TIMFORMATOR

Diktatura Đure Šnajdera

Seks & faks

Peticija

Ličnost meseca: Tolstoj

Dvougao: KSFPN vs SUFPN

Na kafi sa... Markom Krstićem

Smrt studentskim predstavnicima

ŠPV - “Sodoma i Gomora”

TIMFORMATOR

2

Sadržaj

Dvougao: KSFPN vs SUFPN.............................3Na kafi sa... Markom Krstićem..........................5Sport: Diktatura Đure Šnajdera.........................7 Praznik (ne)rada..............................................9Seks & faks....................................................10ŠPV - “Sodoma i Gomora”...............................11Peticija....................................................12Ličnost meseca: Tolstoj..................................13Smrt studentskim predstavnicima..................15

Izdavač: Timska inicijativa mladih. Redakcija: Alisa Kockar, Milica Krasić, Nemanja Krstić, Marina Bulatović, Jelena Projović, Luka Arizović, Nemanja Terzić. Adresa: Jove Ilića 165, 11 000 Beograd. E – mail: timfpn@gmail.com. 25. maj 2012.

TIMFORMATOR

3

D V O U G A ONa koji način studenti FPN-a vide ulogu studentskih organizacija

na fakultetu u poboljšanju uslova studiranja?

Klub studenata Fakultetapolitičkih nauka

Studentska unija Fakultetapolitičkih nauka

Što se tiče uloga organizacija, rekao bih da su mišljenja podeljena i da to zavisi od same informisanosti studenata. Pojedini studenti u organizacijama vide mogućnost da iskažu svoje sposobnosti i realizuju svoje ideje, dok drugi smatraju da je to gubljenje vremena. Smatram da su organizacije lepa prilika za sticanje novih poznanstava između studenata koji su različitih smerova, ali što je još bitnije da su one lepa prilika da se studenti izbore za prava koja im pripadaju.

Ono što je svakako najveći problem jeste što veliki broj studenata smatra da je borba za prava koja im pripadaju „sizifov posao“.Organizacije koje bi trebalo da budu taj „posrednik“ na relaciji uprava - studenti uglavnom se studenata sete pre izbora, uvek negde oko Aprila, sa gomilom ideja kako poboljšati uslove studiranja.

Smatram da velika većina studenata nema poverenja u studentske organizacije iz više razloga, a očigledan pokazatelj toga je činjenica da je najveća izlaznost studenata na izbore za Studentski parlament iznosila nešto preko 30%.

Na prvom mestu, nepoverljivost studenata proizilazi iz netransparentnosti rada studentskih predstavnika.

Da li je nekada predsednik parlamentaili student prodekan obaveštavao studente o svojim aktivnostima koje su vezane sa funkciju koju su preuzeli?

Ovo se odnosi i na druge studentske predstavnike poput članova Studentskog parlamenta, članove Nastavno naučnog veća i drugih tela.

4

S druge strane,veoma često se studentima kao jedino rešenje problema pominje protest.Umesto da on bude rešenje koje će se primenti tek kada se iscrpe sve pregovaračke mogućnosti,on se pretvara u „najefikasnije rešenje“ za ostvarenje boljeg položaja studenata.

Isto tako mnogi studenti organizacije vide kao mesto koje ljudima iz „rukovodstva“ organizacije omogucava dobru zaradu i pristojan zivot,organizovanjem raznih žurki,putovanja,a sve to pod sloganom da se „studenti opuste“.

Međutim, bilo koje pitanje,pa i ovo ,ne možemo sagledati samo iz jednog ugla.

Pored ovih negativnih viđenja organizacija, mnogi studenti u njima vide lepu priliku za druženje,priliku da upoznaju koleginice/kolege sa drugog smera, da zajedno učestvuju u nekim projektima,da se bore za bolji položaj studenata. To je jedna od lepših strana studentskog organizovanja,ali smatram da sve studentske organizacije moraju da se što više angažuju u borbi za boljitak studenata, jer je to jedini način da organizacije budu prepoznate kao neko ko radi u korist i interes studenata.

Pajazit Pomak

Jednostavno je uspostavljena takva tradicija da ko dospe na te čelne pozicije ne mora da odgovara nikome i to dovodi do nepoverenja kod studenata, što je i normalna reakcija.

Sa druge strane, kod većine studenata vlada mišljenje (sa kojim se ja slažem) da studentski predstavnici teže pre ka ostvarivanju svojih oportunističkih ciljeva, a ne ka poboljšanju standarda i uslova studiranja.

Još jedan veliki razlog koje izaziva veliko nepoverenje kod studenata je mišljenje koje se ustalilo kod studenata da su određene studentske organizacije povezane sa političkim partijama.

Sve ovo nas je dovelo do situacije u kojoj prosečni student Fakulteta političkih nauka misli da studentske organizacije ne žele ili ne mogu ništa bitnije da promene.

Miloš Đokić

Pripremila: Alisa Kockar

TIMFORMATORNa kafi sa... Markom Krstićem

Onoliko koliko žrtvujete toliko ćete i da dobijete

,,Nikada ne bih pisao da bih osvojio neku nagradu, kao što to rade pojedini autori. Istina je da sam neizmerno bio srećan kada je moj prvi roman ušao u uži izbor za NIN-ovu na-

gradu, ali me to nije promenilo’’

Marka Krstića nije teško prepoznati čak ni kada ga čekate tačno u podne na uglu Nem-anjine i ulice Svetozara Markovića. Autentičan izgled odaje umetnika, pisca. Karirani kaput, maslinasta ešarpa i braon rej ban naočare su spoj koji u potpunosti opisuje njegovu umetničku, kretivnu ličnost. Kako u Akademiji nije bilo mesta, uputili smo se do Malog Pariza. Marko je uz veliku šolju kapućina započeo priču. Svojim debitantskim romanom ,,Viktorija’’, izazvao je veliku pažnju javnosti i uspeo da se plasira u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Trenutno promoviše trejler za roman i radi na pripremi scenarija za film ,,Poslednji i prvi’’. Iako se bavi i kritikom, sebe prvenstveno posmatra kao pisca. ,,Posveta romana ,,Bratu koji nije tu’’ nije slučajno nastala. Ja sam imao situaciju da mi je brat završio u zatvoru. Razmišljao sam kako da sve to transponujem u priču, a da to bude duh vre-mena. Imao sam potrebu da napišem nešto o tome. To je bio moj način da terapeutski delujem na sebe. To su momenti koji vas promene iznutra’’, kaže Marko gledajući zamišljeno kroz ,,izlog’’ Malog Pariza. Nakon završene srednje ekonomske škole nije bio siguran čime želi da se bavi. Dok je bo-ravio u Africi, Marko je preispitujući se shvatio šta je njegov poziv i upisao svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. ,,Kada sam došao na prvo predavanje, znao sam da sam na pravom mestu’’. Moram da priznam da mi je fakultet ostao u najboljem sećanju i mislim da svaki student treba da proživi koliko god može to fakultetsko doba’’. Na trećoj godini fakulteta je počeo da piše za dnevni list ,,Danas’’, a kasnije je pisao književne kritike i za Politikin kulturni dodatak. Jedan je od osnivača i članova književne grupe savremenih pisaca P70, Proza na putu. Rad grupe je u više navrata bio osporavan, a nazivani su nacionalistima, šovinistima, fašistima, pa čak i homoseksualcima. Književni krugovi su ga kritikovali i zamerali mu to što nije napisao nijedan roman. Između ostalog to mu je bio pod-strek za ,,Viktoriju’’.

5

TIMFORMATOR,,Sve vreme dok sam pisao kritike, zapravo sam pripremao teren za svoj roman. Meni je kritika poslužila kao neka vrsta inicijacije u književnom smislu. Nikada ne bih pisao da bih osvojio neku nagradu, kao što to rade pojedini autori. Istina je da sam neizmerno bio srećan kada je moj prvi roman ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu, ali me to nije promenilo. Naprotiv. To mi je samo stvorilo još veći pritisak za sledeći put’’ .

,,Tokom karijere je bilo puno anegdota. Kada sam pisao pretposlednji tekst za ,,Danas’’ u uvodu sam se pozvao na Pekićevo delo ,,Godine koje su pojeli skakavci’’, međutim ja sam greškom, u brzini kao autora naveo Dragoslava Mihajlovića i to pustio u štampu. Tekst je bio objavljen, a ta subota je bila jedna od najgorih u mom životu. Ljudi su se pitali kako je moguće da to ne znam. To je bio jedan od mojih najvećih blamova’’.

Marko ne krije da je zarad karijere često morao da se odrekne sna, devojaka, nekog dela privatnog života… Za sebe često voli da kaže da je ,,noćna ptica’’, pa je njegovo vreme za pisanje uglavnom noću.

,,Ljudi misle da je pisanje laka stvar, ali nije to baš tako. To je mučan fizički rad. Što bi Vitezović rekao ,,Umni rad je fizički nepodnošljiv’’. Međutim, onoliko koliko žrtvujete, toliko ćete i da dobijete. Ja sam u cugu napisao priču, pa je tek onda korigovao. Pisao sam kasno noću, zapostavio sam svoj privatan život, a devojka je htela da me izbaci iz kuće. Zanimljivo je to da sam pisao u maloj kuhinji koja ima neki svoj miris, neku svoju ideju. Da me pitate da li bi ponovio sve to, rekao bih da ne bih nikad, a verovatno ću sledeći put kad budem pisao neki drugi roman promeniti prostoriju’’, rekao je uz osmeh Krstić.

Kao osnovni vid promocije svog rada i dela Krstić koristi internet, društvene mreže. Najveći deo slobodnog vremena provodi na fejsbuku i tviteru. Tako je upoznao i svoju sadašnju de-vojku.

,,Posle tri ipo meseca dopisivanja upoznao sam se sa svojom sadašnjom devojkom. Ona je iz drugog grada, a da nije bilo interneta verovatno ne bismo ni znali jedno za drugo. Pre nego što sam je upoznao, znao sam koju boju voli, šta voli da jede… Kada sam krenuo na jedrenje, devojka me je preko skajpa ispratila na put. To je ta neka virtuelna romantika. Poslednja stvar koju sam uradio kada sam krenuo je da sam spustio lap top. Ta daljina nas je još više priv-ukla. To je dokaz da postoje neka mala vrata, neki mali prozori gde ljudi mogu da stvore neki mali kontakt, gde mogu da stvore neko elementarno poverenje’’, rekao je uz zagonetni osmeh otpijajući poslednji gutljaj svog kapućina.

Milica Krasić

6

TIMFORMATOR

7

DIKTATURA ĐURE ŠNAJDERAProšlo je dovoljno vremena od burnih dešavanja u FK Partizan da se sada može objektivnije i hladne glave nešto reći o neobjašnjivim i najblaže rečeno sramnim potezima uprave jednog kluba takve veličine i tradicije.

Počelo je to mnogo ranije, pre par godina… Predsednik Dragan Đurić, dovodio je, a onda kao najveće zločince terao iz Partizana, proslavljene legende kluba, igrače i trenere, Slavišu Jokanovića, Ivana Tomića, Zorana Mirkovića, Almamija Moreiru… Prodavao supertalentovaneklince za neku siću - neki od njih nisu stigli ni da zaigraju za prvi tim… Rasprodao ceo prvi tim pred kvalifikacije za Ligu Šampiona, a neuspeh pripisivao treneru i igračima...Sve je kulminiralo decembra 2011.

Na tapetu se prvo našao sportski direktor Mladen Krstajić kada je javno postavio pitanje upravi: “Gde su pare?” od Lige šampiona i te silne rasprodaje. Otvaranje te teme i preturanje po podacima o prihodima i rashodima kluba izazvalo je burnu reakciju komunističkog upravnog odbora. Po kratkom postupku i izuzetno “demokratski” smenjen je sportski direktor uz obrazloženje da narušava statut kluba i radi protiv interesa istog. Da napomenem samo da je u pitanju isti statut za koji su članovi tog istog upravnog odbora, bolje reći politbiroa, javno i otvoreno rekli da mogu da ga krše kad oni to žele. Nakon smene Krstajića, ostavku je dao pa povukao i šef stručnog štaba, Aleksandar Stanojević, za koga je uprava tvrdila da će učiniti sve da ga zadrži na klupi. Na prvoj narednoj sednici po gotovo istom postupku i uz isto obrazloženje uprkos prethodnim tvrdnjama smenjen je i trener.

To je bila kap koja je prelila čašu. Posle te odluke “politbiroa” krenula je otvorena borba protiv očigledne diktature “gospodina” Dragana Đurića, kako unutar kluba, tako i od strane navijača. Svi članovi kluba koji nisu dali podršku aktuelnom predsedniku bili su istog trenutka oterani i otpušteni, od trenera do portparola što dovoljno govori o politici koju vodi uprava. Čovek izuzetno oskudnih govorničkih sposobnosti, sa dvocifrenim koeficijentom inteligencije imao je niz neuspešnih pokušaja obmanjivanja javnosti. Svaki njegov izlazak pred novinare više je ličio na nastup stand-up komičara koji pokušava da imitira neku životinju koja pokušava da progovori.

TIMFORMATOR

8

Mlatarnje rukama, nervoza na licu, konstantno mucanje i nemogućnost da sastavi više od dve smislene rečenice postalo je jednostavno tužno gledati… Tužno je da klub sa tako velikom is-torijom i tradicijom, klub takvog imena i renomea kakav ima Partizan, dopusti da u glavnu fo-telju sedne jedan takav čovek, Dragan Đurić – Partizanov Džordž Buš mlađi. Kada je i on sam uvideo da njegovi pokušaji obmanjivanja i manipulacija ne piju vodu, odlučio da se sakrije od javnosti. Javnosti se obraćao isključivo putem saopštenja, uveo cenzuru na zvaničnom sajtu kluba, a novinarima zabranjivao da postavljaju pitanja i jednostavno ih izbegavao, što je samo povećavalo gnev navijača.Najveći bes “Grobara” bez dileme izazvala je odluka o otpuštanju Aleksandra Stanojevića. Krenulo se sa organizovanim okupljanjima u znak podrške njemu i protesta protiv uprave.

Ne bi sve to izazvalo takve reakcije da nije u pitanju trener koji je za samo godinu i po dana sa Partizanom napravio rezultate koje nije mogla većina trenera do sada. Svojim stavovima, nastupima u javnosti i rezultatima postao je miljenik navijača kao što je u košarci to pošlo za rukom Dušku Vujoševiću. Kako je dobio nadimak, Sir Alex Stanojević, za vreme provedeno u klubuosvojio je 2 titule prvaka, jedan kup, ušao u Ligu šampiona posle samo par meseci na klupi i ono što je navijačima najvažnije, redovno pobeđivao u večitim derbijima.

U svojoj poslednjom polu - sezoni, pred odlazak, vezao je 16 pobeda i ostavio iza sebe razliku od 10 bodova u odnosu na drugoplasirani tim. Posle svega toga, desilo se da jedan komunistički mutavi kepec, sa svojom upravom koja nije “ni burek pojela” u Partizanu, dopusti sebi luksuz da iz ličnih razloga otera jednog od najvećih miljenika navijača i tako stavi sebe ispred kluba. Nikako drugačije se ne mogu opisati potezi ovog “gospodina” osim indirektnog i nasilnog privatizovanja kluba. Na svakojake podle načine trudio se da ubedi javnost da je ono što on radi u interesu Partizana i da svako ko mu stane na put ne misli dobro za klub. Vređao je navijače koji su mu se usprotivili, veličao protivničke navijače, obmanjivao javnost o stanju u klubu, kitio se uspesima a neuspehe pripisvao drugima… Ovakvom srozavanju ugleda kluba na verovatno najniže grane u istoriji moralo se stati na put.

Navijači su se u više navrata manje - više spontano preko interneta i socijalnih mreža organizovali i izašli na ulice da otvoreno stave do znanja svoje mišljenje o trenutnoj upravi. Akcija protiv Đurića proširila se i u drugim gradovima Srbije, a i sveta. Lepljeni su posteri sa porukama “Uprava napolje!” u mnogim zemljama Evrope i sveta – Engleska, Grčka, Austrija, Japan… Sve to dovelo je vremenom do buđenja i Partizanovaca iz javnog života, tako da se polako u međuvremenu našao i potencijalni vođa opozicije u liku Miroslava Bogićevića, koji će se direktno suprotstaviti Đuriću i pokušati da sakupi dovoljno potpisa za organizovanje izbora. Velika većina “Grobara” sa velikom željom čeka ove izbore i nada se da će diktator biti oteran upravo onako bezobrazno kako je on umeo da tera Partizanove legende.

Nemanja Krstić

TIMFORMATOR

9

Praznik (ne)radaPrvi maj. Slavimo ga - a znamo li zašto? Ima li smisla slaviti Praznik rada kada se radnici osećaju nesigurnije i uplašenije nego ikada ranije? Slave ga i oni koji rade, i oni koji ne rade, i mladi i stari, i Srbi i Poljaci i Francuzi i skoro svi žitelji ove planete. Zašto? Čemu slavlje, kada radnicima nikako nije do slavlja? Suočavamo se sa ekonomskom krizom nesagledivih posledica, a prvi su na udaru - pa, radnici, naravno! U situaciji kada svuda, posebno u Evropi, vlade donose nepopularne mere štednje, prvomajske povorke odražavaju rastuće socijalno nezadovoljstvo. A u Srbiji? Roštilja se!

Najintenzivnije demonstracije održale su se u Grčkoj, Španiji i Portugalu, zemljama koje su u proteklom periodu bile najteže pogođene krizom. Desetine hiljada radnika u svetu marširalo je na protestima zbog rezanja državnih budžeta i siromaštva, u Srbiji se tradicionalno “marširalo” - do najbližeg izletišta.

A kako je ovaj dan uopšte postao praznik? 1886. godine, ulice Čikaga preplavilo je preko 40 hiljada nezadovoljnih radnika. Tražili su svoja prava, “osam sati rada, osam sati odmora, osam sati kulturnog uzdizanja”. I bolje plate, bolje uslove rada. Štrajk je okončala policija Čikaga ubivši 200 radnika, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrtnu kaznu. Tri godine kasnije Druga internacionala 1. maj proglašava međunarodnim praznikom rada. U Srbiji je prvi put obeležen 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Iako se Praznik rada obeležava širom sveta i u mnogim zemljama je praznik, on je najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama. Da ironija oko ovog dana bude veća, u SAD-u ovaj dan ne predstavlja praznik, iako je sve upravo tamo i počelo. Ipak, ovaj datum nije značajan samo za levicu. Za neonaciste u Nemačkoj, Prvi maj predstavlja značajan memorijalni datum ovog pokreta. Naime, Hitler je sebi oduzeo život 30. aprila 1945, ali ga je Nemačka proglasila mrtvim tek dan kasnije. Ipak, levica i desnica su u Nemačkoj ujedinjene ovog dana - obe se obraćaju istoj ciljnoj grupi - potlačenom radniku kome nude podršku u borbi protiv beskrupuloznog kapitalizma.

Iako u zemljama širom sveta Prvi maj predstavlja dan otpora, u ex-yu republikama ovaj dan je motiv da se ode u prirodu i uživa na suncu uz roštilj i pivo. Niko ne spori da je svakom čoveku potrebno da dane dušom, ali neprikladno je da to bude na dan kada svet izražava masovno nezadovoljstvo položajem radničke klase. A koliko ljude u Srbiji zaista ne zanima svet oko sebe, možda najbolje pokazuju izveštaji mnogobrojnih ekoloških organizacija - ove godine, narod je ostavio rekordnu količinu smeća na javnim izletištima!

Luka Arizović

TIMFORMATOR

10

Seks & faks

Žene vole seks. I ćute o tome.

Prvog dana fakulteta, Surlić nam je “otkrio tajnu” da prestajemo da budemo brucoši onog dana kada ispunimo 3 uslova: položimo ispit, padnemo ispit i položimo kolegu ili koleginicu. Većina je vrlo brzo odradila prva dva, a o trećem je bilo samo puno tračeva.

Jedna je spavala sa asistentom, druga je s najboljom drugaricom i drugom orgijala u studentskoj kancelariji, treća je na seminaru na Kopaoniku bila sa 8 muškaraca i 2 žene... Takve priče zadese sve devojke koje ne kriju svoj seksualni život kao zmija noge, a naš fakultet je gori i od selendre na kraju sveta kada su u pitanju teorije zavere.

Ne daj bože da devojka voli još i da popije i da nije uštogljena. Ipak, tako nešto se ne oprašta.

Jedan deo mojih koleginica se sa ovim problemom bori tako što jednostavno nema seks, niti dečka. Čak i kada su zaljubljene do ušiju, kada se u pola noći posle žurke nađu licem u lice sa Njim, ništa ne preduzimaju i povlače se.

Drugi, procentualno manji, deo pronalazi partnere isključivo izvan fakulteta. Uzimajući u obzir količinu obaveza na fakultetu, ali i činjenicu da mnogi studenti moraju i da rade sa strane, dolazimo do situacije u kojoj su presrećne što konačno imaju seks nakon više od godinu dana! Poneka je u dugoj vezi, pa je niko više i ne pita šta radi.

Najmanje žena rešava da se ne obazire na druge. Dakle, najmanje studentkinja je zadovoljno i sigurno u sebe. One se ne potresaju kada ih povezuju sa svakojakim kreaturama, već rade ono što žele i kad žele. Flertuju. Uživaju u dugim vezama ili vezama na noć, eventualno, dve. Ne potvrđuju i ne demantuju tračeve, već im se smeju. Slobodno piju vino. Prave “šljive”. Partnere biraju razmišljajući o privlačnosti ili emocijama, a ne o verovatnoći da se vest proširi. Tek s vremena na vreme preispitaju svoje odluke, ali u tom periodu ne postaju časne sestre, već sramežljive na nekoliko sati. Posle ih prođe. Deo muškaraca se druži sa njima, deo ih se boji, a ostatak manje ili više uspešno pokušava da ih odvuče u krevet. Savršena proporcija.

Žene vole seks. I vreme je da prestanu da ćute o tome.

Vreme je da prestane da ih bude sramota da priđu muškarcu koji im se dopao i da se ne stide da ga pogledaju u oči. Otvoreno da kažu da li je ono što ih osvaja izazovan pogled, pamet ili jake ruke. Eksprerimentišu i menjaju mesta - od kreveta, preko igrališta i šume, do porte. Kupuju izazovan veš umesto bapskih gaća. Prepuste se mašti.

Ljudi će pričati. Bez obzira šta radite.

Alisa Kockar

TIMFORMATOR

11

ŠPV

Peti trening Škole pregovaračkih veština koji je održan 9. maja na Fakultetu političkih nauka ostavio je snažan utisak koliko na same polaznike, toliko i na organizatore projekta.

Svoje dosadašnje utiske, impresije i iskustva povodom rada i interakcije na radionicama, polaznici su izrazili u svom dvominutnom predstavljanju pred kamerom. Ovaj korak je ujedno imao i edukativni karakter koji se ogleda u tome da članove škole pripremi na javni nastup, stav i odnos prema kameri i sagovorniku kao i na to kako treba manifestovati govor tela i gestikulaciju. Cilj je postignut.

Polaznici su se bez prethodne pripreme snašli kao pravi profesionalci i pokazali da vrlo lako savladavaju prepreke. Na nama, kao organizatorima, ostalo je samo da budemo ponosni na zajednički uspeh. Suština ove vežbe bila je psihička priprema pred javni nastup, ali i timska organizacija rada, usaglašavanje misli i stavova u cilju postizanja kompromisa prilikom simulacije koja je usledila nakon snimanja.

Kontraverzna tema simulacije (otvaranje seks šopa “Sodoma i Gomora” u mestašcu zvanom Dudulajci) podgrejala je i zaoštrila stavove pregovaračkih grupa, koji iako su imali svoje lične stavove i viđenje problema, ostali objektivni i nastupali sa jasnim, preciznim i konkretnim argumentima što je na kraju i rezultiralo postizanjem kompromisa, kao našeg krajnjeg cilja.

Pred nama je još potencijalnih izazova i zanimljivih tema koje planiramo da ostvarimo u okviru Škole, koja neće prestati sa radom ni tokom leta. Spremili smo zanimljive animacije koje će članovima držati pažnju i zaintrigirati maštu i tokom letnjeg semestra, sunca, mora i društva.

Pokazali su da im trema, motivacija, kao ni mašta, ne predstavljaju problem, a ostaje da vidimo koliko su organizovani, spretni i inovativni u izradi eseja koji su dobili kao jednu vrstu domaćeg zadatka.

Do sledećeg uspešnog treninga.Jelena Projović

TIMFORMATOR

12

Peticija za izjednačavanje statusa budžetskih i samofinansirajućih studenata PRI UPISU na fakultet

Pokrenuli smo peticiju sa ciljem da stanemo na put predrasudama koje pojedini profesori imaju prema samofinansirajućim studentima. Pomozite i vi budućim brucošima i potpišite peticiju, a Timovci će tokom sledeće dve nedelje skupljati i podršku profesora i asistenata. Do sada imamo potpise Nikole Beljinca, Saše Mišića i Ljubinke Trgovčević. Idemo dalje. Nađite nas na fakultetu i dajte potpis... Ako ne... Mi ćemo naći vas. :)

TIMFORMATOR

13

Ličnost meseca

Lav Nikolajevič Tolstoj

Oni su ti koji nas inspirišu i motivišu pri donošenju odluka ili određivanju ciljeva, oni su ti čije reči rado citiramo, a stavove zastupamo, oni su ti koji na kraju utiču na formiranje naše ličnosti, karaktera, pa i ubedjenja. Prema istorijskim licnostima ne možemo biti ravnodušni, ili poštujemo njihov lik i delo ili se žustro suprotstavljamo njihovim stavovima i ideologiji. Jedna od glavnih odlika istorije jeste da davanjem primera iz prošlosti, lakše razumemo i savladamo sadašnjost ali i da predvidimo budućnost. Tako i istorijske ličnosti svojim iskustvom, radom i talentom nam ukazuju na to kako da se ophodimo prema sebi, drugima i svetu.

Ukoliko se vratimo u rano detinjstvo ove izuzetne ličnosti, zaključićemo da nije iznenađujuće što je njegov lik ostavio velikog traga ne samo u ruskoj knjizevnosti, umetnosti i filozofiji već i u celom svetu. Naime, Lav potiče iz jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica, pa ne čudi što je veoma obrazovan i načitan.

Bio je najveći ruski pisac, ali i dramaturg, esejista i moralni filozof. O tome koliko je značajan i veličantven svedoči i činjenica da je proglašen za najboljeg pisca u posednjih 200 godina. Ljudi kazu da vrediš onoliko koliko ostaviš iza sebe traga i ukoliko se tvoje ime pamti i vezuje za velike stvari, kao i da pravi pisci počinju da zive tek onda kada umru. Ime slavnog Tolstoja i dalje zivi i inspiriše ljude sirom sveta ujedinjavajući ih u jedan duh bez obzira koje su nacionalnosti, vere ili rase.

“Ako misliš da je društveno uređenje loše, pa hoćeš da ga popravljaš, znaj da za to ima samo jedan način: da svi ljudi postanu bolji; u tvojoj vlasti je samo jedno: da sam postaneš bolji.“ Ono što je karakteristično za Tolstoja jeste da je pored ljubavi prema pisanju, značajan i njegov društveni zivot, koji je bio veoma bogat, često je posećivao političke prijeme, druzio se sa imućnim ljudima i samim tim bio jedan od učesnika političkog zivota. U svojim romanima je pisao o društvenom uredjenju i politici u Rusiji u 19. Veku. Opisivajući ruska sela i gradove ali i slikajući likove koji su tu ziveli, on je ukazao na nedostatke i prednosti tadašnje Rusije, na to koliko nas društvo i vrednosti ograničavaju ili koliko nas ljubav pokreće. Pisao je o velikoj istini, o tome da smo sami odgovorni za svoje postupke i da smo sami sebi najveći oslonac i kritičar.

TIMFORMATOR

14

„Ništa nije važno osim onoga što radimo u sadašnjem trenutku.“

Ono što je bila glavna preokupacija Lavove umetnosti i pisanja jeste ukazivanje na vrednost sadašnjeg trenutka, onoga sto danas osećamo, vidimo i mislimo je najbitnije i upravo to nam treba predstavljati polaznu tačku u svemu što radimo. Pokušao je da ukaže na to da se ne osvrćemo suviše na prošlost, niti da preozbiljno prognoziramo budućnost jer ono što je istinski sa nama i uz nas nalazi se u sadašnjem trenutku. Ništa ne treba prepuštati slučaju i vremenu koje neminovno prolazi, a mi toga često nismo ni svesni, shodno tome ono što danas radimo odrediće pravac za sutra.

„Trudi se da ti u prepirci riječi budu meke a dokazi jaki! Gledaj da uvjeriš protivnika a ne da mu dosadiš“

Lav Nikolajvič Tolostoj je bio poznat po svom britkom jeziku, racionalnim stavovima ali i po politici pacifizma i kao predstavnik levičara. Bio je vešt govornik, jasan, precizan i vrlo duhovit. Te svoje karakteristike je pokušao da prenese i na nas kao publiku koja interpretira njegove reči i zivot. U prvi plan uvek trebamo isticati argumentovane činjenice, ispravne stavove i prijatnu intonaciju. Nije ni čudo sto su mnogi njegovi savremenici uživali u njegovom društvu, dijalogu i komunikaciji, gde su puni utisaka i prijatnog raspoloženja nastavljali da razmisljaju o zivotu, ljudima i sudbini. A nije li i cilj jednog umetnika da svoju publiku motiviše na razmisljanje? U tom pogledu moyemo reći da je bio vrlo uspešan.

Tolstojev život bio je vrlo buran i interesantan. Slavio je zivot, ljubav i radost. Pored svoje zakonite supruge i trinaestoro dece, imao je i brojne ljubavne afere, za koje je njegova supruga i sama znala ali je i dalje nastavljala zivot sa njim, što je njemu omogućilo da nesmetano radi, piše i stvara. Ljubav ga je inspirisala i motivisala da stvori i svoja najznačajnija ali i najpoznatija dela poput romana „Ane Karenjina“ i „Rat i mir“ koji pored ljubavi, ukazuju i na oštru kritiku tadašnjeg društva, aristokratije i vlastele. Zahvaljujući ovim romanima stekao je veliku reputaciju i ugled koi nisu izbledeli ni do dana današnjeg.

Ovaj umetnik umire od zapaljenja pluća, nakon što je jedne zimsle noći napustio svoj dom. Na njegovoj sahrani je prisustvovalo na hiljade seljaka, koji su želeli da se oproste od njega, neki su doduše znali samo da je „preminuo neki aristokrata“, sto nam ukazuje da ipak u to vreme nisu dovoljno znali o njegovom zivotu, radu i delu, što potvrdjuje tezu da umetnici počinju da zive tek onda kada umru.

Ako nešto mozemo zaključiti i naučiti od istorijskih ličnosti, u ovom slučaju od Tolstoja jeste to da treba da se okrenemo sadašnjosti, da stvaramo i radimo danas, mudro i argumentovano da bi nas sutra pamtili i da neke nove generacije uče na osnovu našeg iskustva, pisanih tragova pa i grešaka.

“ Često mladi ljudi govore: ‘Neću da živim tuđom pameti, sam hoću da razmislim.’ To je sasvim svoja misao dragocjenija je od svih tuđih misli. Ali, zašto da razmišljam o onome o čemu je već razmišljano? U tome i jeste snaga čovječanstva što može da se koristi tuđim mislima i da ide dalje.“

Jelena Projović

TIMFORMATOR

15

Smrt studentskim predstavnicima

Kada ne znate koga da okrivite za nešto na Fakultetu političkih nauka, uvek je dobra varijanta oplesti po studentskim predstavnicima.

Da ne ulazim sada u rasprave, da li ste glasali za njih ili ste apstinirali nezadovoljni ponudom, u oba slučaja ste im eksplicitno ili implicitno omogućili uzimanje „vlasti“. A vlast na FPN-u je jedan složen i mistifikovan pojam. Kada „dođete na vlast“ na FPNu to je kao na krovu sveta, ili makar u rangu visine našeg novog sprata, sa kog možemo, kako reče Dekan: „Sa visine da gledamo na FON.“ :) To je otprilike etos ovog mog teksta, ta visina i ta prostranstva koja dosežete dolaskom na vlast na Fakultetu.

Kako postanete član Studentskog parlamenta svi odmah promene odnos prema vama. Dobijate bolje ocene, profesori Vas mole za savete i besplatno jedete u Politikologu. Dobijate ponude da ostanete da radite na Fakultetu, ili makar da vanredno predajete. Studenti, oni omogućavaju još bolji tretman. Nema tu nikakvog „cimanja“ i jedini posao vam je da ako hoćete dođete na po koju sednicu, da ispunite kvorum, nije kao da se tu odlučuje o nekim bitnim pitanjima za studente. Dobijete i veliku platu i povremeno i službeni auto, svuda besplatno putujete sa Fakultetom i naravno člansku knjižicu neke od partija.

Zemlja Dembelija na FPN-u, raj na Zemlji... Ne oduzima vreme, energiju, ne zahteva pripreme i nikada se ne dešava da vam polovina studenata po različitim „oficijelnim“ grupama Fakulteta želi ili preti smrću, već vam svi samo upućuju pozdrave, čak bez želja i čestitaka. Nije stresan posao, jer Uprava uvek ima razumevanja za studentske probleme i jedva čekaju da im odete u vizitu da im ispričate svoje zanimljive zahteve. Nikada se ne dešava da vas samo saslušaju i ne daju odgovore, jednostavno tako nešto je nezamislivo. Svi vam izlaze u susret. A vama je svejedno kakav će odgovor biti, jer naravno da vi nemate iste probleme kao svaki prosečan student pa vas „boli uvo“ i jedva čekate da saopštite loše vesti.

No, da se vratimo etosu, i neslućenim visinama studentskog predstavništva. Ideja ovog teksta jeste da aterira onaj deo studenata koji vole da se bavi teorijama zavera i kritikom kao rekreacijom . Ne kažem da kritika ne treba da postoji, naprotiv, kritika – ali konstruktivna je najbolji mogući doprinos zajedničkim, studentskim ciljevima. Ili još bolje, uključivanje u studentsko organizovanje a ne samo pričanje kako isto treba da se izmeni. Završila bih rečima, tačnije pitanjem neznanog autora, tvorca grafita na zgradi FPN-a: “Ima li života pre smrti?“ Tu su uvek studentski predstavnici da na to i svako pitanje odgovore.

Marina Bulatović