SKRIPTA

Predmet: Strategija e-poslovanja

Beograd, 2012. godine

1

1. BEŢIČNO MOBILNO RAČUNARSTVO I MOBILNO

TRGOVANJE

Ciljevi učenja

1. Opisati moderne beţiĉne ureĊaje i medije beţiĉnog prenosa.

2. Opisati beţiĉne mreţe prema distanci koju pokrivaju.

3. Definisati mobilno raĉunarstvo i mobilno trgovanje.

4. Opisati glavne primene m-trgovanja.

5. Definisati sveprisutno raĉunarstvo i opisati dve tehnologije koje su temelj te

tehnologije.

6. Opisati ĉetiri glavne pretnje beţiĉnim mreţema.

UVODNI SLUČAJ

RFID pokazuje nepovezanost proizvoĎača i maloprodavaca

Poslovni problem

Gillette (www.pg.com/en_US/gillette/index.jhtml), koji je kupio Procter & Gamble

(P&G), ubedljivo vodi na trţištu ţileta. Gillette je bio svestan toga da su proizvoĊaĉi robe

široke potrošnje, kao i maloprodavci koje oni snabdevaju, još uvek u fazi uĉenja kako da

koriste elektronske kôdove proizvoda, odnosno informacije o proizvodu koje se ĉuvaju u

identifikatoru sa radijskom frekvencijom (RFID ĉipu). RFID tehnologija omogućava

proizvoĊaĉima da na proizvode prikaĉe kompjuterske ĉipove i antene i da pomoću radio-

signala prate kretanje proizvoda.

Zapravo, RFID se susreće sa dosta problema. RFID ĉitaĉi ĉesto bivaju slomljeni

nepaţnjom radnika u skladištima i nestruĉnim rukovanjem viljuškarima. Mnogi RFID

ĉipovi postanu neĉitljivi usled nestruĉnog pakovanja ili bivaju loše postavljeni na

proizvode. Metal, kao što je aluminijumska folija moţe da blokira RFID signale. Osim

toga, malo se podataka koje sakupe sistemi RFID efikasno koristi.

Kao rezultat svega toga, Gillette je poĉeo da praktikuje paţljiv i odmeren pristup

tehnologiji RFID kada je na trţište uvodio svoj novi brend Fusion brijaĉ sa pet seĉiva i

trimerom na poleĊini. Kompanija je koristila RFID da prati palete, kutije i displeje da bi

testirala da li prodavnice na vreme izlaţu proizvode kako piše u uputstvima, tj da li

izlaţu promotivne kartone kod registar kasa) kod svoja dva maloprodajna partnera. U taj

test je bilo ukljuĉeno samo 400 prodavnica i ĉetiri distributivna centra.

Gillette je i u prošlosti testirao RFID. Jedna od tih proba koja je pratila ispravno izlaganje

kompanijske linije proizvoda za ţene Venus, ukazala je na velike probleme. Više od

trideset procenata reklamnih kartona za Venus nisu na vreme bili izloţeni u

prodavnicama. Sliĉna proba sa elektriĉnim brijaĉima Braun CruZer takoĊe je pokazala

slabe rezultate.

U poslovanju maloprodaje stopa stvarno izloţenih promotivnih kartona nije bila

adekvatna. ProizvoĊaĉi su mogli da budu srećni ako bi 60 procenata njihovih

promotivnih kartona bilo izloţeno u radnjama u roku od tri dana od promocije novog

proizvoda. Prodaja obiĉno dostigne vrh u vreme trajanja promocija. Ukoliko promocija

ne bude uspešna, gubici u prodaji su naroĉito veliki.

2

U sluĉaju brenda Fusion promocija je morala da bude uspešna za kompaniju P&G

delimiĉno i zbog toga da bi se opravdao trošak od 57 milijardi dolara koje je kompanija

potrošila da preuzme Gillette. Da bi osigurala uspeh, kompanija P&G je planirala da

potroši 200 miliona dolara za uvoĊenje novog proizvoda na trţište. Marketinška

kampanja obuhvatala je dva oglasa na Super Bowl po ceni od šest miliona dolara i

reklamne stranice u svim poznatim ĉasopisima za muškarce, od Sports Illustraded do

Esquire. Kritiĉni deo uvoĊenja novog proizvoda bilo je to da proizvod bude dostupan u

radnjama i pozicioniran na vidnom mestu kada kampanja zapoĉne. Samo tokom prve

nedelje kampanje P&G je poslao 180.000 promotivnih displeja za proizvod Fusion u sve

prodavnice.

Rešenje IT

Rukovodstvo Gillette razmišljalo je o RFID ĉipovima dve godine pre nego što se

proizvod pojavio. Nakon što su proizvod već razvili, s obzirom na visoke uloge, odluĉili

su da primene RFID ĉipove pre procesa pakovanja. Gillette je spojio inţenjere RFID

tehnologije sa inţenjerima pakovanja da bi bili sigurni da pakovanje neće uticati na

funkciju sistema RFID. Birali su poseban tip aluminijumske folije za pakovanje koja neće

uticati na doslednost slanja i oĉitavanja signala sa RFID ĉipova.

Rezultati

Jedan od kljuĉnih ciljeva postavljanja RFID ĉipova na brend Fusion bio je da se poboljša

prodaja u 400 prodavnica koje su uĉestvovale u programu RFID. Još vaţnije je ono što je

P&G nauĉio od uvoĊenja tog brenda na trţište. Kompanija je primala podatke sa ĉipova

sa nekoliko mesta u lancu nabavke: kada proizvod napušta distributivni centar kompanije

P&G, kada stigne do distibutivnog centra maloprodavca, kada napusti distributivni centar

maloprodavca, kada uĊe u skladište prodavnice, kada uĊe na prodajno odeljenje

prodavnice i kada uĊe u sistem za uništavanje kutija u prodavnici.

Ĉim su podaci poĉeli da pristiţu u P&G, postala je oĉigledna neefikasnost u lancu

nabavke. Neke prodavnice su dobijale previše proizvoda dok druge uopšte nisu dobijale

proizvode. Neki promotivni kartoni nikada nisu ni stigli do prodajnog prostora u

prodavnici. Kao odgovor na to, predstavnici Gillettea su mogli da obaveste maloprodavce

i da preusmere otpremanje proizvoda obiĉno u roku od 24 sata. Skladištari su koristili

pokretne ureĊaje da otkriju prenos signala RFID da bi našli promotivne kartone brenda

Fusion koji su bili zatrpani drugim proizvodima u skladištu. Na kraju, P&G je slao svoje

zaposlene da obilaze prodavnice koji nisu bile u skladu sa predviĊenim rasporedom

pojavljivanja proizvoda na prodajnom mestu prodavnice da isprave taj problem.

Već trećeg dana od uvoĊenja novog proizvoda prodavnice koje su uĉestvovale u RFID

programu testirane su i pokazale su stopu uspešnosti od 92 procenta, što je premašilo sva

oĉekivanja. TakoĊe su postigle i znatno višu stopu prodaje, a P&G tvrdi da je profit od

prodaje znatno premašio troškove ugraĊivanja ĉipova. Sveukupna kampanja uvoĊenja

proizvoda takoĊe je bila vrlo uspešna. Za prve ĉetiri nedelje od kad se pojavio na trţištu,

Fusion je osvojio 55 procenata udela na trţištu ţileta. Prodaja je znatno opala nakon toga,

moţda zbog toga što kupci nisu kupovali uloške za ţilete onom brzinom koja je

predviĊena.

3

P&G priznaje da su se na nekim lokacijama pojavljivali problemi usled interferencije

radijskih signala, zato što su neki RFID ĉipovi bili iskljuĉeni ili su ih pregazili viljuškari.

Sve u svemu, podaci sa RFID ĉipova dobijeni uvoĊenjem brenda Fusion naglasili su

znaĉajnu nepovezanost proizvoĊaĉa i maloprodavaca.

U suštini, usklaĊenost za proizvoĊaĉa ne znaĉi isto ono što pod tim podrazumeva

maloprodavac. Neki maloprodavci dozvoljavaju menadţerima prodavnice da odluĉuju

koje proizvode će prodavati kojim kupcima. Takva politika stavlja proizvoĊaĉe u

nepovoljan poloţaj jer ne mogu da kontrolišu šta rade menadţeri prodavnica. TakoĊe

postoji pitanje kada i kako će se RFID ĉipovi primeniti u lancu nabavke. ProizvoĊaĉi ţele

da primene RFID ĉip na svaki proizvod, dok maloprodavci ţele da instaliraju fiziĉku

infrastrukturu za sistem RFID u svakoj radnji posebno.

P&G je stvorio raspored za oznaĉavanje na hiljade svojih proizvoda pod nazivom EPC

(Electronic Product Code) Advanced Strategy. Takva strategija svrstava P&G proizvode

u tri kategorije: napredni EPC, primenjivi EPC i neprimenjivi EPC. Fusion spada u

kategoriju „napredni EPC“ jer je proizvod veliki i moţe lako da mu se ugradi ĉip.

Proizvod Swiffer spada u „primenjivi EPC“, a P&G još uvek procenjuje da li je

rentabilno ĉipovati taj proizvod. U kategoriji „neprimenjivih EPC“ proizvoda nalaze se

artikli koji imaju malu vrednost ili artikle kojima je nemoguće ugraditi RFID ĉip jer su

suviše mali ili su upakovani u foliju.

Krajnji cilj kompanije P&G kao proizvoĊaĉa i Wal-Marta kao maloprodavca jeste

ĉipovanje svih njihovih proizvoda. Taj cilj mora da saĉeka dok cena RFID ĉipova i

infrastrukture koja je potrebna da ih oĉitava znaĉajno ne padne. U meĊuvremenu,

proizvoĊaĉi koji ţele da uvedu sistem RFIDmogu praktiĉno i rentabilnoda pratekoliko

maloprodavci aţurno postavljaju promotivne kartone sa njihovim proizvodima.

Šta smo naučili iz ovog slučaja?

Termin beţično koristi se da opiše telekomunikacije kod kojih se signal izmeĊu ureĊaja

koji komuniciraju – npr. raĉunari, elektronski rokovnici (PDA) ili mobilni telefoni –

prenosi putem elektromagnetnih talasa, a ne kroz neki oblik ţice ili kabla. Uvodni sluĉaj

je primer korišćenja beţiĉne tehnologije (RFID) koja je pruţila vredne informacije o

problemu koji postoji izmeĊu P&G i njegovih maloprodavaca. Problem koji ima P&G

imaju i mnoge druge kompanije u svom lancu nabavke (npr. Wal-Mart). Dalje, sluĉaj

pokazuje da je beţiĉna tehnologija u poĉetnom stadijumu i da ima neverovatan

potencijal, ali trenutno dosta košta.

U mnogim situacijama tradicionalno radno okruţenje koje zahteva od zaposlenih da

pristupe ţiĉnom raĉunaru moţe biti neefikasna. U tim situacijama rešenje bi bilo da se

napravi raĉunar dovoljno mali i lagan za nošenje, koji moţe da komunicira putem

beţiĉnih mreţa. Mogućnost komuniciranja sa bilo kojeg mesta i u bilo koje vreme

omogućava organizacijama strategijsku prednost jer povećava produktivnost i brzinu i

poboljšava usluge klijentima.

Beţiĉne tehnologije omogućavaju mobilno raĉunarstvo, mobilno trgovanje i sveprisutno

raĉunarstvo. Mobilno računarstvo odnosi se na beţiĉnu konekciju u realnom vremenu

izmeĊu mobilnog ureĊaja i drugih raĉunarskih okruţenja, kao što je internet ili intranet.

4

Mobilno trgovanje (takoĊe poznato kao m-trgovanje) odnosi se na transakcije e-

trgovanja koje se obavljaju u beţiĉnom okruţenju, naroĉito putem interneta.

Sveprisutno računarstvo (takoĊe poznato kao dominantno računarstvo) podrazumeva

da doslovno svaki ureĊaj ima izvesnu procesorsku snagu i vezu na internet, ţiĉnu ili

beţiĉnu.

Beţiĉne tehnologije i mobilno trgovanje ubrzano se šire, zamenjujući ili nadopunjavajući

ţiĉno raĉunarstvo. U nekim sluĉajevima beţiĉna tehnologija omogućava drţavama da ni

od ĉega izgrade komunikacionu strukturu. Na primer, u Indiji jedna nevladina

organizacija pruţa uslugu Wi-Fi iz autobusa. Autobusi koriste radio kratkog dometa koji

prikuplja elektronske poruke tri ili ĉetiri puta na dan sa raĉunara kojima je ugraĊen Wi-Fi

a koji se nalaze u kioscima. Kombinacija beţiĉne tehnologije i staromodne „autobuske

tehnologije“ omogućila je da komunikacije postanu dostupne ljudima koji ranije nisu

imali pristup internetu.

Beţiĉna infrastruktura na kojoj poĉiva mobilno raĉunarstvo moţe preoblikovati celu

oblast informacione tehnologije. Tehnologije, primene i ograniĉenja mobilnog

raĉunarstva i mobilnog trgovanja su glavna tema ovog poglavlja. Poglavlje poĉinjemo

opisivanjem beţiĉnih ureĊaja i medija beţiĉnog prenosa. Zatim, opisujemo beţiĉne

raĉunarske mreţe i beţiĉni pristup internetu. Osvrćemo se na mobilno raĉunarstvo i

mobilno trgovanje koje omogućavaju beţiĉne tehnologije. Na kraju, skrećemo paţnju na

sveprisutno raĉunarstvo i završavamo poglavlje razmatranjem beţiĉne bezbednosti.

Izvori: D. Briody, „Gillette’s Fusion Launch Makes a Good Business Case for RFID“,

CIO Insight, 11. avgust 2006; E. Schuman, „P&G’s End-to-End RFID Plan“, Baseline

Magazine, 28. juni 2006; M. O’Connor, „Gillette Fuses RFID with Product Launch“,

RFID Journal, 27. mart 2006; C. Sliwa, „Gillette Shaves Costs with RFID“, TechWorld,

5. januar 2005; www.pg.com/en_US/Gillette/index.jhtml (podaci od 27. aprila 2007).

Beţične tehnologije

Beţiĉne tehnologije obuhvataju beţiĉne ureĊaje (kao što su smart telefoni) imedije za

beţiĉni prenos (kao što su mikrotalasi, sateliti i klasiĉan radio). Te tehnologije u korenu

menjaju naĉin na koji današnje organizacije obavljaju poslovanje.

Beţični ureĎaji

danas smatramo da je korišćenje beţiĉnih ureĊaja pogodno i produktivno iz nekoliko

razloga. Kao prvo, oni omogućavaju da se vreme koje je ranije bilo izgubljeno

produktivno koristi (na primer, putovanje do posla javnim prevozom). Kao drugo, mogu

nositi beţiĉne ureĊaje svuda sa sobom, a mesto odakle se obavlja posao postaje

fleksibilno. Kao treće, beţiĉna tehnologija omogućava ljudima da rasporede radno vreme

u zavisnosti od liĉnih i profesionalnih obaveza.

Wireless aplicattion protocol – WAP je standard koji omogućava beţiĉnim ureĊajima

da pristupe informacijama i uslugama zasnovanim na vebu. UreĊaji koji podrţavaju WAP

protokol sadrţe u sebimikrobrauzere. Mikrobrauzeri su internet-brauzeri koji mogu da

5

rade u sklopu ograniĉenja male veliĉine ekrana beţiĉnih ureĊaja i sa realtivno malom

širinom propusnog opsegabeţiĉnih mreţa.. Kako beţiĉni ureĊaji imaju sve bolje

performanse, postaje trend da ti ureĊaji imaju sve funkcionalnije brauzere. Na primer,

ureĊaj iPhone kompanije Apple (www.apple.com/iphone)koristi brauzer Safari.

Beţiĉni ureĊaji su dovoljno mali da ih ljudi mogu svuda poneti sa sobom, imaju dovoljan

kapacitet obrade da obavljaju produktivne zadatke i mogu beţiĉno da komuniciraju sa

internetom i drugim ureĊajima. U prošlosti ti ureĊaji su spadali u zasebne kategorije, kao

što su na primer pejdţeri, ruĉni ureĊaji za ĉitanje e-pošte, elektronski rokovnici (PDA) i

mobilni telefoni. Danas, meĊutim, mnogi ureĊaji koji se uopšteno nazivaju smart telefoni

kombinuju funkcije svih tih ureĊaja.

Mogućnosti tih novih ureĊaja obuhvataju mobilnu telefoniju, Bluetooth, Wi-Fi, digitalnu

kameru, GPS sistem, organizator, telefonski imenik, digitron, pristup e-pošti i centru za

slanje kratkih poruka (SMS centar za slanje i primanje kratkih tekstualnih poruka

duţine do 160 karaktera), slanje instant poruka, slanje tekstualnih poruka, MP3 plejer,

video-plejer, pristup internetu uz pomoć brauzera sa svim funkcijama i QWERTY

tastaturu. Nemaju svi novi ureĊaji sve te mogućnosti, ali svi se kreću u tom pravcu.

Primeri novih ureĊaja su:

• BlackBerry 8800 (www.rim.com i www.blackberry8800.com)

• Treo 750 (www.palm.com),

• Motorola Q (www.motorola.com),

• Helio Ocean (www.helio.com)

• Apple iPhone (www.apple.com/iphone)

• Sony Mylo (www.sony.com/mylo)

Jedna mana smart telefona je to što mogu da se koristeza kopiranje i prosleĊivanje

poverljivih informacija. Na primer, direktori u Intelu nikako ne ţele da zaposleni slikaju

svoje kolege ako se u pozadini slike vidi nova tajna tehnologija. Naţalost, mnogi

menadţeri o tim ureĊajima razmišljaju kao o telefonima, a ne kao o digitalnim kamerama

koje mogu beţiĉno prenositi sadrţaj. Radi se na razvoju novih ureĊaja koji bi mogli da

otklone tu pretnju. Na primer, Iceberg Systems (www.iceberg-ip.com) razvio je

tehnologiju koja deaktivira funkciju digitalne kamere telefona sa kamerom ukoliko uĊe u

odreĊeno podruĉje. Neke kompanije, kao što je Samsung (www.samsung.com),

prepoznale su tu opasnost i zabranile unošenje svih takvih ureĊaja u poslovne objekte.

Mediji za beţični prenos

Beţiĉni mediji ili mediji za radio-prenosprenose signale putem vazduha ili svemira.

Osnovni tipovi beţiĉnih medija su mikrotalasi, sateliti, radio i infracrveni zraci. U tabeli

7.1. nabrojane su prednosti i nedostaci beţiĉnih medija.

Mikrotalasi

Sistemi prenosa mikrotalasima rašireno se koriste za opseţnu komunikaciju pomoću

optiĉke vidljivosti. Optiĉka vidljivost predstavlja zahtev da predajna i prijemna antena

budu meĊusobno vidljive. Ĉinjenica da susedne mikrotalasne antene moraju biti

6

meĊusobno vidljive predstavlja problem zbog toga jer je zemljina površina zakrivljena, a

ne ravna. Iz tog razloga mikrotalasne antene ne smeju biti meĊusobno udaljene više od

pedeset kilometara.

Ta ĉinjenica ozbiljno ograniĉava korisnost mikrotalasnog prenosa kao rešenja za potrebe

prenosa podataka, naroĉito ako je reĉ o velikoj udaljenosti. Uz to, mikrotalasni prenos je

podloţan interferencijama okoline za vreme vremenskih nepogoda kao što su pljuskovi ili

sneţne oluje. Iako su sistemi za mikrotalasni prenos podataka na velike udaljenosti i u

širokoj upotrebi, oni se zamenjuju sistemima satelitske komunikacije.

Sateliti

Sistemi satelitskog prenosa koriste komunikacione satelite. Trenutno su oko Zemlje

postavljena tri tipa satelita: geostacionarni (GEO), srednja Zemljina orbita (medium earth

orbit – MEO) i niska Zemljina orbita (low earth orbit – LEO).

Tabela 7.1. Prednosti i nedostaci beţičnih medija

Kanal Prednosti Mane

Mikrotalasi Velika a širina propusnog

opsega

Mora da postoji neometana optiĉka

vidljivost komunikacionih ureĊaja

Relativno su jeftini Podloţni interferenciji okoline

Satelit Velika širina propusnog

opsega

Skupi

Velika prostorna pokrivenost Mora da postoji neometana optiĉka

vidljivost komunikacionih ureĊaja

Moţe da doĊe do kašnjenja u

prenosu signala

Mora da koristi kriptovanje radi

sigurnosti

Radio Velika širina propusnog

opsega

Moţe da uzrokuje probleme u

elektriĉnoj interferenciji

Signali prolaze kroz zidove Podloţno je prisluškivanju ukoliko

nije kriptovano

Jeftini su i laki za instalaciju

Infracrveni zraci Niska do srednja širina

propusnog opsega

Mora da postoji neometana optiĉka

vidljivost komunikacionih ureĊaja

Koriste se samo za kratke

udaljenosti

Svaki tip satelita ima drugaĉiju orbitu – GEO je najudaljeniji od Zemlje, a LEO najbliţi.

Tabela 7.2 uporeĊuje tri tipa satelita. Kao i kod mikrotalasnog prenosa, sateliti moraju da

primaju i odašilju podatke putem optiĉke vidljivosti. MeĊutim, ogromna pokrivenost

(podruĉja Zemlje do kojih stiţe prenos sa satelita) prevazilazi ograniĉenjamikrotalasnih

relejnih stanica. Osnovno pravilo pokrivenosti je jednostavno: što je viša orbita satelita,

to je veća pokrivenost. Tako MEO sateliti imaju manju pokrivenost nego GEO sateliti, a

7

LEO najmanju pokrivenost od svih. Na slici 7.6. uporeĊuje se pokrivenost sva tri tipa

satelita.

Za razliku od prenosa mikrotalasa pomoću optiĉke vidljivosti, sateliti koriste prenos

difuzijom i šalju signal mnogim prijemnicima istovremeno. Stoga, iako i sateliti koriste

optiĉku vidljivost kao mikrotalasi, dovoljno su visoko za prenos difuzijom i na taj naĉin

prevazilaze ograniĉenja mikrotalasa.

Tipovi orbita.Sateliti u geostacionarnoj Zemljinoj orbiti (GEO)smešteni su na visini od

35.000 kilometara direktno iznad ekvatora. Ti sateliti su u fiksiranom poloţaju iznad

Zemljine površine jer se na njihovoj visini njihov orbitalni period poklapa sa Zemljinim

periodom rotacije u trajanju od 24 ĉasa. Iz tog razloga, prijemnici na Zemlji ne moraju da

prate GEO satelite. Oni su odliĉni za slanje televizijskog programa kablovskim

operaterima i direktnu difuziju u kućama gledalaca.

Tabela 7.2. Tri osnovna tipa telekomunikacionih satelita

Tip Karakteristike Orbita Broj Korišćenje

GEO • Sateliti su stacionarni u

odnosu na jednu taĉku na

Zemlji

• Potreban je mali broj

satelita za globalnu

pokrivenost

• Kašnjenje signala

(pribliţno 0,25 sekundi)

• Najskuplji su za izradu i

lansiranje

• Najduţi ţivot u orbiti

(mnogo godina)

35.000 kilometara 8 TV signal

MEO • Sateliti se pomeraju u

odnosu na jednu taĉku na

Zemlji

• Potreban je umeren broj za

globalnu pokrivenost

• Zahteva predajnike srednje

snage

• Zanemarljivo kašnjenje

signala

• Manje su skupi za izradu i

lansiranje

• Umeren orbitalni ţivot (6–

12 godina)

10.000 kilometara 10–12 GPS

LEO • Sateliti se brzo kreću u

odnosu na taĉku na zemlji

• Potreban je veliki broj

satelita za globalnu

8

pokrivenost

• Zahteva iskljuĉivo

predajnike male snage

• Zanemarljivo kašnjenje

signala

• Najjeftiniji su za izradu i

lansiranje

• Najkraći ţivot u orbiti

(samo pet godina)

650–1200 kilometara mnogo telefon

Glavno ograniĉenje GEO satelita je to što mu, kada pošalje signal, treba ĉetvrtina

sekunde da se vrati. Ta kratka pauza, koja se naziva propagaciono kašnjenje,ĉini da je

dvosmerni telefonski razgovor teško izvodljiv. Osim toga, GEO sateliti su veliki i skupi i

potrebna je znaĉajna energija da bi se lansirali. Sateliti u srednjoj Zemljinoj orbiti

(MEO)smešteni su na visini od 10.000 kilometara iznad Zemljine površine. Potrebno je

više MEO satelita da bi se pokrilo podruĉje koje pokriva jedan GEO satelit jer je

pokrivenost MEO satelita manja. Oni imaju dve prednosti u odnosu na GEO satelite:

jeftiniji su i nemaju znatno kašnjenje prenosa. MeĊutim, oni se kreću u odnosu na jednu

taĉku na Zemlji, pa prijemnici moraju da ih traţe. (Setite se satelitskih antena koje se

polako okreću da bi ostale orijentisane ka MEO satelitu.) Sateliti u niskoj Zemljinoj

orbiti(LEO)smešteni su na visini od 650–1200 kilometara iznad Zemljine površine. Zbog

toga što su LEO sateliti toliko blizu Zemlji imaju mali prekid prenosa, ako ga uopšte i

imaju. Baš kao MEO sateliti, LEO sateliti se takoĊe kreću u odnosu na jednu taĉku na

Zemlji i prijemnici ih takoĊe moraju pratiti. Praćenje LEO satelita je teţe nego MEO

satelita jer se LEO sateliti kreću brţe nego MEO sateliti u odnosu na jednu taĉku na

Zemlji.

Za razliku od GEO i MEO satelita, LEO sateliti mogu da primaju signale od slabih

predajnika. To je vaţno jer mobilni telefoni koji rade pomoću LEO satelita zahtevaju

manje snage i mogu da koriste manje baterije. Još jedna prednost LEO satelita je to što

njihovo lansiranje manje košta nego lanasiranje GEO i MEO satelita.

Istovremeno, pokrivenost LEO satelita je mala, što znaĉi da je mnogo takvih satelita

potrebno da bi pokrili celu Zemlju. Iz tog razloga jedna organizacija ĉesto proizvodi

mnoštvo LEO satelita, što je poznato kao LEO konstelacija. Dva takva primera su

Iridium i Globalstar.

Iridium (www.iridium.com) je u orbitu postavio LEO konstelaciju koja se sastoji od 66

satelita i 12 rezervnih satelita u orbiti. Kompanija tvrdi da obezbeĊuje potpunu

pokrivenost satelitske komunikacije na celoj Zemljinoj površini, ukljuĉujući i polarne

regione. Globalstar (www.globalstar.com) takoĊe je postavio LEO konstelaciju u orbitu.

Sistem globalnog pozicioniranja

Sistem globalnog pozicioniranja (GPS) je beţiĉni sistem koji koristi satelite da bi

omogućio korisnicima da odrede svoj poloţaj na Zemlji. GPS podrţava 24 satelita koje

deli ceo svet. Od sredine 2007. godine jedini GPS sistem poseduje ameriĉko Ministarstvo

odbrane i upravlja njime.

9

Uvek se zna taĉna pozicija svakog satelita jer satelit neprekidno emituje svoju poziciju

kao i vremenski signal. Korišćenjem poznatih brzina signala i udaljenosti od tri satelita

(za dvodimenzionalne lokacije) ili ĉetiri satelita (za trodimenzionalne lokacije), moguće

je pronaći lokaciju bilo koje prijemne stanice ili korisnika u krugu od tri metra. GPS

softver takoĊe moţe da pretvara geografsku širinu i duţinu u elektronsku mapu.

Komercijalna upotreba GPS sistema postala je široko rasprostranjena i koristi se za

navigaciju mapiranje i snimanje terena, naroĉito na udaljenim podruĉjima. Mobilni

telefoni koji se sada koriste u SAD-u moraju u sebi da sadrţe GPS tako da se odmah

moţe detektovati gde se nalazi osoba koja zove sluţbu za pomoć (npr. sluţbu 911 u

Americi). Priruĉnik za GPS moţe se naći na veb-sajtu www.trimble.com/gps.

Satelitski internet (IoS)

U mnogim delovima sveta satelitski internet predstavlja jedino rešenje da se omogući

veza sa internetom jer je instalacija potrebnih kablova suviše skupa ili fiziĉki

neizvodljiva. Satelitski internet (internet over satellite – IoS) omogućava korisnicima da

pristupe internetu putem GEO satelita uz pomoć satelitske antene koja je postavljena u

blizini njihove kuće. Iako IoS ĉini internet dostupnim mnoštvu ljudi koji mu inaĉe ne bi

mogli pristupiti, on ima i nedostatke. Kao što smo videli, GEO sateliti mogu imati prekid

prenosa i mogu ih ometati vremenski uslovi, na primer oluja.

Radio. Radijski prenos koristi frekvencije radio-talasa da prenosi podatke direktno

izmeĊu predajnika i prijemnika. Radio-prenosima nekoliko prednosti. Najpre, radio-

talasi mogu lako da putuju kroz normalne kancelarijske zidove. Osim toga, radijski

ureĊaji su relativno jeftini i lako ih je instalirati. Na kraju, radio-talasi mogu prenositi

podatke velikim brzinama. Iz tih razloga, radio se sve više koristi da poveţe raĉunare sa

spoljnom opremom ilokalnim mreţama.

MeĊutim, kao i druge tehnologije, radijski prenos ima i mane. Radijski medijumi mogu

izazvati problem elektriĉne interferencije, a radijski prenos je podloţan prisluškivanju od

bilo koga ko ima sliĉnu opremu koja radi na istoj frekvenciji.

Satelitski radio

Jedan problem sa radijskim prenosom je taj što se signal, kada se korisnik suviše udalji

od izvora signala, prekida ili se izgubi. Većina radio-signala moţe da preĊe 50 do 70

kilometara od izvora. MeĊutim, satelitski radio, koji se naziva i digitalni radio,

prevazilazi taj problem. Satelitski radio nudi neprekidan signal koji je blizu kvaliteta

snimka na kompakt disku i koji se šalje na bilo koji radio iz svemira. Osim toga, satelitski

radio nudi širok spektar stanica, vrsta muzike, novosti i razgovora.

XM Satellite Radio (www.xmradio.com) i Sirius Satellite Radio (www.sirius.com) dva su

konkurenta koji su prvi poĉeli da pruţaju usluge satelitskog radija. XM emituje svoj

signal sa GEO satelita, a Sirius koristi MEO satelite. Te dve kompanije su se spojile

2007. godine. Slušaoci se pretplaćuju na uslugu i plaćaju meseĉni iznos.

10

Infracrveni talasi

Poslednji tip beţiĉnog prenosa je prenos infracrvenih talasa. Infracrveno svetlo je crveno

svetlo koje nije vidljivo ljudskom oku. Uobiĉajena primena infracrvenog svetla sreće se

koddaljinskih upravljaĉa za televizore, video-rekordere, DVD i CD plejere. Osim toga,

kao i radio-predajnici, infracrveni primopredajnici se koriste za konekcije kratkog dometa

izmeĊu raĉunara, spoljne opreme i lokalnih mreţa. Primopredajnik je ureĊaj koji moţe da

odašilja i prima signale. Mnogi prenosni personalni raĉunari imaju infracrvene prikljuĉke,

koji dobro doĊu u sluĉaju kada povezivanje pomoću kabla sa spoljnom opremom (kao što

su štampaĉ ili modem) nije praktiĉno.

Pre nego što nastavite da čitate...

1. Opišite moderne beţiĉne ureĊaje.

2. Opišite razne tipove prenosnih medijuma.

Beţične računarske mreţe i pristup internetu

Beţiĉni ureĊaji obiĉno formiraju beţiĉne raĉunarske mreţe koje obezbeĊuju beţiĉni

pristup internetu.

Beţične mreţe kratkog dometa

Beţiĉne mreţe kratkog dometa pojednostavljuju zadatak povezivanja ureĊaja tako što

eliminišu kablove i omogućavaju korisnicima da se kreću dok koriste te ureĊaje. Beţiĉne

mreţe kratkog dometa generalno imaju domet od trideset metara i manje.

Bluetooth

Bluetooth (www.bluetooth.com) se koristi da se stvori malapersonalna mreţa.

Personalna mreţa (personal area network)je raĉunarska mreţa koja se koristi za

komunikaciju meĊu raĉunarskim ureĊajima (na primer, telefoni, elektronski rokovnici i

smart telefoni) koji su u blizini jedne osobe. Bluetooth moţe da poveţe do osam ureĊaja

u krugu od 10 metara koristeći radio-prenos. Moţe da odašilja do 2,1 Mb/s (megabita po

sekundi). Ericsson, skandinavski proizvoĊaĉ mobilnih telefona, razvio je ovaj standard i

nazvao ga Bluetooth, po danskom kralju iz 10. veka koji se zvao Harald Blatan a koji je

bio poznat pod nadimkom Plavi Zub(Bluetooth).

Ĉeste aplikacije za Bluetooth su beţiĉna slušalica za mobilni telefon (handsfree) i

prenosivi muziĉki ureĊaji. Prednost Bluetootha je u tome što troši malo struje i odašilja

radio-talase u svim pravcima. To znaĉi da Bluetooth ne mora da se usmeri ka drugom

ureĊaju da bi se ostvarila veza.

Ultra-wideband

Ultra-wideband (UWB)je širokopojasna beţiĉna tehnologija ĉija brzina prenosa prelazi

100 Mb/s. Zbog tako velike brzine UWB je dobar izbor za prenos multimedijalnih

sadrţaja, na primer za prenos sadrţaja sa personalnog raĉunara na televiziju. Struĉnjaci

11

koji razvijaju Bluetooth i UWB tehnologije trenutno rade na tome da usklade te dve

tehnologije.

Komunikacija na principu bliskog polja

Komunikacija na principu bliskog polja (near-field communication– NFC) ima

najmanji domet od svih beţiĉnih tehnologija kratkog dometa. Projektovana je tako da

bude sastavni deo mobilnih ureĊaja, kao što su mobilni telefoni i kreditne kartice.

Korišćenjem NFC komunikacije korisnik moţe da pribliţi svoj ureĊaj ili kreditnu karticu

na nekoliko centimetara od ĉitaĉa ureĊajada bi platio proizvod koji ţeli da kupi.

Beţične mreţe srednjeg dometa

Beţiĉne mreţe srednjeg dometa su sliĉne lokalnim beţiĉnim mreţama (WLAN). Najĉešći

tip beţiĉnih mreţa srednjeg dometa je Wi-Fi (wireless fidelity).

Wireless fidelity (Wi-Fi)

Wireless fidelity (Wi-Fi)je beţična lokalna mreţa srednjeg dometa (WLAN),što je u

suštini isto što i LAN, samo što nema kablove. U tipiĉnoj konfiguraciji, predajnik sa

antenom koji se zove beţična tačka pristupa (wireless access point)povezan je sa

ţiĉnim LAN-om ili sa satelitskom antenom koji obezbeĊuju konekciju na internet. Ona

omogućava pruţanje usluge većem broju korisnika na malom prostoru (obiĉno nekoliko

stotina metara) i naziva se još i hotspot.Da bi se velikom broju korisnika na velikom

geografskom podruĉju omogućio pristup, potrebno je nekoliko beţiĉnih taĉki

pristupa.Prenosivi ureĊaji, kao što je laptop, obiĉno imaju ugraĊenu beţičnu mreţnu

karticu (wireless network interface card – WNIC) za beţiĉnu komunikaciju.

Wi-Fi omogućuje brz i lak širokopojasni prisup internetu i intranetu sa javnih lokacija (na

aerodromima, u hotelima, internet kafeima, univerzitetima, konferencijskim centrima,

kancelarijama i kućama korisnika). Širokopojasni prenos u svetu digitalnih komunikacija

ogleda se kao velika brzina prenosa signala. Korisnici mogu pristupiti internetu sa bilo

kojeg mesta na svetu (www.weca.net). Osim toga, korisnici mogu pristupiti Wi-Fi mreţi

sa svojih laptop ili desktop raĉunara dodajući beţiĉnu mreţnu karticu. Većina

proizvoĊaĉa personalnih i laptop raĉunara ugraĊuje takvu karticu direktno u proizvod.

IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) uspostavio je skup standarda za

beţiĉne raĉunarske mreţe. Ti standardi za Wi-Fi pripadaju porodici 802.11. Postoje ĉetiri

standarda u ovoj porodici: 802.11a, 802.11b, 802.11g i 802.11n.

Danas većina WLAN-a koristi standard 802.11g, koji moţe da emituje 54 Mb/s i ima

domet od oko 100 metara. Od sredine 2007. godine razvija se standard 802.11n. Taj

standard je projektovan tako da ima brzinu beţiĉnog emitovanja izmeĊu 250 i 300 Mb/s i

da ima domet od bar 200 metara.

Mnogi prodavci nude opremu koja ima veliku brzinu beţiĉnog emitovanja. Na primer,

Netgear (www.netgear.com) tvrdi da beţiĉni ruter Super G moţe da obezbedi brzinu

prenosa od 100 Mb/s.

12

Glavne prednosti Wi-Fi su to što malo košta i što moţe da obezbedi jednostavan pristup

internetu. On je najĉešći naĉin bežičnog interneta, odnosno mogućnosti da se korisnici na

internet povezuju beţiĉno. Znaĉajno je i to što laptop raĉunari sadrţe u sebi ĉipove koji

mogu slati i primati Wi-Fi signale.

Korporacije koriste Wi-Fi da ponude širok spektar usluga. Na primer, Starbucks,

McDonald’s, Borders, Pantera i Barnes&Noble nude svojim kupcima Wi-Fi u svojim

prodavnicama uglavnom radi pristupa internetu. Oni ostvaruju izvestan prihod

naplaćujući Wi-Fi usluge, ali njihova strategija je zapravo da podstaknu kupce da više

vremena provode u njihovim radnjama i da biraju njihove radnje, a ne konkurentske.

Iako je Wi-Fi postao izuzetno popularan, nailazi na izvesne probleme. Tri faktora

spreĉavaju da se Wi-Fi trţište još više proširi: roming, bezbednost i troškovi. Što se tiĉe

prvog faktora, korisnici trenutno ne mogu da prelaze sa jedne na drugu taĉku beţiĉnog

pristupa (hot spot) ukoliko te taĉke koriste usluge razliĉitih Wi-Fi mreţa. Osim ako

usluga nije besplatna, korisnici moraju da se prijave na zaseban nalog i da posebno plate

svaku uslugu. Treba imati na umu da neke Wi-Fi taĉke pristupa nude besplatnu uslugu,

dok se korišćenje drugih taĉaka pristupa naplaćuje.

Bezbednost je druga prepreka većem prihvatanju Wi-Fi. Zbog toga što Wi-Fi koristi

radio-talase teško ga je zaštiti od uljeza. Bezbednost Wi-Fi ćemo razmatrati u završnom

podnaslovu ovog poglavlja.

Poslednje ograniĉenje za širenje Wi-Fi su troškovi. Iako su Wi-Fi usluge relativno jeftine,

mnogi struĉnjaci postavljaju pitanje da li komercijalne Wi-Fi usluge mogu opstati kada je

toliko mnogo taĉaka pristupa dostupno korisnicima. Na primer, Freenetworks

(www.freenetworks.org) je organizacija koja podrţava projekte stvaranja besplatne

beţiĉne mreţe za male zajednice širom sveta.

U nekim mestima centri za Wi-Fi internet oznaĉeni su simbolima na trotoarima i

zidovima. Ta praksa naziva se obeležavanje teritorije (objava rata kredom). Neki od tih

simbola ukazuju na to da u blizini tog objekta postoji dostupna taĉka pristupa mreţi Wi-

Fi. To znaĉi da ako tuda prolazi korisnik koji ima laptop sa ugraĊenom beţiĉnom

mreţnom karticom, on na tom mestu moţe besplatno da pristupi internetu. To takoĊe

znaĉi da korisnik moţe pristupiti beţiĉnoj mreţi kompanije koja posluje u toj zgradi.

Drugi simboli oznaĉavaju da je taĉka pristupa koja je postojala u blizini nedostupna:

korisnik joj moţe pristupiti samo uz autorizaciju.

Beţične sintetičke mreţe

Sintetičke mreţe koriste mnoštvo taĉaka pristupa mreţi Wi-Fi da stvore mreţu velikog

dometakoja moţe biti velika i do 215 kvadratnih kilometara koliko je velika mreţa

razvijena u Filadelfiji. Sintetiĉke mreţesmo mogli opisati i u sklopu opisa beţiĉnih mreţa

velikog dometa, ali smo ih svrstali ovde jer su one u suštini skup meĊusobno

isprepletanih i povezanih lokalnih mreţa.

Beţične mreţe velikog dometa

Beţiĉne mreţe široke pokrivenosti povezuju korisnike na internet na geografski

udaljenim podruĉjima. Takve mreţe obiĉno funkcionišu u okviru dozvoljenog dela

13

spektra. To znaĉi da takve mreţe koriste delove radiofrekvencijskog spektra koji su u

nadleţnosti vlade. Za razliku od njih, Bluetooth i Wi-Fi rade u podruĉjima koja nisu pod

kontrolom vlada. Stoga su podloţnije napadima uljeza i problemima sa bezbednošću.

Uopšteno govoreći, tehnologije beţiĉne mreţe široke pokrivenosti dele se u dve

kategorije: mobilna telefonija i beţiĉni prenos u širokom opsegu.

Mobilna telefonija

Mobilni telefoni koriste radio-talase da moguće dvosmernu komunikaciju. Mobilni

telefon komunicira pomoću radio-antene postavljene u blizini geografskog podruĉja koje

se naziva ćelija Telefonska poruka se mobilnim telefonom prenosi do lokalne ćelije

(antene), a zatim se prenosi od ćelije do ćelije dok ne stigne na ćeliju odredišta. Sa

poslednje ćelije poruka se prenosi ili do prijemnog mobilnog telefona ili do

javnetelefonske mreţe a odatle se prenosi do beţiĉnog telefona. To je razlog zašto sa

mobilnog telefona mogu da se pozivaju i brojevi drugih mobilnih telefona i brojevi

fiksnih telefona.

Ćelijska tehnologija brzo evoluira i kreće se ka sve većim brzinama prenosa i boljim

karakteristikama. Ta tehnologija napreduje u nekoliko stadijuma. Prva generacija

(1G)mobilnih telefona koristila je analogne signale i bila je malog kapaciteta prenosa.

Druga generacija (2G) mobilnih telefona koristi digitalni signal prvenstveno za glasovnu

komunikaciju i omogućava prenos podataka brzinom do 10 Kb/s. 2,5 G koristi digitalni

signal i omogućava prenos glasa i podataka brzinom do 144 Kb/s.

Treća generacija (3G)koristi digitalni signal i moţe da prenosi glasa i podatke brzinom

do 384 Kb/s kada se ureĊaj kreće brzinom koraĉanja, 128 Kb/s kada se kreće brzinom

automobila i 2 Mb/s kada stoji u mestu. 3G podrţava video-poruke, pretraţivanje veba i

instant poruke.

Četvrta generacija (4G) još uvek se razvija i ne koristi jedinstveno definisanu tehnologiju

ili standard. Wireless World Research Forum definiše 4G kao mreţu koja radi na osnovu

internet tehnologije, kombinuje tu tehnologiju sa drugim aplikacijama i tehnologijama

kao što su Wi-Fi i WiMax i omogućava prenos u rasponu od od 100Mb/s u mreţema

mobilne telefonije do 1 Gb/s u lokalnim Wi-Fi mreţama.

Ipak, treća generacija mobilnih usluga ima i nedostataka. Moţda je najveći problem to što

mobilni operateri u Severnoj Americi koriste sve zasebne tehnologije: Verizon i Sprint

koriste CDMA (Code Division Multiple Access), a Cingular i ostale kompanije koriste

GSM (Global System for Mobile Communications). Kompanije koje koriste CDMA

trenutno upotrebljavaju tehnologiju EV-DO (Evolution-Data Optimized), što predstavalja

standard mobilne telefonije za beţiĉniprenos u širokom opsegu.

Osim toga, 3G je relativno skupa i mnogi provajderi ograniĉavaju koliĉinu podataka koje

se moţe preuzeti i za šta usluge mogu da se koriste. Na primer, neki provajderi

zabranjuju preuzimanje ili slanje audio i video-zapisa. Ako pogledamo malo dalje, svi

provajderi ostavljaju sebi pravo da iskljuĉe korisnika iz svojih usluga.

14

Mnoge organizacije imaju beţiĉne mreţe koje kombinuju usluge mobilne telefonije i Wi-

Fi usluge. U podnaslovu Posao je suština 7.1 opisano je kako Arizona Cardinals i

Nacionalna fudbalska liga koriste takvu kombinaciju.

Posao je suština - Stadion sa beţičnom mreţom

Klub Arizona Cardinals bavi se profesionalnim ameriĉkim fudbalom. Koriste stadion

Univerziteta Feniks koji se smatra tehnološki najnaprednijim sportskom objektom na

svetu. Osim pokretnog krova i trave na terenu koja moţe da se skloni kada se ne igraju

utakmice, stadion ima i najsofisticiraniju beţiĉnu mreţu u Nacionalnoj fudbalskoj ligi. Ta

mreţa koristi sistem distribuiranih antena koji se sastoji od mnogobrojnih antena male

snage koje su postavljene svuda po objektu, umesto da koristi nekoliko antena velike

snage. Mnogobrojne antene obezbeĊuju bolju pokrivenost i imaju minimalan broj

„mrtvih zona.“

Ĉetiri glavne grupe korisnika koriste tu mreţu: navijaĉi, zaposleni na stadionu, radnici iz

javnog obezbeĊenja i mediji. Mreţa obezbeĊuje mobilnuglasovnu i Wi-Fi pokrivenost za

svih 63.400 sedišta na stadionu, za luksuzne loţe, hodnike, prostorije za novinare,

svlaĉionice i kancelarije. Mreţa takoĊe obezbeĊuje potpunu pokrivenost za javni radio na

celoj površini sportskog objekekta.

Koristeći tu mreţu, sportski foto-reporteri i novinari mogu trenutaĉno preneti slike i

ĉlanke sa sportskog dogaĊaja u redakciju. Luksuzne loţe opremljene su VoIP telefonima

sa digitalnim ekranima koji reaguju na dodir (touch screens) tako da odatle navijaĉi mogu

naruĉiti hranu, kupovati šta ţele.

Izvori: R. Martin, „Wireless Win for NFL“, Unstrung, 26. septembar 2006; C. Lynch,

„Arizona Cardinals Stadium Goes High Tech with Wireless“, CIO, 15. oktobar 2006;

„New Cardinals Stadium Creates Ultimate Wireless Experience for Fans, Media and

Staff“, www.mobileaccess.com (podaci od 28. aprila 2007).

PITANJA

1. S obzirom na ĉinjenicu da Nacionalna fudbalska liga rasproda većinu ulaznice za sve

utakmice, zašto je beţiĉni pristup toliko vaţan za klub Arizona Cardinals? Koja je

njihova dugoroĉna strategija?

2. Koje beţiĉne aplikacije su najvaţnije u ovom sluĉaju? Objasnite svoj odgovor.

Beţični prenos u širokom opseguili WiMax

WiMax (Worldwide Interoperability for Microwave Access) je ime za standard IEEE

802.16. WiMax ima beţiĉni opseg pristupa od 50 kilometara u poreĊenju sa Wi-Fi

opsegom od 100 metara i Bluetooth opsegom od 10 metara. WiMax takoĊe ima stopu

prenosa podataka od 75 Mb/s. To je bezbedan sistem i omogućava prenos audio i video-

zapisa.

WiMax još uvek nije mobilan. To je trenutno tehnologija od taĉke do taĉke.WiMax

antene mogu emitovati širokopojasne internet konekcije do antena na kućama i drugim

objektima udaljenim nekoliko kilometara. Iz toga zakljuĉujemo da ta tehnologija moţe da

obezbedi širokopojasni beţiĉni pristup velikog dometa seoskim podruĉjima i drugim

15

lokacijama koje trenutno nemaju dostupnu uslugu, kao što moţemo videti u podnaslovu

Posao je suština 7.2.

Posao je suština - Beţična pokrivenost cele drţave

Najmanja drţava Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava je na putu da postane prva drţava koja

će obezbediti širokopojasnu beţiĉnu mreţu uzduţ i popreko. Projekat drţave Roud

Ajland koji vredi 20 miliona dolara ima za cilj da poboljša drţavne usluge i da od drţave

napravi polje za testiranje novih poslovnih tehnologija. Projekat se finansira iz drţavnih i

privatnih izvora. Kada postane potpuno operativan, korisnici će za korišćenje plaćati ili

20 dolara meseĉno ili godišnju ĉlanarinu na osnovu korišćenja. Providens, glavni grad

drţave Roud Ajland, pokušava da namami kompanije iz obliţnjeg Bostona.

Mreţa Roud Ajlanda je hibrid tehnologija Wi-Fi i WiMax koje obezbeĊuju konekciju u

realnom vremenu sa minimalnom brzinom od 1 Mb/s. Sistem će podrţavati 120 osnovnih

antena (beţiĉne taĉke pristupa) koje će biti postavljene na podruĉju cele drţave.

Mreţa će podrţavati javne i privatne usluge, ukljuĉujući poslovanje, obrazovanje, hitne

sluţbe, zdravstvo i luĉku bezbednost. Na primer, omogućiće drţavnim inspektorima

zdravstva da direktno iz restorana unose prikupljene podatke u laptop raĉunare i pošalju

informacije Ministarstvu zdravlja. Radnici hitnih sluţbi će koristiti mreţu da pošalju

informacije o pacijentu iz kola hitne pomoći dok su još na putu do bolnice. Diplomci

Univerziteta Brown moći će da koriste sistem kada budu postali profesori i nastavnici u

javnim školama. Sistem će takoĊe pruţiti bezbednu širokopojasnu mreţu za policiju,

vatrogasce i osoblje hitne sluţbe koja će moći da prenosi osetljive tekstualne, slikovne i

video-podatke i informacije za vreme svakodnevnog rada i hitnih intervencija.

Iako sistem nije namenje komercijalnoj upotrebi, drţavni zvaniĉnici tvrde da će imati i

svakodnevu primenu, kao što je, na primer, pristup informacijama u realnom vremenu o

vremenskim uslovima za surfovanje i guţvama na plaţama i podacima o stanju u

saobraćaju. Osnovni cilj sistema je da se na Roud Ajland privuku kompanije koje ţele da

ga koriste kao pokusnu laboratoriju za testiranje novih tehnologija na demografski

raznolikoj populaciji.

Izvori: R. Lewis, „Rhode Island Embarks on Wireless Network“, Reuters, 1. maj 2006;

„Rhode Island Wireless Innovation Networks“, Rhode Island Economic Development

Corporation, www.riedc.com/riedc/blue_sky/32/429/,(podaci od 28. aprila 2007);

„Rhode Island Wireless Innovation Network“, Business Inovation Factory,

www.businessinnovationfactory.com/ri-wins (podaci od 28. aprila 2007); www.state.ri.us

(podaci od 28. aprila 2007).

PITANJA

1. Posetite veb-sajtwww.wimaxex.com i saznajte šta ta kompanija radi u Holandiji.

Uporedite beţiĉni projekat Wimatexa sa beţiĉnim projektom na Roud Ajlandu.

2. Šta Roud Ajland podrazumeva pod tim kada kaţe da ţeli da ga „kompanije koriste kao

pokusnu laboratoriju za testiranje novih tehnologija na demografski raznolikoj

populaciji“? Kakve tipove tehnologija kompanije treba da testiraju?

16

Pre nego što nastavite da čitate...

1. Šta je Bluetooth? Šta je WLAN?

2. Opišite Wi-Fi, usluge mobilne telefonije i WiMax.

Mobilno računarstvo i mobilno trgovanje

U tradicionalnom raĉunarskom okruţenju, korisnici doĊu do raĉunara koji je kablovima

povezan sa drugim raĉunarima i mreţama. Potreba da se raĉunari povezuju ţicama ĉini

da je njihovo korišćenje teško ili neizvodljivo ljudima koji su u stalno u pokretu.

Trgovaĉki putnici, majstori, radnici koju pruţaju razne usluge, policajci i radnici

komunalnih sluţbi bili bi mnogo efikasniji kada bi mogli da koriste IT dok su na terenu

ili dok su u pokretu. Stoga je mobilno raĉunarstvo stvoreno za radnike koje rade van

objekata svoje radne organizacije i za sve ljude koji ţele nešto da rade van svoje kuće.

Prisetimo se da se mobilno raĉunarstvoodnosi na beţiĉnu konekciju u realnom vremenu

izmeĊu mobilnog ureĊaja i drugih raĉunarskih okruţenja, kao što je internet ili intranet.

Ta inovacija revolucionarizuje naĉin na koji ljudi koriste raĉunare u svim oblastima svog

ţivota: na poslu, kod kuće, u obrazovne svrhe, za zdravstvene usluge, za zabavu i u

mnogim drugim oblastima ţivota.

Mobilno raĉunarstvo ima dve osnovne karakteristike koje ga izdvajaju od ostalih oblika

raĉunarstva: mobilnost i veliku dostupnost. Mobilnost se odnosi na to što korisnici nose

sa sobom svoje mobilne ureĊaje i mogu da ostvare kontakt u realnom vremenu sa drugim

sistemima sa bilo kojeg mesta na kome se u tom trenutku nalaze. Velika dostupnostznaĉi

da se kada ljudi kod sebe imaju otvoreni mobilni ureĊaj,njima moţe pristupiti u svakom

trenutku.

Te dve karakteristike, mobilnost i velika dostupnost, stvaraju pet vrednosnih atributa koje

ruše barijere geografske udaljenosti i vremena: sveprisutnost, pogodnost korišćenja,

momentalna povezanost, personalizacija i lokalizacija proizvoda i usluga. Mobilni ureĊaj

moţe obezbediti korisniku informacije i komunikaciju bez obzira na to gde se nalazi

(sveprisutnost). Pomoću mobilnog ureĊaja koji ima ugraĊenu opciju pristupa internetu

brzo i lako se moţe pristupiti vebu, intranetu i drugim mobilnim ureĊajima bez potrebe

korišćenja personalnog raĉunara ili modema (pogodnost korišćenja i momentalna

povezanost). Informacije mogu biti prepravljenje i poslate drugim korisnicima putem

SMS-a (personalizacija). I konaĉno, ukoliko je poznata fiziĉka lokacija korisnika,

kompanije mogu reklamirati svoje proizvode i usluge (lokalizacija proizvoda i usluga).

Mobilno raĉunarstvo je temelj mobilnog trgovanja (m-trgovanja), što je sledeća tema

naše diskusije.

Mobilno trgovanje

Osim što utiĉe na svakodnevni ţivot ljudi, mobilno raĉunarstvo takoĊe menja naĉin na

koji se danas posluje tako što organizacijama i pojedincima dozvoljava da upraţnjavaju

mobilno trgovanje. Kao što smo rekli na poĉetku poglavlja, mobilno trgovanje (ili m-

trgovanje) odnosi se na transakcije e-trgovanja koje se obavljaju u beţiĉnom okruţenju, a

naroĉito putem interneta. Kao sve regularne aplikacije e-trgovanja, m-trgovanje se moţe

odvijati putem interneta, privatnih linija za komunikaciju, smart kartica i pomoću drugih

infrastruktura. M-trgovanje stvara uslove da kompanije postojećim klijentima ponude

17

nove usluge i da privuku nove klijente. Da biste saznali kako su klasifikovane aplikacije

m-trgovanja u privredi, posetite veb-sajtwww.nordiwirelesswatch.com/wireless/ i

www.mobiforum.org.

Na razvoj m-trgovanja utiĉu sledeći faktori:

• Široka rasprostranjenost mobilnih uređaja. Procenjuje se da će u svetu 2009. godine u

upotrebi biti oko 2,6 milijardi mobilnih telefona. Struĉnjaci još procenjuju da će u

razvijenim zemljama za nekoliko godina 70 procenata mobilnih telefona imati pristup

internetu. Na taj naĉin se razvija potencijalno masovno trţište za mobilno raĉunarstvo i

m-trgovanje. Upotreba mobilnih telefona je sve raširenija i u zemljama u razvoju. Na

primer, u Kini će se 2009. godine broj mobilnih telefona popeti na 500 miliona. Takav

porast će omogućiti zemljama u razvoju da odmah „uskoĉe“ u m-trgovanje.

• Nepotrebni personalni računari.Pošto korisnici mogu da pristupe internetu uz pomoć

smart telefona i drugih beţiĉnih ureĊaja, za to im neće biti potrebni raĉunari. Iako

personalni raĉunar koji bi se koristio prvenstveno za pristup internetu košta manje od 300

dolara, ta suma još uvek predstavlja veliki izdatak većini ljudi u svetu, a naroĉito ljudima

koji ţive u zemljama u razvoju.

• „Kultura mobilnih telefona“.Široko rasprostranjena upotreba mobilnih telefona je

socijalni fenomen, naroĉito kod mladih ljudi. Korišćenje SMS i instant poruka naroĉito je

u porastu u evropskim i azijskim zemljama. Pripadnici „kulture mobilnih telefona“

saĉinjavaće veliku silu onlajn kupaca kad budu poĉeli da zaraĊuju i troše više novca.

• Cene u padu.Cene beţiĉnih ureĊaja neprekidno opadaju i nastaviće tu tendenciju.

• Poboljšanje širine propusnog opsega. Da bi se m-trgovanje nesmetano obavljalo,

potrebna je dovoljna širina propsunog opsega za prenos teksta, zvuka, slika i

multimedijalnih sadrţaja. Wi-Fi, 3G mobilna tehnologija i WiMax obezbeĊuju

neophodnu širinu propsunog opsega.

Mobilno raĉunarstvo i mobilno trgovanje obuhvataju mnoge aplikacije koje proizilaze iz

mogućnosti raznih tehnologija.

Aplikacije mobilnog trgovanja

Postoje razne aplikacije mobilnog trgovanja. Najpopularnije su aplikacije za pruţanje

finansijskih usluga, meĊukompanijske aplikacije, pristupanje informacijama, aplikacije

zasnovane na lokaciji, telemedicina i telemetrija.

Finansijske usluge

Mobilne aplikacije za pruţanje finansijskih usluga obuhvataju bankarstvo, beţiĉno

plaćanje i mikroplaćanje, transfer novca, beţiĉne novĉanike i usluge plaćanja raĉuna.

Najvaţnije za mobilne aplikacije za pruţanje finansijskih usluga je to da klijentima

omoguće pogodnost da uplaćuju bez obzira na vreme i mesto na kome se nalaze.

Preopterećeni klijenti zahtevaju takve pogodnosti.

18

Mobilno bankarstvo

U mnogim zemljama, banke sve više nude mobilni pristup finansijskim informacijama i

informacijama o raĉunu klijenta. Na primer, Citibank (www.citibank.com) obaveštava

svoje klijente o promenama na raĉunu slanjem poruka na njihove mobilne telefone.

Beţični sistemi elektronskog plaćanja

Beţiĉni sistemi plaćanja transformisali su mobilne telefone u bezbedne samostalne alate

za kupovinu pomoću koji se moţe izvršiti trenutna autorizacija plaćanja putem mobilnih

mreţa. U SAD, CPNI (www.cpni-inc/index.php) dozvoljava klijentima da trenutno izvrše

transfer novĉanih sredstava pojedincima ili da izvrše uplate kompanijama sa bilo kog

mesta u svetu putem bilo kog fiksnog ili mobilnog telefona.

Na primer, Philips Arena u Atlanti koja prodaje sezonske karte ima ugovor sa Chaseom

koji izdaje Visa kreditne raĉune i ugovor sa Cingularom za beţiĉne naloge. U celoj areni

mogu da se izvrše uplate bez ikakvog kontakta korišćenjem mobilnog telefona Nokia koji

ima ugraĊen ureĊaj za komunikaciju na principu bliskog polja. Klijenti treba samo da

prinesu mobilni telefon ĉitaĉu radio-frekvencije i ne treba da unose LIB ili potpis. Taj

proces ubrzava usluţivanje klijenata i oslobaĊa zaposlene da bi mogli da pomognu

ostalim klijentima.

Mikroplaćanja

U Frankfurtu u Nemaĉkoj taksi usluga moţe da se plati pomoću mobilnog telefona.

Elektronske uplate u malim novĉanim iznosima (obiĉno manje od 10 dolara) nazivaju se

mikroplaćanja.

Kupci na vebu su ranije više voleli da plaćaju kreditnim karticama. Ali pošto banke

obiĉno naplaćuju proviziju na svaku transakciju, kreditne kartice su neefikasno sredstvo

obavljanja kupovina malih vrednosti. Sve veće koliĉine digitalnih sadrţaja, kao što su

muzika (na primer, iTunes), zvukovi zvonjenja mobilnog telefona i igre, uzrokuju porast

uĉestalosti mikroplaćanja jer kupci ţele da izbegnu plaćanje provizije na plaćanje

kreditnom karticom na tako male iznose.

Uspeh aplikacija za mikroplaćanja zavisi od transakcionih troškova. Transakcioni

troškovi transakcije biće mali samo kada je obim transakcija veliki. Tehnologija koja

moţe povećati obim transakcija je beţiĉni e-novĉanik.

Mobilni (beţični) novčanik

Razne kompanije nude tehnologiju mobilnog novčanika (m-novčanik ili bežični

novčanik) koja korisnicima kartica omogućava da jednim klikom obave kupovinu

pomoću svojih mobilnih ureĊaja. Dobar primer je novĉanik kompanije Nokia. Ta

aplikacija ĉuva informacije (kao što je broj kreditne kartice) u mobilnom telefonu klijenta

koje koristi za mobilne uplate. Korisnici takoĊe mogu da koriste te informacije da

autentifikuju transakcije tako što će ih digitalno potpisati. Microsoft takoĊe nudi m-

novĉanik pod imenom Passport za korišćenje u beţiĉnom okruţenju.

19

Beţično plaćanje računa

Izvestan broj kompanija omogućava svojim klijentima mogućnost plaćanja raĉuna

direktno putem mobilnog telefona. Na primer, HDFC Bank u Indiji dozvoljava klijentima

da svoje raĉune plaćaju putem SMS-a.

U Kini, SmartPay dozvoljava korisnicima da koriste svoje mobilne telefone da plate

raĉune za telefon i komunalne usluge, da kupe lozove za lutriju, avionske karte i drugo.

SmartPay je postavio portal www.172.com koji centralizuje usluge uplata koje se

obavljaju putem mobilnih ureĊaja, telefona i interneta. Portal je projektovan tako da

pruţa centralizovan izvor informacija za sve transakcijama koji je pogodan za korišćenje.

MeĎukompanijske aplikacije

Iako B2C m-trgovanje dobija znaĉajan publicitet, većina savremenih aplikacija m-

trgovanja zapravo se koristi unutar organizacija. U ovom podnaslovu obratićemo paţnju

na to kako kompanije koriste mobilno raĉunarstvo za podršku svojih zaposlenih.

Mobilni ureĊaji sve više postaju deo poslovnih aplikacija. Na primer, kompanije mogu da

koriste neglasovnu mobilnu sluţbu da obavljaju dispeĉersku funkciju, odnosno da dodele

zadatke mobilnim zaposlenima zajedno sa svim potrebnim informacijama o dotiĉnom

zadatku. Ciljna podruĉja mobilne isporuke i dispeĉerske sluţbe obuhvataju prevoz

(isporuka hrane, nafte i novina, kargo tovar, kurirske sluţbe, šlep sluţbe i taksi sluţbe),

komunalne sluţbe (grejanje, struja, telefon, voda), terenske sluţbe (raĉunari,

kancelarijska oprema, kućne popravke), zdravstvo (kućne posete medicinskih sestara i

doktora, socijalne sluţbe) i sluţbe za bezbednost (patrole, instaliranje alarma).

Navešćemo neke od meĊukompanijskih aplikacija.

AirIQ (www.airiq.com) obezbeĊuje telematske aplikacije vlasnicima i menadţerima firmi

koje se bave iznajmljivanjem motornih vozila ili komercijalnim prevozom i firmi koja

poseduje flotu teretnih brodova. Telematika se odnosi na beţiĉnu razmenu informacija

koje dolaze sa raznih lokacija i kontrolnih porukakoje idu kako od vozila, tako i prema

vozilu i drugim mobilnim sredstvima. Aplikacije AirIQ kombinuju internet, beţiĉne

mreţe, GPS i digitalno mapiranje. UreĊaj u svakom vozilu koje se prati prikuplja

neophodne informacije o pravcu, brzini i lokaciji vozila. Menadţeri mogu na digitalnoj

mapi pristupiti informacijama o voznom parku za koji su zaduţeni. TakoĊe mogu da

prate lokaciju svojih vozila putem interneta. Kompanije koje koriste AirIQ mogu na

dnevnoj osnovi primati izveštaje o svom voznom parku i locirati vozila koja nisu stigla na

odredište ili koja su ukradena, onesposobiti ukradena vozila i saznati da li se vozila kreću

nebezbednom brzinom.

U osiguravajućem društvu Kemper Insurance Company (www.kemperinsurance.com)

procenjivaĉi štete izlaze na teren i koriste digitalnu beţiĉnu kameru ugraĊenu u smart

telefone da slikaju mesto nesreće i šalju slike u bazu podataka centra za obradu podataka.

Te aplikacije eliminišu odlaganje prikupljanja informacija i vreme koje je potrebno da se

razviju filmovi tradicionalnih fotoaparata koji se koriste u konvencionalnim metodama.

Kao mnoge druge ameriĉke nacionalne franšize, Taco Bell (www-tacobell.com)

upraţnjava praksu „misterioznih kupaca“ koji obavljaju inspekciju i nadzor za koji ni

menadţeri prodajnog objekta ne znaju. Taco Bell obezbeĊuje takvim kupcima prenosne

20

raĉunare sa kojih sa lica mesta mogu da šalju izveštaje u sedište kompanije. Misteriozni

kupac mora da odgovori na 35 pitanja koja obuhvataju sve, od brzine usluge do kvaliteta

hrane. Pre nego što su se takvi ureĊaji pojavili, oni su morali da popunjavaju štampane

upitnike, a zatim da ih šalju redovnom poštom u sedište kompanije. Zatim bi se te

informacije skenirale radi unosa u raĉunarske sisteme i obrade. Tok informacija koji se

odvija pomoću prenosnih raĉunara je brţi, taĉniji i jeftiniji.

Pristupanje informacijama

Mobilni portali i glasovni portali su projektovani da prikupljaju i isporuĉuju sadrţaj u

formi koja je pogodna za rad na ograniĉenom memorijskom prostoru mobilnih ureĊaja.

Ti portali pruţaju korsnicima informacije bilo gde i u bilo koje vreme.

Mobilni portali

Mobilni portal prikuplja i isporuĉuje sadrţaj i usluge mobilnim korisnicima. Te usluge

obuhvataju vesti, sport, e-poštu; informacije o zabavi, putovanjima i restoranima;

informacije o komunalnim uslugama i izveštaje o berzanskom trgovanju.

Poljem mobilnih portala sve više dominira nekoliko velikih kompanija. Najpoznatiji

mobilni portal na svetu je i-mod kompanije NTT DoCoMoi ima više od 40 miliona

pretplatnika uglavnom iz Japana. Najveće kompanije u Evropi su Vodafone, O2 i T-

Mobile. Neki tradicionalni portali – kao što su Yahoo, AOL i MSN – takoĊe imaju i

mobilne portale.

Glasovni portali

Glasovni portal je veb-sajt sa audio interfejsom. Glasovni portal nije veb-sajt u

tradicionalnom smislu jer mu se moţe pristupiti putem standardnog ili mobilnog telefona.

OdreĊeni telefonski broj spaja korisnika sa veb-sajtom gde moţe verbalno traţiti

informacije. Sistem zatim pronaĊe informacije, konverutuje ih u glasovni odgovor

generisan raĉunarom i kaţe korisniku odgovor. Većina aviokompanija na taj naĉin

korisnicima pruţa informacije u realnom vremenu o statusu letova.

Na primer, glasovni portal je telefonski automat koji interreaguje sa ljudskim glasom koji

je razvila kompanija Telltime.com i omogućava korisnicima da se informišu o

vremenskim prilikama, lokalnim restoranima i drugim korisnim informacijama. Osim

takve usluge, neki sajtovi omogućavaju istinsku interakciju. Na primer, iPing

(www.iping.com) je servis koji omogućava podsetnik i pruţa obaveštenja. On omogućava

korisnicima da unesu informacije na vebu i da dobiju telefonski poziv koji ih podseća na

neku obavezu. Taj servis ĉak moţe da poziva grupu ljudi da ih podseti da treba da imaju

sastanak ili konferencijski poziv.

Aplikacije zasnovane na lokaciji

Aplikacije za B2C e-trgovanje i m-trgovanje koncentrisane su u tri glavna podruĉja:

kupovinu u prodavnicama na malo, reklamiranje i pruţanje usluga klijentima. Mobilno

21

trgovanje zasnovano na lokaciji naziva se trgovanje zasnovano na lokaciji odnosno L-

trgovanje.

Kupovina korišćenjem beţičnih ureĎaja

Sve veći broj tradicionalnih dobavljaĉa dozvoljava kupcima da kupuju korišćenjem

beţiĉnih ureĊaja. Na primer, kupci koji koriste mobilne telefone koji imaju pristup

internetu mogu da kupuju na veb-sajtovima kao što su http://mobile.yahoo.com i

www.amazon.com.

Korisnici mobilnih telefona takoĊe uĉestvuju u onlajn aukcijama. Na primer, eBay nudi

„sveprisutnu beţiĉnu“ uslugu. Korisnici koji su otvorili nalog na sajtu eBay mogu

pristupiti svom nalogu, pretraţivati internet, slati ponude i podizati postojeće ponude na

aukciji korišćenjem bilo kojeg telefona koji ima pristup internetu ili elektronskog

rokovnika (PDA ureĊaja). Isto vaţi i za uĉesnike na aukcijama na sajtu Amazon.com.

Usluge zasnovane na lokaciji

Usluge zasnovane na lokaciji obezbeĊuju informacije koje su specifiĉne za odreĊenu

lokaciju. Na primer, mobilni korisnik moţe da zahteva informaciju o tome gde je najbliţi

objekat koji pruţa uslugu koja mu treba (npr. restoran ili ATM), moţe da prima

obaveštenja (na primer da je na odreĊenom mestu zastoj u saobraćaju ili da se dogodila

nesreća) ili moţe da pronaĊe prijatelja. Beţiĉni prenosnici mogu da pruţaju usluge

zasnovane na lokaciji kao što su taksi usluge, usluge hitne sluţbe ili lekara, usluge vezane

za iznajmljivanje opreme, usluge praćenja objekata (na primer paketa ili vozova), usluge

navigacije, informacije o vremenu i stanju u saobraćaju, pronalaţenje i rezervacije

hotelskih soba, ciljano reklamiranje i automatsko ĉekiranje karata na aerodromima.

Reklamiranje zasnovano na lokaciji

Jedan tip usluga zasnovanih na lokaciji je reklamiranje zasnovano na lokaciji. Kada

marketing menadţeri znaju trenutnu lokaciju i interesovanja mobilnog korisnika, mogu

da mu pošalju reklamnu poruku na njegov beţiĉni ureĊaj, u skladu sa njegovim

interesovanjima i informacijama o najbliţoj prodavnici, treţnom centru ili restoranu.

Pogledajmo jedan primer.

Primer - Mobilni telefon postaje prodajni telefon

Joanne Smith iz Njujorka ima dva sina i nedavno je bila u Las Vegasu na godišnjem

odmoru. Poslala je tekstualnu poruku na broj koji je videla na bilbordu u kojoj je

kompaniji Adidas poslala sve potrebne informacije da bi joj na njen telefon slala

reklamne poruke o patikama. Adidas je znao da se ona nalazi u Las Vegasu jer je poruku

poslala na broj koji je videla na bilbordu koji je reklamirao utakmice Nacionalne

košarkaške asocijacije All-Stars. Adidas joj je poslao poruku o prodaju 200 pari patika

All-Star ograniĉene serije. Pošto je imala tu informaciju, stala je u red sa stotinama

drugih kupaca ispred prodavnice u Las Vegasu ikupila dva para patika za svoje sinove.

22

Lanac restorana Subway imao je obiĉaj da deli besplatne kupone za hranu da ohrabri

svoje klijente da isprobaju odreĊeni sendviĉ ili hranu u restoranu na odreĊenoj lokaciji.

Kada je kupone slao regularnom poštom, odziv je bio 2–4 procenta. Nedavno je poslao

iste vauĉere na brojeve mobilnih telefona, a odziv je bio 50 procenata.

Mobilne usluge koriste pozivne brojeve, poštanske brojeve ili ĉak GPS koordinate da

naĊu rezultate za pretraţivanje obliţnjih usluga, na primer za pronalaţenje najbliţeg

kafića. Zatim korisniku pošalju reklamu za kafu baš kad prolazi pored kafea Starbucks.

Rani rezultati pokazuju da oko 5 procenata ljudi reaguje na oglas kada ga dobije putem

mobilnog telefona. Moţda vam se ĉini da je taj procenat mali, ali ipak je mnogo viši od 1

procenta ljudi koji klikću na konvencionalne oglase na internetu.

Izvori: C. Holahan, „The Sell-Phone Revolution“, BusinessWeek, 23. april 2007; E.

Schuman, „The Age of Sell Phones“, eWeek, 2. avgust 2006.

Beţična telemedicina

Telemedicinajenaziv za korišćenje telekomunikacija i informacionih tehnologija da se

obezbedi medicinska nega pojedincima na udaljenim lokacijama i da se informacije

prenesu lekarima kako bi pacijentima mogli da pruţe zaštitu. Tri vrste tehnologije se

koriste za telemedicinske aplikacije. Prva tehnologija podrazumeva ĉuvanje digitalnih

slika i prenos tih slika sa jedne lokacije na drugu. Druga tehnologija omogućava pacijentu

koji se nalazi na jednoj lokaciji da se konsultuje sa lekarom koji se nalazi na drugoj

lokaciji u realnom vremenu putem telekonferencijske veze. Treća tehnologija koristi

robote za obavljanje udaljenih operacija. U većini sluĉajeva kada se primenjuje

telemedicina, pacijent se nalazi u ruralnom podruĉju, a lekar u urbanom.

Beţiĉna tehnologija takoĊe transformiše naĉin na koji se prepisuju recepti za lekove.

Tradicionalan naĉin je kada lekar pacijentu ruĉno napiše recept koji pacijent nosi u

apoteku gde ĉeka u redu ili se kasnije vrati po lek. Danas mobilni sistemi omogućavaju

lekarima da na PDA ureĊajima ispisuju recepte. Zatim informacije putuju putem

mobilnog modema (ili Wi-Fi) do kompanije kao što je Med-i-nets (www.med-i-nets.com).

Zatim zaposleni u takvoj kompaniji provere da li je recept u skladu sa propisima

osiguravajućeg društva. Ukoliko je sve u redu, recept se elektronski prenosi do

odgovarajuće apoteke. Sistem takoĊe upozorava lekara kada pacijent ostane bez lekova i

treba mu nova doza. Tada lekar moţe obnoviti recept klikom na modem.

Još jedna vredna primena je u hitnim situacijama koje se javljaju za vreme avionskih

letova koje se javljaju ĉešće nego što ljudi misle. Alaska Airlines, na primer, ima desetak

sluĉajeva hitnih situacija u avionima svakoga dana. Mnoge kompanije u današnje vreme

koriste mobilnu komunikaciju da se nose sa takvim situacijama. Na primer, MedLink je

servis kompanije MerAire (www.medaire.com) koji omogućava 24-ĉasovni pristup

lekarima i ima mogućnost daljinskog upravljanja medicinskom opremom koja je

smeštena u avionima (npr. defibrilatori).

Beţična telemetrija

Telemetrija je beţiĉni prenos i prijem podataka sakupljenih pomoću udaljenih senzora i

ima mnogobrojne mobilne raĉunarske primene. Na primer, tehniĉari mogu koristiti

23

telemetriju da ustanove probleme koji se tiĉu odrţavanja opreme. Kao što smo već videli,

lekari mogu sa udaljene lokacije da kontrolišu pacijente i medicinsku opremu.

ProizvoĊaĉi automobila koriste aplikacije telemetrije za daljinsku dijagnostiku vozila i

preventivno odrţavanje. Na primer, vozaĉi automobila kompanije General Motors koriste

kompanijski sistem OnStar (www.onstar.com) na razliĉite naĉine. Samo jedan primer

korišćenja sistema OnStar je taj da vozaĉi mogu uvek da pozovu taj sistem da se raspitaju

šta znaĉe svetla upozorenja na instrument tabli vozila. Podnaslov Posao je suština 7.3

pokazuje mnoge druge primere primene telemetrije.

Posao je suština - Neprekidna beţična mreţa

Kompanije koje se bave kamionskim prevozom moraju da prate geografski udaljene

vozaĉe i kamione. TakoĊe moraju da posluju u skladu sa zakonima o kamionskom

prevozu. Ti zakoni propisuju koliko sati vozaĉ moţe neprekidno provesti za volanom,

puteve kojima se moraju kretati kamioni koji nose opasan tovar (na primer, nuklearno

gorivo), dozvoljene brzine kojima se kamioni mogu kretati i mnoge druge odredbe.

Posledica toga je da kompanije koje se bave kamionskim prevozom u svoje kamione

instaliraju sisteme za kontrolu i nadzor. Ti sistemi obuhvataju beţiĉno raĉunarstvo,

telefone koji imaju opciju za GPS i beţiĉne senzore. Senzori prikupljaju dijagnostiĉke

podatke i upozorenja koja mogu indikovati da u radu kamiona postoje problemi. Ti se

podaci šalju u baze podataka o vozilima kojoj pristupaju menadţeri otpremanja i

odrţavanja vozila radi utvrĊivanja da li neko vozilo treba da se iskljuĉi iz saobraćaja radi

vanrednog tehniĉkog pregleda. Takvi sistemi za kontrolu su mnogo jeftiniji (koštaju tek

nekoliko stotina dolara) nego 3000 satelitskih terminala koje je koristio prethodni sistem

kontrole i nadzora vozila.

Aplikacija sistema Vehicle Intelligence (koji je poznat i pod nazivom Aware) vlasništvo

je kompanije International Truck and Engine (www.internationaldelivers.com) i upravlja

informacijama koje su prikupljene od senzora (od broja pokretnih delova motora do broja

puta koliko je otvorena straţnja ograda kamiona. Aplikacija na svakih 15–20 minuta šalje

oznaku koja otkriva lokaciju kamiona i omogućava menadţerima da prate koliko se

kamion puta zaustavio, gde, kada i na koliko dugo. Sistem pomaţe da se kontrolišu

vozaĉi i da se ne kasni sa isporukama. U kamione je postavljen predajnikzasnovan na

GPS sistemu ili beţiĉnoj konekciji putem mobilne mreţe Verizon. Izveštaji o poloţaju i

prolaznom vremenu kamiona prikazuju se na mapi i oznaĉavaju gde je kamion sve bio.

Rezime informacija se moţe direktno preneti na veb-sajt kojem vlasnici kamiona mogu

pristupiti i pogledati informacije o njihovim kamionima.

Primena sistema Aware takoĊe omogućava menadţerima da odrede granice u okviru

kojih kamion treba da se kreće. Vozaĉ kamiona koji prevozi propan, na primer, ne sme da

ulazi u tunele ili prenaseljene delove grada. U sedištu zvoni alram ukoliko kamion skrene

sa svoje rute.

Na primer, direktor kompanije koja se bavi prevozom dece do škole koristio je sistem

Aware i otkrio da je jedan autobus udaljen 70 kilometara od rute, odnosno da je u drugom

gradu. Kada je pozvao vozaĉa kome je dodeljen taj autobus da ga pita gde se nalazi, on je

odgovorio da je na obliţnjem parkingu. Dalja istraga je pokazala da je vozaĉ na zameni

odvezao pogrešan autobus na ekskurziju.

24

Sistem Aware nudi i mnoge druge pogodnosti. Jedna od njih je da kompanijama koje se

bave prevozom omogućava da bolje prate njihova najskuplja osnovna sredstva – kamione

– i vozaĉe. Osim toga, detaljni izveštaji o zaustavljanjima kamiona i isporukama koje

omogućava sistem Aware daje prednost kompanijama jer povećava zadovoljstvo

klijenata i olakšava rešavanje ţalbi klijenata. Na kraju, time što kompanijama omogućava

da prate gde su vozaĉi u svakom trenutku, brzinu kojom se vozila kreću, lokaciju vozila i

utvrĊivanje da li su u granicama predviĊenog kretanja, sistem omogućava da se smanji

potrošnja goriva, kao i troškovi odrţavanja i osiguranja.

Izvori: C. Babcock, „Trucks Morph into High-Tech Networks on 18 Wheels“,

InformationWeek, 25. septembar 2006; B. Charny, „Big Boss Is Watching“, CNET

News.com, 24. septembar 2004; E. Schwartz, „Geofencing May Keep Employees in

Check, But They Might Not Stick Around“, InfoWorld, 24. Oktobar 2003;

www.internationaldelivers.com (podaci od 27. aprila 2007).

PITANJA

1. Da ste vozaĉ kamiona, kako biste gledali na sistem kontrole i nadzora vozaĉa koji

javlja kompaniji gde se nalazite u svakom trenutku? Da li bi ţelja za privatnošću

prevagnula nad drugim pogodnostima? Razmatrajte argumente za i protiv sa taĉke

gledišta vozaĉa.

2. Razmatrajte argumente za i protiv takvih sistema sa taĉke gledišta vlasnika kompanije

koja se bavi kamionskim prevozom.

Pre nego što nastavite da čitate...

1. Koji su najveći pokretaĉi mobilnog raĉunarstva?

2. Opišite mobilne portale i glasovne portale.

3. Opišite beţiĉne finansijske usluge.

4. Nabrojte neke od najvećih beţiĉnih meĊukompanijskih aplikacija.

Sveprisutno računarstvo

Svet u kome bukvalno svaka stvar ima procesorsku snagu sa ţiĉnom ili beţiĉnom

konekcijom na globalnu mreţu jeste svet sveprisutnog raĉunarstva koje se naziva i

dominantno raĉunarstvo. Sveprisutno raĉunarstvo je nevidljivo raĉunarstvo usaĊeno u sve

stvari koje nas okruţuju – podove, svetla, automobile, mašine za pranje veša, mobilne

telefone, ĉak i odeću, i tako dalje.

Na primer u „pametnom domaćinstvu“ kućni raĉunar, televizor, sistemi osvetljenja i

grejanja, sistem alarma i ostali sistemi mogu meĊu sobom da komuniciraju pomoću

kućne mreţe. Tako povezanim sistemima pojedinac moţe upravljati pomoću raznih

ureĊaja, ukljuĉujući pejdţer, mobilni telefon, televizor, PDA ureĊaj ili ĉak iz automobila.

Kljuĉni element pametnog domaćinstva su pametni ureĎaji koji mogu da se poveţu na

internet i kojima moţe da se upravlja pomoću portabl ureĊaja ili raĉunara pomoću kućne

mreţe (ţiĉne ili beţiĉne) ili putem javnog interneta (www.internethomealliance.com).

Dve tehnologije omogućavaju sveprisutno raĉunarstvo: RFID ĉipovi i mreţe beţiĉnih

senzora (wireless sensor network – WSN).

25

Identifikator sa radijskom frekvencijom

Identifikator sa radijskom frekvencijom (RFID čip) omogućava proizvoĊaĉima da na

svoje proizvode stave antene ili kompjuterske ĉipove koji sadrţe podatke o proizvodima,

a zatim ih prate pomoću radijskih signala. RFID ĉipovi su razvijeni da bi se zamenili bar

kôdovi. Tipiĉno bar kôd, poznat i kao Universal Product Code (UPC), sastavljen je od 12

cifara. Prva cifra oznaĉava tip proizvoda, sledećih pet cifara identifikuje proizvoĊaĉa, a

narednih pet identifikuje proizvod. Poslednja cifra je kontrolna cifra radi otkrivanja

grešaka. Bar kôdovi su se dobro pokazali, ali imaju ograniĉenja. Kao prvo, zahtevaju

kontakt sa ureĊajem za skeniranje. To ne predstavlja problem u prodavnici, ali je

znaĉajan problem u proizvodnom pogonu, skladištima ili mestima za otpremanje i prijem

robe. Kao drugo, bar kôdovi se štampaju na papiru i mogu se lako pocepati, isprljati ili

izgubiti. Kao treće, bar kôdovi identifikuju proizvoĊaĉa i proizvod, ali ne i pojedinaĉne

artikle.

Sistemi RFID koriste ugraĊene mikroĉipove (koji sadrţe podatke) i antene da bi prenosili

radijski signal na kratkim udaljenostima do RFID ĉitaĉa. Ĉitaĉi putem mreţe prenose

podatke do raĉunara radi dalje obrade. RFID ĉip je programiran tako da sadrţi

informacije koje jedinstveno identifikuju pojedinaĉne artikle. TakoĊe sadrţi podatke o

tome gde se artikl nalazi, gde i kada je bio napravljen. Na slici 7.11 prikazan je RFID

ĉitaĉ i RFID ĉip na paleti.

Jedan od problema koji se tiĉu RFID sistema jeste trošak. Ĉipovi su još uvek skupi i

samim tim nije isplativo da se ugraĊuju na proizvode ĉija je cena niska. Da bi rešila taj

problem, kalifornijska kompanija Alien Technology (www.alientechnology.com) smislila

je naĉin da masovno proizvodi RFID ĉipove po ceni niţoj od 10 centi po komadu u

velikoj proizvodnoj seriji.

Drugi problem je gabarit RFID ĉipa. MeĊutim, izgleda da je taj problem rešen. Ĉipovi

kompanije Hitachi su bili dimenzija 0,4 x 0,4 mm, ali kompanija je sada izbacila na

trţište ĉipove veliĉine 0,05 x 0,05 mm, koji su 60 puta manji od prethodnih.

RuBee protokol beţiĉnih mreţa, koji se oslanja na magnetniprincip umesto

na elektriĉni energiju, pruţa proizvoĊaĉima i maloprodavcima alternativu za RFID u

nekim aplikacijama. RuBee moţe da radi u negostoljubivom okruţenju, u blizini metala i

vode i u prisustvu elektromagnetnih šumova. Takva okruţenja su bila glavna prepreka

širokoj i jeftinoj upotrebi RFID ĉipova. RuBee je alternativa, a ne zamena za RFID

tehnologiju. Tehnologija RuBee koristi se u okruţenju „pametnih“ polica u kojem

posebno projektovane police mogu da oĉitavaju RuBee emitovanje. Police upozoravaju

zaposlene kada se zalihe proizvoda smanje.

Za razliku od RuBee protokola, još jedna alternativa RFID tehnologiji je Memory Spot

kompanje Hewlett-Packard koji je direktna konkurencija RFID ĉipovima. Memory Spot

je ureĊaj veliĉine semenke paradajza koji moţe da ĉuva do 4 megabita podataka i ima

brzinu prenosa od 10 Mb/s.

Uprkos tome što RFID ĉipovi nisu jeftini, jedna holandska knjiţara ih uspešno koristi.

Podnaslov Posao je suština 7.4 pokazuje kako se ĉipovi sami isplate.

26

Mreţa beţičnih senzora

Mreţe beţičnih senzora (wireless sensor network – WSN) su meĊusobno povezani

beţiĉni senzori (koji se još nazivaju čestice) koji se napajaju baterijama i koji su smešteni

u fiziĉko okruţenje.

Posao je suština - RFID čip za svaku knjigu

Dok se ameriĉki maloprodavci još uvek bore da stave RFID ĉipove na kutije i palete

(setite se uvodnog sluĉaja ovog poglavlja), holandska knjiţara Selexyz moţda je prvi

trgovac koji je postavio ĉip na svaki pojedinaĉni artikl na polici, koristeći RFID

tehnologiju. Selexyz je najveći holandski lanac za prodaju knjiga i testira RFID sistem za

upravljanje zalihama u jednoj svojoj prodavnici. RFID sistem funkcioniše na sledeći

naĉin.

Distributer Selexyza postavlja RFID ĉip veliĉine trake selotejpa na svaku knjigu koja se

dopremi u knjiţaru. Ĉip sadrţi bar kôd i funkcioniše kao sredstvo za zaštitu od kraĊe.

Svaki ĉip košta oko 25 centi. Svaka kutija knjiga koja pristigne u knjiţaru prolazi kroz

tunel za RFID skeniranje što traje oko 5 sekundi po kutiji. Za to vreme sistem uporeĊuje

sadrţaj kutije sa narudţbenicom i unosi svaku knjigu u sistem zaliha. Tri puta nedeljno

zaposleni pronose ureĊaj za RFID skeniranje kroz radnju da bi proverili inventar. Svaku

policu prelaze palicom, knjige i njihova mesta na policama beleţe se u sistemu. Dvojici

zaposlenih potrebno je oko 2,5 sata da skeniraju svih 38.000 knjiga.

Tri pulta u radnji omogućavaju kupcima da za nekoliko sekundi otkriju gde se knjiga koja

ih zanima nalazi u knjiţari. Kupci traţe knjige pretraţujući isti sistem zaliha koji koriste i

zaposleni. Ne samo da kupci tako doznaju da li ta knjiga postoji u knjiţari nego i na kojoj

se polici taĉno nalazi, a ukoliko je nema, kupac moţe da je naruĉi onlajn sa pulta u

knjiţari i izabere da li će je sutradan pokupiti u radnji ili da mu se isporuĉi na kućnu

adresu. Sistem na pultu takoĊe prelaţe kupcu knjige koje bi ga mogle interesovati na

osnovu njegovog pretraţivanja naslova u sistemu. Oko polovine ljudi koji koriste pultove

u knjiţari na kraju kupe nešto. Prilikom plaćanja skeneri izbrišu artikl sa stanja na

zalihama i onesposobe RFID ĉip.

Pre nego što je Selexyz primenio sistem RFID, jedini naĉin da se provere knjige koje

stiţu u knjiţaru bio je da se ruĉno skenira bar kôd svake knjige. Osim toga, kompanija je

mogla da izvrši popis celokupnog inventara samo jednom godišnje. Za vreme obavljanja

popisa, knjiţare su morale biti zatvorene ceo jedan dan što je koštalo oko 800.000 dolara

na ime troškova radne snage i gubitak od prodaje za taj dan.

Izvori: E. Schonfeld, „Tagged for Growth“, Business 2.0, decemar 2006; B. Trebilcock,

„Selexyz Implements Item-Level RFID Tagging“, Modern Materials Handling, 17. maj

2006; R. Mitchell, „Getting a Read on Book Inventories“, Computerworld, 14. avgust

2006; R. Malone, „Smart Store“, Forbes, 24. oktobar 2006.

PITANJA

1. Ako je Selexyz toliko uspešno primenio RFID sistem, zašto i ostale knjiţare ne uĉine

istu stvar? Koji su problemi povezani sa uvoĊenjem RFID sistema u velikim knjiţarskim

lancima? Da li je to tako jednostavno kao što izgleda?

27

2. Koje su još pogodnosti RFID sistema koje nisu pomenute u ovom sluĉaju?

Ĉestice prikupljaju podatke sa mnogo taĉaka u okviru širokog prostora. Svaka ĉestica ima

mogućnost obrade i ĉuvanja podataka i sadrţi senzore i antene sa radijskom

frekvencijom. Svaka ĉestica se „probudi“, odnosno aktivira na delić sekunde kada treba

da prenese podatke i te podatke prenosi svom najbliţem susedu. Umesto da se podaci

prenose od svake ĉestice do udaljenog raĉunara, oni se prenose od ĉestice do ĉestice dok

ne stignu do centralnog raĉunara gde se ĉuvaju i analiziraju. Prednost mreţe beţiĉnih

senzora je u tome što ako se dogodi da jedna ĉestica zakaţe, druga moţe da preuzme

podatke. Taj proces ĉini WSN sisteme efikasnim i pouzdanim. TakoĊe, ukoliko je

potrebna veća pokrivenost, lako je poboljšati performanse postavljanjem novih ĉestica

kada i gde je to potrebno.

Ĉestice obezbeĊuju informacije koje omogućavaju centralnom raĉunaru da integriše

izveštaje o istoj aktivnosti iz razliĉitih uglova u okviru mreţe. Stoga mreţa sa većom

taĉnošću moţe utvrditi informacije kao što su pravac iz kojeg neka osoba nailazi, teţinu

vozila ili koliĉinu kiše koja pada na zasejanu njivu. Korišćenje WSN sistema je

raznoliko, a podnaslov Posao je suština 7.5 daje jedan primer.

Posao je suština - Sistem za praćenje saobraćaja u realnom vremenu

Inrix (www.inrix.com) je razvio prvi sistem za praćenje saobraćaja u realnom vremenu

zasnovan na podacima koje dobija od vozila i mobilnih ureĊaja sa GPS tehnologijom.

Kompanija koristi opremu za navigaciju koja je već ugraĊena u motorna vozila radi

prikupljanja podataka o lokaciji korisnika, brzini kojom se kreću i koliko im je potrebno

vremena da stignu na odredište. Kompanija je potpisala ugovore o prikupljanju podataka

sa više od 500.000 takvih ureĊaja ugraĊenih u taksi vozila, autobuse, kamione i dostavna

vozila. Inrix takoĊe prikuplja podatke sa senzora iz kabina za naplatu putarine kao i sa

mreţe beţiĉnih senzora Ministarstva za saobraćaj.

Inrix obuhvata 73 ameriĉka trţišta i više od 75.000 kilometara puteva, obezbeĊujući

informacije o trenutnom stanju u saobraćaju. To su sledeće informacije:

• datum dogaĊanja (npr. saobraćajne nezgode),

• tekuće podatke (kako se saobraćaj odvija i kojom proseĉnom brzinom),

• predviĊanja (npr. kada će se rašĉistiti guţva uzrokovana saobraćajnom nesrećom),

• realno vreme i predviĊeno vreme stizanja na odredište (npr. ako je trenutno vreme

stizanja na odredište u ovom trenutku 56 minuta, predviĊeno vreme stizanja na odredište

ukoliko bi se krenulo u 9.00 h je 37 minuta),

• predviĊanjen najbrţe rute (sistem predlaţe gde je najbolje da se vozaĉ iskljuĉi da bi

najbrţe stigao na odredište),

• dinamiĉke cene goriva (koja benzinska stanica na ruti vozaĉa ima najniţe cene goriva),

• nacionalna proseĉna brzina (proseĉna brzina na odreĊenoj deonici puta po satima i

danima u nedelji),

• preporuĉena nacionalna brzina (preporuĉena brzina po deonici puta koja „zamenjuje“

ograniĉenja brzine i stvara novu preporuĉenu brzinu kretanja vozila).

Kompanijska baza podataka sadrţi stotine promenjivih koje utiĉu na saobraćaj.

Automatski prikuplja podatke o svim promenjivima, kao što su vremenska prognoza,

28

posebna dogaĊanja, školski raspored, radovi na putu i informacije o saobraćaju, a zatim te

podatke kombinuje sa informacijama koje sakuplja od mnogobrojnih vozila.

Klijenti komapnije su Microsoft (koji koristi informacije o saobraćaju na svom MSN

veb-sajtu), mobilni operater AT&T i Tom Tom (www.tomtom.com), provajder portabl

GPS sistema navigacije. Te kompanije integrišu informacije o saobraćaju kompanije

Inrix u svoje korisniĉke aplikacije.

Izvori: „Clear Channel Expands Total Traffic Network with Inrix Real-Time Traffic“,

Reuters, 31. januar 2007; „Traffic Jams, Not“,Red Harring, 29. maj 2006; „Inrix

Expands Real-Time Traffic Flow Coverage“, Intelligent Transportation Systems

(www.itsa.org), 6. decembar 2006; www.inrix.com (podaci od 17. aprila 2007).

PITANJA

1. Da li je moguće da primanje tolikih informacija od kompanije kao što je Inrex moţe

odvraćati paţnju vozaĉa? Zašto? Koja su moguća rešenja tog problema?

2. Da li su beţiĉne mreţe dovoljno brze da omoguće kompaniji Inrex da vozaĉima

obezbedi akuelne informacije u realnom vremenu? Da li vozaĉi mogu da koriste

informacije u realnom vrmenu?

Jedna vrsta mreţe beţiĉnih senzora je ZifBee (www.ZigBee.org). ZifBee je skup

protokola beţiĉne komunikacije ĉija su ciljna grupa aplikacije koje traţe relativno spor

prenos podataka i nizak nivo napajanja. ZigBee moţe da opsluţuje na stotine ureĊaja

istovremeno. Njegovo trenutno interesovanje je da beţiĉno povezuje senzore koji su

ugraĊeni u industrijske kontrolne ureĊaje, medicinske ureĊaje, alarme za detekciju upada

provalnika i dima i automatske ureĊaje u kućama i zgradama.

Trenutno se istraţuje primena ZigBee protokola na komunalna brojila, kao što je, na

primer, elektriĉno brojilo. ZigBee senzori ugraĊeni u takva brojila mogli bi da odašilju

beţiĉne signale koje bi mogli da „pokupe“ zaposleni u komunalnim sluţbama dok

prolaze pored kuća i zgrada. Tako komunalni radnici ne bi ĉak morali ni da izaĊu iz

vozila da bi oĉitali stanje brojila.

Pre nego što nastavite da čitate...

1. Definišite sveprisutno raĉunarstvo, mreţe beţiĉnih senzora i RFID.

2. U ĉemu je razlika izmeĊu RFID i RuBee? Nabrojte pogodnosti obe tehnologije.

Beţična bezbednost

Oĉigledno je da beţiĉne mreţe omogućavaju mnoge pogodnosti za kompanije. MeĊutim,

takoĊe predstavljaju i veliki izazov za menadţment zbog inherentnog nedostatka

bezbednosti. Beţiĉne mreţe su mediji za prenos, a emitovanje moţe presresti bilo ko ko

je dovoljno blizu i ima odgovarajuću opremu. Ĉetiri najveće pretnje beţiĉnim mreţama

su: neovlašćene taĉke pristupa mreţi, izviĊanje u voţnji, prisluškivanje i ometanje

radijske frekvencije (RF jamming).

Neovlašćena tačka pristupa mreţi je neautorizovana taĉka pristupa beţiĉnoj mreţi.

Uljezmoţe biti pojedinac zaposlen u kompaniji koji otvori novu taĉku pristupa mreţi ne

misleći ništa loše, ali ne obavesti o tome odeljenje IT. U ozbiljnijim sluĉajevima uljez je

„zli blizanac“, neko ko ţeli da pristupi beţiĉnoj mreţi iz zlih namera.

29

Kod napada zlog blizanca, napadaĉ je u blizini sa svojim raĉunarom koji ima Wi-Fi i

zasebnu konekciju sa internetom. On koristi ureĊaj koji otkriva beţiĉne mreţe i

obezbeĊuje informacije o njima (www.canarywireless.com) i simulira beţiĉnu taĉku

pristupa koja ima isto ime (ili SSID) na beţiĉnoj mreţi koje autorizovani korisnici

oĉekuju. Ukoliko je signal dovoljno jak, korisnik će se povezati sa sistemom napadaĉa

umesto sa pravom taĉkom pristupa. Napadaĉ se tada ponaša kao veb-stranica i traţi od

korisnika poverljive podatke kao što su korisniĉko ime, lozinka i broj naloga. U drugim

sluĉajevima napadaĉ jednostavno presreće beţiĉni prenos podataka. Napadaĉi su

efikasniji sa javnih taĉaka pristupa (kao što su Starbucks ili McDonald’s) nego sa

korporativnih mreţa.

IzviĎanje u vožnjije termin za lociranje WLAN mreţa za vreme voţnje (ili šetnje) po

gradu ili na drugim mestima (www.wardriving.com). Da bi se to radilo, potreban je samo

Wi-Fi detektor i prenosni raĉunar sa opcijom beţiĉnog povezivanja. Ukoliko WLAN ima

domet koji se širi van podruĉja objekta u kojem je postavljen, tada neovlašćeno lice moţe

upasti na mreţu. Tako napadaĉ moţe dobiti besplatan pristup internetu ili pristupiti

vaţnim podacima i drugim resursima.

Prisluškivanje se odnosi na pokušaje neovlašćenih lica da pristupe podacima koji putuju

beţiĉnom mreţom. Ometanje radijske frekvencije (RF jamming) odnosi se na to kada

osoba ili ureĊaj namerno ili nenamerno ometa prenos podataka na beţiĉnoj mreţi

ovlašćenog korisnika.

U dodatku Vodiĉ kroz tehnologiju 3 razmatraćemo razne tehnike i tehnologije koje treba

da se primenjuju da bi se neutralisale takve pretnje.

Pre nego što nastavite da čitate...

1. Opišite ĉetiri najveće pretnje po bezbednost beţiĉnih mreţa.

2. Koja od tih pretnji predstavlja najveću opsanost za kompanije? Koja pretnja

predstavlja najveću opsanost za pojedinca? Objasnite svoj odgovor.

Gde se koriste informacione tehnologije?

U računovodstvu

Beţiĉne aplikacije pomaţu raĉunovoĊama da obraĊuju stanje na zalihama. TakoĊe

ekspeditivno obraĊuju protok informacija radi kontrole troškova. Upravljanje cenama,

kontrola zaliha i druge aktivnosti u raĉunovodstvu mogu se poboljšati korišćenjem

beţiĉne tehnologije.

U finansijama

Beţiĉne usluge mogu bankama i drugim finansijskim institucijama da obezbede

kompetitivnu prednost. Na primer, beţiĉne elektronske uplate, ukljuĉujući i

mikroplaćanja, mnogo su pogodniji naĉin uplate (po pitanju mesta i vremena obavljanja)

i mnogo manje koštaju. Elektronsko plaćanje raĉuna pomoću mobilnih ureĊaja postaje

sve popularnije, poboljšava bezbednost i taĉnost, ubrzava vremenski ciklus i smanjuje

troškove obrade transakcija.

30

U marketingu

Otvara se potpuno novi svet za marketing, reklamiranje i prodaju sa mogućnošću da se

prodaja drastiĉno poveća, a sve to zahvaljujući potencijalu mobilnog raĉunarstva. Za

marketing je posebno interesantno reklamiranje zasnovano na lokaciji, kao i nove

mogućnosti koje proistiĉu iz sveprisutnog raĉunarstva i RFID. Beţiĉna tehnologija

takoĊe obezbeĊuje nove mogućnosti za automatizaciju prodaje, omogućava brţu i bolju

komunikaciju sa kupcima i bolje korporativne usluge.

U proizvodnom menadţementu

Beţiĉne tehnologije omogućavaju pruţanje podrške zaposlenima svih vrsta koji su u

pokretu. Pokretni raĉunari omogućavaju zaposlenima koji su smešteni u kompaniji i

radnicima na terenu da klijentima pruţe brţu, bolju i jeftiniju uslugu. Beţiĉni ureĊaji

takoĊe mogu povećati produktivnost u fabrikama time što će proširiti komunikaciju i

saradnju kao i planiranje i kontrolu koju vrše uprava i menadţeri. Osim toga, tehnologije

mobilnog raĉunarstva poboljšavaju bezbednost na radnom mestu jer omogućavaju da se

znaci upozorenja brţe šire i koriste se instant poruke da bi se upozorenje poslalo

izolovanim zaposlenima.

U ljudskim resursima

Mobilno raĉunarstvo poboljšava obuku ljudskih resursa i moţe da se protegne na bilo

koje mesto i na bilo koje vreme. Obaveštenja o platnom spisku mogu se slati putem SMS

poruka. Beţiĉni ureĊaji mogu zaposlenima pomoći da izaberu pogodnosti koje im

odgovaraju i da sami aţuriraju liĉne podatke.

U UIS-u

Osoblje UIS-a obezbeĊuje beţiĉnu infrastrukturu koja svim zaposlenima u organizaciji

omogućava da rade i komuniciraju u bilo koje vreme sa bilo kojeg mesta. Takve

pogodnosti omogućavaju organizaciji nove mogućnosti za smanjanje troškova i

poboljšanje efikasnosti i delotvornosti poslovanja (na primer, da postigne transparentnost

u lancu nabavke). Naţalost, kao što smo pomenuli, beţiĉne aplikacije su inherentno

nebezbedne. Nedostatak obezbeĊenosti je ozbiljan problem sa kojim se suoĉava osoblje

UIS-a.

REZIME

1. Opisati moderne beţične ureĎaje i medije beţičnog prenosa.

U prošlosti su ti ureĊaji spadali u zasebne kategorije, kao što su na primer pejdţeri, ruĉni

ureĊaji za ĉitanje e-pošte, elektronski rokovnici (PDA ureĊaji) i mobilni telefoni. Danas

meĊutim, mnogi ureĊaji koji se uopšteno nazivaju smart telefoni kombinuju funkcije svih

tih ureĊaja. Mogućnosti tih novih ureĊaja obuhvataju mobilnu telefoniju, Bluetooth, Wi-

Fi sisteme, digitalnu kameru, GPS sistem, organizator, telefonski imenik, digitron, pristup

e-pošti i centru SMS za slanje kratkih poruka, slanje instant poruka, slanje tekstualnih

poruka, MP3 plejer, video-plejer, pristup internetu uz pomoć brauzera sa svim

funkcijama i QWERTY tastaturu. Sistemi prenosa mikrotalasimaobilato se koriste za

opseţnu komunikaciju na velikoj udaljenosti od taĉkedotaĉke. Komunikacioni

31

satelitikoriste se u sistemima satelitskog prenosa. Trenutno su oko Zemlje postavljena tri

tipa satelita: geostacionarni sateliti (GEO), sateliti u srednjoj Zemljinoj orbiti (MEO) i

sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Radijski prenoskoristi radiotalasne frekvencije da

prenosi podatke direktno izmeĊu predajnika i prijemnika. Infracrvenosvetlo je crveno

svetlo koje nije vidljivo ljudskom oku. Uobiĉajena primena infracrvenog svetla sreće se

koddaljinskih upravljaĉa za televizore ili video-rekordere. Infracrveni primopredajnici

koriste se za konekcije kratkog dometa izmeĊu raĉunara, spoljne opreme i lokalnih

mreţa. Mnogi prenosni personalni raĉunari imaju infracrvene prikljuĉke, koji dobro doĊu

u sluĉaju kada povezivanje pomoću kabla sa spoljnom opremom nije praktiĉno.

2. Opisati beţične mreţe prema distanci koju pokrivaju.

Prema udaljenosti koju pokrivaju,beţiĉne mreţe mogu biti grupisane u tri kategorije: na

mreţe kratkog, srednjeg i velikog dometa. Beţiĉne mreţe kratkog dometa

pojednostavljuju zadatak povezivanja ureĊaja tako što eliminišu kablove i omogućavaju

korisnicima da se kreću dok koriste te ureĊaje. Beţiĉne mreţe kratkoga dometa generalno

imaju domet od trideset metara i manje, a obuhvataju Bluetooth, UWB i NFC.

Beţiĉne mreţe srednjeg dometa su srodne lokalnim beţiĉnim mreţama (WLAN).

Najĉešći tip beţiĉnih mreţa srednjeg dometa je Wi-Fi (wireless fidelity). Još jedan tip

beţiĉnih mreţa srednjeg dometa susintetiĉkemreţe koje koriste mnoštvo taĉaka pristupa

mreţi Wi-Fi da stvore mreţu velikog dometa. Sintetiĉkemreţe su u suštini skup

meĊusobno isprepletanih i povezanih lokalnih mreţa.

Beţiĉne mreţe velikog dometa povezuju korisnike na internet na geografski udaljenim

podruĉjima. Takve mreţe obiĉno funkcionišu u okviru dozvoljenog dela spektra. To

znaĉi da takve mreţe koriste delove radiofrekvencijskog spektra koji su u nadleţnosti

vlade. Za razliku od njih, Bluetooth i Wi-Fi rade u podruĉjima koja nisu pod kontrolom

vlada. Stoga su podloţnije napadima uljeza i bezbednosnim problemima. Uopšteno

govoreći, tehnologije beţiĉne mreţe široke pokrivenosti obuhvataju mobilnu telefoniju i

beţiĉni prenos u širokom opsegu (ili WiMax).

3. Definisati mobilno računarstvo i mobilno trgovanje.

Mobilno računarstvo je raĉunarski model projektovan za ljude koji mnogo putuju.

Mobilno trgovanje (ili m-trgovanje) je bilo koja vrsta e-trgovanja koja se obavlja u

beţiĉnom okruţenju, a naroĉito putem interneta.

4. Opisati glavne primene m-trgovanja.

Mobilne aplikacije za pruţanje finansijskih usluga obuhvataju bankarstvo, beţiĉno

plaćanje i mikroplaćanje, transfer novca, beţiĉne novĉanike i usluge plaćanja raĉuna.

Raspodela posla je jedna od glavnih meĊukompanijskih primena. Glasovni portali i video

portali pruţaju pristup informacijama. Primena aplikacija zasnovanih na lokaciji

obuhvata kupovinu u prodavnicama na malo, reklamiranje i pruţanje usluga klijentima.

Druge bitne aplikacije m-trgovanja obuhvataju beţiĉnu telemedicinu i telemetriju.

32

5. Definisati sveprisutno računarstvo i opisati dve tehnologije koje su temelj te

tehnologije.

Sveprisutno računarstvo je nevidljivo raĉunarstvo ugraĊeno u sve stvari koje nas

okruţuju. Dve tehnologije omogućavaju sveprisutno raĉunarstvo: RFID (identifikator sa

radijskom frekvencijom) i mreţa beţiĉnih senzora (wireless sensor network – WSN).

RFID je ime za tehnologiju koja koristi radio-talase da automatski otkrije poloţaj

pojedinih predmeta kojima su ugraĊeni mikroĉipovi. Mreţe beţiĉnih senzora (WSN) su

meĊusobno povezani beţiĉni ureĊaji sa baterijskim napajanjem koji su smešteni u fiziĉko

okruţenje da bi prikupljali podatke sa mnogo taĉaka u okviru širokog prostora.

6. Opisati četiri glavne pretnje beţičnim mreţama

Ĉetiri najveće pretnje beţiĉnim mreţama su: neovlašćene taĉke pristupa mreţi, izviĊanje

u voţnji, prisluškivanje i ometanje radijske frekvencije (RF jamming). Neovlašćena tačka

pristupa mreţi je neautorizovana taĉka pristupa beţiĉnoj mreţi. IzviĎanje u vožnji je

termin za lociranje WLAN mreţa za vreme voţnje ili šetnje po gradu ili na drugim

mestima. Prisluškivanje se odnosi na pokušaje neovlašćenih lica da pristupe podacima

koji putuju beţiĉnom mreţom. Ometanje radijske frekvencije(RF jamming) odnosi se na

to kada osoba ili ureĊaj namerno ili nenamerno ometa prenos podataka na beţiĉnoj mreţi

ovalšćenog korisnika.

Original Prevod Objašnjenje

Bluetooth bluetooth Tehnologija koja omogućava

komunikaciju na kratkom

rastojanju izmeĊu beţiĉnih

ureĊaja

Cellular telephones Mobilni telefoni Beţiĉni telefon

Digital radio Digitalni radio Satelitski radio

GPS GPS Globalni sistem za

odreĊivanje geografske

lokacije

Hotspot Ograniĉena lokacija na kojoj

je moguć pristup beţiĉnoj

mreţi

Infrared Infracrveni prenos Prenos koji korsiti

infracrveno svetlo za

komunikaciju

Microbrowser Mikrobrauzer Veb brauzer prilagoĊen za

mobilne ureĊaje

Microwave transmission Mikrotalasni prenos Beţiĉni sistem koji koristi

miktrotalasni opseg za

prenos podataka izmeĊu dve

taĉke

m-commerce Mobilna trgovina e-trgovina koja se odvija u

beţiĉnom okruţenju

33

Mobile computing Moibilno raĉunarstvo Raĉunarstvo u realnom

vremenu izmeĊu mobilnih

ureĊaja i drugih raĉunarskih

resursa

Mobile portal Mobilni portal Portal koji obezbeĊuje

sadrţaj i usluge mobilnim

korisnicima

Mobile wallet Mobilni novĉanik Tehnologija koja omogućava

plaćanje sa mobilnih ureĊaja

Near field communication Prenos u bliskom polju Beţiĉna komunikacija na

vrlo krakim udaljenostima

Personal area network Personalna raĉunarska

mreţa

Raĉunarska mreţa koja sluţi

da poveţe ureĊaje blizu

jedne osobe

Pervasive computing Pervazivno raĉunarstvo Raĉunarsko okruţenje u

kome svaki ureĊaj ima

izvesnu raĉunarsku snagu

RFID technology Tehnologija RFID Tehnologija koja omogućava

praćenje kretanja robe ili

vozila, korišćenjem ĉipa sa

procesorom i antenom

Radio tranasmission Radio prenos Svaki sistem koji koristi

radio-prenos za

komunikaciju

Satellite radio Satelitski radio Sistem koji obezbeĊuje

visokokvalitetan prenos

audio signala putem satelita

Telemetry Telemetrija Beţiĉni prenos signala sa

udaljenih senzora

WAP WAP Protokol koji omogućava

pristup vebu za beţiĉne

ureĊaje, ĉak i skromnih

preformansi

WiFi WiFi Standard za beţiĉni prenosu

lokalnoj mreţi

WLAN Beţiĉni LAN Lokalna mreţa bez kablova

Wireless NIC

WSN Beţiĉna senzorska mreţa Mreţa povezanih beţićnih

senzora

34

Teme za diskusiju

1. Razmotrite na koji naĉin m-trgovanje moţe da proširi opseg e-poslovanja.

2. Razmotrite na koji naĉin mobilno raĉunarstvo moţe da reši neke probleme digitalnog

jaza.

3. Nabrojte tri ili ĉetiri najveće prednosti beţiĉnog trgovanja za kupce i objasnite koje im

pogodnost pruţa.

4. Na koje naĉine se Wi-Fi koristi za podršku mobilnom raĉunarstvu i m-trgovanju?

Opišite naĉine na koje Wi-Fi utiĉe na korišćenje mobilnih telefona za m-trgovanje.

5. Alati zasnovani na lokaciji mogu pomoći pojedincima da pronaĊu automobil ili

najbliţu benzinsku stanicu. MeĊutim, neki ljudi posmatraju alate zasnovane na lokaciji

kao invaziju na privatnost. Razmotrite argumente za i protiv primene alata zasnovanih na

lokaciji.

6. Razmotrite koje su prednosti telemetrije u zdravstvenioj zaštiti starijih.

7. Razmotrite kako beţiĉni ureĊaji mogu pomoći ljudima sa invaliditetom.

8. Neki struĉnjaci smatraju da Wi-Fi dobija bitku nad 3G mobilnom uslugom, dok se

drugi sa tim ne slaţu. Razmotrite argumente obe strane i zastupajte jedno stanovište.

9. Za koje aplikacije sveprisutnog raĉunarstva verujete da će biti najbolje prihvaćene na

trţištu tokom narednih nekoliko godina? Zašto?

Veţbe za rešavanje problema

1. Posetite www.kyocera-wireless.com i pogledajte demo. Šta je „smart“ telefon? Kakve

mogućnosti ima? Na koji naĉin se razlikuje od regularnog telefona?

2. Istraţite komercijalne aplikacije glasovnih portala. Posetite sajtove nekoliko

dobavljaĉa (npr. www.tellme.com, www.bevocal.com itd.). Kakve mogućnosti i aplikacije

nude razni dobavljaĉi?

3. Koristeći pretraţivaĉ, probajte da utvrdite da li postoje neke komercijalne Wi-Fi

beţiĉne taĉke pristupa (hotspots) u vašem kraju. (Sugestija: Pristupite sajtu

www.wifinder.com). Posetite sajt www.wardriving.com. Na osnovu informacija koje ste

sakupili na tom sajtu, šta ste saznali kakva oprema je potrebna i koje procedure se

primenjuju da biste locirali hotspot u vašem susedstvu?

4. Ispitajte na koji naĉin novi ureĊaju za prikupljanje podataka kao što su RFID ĉipovi

pomaţu organizacijama da taĉno identifikuju i razvrstaju svoje kupce radi ciljanog

marketinga. Pretraţite veb i razvijte pet potencijalnih aplikacija RFID tehnologije koje

nisu navedene u ovom poglavlju. Kakva pitanja bi iskrsla ukoliko zakon neke zemlje

obaveţe da se takvi ureĊaji ugrade u tela svih graĊana kao nacionalni sistem

identifikacije pojedinaca?

5. Razmislite o komercijalnoj primeni GPS sistema. Poĉnite posetom sajtu

http://gpshome.ssc.nasa.gov, a zatim postetite i www.gpsstore.com. Mogu li se neki od

proizvoda koji su orijentisani ka kupcima koristiti u privredi? Napišite izveštaj o onome

što ste saznali i zakljuĉili.

35

Veţbe pretraţivanja veba

1. Posetite www.nokia.com. Sastavite rezime tipova mobilnih usluga i aplikacija koje

Nokia trenutno podrţava i planira da ih podrţava i u budućnosti.

2. Posetite sajt www.ibm.com. Potraţite bežično e-poslovanje. Prouĉite rezultate da

utvrdite tipove beţiĉnih mogućnosti i aplikacija softvera kompanije IBM i hardver koji ih

podrţava. Opišite naĉine na koje su te aplikacije pomogle kompanijama i specifiĉnim

privrednim granama.

3. Istraţite status 3G i 4G mobilne usluge na sajtovim www.itu.int, www.4g.co.uk i

www.3gnewsroom.com. Napišite izveštaj o statusu 3G i 4G na osnovu onoga što ste

otkrili.

4. Posetite sajt www.mapinfo.com i potraţite demonstraciju usluga zasnovanih na lokaciji.

Isprobajate svaku demonstraciju. NaĊite sve beţiĉne usluge. Rezimirajte sve što ste

otkrili.

5. Posetite sajtove www.packetvideo.com i www.microsoft.com/mobile/pocketpc.

Pregledajte sve demonstracije i proizvode i sastavite listu njihovih mogućnosti.

6. Posetite sajt www.onstar.com. Kakve usluge OnStar pruţa prevoznicima? Da li se one

razlikuju od usluga koje OnStar nudi pojedincima koji su vlasnici automobila?

7. Posetite sajt

www.itu.int/osg/publications/internetofthings/InternetofThings_summary.pdf. Informišite

se o tome šta je Internet of Things. Šta je to? Koji tipovi tehnologije ga podrţavaju?

Zašto je vaţan?

Timski zadaci

1. Neka svaki tim prouĉi jednog velikog dobavljaĉa mobilnih ureĊaja (Nokia, Kyocera,

Motorola, BlackBerry i tako dalje). Neka svaki tim prouĉi mogućnosti i cene ureĊaja koje

nudi jedna od kompanija i neka napravi prezentaciju. Cilj prezentacije je da ubedi

posmatraĉe prezentacije zašto treba da kupe baš ureĊaj te kompanije.

2. Neka svaki tim prouĉi komercijalne aplikacije m-trgovanja u jednoj od sledećih

oblasti: finansijske usluge (ukljuĉujući bankarstvo, akcije i osiguranje), marketing i

reklamiranje, putovanja i prevoz, menadţment ljudskih resursa, javne usluge ili

zdravstvena zaštitu. Neka svaki tim napiše izveštaj o svojim saznanjima i prezentuje ga

ostalima. (Poĉnite sa sajtom www.mobiforum.org.).

3. Neka svaki tim izabere jednu od sledećih oblasti: kuće, automobili, kućni aparati,

odeća ili neku drugu robu široke potrošnje. Svaki tim treba da istraţi na koji naĉin se

trenutno koriste mikroprocesori ugraĊeni u proizvode i na koji naĉin će se koristiti u

budućnosti za podršku usluga orijentisanih ka kupcima. Neka timovi pripreme izveštaje i

prikaţu ih ostalima.

36

ZAVRŠNI SLUČAJ

Webster Forest Nursery pliva beţičnim vodama

Poslovni problem

Webster Forest Nursery (http://www3.wadnr.gov/dnrapp3/webster/) uzgaja sadnice radi

pošumljavanja zemljišta iskrĉenog seĉom šuma. Rasadnik skuplja seme iz cele drţave

Vašington i proizvodi 8–10 miliona sadnica godišnje. Veliku paţnju posvećuje

potrebama razliĉitih biljnih vrsta, njihovom poreklu i ranoj nezi koja je neophodna da bi

sadnice bujale.

U rasadniku18 zaposlenih vredno radi na prikupljanju podataka karakteristiĉnih za svaku

sadnicu. Na primer, sadnica koja potiĉe iz planinskog dela drţave ne moţe se zasaditi u

priobalnom pojasu jer njena DNK nije pogodna za tu sredinu. Da bi se izbegli takvi

problemi, osoblje rasadnika vodi obimne zapisnike o svakoj od nekoliko miliona sadnica,

kategoriše ih po vrstama (imaju 42 razliĉite vrste sadnica) i prema dodatnim podacima

kao što su nadmorska visina podruĉja porekla semena.

U prošlosti je rasadnik imao nisku tehnologiju i zaposleni su većinu vremena provodili na

terenu, ruĉno zapisujući beleške na papiru. Informacije o sadnicama su bile upisivane u

tabele i na indeksne kartice, a zatim ĉuvane u fiokama. Ceo sistem je podsećao na sistem

katalogizacije po karticama u biblioteci.

Najoĉigledniji problem tog sistema bilo je to što je bilo nemoguće utvrditi taĉan broj

sadnica koje su smeštene na podruĉju od 276 jutara zemlje i u staklenike površine 1

kvadratnog kilometra. Radnici su mogli samo da izvrše okvirnu procenu na osnovu

kvadrature podruĉja rasadnika. Osim toga, ruĉni zapisi o sadnicama obilovali su

greškama jer su radnici ĉesto zaboravljali da aţuriraju podatke ili su pogrešno proĉitali

rukopise svojih kolega. Zbog tih grešaka se dogaĊalo da se biljke previše ili premalo

zalivaju, ili ĉak da radnici pobrkaju vrste sadnica. Kao rezultat toga dešavalo se da se

sadnice zasade na pogrešno podruĉje. Osim toga, u upravi je postojala samo jedna osoba

koja je ĉuvala sve podatke i znala gde da naĊe koje podatke, a ona je bila pred penzijom.

Rasadnik je došao u fazu kada ruĉni sistem za praćenje sadnica više nije mogao da

funkcioniše. Rukovodstvo je procenilo da će se obim posla smanjiti za 33 procenta

ukoliko sistem praćenja postojećih sadnica bude automatizovan.

Rešenje IT

Rasadnik je instalirao sistem za praćenje inventara sadnica pod menom RIMS

(Reforestation Information Management System) koji se sastoji od baze podataka Oracle

i beţiĉnih ruĉnih raĉunara koji su povezani sa bazom podataka i sa personalnim

raĉunarima u upravi rasadnika.

Rezultati

Sistem za praćenje inventara odmah je doţiveo uspeh. Zaposleni sada unose podatke u

realnom vremenu direktno sa terena i time se smanjuje verovatnoća pojavljivanja grešaka

u podacima o sadnicama. Rezultat toga je da je veća verovatnoća da se sadnica zasadi na

odgovarajuće mesto. Sistem je takoĊe smanjio obaveze zaposlenih i time im omogućio da

37

prošire staklenike za negu mladih sadnica. Osim toga, rasadnik je nedavno inkorporisao

podatke o prodaji u RIMS sistem i olakšao praćenje poslovanja rasadnika i predviĊanje

budućih poduhvata.

Izvori: A. Pettis, „Reforesting System Takes Root“, eWeek, 8. januar 2007; T. Wark,

„Transforming Agriculture through Pervasive Wireless Sensor Networks“, IEEE

Pervasive Computing, april-jun 2007; http://www3.wadnr.gov/dnrapp3/webster/ (podaci

od 28. aprila 2007).

PITANJA

1. Sada kada rasadnik koristi ruĉne beţiĉne raĉunare za unošenje preciznih podataka o

sadnicama, šta biste preporuĉili kao sledeći tehnološki korak? Sugestija: Podsetite se

mreţe beţiĉnih senzora koju smo opisali u ovom poglavlju.

2. Koje još prednosti beţiĉna tehnologija ruĉnih ureĊaja moţe obezbediti rasadniku?

2. VODIČ KROZ TEHNOLOGIJU 4 , OSNOVE

TELEKOMUNIKACIJA I MREŢA

Sadrţaj

TG4.1 Telekomunikacioni sistem

TG4.2 Tipovi mreţa

TG4.3 Osnove mreţa

Ciljevi učenja

1. Opisati osnovni telekomunikacioni sistem.

2. Opisati osnovne tipove tehnologija prenosa.

3. Opisati dva osnovna tipa mreţa.

4. Opisati Ethernet i TPC/IP protokole.

5. Objasniti razliku izmeĊu klijent/server raĉunarstva i peer-to-peer raĉunarstva.

TG4.1 Telekomunikacioni sistem

Telekomunikacioni sistem sastoji se od hardvera i softvera koji prenosi informacije sa

jednog mesta na drugo. Ti sistemi mogu da prenose tekst, podatke, grafiku, glas,

dokumenta i bogate video-zapise pomoću dva osnovna tipa signala – analognog i

digitalnog. Analogni signali su kontinuirani talasi koji prenose informacije menjanjem

karakteristika tih talasa. Imaju dva parametra: amplitudu i frekvenciju. Na primer, glas i

svi ostali zvuci su analogni i do ljudskog uva stiţu u obliku talasa. Što su talasi viši

(amplituda), to je zvuk glasniji; što su talasi gušće rasporeĊeni, to je veća frekvencija,

odnosno visina tona. Za razliku od toga, digitalni signali su diskretni impulsi, koji su ili

ukljuĉeni ili iskljuĉeni, i predstavljaju niz bita (nula i jedinica). Ta osobina im

omogućava da informacije prenose u binarnoj formi koju raĉunari jasno mogu da

protumaĉe

Osnovne komponente telekomunikacionih sistema su predajnici i prijemnici,, mreţni

ureĊaji i komunikacioni kanali i mediji. predajnik i prijemnik obiĉno nalazimo kao jedan

elektronski ureĊaj, npr. To su svi tipovi hardvera, od smart telefona do superraĉunara.

38

Treba imati na umu da se unutar telekomunikacionog sistema komunicira u oba smera,

tako da su funkcije predaje i prijema ĉas na jednoj, a ĉas na drugoj strani

komunikacionog kanala.

Mreţni ureĎaji

Mreţni ureĎaji su hardverski ureĊaji koji podrţavaju prenos i prijem podataka u celom

telekomunikaciom sistemu. Ti ureĊaji su modemi, multipleksori i komunikacioni

procesori

Modemi

Funkcija modema je da pretvara digitalne signale u analogne signale (taj proces naziva

se modulacija) i da pretvara analogne signale u digitalne signale (taj proces naziva se

demodulacija). Modemi se koriste u parovima. Modemi na predajnom ureĊaju pretvaraju

digitalne informacije raĉunara u analogne signale koji se prenose putem analognih linija.

Drugi modem na prijemnom ureĊaju pretvara analogni signal nazad u digitalni signal da

bi ga prijemni raĉunar razumeo. Postoje tri tipa modema: dial-up modemi, DSL modemi i

kablovski modemi.

Ameriĉki javni telefonski sistem je izvorno projektovan kao analogna mreţa za prenos

glasovnih signala ili zvukova u obliku analognog talasa. Da bi takav tip kola mogao da

prenosi digitalne informacije, te informacije moraju da budupretvorene u obrazac

analognog talasa pomoću dial-up modema. Dial-up modem ima brzinu prenosa do 56

Kb/s.

Kablovski modemi su modemi koji koriste koaksijalni kabl (na primer, TV kabl). Oni

omogućavaju veoma brz pristup internetu ili korporativnom intranetu. Kablovski modemi

koriste deljene linije. To znaĉi da brzina pristupa moţe da se uspori ako veliki broj

korisnika pristupi istom modemu.

DSL (digital subscriber line) modemi rade na istoj liniji kao obiĉan telefon i dial-up

modem, ali DSL signali ne ometaju signale koji se koriste za glasovnu komunikaciju.

DLS modemi stalno odrţavaju vezu sa internetom.

Multipleksor

Multipleksor je elektronski ureĊaj koji omogućava jednom komunikacionom kanalu da

istovremeno obavlja prenos podataka sa više izvora. Multipleksiranje moţe da se

postigne podelom jednog kanala velike brzine u više kanala manje brzine ili time što se

svakom izvoru prenosa dodeljuje vrlo mali vremenski period korišćenja istog kanala

velike brzine. Multipleksori sniţavaju troškove komunikacije jer dozvoljavaju ureĊajima

da dele komunikacione kanale. Na taj naĉin multipleksori efikasnije koriste kanale jer

integrišu prenos signala sa nekoliko raĉunara (na primer, personalnih raĉunara) na

jednom kraju kanala, dok sliĉan ureĊaj razdvaja pojedinaĉne prenose na drugom kraju (na

primer, na mejnfrejmu).

39

komunikacioni procesor. Kod većine mejnfrem i miniraĉunara, centralna procesorska

jednica (CPU) mora istovremeno da komunicira sa nekoliko raĉunara. Rutinski zadaci

komunikacije mogu angaţovati velike deo vremena obrade CPU, što dovodi do slabljenja

performansi na vaţnijim zadacima. Da bi se izbeglo gubljenje dragocenog vremena CPU,

mnogi raĉunarski sistemi imaju mali raĉunar koji je posvećen iskljuĉivo komunikacijama.

Taj specijalizovani raĉunar naziva se komunikacioni procesori zaduţen je za sve

usmerene komunikacije sa perifernim ureĊajima.

Komunikacioni kanali i mediji

Da bi se podaci preneli sa jednog mesta na drugo, mora se koristiti neki oblik putanje ili

medija. Te putanje se nazivaju komunikacioni kanali i ovde ih opisujemo. Treba znati

da su komunikacioni kanali podeljeni u dva tipa medija: kablovske (upredena parica,

koaksijalni kabl i optiĉki kabl) i difuzione (mikrotalasne, satelitske, radio i infracrvene).

Kablovski ili ţični mediji koriste fiziĉke ţice ili kablove za prenos podataka i

informacija. upredena paricai koaksijalni kabl napravljeni su od bakra, a optiĉki kabl od

stakla (optiĉkih vlakana). Alternativa tome su difuzioni ili beţični mediji. Kljuĉ

savremenih mobilnih komunikacija u društvu koje se munjevito razvija je prenos

podataka putem elektromagnetim talasima U ovom podnaslovu razmatraćemo tri tipa

ţiĉnih medija. U tabeli TG4.1 dat je pregled prednosti i nedostataka sva tri tipa kanala. O

beţiĉnim medijima bilo je reĉi u sedmom poglavlju.

Tabela TG4.1Prednosti i nedostaci beţičnih komunikacionih kanala

Kanal Prednosti Nedostaci

Upleteni dvoţilni kabl Jeftin

Široko dostupan

Lak za rad

Neupadljiv

Spor (mala širina propusnog

opsega)

Podloţan interferenciji

Lako se prisluškuje (niska

bezbednost)

Koaksijalni kabl Veća širina propusnog

opseganego kod upletenog

dvoţilnog kabla

Manje je podloţan

elektromagnetsnoj interferenciji

Relativno skup i

nefleksibilan

Lako se prisluškuje (niska

do srednja bezbednost)

Priliĉno teţak za rad

Optiĉki kabl Vrlo velikaširina propusnog

opsega

Relativno jeftin

Teško ga je prisluškivati (priliĉno

je bezbedan)

Teţak za rad (teško ga je

presaviti)

Upredena parica

Upredena parica je preovlaĊujući oblik komunikacionih infrastruktura. Koristi se za

gotovo sve poslovne telefonske instalacije. upredena paricasastoji se od vlakana bakarne

ţice koje su upletene u parove. Takav kabl je relativno jeftin, široko je dostupan i lako je

40

sa njim raditi. Ukoliko se ugradi u zidove, podove ili plafon uglavnom je neupadljiv.

MeĊutim, upredena paricaima znaĉajne nedostatke: relativno sporo prenosi podatke,

podloţan je interferenciji sa drugim elektriĉnim ureĊajima i lako ga je prisluškivati,pa

neţeljeni uljezi mogu da doĊu do podataka.

Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl sastoji se od izolovanih bakarnih provodnika koji u preseku stoje

koaksijalno jedn u odnosu na drugi. Mnogo je manje podloţan elektriĉnim

interferencijama od upletenog dvoţilnog kabla i moţe da prenosi mnogo više podataka.

Zbog toga se ĉesto koristi za brzi saobraćaj podataka i za prenos televizijskog signala (od

njega potiĉe naziv kablovska televizija). MeĊutim, koaksijalni kabl je skup i teţi za rad od

upletenog dvoţilnog kabla. TakoĊe je relativno nesavitljiv.

Optički kabl

Optički kabl sastoji se od nekoliko hiljada vrlo tankih optiĉkih vlakana koja prenose

informacije putem svetlosnih otkucaja koje generišu laseri. Optiĉki kabl je obloţen

neprovidnim omotaĉem koji spreĉava svetlost da iscuri iz kabla.

Optiĉki kablovi su znatno manji i lakši od tradicionalnih kablova. TakoĊe prenose mnogo

više podataka i manje su podloţni interferenciji i prisluškivanju. Sredinom 2007. godine

optiĉki kabl dostigao je brzinu prenosa preko 25 triliona bita (terabita) u sekundi. Optiĉki

kabl se obiĉno koristi kao kiĉma (backbone) mreţe, dok upleteni dvoţilni kablovi i

koaksijalni kablovi povezuju kiĉmu sa pojedinaĉnim ureĊajima na mreţi.

Jedan problem sa kojim se susreće optiĉki kabl je slabljenje (atenuacija), odnosno

smanjenje jaĉine signala. Slabljenje se pojavljuje i kod analognog i kod digitalnog

signala. Da bi rešili problem slabljenja, proizvoĊaĉi moraju da ugrade opremu za prijem

oslabljenih ili oštećenih signala koja će im vratiti izvornu jaĉinu i poslati ih do

prijemnika.

Brzina prenosa

Širina propsunog opsega(bandwidth) odnosi se na broj bita koji se u jednici vremena

prenese u bilo kojem komunikacionom kanalu. Širina propusnog opsega je vrlo vaţan

koncept u komunikacijama jer kapacitet prenosa bilo kojeg kanala (izraţen u bitovima u

sekundi, odnosno b/s) umnogome zavisi od njegove pojasne širine. Uopšteno govoreći,

što je veća širina propusnog opsega, to je veći kapacitet kanala.

Kanali uskopojasnog prenosa (narrowband)obiĉno pruţaju malu brzinu prenosa od oko

64 kb/s, ali danas mogu da dostignu i 2 Mb/s. Kanali širokopojasnog prenosa

(broadband)omogućavaju prenos velike brzine, od 256 Kb/s do nekoliko terabajta u

sekundi.

Brzine pojedinih komunikacionih kanala su:

• upredena parica: do 100 Mb/s (milion bita u sekundi),

• mikrotalasi: do 200 Mb/s,

• sateliti: do 200 Mb/s,

41

• koaksijalni kabl: do 200 Mb/s,

• optiĉki kabl: preko 25 Tb/s (trilion bita u sekundi).

Tehnologije prenosa

Brojne telekomunikacione tehnologije omogućavaju korisnicima da brzo i precizno

prenose velike koliĉine podataka putem bilo kojeg tipa mreţe.

Integrated service digital network

Integrated service digital network (ISDN) je stariji meĊunarodni telefonski standard za

pristup mreţama koji koristi postojeće telefonske linije i omogućava korisnicima da

istovremeno prenose glas, video-zapis, sliku i podatke.

Digital Subscriber Line

Digital Subscriber Line (DSL) omogućava digitalni prenos podataka velikom brzinom

korišćenjem postojećih telefonskih linija. Pošto su postojeće telefonske linije analogne a

prenos je digitalan, za to je potreban DSL modem.

Asynchronous Transfer Mode

Asynchronous Transfer Mode (ATM) mreţe omogućavaju skoro neograniĉenuširinu

propusnog opsega. ATM ima nekoliko prednosti: omogućava veliko proširenje pojasne

širine i prenos audio, video i glasovnih signala na jedinstvenoj komunikacionoj liniji.

ATM trenutno zahteva optiĉki kabl, ali moţe da ostvari prenos od 2,5 gigabita u sekundi.

Nedostatak je to što je ATM mnogo skuplji od ISDN i DSL.

Synchronous Optical Network

Synchronous Optical Network (SONET) je standard za prenos digitalnih signala

optiĉkim kablovima koji omogućava korisnicima da integrišu prenos razliĉitih

provajdera. SONET definiše norme optiĉkih linija, koje se još nazivaju optiĉki prenosni

signali (optical carrier signals – OC). Osnovna norma je 51,84 Mb/s (OC-1), a više norme

se dobijaju direktnim mnoţenjem osnovne norme. Na primer, OC-3 je 155,52 Mb/s,

odnosno 3 puta OC-1.

Nosilac T1 je sistem digitalnog prenosa koji definiše kola koja rade na razliĉitim

brzinama, ĉiji je ĉinilac brzina od 64Kb/s koja se koristi za prenos glasovnog poziva. Ta

kola su T1 (1,544 Mb/s, što je ekvivalent 24 kanala), T2 (6,312 Mb/s, što je ekvivalent 96

kanala), T3 (44,736 Mb/s, što je ekvivalent 672 kanala) i T4 (274,176 Mb/s, što je

ekvivalent 4032 kanala).

Pre nastavka čitanja...

1. Opišite osnovne telekomunikacione sisteme.

2. Uporedite tri ţiĉna komunikaciona kanala.

42

3. Opištite razne tehnlogije koje korisnicima omogućavaju da šalju velike koliĉine

podataka putem bilo koje mreţe.

TG4.2 Tipovi mreţa

Računarska mreţa je sistem koji povezuje raĉunare putem komunikacionih medija tako

da izmeĊu njih mogu da se razmenjujupodaci. Raĉunarske mreţe su iz mnogih razloga od

suštinskog znaĉaja za sve savremene organizacije. Prvo, umreţeni raĉunarski sistemi

omogućavaju organizacijama da budu fleksibilnije da bi mogle da se prilagode poslovnim

uslovima koji se brzo menjaju. Drugo, mreţe omogućavaju kompanijama da dele

hardver, raĉunarske aplikacije i podatke unutar svoje organizacije i sa drugim

organizacijama. Treće, mreţe omogućavaju zaposlenima i radnim grupama koji su

smešteni na razliĉitim geografskim lokacijama da razmenjuju dokumenta, ideje i

kreativne uvide. Takva razmena ohrabruje timski rad, inovacije i efikasniju i efektivniju

interakciju. Konaĉno, mreţe su kljuĉna veza izmeĊu kompanija i njihovih kupca.

Postoje razliĉiti tipovi mreţa, od malih do svetskih mreţa. Tipovi mreţa obuhvataju (od

najmanje ka najvećoj): personalna mreţa (PAN), lokalna mreţa (LAN), regionalna mreţa

(metropolitan area network – MAN), globalna mreţa (wide-area network – WAN) i

internet. PAN su mreţe kratkog dometa (obiĉno nekoliko metara) koje se koriste za

komunikaciju ureĊaja u blizini jedne osobe. PAN moţe biti ţiĉni i beţiĉni. Beţiĉni PAN

smo opisali u sedmom poglavlju. MAN je relativno velika raĉunarska mreţa koja pokriva

podruĉje cele regije i po veliĉini je izmeĊu LAN i WAN mreţa. U ovom podnaslovu

osvrnućemo se na LAN i WAN mreţe, a osnove interneta i veba (World Wide Web)

opisaćemo u dodatku Vodiĉ kroz tehnologiju 5.

Lokalna mreţa (LAN)

Lokalna mreţa (local area network – LAN) povezuje dva ili više ureĊaja u oganiĉenom

geografskom podruĉju, obiĉno u jednoj zgradi, tako da svi ureĊaji na mreţi mogu

meĊusobno da komuniciraju Komutator je raĉunar za posebnu namenu koji omogućava

ureĊajima u okviru LAN-a da komuniciraju direktno jedan sa drugim. Svaki ureĊaj u

LAN mreţi ima mreţnu karticu (network interface card – NIC) koja svakom ureĊaju

omogućava da se fiziĉki poveţe na komunikacioni medij LAN mreţe. Taj medij je

obiĉno neoklopljeniupredena parica (unshilded twisted-pair wire – UTP).

Iako nije neophodan, mnoge LAN mreţe imaju server datoteka ili mreţni server.

serveri datoteka su ĉesto mikroraĉunari visokih performansi sa velikim brzim hard

diskovima. Server obiĉno sadrţi razne vrste softvera i sadrţi mreţni operativni sistem

potreban za upravljanje serverom, putanjama i komunikacijom na mreţi.

Mreţni prolaz povezuje LAN sa eksternim mreţama (javnim ili privatnim) tako da sa

njima moţe da razmenjuje informacije. mreţni prolaz je mreţni ureĊaj koji povezuje

raznolike mreţe prevodeći jedan skup protokola (pravila po kojima mreţa komunicira) na

drugi. Mreţni ureĊaj koji povezuje dve mreţe istog tipa naziva se mostRuter je mreţni

ureĊaj koji usmerava poruke kroz nekoliko povezanih LAN mreţa ili kroz WAN kao što

je internet.

Kao što smo ranije pomenuli, pošto je LAN ograniĉena na malo geografsko podruĉje,

ĉvorovi mogu biti povezani ili kablovima ili pomoću beţiĉnih tehnologija. Bežične

43

lokalne mreže (wireless local area network – WLAN) obezbeĊuju LAN-u povezanost na

kratkim udaljenostima, obiĉno manjim od 150 metara. WLAN i druge beţiĉne

tehnologije opisali smo u sedmom poglavlju.

Globalna mreţa (wide area network – WAN)

Kada kompanije treba da prenesu i prime podatke izvan granica LAN mreţe, tada koriste

globalne mreţe. Globalna mreţa (wide-area network – WAN) je mreţa koja pokriva

veliko geografsko podruĉje i obiĉno povezuje mnoštvo LAN mreţa.

WAN obiĉno nudejavne telekomuniakcione sluţbe. WAN ima veliki kapacitet i obiĉno

kombinuje razne kanale (na primer, optiĉke kablove, mikrotalase i satelite). Internet, koji

opisujemo u sledećem dodatku, primer je WAN mreţe.

Vaţan tip WAN mreţe je mreţa dodate vrednosti (VAN). VAN je privatna mreţa

namenjena iskljuĉivo podacima kojom upravljaju treća lica koja pruţaju usluge

telekomunikacija i raĉunarstva raznim organizacijama. Mnoge kompanije koriste VAN

da izbegnu troškove stvaranja i upravljanja sopstvenim mreţama.

Mreţa preduzeća

Savremene organizacije imaju mnogo LAN mreţa i mogu imati mnoštvo WAN mreţa, a

sve one su povezane u mreţu preduzeća.Treba imati na umu da mreţa prikazana na slici

ima kiĉmu mreţe koja se sastoji od optiĉkih kablova. glavna mreţa korporacije su

centralne mreţe velike brzine na koje se povezuje mnoštvo malih mreţa (LAN i manji

WAN). LAN se tada naziva ugraĎeni LAN jer je povezan na kiĉmu WAN mreţe.

Pre nastavka čitanja...

1. Koji su glavni razlozi poslovne prirode za korišćenje mreţa?

2. U ĉemu je osnovna razlika izmeţu LAN i WAN mreţe?

3. Opišite mreţu preduzeća.

TG4.3 Osnove mreţa

U ovom podanslovu ćemo se baviti mreţnim protokolima i tipovima mreţne obrade. Te

dve teme opisujukako mreţe zapravo prenose i obraĊuju podatke i informacije pomoću

osnovnih telekomunikacionih sistema.

Mreţni protokoli

Raĉunarski ureĊaji koji su povezani na mreţu pristupaju i razmenjuju mreţu da prenose i

primaju podatke. Te komponente se ĉesto nazivaju ĉvorovi mreţe i saraĊuju tako što

slede pravila koja im omogućavaju da meĊusobno komuniciraju. Skup pravila i procedura

koji ureĊuju prenos duţ mreţe naziva se protokol.

44

Ethernet

Uobiĉajeni protokol LAN mreţe je Ethernet. Većina velikih kompanija koristi Ethernet

kapaciteta 1 gigabita pomoću kojeg mreţa omogućava prenos brzinom od 1 milijarde bita

u sekundi. MeĊutim, Ethernet kapaciteta 10 gigabita postaje standard (10 milijardi bita u

sekundi).

Transmission Control Protocol/Internet Protocol

Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) jedan je deo skupa

protokola interneta. TCP/IP je deo skupa protokola, a glavni u tom skupu su upravo

Transmission Control Protocol (TCP) i Internet Protocol (IP). TCP obavlja tri glavne

funkcije: (1) upravlja kretanjem paketa izmeĊu raĉunara tako što uspostavlja vezu izmeĊu

tih raĉunara, (2) sekvencira prenos paketa i (3) potvrĊuje prijem paketa. Internet

Protocol (IP) je odgovoran za rastavljanje, isporuku i sastavljanje paketa za vreme

prenosa.

Pre nego što podaci poĉnu da se šalju putem interneta, oni se rastavljaju na male grupe

podataka koje se nazivaju paketi. Tehnologija prenosa koja blokove teksta rastavlja na

pakete naziva se komutacija paketa (packet switching). Svaki paket sadrţi informacije

koje će mu pomoći da stigne na odredište – IP adresu pošiljaoca (opisano u dodatku

Vodiĉ kroz tehnologiju 5), IP adresu primaoca, ukupan broj paketa u poruci i redni broj

tog paketa unutar poruke. Svaki paket putuje mreţom nezavisno i moţe se pratiti kroz

razliĉite putanje na mreţi. Kada svi paketi stignu na odredište, sastavljaju se u originalnu

poruku. Paketi koriste TCP/IP da prenesu podatke.

TCP/IP ima 4 sloja funkcionisanja. Aplikativni sloj omogućava klijentskim aplikativnim

programima da pristupe drugim slojevima i definiše protokole koje aplikacije treba da

koriste da bi razmenile podatke. Jedan od takvih aplikacionih protokola je hypertext

transfer protocol (HTTP) koji definiše na koji naĉin je poruka formulisana i prenesena.

Transportni sloj aplikativnom sloju pruţa usluge komunikacije i obradu paketa. U taj sloj

je ukljuĉen TCP i drugi protokoli. sloj interneta je odgovoran za adresiranje, putanje i

formiranjepaketa podataka. IP protokol je jedan od protokola u ovom sloju. Sloj mrežnog

interfejsa stavlja pakete na mreţni medijum i prima pakete sa tog medijuma. Mreţni

medijum moţe biti bilo koja od mreţnih tehnologija.

Dva raĉunara koja koriste TCP/IP mogu da komuniciraju iako imaju razliĉit hardver i

softver. Podaci poslati sa jednog raĉunara na drugi prolaze kroz sva ĉetiri sloja, poĉevši

od aplikativnog sloja raĉunara koji šalje poruku sve do sloja mreţnog interfejsa tog

raĉunara. Nakon što podaci stignu na drugi raĉunar, takoĊe moraju da proĊu kroz sva

ĉetiti sloja.

Zahvaljujući TCP/IP korisnici mogu da šalju podatke i kroz mreţe koje su ponekad

nepouzdane, a da ipak budu sigurni da će podaci stići u neizmenjenom obliku. TCP/IP je

vrlo popularan u poslovnim organizacijama zbog toga što je pouzdan i zbog lakoće

kojom podrţava intranet i srodne funkcije.

45

Tipovi mreţne obade

Organizacije obiĉno koriste razliĉite raĉunarske sisteme. Distribuirana obrada

rasporeĊuje zadatke obrade izmeĊu dva ili više raĉunara. Taj proces omogućava

raĉunarima na razliĉitim lokacijama da meĊusobno komuniciraju putem

telekomunikacionih veza. Uobiĉajen tip distribuirane obrade je klijent/server obrada.

Poseban tip klijent/server obrade je peer-to-peer obrada.

Klijent/server računarstvo

Klijent/server računarstvo povezuje dva ili više raĉunara i grupiše ih tako da neke

mašine (koje se zovu serveri) pruţaju raĉunarske usluge korisniĉkim PC raĉunarima

(koji se zovu klijenti). Obiĉno organizacije najveći deo podataka/aplikacija obraĊuju i

ĉuvaju na serveru odgovarajućih performansi, kome lako mogu pristupiti klijenti mnogo

slabijih perfomansi. Klijent od servera traţi podatke, aplikacije ili obradu od servera koju

udovoljava tim zahtevima i „obezbeĊuje ţeljenu radnju“.

Klijent/server raĉunarstvo navodi na ideju „debelih“ klijenata i „tankih“ klijenata. Debeli

klijenti imaju dosta memorije i veliku procesorsku snagu i mogu da pokrenu lokalne

programe (na primer, Microsoft Office) ĉak i kada mreţa ne radi. Tankiklijentine moraju

daimaju sopstvenu memoriju i imaju vrlo malu procesorsku snagu. To znaĉi da zavise od

mreţe kada pokreću aplikacije.

Obrada u mreţi ravnopravnih računara ili Peer-to-peer obrada

Peer-to-peer obrada (P2P) je tip distribuirane obrade klijent/server gde se svaki raĉunar

ponaša i kao klijent i kao server. Svaki raĉunar moţe pristupiti (radi integriteta i

bezbednosti) svim fajlovima na svim drugim raĉunarima.

Postoje tri osnovna tipa P2P obrade. U prvom tipu se pristupa neiskorišćenom

procesorskom potencijalu meĊu umreţenim raĉunarima. Poznata aplikacija tog tipa je

SETI@home (http://setiathome.ssl.berkley.edu) Te aplikacije potiĉu od projekata

otvorenog kôda i mogu se preuzeti besplatno.

Drugi tip P2P obrade je saradnja izmeĊu pojedinaca u realnom vremenu kao što je

America Online Instant Messenger. Kompanije kao što je Groove Networks

(www.groove.net) predstavile su P2P aplikacije za saradnju koje koriste listu

prijatelja/poznanika da uspostave vezu i da dozvole saradnju u okviru aplikacija u

realnom vremenu.

Treća kategorija P2P obrade je napredno pretraţivanje i razmena datoteka.

Karakteristiĉno za ovu kategoriju je korišćenje prirodnog jezika za pretraţivanje miliona

ĉvorišnih (peer) sistema. Ona dozvoljava korisnicima da otkrivaju druge korisnike, a ne

samo podatke i veb stranice. Jedan primer toga je BitTorrent.

BitTorrent (www.bittorrent.com) je besplatna aplikacija otvorenog kôda za P2P razmenu

fajlova koja moţe da pojednostavi problem razmene velikih fajlova tako što ih podeli u

male delove koji se nazivaju „torenti“. BitTorrent rešava dva najveća problema razmene

fajlova: (1) problem zagušenja kada isti fajl pokuša da preuzme mnogo ljudi odjednom i

46

(2) pojavu da neki ljudi samo preuzimaju sadrţaje, ali ne ţele ništa da podele sa drugima.

BitTorrent eliminiše usko grlo time što uslovljava da svi koji nešto preuzimaju

istovremeno moraju i da dele datoteke – taj proces naziva se rojenje (swarming). Program

spreĉava eksploatisanje bez razmene (parazitiranje – leeching) jer svaki korisnik mora da

predaje sadrţaje dok istovremeno preuzima sadrţaje. To znaĉi da se sadrţaj efikasnije širi

mreţomšto je popularniji.

Pre nastavka čitanja...

1. Uporedite ATM, SONET i T-carrier sisteme.

2. Šta je mreţni protokol?

3. Opišite Ethernet i TCP/IP protokole.

4. U ĉemu je razlika izmeĊu klijent/server raĉunarstva i peer-to-peer obrade?

REZIME

1. Opisati osnovni telekomunikacioni sistem

Osnovne komponente telekomunikacionih sistema su raĉunari koji su i predajnici i

prijemnici informacija, mreţni ureĊaji (npr. modemi, multipleksori i komunikacioni

procesori), komunikacioni kanali i mediji i mreţni softver.

2. Opisati osnovne tipove tehnologija prenosa

Tehnologija Integrated service digital network (ISDN)omogućava korisnicima da

istovremeno velikim brzinama prenose glas, video-zapis, sliku i podatke korišćenjem

postojećih telefonskih linija. Digital Subscriber Line (DSL) omogućava digitalni prenos

podataka velikom brzinom, takoĊe korišćenjem postojećih telefonskih linija. Kablovski

modemi koriste koaksijalne kablove (na primer, kablovska televizija). Asynchronous

Transfer Mode(ATM) mreţe omogućavaju skoro neograniĉenu pojasnu širinu.

Synchronous Optical Network (SONET) je standard za prenos digitalnih signala optiĉkim

kablovima koji omogućava korisnicima da integrišu prenos razliĉitih provajdera. T-

carrier system je sistem digitalnog prenosa koji definiše kola koja rade na razliĉitim

brzinama, ĉiji je ĉinilac brzina od 64Kb/s.

3. Opisati dva osnovna tipa mreţa

Dva osnovna tipa mreţa su lokalna mreţa (LAN) i wide area network (WAN). Lokalna

mreţa (LAN) povezuje dva ili više ureĊaja u oganiĉenom geografskom podruĉju i obiĉno

sadrţi jedan komunikacioni medij. WAN je mreţa koja pokriva veliko geografsko

podruĉje i obiĉno je ĉini mnoštvo komunikacionih medija.

4. Opisati Ethernet i TPC/IP protokole

Uobiĉajeni protokol LAN mreţe je Ethernet. Većina velikih kompanija koristi Ethernet

kapaciteta 1 gigabita pomoću kojeg mreţa omogućava prenos brzinom od 1 milijarde bita

u sekundi. Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) je protokol za

47

razmenu paketa za prenos fajlova koji moţe da prenosi velike datoteke ili informacije sa

sigurnošću da će podaci stići na odredište u neizmenjenom obliku. TCP/IP je

komunikacioni protokol interneta.

5. Napraviti razliku izmeĎu računarstva klijent/server i računarstva peer-to-

peer

Klijent/server arhitektura deli obradu izmeĊu klijenata i servera. I jedni i drugi su na

mreţi, ali su svakom ureĊaju dodeljene funkcije koje najbolje moţe da obavlja. Peer-to-

peer obrada (P2P) je tip distribuirane obrade klijent/server gde se svakom raĉunaru

omogućava pristup resursima, tako da se svaki raĉunar ponaša i kao klijent i kao server.

Pitanja za diskusiju

1. Kad bi svako kod kuće imao optiĉke kablove,kakve bi bile posledice?

2. Kakav uticaj BitTorrent ima na muziĉku i filmsku industriju?

3. Razmotrite argumente za i protiv peer-to-peer obrade.

Veţbe pretraţivanje veba

1. Pristupite nekim P2P aplikacijama, kao što je SETI@home. Opišite svaku od njih.

Kojoj biste voleli da se pridruţite?

Original Prevod Objašnjenje

Analog signals Analogni signal Kontinuirani talasi koji

informaciju nose u promeni

svoje amplitude ili

frekvencije

ATM ATM Asynchronous transfer mode

– metod prenosa

komutacijom paketa, veoma

velikog propusnog opsega

Backbone network Glavna mreţa ili kiĉma Glavna mreţa u okviru

organizacije formirana od

optiĉkog kabla koja spaja

mreţne ĉvorove

bandwidth Širina propusnog opsega Broj bita u jedninici koji

moţe da se prenese kroz

neki komunikacioni kanal

Bridge Most Mreţni ureĊaj koji povezuje

dve mreţe istog tipa

Broadband Širokopojasni prenos Propusni opseg veći od 256

kb/s, danas moţe biti i više

terabita u sekundi

Broadcast media Difuzni medij Prazan prostor kao medij –

prenos elektromagnetnim

48

talasima

Cable media Kablovski medij Kablovi kao medij –

korišćenje ţiĉne

infrastrukture za prenos

Cable modems Kablovski modem Modem prikljuĉen na

koaksijalni kabal,

omogućava širokopojasnu

vezu sa internetom

Clients Klijenti Raĉunari, najĉešće PC, koji

koriste usluge servera

Client-server computing Raĉunarstvo klijent/server Vrsta distribuirane obrade

gde posebna vrsta raĉunara –

server – obavljaju obradu, a

druga vrsta raĉunara –

klijenti koriste rezultate

obrade

Coaxial cable Koaksijalni kabal Oklopljeni kabal, u preseku

koaksijalno postavljenih

provodnika, sluţi za

obezbeĊenje širokopojasnog

prenosa

Communications channels Komunikacioni kanali Put za prenso podataka s

jednog mesta na drugo

Communications processors Mreţni ureĊaji Hardverski ureĊaji koji sluţe

za omogućavbanje prenosa

kroz raĉunarsku mreţu

Computer network Raĉunarska mreţa Sistem koji se sastoji od

medija, hardvera i softvera i

omogućava povezivanje

najmanje dva raĉunara

Digital signals Digitalni signali Diskretni implusi koji

predstavljaju binarne cifre 1

i 0

Digital subsciber lines DSL Širokopojasna tehnologija

prenosa digitalnog signala

kroz klasiĉne telefonske

kablove

Distributed processing Distribuirana obrada Naĉin obrade gde se zadatak

deli izmeĊu više raĉunara

povezanih u mreţu

Enterprise network Korporacijska mreţa Mreţa nastala povezivanjem

više mreţa tipa LAN i WAN

Ethernet Ethernet Najĉešći protokol za

povezivanje LAN mreţa

Fiber optic cabels Optiĉki kabal Splet tankih staklenih

vlakana koja prenose

49

informacije u obliku

svetlosnih impulsa

File server Server datoteka Ili mreţni server. Raĉunar

koji ĉuva ili sadrţi podatke i

softver potreban za LAN

Front end processor Komunikacioni procesor Raĉunar zaduţen za

upravljanje komunikacijom

izmeĊu perifernih ureĊaja i

mejnfrejma

Gateway Mreţni prolaz Mreţni ureĊaj koji povezuje

razliĉite mreţe prevoĊenjem

jednog skupa protokola u

drugi skup

HTTP Isto Komunikacioni standard za

prenosveb stranica

internetom

ISDN Isto Širokopojasna tehnologija

koja omogućava prenos

glasa, videa, podataka

sinhrono kroz postojeću

telefonsku mreţu

IP Isto Internet protokol – skup

pravila za rutiranje,

formiranje i rasformiranje

paketa koji putuju

internetom

LAN Isto Lokalna mreţa. Osnovno

obeleţje jeste geografska

ograniĉenost

Modem Isto UreĊaj koji pretvara

analogne signale u digitalne

i obratno

Multiplexer Multipleksor UreĊaj koji omogućava da

više parova raĉunara

simultano meĊusobno

komunicira kroz jedan medij

Narrowband Uskopojasni prenso Propusni opseg manji od 64

kb/s. Danas se sve više pod

ovim terminom smatra

propsuni opseg do 2Mb/s

Network interface card Mreţna kartica Hardverski ureĊaj koji

fiziĉki povezuje raĉunar na

medij u mreţi LAN

Network server Mreţni server Videti server datoteka

Packet switching Komutacija paketa Prenos podataka u vidu

blokova koji se nazivaju

50

paketi

Peer to peer processing Obrada u mreţi

ravnopravnih raĉunara

Vrsta distribuirane obrade

tipa klijent/server koja

dozvoljava da bar dva

raĉunara dele svoje resurse.

Uloge klijenta i servera nisu

fiksirane

Protocol Protokol Skup pravila i procedura

koja definišu naĉin prenosa

podataka u mreţi

Router Ruter Mreţni ureĊaj koji usmerava

poruke (pakete) na njihovom

putu kroz LAN mreţe od

izvora do odredišta

Server Server Raĉunar koji obezbeĊuje

mreţne usluge prikljuĉenim

raĉunarima nam mreţu

Switch Komutator Mreţni ureĊaj koji

omogućava raĉunarima u

okviru jedne LAN mreţe da

meĊusobno komuniciraju

Synchronous optical network Sinhrona optiĉka mreţa Standard za prenso podataka

u mreţi formiranoj od

optiĉkih kablova

T-carrier system Nosilac T1 Standard digitalnog prenosa

koji omogućava

širokopojasni prenos kroz

javnu telefonsku mreţu

Telecommunications system Telekomunikacioni sistem Hardver i softver potreban

za prenos informacija s

jedne taĉke na drugu

TCP/IP Isto Osnovni skup protokola

interneta, omogućava da

poruka stigne s jedne taĉke

na drugu u neizmenjenoj

formi.

Twisted pair wire Upredena parica Upletene tanke bakarne ţice,

standardan provodnik za

povezivanje u LAN

VAN Isto Privatna mreţa koju dele

organizacije i na taj naĉin

ostvaruju neku ekonomsku

korist, npr. Smanjivanjem

troškova komunikacije

WAN Isto Mreţa velikog podruĉja,

obiĉno je iznajmljen deo

51

infrastrukture koju nude

javne telekomunikacione

kompanije

Wireless media Beţiĉni medij Videti difuzni medij

Wireline media Ţiĉni medij Videti kablovksi medij