СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ У ЛЕСКОВЦУ

дипл.инж Душан Станковић

Универзитет у Нишу, Технолошки факултет у ЛесковцуБулевар ослобођења 124, 16000 Лесковац, Србија

E-mail:dusan.snf@gmail.com

Извод

Циљ овог рада је утврђивање нивоа привредне развијености на подручју града Лесковца,на основу економских показатеља,и идентификовању кључних питања и проблема развоја привреде уз дефинисање мера којим би се укупно стање у привреди града побољшало.Применом SWOT анализе указује се на снаге и могућности развоја града.Стање развоја Лесковца приказаће макроекономским агрегатима,пре свега друштвеним производом,,укупно оствареним приходом,индексом раста,затим кроз запосленост, продуктивност рада,односом броја основаних и броја угашених предузећа и радњи.На основу података о пословању предузећа и предузетничких радњи на подручју града Лесковца,односно њихових финансијских извештаја,приказују се значајни фактори привредног развоја изражени агрегатно на нивоу града.Анализа се врши у функцији одређивања нивоа развијености привреде.Поређењем са економским показатељима других градова или са просеком вредности тих показатеља на нивоу Р.Србије доказује се да Лесковац спада у слабије развијеније градове у Србији.Стање привреде указује на тенденцију континуираног и убрзаног пропадања,па је у том смислу неопходно дефинисати мере у функцији побољшања трентутног стања.Подстицање пољопривредне прерађивачке производње,у улагање у развој технологије,кроз подстицање иновативности и развој људских ресурса представљају прави пут политике привредног развоја Лесковца.

Kључне речи:Лесковац,привреда,развој,запосленост,продуктивност.

УВОД

Привредни развој је сложен економски ток, којим се неко подручје постепено ослобађа економске неразвијености и сиромаштва, достижући све више развојне нивое. Тај развој чине: привредни раст и промене у саставу привреде.Лесковац данас спада у сиромашне локалне самоуправе чему суштински доприноси укупно лоша привредна ситуација.Привреда је готово уништена лоше спроведеном приватизацијом и од некада развијеног центра индустије,нарочито индустрије текстила по чему је и био познат као „српски Манчестер“,Лесковац је сведен на ниво сиромаштва.Поставља се питање да ли може да се кроз постојеће тешкоће крене корацима привредног опоравка и да се крене путем развоја и изласка из кризе?Ако посматрамо град Лесковац као систем са ресурсима и потенцијалима које поседује и ако узмемо у обзир чињеницу да је овај град некада био развијен индустијски и привредни центар,јасно се може закључити да је тренутно стање развоја последица лошег управљања овим системом.Ако је Лесковац некада био развијен,а присутни су исти природни ресурси и потенцијали,зашто се онда привреда Лесковца поново не би развила на ниво који одговара могућностима?Са развојем знања,технолошким развојем и иновацијама, са природним и економским ресурсима које поседује Лесковац се може поново развити у снажан центар привреде. Потребно је дакле утврдити ниво развоја привреде Лесковца,како би се онда могла створити права слика стања,и на основу те слике креирати мере које треба спровести у функцији развоја привреде. Када желимо да представимо ниво развијености привреде неког подручја служимо се различитим,пре свега,економским показатељима.Дакле потребно је истаћи показатеље развоја привреде попут друштвеног производа, народног дохотка,структуре привреде ,укупно оствареног прихода, индекса раста,

1

запослености,продуктивности рада,инвестиција,извоза итд.Достигнути ниво развоја привреде Лесковца тешко је тачно изразити. На основу степена привредне развијености може се судити о томе докле је град Лесковац стигао у току развоја,али и какви су изгледи за даље економско напредовање. Привредни развој има за циљ што потпуније задовољавање потреба људи. Друштвени производ по глави становника уз друге економске показатеље који га прате показује какве су материјалне могућности за подмиривање потреба становника одређеног подручја,у овом случају подручја града Лесковца.

СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ У ЛЕСКОВЦУ

Привреда је основна друштвена делатност која обухвата производњу и расподелу производа. Привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају испуњење свих човекових потреба.У Лесковцу је најзаступљенија прерађивачка индустрија,производња хемијских производа,производња прехрамбених производа и текстилна индустрија..Мала предузећа чине 95% укупне привреде,средња 4 % и велика предузећа свега 1%.

1.АНАЛИЗА СТАЊА ПРИВРЕДЕ

Бруто друштвени производ (БДП) је показатељ који приказује укупну производњу роба и услуга на одређеном подручју.Према подацима из 2010 год.на подручју Лесковца вредност БДП-а по глави становника износи 265 000 динара,или 65% републичког просека који износи 410 000 дин.по глави становника.Ако овај резултат упоредимо са подручјем нпр. града Београда,где БДП по глави становника износи готово три пута више,односно 725 000 дин.по глави становника,јасно се види позиција привредне развијености Лесковца.Читаво подручје јужне и источне Србије има удео од свега 14,4% у укупном БДП-у Републике Србије,док подручје Београда има удео од 40%.То је доказ веома израженог диспаритета развоја. За пословну 2009. годину резултате пословања је исказало укупно 970 предузећа и задруга (925 малих, 39 средњих и 6 великих) са седиштем на територији града, што је за 6 предузећа мање него претходне године и која су упошљавала 9.280 радника, што је смањење броја запослених за 13,6% у односу на 2008. годину.У периоду од 1988.–2010. године дошло је до пада запослености у привреди града, за 26.717 радних места, од тога чак 18.000 у сектору индустрије. Oд чега се 10.147 односи на текстилну индустрију што представља чак 97,7% од некада постојећих радних места у тој грани индустрије, што је поражавајуће за град Лесковац који је у прошлости важио за центар текстилне индустрије у Србији и бившој СФРЈ. Привредна друштва у граду Лесковцу су у 2009. год., исказала укупне приходе у износу од 34.946.381.000 динара (номинални пад за 4,8%) и укупне расходе у износу од 35.639.960.000 динара (номинални пад за 4,8%). Као и предходних година и у 2009. укупни расходи (35.639.960.000 дин.) су већи од укупних прихода (34.946.381.000 дин.) за 2,0% што показује да целокупна привреда града Лесковца послује са губитком. Привредна друштва у граду Лесковцу су у 2009. години на укупном нивоу исказала негативан нето финансијски резултат у износу од 662.927.000 динара, што је за 16,3 % мање него у предходној години (негативан нето финансијски резултат у 2008. години износио је 791.785.000 динара).

2.ИНДЕКС РАСТА

На основу доступних података о резултатима пословања извлачи се закључак да је, у Републици Србији и у граду Лесковцу, дошло до номиналног повећања укупних прихода за период 2004.-2008. год. док је у 2009. год. дошло до пада укупних прихода, како у граду, тако и у Републици (индекс номиналног раста). Право стање показују индекси реалног раста (однос индекса номиналног раста и индекса раста цена на мало). Што се тиче Републике имамо реално повећање укупних прихода у периоду 2004.-2008. год. и реално смањење укупних прихода само у 2009. год. за разлику од града Лесковца где је реално повећање укупних прихода забележено само у 2004. и 2008. год. и реално смањење укупних прихода у 2005., 2006., 2007., 2008., и 2009. години.

2

Табела 1. Индекси укупних прихода у Републици Србији и граду Лесковцу за период 2004.- 2009. година 1

Година

Укупни приходи Србија Укупни приходи ЛесковацИндекс

номиналног раста

Индекс реалног раста

Индексноминалног

раста Индекс реалног

раста

2003 100,0 100,0 100,0 100,02004 126,5 114,9 115,7 105,12005 118,3 101,5 111,7 95,82006 132,4 117,5 109,5 97,22007 120,4 112,7 100,2 93,82008 117,3 105,7 122,8 110,72009 92,7 84,2 95,2 86,4

3.ЗАПОСЛЕНОСТ У ПРИВРЕДИ

Ако се посматра број запослених у периоду 2003.-2009. год. види се драстично смањење запослених на територији града Лесковца (50%) и смањење броја запослених на нивоу Републике (13,3%).

Табела 2. Број запослених у предузећимa граду Лесковцуу периоду 2003.-2009. години2

Година ЛесковацБрој запослених

2003 18.5722004 17.0522005 15.1932006 13.3992007 11.7022008 10.7402009 9.280

У граду Лесковцу број запослених у предузећима показује пад у 2009. години у односу на 2008. год. од 10.740 радника на 9.280 што износи 13,6% (1.460 радника). На основу ових података закључује се да је процентуални пад запослености на територији града Лесковца драстично већи у односу на процентуални пад запослености на нивоу Републике, што иде у прилог томе да је град Лесковац у веома тешкој ситуацији. Гледано по величини предузећа, сва предузећа бележе пад броја запослених, како на нивоу Републике тако и на нивоу града Лесковца.Претпоставља се је лоше спроведени процес приватизације директно утицао на губитак око 17.000 радних места у привреди.Уколико посматрамо само последњих десет година уочава се јасна тенденција да Лесковац годишње губи око 1300 радних места у привреди.

4.ПРОДУКТИВНОСТ РАДА

У периоду 2003.-2009. год., продуктивност рада запослених (однос остварених укупних прихода и броја радника) у привредним субјектима града Лесковца нижа је од продуктивности рада запослених на нивоу Републике Србије.

Tабела 3. Остварени приход по запосленом у Републици Србији и граду Лесковцу у

1 Управа за привреду града Лесковца (интерни документ)2 Податак Управе за привреду Града Лесковца из 2010

3

периоду 2003. - 2009.година3

у 000 дин.

ОписУк. приход по запосленом

Србија Лесковац% у односу на

просек Републике

2003 год. 1.965,50 1.135,79 57,792004 год. 2.633,29 1.430,80 54,342005 год. 3.224,46 1.793,12 55,612006 год. 4.330,23 2.226,60 51,422007.год. 5.135,84 2.554,50 49,742008 год. 5.971,18 3.418,81 57,262009.год. 5.880,75 3.765,77 64,04

Потребно је истаћи да је најнижи проценат укупног прихода по запосленом, у граду Лесковцу у односу на просек Републике, у 2007.год. и износи 49,74% док у 2008. и 2009.год. проценат укупног прихода по запосленом расте. Битно је нагласити да је повећање укупних прихода по запосленом u граду, последица смањења броја радника а не повећања укупних прихода и привредног раста. Напомињем да је нереални раст укупних прихода по запосленом израженији у граду Лесковцу где је у посматраном периоду дошло до огромног пада запослених (смањен број запослених лица за 50%, од 18.572 у 2003. год. на 9.280 у 2009. год.). У периоду 2006.- 2010. година на територији града Лесковца основано је укупно 3.390 предузетничких радњи док их је 2.784 одјављено. Највећа разлика међу основаним и одјављеним радњама, по годинама, је у 2009. и 2010. години када је број одјављених радњи већи од броја основаних.

Tабела 4. Број основаних и број одјављених радњи на територији града Лесковца за период 2006.- 2010. година 4

Уколико не дође до неких значајнијих промена, којима би се приватним предузетницима олакшало пословање (законска регулатива, пореске олакшице, повољни кредити и сл.) може се очекивати наставак негативне разлике по питању пријављених и одјављених радњи и у наредном периоду.

5.РАСПОРЕД ПРИВРЕДНИХ КАПАЦИТЕТА

На основу података и анализа дошло се до закључка да, аналогно ситуацији у Републици и град Лесковац, (са својих 144 насељених места) има велике диспаритете у развоју посматрано по насељеним местима. Подаци говоре да од укупног броја предузећа (976, на крају 2008. год.) на насељено место Лесковац отпада 74,49% (727 предузећа) док на сва остала насељена места отпада 25,51% (249 предузећа). Ако посматрамо учешће предузећа у насељеном месту Лесковац у структури укупног прихода, капитала, сталне имовине и запослености имамо следеће стање:

учешће у укупном приходу је 81,93% (остала насељена места 18,07%)- учешће у капиталу је 91,78% (остала насељена места 8,22%)- учешће у сталној имовини је 85,03% (остала насељена места 14,97%)

3 Профил Града,Лесковац 2010.4 Податак Управе за привреду Града Лесковца

4

ГодинаБрој

основаних радњи

Број одјављених

радњиРазлика

2006 808 435 3732007 872 622 2502008 766 666 1002009 552 641 -892010 392 419 -27

Укупно: 3.390 2.784 606

- учешће запослености је 82,06% (остала насељена места 17,94%)

6.SWOT АНАЛИЗА

SWOT анализа представља приказ и пресек свих развојних фактора који се односе на град Лесковац и који директно утичу на укупно стање и развој средине. У Анализи, обухваћени су укупно сви позитивни и негативни елементи на које можемо утицати.Елементи су дати генерално за град Лесковац и то као снаге и слабости који представљају унутрашње негативне и позитивне елементе и као шансе и претње који су спољашњи негативни и позитивни фактори који се могу предвидети, усаглашавати и којима се може прилагођавати.

7.МЕРЕ ПРИВРЕДНЕ ПОЛИТИКЕ У ЛЕСКОВЦУ

Привредна политика која се води у Лесковцу није довела до побољшања укупног стања већ напротив утиче да се оно значајно погорша.То доказују сви економски показатељи.Запосленост је на најнижем нивоу, предузетниство у кризи,Имамо слуцај да се годишње више предузећа и предузетницких радњи затвори него сто се отварају,што довољно говори о клими каква је створена,какви је услове за развој предузетниства.Покушава се да се мерама у виду државних субвенција подстакне запошљавање.У ту сврху 13,4 милиона евра додељено да би се приволеле две корпорације Јура и Фалке како би упослили негде око 1500 радника.Ова мера само краткорочно амортизује и делује анестетички на привредно пропадање коме се не назире крај,и више је у интересу поменутих компанија него што је у интересу привреде Лесковца.Такође додељено је око 2 милиона евра домаћим компанијама да упосле око 500 радника,чија је делатност усмерена на извоз смрзнутог воћа.Перспектива овакве привредне политике је да се јефтино продају пољопривредни производи и да са континуираним повећањем броја незапослених створи један капацитет јефтине радне снаге која би се понудила страним корпорацијама.То није перспектива развоја већ перспектива колоније.

8.ТЕНДЕНЦИЈЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ И МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА СПРОВЕСТИ У ФУНКЦИЈИ ЊЕНОГ ДАЉЕГ РАЗВОЈА И УНАПРЕЂЕЊА

Права перспектива развоја лежи у тежњи да се увећа БДП,а то може да се постигне кроз повећање вредности производње.Будућност развоја привреде Лесковца је у прерађивачкој пољопривредној производњи.Потребно је стимулисати да што више пољопривредних произвођача прерасте у прерађиваче.Узмимо на пример малопре поменута средства.Да је са њима формиран локални развојни фонд од 15 милиона евра,који би са по 15 000 евра кредитно стимулисао крупније пољопривредне произвођаче да прерасту у произвођаче,то би допринело да се отвори 1000 нових предузећа.Ова средства се не би поклањала,већ би се под повољним условима враћала (нпр.1%

5

годишње).Колико би то значајно било,говори и чињеница да тренутно у Лесковцу привредну делатност обавља свега 970 предузећа.Оваквом мером би се значајно повећала запосленост,средства би се вратила у фонд,који би могао да представља perpetum mobile лесковачке привреде.Сваке године би се отварала нова предузећа,континуирано би растао број запослених.Не би се извозили јефтини пољоприврени производи већ би се њихова вредност кроз прераду вишеструко увећала што би допринело да се значајно увећа друштвени производ.Посебно као приоритет мора да буде развој производње традиционалних прољопривредно-прехрамбених производа са заштићеним географским пореклом,са брендовима као снагама развоја Лесковца треба градити будућност и перспективу.Потребно је предузети следеће мере:укидање фирмарина за око 80% обвезника из категорије предузетника и МСП-а што ће бити ближе дефинисано одлуком о локалним комуналним таксама, отварање канцеларије за контакт са привредницима, одакле би се у најкраћем року решавали проблеми привреде,логистичка и свака друга подршка локалних власти (медијска, саветодавна,инфраструктурна),субвенционисање каматне стопе приликом увођења нових технологија, увођења нових стандарда, формирања кластера и удружења, куповина франшиза,кредитна подршка МСП у области производње и услуга преко депозитних и гаранцијских послова –улога подстицајних, посебних, развојних и гаранцијских фондова,спонзорисање посета сајмовима, посете бизнис зонама и научно-технолошким парковима,инфраструктурно опремање и понуда земљишта инвеститорима, који не желе већ постојеће капацитете, (бесплатно, у закуп и продаја ) у зависности од технологије коју примењују, броја радника које запошљавају и висине инвестиције.,децентрализација привреде,подстицање да се привреда једнако развија у руралним и урбаним подручјима,кроз стимулације пољопривредне делатности и прехрамбене прерађивачке производње.

ЗАКЉУЧАК

Економски показатељи недвосмислено указују на лоше стање у привреди Лесковца што га сврстава у сиромашније локалне самоуправе у Р.Србији.Ова чињеница темељи се на резултатима истраживања у виду јасно исказаних економских показатеља према чијим се исказаним и приказаним вредностима Лесковац налази испод просека развијености у републици.Дефинисање оваквог стања намеће реакцију у смислу мера које морају бити предузете како би се ово лоше стање побољшало.Решење би могло да буде у развоју прехрамбенене прерађивачке производње има основа да постане мотор развоја читавог овог краја уколико се створи прави амбијент који би био у функцији њеног подстицања.Дискусијом и анализом резултата намећу се закључак да се мора решити проблем негативних ефеката приватизације,да мора да се ради на привлачењу инвестиција, (brown and green investment),да се подстичу иновације и развој нових технологија као и развој људских ресурса .Само ће то отворити нову перспективу и допринети укупном развоју и бољој будућности Лесковца.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Народна банка Србије-Дирекција за бонитет и принудну наплату и бонитет одељење за регистре и бонитет,Индивидуални подаци из финансијских извештаја за 2008год,Београд 2009.2. Агенција за локални економски развој Лесковац,Профил града,Лесковац 2009год.3. Завод за статистику Републике Србије,Статистички годишњак,Београд 2010.год.4. www.stat.gov.rs5. www.gradleskovac.org 6. www.nbs.rs

6