TEHNIČKO CRTANJE I PLANOVI U GRAĐEVINARSTVU

Kada nešto želimo napravite, to prvo moramo osmisliti u glavi, a potom i na crtežu. I za građevinu važi isto pravilo. Ako želimo napraviti, na primer, porodičnu kuću, razmišljamo prvo kakvu želimo. Ispunjenje želje zavisi od toga gde je nameravano graditi, koliki je prostor na kome ćemo graditi, koliku kuću želimo, od čega ćemo to praviti i, svakako, koliko novca imamo. Posle toga se rađa ideja, jedna ili više. Ideju možemo saopštiti drugima pomoću skice. Ako smo zadovoljni idejom, odnosno skicom, pristupa se izradi tehničkih crteža i tehnološkog postupka gradnje. Tehnološki postupak govori o svim detaljima gradnje

Projektovanje obuhvata izradu svih crteža i proračuna, popis potrebnog materijala, opis tehnološkog postupka gradnje objekata i niz drugih dokumenata. Svi ovi crteži i dokumenti čine tehničku dokumentaciju.

Urbanistički uslovi za gradnju dobijaju se iz urbanističkog plana naselja ili grada. Urbanistički plan tačno predviđa šta se i gde se može graditi, gde prolaze : putevi, pruge, ulice, instalacije za vodovod, kanalizaciju, struju, poštanski kablovi, gde su ili gde će biti parkovi, igrališta, škole, bolnice i sve drugo što je vezano za naselje.(24.)

Situacioni plan šire okoline na kojoj se gradi objekat prikazuje detaljnije gde prolaze: putevi, vodovod, kanalizacija, kablovi za struju i telefon. Na ovom planu se vidi građevinska parcela na kojoj će se graditi objekat. Ovaj plan se još zove dispozicioni plan, a crta se u razmeri 1:1000.

Situacioni plan gradilišta prikazuje građevinsku parcelu sa nacrtanim objektom na željenom mestu u odnosu na granice parcele, kao i položaj objekta u odnosu na strane sveta i puta. Najšešće se crta u razmeri 1:200

Skica se radi na osnovu ideje, želje, potrebe i materijalnih mogućnosti. Ona služi kao osnova za izradu idejnog projekta. Skica se radi slobodoručno, sa dosta detalja.

Idejnim projektom projektant prikazuje kako je zamislio da udovolji investitoru, to jest onome ko je naručio gradnju objekta. Ovaj projekat sadrži više crteža kako bi budući vlasnik što bolje sagledao kako izgledaju svi delovi objekta i kako bi mogao dati svoje moguće primedbe. Idejni projekat se radi u razmeri 1:100 za manje i 1:200 za veće objekte.

Glavni projekatse izrađuje kada se koriguje i odobri idejni projekat. To je konačni i najvažniji projekat i sadrži sve detaljne objekte i proračune (izgled objekta u više preseka, temelj, sve etaže, krov, instalacije sa proračunima). Glavni projekat se najčešće crta u razmeri 1:100, a na osnovu njega se dobija građevinska dozvola.

VRSTE TEHNIČKIH CRTEŽA

Crteži u građevinarstvu se crtaju u prirodnoj projekciji, i to najčešće u perspektivi i ortogonalnoj, odnosno normalnoj projekciji. Na slikama: 31,32,33 vidimo kako izgledaju nacrtana cigla, manja kuća i stambena zgrada u perspektivi i ortogonalnoj projekciji.

Izvođački projekat ( često se zove palirski plan) je poslednji u nizu projekata. Njime se prikazuju svi detalji objekata i služi za izvođenje radova na gradilištu. Obično se crta razmeri 1:50, a često i 1:20. Ovim je projektovanje završeno i može početi gradnja.

Unutrašnjost objekta se prikazuje zamišljenim presecima, kao što se vidi na slici 34. Presek se obeležava debelom linijom crta-tačka, strelicama koje pokazuju pravac pogleda i slovima, koja označavaju o kom se preseku radi.