TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941....Milan Milo{evi} Policijska akademija/Fakultet civilne odbrane Beograd TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941. APSTRAKT: Rad je posve}en obave{tajnim

Milan Milo{evi}

Policijska akademija/Fakultet civilne odbrane

Beograd

TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941.

APSTRAKT: Rad je posve}en obave{tajnim i policijsko-bezbednosnim struktura-

ma Srbije u periodu od 1831. do 1941. godine, ukqu~uju}i i one koje su delovale na tlu oku-

pirane Srbije tokom 1915-1918. i 1941. godine. Glavnu sadrìnu rada predstavqa

analiza organizacije i funkcionisawa policijsko-bezbednosnog aparata Kneèvine,

odnosno Kraqevine Srbije (1831-1918) i Kraqevine Jugoslavije (1918-1941), a u periodi-

ma okupacije tajnoj policiji okupatora, kvinsli{kog aparata i kolaboracionista. Po-

sebna pa`wa je posve}ena nastanku i razvoju bezbednosno-obave{tajnih struktura

rivalskih antiokupatorskih pokreta u Drugom svetskom ratu, sa kra}im osvrtom na

za~etke slu`be bezbednosti NOP u Vaqevu.

1. Nastanak i razvoj tajne policije u Srbiji (1831-1918)

1.1. Organi tajne policije u Srbiji XIX veka

U vremenu poznatom kao ratni period Srpske revolucije, koji obuhvata

godine Prvog i Drugog srpskog ustanka i Haxi-Prodanove bune (1804-1815),

ali i nakon toga – u prvim godinama vladavine kneza Milo{a, nije bilo spe-

cijalizovanih organa dràvne bezbednosti u okviru policije niti u drugim

segmentima dràvne uprave, ali je bila veoma izraèna obave{tajna dela-

tnost, kako na spoqa{wem, tako i na unutra{wem planu. Aktivnost poli-

ti~ke policije tako|e je bila izraèna, a ogledala se u nadzoru nad be}arima

(licima neoèwenim i bez zanimawa), u kontroli stranaca u represiji nad

izvr{iocima politi~kih krivi~nih dela – ukqu~uju}i delikte propagande

i uznemiravawa javnosti (naru{avawe „ti{ine i rahatluka“ u dràvi) itd.1

Najzad, poznato je da su u Kara|or|evom zakoniku bile propisane izuzetno

o{tre sankcije za tzv. verbalni delikt („koji ...zlo o Praviteqstvu i dràvi

Srbskoj govori... taj podleè ka{tigi kako izdateq ote~estva i {pijon“).

5

UDK = 351.746.1(497.11) "1831/1941"

327.84(497.11) "1831/1941"

^LANCI

ARTICLES

1 Op{irnije vidi u: Jankovi}, Ivan, Smrt u prisustvu vlasti: smrtna kazna u Jugoslaviji i

svetu, Beograd: Istraìva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, 1985, str. 128, 129.

Sredinom XIX veka dovr{ava se proces institucionalizovawa obave-

{tajnih i bezbednosnih aktivnosti u Kneèvini Srbiji. Tako je Uredbom iz

1831. godine, u okviru tada{we beogradske policije, ustanovqena funkcija

(tajne policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{leni-

ja isku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala i to kako

beogradski ‘iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi).

Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila dale-

ko maweg zna~aja od vojne. Do ovoga je do{lo u prvom redu zbog nerazvijenosti

tada{wih organa dràvne uprave i dugogodi{weg preplitawa policijskih i

vojnih organa i slu`bi („vnutrena vojska“ i sl.).

Tako je u prvih 10 godina svoje vladavine Kwaz Milo{ raspolagao samo

pandurima za policijsku slu`bu. Za~etak regularne, staja}e vojske pred-

stavqa formirawe oruàne formacije koju je Milo{, da ne bi izazvao

pa`wu Turaka, nazvao „upisni panduri“. Kao oruàna formacija bezbednos-

ti, oni su 1826. godine u~estvovali u gu{ewu pobune \or|a i Marka ârapi-

}a, posle ~ega se zvani~no nazivaju „soldatima“. Ovim trupama Milo{ je

upravqao preko Kneèvske kancelarije, iz koje su 1836. godine vojni poslovi

izdvojeni i preneti u nadle`nost novoustrojene Vojnopolicijske kancelari-

je. Istovremeno je formirana i „srpska oruàna straà“ koja je ~uvala

srpsko-tursku granicu. Pripadnici te formacije regrutovani su iz narodne

vojske, bili su pla}eni i morali su „stalno na slu`bi biti“.

Smatra se da je u razdobqu od 1831. do 1835. godine (i kasnije) do{lo do

{ire organizacije politi~ke obave{tajne delatnosti u Srbiji. Ta „obave-

{tajna politi~ka slu`ba“, kao i celokupni aparat srpske uprave, u stvari je

bila Milo{eva politi~ka policija kojom je on li~no upravqao, i koja je

wemu li~no bila pot~iwena. Razume se da je ona u svim slu~ajevima imala po-

liti~ki aspekt i bila upravqena protiv svih koji su zadirali u legitimitet

i integritet reìma. Tako organizovana obave{tajna aktivnost spadala je

prvenstveno, ali ne i iskqu~ivo, u nadle`nost organa upravne slu`be. Na-

ime, postojala su za to i druga poverqiva i pla}ena lica, posebne kneève

(dràvne) komisije, neka vrsta ustanova vi{eg upravnog ranga (tek posle

1834. godine), ili posebno odre|ena lica i slu`be ~ija je spoqna delatnost

bila prikrivena neupadqivim nazivima ili je podvo|ena pod obele`ja

privvatne, mahom trgova~ke slu`be (aktivnosti).2

Formirawe staja}e vojske bilo je motivisano razlozima o~uvawa unu-

tra{we bezbednosti („obdràvawe policije i ~uvawe dobrog poretka i mira

zemqe“), dok je Zakonom o ustrojstvu vojske iz 1864. godine propisano da se

narodna vojska podvrgava nadzoru policije – okru`nih na~elnika. Tako|e,

poznato je da je Srbija Zakonom o du`nosti vojnih komandanata, ispravni-

~estva i srezki stare{ina od 1836. godine podeqena na ~etiri vojne oblasti

Milan Milo{evi}

6

2 Stojan~evi}, Vladimir, Obave{tajna slu`ba u Kara|or|evoj i Milo{evoj Srbiji, Beograd:

DSNO, 1964, str. I-III i daqe

na ~elu sa vojnim komandantima. Ti komandanti su bili nosioci i ~isto po-

licijskih ovla{}ewa, posebno u domenu politi~ke policije – kao „vrhovni

~uvari javnog bezbedija i poretka“ i po tome „glavni policaji u sebi povere-

noj komandi“.3 Najzad, Vojnim zakonom od 1839. godine bilo je predvi|eno da

garnizonska vojska („garnizono voinstvo“) bude pod Glavnim {tabom garni-

zona, koji je bio u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova.

Drugi osnovni razlog za odsustvo institucionalnih formi civilne oba-

ve{tajne i kontraobave{tajne slu`be leì u ~iwenici da su poslove za{ti-

te ustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javne

bezbednosti. O tome nedvosmisleno svedo~e Pravila za policajce i policiju

Kneèvine Srbije iz 1835. godine. U wima je propisana du`nost pripadnika

policije „da motri, da se ne ~ine kakovi sastanci ili dogovori, u kojima bi

se radilo {to protivu Praviteqstva, ili protivu druge koje vlasti, ili vo-

op{te protivu ob{teg blagostawa. O ovakovim dogovorima, ako se samo na-

~uje, policija du`na je odma one, koji bi to ~inili, uapsiti i vlastima

nadle`noj prijaviti ji, koja }e svoje mjere u tome znati preduzeti“. Istove-

tan zakqu~ak proisti~e i iz akta kojim je knez Milo{ preuredio beogradsku

policiju 1838. godine. Postavqaju}i za wenog rukovodioca Mihaila Teodo-

rovi}a Germana, Milo{ mu nalaè da istraùje „pravo mi{qewe Beogra|a-

na i u istom obitavaju}ih stranaca o nama i na{oj vladi“ i da „svagda

doznati starate se {ta se po granici cesarskoj ~ini i govori“. O ovome je

German trebao da izve{tava Kneza najmawe dva puta mese~no, a po potrebi i

odmah po saznawu.

Aktivnosti tajne policije u drugoj polovini XIX veka ogledaju se i kroz

ustanovu prekih sudova. To su u stvari bili okru`ni sudovi, koji su u pojedi-

nim posebnim situacijama progla{avani za preke sudove. Takav status je

npr. 1850, 1855. i 1861-1866. godine davan sudovima okruga Uì~kog, â~an-

skog i Rudni~kog – za su|ewe u~iniocima krivi~nih dela hajdu~ije, razboj-

ni{tva i javnog nasiqa. Posle smrti Kneza Mihaila 1868. godine, usled

velikog uznemirewa u zemqi, 30. maja 1868. godine, progla{eno je preko su-

|ewe u celoj Kneèvini, {to }e u unutra{wosti Srbije potrajati do 18. jula,

a u Beogradu do 31. oktobra te godine. Po~etak srpsko-turskog rata tako|e je

podstakao dono{ewe Zakona o prekom sudu (18. juna 1876. i 1. decembra 1877).

Usled Timo~ke bune donet je Zakon o prekom sudu, 21. oktobra 1883. godine, a

posledwi zakon, donet za vreme Srpsko-bugarskog rata, vaìo je samo za

Okrug pirotski (od 15. decembra 1855. do 10. juna 1887). Ustav iz 1888. godine

je izri~ito zabranio bilo kakve preke sudove, pa je tako u posledwoj deceniji

XIX veka ta ustanova i{~ezla iz srpskog pravosu|a.4

Vojnoobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije se institucionalno obrazu-

je u sastavu Ministarstva vojnog, po~ev od 1856. godine, kada je izvr{ena re-

Tajna policija u Srbiji 1831-1941.

7

3 Milosavqevi}, Bogoqub, Nauka o policiji, Beograd: Policijska akademija, 1997, str 98. I-III

4 Gojkovi} Milo{, Istorija jugoslovenskog vojnog pravosu|a, Beograd: NIC Vojska, 1999, str. 39

organizacija vojske srpske. Naime, do 1876. godine Kneèvina Srbija nije

imala General{tab, tako da se poslovima vojne {pijunaè i kontra{piju-

naè bavilo Op{te vojno odeqewe Ministarstva vojnog. Tako je na primer,

vojna kontra{pijunaà u redovima Drinske vojske 1876. godine otkrila aus-

tro-ugarsku {pijunku Jovanku Merkus, koja je prethodno bila infiltrirana

u najuè rukovodstvo Hercegova~kog ustanka.5

U vreme kona~nog oslobo|ewa (1876-1878), i ubrzo nakon toga, u Srbiji je

stvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba sa neoficijelnim nazivom „Iz-

ve{tajni odsek“. Naime, ova slu`ba je Uredbom od 1876. godine ustanovqena

najpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glavnog general{taba vojske

Kneèvine Srbije. Prema toj Uredbi, zadaci Izve{tajnog odseka bili su: do-

bavqawe podataka o ja~ini, poloàju i nameri neprijateqevoj; rukovo|ewe

dostavqa~ke slu`be i pribirawe i sastavqawe podataka iz novina; nadzor

nad korespondencijom, koja ide od vojske u pozadnost i odavde k vojsci; pri-

birawe karata i statisti~kih podataka). Prema tome, u radu ove slu`be bili

su prisutni i obave{tajni i bezbednosni sadràji, a u zna~ajnoj meri i kori-

{}ewe legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad (prikupqawe saznawa preko

vojno-diplomatskih predstavnika, selekcija podataka iz strane {tampe i

dr.). U isto vreme u pograni~nim oblastima obave{tajno su radili ‘andar-

merijski oficiri, kao i oficiri iz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija,

Zaje~ar, Ra{ka, Uìce i Vaqevo). Me|utim, ova slu`ba nije u potpunosti zado-

voqila potrebe komandovawa u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine i

srpsko-bugarskom ratu 1885. godine.6

Kasnije, zakonom o novom ustrojstvu vojske od 1883. godine ustanovqavaju

se {tabovi divizijskih oblasti koji dobijaju svoje organe odgovorne za

obavqawe navedenih obave{tajnih poslova. Tokom 1884. godine doneta je

uredba kojom je izmewena struktura Glavnog general{taba tako {to je Ope-

rativno odeqewe dobilo dva odseka – unutra{wi i spoqni. Ovim promena-

ma, tj. formirawem Spoqnog odseka Operativnog odeqewa Glavnog

general{taba kona~no je obrazovana srpska vojnoobave{tajna slu`ba.

1.2. Obave{tajna i kontraobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije (1899-1918)

Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila infe-

riornija u odnosu na vojnu, bio je period od samo nekoliko meseci 1900. godi-

ne kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnoj

delatnosti bio poveren Ministarstvu unutra{wih dela. Naime, prema Us-

trojeniju centralne dràvne uprave u Kwaèvstvu Srbije od 1862. godine sa

kasnijim izmenama i dopunama, u Ministarstvu unutra{wih dela usta-

Milan Milo{evi}

8

5 „Jovanka Merkus – la`na Holan|anka", u: Kriminalna biblioteka, br. 21 (1927), str. 497-499.

6 Bogdanovi}, Branko, „Obave{tajno-izvi|a~ka slu`ba u srpskoj-turskim ratovima

1876-1878. godine“, u: Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, br. 29-30/1995-1996, str. 96; Ratko-

vi}-Kosti}, Slavica, „Neka iskustva i pouke iz srpsko-bugarskog rata 1885. godine“, u: Voj-

noistorijski glasnik, br. 1-3/1999, str. 56, 57.

novqeno je Odeqewe za poverqive policijske poslove sa zadatkom „da se sta-

ra za odràvawe unutra{weg dràvnog poretka i op{te zemaqske

bezbednosti“ (~l. 27a). Ovaj propis je stupio na snagu 5. oktobra 1899, ali je

ukinut ve} 27. jula slede}e godine.7

S druge strane, zadaci i predmet interesovawa Izve{tajnog odseka

Kraqevine Srbije bili su tipi~ni za strategijsku ofanzivnu vojnoobave-

{tajnu slu`bu. Naime, u Uredbi o |eneral{tabnoj struci iz 1902. godine na-

vodi se da ona izu~ava „organizaciju, formaciju, dislokaciju, nastavu i

celokupnu ubojnu spremu, kao i da sre|uje podatke o tome; da vr{i studiju su-

sednih dràva sa gledi{ta vojno-geografskog, vojno-statisti~kog, voj-

no-administrativnog i fortifikacijskog; da prati uop{te vojno razvi}e

stranih velikih sila u ciqu usavr{avawa na{e vojske, kao i unutra{we po-

liti~ko-ekonomsko stawe wihovo“8.

Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi u Srbiji

posebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata 1903. godine i pov-

ratka na presto dinastije Kara|or|evi}. U tom periodu intenzivira se aus-

tro-ugarska {pijunaà u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwa

najvi{ih dràvnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planu

za{tite unutra{we bezbednosti.9 Zna~ajni uspesi na obave{tajnom planu u

ovom periodu i kasnije, tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine os-

tvareni su, pre svega, primenom legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad: sa-

radwom sa savezni~kim vojnoobave{tajnim slu`bama, zatim prikupqawem

saznawa preko diplomatsko-konzularnih predstavnika, kao i ispitivawem

izbeglica, dezertera i ratnih zarobqenika (hvatawe ‘ivog jezika i sl.).

Osim toga, maksimalno intenzivno je vr{eno izvi|awe, pre svega tradici-

onalnim tehnikama, tj. osmatrawem i borbenim dejstvima kowice i izvi-

|a~kih organa, ali i izvi|awem iz vazdu{nog prostora putem aviona i

balona, kao i radio-izvi|awem. U isto vreme je znatno poja~an i klasi~ni

obave{tajni rad na frontovima, a nakon povla~ewa vojske preko Albanije i

u inostranstvu.

Od po~etka XX veka bezbednosne institucije Kraqevine Srbije bile su u

permanentnom sukobu sa odgovaraju}im slu`bama Austro-ugarske monarhije

(„Evidencbiro“), {to je posebno do{lo do izraàja nakon aneksione krize

1908. godine. Naime, austrijska {pijunaà od tada intenzivira delovawe

svojih rezidentura u Beogradu, Ni{u, Negotinu, Prizrenu i Solunu, kao i

punktova u Temi{varu, Zagrebu, Sarajevu i Petrovaradinu, a kontra{piju-

naà znatno poja~ava represiju protiv „panslovenskih agitatora“ na unu-


9

7 Uporedi: Zbornik zakona i uredaba (kw. I), Beograd: Srpska kraqevska dràvna {tamparija,

1913, str. 122; @ivanovi}, Toma, Zakonski izvori krivi~nog prava Srbije i istorijski razvoj

wegov i wenog krivi~nog pravosu|a od 1804 do 1865, Beograd: Nau~no delo, 1967, str. 87, 88

8 \or|evi}, Obren, Leksikon bezbednosti, Beograd: Privreda publik, 1989. str. 163.

9 Ekme~i}, Milorad, „Austro-ugarska obavje{tajna slu`ba i Majski prevrat u Srbiji 1903.

godine“, u: Istorijski ~asopis, god. XXXII (1985), str. 214-219 i daqe.

tra{wem planu. Pariraju}i ovome, srpski kontraobave{tajci su do 1915.

godine otkrili i uhapsili ve}i broj agenata, uspe{no presretali golube-pi-

smono{e i onemogu}avali brojne druge {pijunske aktivnosti. Istovremeno

se u ofanzivnom obave{tajnom radu posebno istakao pukovnik Le{janin, ta-

da{wi srpski vojni ata{e u Be~u. Nakon okupacije Srbije i Crne Gore, uspe-

{no je suzbijana propaganda Evidencbiroa, kojom je zagovarano stvarawe

„Jugoslavije“ u okviru Austro-ugarske monarhije, a ukoliko to ne bi bilo

mogu}e, onda obnavqawe Crne Gore kao samostalne dràve.10

U okupiranoj Srbiji (1915-1918) austro-ugarski i bugarski okupatori su

intenzivno koristili rigorozne metode odmazde, ali i suptilnije mere po-

liti~ke policije, kao sredstvo kojim je trebalo: „slomiti mo} srpstva i pro-

tiv wega izgraditi bedem.“ U austro-ugraskoj okupacionoj zoni ovom

delatno{}u bavilo se Politi~ko odeqewe Vojnog generalnog guvernmana za

Srbiju, u ~ijem su sastavu bili obave{tajni i policijski odsek. U To-

pli~kom ustanku 1917. godine Evidencbiro i bugarska vojnoobave{tajna

slu`ba (trupna) delovale su stru~no, primenom razli~itih organizacionih

oblika, metoda i sredstava. Kao izvore saznawa koristili su svoje agente in-

filtrirane me|u ustanike, zaplewenu ustani~ku arhivu, pripadnike kontra-

~eta i sl. Nasuprot tome, obave{tajna aktivnost ustanika bila je u osnovi

defanzivna i nije bila institucionalizovana. Osim toga, ni Danilo Kala-

fatovi}, u to vreme na~elnik Obave{tajnog odeqewa Vrhovne komande

Srpske vojske u Solunu, nije koordinirao obave{tajnu aktivnost topli~kih

ustanika.11

Izve{tajni odsek organizuje i rukovodi obave{tajnom i kontraobave-

{tajnom delatno{}u u vojsci i prema woj u Srbiji sve do 1917. godine, kada

se preimenuje u Obave{tajno odelewe Vrhovne komande Srpske vojske. Ta

slu`ba je do povla~ewa srpske vojske preko Albanije delovala samostalno, a

zatim, do kraja rata, sa direktnim osloncem na savezni~ke slu`be. Pri kraju

ratnih operacija, obave{tajnom slu`bom na Solunskom frontu, Krfu, oslo-

bo|enoj i zauzetoj teritoriji rukovodili su: a) na frontu i voji{nom pros-

toru obave{tajnim i kontraobave{tajnim aktivnostima rukovodio je

Obave{tajni odsek Operativnog odeqewa Vrhovne komande – u ~ijem je sasta-

vu bila „policijska sekcija za defanzivnu obave{tajnu slu`bu“, kao i Ratni

pres biro; b) u inostranstvu pri savezni~koj Vrhovnoj komandi bili su „de-

legati Vrhovne komande“ (Pariz, Rim, Solun); v) u pozadini Solunskog

fronta i kasnije u Srbiji kontraobave{tajnim radom rukovodio je \eneral-

{tabni odsek Op{teg odeqewa Ministarstva vojnog.

Milan Milo{evi}

10

10 Uporedi: Ronge, Maks, Razvedka i kontrrazvedka, Moskva: Voenizdat, 1937. str. 14-19 i

daqe; Ostoji}, Petar Iv., Propaganda, Beograd: Prosveta, 1940, str. 128-134.

11 Uporedi: Obradovi}, Milan, „Obave{tajne slu`be ustanika i okupatora u Topli~kom us-

tanku 1917. godine“, u: Leskova~ki zbornik, br. 28 (1988), str. 149-157; êtni~ki rat, Beo-

grad: Sedma sila, 1940, str. 23-27 i sl.

2. Tajna policija u vreme Kraqevine Jugoslavije (1918-1941)

Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca – prve

jugoslovenske dràvne zajednice, koja je 1920. godine dobila naziv Kraqevi-

na SHS, a 1929. godine Kraqevina Jugoslavija, postavqeni su temeqi prvog

jugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti, a samim tim i novi organi taj-

ne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile bezbednosne i obave{tajne

slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela i

Ministarstva unutra{wih dela, kao i wima podre|ene ustanove. U ovom sis-

temu je egzistirala i ‘andarmerija, pre svega kao okosnica unutra{we i jav-

ne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstvenu (vidovsku) obave{tajnu

slu`bu. Bilo je i poku{aja uspostavqawa „privatnih“ obave{tajnih organi-

zacija u slu`bi dnevne politike kneza Pavla i Dragi{e Cvetkovi}a (npr.

pod legendom firme „Ujka A.D.“ iz Beograda), ali su takva nastojawa ubrzo

„provaqena“.12

Kao pomo}ni rod vojske, ‘andarmerija je bila funkcionalno podre|ena

Ministarstvu unutra{wih dela i wegovim organima u banovinama, okruzi-

ma i srezovima. Pripadnici ‘andarmerije u najve}oj meri su se angaòvali

na poslovima otkrivawa po~inilaca krivi~nih dela, prikupqawu dokaza o

takvim delima i li{avawu slobode i predaji osumwi~enih nadle`nim dr-

àvnim organima, a delovali su i na planu pronalaèwa lica za kojima je

raspisana poternica i nadzirali kretawe lica osumwi~enih za ugroàvawe

bezbednosti dràve. Osim toga, ‘andarmerija se bavila i kontraobave{taj-

nom delatno{}u, naro~ito u pograni~nim oblastima, a u nekim periodima

(do 1937. i nakon 1940. godine) i ofanzivnim agenturnim radom prema inos-

transtvu.

Obave{tajna slu`ba ‘andarmerije bila je organizovana kroz civilne i

vojne obave{tajne centre. Vojnoobave{tajni centri za ‘andarmeriju bile su

armijske i divizijske oblasti – svaka za svoju teritoriju, a civilni („gra-

|anski“) centri bile su Kraqevske banske uprave i samo Ministarstvo unu-

tra{wih poslova. Organizacione jedinice ‘andarmerije na terenu bile su

pot~iwene navedenim obave{tajnim centrima, {to zna~i da je obave{tajna

slu`ba ‘andarmerije bila dosledno centralizovana.13

Obave{tajnu slu`bu resora spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavije

predstavqao je Dvanaesti odsek politi~kog odeqewa MIP ~iji je oficijel-

ni naziv bio Odsek za obave{tajnu slu`bu.14 Tako|e, treba ista}i, da je prak-

sa Kraqevine Jugoslavije poznavala i ustanovu policijskog ata{ea, koja je


11

12 Kozi} Mile, Potpisnik pakta: Prilozi za biografiju Dragi{e Cvetkovi}a, Ni{: Prosve-

ta, 1995, str. 47, 48.

13 O obave{tajnom delovawu jugoslovenske ‘andarmerije vidi: Biv{a jugoslovenska vojno-oba-

ve{tajna slu`ba (kw. I), Beograd: JA, 1948, str. 32, 33 i daqe.

14 Vidi Uredbu sa zakonskom snagom o ure|ewu MIP i diplomatskih i konzularnih zastupni-

{tava Kraqevine Jugoslavije u inostranstvu (u: „Slu`bene novine“, br. 187 – LXV od 18.

08. 1939).

bila vezana za probleme dràvne bezbednosti. Naime, na osnovu sporazuma

iz 1937. godine, delegat jugoslovenske policije upu}en je u Berlin, dok je iz

Nema~ke u Beograd do{ao predstavnik Gestapoa.

Organi dràvne bezbednosti monarhisti~ke Jugoslavije fakti~ki su ru-

kovodili logorima za internaciju („prijemnim logorima“) u periodu

1919-1922. i 1939-1941. godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu, Poà-

revcu, Smederevskoj Palanci, Subotici i drugim mestima, a sluìli su za

izolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktivnosti (habzbur{ki lo-

jalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.). Ina~e, tretman u ovim

logorima bio je znatno blaì od tretmana interniranih lica u odgovaraju-

}im ustanovama FNRJ po~ev od 1949. godine, tj. od tretmana u tada{wim lo-

gorima (Goli otok, Sveti Grgur i dr.) i zatvorima (Bile}a, Zabela i dr.).

2.1 Bezbednosno-obave{tajne ustanove Ministarstva vojske i mornarice

Vojnoobave{tajna slu`ba prve Jugoslavije razvijala se u kontinuitetu sa

vojnom obave{tajnom slu`bom Kraqevine Srbije koja, kao {to je istaknuto,

od 1917. godine nosila naziv Obave{tajno odeqewe Vrhovne komande Srpske

vojske. Po zavr{etku operacija i zakqu~ewu primirja karajem 1918. godine,

oruàne snage su ostale u mobilnom stawu. Obave{tajnom slu`bom tada je

rukovodila Vrhovna komanda, ali je to rukovo|ewe postepeno prelazilo u de-

lokrug rada Ministarstva vojske i mornarice. Do prelaska u redovno stawe

do{lo je tek aprila 1920. godine.

Posle formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvr{ena je re-

organizacija i transformacija oruànih snaga nove dràve. Izme|u osta-

log, formiran je 1920. godine Glavni general{tab Jugoslovenske Vojske, koji

je ~inilo pet odeqewa: a) operativno, b) obave{tajno, v) saobra}ajno, g) nas-

tavno i d) istorijsko odeqewe. Prema Uredbi iz 1923. godine Obave{tajno

odeqewe Glavnog general{taba delilo se na ~etiri sekcije, kojom su Ured-

bom iz 1927. godine preimenovane u odseke (I-IV). Tokom 1937. godine ovim

odsecima pridodata je i Sekcija za vezu sa stranim vojnim izaslanicima15.

Takva struktura general{taba zadràna je sve do 1939. godine, kada je

izvr{ena reorganizacija kojom su svi general{tabni poslovi podeqeni na

tri direkcije: a) organizacijsku, b) obave{tajnu i v) operativno-pozadinsku.

Prema tome, u periodu od 1939. do 1941. godine, Obave{tajna direkcija Gene-

ral{taba JV bila je centralni organ rukovo|ewa, planirawa i organizo-

vawa celokupne obave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti kako u zemqi

tako i prema inostranstvu, razvijen za potrebe odbrane dràve i za{tite

oruànih snaga. Centralizacija obe aktivnosti omogu}avala je racionalno

kori{}ewe prikupqenih saznawa i uticala je da se zadaci efikasnije

izvr{avaju. Ina~e, u periodu od 1920. do 1939. godine, poslove vojne slu`be

Milan Milo{evi}

12

15 O razvoju vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije (1918-1941) detaqnije vidi: Biv-

{a jugoslovenska vojno-obave{tajna slu`ba (kw. II), Beograd: JA, 1948, str. 1- 8 i daqe.

bezbednosti vr{ili su II sekcija (odsek) – kao vojna kontraobave{tajna

slu`ba i III sekcija (odsek) – koja se bavila poslovima preventivne bezbe-

dnosti, suzbijawe strane propagande, pra}ewem {tampe (OSINT) i sl.

Obave{tajna direkcija general{taba JV je u svom sastavu imala tri

odeqewa: obave{tajno, koje je predstavqalo vojnoobave{tajnu slu`bu, kon-

traobave{tajno, koje je delovalo kao vojna slu`ba bezbednosti i {ifarsko

odeqewe.

Prvo obave{tajno odeqewe imalo je zadatak da operativno planira, orga-

nizuje i rukovodi obave{tajnim aktivnostima s ciqem prikupqawa obave-

{tajnih podataka o ukupnoj dru{tvenoj i politi~koj situaciji u susednim i

drugim zemqama i wihovim namerama i aktivnostima na politi~kom i voj-

nom planu. U okviru tih aktivnosti obave{tajno odeqewe je poseban interes

iskazivalo za podatke vojne prirode, kao {to su: usvojena doktrina i koncep-

cija ratovawa susednih zemaqa, organizacija, brojno stawe, personal, raspo-

red i moral vojnih formacija, kvalitet naoruàwa, namenska proizvodwa za

potrebe oruànih snaga i sli~no. To odeqewe se bavilo i planirawem odno-

sa JV sa stranim armijama. S tim u vezi obave{tajno istraìvawe, odnosno

aktivnost na prikupqawu obave{tajnih podataka, wihovoj analizi, proce-

ni, integraciji i davawu na uvid General{tabu bio je sloèn i delikatan

posao.

Obave{tajni podaci su prikupqani kori{}ewem legalnih mogu}nosti,

odnosno preko jugoslovenskih vojnih izaslanika kod stranih armija, kao i

preko pograni~nih obave{tajnih centara – odeqewa primenom agenturnog

metoda i izvi|awem. Grani~ni obave{tajni centri bili su sme{teni u ko-

mandama vojnih okruga ili komandama sektora grani~nih jedinica koji su se

nalazili u gradovima uz granice susednih dràva. Tako, na primer, obave-

{tajni centri usmereni prema Ma|arskoj bili su locirani u Subotici i

Osijeku, a prema Bugarskoj u Pirotu i Negotinu. Centri su podatke pri-

kupqali prete`no tajnim i prikrivenim metodima. Izvi|awe su sprovodi-

li grani~ni vojni organi i specijalne jedinice kopnene vojske i Ratnog

vazduhoplovstva jugoslovenske vojske.

Kada je re~ o vojnim izaslanstvima, Kraqevina SHS se u po~etku

oslawala na vojne ata{ee srpske vojske, ~iji broj nije bio veliki. Oni su za-

dràli svoja mesta u savezni~kim zemqama i u vreme Prvog svetskog rata. Na-

kon ujediwewa zemqe i reorganizacije oruànih snaga (vojske i mornarice),

preduzimane su mere za pro{irewe mreè vojnih izaslanstava, prvenstveno u

zemqama neutralnim u Prvom svetskom ratu. Kasnije su uspostavqena iza-

slanstva i u susednim zemqama, odakle je dolazila opasnost po bezbednost

zemqe, kao i u Nema~koj, koja je bila glavni oslonac i podstreka~ tih opa-

snosti. Jugoslovenski vojni ata{ei su se koristili svim formama i metodi-

ma legalnog i ilegalnog rada, postiù}i pri tom dobre rezultate. Ni posle

okupacije Jugoslavije vojna izaslanstva u savezni~kim i neutralnim

zemqama nisu prekidala rad.


13

Drugo obave{tajno odeqewe (kontraobave{tajno) delovalo je sa osnovnim

zadatkom kontraobave{tajne za{tite svih vojnih ustanova, komandi i {ta-

bova jedinica jugoslovenske vojske. Predstavqalo je defanzivnu vojnu kon-

traobave{tajnu slu`bu, ali i unutra{wu obave{tajnu slu`bu bezbednosti,

budu}i da je vodila dosijea o hrvatskom i makedonskom separatizmu, Kultur-

bundu, emigrantima, vojnim beguncima itd. Na organizacionom planu to

odeqewe su ~inili kontraobave{tajni odseci u teritorijalnim vojnim or-

ganima i kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojske. Kon-

traobave{tajni odseci u vojnim teritorijalnim organima predstavqali su

osnovne kontraobave{tajne organe u komandama vojnih oblasti i delovali su

prevashodno na kontraobave{tajnoj za{titi vojnih teritorijalnih organa,

ustanova, objekata i zavoda na prostoru jedne armijske oblasti. Bili su po-

dre|eni kontraobave{tajnim odsecima u komandama armijskih oblasti. Na-

suprot tome, kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojske

bili su podre|eni komandantima jedinica i morali su za bilo kakve repre-

sivne (operativne) mere da traè wihovu saglasnost. Tako|e, odre|ene kon-

traobave{tajne poslove vr{ili su a|utanti komandanta na nivou puka i

bataqona, i to preko stare{ina ~eta i uspostavqawem agenturne mreè.

U toku 1937. godine formirana je pri Glavnom general{tabu JV posebna,

strogo konspirativna i legendirana vojnoobave{tajna slu`ba pod nazivom

„M otsek obave{tajnog odeqewa“, koji je kasnije preimenovan u Servis tajne

vojno-obave{tajne slu`be (S-TVOS).16 „M otsek“ je zvani~no bio sistemati-

zovan kao êtvrti odsek Drugog obave{tajnog odeqewa, ali je funkcionalno

direktno bio vezan za na~elnika Obave{tajne direkcije General{taba. Cen-

trala te slu`be bila je u Beogradu, u prostorijama General{taba i konspira-

tivnim stanovima, dok je na terenu delovala iz 12 obave{tajnih centara u

zemqi i jednog u inostranstvu (Bern, [vajcarska). Delovala je kao spoqna

obave{tajna i ofanzivna kontraobave{tajna slu`ba, primewuju}i iskqu~i-

vo tajne metode uz maksimalne mere predostro`nosti. S obzirom na tada{we

istorijske okolnosti, osnovni zadatak te slu`be bio je prikupqawe obave-

{tewa od izuzetnog zna~aja za odbranu zemqe. S tim u vezi, kori{}en je kla-

si~an (agenturni) metod, ali, zbog dodatne konspirativnosti, u samom

agenturnom radu nije primewivano na~elo stalnosti. U kontraobave{tajnoj

sferi, slu`ba je delovala bez egzekutivnih ingerencija i pod legendom, tj. sa-

mo je prikupqala saznawa, dok su represivne mere preduzimale druge jugoslo-

venske slu`be. Najzad, „M otsek“, odnosno S-TVOS uspeo je da uspostavi

vredna obave{tajna upori{ta, tj. da ugradi agenturu u rumunsku, ma|arsku i

bugarsku obave{tajnu slu`bu. Izvor zna~ajnih saznawa bila je i saradwa us-

postavqena sa stranim obave{tajnim slu`bama, i to kontinuirana saradwa

Milan Milo{evi}

14

16 Prvobitni legendirani naziv („M otsek“) ta slu`ba je dobila po sredwem slovu wenog

prvog rukovodioca Gojka M. Jovanovi}a, dok je u vreme kada je wom rukovodio Ugqe{a Po-

povi} preimenovana u S-TVOS. O samoj slu`bi, vidi: Popovi} Ugqe{a, op. cit., str. 42 i

daqe. Biv{a jugoslovenska... (kw. I), str. 17-19 i daqe; (kw. II), str. 8-10.

sa britanskom, a povremena sa obave{tajnim slu`bama Francuske, Gr~ke,

Poqske, êhoslova~ke i SSSR.

Tre}e odeqewe ({ifarsko) bilo je podeqeno na odsek za izradu {ifre i

odsek za dekripciju: Odsek za izradu {ifre je odre|ivao konkretne {ifre i

izra|ivao {ifrovana dokumenta i to za potrebe me|usobnog op{tewa ko-

mandi JV razli~itih nivoa u ratu i u miru, za odràvawe veze Prvog (obave-

{tajnog) odeqewa sa vojno-diplomatskim predstavnicima u inostranstvu, za

odràvawe veze sa agenturom, kao i za potrebe drugih organa i ustanova. Odsek

za dekripciju se bavio dekriptovawem uhva}enih poruka i dokumenata vojnih

komandi stranih dràva prema kojima su obave{tajni i kontraobave{tajni

organi Kraqevine Jugoslavije obave{tajno delovali.

Organizacija obave{tajnog rada u samim jedinicama JV zasnivala se na

na~elu koncentracije, {to zna~i da su i obave{tajna i bezbednosna kompo-

nenta bile objediwene kod svakog obave{tajnog organa. Centar sveukupne

obave{tajne aktivnosti u armijskoj oblasti bio je {tab armijske komande.

Zbog toga su komandantu armije, pored trupa, {tabova i ustanova wegove ar-

mijske oblasti, bile pot~iwene i grani~ne trupe u wegovoj odgovornosti,

kao i komande onih jedinica ‘andarmerije koje nisu bile neposredno podre-

|ene policijskim vlastima. U okviru toga {tab komande divizijske oblasti

predstavqao je centar bezbednosne delatnosti date divizijske teritorije i,

istovremeno, centar ofanzivnog obave{tajnog rada prema susednoj zemqi u

rejonu dodeqenom toj diviziji, dok je celokupnom tom aktivno{}u rukovo-

dio komandant divizijske oblasti.17

2.2. Organi bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova

Ministarstvo unutra{wih poslova Kraqevine Jugoslavije imalo je pr-

venstveni zadatak da centralizovano organizuje i vodi sve poslove iz oblas-

ti unutra{we bezbednosti, ukqu~uju}i suprotstavqawe delatnosti stranih

obave{tajnih slu`bi, ekstremne politi~ke (teroristi~ke) emigracije pore-

klom iz Jugoslavije i eksponenata unutra{weg ekstremizma i terorizma.

Osnovano je ve} 7. decembra 1918. godine kao vrhovna upravna i nadzorna

vlast nad svim upravno-policijskim vlastima i organima u zemqi. Zakonom

o unutra{woj upravi od 19. juna 1926. godine, Uredbom o ure|ewu Ministar-

stva unutra{wih poslova od 25. jula 1929. godine i Zakonom o uvo|ewu vrhov-

ne dràvne uprave od 31. marta 1929. godine, redefinisana je wegova nadle`nost

i organizacija, a posledwa reorganizacija sprovedena je 1940. godine.

Prva Uredba o organizaciji i nadle`nostima Ministarstva unu-

tra{wih dela Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca doneta je 8. maja 1919.

godine na osnovu pomenutog Kraqevog ukaza od 7. decembra 1918. godine. Mi-

nistarstvo je, prema toj uredbi, imalo slede}e organizacione jedinice: Ka-


15

17 Uput za obave{tajnu slu`bu, Ministarstvo vojno i Mornarice Kraqevine SHS, Beograd,

1921, str. 14, 19-21.

binet ministra, Upravno odeqewe, Samoupravno odeqewe, Odeqewe za javnu

bezbednost i Inspektorsko odeqewe. U okviru Ministarstva delovalo je i

Odeqewe za Banat, Ba~ku i Barawu od 22. februara 1919. godine. U Minis-

tarstvu su bila i odeqewa koja su obavqala poslove policijske struke u po-

krajinama: Odeqewe za Bosnu i Hercegovinu, Odeqewe za Hrvatsku i

Slavoniju, Odeqewe za Dalmaciju, Odeqewe za Slavoniju i Ra~unovodstvo

iz 1919. godine.

Nadle`nost odeqewa bila je odre|ena ~lanovima 7-13. date uredbe. Tako

je u nadle`nost Odeqewa za javnu bezbednost spadalo starawe kako o javnoj,

tj. li~noj i imovinskoj bezbednosti gra|ana, tako i starawe o dràvnoj be-

zbednosti. Prema tome, u ovoj fazi jo{ uvek nije postojala slu`ba dràvne

bezbednosti u institucionalnom smislu. Me|utim, ovakvo re{ewe je ubrzo

napu{teno, o~igledno zbog sve ve}ih problema na planu unutra{we bezbe-

dnosti koji su 29. decembra 1920. godine rezultirali dono{ewem „Obznane“.

Prema uredbi iz 1919. godine, Ministarstvo unutra{wih dela je ozna~e-

no kao vrhovna upravna i nadzorna vlast nad svim upravno-policijskim

vlastima i organima u celoj zemqi. U nadle`nost Ministarstva spadali su:

unutra{wa uprava zemqom, nadzor nad samoupravnim telima i ustanovama,

starawe o li~noj, imovinskoj i dràvnoj bezbednosti i o javnom redu, miru i

spokojstvu u zemqi, starawe da podru~ne vlasti pravilno primewuju zakone,

raspravqawe administrativnih sporova i ostalih slu~ajeva koji su speci-

jalnim zakonima stavqeni u nadle`nost Ministarstva, starawe o javnom mo-

ralu, nadzor nad javnom pomo}i i radom dobrotvornih dru{tava, starawe o

napretku bezbednosne struke i pripremawe zakonskih projekata i ostalog

potrebnog materijala u tom ciqu, kao i obavqawe svih ostalih poslova koji

su specijalnim zakonom stavqeni u nadle`nost ovog ministarstva.

Re{ewem Ministarstva unutra{wih dela iz decembra 1920. godine iz

Odeqewa za javnu bezbednost izdvojeni su i preneti u nadle`nost posebne or-

ganizacione jedinice svi poslovi koji se odnose na bezbednost dràve. Time je

obrazovano Odeqewe dràvne za{tite, dok je starawe o li~noj imovinskoj be-

zbednosti ostalo u nadle`nosti Odeqewa za javnu bezbednost. Smatrano je da

se starawe o bezbednosti dràve manifestuje u nadzoru, spre~avawu i represi-

ji rada na izdaji zemqe, veleizdaji, {pijunaì, falsifikovawu novca, i

dràvnih hartija od vrednosti, i nadzoru u ciqu preventivnom: nad fabrika-

cijom i prodajom oru`ja, municije i raznih eksploziva; {tampom, zborovima

i udruèwima, sumwivim strancima i uop{te nad svima pojavama i li~nosti-

ma koje mogu ugroziti dràvnu bezbednost.18

U sklopu op{te reorganizacije vrhovne dràvne uprave, Ministarstvo

unutra{wih dela je 1929. godini promenilo naziv u Ministarstvo unu-

tra{wih poslova. Po novom ustrojstvu, Ministarstvo je imalo ~etiri

odeqewa i Generalni inspektorat unutra{we uprave (umesto ranijeg In-

Milan Milo{evi}

16

18 Alimpi}, Du{an, Policijski re~nik (kw. I), Beograd:Geca Kon, 1924, str. 56.

spektorskog odeqewa). U sastav Upravnog odeqewa u{ao je i Kabinet minis-

tra. Tokom 1931. godine poslovi op{te statistike preneti su iz nadle`nosti

Predsedni{tva Ministarskog saveta u nadle`nost Ministarstva unu-

tra{wih poslova. Posledwa reorganizacija Ministarstva izvr{ena je kra-

jem 1940. godine, u sklopu sprovo|ewa mera ratne pripravnosti19.

Nadle`nosti ovog ministarstva vidqive su iz wegove podele na odeqewa

kojih je, prema Uredbi o ure|ewu Ministarstva unutra{wih poslova, od 25.

jula 1929. godine, bilo ~etiri: 1) Odeqewe za dràvnu za{titu (nadle`no za

starawe o dràvnoj bezbednosti, suzbijawu antidràvne i razorne propa-

gande i za policijsku obave{tajnu slu`bu); 2) Odeqewe javne bezbednosti

(starawe o li~noj i imovinskoj bezbednosti, suzbijawe kriminaliteta, red i

bezbednost javnog saobra}aja, zborovi i udruèwa, ‘andarmerija i vrhovna

kontrola nad radom policijskih vlasti, ukqu~uju}i organizovawe i usav-

r{avawe policije, disciplinski nadzor nad policijom i sl.); 3) Upravno

odeqewe (starawe o svim poslovima resora koji nisu direktno dodeqeni dru-

gim odeqewima, a naro~ito pitawa dràvqanstva, zavi~ajnosti, matica

gra|anskih stawa i sl.); i 4) Odeqewe za samoupravu (stara se o „unapre|ivawu

i razvijawu samoupravnih tela i wihovih ustanova, kao i o wihovom pravil-

nom funkcionisawu i vodi nadzor nad samoupravnim vlastima“).

Navedena ~etiri odeqewa daqe su se delila na odseke, odeqke i referate.

Prvo i Drugo odeqewe sa~iwavali su zajedno Vrhovnu policijsku upravu,

koja stoji pod jednim pomo}nikom ministra. Prvo odeqewe imalo je: 1) Odsek

za suzbijawe unutra{we antidràvne i razorne propagande i akcije sa oba-

ve{tajnom slu`bom (Prvi odsek); 2) Odsek za suzbijawe spoqa{we anti-

dràvne propagande i akcije sa obave{tajnom slu`bom (Drugi odsek); 3)

Odeqak (referat) za policijski nadzor nad strancima i putni~kim saobra-

}ajem (preimenovan 1940. godine u Odsek za nadzor nad strancima, izbeglica-

ma i kretawem putnika); 4) Administrativni odeqak (referat) i 5) Odeqak

(referat) za {tampu. Najzad, Generalni inspektorat unutra{we uprave je

vr{io kontrolu celokupne unutra{we uprave u ime ministarstva.

Organizacija vr{ewa policijskih poslova ukqu~uju}i i dràvnu bezbe-

dnost, na terenu je po~ivala na podru~nim organima Ministarstva unu-

tra{wih poslova i jedinicama ‘andarmerije. Kao podru~ni organi

postojale su op{te upravne vlasti i mesne policijske vlasti. Op{te upravne

vlasti mewale su se zavisno od promena u administrativo-teritorijalnoj

organizaciji, tako da su do 1929. godine op{te upravne vlasti bili veliki

‘upani (u oblastima), sreski na~elnici ili poglavari (u srezovima) i

upravnik grada Beograda, a od 1929. godine ban (u banovinama), sreski na~el-


17

19 Arhivsku gra|u o resoru unutra{wih poslova u vladama Kraqevine SHS/Jugoslavija,

ukuqu~uju}i izbegli~ku vladu (1918-1945), vidi u fondovima Arhiva Jugoslavije - sign. AJ

14, 83, 135 i dr.

nik (u srezu), upravnik grada Beograda i gradski na~elnik sa funkcijama

sreskog na~elnika.20

Uprava grada Beograda bila je najzna~ajnija teritorijalna organizaciona

jedinica Ministarstva unutra{wih dela, a vr{ila je upravne i policijske

poslove na teritoriji Beograda, Zemuna i Pan~eva sa najbliòm okolinom.

Uprava je imala pet odeqewa, i to: a) Administrativno odeqewe, b)

Odeqewe op{te policije, v) Odeqewe krivi~ne policije, g) Odeqewe sao-

bra}ajne policije, i d) Odeqewe tehni~ke policije. Svako odeqewe se delilo

na odgovaraju}i broj odseka, a ovi na potreban broj odeqaka ili referata.

Upravnik grada Beograda je, prema istoj uredbi bio duàn da „vodi starawe

o bezbednosti dràve“ u prestonici i da o tome svakodnevno izve{tava

kraqa (usmeno) i ministra unutra{wih poslova (pismeno, a po nare|ewu i

usmeno).

Kao vode}a slu`ba unutra{we bezbednosti, tj. kao teritorijalna kontra-

obave{tajna slu`ba i slu`ba za za{titu ustavnog poretka (politi~ka polici-

ja) delovalo je Odeqewe op{te policije Uprave grada Beograda. Ono je, preko

svojih organizacionih jedinica, suzbijalo unutra{we i spoqne antidràvne

delatnosti, vodilo istrage protiv po~inilaca politi~kih krivi~nih dela i

ka`wavalo ili optuìvalo okrivqene Sudu za za{titu dràve. Odeqewe je

imalo devet odseka od kojih je svaki vodio istragu po svojoj liniji rada, a unu-

tar svakog od wih postojao je odgovaraju}i broj odeqaka, odn. referata.

Prvi odsek – administrativni, vr{io je administrativne poslove Ode-

qewa op{te policije, vodio arhivu i kwige ka`wenih ovog odeqewa, izda-

vao dozvole za priredbe (javna okupqawa zabavnog i sportskog karaktera)

itd. Drugi odsek – politi~ki, bavio se suzbijawem unutra{we antidràvne

propagande i delio se na tri odeqka : 1) Politi~ki za obave{tajnu slu`bu

prema politi~kim udruèwima, 2) Odeqak za evidenciju udruèwa, i 3)

Odeqak za kontrolu {tampe i {tamparija. Tre}i odsek – specijalni obave-

{tajni (tj. kontraobave{tajni), bavio se suzbijawem spoqne antidràvne

propagande i {pijunaè, kontrolisao rad stranih diplomatsko-konzular-

nih i kvazidiplomatskih predstavnika, kontrolisao strane dràvqane i

strane ustanove, suzbijao teroristi~ke aktivnosti ukoliko su bile povezane

sa inostranstvom, i vr{io kontrolu hotela i preno}i{ta. Navedene poslove

vr{io je putem aktivnosti slede}ih odeqaka:

Bugarsko-albanski odeqak bavio se suzbijawem ilegalne aktivnosti iz Bugar-

ske, i to prevashodno ekstremnog krila VMRO koji je imao svoje pripadnike me-

|u studentima Beogradskog univerziteta, a pratio je i obave{tajnu aktivnost iz

bugarskog poslanstva u Beogradu. Po liniji Albanije nije se bavio albanskom

obave{tajnom slu`bom (jer u to vreme ova slu`ba u ofanzivnom smislu nije ni

postojala), nego prema ustanovama i institucijama onih dràva koje su razvija-

Milan Milo{evi}

18

20 Uporedi: Niketi}, Gojko, (izd.), Zakon o unutra{woj upravi od 19. 06. 1929. sa izmenama i do-

punama od 19. 07. 1929 i 09. 10. 1929. – sa uredbama i pravilnicima o wegovom izvr{ewu, Beo-

grad, 1930, str. 1-57; Milosavqevi}, Bogoqub, op. cit., str. 108, 109.

le aktivnost prema Albaniji. Posle 1939. godine odeqak se orjenti{e na borbu

protiv albanskog separatizma, odn. iredentizma koji raspiruje fa{isti~ka

Italija zagovaraju}i stvarawe protektorata „Velika Albanija“.

Ma|arski odeqak, se suprotstavqao delovawu ma|arske obave{tajne slu`be

koja je stvarala agenturu me|u Srbima i Ma|arima u Ba~koj i drugim krajevima.

Neposredno pred Drugi svetski rat ma|arska obave{tajna slu`ba je bila pod

direktnim uticajem nema~ke vojnoobave{tajne slu`be, ali i veoma agresivna.

Poznato je na primer da je Dràvni sud za za{titu dràve osudio od 1933. do

1939. godine ~ak 51 agenta ma|arske obave{tajne slu`be za dela {pijunaè.

Italijanski odeqak, se suprotstavqao delovawu italijanskih obave{taj-

nih slu`bi koje su, nakon Prvog svetskog rata, dugo bile najaktivnije strane

obave{tajne slu`be u delatnosti prema Jugoslaviji – naro~ito na planu voj-

ne {pijunaè. Pred Drugi svetski rat, ovaj odeqak je po~eo nadzirati i ak-

tivnost francuske obave{tajne slu`be, koja u me|uvremenu ipak nije stvori-

la zna~ajnija obave{tajna upori{ta u Jugoslaviji.

Nema~ki odeqak, bavio se otkrivawem agenature nema~kih obave{tajnih slu`bi.

Operativci ovog odeqka otkrili su vi{e agenata i utvrdili {pijunsko delo-

vawe iz nema~kog poslanstva i ~ehoslova~ke ambasade u Beogradu. Osim toga,

ovaj odeqak je suzbijao nema~ku propagandu i nadzirao pripadnike Kulturbun-

da. Ina~e, [vapsko-nema~ki kulturni savez – Kulturbund (Schwaebisch-deutche

Kulturbund), je bila organizacija nema~ke nacionalne mawine (folksdoj~eri) u

Kraqevini Jugoslaviji. Oni su se organizovali od 1920. godine, a do 1941. su

imali 402 mesne grupe sa 450.000 ~lanova. Pre rata su delovali legalno i ile-

galno kao peta kolona. Odmah nakon okupacije pripadnici Kulturbunda su se

ukqu~ili u rad policijsko-upravnog aparata, a po~etkom 1942. godine su kao

dobrovoqci masovno stupili u oruàne formacije SS.

Odeqak za ostale dràve, suprotstavqao se aktivnosti obave{tajnih

slu`bi drugih dràva, s tim da je od 1938. godine posebno obra|ivana aktiv-

nost engleskih obave{tajnih slu`bi. S obzirom na blisku saradwu engles-

kih obave{tajaca i vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije

(ukqu~uju}i slu`bu S-TVOS), otkriveni agenti engleske slu`be nisu hap{e-

ni, ali je pojedinim obave{tajcima bilo otkazano gostoprimstvo u Beogra-

du. Poznato je da su britanski obave{tajci organizovali izuzetno sna`nu

propagandnu kampawu na tlu Jugoslavije, a preko koru{kih Slovenaca i di-

verzantsku aktivnost na teritoriji Austrije. Tokom 1939. godine su otkrive-

ni i u dva navrata onemogu}eni wihovi planovi za onesposobqavawe

plovidbe Dunavom kod \erdapa.21

êtvrti odsek – marksisti~ki, delio se na dva posebna odeqka i to na:

Socijalisti~ki odeqak, koji je vr{io kontrolu sindikalnih organizacija,


19

21 O tom slu~aju i {ire o wihovom delovawu u Jugoslaviji do 1945. godine vidi: Ladd, J. D. et

al., Clandestine Warfare: Weapons and Eqipment of the SOE and OSS, London: Blandford Press,

1988; Phillis, Auti, Clog, Richard (ed.), British Policy towards Wartime Resistance in Yugoslavia

and Grece, London: Macmillan Press Ltd., 1975.

kontrolisao radni~ke skupove i sastanke, suzbijao neprijavqene radni~ke

manifestacije i sli~no, i Komunisti~ki odeqak, koji je suzbijao delovawe

ilegalne Komunisti~ke partije Jugoslavije u nadle{tvima, {kolama, fabri-

kama, na izletima i sli~no, suzbijao demonstracije i ilegalnu komunisti~u

{tampu, i suzbijao teroristi~ku aktivnost.22

Peti odsek – za udruèwa i {tampu, koji se bavio cenzurom {tampe.

[esti odsek – centralna prijavnica, koji je kroz svoja tri odeqka vr{io evi-

dentirawe jugoslovenskih dràvqana nastawenih u Beogradu, vodio eviden-

ciju stranih dràvqana i izdavao legitimacije o identitetu. Sedmi odsek –

agentski, koji je vr{io obezbe|ewe va`nih li~nosti i dràvnih funkcione-

ra. Osmi odsek – specijalne bezbednosti, imao je u svom sastavu kartoteku u ko-

joj je vr{eno evidentirawe svih lica koja su bila od interesa za Odeqewe

op{te policije („op{ta specijalna kartoteka“).

Odeqewe dràvne za{tite Ministarstva unutra{wih poslova, odnosno

Odeqewe op{te policije Uprave grada Beograda, je tesno sara|ivalo kako sa

obave{tajnom slu`bom ‘andarmerije, tako i sa drugim organima vojne oba-

ve{tajne slu`be i obave{tajne slu`be Ministarstva inostranih dela. Sa-

radwa je ostvarivana i sa Obave{tajnom direkcijom General{taba JV, kao

centralnim organom rukovo|ewa, planirawa i organizovawa celokupne

obave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti u zemqi i inostranstvu. Naj-

zad, po prirodi stvari, odgovaraju}a saradwa je ostvarivana i sa posebnim

sudom za za{titu dràve, koji je osnovan Zakonom o Dràvnom sudu za za{ti-

tu dràve od 8. januara 1929. godine. Ustanovqen je pri Kasacionom sudu u

Beogradu, sa nadle`nostima za podru~je cele dràve. Sud je izvi|ao, ras-

pravqao i sudio o krivi~nim delima iz glave IX Krivi~nog zakonika

Kraqevine Srbije i o delima iz ~lanova 1, 9, 13. i 14. Zakona o za{titi javne

bezbednosti i poretka u dràvi. Pod op{tim krivi~nim delima zakoni i

ovaj sud su podrazumevali: krivi~na dela protiv opstanka dràve i ustavnog

ure|ewa, dela protiv op{te sigurnosti qudi i imovine, te uvredu i klevetu

Kraqa i Kraqevskog doma i poglavara stranih dràva.

Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine ima-

li su za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave-

{tajnog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani u

inostranstvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji.

Naime, vojnoobave{tajna slu`ba izbegli~ke vlade bila je svedena na rad voj-

nih izaslanstava u savezni~kim i neutralnim zemqama koje im nisu otkazale

gostoprimstvo. Vrlo oskudne pripreme za rad vojnoobave{tajne slu`be u uslo-

vima okupacije i te{ko}e u odràvawu veze sa zemqom, gotovo u potpunosti su

odsekle emigrantsku obave{tajnu slu`bu od situacije u okupiranoj Jugoslavi-

Milan Milo{evi}

20

22 O teroristi~koj aktivnosti pripadnika KPJ i SKOJ u Srbiji ovog perioda vidi npr: Ni-

koli}, Kosta, „Teroristi~ka delatnost Komunisti~ke partije Jugoslavije u Kraqevini

SHS (1921-1930)“, u: Istorijski glasnik, br. 1-2/1993, str. 91-101

ji. Veza sa zemqom odràvana je tek od polovine 1942. godine, i to preko obave-

{tajnih centara u Istambulu, Bukure{tu, Helsinkiju i Bernu.23

3. Tajna policija u okupiranoj Srbiji

3.1. Struktura i metodi delovawa tajne policije okupatora

Kraqevina Jugoslavija je u aprilskom ratu 1941. godine bila napadnuta

od strane 59 divizija (29 nema~kih, 23 italijanske i 5 ma|arskih). Wima su

sadejstvovale brojne, dobro organizovane i ~vrsto povezane organizacije

„Pete kolone“, koje je ~inila politi~ka agentura nacisti~ko-fa{isti~kih

agresora (folksdoj~eri, usta{e i dr.). One su posedovale oru`je i, sinhroni-

zovano sa napadom spoqa, vr{ile diverzije, sabotaè i oruàne napade na

saobra}ajne ~vorove, aerodrome, mostove, pa ~ak i na mawe jedinice Jugoslo-

venske vojske. Istovremeno je na teritoriji Kraqevine Jugoslavije aktivno

delovalo vi{e agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji

su prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspo-

redu i pokretima vojske24.

Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na

prisnoj saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili al-

banski separatisti, naro~ito wihova organizacija „Besa“, frankovci, odn.

usta{e i kriàri, crnogorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, po-

znato je da je katastrofalnom porazu zna~ajno doprinela aktivnost ovih ele-

menata, kao i agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji su

prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspore-

du i pokretima Jugoslovenske vojske, vr{ili diverzije i sabotaè, intenziv-

no {irili dezinformacije i glasine izazivaju}i zabunu i defetizam, i

sli~no.25

Nema~ki okupacioni sistem se, na osnovu nema~ko-italijanskog sporazu-

ma, delio na tri reìma: a) anektirana podru~ja; b) klasi~ni okupacioni

sistem i v) teritorije pod zajedni~kom nema~ko-italijanskom upravom. Pre-

ma konkretnim te`wama nacista ka odre|enim teritorijama, klasi~ni oku-


21

23 O tome vidi op{irnije: Biv{a jugoslovenska obave{tajna slu`ba u II svetskom ratu (kw II,

deo II), (s.l.): (s.n.) 1950, str. 82-87. i daqe; Ristovi}, Milan, „Sukobi obave{tajnih grupa

jugoslovenske izbegli~ke vlade u Turskoj 1941-1943 godine“, u: Vojnoistorijski glasnik, br.

2/1984, str. 153-170.

24 Uporedi: Operativno-obave{tajna situacija biv{e Jugoslavije (predavawe: izvod iz mate-

rijala), (s.l.): (s.n.), (s.a.) i Priru~nik uz temu operativno-obave{tajna situacija biv{e Ju-

goslavije, Beograd.

25 O delovawu „Organizacije Jupiter“ i uticaju Pete kolone na ishod aprilskog rata, vidi

npr: Terzi}, Velimir, Slom kreqevine Jugoslavije, 1941: Uzroci i posledice poraza (kw. II),

Beograd (i dr.): Narodna kwiga (i dr.), str. 499-513 i daqe; „Peta kolona u staroj Jugoslavi-

ji“, u: Narodna milicija br. 4/1955, str. 20-32; Obradovi}, Milan, „O delovawu obave{tajne

slu`be nema~kog okupatora na podru~ju Jugoslavije ukqu~enom u tzv. NDH“, u: 13. maj, br.

5/1966, str. 459-502; i sl.

pacioni sistem uglavnom je bio uspostavqen u tzv. uòj Srbiji – na delu

teritorije biv{e Dunavske, Moravske i Drinske banovine i Uprave grada

Beograda, dok su Banatom i isto~nim Sremom samostalno upravqali fol-

ksdoj~eri. U nema~koj okupacionoj zoni bila su, pored Novog Pazara, i tri

kosmetska sreza: vu~itrnski, lapski (Podujevo) i zve~anski (K. Mitrovica).

Ispadawem iz rata saveznika u agresiji, Nema~ka je preuzela i ostala okupa-

ciona podru~ja u Srbiji, i to italijansko tokom 1943. godine, a ma|arsko u

martu i bugarsko u septembru 1944. godine26.

U nema~koj okupacionoj zoni na tlu Srbije delovali su punktovi, koman-

de i ispostave slede}ih bezbednosno-obave{tajnih organizacija: Glavnog

ureda bezbednosti Rajha – RSHA, odnosno Gestapoa (sa centrom u Beogradu),

Slu`be bezbednosti (SD) i Policije bezbednosti (SIPO), zatim Slu`be ope-

rativnog izvi|awa veza (Na-4), Tajne vojne policije (GFP) i Uprave za obave-

{tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu Vrhovne komande Vermahta – Abvera

koji je delovao iz centra u Beogradu i kontraobave{tajnih ureda u pojedinim

vojnim oblastima (Abwherstelle-Ast). U okviru tzv. Delatne grupe policije

bezbednosti i slu`be bezbednosti za Jugoslaviju delovala je i Kriminalis-

ti~ka policija (KRIPO).

Italijanski okupacioni sistem je uspostavqen tako {to su na okupira-

nom, odnosno anektiranim teritorijama osnovane prefekture kao upravni

organi i kvesture kao izvr{no-policijski organi. Na ovom podru~ju inten-

zivno su delovali obave{tajno-bezbednosni centri Vojne obave{tajne

slu`be (SIM). U sadejstvu sa ovom slu`bom delovala je fa{isti~ka Dobro-

voqa~ka milicija za nacionalnu bezbednost (MVSN). Wena osnovna organi-

zacijska jedinica bila je legija ili tzv. bataqon crnih ko{uqa. Zadatak

legije je bio da na svom odseku odgovornosti organizuje posebni kontraoba-

ve{tajni centar – tzv. politi~ko-isledni ured (UPI), kojim je neposredno ru-

kovodio komandant legije. Pored toga, obave{tajnom delatno{}u se bavila i

italijanska policija, centri CS, kao i ‘andarmerija (Caribinieri Reali –

CCRR). Me|utim, najefikasnije obave{tajne organizacije fa{isti~ke Ita-

lije bile su wene tajne politi~ke policije i istovremeno specijalne slu`be

fa{isti~kog pokreta – „Organ budnosti za suzbijawe antifa{izma “ (Ovra)

i „Kapilarna organizacija“ (OK).

Ma|arski okupacioni sistem zaveden je na teritoriji Ba~ke. Organizova-

ne su ‘andarmerijske stanice na okupiranoj teritoriji, kao i lu~ke i pogra-

ni~ne kapetanije i, najzad, gradske kapetanije u Novom Sadu, Subotici,

Somboru, Senti i Kawiì. Pored postoje}ih policijskih institucija i

wihovih politi~kih odseka („levih K“ – komunisti~kih i dr.) i detektiv-

skih, islednih i izvi|ajnih grupa, Drugo odeqewe General{taba ministar-

Milan Milo{evi}

22

26 O sistematskom teroru, progonu i stradawima srpskog naroda na okupiranim i anektira-

nim podru~jima, u NDH i Velikoj Albaniji videti: Dimi}, Qubodrag, Srbi i Jugoslavija:

Prostor, dru{tvo, politika (pogled s kraja veka), Beograd: Stubovi kulture, 1998, str.

145-157.

stva vojske (VKF) formiralo je specijalne izvi|a~ko-isledne pokretne trupe

ja~ine do 30 qudi. Ove grupe su delovale tokom 1941. godine, a u wihov sastav

ulazili su oficiri i podoficiri vojne i civilne obave{tajne i kontraoba-

ve{tajne slu`be (Kemelharis), ‘andarmerije i policije, kao i detektivsko i

straàrsko osobqe. Ofanzivno su delovala i obave{tajna odeqewa 4. i 5. ma-

|arskog okupacionog korpusa, preko ispostava u Novom Sadu, Subotici,

Senti i drugim mestima, te preko policije u gradovima i ‘andarmerije u se-

lima, naseqima i sala{ima.27

Bugarski okupacioni sistem je uspostavqen na anektiranim podru~jima

Kosmeta, isto~ne i ju`ne Srbije, a predstavqao je identi~nu organizaciju

uprave kakvu je fa{isti~ka Bugarska imala na svojoj teritoriji. Konkretni-

je re~eno, na terenu su delovali Obave{tajno odeqewe Ministarstva vojske

(RO-2) i obave{tajni organi MUP (DS). Agentura je stvarana masovno, naro-

~ito preko op{tinskih kmetova koji su imali svoje ilegalne punktove. Bu-

garske specijalne jedinice za dejstvo prema oslobo|enoj teritoriji ~inili

su lete}i i specijalni policijski odredi. Pored toga, bugarski policijski

aparat je raspolagao i mobilnim kowi~kim i motorizovanim formacijama.

Najzad, na podru~ju svake op{tine obrazovana je bugarska policijska stani-

ca i jedinica „kontra~etnika“ od najvi{e 20 qudi, naoruànih lakim na-

oruàwem, koji su izvi|ali teren i patrolirali, a u ja~im sukobima su

sadejstvovali sa bugarskim oruànim formacijama.

Nezavisna dràva Hrvatska, koja je obuhvatala i teritoriju Srema sa Ze-

munom, bila je administrativno podeqena na 22 velike ‘upanije. Usta{ko

politi~ko rukovodstvo ~inili su: u velikim ‘upama stoèrnici, u kotari-

ma logornici, u op{tinama tabornici i u selima rojnici. Oruàne snage

NDH su krajem 1941. godine ~inile: usta{ka vojnica, domobranstvo i

oru`ni~ke (‘andarmerijske) pukovnije. Decembra 1944. godine, na izri~it

zahtev Nema~ke, domobranstvo je rasformirano „kao nesigurna vojska“, a sve

oruàne formacije NDH su reorganizovane u 16 divizija pod komandom ne-

ma~kih korpusnih {tabova. Istovremeno su se razvijale usta{ke policijske,

obave{tajne i vojnoobave{tajne strukture. Smatra se da su ove slu`be pred-

stavqale najopasniji obave{tajni aparat kvislin{kih snaga, tj. da je UNS

bila opasnija ~ak i od Gestapoa i Ovre28. Me|utim, sigurno je da su najpogu-

bniji efekat imali logori, koji tako|e spadaju u policijsko-bezbednosni

aparat Nezavisne Dràve Hrvatske.


23

27 Op{irnije o delovawu nema~kih, italijanskih i ma|arskih obave{tajnih institucija na

okupiranim i anektiranim podru~jima Srbije i Jugoslavije, vidi: Janekovi}, Slavko, Ra-

zvitak obave{tajnih slu`bi u toku NOR-a:Organizacija, metod i sadràj wihovog rada.

Iskustva za eventualno budu}a ratna dejstva, (s.l.): (s.n.), 1962; Obradovi}, Milan, „Orga-

nizacija i delatnost obave{tajne slu`be i sistema bezbednosti Narodnooslobodila~kog

pokreta u Vojvodini u toku NOB-e “, u: Bezbednost, br. 9/1990, str. 335 i daqe.

28 Xelebxi}, Milovan, Obave{tajna slu`ba u Narodno oslobodila~kom ratu 1941-1945, Beo-

grad: Vojnoistorijski institut, 1987, str. 91; Uporedi: \or|evi}, Obren, Za{tita revolu-

cije, Beograd: Institut za politi~ke studije FPN, 1979, str. 54-59.

Bezbednosno-obave{tajni aparat okupatora intenzivno je primewivao

diverzantsko-teroristi~ku aktivnost (npr. diverzija u fabrici oru`ja u

Uìcu 1941. godine) i druge vidove nekonvencionalnih dejstava, ali je na-

jintenzivnije bilo obave{tajno delovawe. Naime, obave{tajne i bezbedno-

sne slu`be okupatora su, uz pomo} slu`bi kvislinga i kolaboranata, na

~itavoj teritoriji Jugoslavije organizovale totalnu {pijunaù. Na neoslo-

bo|enoj teritoriji su pokrivale skoro svako naseqeno mesto, a u gradovima

svaku ulicu, stambenu zgradu, ustanovu i preduze}e. Na oslobo|enu teritori-

ju su upu}ivani brojni agenti sa obave{tajnim i subverzivnim zadacima.

Osim toga, Gestapo, Ovra i druge slu`be vr{ile su masovna hap{ewa na

osnovu podataka o aktivnosti pojedinaca ili su hapsili kroz preventivne

racije. Uhap{eni su maksimalno kori{}eni kao izvor obave{tajnih podata-

ka. Tako|e su Gestapo, Ovra i druge slu`be permanentno stvarale agenturu

koju su nastojale da ugrade u oruàne formacije i u ilegalne strukture anti-

fa{isti~kih pokreta na neoslobo|enoj teritoriji. Ugra|ivawe agenata

vr{eno je uz sistemati~ne pripreme, kako bi se agenturi obezbedili {to po-

voqniji uslovi.

3.2. Tajna policija kvislin{kog aparata

Ministarstvo unutra{wih poslova, kao i ostala resorna ministarstva

Vlade Kraqevine Jugoslavije, delovalo je u zemqi do aprila 1941. godine.

Odlaskom Vlade u emigraciju, ovo Ministarstvo je delovalo u okviru Vlade

u Londonu za period 1941-1945. godina.29 S druge strane, nema~ki okupatori

su u maju 1941. godine osnovali kvislin{ku Vladu („Savet Komesara“). Pred-

sednik te vlade i ujedno ministar unutra{wih dela bio je Milan A}imovi}.

„Komesarska Vlada“ Srbije je ubrzo zamewena „Vladom narodnog spasa“, a

predsednik te vlade („Ministarskog saveta“) koja je obrazovana krajem avgus-

ta 1941. godine, postao je general Milan Nedi}, dok je Milan A}imovi} os-

tao ministar unutra{wih poslova. Ovoj vladi su na raspolagawu stajale

policija Uprave grada Beograda i razli~ite oruàne formacije (~etnici

Koste Pe}anca, Ruski za{titni korpus i sl.).

Organi vlasti i vojne formacije kvislinga i kolaboranata koje su egzis-

tirle na tlu okupirane Srbije od 1941-1944. godine (npr. Srpska dràvna

straà, Srpski dobrovoqa~ki korpus, i sl.), imale su sopstvene policij-

sko-bezbednosne elemente, odnosno obave{tajne slu`be. Ove slu`be su tesno

sara|ivale sa obave{tajnim slu`bama okupatora pruàju}i im obave{tewa

i drugu pomo}. U osnovi isto vaì i za ‘andarmerijske jedinice. Iako su ove

oruàne formacije javne bezbednosti odmah nakon kapitulacije bile razo-

Milan Milo{evi}

24

29 Vlada, odnosno Ministarski savet u emigraciji, delovala je u okviru prava i du`nosti

utvr|enih Ustavom Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. godine i Zakonom o uki-

dawu, izmeni i dopuni zakonskih propisa od 3. decembra 1931. godine, koji se odnose na

vrhovnu dràvnu upravu.

ruàne, a ‘andarmerijske stanice opqa~kane i uni{tene, wihova aktivnost

je ubrzo obnovqena. Najpre su formirane pojedine ‘andarmerijske ~ete sa

vodovima i stanicama, dok je krajem juna 1941. godine obrazovana Komanda

srpske ‘andarmerije. Tokom 1942. godine ‘andarmerija je fakti~ki prefor-

mirana u Srpsku dràvnu straù – SDS. Ona se delila na Gradsku dràvnu

straù (u Beogradu i ve}im mestima), Poqsku dràvnu straù (na teritoriji

Srbije izvan tih gradova) i na Grani~nu dràvnu straù. Premijera i ~lanove

kvinsli{ke Vlade obezbe|ivala je mawa vojna formacija, tzv. Srpska garda.30

Posle okupacije fakti~ki je zadràn ceo predratni aparat Uprave grada

Beograda, sa upravnim ~inovnicima, policijom, ‘andarmerijom i straòm.

Zanimqivo je, me|utim, da su u „Nedi}evoj Srbiji“ ukinuti Dràvni sud za

za{titu dràve i Dràvno tuìla{tvo pri ovom sudu. Naime, Uredbom od 1.

jula 1941. godine je precizirano da }e poslovi ovog suda i tuìla{tva pre}i

u nadle`nost redovnih sudova i dràvnog tuìoca pri redovnim sudovima,

koji }e u svemu postupati po propisima Zakonika o sudskom krivi~nom pos-

tupku, od 16. februara 1929. godine. S druge strane, Banat je bio formalno ve-

zan za kvislin{ki Savet komesara u Beogradu, ~ijom je uredbom formirano

Nadle{tvo pomo}nika bana Dunavske banovine za Banat sa sedi{tem u Pe-

trovgradu (Zrewaninu). Politi~ku policiju predstavqao je Odsek za javnu

bezbednost Upravnog odeqewa tog nadlet{tva, koji je uspostavio stanice za

upravqawe agenturom u sreskim mestima i mreù poverenika iz redova ne-

ma~ke i drugih nacionalnih mawina, pa i iz redova Srba.31

Unutra{wa organizacija Uprave grada Beograda ostala je gotovo nepro-

mewena, osim {to je Odeqewe op{te policije preimenovano u Odeqewe spe-

cijalne policije.32 Ono je imalo oko 30 ~inovnika i 150 operativaca („poli-

cijskih agenata“), i delilo se na centralnu prijavnicu, kartoteku i pet

odeqaka: Prvi odeqak – administrativni; Drugi odeqak – politi~ki; Tre}i

odeqak, u po~etku kontraobave{tajni („za defanzivnu obave{tajnu slu`bu

protiv stranaca“), a zatim za kontrolu „pokreta D.M.“ (Ravnogorskog ~e-

tni~kog pokreta); êtvrti odeqak – antikomunisti~ki, i Peti odeqak – za

kontrolu {tampe.

Kao odeqewe Uprave grada Beograda, Specijalna policija je bila nad-

le`na samo za Beograd, ali je kao ispomo} delovala i u unutra{wosti okupi-

rane Srbije. Naro~ito je to bio slu~aj sa upravama policije u onim mestima

gde su pre okupacije bila sedi{ta banovina, a u okviru kojih su delovali od-


25

30 Petranovi}, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd: VINC, 1992, str.

136, 415.

31 Uporedi: Mom~ilovi} \or|e, Banat u narodno-oslobodila~kom ratu, Beograd: VIZ, 1977,

str. 27-32

32 Uporedi: Boòvi}, Branislav, „Beogradska policija u Kraqevini Jugoslaviji: Uprava

grada Beograda 1918-1941", u Bezbednost, br. 2/2002, str. 357-372; Boòvi}, Branislav,

“Specijalna policija", u 13. maj, br. 3/1970, str. 16-31.

seci Specijalne policije (npr. u Ni{u).33 Ova slu`ba je delovala konspira-

tivno, vrbuju}i agente (konfidente) prilikom hap{ewa i sprovo|ewa

istrage, ali se bavila i subverzivnom propagandom – prvenstveno plasi-

rawem dezinformacija, kori{}ewem agenata-provokatora i provokator-

skih radio-stanica. Osim toga, komanda i obave{tajni odsek ‘andarmerije

dostavqali su Specijalnoj policiji sva obave{tewa do kojih su do{li pre-

ko svojih agenata, dok se kao naro~ito agilan saradnik Specijalne policije

pokazalo Obave{tajna sekcija Srpske dobrovoqa~ke komande (qoti}evske).

Na delu teritorije okupirane Srbije (u Sremu), delovale su i policij-

sko-bezbednosne i obave{tajne strukture NDH. Naime, odmah po formirawu

„Glavnog usta{kog stana“ 1941. godine, osniva se Usta{ka obave{tajna

slu`ba – UOS, kojom rukovodi poverenik Glavnog usta{kog stana. Osnovni

kadar pri stvarawu Usta{ke obave{tajne slu`be uzet je iz usta{kih obave-

{tajnih centara koji su delovali pre sloma i raspada Jugoslavije. Tako se

ve} u julu 1941. godine u Sarajevu organizuje kurs za nove pripadnike UOS ko-

ji izu~avaju istu materiju koju su izu~avali pripadnici ilegalne organiza-

cije „Matija Gubec“ za vreme Kraqevine Jugoslavije (pravila konspiracije

i uho|ewa, {ifrovawe, radio-telegrafiju). Osim ovog delovali su i drugi

centri sve do avgusta 1941. godine kada UOS ulazi u sastav UNS kao Ured II i

tada se stvara kompletna organizacija.

Istovremeno se pod rukovodstvom drugog poverenika Glavnog usta{kog

stana vr{i organizacija koncentracionih logora u kojima se vr{e masovni

pokoqi Srba, Jevreja i Roma. Usta{ki logori jo{ uvek nisu dovoqno is-

traèni, tako da pored otvorenog pitawa ukupnog broja ‘rtava postoji i mo-

gu}nost da su usta{e pretekle naciste i istrebqivawe zapo~eli nekoliko

meseci pre wih, jer su prvi pokoqi Srba zabeleèni u aprilu 1941, a prvi us-

ta{ki logori otvoreni tokom leta iste godine. Ove logore je kao i nacis-

ti~ke, karakterisala svirepost tretmana logora{a i velika smrtnost, a

wihovu specifi~nost predstavqaju logori za decu. Me|u logore istreb-

qiva~kog tipa najpre se moè svrstati Jasenovac, odnosno jedan wegov deo,

logor br. 3-c (Ciglana), koji su i same usta{e nazvale „logorom smrti“.34

Iz ove dve organizacije izrasla je Usta{ka nadzorna slu`ba – UNS, kojoj

su kasnije pridodate jo{ neke organizacije. UNS je imala slede}u organiza-

cionu strukturu : Usta{ko redarstvo (Ured I); Usta{ka obave{tajna slu`ba

(Ured II); Usta{ka odbrana (Ured III); Usta{ki osobni ured (Ured IV) i Usta-

{ka sigurnosna slu`ba (Ured V). Gestapo je postavqao svoje instruktore pri

UNS. Tako|e treba naglasiti da Ured II (UOS) nije vr{io samo obave{tajnu

delatnost i dostavqao obave{tewa da bi po wima postupao Ured I, ve} je i

sam vr{io hap{ewa, saslu{avawa i pretrese, a posedovao je i svoje zatvore.

U pogledu organizacione strukture, UOS je bila podeqena na 15 odeqewa

Milan Milo{evi}

26

33 O tome detaqnije vidi: Kozi}, Milorad,"Snage i aktivnosti kontrarevolucije i kvin-

slinga u ni{kom kraju 1941-1944.", u: Ni{ki zbornik, br. 19/1995, str. 74-76 i daqe.

34 Miloradovi} Goran, op. cit., str. 121.

prema problematici rada. Najva`nija me|u wima bila su specijalizovana

odelewa za obave{tajni rad prema Srbima, Jevrejima i pripadnicima NOP

(III, IV i VI odelewe).

Centrala UOS se na terenu oslawala na posebna povereni{tva preko ko-

jih je pokrivala celokupnu teritoriju NDH, a samo povereni{tvo UOS (npr.

u Zemunu) se delilo na Spoqni i Unutra{wi ured. Spoqni ured je organizo-

vao mreù agenata i primao od wih obave{tewa, a vr{io je i hap{ewa, pre-

trese i drugo. Unutra{wi ured je vr{io sve administrativno-analiti~ke i

upravne poslove. Pored toga, u sastavu policije bezbednosti bili su ugra|e-

ni poverenici UOS, kao {to je to na primer bio slu~aj sa Kotarskim ravna-

teqstvom u Sremskoj Mitrovici.

Pored toga, bezbednosno-obave{tajni aparat totalitarne NDH sa-

~iwavale su od 1941. godine i obave{tajne institucije u oruànim snagama:

T-odsjek Op}eg odjela Ministarstva domobranstva (koji je funkcionisao do

marta 1943. godine); O~evidni odjel (kasnije Izvje{tajni odjel) Ministar-

stva domobranstva (funkcionisao od septembra 1941. do kraja 1944. godine);

Ic odsjek Operativnog odjela Ministarstva domobranstva (funkcionisao do

maja 1945 godine); Izvje{tajni odsjek mornarice NDH; Sigurnosna slu`ba

Poglavnikovih tjelesnih zdrugova (od novembra 1941. do maja 1945. godine) i

Odjel javne sigurnosti oru`ni{tva NDH (od 1941. do maja 1945. godine).35

4. Organizacija i delatnost tajne policije antiokupatorskih

pokreta u Srbiji 1941. godine

Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tlu

aktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret (NOP), u ~ijim

strukturama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Ju-

goslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnih

ustanova kvislin{ke dràvne administracije i jugoslovenske vlade u izbe-

gli{tvu, ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni-

{tva kao rivalskog antiokupatorskog pokreta36.

Naime, „tajnu politi~ku policiju“ tj. organe ~etni~ke obave{tajne i kon-

traobave{tajne slu`be, formirao je i wom li~no rukovodio Draà Miha-

ilovi}. Me|u prvima wegovim aktivnostima na Ravnoj gori bile su mere na

obave{tajnom planu. Pored organizacionih struktura obave{tajne slu`be u

{tabu, kasnije Vrhovnoj komandi (VK) ~etni~kog pokreta, vojnim jedinica-

ma i na terenu, Draà Mihailovi} je neporedno vodio agenturu i obave{taj-

ne kombinacije. On je to preduzimao preko specijalnih delegata, posebnih


27

35 Uporedi: Lazi}, Du{an, „Organizacija policijsko-obave{tajne slu`be Nezavisne Dràve

Hrvatske", u: Zbornik za istoriju, br. 12/1975, str. 173-207; Nema~ka obave{tajna slu`ba

(kw. IV), Beograd: DSUP,1956, str. 1395 i daqe.

36 Osnovne karakteristike obave{tajnog rada ~etini~kog pokreta D. Mihailovi}a prikaza-

ne su prema: Nikoli}, Nikola, Pokret Draè Mihailovi}a i nema~ka {pijunaà, Beograd:

Grafomark, 2002, str. 255-269. Uporedi: Petranovi}, Branko, op. cit., str. 367 i sl.

punktova i odre|enih pojedinaca. Na taj na~in je postupao naro~ito kada su

bili u pitawu odnosi sa saveznicima antihitlerovske koalicije, saradwa sa

okupatorom i kvislinzima, kontakti sa susednim zemqama, neke operacije

protiv partizanskog pokreta, rad prema odre|enim podru~jima – teritori-

jama (npr. Primorje itd.), poslove organizacije „Tetas“ itd37.

Ina~e su se obave{tajnim i kontraobave{tajnim radom organizovano ba-

vile sve ~etni~ke strukture – vojne (VK, jedinice do bataqona, pa ~esto i ~e-

te) i „civilna organizacija“ (teritorijalne komande, predsednici –

komandanti op{tina i srezova, „suhoputne stanice“, seoske straè, organi-

zacije ravnogorske omladine itd). Organizacione jedinice obave{tajne

slu`be ~etni~kih komandi delovale su na {irem prostoru od onih na koji se

prostirala wihova formalna nadle`nost. Nare|ewa, direktive i uputstva

za obave{tajni i kontraobave{tajni rad izdavali su: VK pokreta DM, ko-

mandanti odreda, brigada, korpusa, grupe juri{nih korpusa i komandanti

oblasti – pokrajina38. Ove strukture su prakti~no rukovodile poslovima, a

oni su sprovo|eni preko glavnih obave{tajnih centrala, sekcija, odeqewa,

obave{tajnih oficira i organizacionih jedinica druk~ijih naziva. Gotovo

sve vreme rata je bilo pravilo i ~esta praksa da su ove obave{tajne strukture

upravqale ~etni~kom propagandom. Obave{tajnoj slu`bi su davate direkti-

ve i ona je odgovarala za sprovo|ewe propagande.

êtni~ka {pijunaà je, u funkciji tajne politi~ke policije, pri-

kupqala podatke o komunistima i partizanskom pokretu u celini, o okupa-

torskim i kvislin{kim vojnim i drugim formacijama i strukturama, o

odre|enim podru~jima (Primorje, Dunav, susedi itd.) i objektima (‘ele-

zni~ki ~vorovi, mostovi i sl.), zatim o „svim protivnicima koji {tete rav-

nogorskom pokretu i ideji“, kao i o stawu u ~etni~kim jedinicama. Podaci o

komunistima, partizanima i wihovim simpatizerima na terenu su bili

osnov za represiju. êtni~ka {pijunaà je sa~iwavala za ovu kategoriju lica

posebne spiskove kod gotovo svih obave{tajnih instanci – jedinica. Ovakve

spiskove su ~etnici neretko dostavqali nema~kim bezbednosno-policij-

skim organima predlaù}i ili zahtevaju}i od wih represiju i ezekuciju.

Mnoge podatke ~etnici su ustupali Britancima, dok su odre|ene podatke po-

nakad prikupqali i po wihovim izri~itim zahtevima i nalozima.

Milan Milo{evi}

28

37 Draà Mihailovi} je krajem 1943. godine formirao posebnu obave{tajnu organizaciju sa

specijalnim zadacima, koja je ime „Tetas“ dobila tek u martu 1944. godine, iako o tome pos-

toje kontroverzni podaci. Ona je bila direktno pod rukovodstvom Obave{tajnog odeqewa

Vrhovne ~etni~ke komande i Draè Mihailovi}a li~no, a nastala je iz Glavnog obave{taj-

nog centra za Srbiju. „Tetas“ je imao centre u vi{e mesta, a stvarao je agenturu na vi{e

prostora i u raznim sredinama. Wegove filijale su nosile kamufliran naziv „Antikvar-

nica“. Za ime „Tetas“ se vezuju termini „Tajna slu`ba“, „Specijalni zadaci“ i drugi, ali je

to najverovatnije skra}enica od naziva „Terenska tajna slu`ba“.

38 Oktobra 1942. godine Draà Miahilovi} je izdao vrlo op{irno uputstvo za rad obave-

{tajne slu`be ~etni~kog pokreta u kome su obuhva}ene gotovo sve dimenzije ove vrste aktiv-

nosti: va`nost, potrebe, ciqevi, zadaci, organizacija, organi, sredstva, na~in rada, izbor

lica, {ifra, cenzura, teme, izve{tavawe i drugo.

S druge strane, razvoj partizanske obave{tajne slu`be i slu`be bezbe-

dnosti, kako u okviru NOP tako i na oslobo|enoj i neoslobo|enoj teritori-

ji, pa i u inostranstvu, odvijao u vi{e faza. Svaka od wih donosila je novi

kvalitet u razvoju obave{tajnih aktivnosti, tako da su krajem rata ve} pos-

tojali svi obave{tajni i izvi|a~ki organi nove Jugoslavije, na frontu i u

pozadini. S tim u vezi treba naglasiti da u me|u istori~arima i teoreti~a-

rima bezbednosti preovla|uje stav da su jo{ na poznatom savetovawu ruko-

vodstva KPJ i NOP u Stolicama kod Krupwa 26. septembra 1941. godine bi-

la re{ena pitawa organizacije, sadràja i metoda obave{tajnog rada, iz ~e-

ga se zakqu~uje da period od kapitulacije Kraqevine Jugoslavije do saveto-

vawa u Stolicama predstavqa posebnu etapu u okviru faze nastanka bezbe-

dnosno-obave{tajnog sistema socijalisti~ke Jugoslavije. [ta vi{e, saveto-

vawe u Stolicama se ~esto uzima i kao momenat samog nastanka obave{taj-

no-bezbednosne organizacije NOP, iako za to nema validnih pisanih trago-

va ni dokaza.39

Prvi organizacijski oblici bezbednosti NOP (milicija, partizanske

straè), stvoreni radi za{tite naroda i jedinica od delovawa i uticaja ne-

prijateqa, javqaju se ve} 1941. godine. Kao zametak budu}ih policijsko-be-

zbednosnih struktura, oni su istovremeno bili i nosioci obave{tajnih i

kontraobave{tajnih aktivnosti. Razvojem oruàne borbe unutar NOP su pa-

ralelno nastajale i razvijale se Obave{tajna slu`ba NOV i POJ, u svojoj

operativnoj i teritorijalnoj komponenti, i Slu`ba bezbednosti NOP. Oba-

ve{tajna slu`ba Narodnooslobodila~ke vojske i partizanskih odreda Jugo-

slavije po~ela se stvarati, kao posebna obave{tajna organizacija, krajem

oktobra i u novembru 1941. godine, postavqawem obave{tajnih (informa-

tivnih) oficira u {tabovima partizanskih odreda i wihovim niìm voj-

nim jedinicama. Ovi oficiri su se u svom obave{tajnom radu oslawali

prvenstveno na istaknute borce, komuniste i skojevce u operativnim jedini-

cama NOV, a na terenu na partijske organizacije i simpatizere NOP i KPJ.

Slu`ba bezbednosti NOP, sa izraènim elementima politi~ke policije,

po~ela je da se stvara u jesen 1941. godine, odmah nakon oslobo|ewa dela teri-

torije u zapadnoj Srbiji, a krajem iste i po~etkom slede}e godine i na podru-

~jima Crne Gore i BiH. Istovremeno se u oslobo|enim mestima zapadne

Srbije (â~ak, Uìce i dr.) osnivaju odredi milicije, neposredno pot-

~iweni Narodno-oslobodila~kim odborima u komandama mesta.

Analiza razvoja obave{tajnih i policijsko-bezbednosnih aktivnosti u

NOR upu}uje na zakqu~ak da su takve aktivnosti u zna~ajnoj meri organizova-

ne i sprovo|ene i na teritoriji Srbije, iako do stvarawa Ozne na ovom po-

dru~ju prakti~no nije postojala posebno organizovana obave{tajna slu`ba.


29

39 U tom smislu uporedi: Obradovi}, Milan, „Razvoj samoza{titnih funkcija NOP-a do i

posle savetovawa u Stolicama“, u: 13. maj, br. 2/1989, str. 16-33; \or|evi}, Obren, „Odlukom

u Stolicama nastaje obave{tajna i bezbednosna organizacija NOP-a“, u: 13. maj, br. 1/1977,

str. 54-58; Suprotno: Vojnoobave{tajna slu`ba, Beograd: VINC, 1990, str. 58-60 i sl.

Do tog perioda bezbednosna funkcija bila je u prevashodnoj nadle`nosti

KPJ.40 U prvim mesecima oruànog ustanka u vaqevskom, uì~kom i ~a~an-

skom okrugu partijska obave{tajna slu`ba funkcionisala je dosta efikasno.

Sastavni deo ove organizacije predstavqalo je formirawe punktova u koje su

preno{ena prikupqena obave{tewa sa terena radi daqeg upu}ivawa. Sa

ovih punktova, kuriri su obave{tajne podatke prenosili u punktove u selima

ili u logor gde se nalazio {tab NOP odreda ili komanda partizanske ~ete.

Vaqevski partizanski odred je ve} u septembru 1941. godine u okviru

{tapskih funkcija imao obave{tajne i bezbednosne, pa i isledne organe

(„istra`na slu`ba“). Za prvog obave{tajnog oficira ovog odreda postavqen

je dr Dragan Jovanovi}, dok je za funkciju prvog obave{tajno-izvi|a~kog i

bezbednosnog organa odre|en Dimitrije Koqenovi} Dika. Istovremeno je

Okru`ni komitet KPJ odredio Qubomira Petrovi}a Mingeja da organizuje

kontraobave{tajnu slu`bu u samom Vaqevu. On je zajedno sa komunistima

Milicom Noìcom, Nadom Ili}, Qubi{om Milovanovi}em i Risti}em,

podelio grad u ~etiri kontraobave{tajna reona (kasnije pet). Za svaki reon

bilo je odre|eno po jedno odgovorno lice, s tim {to su se oni smewivali pre-

ma ukazanoj potrebi. Wihov zadatak sastojao se u pronalaèwu grupe skojevaca

koja je neopaèno osmatrala sve neprijateqske pokrete, pri ~emu se izve{taj mo-

rao podnositi dva puta dnevno onome koji je bio odgovoran za reon.41

Na kraju treba napomenuti da su tajne slu`be oba antiokupatorska pokre-

ta prioritetno obave{tajno obra|ivala rivalski pokret, odn. wegove vojne

formacije, pristalice i simpatizere, kao i obave{tajne slu`be. Takva dela-

tnost posledica je ~iwenice gra|anskog rata, koji se vodio istovremeno sa

borbom protiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. U

samom po~etku, me|utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa – budu}i da

su pojedina mesta u zapadnoj Srbiji zajedni~ki osloba|ali partizanski i

vojno-~etni~ki odredi, te da je bila uspostavqena zajedni~ka vlast. Tako je,

na primer, nakon oslobo|ewa â~ka 4. oktobra 1941. godine od strane Ko-

mande mesta imenovan Narodnooslobodila~ki odbor u koji je u{lo po 10

predstavnika partizana i ~etnika. Zajedni~ka komanda mesta je formirala i

jedinstveni organ bezbednosti (politi~ke policije) – Komisiju za borbu

protiv pete kolone. Predsednik Komisije, u ime partizana, bio je Milan

Jankovi} Bato, a wegov zamenik, u ime ~etnika, @ika Vuji~i}. Ova Komisija

je utvr|ivala krivice pojedinaca koji su sara|ivali sa okupatorom i imala

je status vojnog suda, jer je izvr{avala presude.42

Milan Milo{evi}

30

40 Uporedi: Trbojevi}, Nikola, Kratak pregled istorijskog razvoja slu`be bezbednosti Jugo-

slavije, Beograd: SSUP, 1973, str. 26.

41 \or|evi}, Obren, „Obave{tajna slu`ba i slu`ba bezbednosti u Uì~koj Republici “, u: Be-

zbednost, br. 2 /1981, str. 117.

42 \or|evi}, Obren, „Organizovawe i aktivnost obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be u

Srbiji 1941-1945", u: Bezbednost, br. 3 /1 995, str. 322.

5. ZAKQUÂK

Proces institucionalizovawa aktivnosti politi~ke policije u Kneè-

vini Srbiji dovr{ava se u prvoj polovini XIX veka. Tako je Uredbom iz 1831.

godine u okviru tada{we beogradske policije ustanovqena funkcija (tajne

policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{lenija is-

ku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala) i to kako (beo-

gradski ‘iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi).

Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila dale-

ko maweg zna~aja od vojne. Osnovni razlozi za odsustvo institucionalnih

formi civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be leè u nerazvije-

nosti tada{wih organa dràvne uprave i dugogodi{weg preplitawa poli-

cijskih i vojnih organa i slu`bi, ali i u ~iwenici da su poslove za{tite

ustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javne bezbednosti.

Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila inferi-

ornija u odnosu na vojnu, bio je period od 5. oktobra 1899. do 27. jula 1900. go-

dine kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnoj

delatnosti bio poveren Odeqewu za poverqive policijske poslove Minis-

tarstva unutra{wih dela, sa zadatkom „da se stara za odràvawe unutra{weg

dràvnog poretka i op{te zemaqske bezbednosti“

S druge strane, vojnoobave{tajna slu`ba se institucionalno obrazuje u

sastavu Ministarstva vojnog, po~ev od 1856. godine, kada je izvr{ena reorga-

nizacija vojske srpske. U vreme kona~nog oslobo|ewa (1876-1878), i ubrzo na-

kon toga, u Srbiji je stvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba sa

neoficijelnim nazivom „Izve{tajni odsek“. Naime, ova slu`ba je Uredbom

od 1876. godine ustanovqena najpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glav-

nog general{taba vojske Kneèvine Srbije. U isto vreme u pograni~nim

oblastima obave{tajno su radili ‘andarmerijski oficiri, kao i oficiri

iz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija, Zaje~ar, Ra{ka, Uìce i Vaqevo).

Me|utim, ova slu`ba nije u potpunosti zadovoqila potrebe komandovawa u

srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine i srpsko-bugarskom ratu 1885.

godine. Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi u

Srbiji posebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata 1903. godine i

povratka na presto dinastije Kara|or|evi}. U tom periodu intenzivira se

austro-ugarska {pijunaà u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwa naj-

vi{ih dràvnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planu

za{tite unutra{we bezbednosti.

Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca pos-

tavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti, a sa-

mim tim i novi organi tajne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile

bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Minis-

tarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela, kao i wima podre-

|ene ustanove. U ovom sistemu je egzistirala i ‘andarmerija, pre svega kao

okosnica unutra{we i javne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstve-


31

nu (vidovsku) obave{tajnu slu`bu. Organi dràvne bezbednosti monarhis-

ti~ke Jugoslavije fakti~ki su rukovodili i „prijemnim logorima“ u periodu

1919-1922. i 1939-1941. godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu i drugim

mestima, a sluìli su za izolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktiv-

nosti (habzbur{ki lojalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.).

Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine imali

su za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave{taj-

nog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani u inos-

transtvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji.

Brojne policijske i bezbednosne ustanove i obave{tajne organizacije

okupatora i kvislinga (i kolaboranata) vi{estruko su pokrivale teritori-

ju Srbije i Jugoslavije 1941. godine. Me|utim, dok se kvislin{ki policij-

sko-bezbednosni aparat, osim fakti~ki nasle|enog policijskog aparata

Kraqevine Jugoslavije (Specijalna policija i sl.) stvarao tokom rata, oba-

ve{tajne slu`be okupatora ve} su imale veliko iskustvo. Obave{tajne i bez-

bednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na prisnoj saradwi sa

izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili albanski separatisti,

naro~ito wihova organizacija „Besa“, frankovci (usta{e i kriàri), crno-

gorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, i katastrofalnom porazu u

Aprilskom ratu zna~ajno je doprinela aktivnost ovih elemenata, kao i age-

nata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi.

Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tlu

aktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret, u ~ijim struktu-

rama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Jugoslavije.

Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnih ustanova

kvislin{ke dràvne administracije i jugoslovenske vlade u izbegli{tvu,

ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni{tva kao ri-

valskog antiokupatorskog pokreta. Ina~e su tajne slu`be oba antiokupator-

ska pokreta prioritetno obave{tajno obra|ivale rivalski pokret – wegove

vojne formacije, politi~ke pristalice, propagandu i obave{tajne slu`be,

{to je posledica gra|anskog rata koji se vodio istovremeno sa borbom pro-

tiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. U samom po~et-

ku, me|utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa. Tako je, naprimer, nakon

oslobo|ewa â~ka 1941. godine imenovan zajedni~ki organ bezbednosti (po-

liti~ke policije) – Komisija za borbu protiv pete kolone.

Rezime

Po~etkom 19. veka, u periodu poznatom kao Srpska revolucija, u Srbiji je bila izra-

èna obave{tajna delatnost. Institucionalizacija obave{tajnih i policijsko-bez-

bednosnih struktura u Kneèvini Srbiji, dovr{ena je dono{ewem Uredbe iz 1831, u

okviru beogradske policije, kada je ustanovqena funkcija tajne policije za politi-

~ke poslove. Nerazvijenost tada{wih organa dràvne uprave, i preplitawa policij-

Milan Milo{evi}

32

skih i vojnih organa i slu`bi, uslovili su da je civilna obave{tajna slu`ba bila

daleko maweg zna~aja od vojne. Na razvoj ovih slu`bi uticali su istorijski doga|aji,

od srpsko-turskih ratova 1896-1878, srpsko-bugarskog rata 1885, do Majskog

prevrata 1903. Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba Hrvata i Slovenaca,

1918. godine, postavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dràvne

bezbednosti. Taj sistem ~inile su bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva

vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih

dela. Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. imali su za

posledicu propast dotada{weg bezbednosno-obave{tajnog sistema. Obave{tajne i

bezbednosne slu`be okupatora svoj rad su zasnivale na kvislin{kom

policijsko-bezbednosnom aparatu i saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama.

Ujedno, na okupiranim podru~jima, gde je delovao narodnooslobodila~ki pokret,

za~ete su strukture novog bezbednosno-obave{tajnog sistema budu}e Jugoslavije.

Wegovo formirawe ozna~ilo je poraz bezbednosno-obave{tajnih struktura

kvislin{ke dràvne administracije, jugoslovenske vlade u izbegli{tvu i rivalskog

antiokupatorskog pokreta (ravnogorski ~etnici). Tajne slu`be antiokupatorskih

pokreta prioritetno su obra|ivale rivalski pokret, {to je posledica ne samo

oslobodila~kog ve} i gra|anskog rata.

Summary

At the beginning of 19th century, in the period known as Serbian revolution, the intelli-

gence activity was outstanding. The institutionalization of intelligence and police-security

structures in Principality Serbia, was finished by setting the Regulation in 1831, within Bel-

grade police, when the function of secret police for political activities was established. Under-

development of the organs of state administration and interweaving of police and military or-

gans in the service caused the civilian intelligence service to be much less important than the

military one. The development of these services was influenced by historical events, from

Serbian-Turkish wars 1896-1878, Serbian-Bulgarian war in 1885, to May overthrow in1903.

By the establishing and formation of The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians in 1918,

foundations were made for the first Yugoslav system of state security. The system included

security and intelligence services of the Ministry of the army and navy, the Ministry of for-

eign affairs and the Ministry of internal affairs. The capitulation, occupation and breakdown

of the Kingdom Yugoslavia in 1941 resulted in the destruction of the former secu-

rity-intelligence system. Intelligence and security services of the occupier based their work on

the quisling police-security apparatus and the cooperation with treacherously elements and

groups. At the same time, on occupied territories, where national-liberation movement was

active, started the structures of a new security-intelligence system of future Yugoslavia. Its

formation marked the defeat of security-intelligence structures of quisling state administra-

tion, Yugoslav government in exile and the rival anti-occupation movement (the Chetniks

from Ravna gora). Secret services of the anti-occupation movement primarily treated the rival

movement (it is the consequence not only of the liberation but also of the civil war.


33

Documents

TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941....Milan Milo{evi} Policijska akademija/Fakultet civilne odbrane Beograd TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941. APSTRAKT: Rad je posve}en obave{tajnim