022/743-745, 064/913-18-49

Pro da jem pri ko li cu Du bra va 3t. Tel: • 022/715-406

Pro da jem plug tri bra zde, 12 co li. • Tel: 022/681-424

Pro da jem ni ske kle ro ve plu go ve IMT • i se tvo spre mač 200cm slo ve nač ki. Tel: 022/743-487

Pro da jem tro bra zni plug IMT 757 16 • co li, do bro sta nje. Tel: 062/41-93-57

Pro da jem plug kri vi Le o pard, 2 boš • pum pe i 5 hi dro pum pi. Tel: 064/49-043-49

Pro da jem žit nu se ja li cu i dvo red ni • špar tač, sve is prav no. Tel: 064/422-56-92

Pro da jem dve dr lja če, jed na je sa • valj ci ma, jed no bra zni IMT plug, pri ko li ca za sto ku, pri ko li ca 3t, ma li i ve li ki špe-di ter, dve no ve auto pri ko li ce i odžač ki kru njač. Tel: 063/870-30-14

Pro da jem nov ra si pač za ve štač ko • đu bri vo. Ba čin ci. Tel: 022/743-745

Pro da jem ne is pra van kul ti va-• tor sa pri ko li com, fre zom i plu gom. Tel:022/673-553

Pro da jem kru njač na kor pe tro fa-• zni i ele va tor Li fam. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Ku pu jem tro bra zni plug Le o pard ili • IMT. Tel: 063/109-47-59

Pro da jem tro bra zni plug u su per sta-• nju. Tel: 069/774-858

Pro da jem ta nji ra ču 28 di sko va. Tel: • 064/6668-772

Ku pu jem tro bra zni plug IMT ili Le o-• pard. Tel: 063/1094-759

Pro da jem li ni ju za va đe nje še ćer ne • re pe. Tel: 062/8480-081

Pro da jem jed no bra zni plug , špar tač • i dr lja ču. Tel: 022/2680-081

Pro da jem Li fam pre su u ra du. Mo že • za me na za kra vu i te le. Tel: 060/5840-183

Pro da jem tro bra zni plug Eber hard u • su per sta nju. Tel: 069/774-858

Pro da jem IMT vu če nu ta nji ra ču • 3,2m 30 di sko va u od lič nom sta nju. Tel: 022/622-829

Pro da jem pre su Li fam, mo že za me-• na za ste o ne ju ni ce ili kra va sa te le tom. Tel: 060/5840-183

Pro da jem adap ter Zmaj 4 re da za • ku ku ruz. Tel: 5065-877

Pro da jem kru njač. Tel: 064/0816-• 123

Pro da jem tro bra zni plug. Tel: • 063/236-539

Pro da jem be rač Zmaj 224 u od lič-• nom sta nju. Tel: 064/37-65-267

Pro da jem jed no bra zni i dvo bra-• zni ol tov plug u oču va nom sta nju. Tel: 064/2184-308

Pro da jem IMT se ja li cu 23 re da, pri-• ko li ce Teh no stroj od 4 i 5 to na ki pe ri ce, ta nji ra ču sa 24 di ska, dr lja ču, no vu ne ko-ri šte nu stoč nu pri ko li cu, ta rup dvo red ni odžač ki, kru njač bub njar ka pa ci te ta 3 to ne na sat, jed no red ni be rač Zmaj 214 i plu go ve 755,756,757. Ma čvan ska Mi tro vi-ca. Tel: 022/651-043, 060/651-04-33

Pro da jem kru njač. Tel: 064/08-16-123•

Pro da jem dvo bra zni plug Le o pard, • le va tor za ku ku ru ze i trak tor sku kor pu. Šid. Tel: 022/711-383

Pro da jem ši ro ke toč ko ve za trak tor • IMT 577. Tel: 022/668-365

Pro da jem be rač Zmaj 223 u is prav-• nom sta nju. Go lu bin ci. Tel: 022/381-849, 063/72-36-693

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

Pro da jem ku ću u Be še no vu, ce na po • do go vo ru. Tel: 069/8650-844

Pro da jem 2 ju tra ze mlje u aren du u • Va ši ci bli zu se la. Tel: 061/6193-552

Pro da jem ku ću sa lo ka lom u cen-• tru va ši ce. Ce na po do go vo ru. Tel: 022/711-952

Pro da jem ku ću na pla cu od 34 ara • sa ba štom u Mar tin ci ma, Že le znič ka 74. Tel: 063/888-10-23

Pro da jem ku ću u Be o či nu na se lje • Šlji vik. Tel: 021/454-357 063/108-19-06

Pro da jem ku ću u Be ški na 7 ari pla ca • vla snik. Tel: 064/287-18-98

Pro da jem dva ju tra ze mlje u La ćar-• ku po tez Li va de. Ce na 15000 evra. Tel: 064/135-96-06

Pro da jem plac vi kend zo na Ja zak-• Vrd nik. Tel: 022/473-024 i 064/494-42-46

Pro da jem 2 ju tra po ljo pri vred nog • ze mlji šta, po tez je ze ro Srem ska Mi tro vi-ca, zva ti po sle 16 ča so va. Tel: 062/800-66-97

Pro da jem dve ku će na jed nom pla-• cu, Sta ri šor 6, ce na 128.000 evra. Tel: 022/628-479

Iz da jem na me šte nu ku ću u uli ci Fru-• ško gor ska. Tel: 064/063-2416

Ku pu jem ma nju ku ću u fru ško gor-• skom se lu. Tel: 625-414

Pro da jem ju tro ze mlje kod Vo do vo da • u Srem skoj Mi tro vi ci. Zva ti po sle 15:30 ča so va. Tel: 060/673-7030

Pro da jem ku ću u cen tru Čal me sa • pra te ćim objek ti ma i ve li kom ba štom. Tel: 064/4615-799

Pro da jem ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci, • po volj no.Tel: 022/473-201, 064/0726-149

Pro da jem sa laš. Tel: 022/613-977•

Pro da jem stan 67m• 2 u Or lu ili me-njam za stan u No vom Sa du. Tel: 063/748-78-23

Pro da jem stan 43m• 2 u na se lju Ka blar No vi Ba nov ci. Tel: 064/11-07-454

Pro da jem stan 45m• 2 u na se lju Ma ti ja Hu đi, pre ko pu ta ob da ni šta, vi so ko pri-ze mlje. Tel: 064/256-256-8

Pro da jem ma nji dvo so ban stan u • Še ćer so ka ku ce na 15.000 evra. Tel: 063/168-06-53

Iz da jem jed no so ban na me šten stan • u stro gom cen tru No vog Sa da. Tel: 065/696-6763

Ku pu jem jed no so ban stan. Tel: • 069/626-985

Pro da jem stan 40m• 2 u na se lju Ma ti je Hu đi. Tel. 022/617-317, 022/614-799 i 063/814-49-31

BESPLATNI MALI OGLASI

MAL I OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

18 21. decembar 2012.

"GEOPLAN-SREM" D.O.O. ZA GEODEZIJU I I@EWERING

Kancelarija: Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I br. 5Tel/faks: 022/626-566, 614-706

E-mail: geoplan_srem@ptt.yu www.geodezija.com/GeoplanSm.html

• SNIMAWE I IZRADA KATASTARSKO-TOPOGRAFSKIH PLANOVA• SNIMAWE I IZRADA SITUACIONIH PLANOVA ZA PROJEKTOVAWE• SNIMAWE OBJEKATA• SNIMAWE SVIH VRSTA INSTALACIJA• SUDSKA VE[TA^EWA IZ OBLASTI GEODEZIJE• DEOBA PARCELA• OSTALI POSLOVI U IN@EWERSKOJ I PRIMEWENOJ GEODEZIJI

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 615-200

Iz da jem re sto ran na Le ki nom sa la šu. • Tel: 063/1548-181

Pro da jem 2 ju tra ze mlje u in du strij-• skoj zo ni u Srem skoj Mi tro vi ci pre ko pu ta Ma tro za. Tel: 064/4602-507

Pro da jem ku ću u Ada šev ci ma na • pla cu od 20 ari sa dve stam be ne je-din ce i svim pra te ćim objek ti ma. Tel: 063/1075-913

Pro da jem ku ću u Gi bar cu u Sa ve Šu-• ma no vi ća 6. No vi ja grad nja sa pra te ćim objek ti ma. Tel: 061/2838-252

Pro da jem ku ću sa svim pra te cim • objek ti ma u Ši du, uli ca 12. April 18. Tel: 060/4140-359

Po volj no pro da jem stan u Ši du na is-• to ku, 4.sprat, 67m2. Tel: 064/5681-294

Ku pu jem ku ću u Ši du ili oko li ni. Tel: • 063/7202-329

Pro da jem ku ću na pla cu od 34 ara • sa ba štom u Mar tin ci ma, Že le znič ka 74. Tel: 063/888-10-23

Pro da jem ku ću, stru ja, vo da i pet • ju ta ra ze mlje u Klje šte vi ci kod Bo su ta. Tel: 022/668-790

Iz da jem ili Pro da jem na me šte nu ku-• ću u La ćar ku uli ca 1. No vem bar 407 ili me njam za stan. Tel: 064/426-00-88

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

Pro da jem ba li ra nu de te li nu, ce na 30 • di na ra za ki lo gram. Tel: 064/2071-138

Pro da jem ve ću ko li či nu de te li ne i se-• na. Tel: 063/569-417.

Pro da jem 100 ba la de te li ne, Ber ka-• so vo. Tel: 022/ 718-174

Pro da jem Kor no vu ku ku ru znu pre-• kru pu. Tel: 063/567-420

Pro da jem ve ću ko li či nu de te li ne i se-• na. Tel: 063/569-417

Pro da jem Kor no vu ku ku ru znu pre-• kru pu. Tel: 063/567-420

Pro da jem 200 ba la de te li ne. Tel: • 066/40-36-56

Pro da jem pre pa rat za pre hra nu bi lja-• ka Mi ne ral-for te. Tel: 064/94-28-230

Pro da jem ko to ba nju, 25 m i no-• vu rum sku ci glu, 20.000 ko ma da. Tel: 062/44-65-15

Pro da jem kor no vu pre kru pu. Tel: • 063/567-420

Pro da jem ren u ko re nu, ce na je 150/• kg din na ve li ko. Tel: 015/292-514

Tra žim po sao kao trak to ri sta ili rad-• nik na ne koj far mi u bli zi ni Ru me. Tel: 062/ 40-55-39

Pro da jem ku ku ru za eks tra kva li te ta. • Tel: 022/660-171

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Tel: • 066/5154-165

Pro da jem sad ni ce ka le mlje nog rod-• nog be log du da i ža lo sni pa tulj ci, pa-da ju ći dud. Sre br na me da lja 2004. Tel: 022/584-494, 064/3220-576

Pro da jem bun de ve. Imam ta bu ri ce • be le (Do brin ci). Tel: 022/453-338

Pro da jem ku ku ruz rod 2011, 5 do 6 • to na. Tel: 022/743-444, 063/1051-926

Pro da jem 4,5 to ne okru nje nog ku-• ku ru za. Tel: 022/631-495, 066/403-677

Pro da jem 4 to ne so je u zr nu. Bo sut. • Tel: 022/687-388

Pro da jem 7 to na ku ku ru za. Tel: • 022/660-171

Ku pu jem de te li nu. In đi ja. Tel: • 022/553-168

Pro da jem 200-300 ba la sla me. Tel: • 060/0730-008

Pro da jem oko 700 ba la de te li ne. Tel: • 022/731-309

Pro da jem 700 ba la de te li ne. Tel: • 022/731-309

Pro da jem ci ster nu za pre mi ne 3.000 • li ta ra, ko ri šće na sa mo za vo du. Tel: 064/18-53-053

Pro da jem ve ću ko li či nu ku va nog pa-• ra daj za. Tel: 064/56-922-41

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Mar tin ci. • Tel: 022/668-265

Pro da jem so ju. Tel: 064/11-118-99•

USLU GE, PO SLO VI

Po uz dan čo vek odr ža vao bi vi ken di ce • na Fru škoj go ri. Tel: 064/514-7251

Di plo mi ra ni eko no mi sta da je ča so ve • ma te ma ti ke. Tel: 064/264-76-91

Ozbilj na že na ne go va la bi ne po-• kret ne sta ri je oso be i ču va la de cu. Tel:064/050-16-36

Da jem ča so ve en gle skog i ne mač kog • je zi ka za sve uz ra ste. Tel: 064/3144-666

Ozbilj na že na ču va la bi sta ri je oso-• be, de cu i po vre me no ra di la u ku ći. Tel: 064/17-090-76

Žen skoj oso bi hit no po tre ban bi lo • ko ji po sao. Tel: 061/173-94-52

Ozbilj na že na ne go va la bi ne po-• kret ne sta ri je oso be i ču va la de cu. Tel: 064/050-16-36

Ozbilj na že na ne go va la bih sta ri je • oso be. Tel: 062/1666-951

Fre zi ram ba šte i voć nja ke u Srem skoj • Mi tro vi ci i oko li ni i pro da jem 6 to na ku ku-ru za. Tel: 022/631-495, 066/403-677

Ozbi ljan mo mak 26 go di na, ima is ku-• stva sa trak to ri ma, ra dio bi kod po šte nih lju di u po ljo pri vred nom ga zdin stvu uz sme štaj. Tel: 063/8804-231

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

Pro da jem 5 man gu li ca od 100 do • 120 kg. Tel: 022/2680-055

Pro da jem sjag nje ne ov ce i ma ga-• ri cu. Mo že i za me na za IMT 357. Tel: 064/2188-266

Ku pu jem de be le kr ma če. Tel: • 022/433-211, 063/551-266

Pro da jem tri brav ca od 120 do 150 • kg. Tel: 022/711-896

Pro da jem su pra snu na zi mi cu i kr ma-• ču za kla nje. Tel: 022/743-744

Pro da jem pra si ce, Ber ka so vo. Tel: • 063/7092-925

Pro da jem mu šku i žen sku te lad od • 120 do 200 kg. Tel: 064/2562-273

Pro da jem tri brav ca od 120 do 150 • kg. Tel: 022/711-896

Pro da jem 15 pra si ca do 20 kg. Tel: • 062/1753-900

Pro da jem ja ganj ce i ši ljež. Tel: • 064/9162-224

Pro da jem do ma će pat ke, 30 kom. • Tel: 022/732-157

Pro da jem sjag nje ne ov ce i ma ga ri cu • u eks tra sta nju. Mo že i za me na za IMT 357. Tel: 064/2188-266

Pro da jem mla de pe tlo ve iz od go ja. • Tel: 022/614-125

Pro da jem pra si ce te ži ne 12 ki la 25 • ko ma da . Tel: 022/737-283, 063/72-63-531

Ku pu jem jed no dnev ne ja ganj ce. Tel: • 062/241-020

Pro da jem vi jet nam sku na zi mi cu sta-• ru 6 me se ci. Tel: 064/8648-336

Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. • Tel:022/ 670-267

Pro da jem in ku ba tor ka pa ci te ta 200 • ja ja i uzeo bih 20 ova ca na po la. Tel: 064/9917-263

Pro da jem sjag nje ne ov ce i ma ga ri cu • u eks tra sta nju. Mo že i za me na za IMT 357. Tel: 064/2188-266

Pro da jem uma ti če nu ju ni cu Si men-• tal ku vi so ko ste o nu, 9 me se ci . Tel: 060/440-22-99

Pro da jem mla de pe tlo ve iz od go ja. • Tel: 022/614-125

Pro da jem pra si ce te ži ne 12 ki-• la 25 ko ma da . Tel: 022/737-283, 063/72-63-531

Ku pu jem jed no dnev ne ja ganj ce. • Tel: 062/241-020

Pro da jem vi jet nam sku na zi mi cu • sta ru 6 me se ci. Tel: 064/8648-336

Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. • Tel:022/ 670-267

Pro da jem in ku ba tor ka pa ci te ta 200 • ja ja i uzeo bih 20 ova ca na po la. Tel: 064/9917-263

Pro da jem pra si ce. Tel: 022/477-• 090, 063/86-911-51

Ot ku plju jem kr ma če za kla nje na • te ri to ri ji Šid ske op šti ne. Tel: 064/26-88-571

Ku pu jem su pra snu na zi mi cu. Tel: • 064/59-92-373

ZA LIV NI SI STE MI

Pro da jem pum pu za na vod nja va nje • To mos. Man đe los. Tel: 022/681-664, 064/3311-638

Pro da jem za liv ni si stem za na-• vod nja va nje kom ple tan, plug obr tač dvo bra zni Cron i plug dvo bra zni le-sko vač ki, kru njač sip na kar dan. Tel: 064/4944-907

Pro da jem 10 alu mi ni jum skih ce vi za • na vod nja va nje sa ras pr ski va či ma. Tel: 022/688-133

Pro da jem 30 ce vi za na vod nja va-• nje, alu mi ni jum ske, slo ve nač ke pro iz-vod nje. Tel: 022/465-808

Pro da jem pum pu Mo ra va za za li-• va nje, ima 2 usi sna i 2 po ti sna cre va. Ve li ki Ra din ci. Tel: 022/660-016

Pro da jem ce vi za na vod nja va nje fi • 50, 9 ko ma da sa pr ska li ca ma i 3 pa ra kra je va ce vi fi 70. Tel: 060/5840-183

Pro da jem pum pu za za li va nje mar-• ke To mos, 2 kW. Tel: 022/640-286

Pro da jem pum pu To mos za na vod-• nja va nje i ce vi za si stem kap po kap. Tel: 022/715-095

Pro da jem 4 pla ste ni ka du ži ne • 40 m i vi si ne 8 m sa naj lo nom. Tel: 062/405-539

Pro da jem alu mi ni jum ske ce vi za • na vod nja va nje, fi 70, 60 ko ma da sa pr ska li ca ma i 9 ko ma da fi 50 sa pr ska-li ca ma. Tel: 064/4113-590

Pro da jem ti fon Fo res preč ni ka 90 • mm, 420 cm, 2003. go di šte, pum pa Ba u er. Tel: 022/445-375, 063/1188-219

Pro da jem Hon da MIO 10, pum-• pu ka pa ci te ta 1100 l/min, ben zin ska. Ce na 400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66-245

Pro da jem ce vi za na vod nja va nje • preč ni ka 70 i 90, kom ple tan si stem. Ra din ci. Tel: 022/660-249

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

Ku pu jem ra sad nik 8 x 50 m sa • du plom kon struk ci jom. Tel: 022/453-028

Sta kle nik 1100 m• 2 u ra du.Tel: 063/535-179

Pla ste ni ci alu kon struk ci ja 28x4,5 • m. Tel: 063/85-11-323

Pro da jem pla ste nik 12 x 4 m, 300 • evra. Tel: 013/839-300

PČE LAR STVO

Pro da jem šum ski med 350 din/kg. • Tel: 022/712-355

Pro da jem med ba gre mov, li pov, • po len i dru štva sa 10 ra mo va. Tel: 022/718-292 064/6522-453

Pro da jem 10 ko šni ca sa pče la ma. • Tel: 022/2710-130, 063/8574-180

Pro da jem 30 ko šni ca sa pče la ma. • Tel: 064/33-11-629

Pro da jem 30 dru šta va pče la. Tel: • 022/630-843, 064/66-11-629

Pro da jem 30 ko šni ca sa pče la ma. • Tel: 022/325-110, 063/81-61-031

Pro da jem pče le sa ko šni ca ma. Tel: • 022/714-575

Pro da jem LR ko šni ce no ve sa pče la-• ma ili me njam za ra zno. Tel: 063/574-211

Na pro da ju vr calj ka za med, 3 ra ma. • Ru ma. Tel: 022/421-373

Pče le na LR mo že i sa ko šni ca ma + 2 • kom DD ko šni ca. Tel: 064/32-50-165

KUĆ NI LJU BIM CI

Pro da jem ku či će ro tvaj le re sta re me-• sec da na, 60e. Tel: 060/7352-070

Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: • 060/010-19-71

Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: • 065/6573-857

Hit no po kla njam žen ku šar pla nin ca • sa pa pi ri ma, zbog od la ska u ino stran-stvo. Tel: 031/154-001

Pi ki ne ze ri sta ri pre ko dva me se ca. • Tel: 064/2159-053

Le si mu ško šte ne od ne go va no sta ro • osam me se ci. Tel: 063/234-219

Pro da jem ku či će pe ki ne ze ra, pa tu lja-• ste pin če ve, ne mač ke krat ko dla ke pti ča-re, lov ne te ri je re, vak ci ni sa ni i re vak ci ni-sa ni. Du blje. Tel: 062/188-00-24

Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča-• ra. Tel: 022/716-200

MO TOR NA VO ZI LA

Pro da jem Ci troen C4 Ele gan ce 2006. • go di šte, 1400 ku bi ka ili 90 KS. Me ta lik cr ne bo je, za ta mlje na sta kla, alu mi ni-jum ske fel ne, re gi stro van do ju na 2013. Tel: 022/742-714, 063/1737-787

Pro da jem BMW 316 ti 2001. go di šte • ku pe. Tel: 060/4400-346

Pro da jem Pe žo 206 HDI, 2,0 go di na • pro iz vod nje 2002, u bes pre kor nom sta-nju. Tel: 063/852-60-21

Pro da jem Fi at Sti lo 1.9 JTD go di na • pro iz vod nje 2002. Tel: 063/553-289

Pro da jem Gol fa 3 go di na pro iz vod nje • 1993. u od lič nom sta nju, ce na po do go-vo ru. Tel: 062/155-04-52

Pro da jem Re no Klio, mo gu ća za me-• na. Tel: 060/187-49-92

Pro da jem To jo tu Ca ri nu XL, ve o ma • po volj no mo že se vi de ti na adre si Ar se ni-ja Čar no je vi ća 21 u Srem skoj Mi tro vi ci

Pro da jem Ford Eskort 3 go di na pro iz-• vod nje 1980., re gi stro van do 10 me se ca 2013. Tel: 065/25-80-155

Pro da jem Ju go 45 go di na pro iz-• vod nje 1990., u od lič nom sta nju. Tel: 065/454-33-66

Pro da jem Fi at Po lio Ka ra van go di na • pro iz vod nje 2001. u od lo ič nom sta nju, ce na 1.800 evra. Tel: 064/889-47-06

Pro da jem Opel Su zu go di na pro-• iz vod nje 1988, ce na 350 evra. Tel: 060/673-13-90

RA ZNO

Pro da jem čo ko ve ili me njam za de te-• li nu. Tel: 066/403-677

Pro da jem fa za ne. Mo že kom pen za ci-• ja za ži to ili svi nje. Tel: 063/875-0875

Pro da jem đu bri vo od ko ka no si lja, • ce na po do go vo ru. Tel: 069/294-94-80

Pro da jem tro fa zni el. mo tor sna ge 5 • kw. Tel: 062/ 8776-497

Pro da jem ka zan za ra ki ju od 150 • li ta ra. Tel: 064/1734-144

Pro da jem mlin na ka men za pa len tu i • in te gral no. Tel: 063/8701-913

Pro da jem ma ši nu za ple te nje ži ce ili • me njam za dr va ili auto do 500 evra.Tel: 670-940

Pro da jem če ki ćar, pum pu Ba u er, pri-• ko li cu 5 to na, auto pri ko li cu i ro to dr lja-ču Lej li. Tel: 063/888-13-31

Pro da jem kom plet nu opre mu za • kla nje i Ba gat ma ši nu za ši ve nje. Tel: 064/4615-799

Pro da jem pre kru pač, kru njač i kom-• plet pri i bor za kla nje. Tel: 022/627-602

Pro da jem apa rat za va re nje, bu ši li cu • i go ri o nik za peć CG. Tel: 022/630-544 i 064/20-155-21

Pro da jem fu ru nu za to plje nje ma sti • Tel: 063/587-782

Pro da jem li po va dr va za ogrev sa • pre vo zom. Tel: 062/314-330

Pro da jem ka zan za ra ki ju od 160 • li ta ra. Tel: 064/1734-144

Pro da jem ka lo rič ni bri ket za lo že nje • pa ko van u džam bo vre će od 1.000 kg. Uvoz iz Austri je. Tel: 062/314-330

Pro da jem ka zan za pe če nje ra ki-• je od 300 li ta ra. Ce na po do vo ru. Tel: 021/769-020

Pro da jem dve du valj ke za ži ta-• ri ce ve ćeg i ma njeg ka pa ci te ta. Tel: 060/0670-145

Pro da jem si lo fre zu i na bi jač za si li-• ra nje zr na ku ku ru za. Tel: 060/0670-145

Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve za • vi no gra de, voć nja ke, ogra đi va nje. Tel: 062/314-330

Pro da jem 2 ko ma da ka ve za za ko-• ke no si lje sa svom opre mom. Irig. Tel: 022/462-644

Pro da jem sve vr ste uglja. Tel: • 062/314-330

Ku pu jem so ju u zr nu. Tel: 022/668-• 030

Pro da jem va gu 1.500 kg, stoč na. • Tel: 062/9620-326

Pro da jem 20 san du ka pče la, po volj-• no. Tel: 022/714-575

LIČ NI OGLA SI

Raz ve den (25) iz Ši da tra ži že nu sa • de te tom za brak. Tel: 065/4588-419

Pen zi o ner (57), stam be no obez be-• đen tra ži že nu od 45 do 55 god ra di dru že nja i bra ka. Tel: 062/630-881

Mu ška rac (50) že li upo zna-• ti že nu istih go di na bez oba ve za. Tel: 065/6653-301

Raz ve den, ozbi ljan mu ška rac 55 • go di na iz Ši da ze li upo zna ti skrom nu slo bod nu že nu sa pod ruč ja Ši da. Tel: 063/1048-111

Ozbilj na že na pen zi o ner ka 70-ih go-• di na tra ži si tu i ra nog pen zi o ne ra od 70-75 go di na ra di bra ka. Tel: 022/671-135

Raz ve den mu ška rac, 40 go di na, že-• leo bi da upo zna žen sku oso bu za ve zu. Tel: 061/1848-617

Tra žim slo bod nog mu škar ca od 55-• 60 go di na. Tel: 061/1500-575

Tra žim slo bod nu že nu. Imam 40 go-• di na, iz Ru me. Tel: 065/9641-969

Imam 55 go di na i tra žim že nu za • brak sta ro sti od 45 do 50 go di na za ži-vot na se lu. Po želj ne že ne bez de ce i de voj ke. Tel: 064/3240-685

Udo vac, za po slen, tra ži su pru gu • za ži vot na se lu od 42-48 go di na. Tel: 064/2594-550

Bo sa nac 35 go di na tra ži Sre mi cu ra di • bra ka (mo že i kod nje), oko li na Ši da. Tel: 064/3039-056

BESPLATNI MALI OGLASI

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

MARKETINGTel/fax: 022/610-496Mob: 064/1629-737E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

• Vaš poljoprivredni savetnik

• Novine koje Vas uvode

u savremeni agrobiznis

1921. decembar 2012.

Mali oglasi 064/1629-737

20 21. decembar 2012.