8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 1/16

Kršten pre rođenja!  Pero Simić, Zvonimir Despot | 22. april 2010.

 Nevešta ispravka knjige ro?enih Tuheljske ţupe ura?ena "u dobroj namjeri". Ponavlja? u jedine dve zvani?ne škole koje je završio 

Josip Broz sa Ċacima 

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja!2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 5.  Kosmet pod tepih! 

6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

TEŠKO je u novijoj istoriji sveta naći liĉnost o kojoj se više pisalo, a manje znalo, od Josipa Broza Tita. Stanovnici bivše Jugoslavije znali su kako su se zvali Titovi omiljeni konji i psi, pudlice i papagaji, ali ne ikad je njihov doţivotni predsednik stvarno roĊen, pa je doţivotni voĊa bivše Jugoslavije potomcima

ostavio najmanje 15 datuma svog roĊenja. Znali su o njegovoj ljubavi prema lovu i prirodi, domaćim i divljim ţivotinjama, filmu i muzici, ali ne i otome kad i ko ga je primio u Komunistiĉku partiju Jugoslavije, preko koje će Tito 35 godina

neprikosnoveno vladati drţavom. Još manje se znalo kad ga je Moskva zaista imenovala za generalnog sekretara CK KPJ, o ĉemu je Titoizneo najmanje 16 razliĉitih verzija. A ponajmanje se znalo kako je u staljinistiĉkim pogromima uSovjetskom Savezu, kad se on borio za dolazak na ĉelo CK KPJ, stradalo oko 800 jugoslovenskihkomunista...

 Na prvom, poĉasnom mestu knjige "Tito - strogo poverljivo", sa mnogim potpuno nepoznatim arhivskim

dokumentima, nalazi se Titov krsni list, koga su autori otkrili u Titovoj liĉnoj arhivi koja se od leta prošlegodine ĉuva u beogradskom Arhivu Jugoslavije. Dokument je izdat 24. maja 1945. godine u zagorskom selu Tuhelju. Popunjen je na štampanom obrascu,

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 2/16

na kome u desnom gornjem uglu piše "Nezavisna Drţava Hrvatska". Ta oznaka je mastilom precrtana, a

iznad nje je napisano "Federalna Hrvatska".

U gornjem središnjem delu gde je upisan naziv dokumenta piše "Krstni list" Zagrebaĉke nadbiskupijeRimokatoliĉke crkve, a u njemu piše: "U matici krštenih rimokatoliĉke ţupe sv. Blaţene Djevice Marije u Tuhelju, svezak deset, strana 79, pod

 brojem 95, ubiljeţeno je ovo: "Godine hiljadu osamsto devedeset druge, 1892, mjeseca: svibnja (maja)dana: sedmoga je roĊen, a godine: 1892. dana: 8. svibnja (maja) kršten je Josip Broz."  

NovoroĊenĉe je "zakoniti sin Franje Broz i Marije Javoršek", ĉije je "prebivalište u Kumrovcu br. 8." 

Kumovi na krštenju su bili Pavao Jurić sa ţenom Francom, seljaci, oboje rimokatolici. 

Krštenje je obavio upravnik katoliĉke Tuheljske ţupe Juraj Ĉvek, a da se "podaci gore spomenute maticekrštenih s tom maticom posve slaţu, podpisani svedoĉi vlastoruĉnim podpisom i ţupnim peĉatom St.Lonĉarić". Uz potpis novog tadašnjeg upravnika Tuheljske ţupe upisano je i mesto i datum izdavanja dokumenta; "UTuhelju dana 24., mjeseca svibnja, godine 1945."

Ovaj ekskluzivni dokument predstavlja danas najautentiĉniji i najvredniji zapis o datumu Titovog roĊenja, jer je posle Titove smrti originalna knjiga roĊenih Tuheljske ţupe vulgarno prepravljena. Jugoslovenska javnost je o tom grubom falsifikatu prvi put obaveštena 25. maja 1982, dve godine posleTitove smrti. Tada je zagrebaĉki "Vjesnik" javio da je neko nepoznato lice, nepoznatog dana, "u dobrojnamjeri, u to ne treba sumnjati", namerno prepravilo datum Titovog roĊenja u knjizi roĊenih Tuheljskeţupe. Da bi opravdao to što je od 1945. Titov roĊendan slavljen 25. maja, koji je kasnije pretvoren i u Danmladosti, neznani junak je 7. maj 1892. prepravio u 25. maj 1892.

Falsifikator je pored novog datuma Titovog roĊenja, 25. ma ja, zaboravio da "ispravi" i datum Titovog

krštenja, 8. maj 1892, pa je po ovoj loše izvedenoj prepravci ispalo da je Tito prvo kršten, a tek onda roĊen! Velike nejasnoće decenijama su vladale i o ocenama koje je Tito imao i u Niţoj puĉkoj (seljaĉkoj) školi uKumrovcu i u Šegrtskoj školi u Sisku, jedinim zvaniĉnim školama koje je završio. Svom zvaniĉnom biografu Vladimiru Dedijeru Tito je u autorizovanom izlaganju tvrdio da je bio "odliĉanĊak" i da je "skoro svake godine dobijao prvu nagradu za uĉenje", a protokol kumroveĉke Niţe puĉke školei "Ispitno izviješće" Šegrtske škole u Sisku govore da je on i u jednoj i u drugoj školi bio ponavljaĉ. U Kumrovcu je ponavljao prvi razred, jer je iz hrvatskog jezika imao jedinicu, a odliĉnu, odnosno "vrlopohvalnu" ocenu samo iz ćudorednosti (vladanja). U ponovljenom prvom razredu kumroveĉke škole iz hrvatskog je dobio najniţu prelaznu ocenu - dvojku.

U drugom razredu je bio vrlo dobar, u trećem nije znao ni za jednu peticu, a u ĉetvrtom je imao peticu samoiz vladanja.

Dve godine po završetku kumroveĉke Niţe puĉke škole, Tito je najveće probleme u Šegrtskoj školi u Siskuimao u raĉunu. Zbog toga je ponavljao treći razred, a u ponovljenom razredu iz ovog predmeta jedva je

dobio prelaznu ocenu - dovoljan.Bez obzira na ĉinjenice, fama o "odliĉnom Ċaku" decenijama je vladala ne samo Jugoslavijom, već i širomsveta.

KO JE REKAO NE

SPISAK nepoznanica iz Titove biografije obeleţio je sve faze njegove karijere, od toga ko je kome 1948.rekao "istorijsko ne", Tito Staljinu ili Staljin Titu, pa sve do tek otkrivenog dokumenta koji govori o tome

kako je 3. januara 1980, ĉim je Tito otišao na svoje poslednje putovanje, u Kliniĉki centar u Ljubljani, provaljena najveća drţavna i vojna tajna Titove Jugoslavije - plan odbrane njenog integriteta i suvereniteta.

Šefa na gubilište!  Pero Simić, Zvonimir Despot | 23. april 2010.

Ivan Grţeti? streljan posle teških ocena najbliţeg saradnika. Iz KPJ posmrtno izba?eni sviJugosloveni ubijeni u SSSR

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 3/16

 

Tito i Staljin

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište!3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 

5.  Kosmet pod tepih! 6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

TITOVE karakteristike o vodećim jugoslovenskim komunistima koji su uoĉi Drugog svetskog rata streljaniu Sovjetskom Savezu predstavljaju najmisteriozniji period njegove karijere. Tito je tu tajnu krio do kraja

ţivota ĉak i od svojih najbliţih saradnika i najintimnijih prijatelja.

Autori ovog feljtona upravo su u Moskvi otkrili strogo poverljivu izjavu koju je Tito jula 1936. u sovjetskoj

 prestonici dao o svom partijskom šefu, predstavniku KPJ u Kominterni, Ivanu Grţetiću Flajšeru. Titove oštre reĉi izreĉene na raĉun ovog ĉoveka, s kojim je pre toga godinu dana lojalno radio i saraĊivao uMoskvi, uskoro su Grţetića koštale glave! U ovoj izjavi, koja je sedam decenija ĉuvana u Staljinovom arhivu u Moskvi, Tito je Grţetića ocrnio odglave do pete:

- Flajšer je bezosećajan drug i ima birokratski odnos prema ljudima... - Flajšer je zaista drug koji je potpuno nemaran. - Flajšer se pretvorio u pravog pijanicu. - Flajšer ne otvara nikakva politiĉka pitanja u Predstavništvu (KPJ u Kominterni) i ne vodi nikak av posaomeĊu (jugoslovenskom) emigracijom (u Sovjetskom Savezu). Ove teške reĉi Tito je o svom prvom pretpostavljenom poverio bugarskom komunisti Ivanu Karaivanovu,kadroviku Kominterne za balkanske zemlje.

O ovoj Titovoj izjavi Karaivanov je 10. jula 1936. pismeno obavestio svog šefa, jednog od vodećihkadrovika Kominterne, „druga Ĉernomordika“. Obavestio ga je i o tome da mu je paţnju na Grţetićaskrenuo „drug Valter“, kako su Tita konspirativno zvali u Kominterni. - S ovim podacima koje mi je predao Valter potpuno se slaţem, a neko vreme sam i posmatrao Flajšera ipitao o njemu i druge drugove - istiĉe Karaivanov i dodaje: - Smatram da je svrsishodno da se ova stvar istraţi... 

 Na signal Tita i Karaivanova ubrzo je reagovao i „drug Ĉernomordik“, koji je u desnom gornjem uglu ovog

dokumenta svojeruĉno, na ruskom jeziku, napisao: 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 4/16

„Zatraţiti liĉni dosije (Flajšera) iz kadrovskog odeljenja Kominterne.“ 

Godinu dana kasnije, 14. avgusta 1937, Ivan Grţetić Flajšer je uhapšen u Moskvi. Na montiranom sudskomprocesu, organizovanom 3. oktobra 1937, osuĊen je na smrt i istog dana streljan. Ivan Karaivanov nije bio obiĉni ĉinovnik Kominterne. Kao i svi kadrovici Kominterne, bio je agentsovjetskih specijalnih sluţbi s kojima je saraĊivao pod pseudonimom Špiner. Tu tajnu pred kraj ţivota nehotice je otkrio sam Tito. Ne pominjući da mu je ikad davao bilo kakvukarakteristiku o Grţetiću ili bilo kom drugom jugoslovenskom komunisti koga je „pojela magla“ uSovjetskom Savezu, Tito je marta 1977. na jednom predavanju u Kumrovcu iznenada pomenuo i Ivana

Karaivanova. Zahvaljujući mu se na „velikoj pomoći“ koju mu je pruţio pre njegovog izbora za generalnogsekretara CK KPJ, Tito je tada rekao:- Ivan Karaivanov je bio iz NKVD, ujedno je vodio izdavaĉka preduzeća u Moskvi, inostranu štampu itd.Osim toga što je bio NKVD-ovac, radio je u aparatu Kominterne.

Godinu i po dana posle Grţetićevog streljanja, Tito je opet izgovorio njegovo ime. Bilo je to 19. marta1939, na prvom sastanku privremenog rukovodstva KPJ, odrţanom u Bohinjsko j Bistrici.

Zajedno sa petoricom svojih saradnika, Edvardom Kardeljom, Milovanom Đilasom, Josipom Krašom,Francom Leskošekom i Ivom Lolom Ribarom, Tito je tog dana Grţetića posmrtno iskljuĉio iz KPJ. I tako

 je objektivno potvrdio iskonstruisane optuţbe zbog kojih je Grţetić streljan u Moskvi. Pored Grţetića, Tito, Kardelj, Đilas, Kraš, Leskošek i Ribar su na ovom skupu jednoglasno iz KPJ

 posmrtno izbacili sve Jugoslovene koji su do tog ĉasa bili likvidirani u staljinistiĉkim pogromima uSovjetskom Savezu. A bilo ih je oko 800!

Tito i njegova sloţna petorka najurili su tada iz KPJ i one jugoslovenske komuniste koji su u Staljinovoj„zemlji obećanoj“ bili osumnjiĉeni i uhapšeni, ali ne još i streljani. 

Bilo ih je najmanje jedanaestoro, a meĊu njima i neki od osnivaĉa KPJ i dvojica njenih ranijih generalnihsekretara: Sima Marković, Jovan Mališić, Vladimir Ćopić, Radomir Vujović, Kosta Novaković, SimoMiljuš, Akif Šeremet, Janko Jovanović, Adolf Vajs, Robert Valtgoni i Vilhelm Horvaj. O većini njih, isto kao i o Flajšeru i drugim vodećim liĉnostima KPJ, Tito je još od 1935. Karaivanovu injegovom obaveštajnom šefu „drugu Jakuboviĉu“ davao sve negativnije „podatke“ i „mišljenja“. Petnaestak godina kasnije, Sovjeti su posle Staljinove smrti rehabilitovali Grţetića i jedanaestoricu

Jugoslovena streljanih 19. aprila 1939. Proglasili su nevinima i oko 800 Jugoslovena pobijenih pred Drugi

svetski rat u Sovjetskom Savezu. Tito i njegovi saradnici nikad nisu smogli snage da isprave veliku

istorijsku nepravdu koju su im naneli. Naprotiv, Izvršni komitet Titovog Centralnog komiteta je 20.septembra 1968. zakljuĉio da „ne treba ići na rehabilitaciju ovih liĉnosti, jer ih naša Partija nije niosuĊivala, ni kaţnjavala“! Dvanaest godina posle ove odluke Titov Centralni komitet je 1. maja 1979. godine, povodom 40-godišnjicesastanka u Bohinjskoj Bistrici, odrţao sveĉanu sednicu u Ljubljani. Glavna tema skupa u Bohinjskoj

Bistrici bilo je izbacivanje iz KPJ svih Jugoslovena koji su, kako se na tom sastanku govorilo, „gore sjeli“.Bio je to jedan od najvaţnijih uslova koje je Moskva postavila Titu da bi ga imenovala za generalnogsekretara CK KPJ.

UBIJENI PO DIKTATU

SAMO mesec dana pošto su ih Tito, Kardelj, Đilas, Kraš, Leskošek i Ribar optuţili za izdaju i izbacili izKPJ, u Moskvi je streljano svih jedanaestoro funkcionera KPJ. Streljani su istog dana, 19. marta 1939, kad

se navršilo mesec dana od prvog sastanka privremenog rukovodstva KPJ u Bohinjskoj Bistrici. 

Robija i posle smrti Pero Simić, Zvonimir Despot | 24. april 2010.

Telo Draţinog advokata predato porodici tek po isteku kazne. Vru?a veza saMoskvom odredila tok Draţinog su?enja 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 5/16

 

Ranković, Tito i Đilas iz ratnih dana 

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti

4.  Deĉji dodatak dedi 

5.  Kosmet pod tepih! 6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

PODIZANJE optuţnice protiv svog najvećeg ratnog neprijatelja, komandanta Jugoslovenske vojske u

otadţbini generala Dragoljuba - Draţe Mihailovića, najuţe jugoslovensko rukovodstvo nije doĉekalozajedno. Krajem maja i poĉetkom juna 1946. Tito i Aleksandar Ranković su bili u poseti Staljinu u Moskvi,a Edvard Kardelj i Milovan Đilas su ostali u Beogradu.

Radio-veze izmeĊu Beograda i Moskve non-stop su bile otvorene.

 Najpre su Tito i Ranković traţili da se izvrše “politiĉke korekcije” u optuţnici, a da proces poĉne 10. juna. Đilas je odgovorio 25. maja. Njegova depeša bila je naslovljena “Dedi”, kako je Titovo rukovodstvooslovljavalo Moskvu:

- Optuţnicu ćemo pogledati. Onaj deo koji se tiĉe Draţe napravljen je veoma dobro, drugi deo oemigrantima (jugoslovenskoj ratnoj izbegliĉkoj vladi u Londonu) je daleko slabiji zbog toga što nismoimali dovoljno vremena i nemamo dovoljno dokumenata. Izvršene su najvaţnije politiĉke korekcije. Naosnovu Tvoje naredbe (Slobodanu) Peneziću (ministru unutrašnjih poslova Srbije) optuţnica treba da bude

 predata 2. juna, a proces treba zakazati za 10. jun. To će biti uĉinjeno ako od tebe do 2. juna ne dobijemodrugaĉiji nalog. Đilas 

Pet dana kasnije, 30. maja, iz Moskve je stigla nova šifrovana depeša Đilasu: - Neka u optuţnicu uĊe sve o Englezima i Amerikancima (o njihovoj podršci tokom rata DraţiMihailoviću), budući da se to ne tiĉe direktno samih vlada tih zemalja. U toku sudskog procesa videćemošta će od toga biti izneto na otvorenoj, a šta na zatvorenoj sednici. Na otvorenoj sednici ćemo verovatnoizneti sve u vezi s pojedinim liĉnostima iz vojnih misija te dve zemlje (koje su se za vreme rata nalazile kod

Mihailovića). Na primer, sastanak s Nemcima, podsticanje ĉetnika na borbu protiv nas i tako dalje. Poĉetak sudskog procesa neka bude 10. juna. Ranković 

Prvog juna iz Beograda stiţe odgovor. Javljajući Titu i Rankoviću da će komunisti i u Saveznom veću i u

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 6/16

Veću naroda jugoslovenske skupštine imati ubedljivu većinu (u prvom veću 291 od 349, a u drugom 121od 175 delegata), Đilas odmah prelazi na optuţnicu protiv Mihailovića: - Optuţnica je već bila gotova kada smo dobili Tvoj telegram u kome se kaţe da ukljuĉimo materijale oEnglezima i Amerikancima, ali budući da advokatu nije bila predata, stigli smo to dodatno uneti i ponovootkucati. Uneti su materijali o (Bilu) Hadsonu, (Robertu) Makdauelu, naredbe koje su oni doneli od

njihovog rukovodstva i izjave koje su oni predali Draţi, koje se tiĉu nas. (Britanskog i ameriĉkog oficiraTitovo rukovodstvo je sumnjiĉilo zbog njihove naklonosti prema Mihailoviću.) - Englesku i ameriĉku vladu nigde ne spominjemo - kaţe Đilas i dodaje:

- Kardelj i ja smo odluĉili da se advokatu preda optuţnica, kako ne bi bilo prigovora da nisu imali vremenada pripreme odbranu.Trećeg juna Đilasu iz Moskve stiţe telegram: - Nije bilo potrebno predavati optuţnicu odbrani, već osigurati da je oni prouĉe u prostorijama suda, kakosam se dogovorio s Penezićem. Ako ste to već uĉinili, potrebno je obavezati odbranu da sve ĉuva u tajnostii upozoriti ih da će biti pozvani na sudsku odgovornost ako bilo šta postane poznato pre poĉetka procesa.Imajte u vidu da neko iz odbrane moţe pobeći preko granice s optuţnicom i na taj naĉin dati mogućnoststranoj reakciji da otvori kampanju pre poĉetka procesa. Ispitajte mogućnost da im se optuţnica oduzme ida im se preda na prouĉavanje u prostorijama suda. Već posle nekoliko sati Đilas odgovara Rankoviću: - Kada smo dobili tvoj telegram, advokatima su već bili predali optuţnicu. Pre toga su potpisali obavezu oĉuvanju drţavne tajne. U sluĉaju da oni ne dobiju optuţnicu, oni bi to mogli iskoristiti na suĊenju jer meĊuadvokatima, kao što ti je poznato, postoje elementi koji su za nas neprijateljski. Ako ne bismo predalioptuţnicu, ne bismo mnogo dobili u vezi sa ĉuvanjem drţavne tajne, zato što advokati ipak mogu sve ĉitati

i imaju pravo da rade koncepte. Meni je bila poznata tvoja naredba Peneziću, ali ja i Kardelj smo dugorazmatrali to pitanje i nismo mogli naći drugo rešenje.  Najspektakularniji proces Titove predsedniĉke karijere poĉeo je 10. jula 1946. Okonĉan je već za šest danasmrtnom presudom Mihailoviću, ĉiji posmrtni ostaci ni do danas nisu otkriveni. 

 Njegovog branioca, dr Dragića Joksimovića, Tito je javno ţigosao i pre nego što je presuĊeno DraţiMihailoviću: - Taj advokat brani Mihailovića na naĉin koji je protivan interesima naših naroda, prosto - kao svaki

narodni neprijatelj - rekao je Tito 14. jula 1946. na Cetinju, uoĉi izricanja presude Mihailoviću. Ovom odvaţnom pravniku, ĉiji je jedini greh bio to što se drţao zakona i ĉinjenica, a ne ideologije i vlasti,uskoro je uskraćeno pravo da se bavi advokaturom, a tri godine kasnije osuĊen je na tri godine robije igubitak graĊanskih prava na godinu dana. U noći izmeĊu 31. jula i 1. avgusta 1951. preminuo je u zatvoruu Sremskoj Mitrovici. Porodica je zatraţila da preuzme njegove posmrtne ostatke, ali zatvorske vlasti su

bile neumoljive:

- Njegovo mrtvo telo mora na groblju mitrovaĉkog zatvora da odleţi ostatak robije na koju je JoksimovićosuĊen! 

ADVOKATE NA PROBU

ALEKSANDAR Ranković se 6. juna ponovo javio iz Moskve: - Osigurajte da optuţnica ne izaĊe izvan kruga odbrane, kako inostrana reakcija ne bi mogla organizovati

 proces u inostranstvu pre poĉetka pravog procesa u Beogradu. Kontrolišite sumnjive advokate i neke odnjih stavite i na probu.

Dečji dodatak dedi  Pero Simić, Zvonimir Despot | 25. april 2010

Maršal primao plate, honorare, dodatke na unu?ad, zaradu farmi i konjušnica. Posebnacena za pri?e iz bukvara i udţbenika 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 7/16

 

Deĉji dodaci za unuĉad Josipa i Zlaticu 

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi

5.  Kosmet pod tepih! 6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

MEĐU mnogim misterijama koje su ostale o Titu jedno od najistaknutijih mesta pripada njegovim platama,

deviznim dnevnicama i autorskim honorarima, o ĉemu se sve do danas ništa nije znalo. Mnogi njegovisavremenici su smatrali da on nije imao nikakva redovna meseĉna primanja, jer je ţiveo o drţavnomtrošku, pa mu novac nije ni bio potreban. Tek uoĉi ulaska u štampu knjige „Tito strogo poverljivo“ ĉuvari liĉne arhive doţivotnog predsednika bivšeJugoslavije omogućili su nam da prvi zavirimo u ovu dobro ĉuvanu tajnu. Otkrili smo da je Tito od dolaska na vlast imao redovnu platu i niz drugih stalnih meseĉnih primanja.Odmah posle rata, imao je veću reprezentaciju nego platu. Plata mu je bila 20.000, a reprezentacija 35.000dinara.

Odnos izmeĊu plate i reprezentacije uskoro se promenio pa mu je 1953. plata bila sedam i po puta veća -

150.000 dinara. Taj iznos je bio pet puta veći od plate poslanika Savezne narodne skupštine, koja jeiznosila 30.000 dinara. Uz platu je primao i 10.000 dinara deĉjih dodataka. Pet godina kasnije, 1958, plata

mu je povećana za 56 odsto i dostigla je 250.000 dinara, a deĉji dodaci su povećani na 11.200 dinara. Deset godina kasnije, 30. juna 1963, predsednik Savezne skupštine Edvard Kardelj i predsednik Saveznogveća Savezne skupštine Mijalko Todorović povećali su mu platu na 400.000 dinara, a iz te odlukesaznajemo da su troškovi Titove reprezentacije odreĊivani saveznim jugoslovenskim budţetom. Iz ovog rešenja ĉitamo i jednu posebnu zanimljivost. Ni na Titovu platu, ni na njegovu reprezentaciju „ne

 plaćaju se doprinosi, porezi i druge daţbine“. Aprila 1965, Administrativna komisija Saveznog veća Savezne skupštine jednom poverljivom odlukom

 povećava Titu retroaktivno, od 1. januara te godine, platu na 550.000 dinara. Titu se, izgleda, ovaj iznosnije sviĊao, pa u dnu ovog rešenja ĉitamo rukom pisanu napomenu da se Titu od 1. januara 1965, umestoodreĊenih 550.000 „isplaćuje 800.000 dinara meseĉno“. Juna 1967, prinadleţnosti su mu povećane za 25 odsto, poĉetkom januara 1969. usledilo je novo povećanjeod deset odsto, a od kraja novembra te godine Tito je dobijao još jednu platu. Savezni sekretar za narodnu

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 8/16

odbranu general Nikola Ljubiĉić svojom strogo poverljivom odlukom odredio mu je „naknadu za vršenjefunkcije vrhovnog komandanta“. Naknada je iznosila osam hiljada novih dinara, što je bilo nešto više od 70odsto Titove predsedniĉke plate. Istog dana kada je odluka doneta, Tito je naknadu primio za tri meseca unapred.

Ĉetrdesetak dana posle donošenja rešenja o isplaćivanju ove nove plate Titu je naknada za vršenje funkcijevrhovnog komandanta povećana za 25 odsto i zaokruţena na deset hiljada novih dinara. Redovno je dobijao i autorske honorare za objavljivanje knjiga svojih govora i intervjua. Tako je 1959,

kada mu je plata bila 250.000 dinara samo od zagre baĉkog izdavaĉkog preduzaća „Naprijed“ dobio honorar od 7.502.700 dinara. Visoke honorare je dobijao i od „Kulture“ i „Vojnog dela“, „Foruma“, „Cankarjeve

zaloţbe“, „Rilindije“ i drugih izdavaĉa. U Titovo ime ugovore sa izdavaĉima potpisivao je njegov savetnik, bivši novinar „Politike“ Tihomir Stanojević, a honorar je uplaćivan na predsedniĉki konto. Mnogobrojni jugoslovenski izdavaĉi udţbenika uplaćivali su mu preko Jugoslovenske autorske agencijehonorare i za obavezne priĉe o Titu iz bukvara i drugihškolskih knjiga.

JoŠje zanimljivije da je, pored deĉjeg dodatka za svog sina Aleksandra - Mišu, Tito više od 15 godina primao deĉje dodatke i na dvoje unuĉadi - Josipa i Zlaticu. Tek u proleće 1965. jedan Titov ĉinovnik zamolio je Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove da svom radniku, Titovom sinu Ţarku, „pomogne uoformljenju dokumentacije radi ostvarivanja prava na deĉji dodatak“. Prva zajedniĉka knjiga jednog srpskog i jednog hrvatskog autora koja se bavi kontroverzama iz naše novijeistorije, donosi i nekoliko još zanimljivijih podataka o Titovom odnosu prema novcu. Ona pokazuje da jeTito imao velike prihode i od svojih farmi i konjušnica koje su izdrţavane iz drţavne kase. Tako je, recimo,1958. od ovaca sa farme u Han Pijesku dobijeno 92 kilograma oprane vune koja je prodata, a sav novac je

„predat drugu Predsedniku“! 

SliĈno se dešavalo i sa prodajom konja iz Titovih konjušnica u Beogradu, KaraĊorĊevu, Đakovu, Sinju iBrionima.

DEVIZE PRVE VRSTE

TITO je sve vreme svoje vladavine primao i specijalne devizne dnevnice. Bile su to „devizne dnevnice prvevrste uvećane za 200 odsto“, a njegova supruga Jovanka i ĉlanovi Predsedništva SFRJ primali su „deviznednevnice prve vrste uvećane za 50 odsto“. Uz to, Tito je primao i stalne paušalne dodatke kao nosilac

„Partizanske spomenice 1941“ i ordena narodnog heroja. 

Kosmet pod tepih! Pero Simić, Zvonimir Despot | 26. april 2010.

Broz 1968. govori o nahuškanoj manjini koja ima cilj da razbija izloge. Glas Vatikana:Kosovo republika akt mudrosti i plemenitosti

Tito u poseti Prištini 

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 9/16

5.  Kosmet pod tepih!

6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

 Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

LETA 1968. na Kosovu i Metohiji su se ĉuli prvi zahtevi da Jugoslavija uvede jedinstven pravni presedan usvetu, da pored republika i svojim pokrajinama i nacionalnim manjinama, koje u njima ţive, dozvoli pravona samoopredeljenje! Te ideje 25. septembra 1968. oštro je osudio jedan od lidera kosmetskih Albanaca,

 predsednik Pokrajinske skupštine Fadil Hodţa. On je na zajedniĉkoj sednici Pokrajinskog i Organizaciono-

 politiĉkog veća kosmetske skupštine „pojedincima koji ne vide ili ne ţele da vide ništa dalje odsamoopredeljenja“ rekao da se „od drveta ne vidi šuma“: - Treba istaći da mi i bez ustavnopravnog izraţavanja prava na samoopredeljenje, ostajući pri svojim

mišljenjima i predlozima, obezbeĊujemo punu afirmaciju Autonomne Pokrajine i punu ravnopravnostnaroda i narodnosti i njihovog jezika i pisma.

- Ako se prihvate svi naši predlozi da se obezbedi ravnopravnost Albanaca sa svim narodima (Jugoslavije),i ne samo Albanaca nego svih narodnosti, njihovog jezika, pisma, njihovog simbola i dr. insistiranje na

 jednoj frazi, tj. samoopredeljenju, bilo bi nepolitiĉko, bilo bi tvrdoglavost koja ne donosi ništa.  Nazvao je one koji insistiraju na toj „frazi“, „neprijateljima našeg sistema“: - Oni se drţe jedne reĉi, i otvoreno na jedan ili drugi naĉin kaţu da bez samoopredeljenja nemaravnopravnosti. Ovu parolu su oni izmislili. To mogu naši narodi i komunisti da bace u vodu, a treba to iuĉiniti. Tridesetak dana kasnije, sredinom oktobra 1968, savetnik Izaslanstva SFRJ u Vatikanu Stjepan Humel sreo

se u Rimu sa Karlom Kastelom, referentom Vatikana za širenje katoliĉke vere na Kosmetu, u Bosni iMakedoniji.

Kastel je na raĉun jugoslovenskog rukovodstva izrekao nekoliko izuzetnih komplimenata, a onda je pitao: 

- Da li će Jugoslavija uskoro jugoslovenskim Albancima doista priznati pravo da se u okviru Jugoslavijekonstituiraju u zasebnu republiku?

Sam je ponudio i odgovor:

- Poznate su mi sve teškoće, istorijske i druge, vezane s tim problemom, ali mi je takoĊe poznato da to jugoslovenski Albanci traţe i oĉekuju. To bi bilo ne samo u skladu s vašim ustavom i politikom puneravnopravnosti jugoslovenskih naroda već bi predstavljalo akt najviše plemenitosti i politiĉke mudrosti idalekovidosti!

U istom stilu je dodao:

- Svi albanski sveštenici iz Jugoslavije s kojima sam dolazio u dodir odani su jugoslovenskoj ideji i

 jugoslovenskoj drţavi. Mesec i po kasnije, krajem novembra 1968. u Prištini, Uroševcu, Gnjilanu i Podujevu organizovane su prveseparatistiĉke demonstracije kosmetskih Albanaca, na kojima je promovisan politiĉki projekat razbijanjaJugoslavije oliĉen u paroli „Kosovo - republika“. Tita su kosmetske demonstracije zatekle u Jajcu, na proslavi 25-godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a.

Poslednjeg dana njegovog boravka u Jajcu, 30. novembra 1968, jedan novinar ga je pitao šta misli o onomešto se tih dana dešavalo na Kosovu i Metohiji. Iz neredigovane i necenzurisane verzije njegovog odgovora,koja se ĉuva u Titovoj liĉnoj arhivi u Beogradu, ĉitamo kako je on odgovorio na to pitanje:  - To je bila jedna manjina, grupa koja je nahuškala jedan dio, ne sve, jedan manji dio omladine i studenatauglavnom koji su išli onako da razbiju izlog kao što i na Zapadu razbijaju izloge ili u svim zemljama. Malokoja (zemlja) nema takvih sluĉajeva. - Šta sada tu dramatizirati taj sluĉaj? Pokazalo se da na Kosovu, gde postoji rukovodstvo Albanacauglavnom, ima nešto Srba i Crnogoraca. Ali uglavnom odgovorni su drugovi Albanci, da su oni vrlo brzoto likvidirali.

U nastavku izlaganja omaklo mu se da i on sam pokrajinu nazove republikom:

- Drugovi Albanci su jednostavno, ne silom, nego prosto su objasnili ljudima o ĉemu se radi. I došlo jedanas do opšte osude (demonstracija) kod naroda. Bile su ogromne manifestacije gdje je narod rekao da

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 10/16

neće dozvoliti da mu razni elementi onemogućavaju pravilan unutrašnji razvitak, to jest bratstvo i jedinstvona tom sektoru, odnosno na teritoriji autonomne republike!

- Prema tome, ništa tamo tragiĉnoga nije se dogodilo. Sada je sve svršeno i mislim da bi bilo vrijeme da seto ne nateţe suviše. Dve i po godine kasnije, aprila 1971, šef Sluţbe drţavne bezbednosti Jugoslavije obavestio je Tita da jeSDB Kosova i Metohije „znala i dan i sat kada treba da doĊe do demonstracija“ i da je o tome odmahobavestila kosovsko rukovodstvo. Kosmetski lideri su im odgovorili:

- To nije vaša briga, stanje nije takvo, mi odgovaramo za to, vi radite svoje poslove i nemojte da sesekirate!

Tito ovu informaciju, izreĉenu u prisustvu sedmorice funkcionera SDB Jugoslavije, ĉlana Saveznogizvršnog veća Marka Bulca i v.d. šefa kabineta predsednika Republike uopšte nije komentarisao. 

USTAV PROMENJEN U TIŠINI MAJA 1973. u Beogradu je odrţana zajedniĉka zatvorena sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva SKJ.Razgovaralo se o promenama jugoslovenskog Ustava, kojima je Jugoslavija postajala virtuelna drţava, ĉak i bez svoje teritorije, jer su njene unutrašnje administrativne granice pretvarane u drţavne. Predsednik Predsedništva Srbije Dragoslav Marković predloţio je da se promene usvoje bez diskusije, „jer smo svi mi ovde prisutni uĉestvovali u izradi ustavnih promena“. Predlog je jednoglasno prihvaćen. 

Vođa misli za sve Pero Simić, Zvonimir Despot | 27. april 2010

Protiv obra?una sa Markom Nikezi?em tridesetak u?esnika sastanka vode?ih ljudi Srbije.Propao plan o ukidanju Filozofskog fakulteta

Marko Nikezić u televizijskom studiju 

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 

5.  Kosmet pod tepih! 6.  VoĊa misli za sve7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 11/16

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

DESETAK meseci posle hrvatskog, Tito je oktobra 1972. smenio i rukovodstvo Srbije. Marka Nikezića,predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i njegove saradnike optuţio je za liberalan odnosprema "klasnom neprijatelju" i grupi profesora i asistenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su

kritiĉki govorili o Titovom reţimu. Mesecima je traţio da srpsko voĊstvo izda nalog za hapšenje Ljubomira Tadića, Mihaila Markovića, ZagePešić-Golubović, Miladina Ţivotića, Svetozara Stojanovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova iTrivu InĊića, a Nikezić je uporno odbijao da odobri taj ĉin. 

 Nezadovoljan neposlušnošću lidera CK SK Srbije, Tito je 9. oktobra 1972. na sastanku sa politiĉkimaktivom Srbije izjavio:

- MeĊu nama postoje ideološke razlike. Već godinama govorimo da postoji klasni neprijatelj, a neki tvrdeda ne postoji. Godinama govorimo o Beogradskom univerzitetu, o vaspitaĉima, a vi ništa niste uradili. Jaimam imena i sada. Neki kod vas sve to potcenjuju. To mora iritirati svakog poštenog komunistu. U obraĉunu sa Nikezićem Tito i njegovi najbliţi saradnici su u "akciji protiv srpskog rukovodstva", prema jednom sovjetskom o baveštajnom podatku, koji se objavljuje u knjizi "Tito strogo poverljivo", "uglavnomkoristili materijale koje im je predao general Ivan Mišković, Titov specijalni savetnik za pitanjabezbednosti".

Bez obzira na višemeseĉne pripreme, Tito je na sastanku sa  politiĉkim voĊstvom Srbije prvi i jedini put usvojoj predsedniĉkoj karijeri ostao u manjini. Protiv njegovog obraĉuna sa Nikezićem izjasnilo se ĉak tridesetak uĉesnika sastanka, ali Tito je rekao da većina nekad ne mora biti u pravu. I uz pomoćpredsednika Skupštine Srbije Dragoslava Markovića, ĉlana najuţeg rukovodstva SKJ Petra Stambolića inekolicine starih srpskih komunista uspeo je da ukloni i nesposlušnog Nikezića i svih tridesetak svojihneistomišljenika i oko 4.000 politiĉkih i privrednih funkcionera širom Srbije. Posle seĉe srpskih liberala u Nemaĉkoj se, prema jednom dokumentu koji se ĉuva u Titovoj liĉnoj arhivi uBeogradu, govorilo da u Jugoslaviji "niko ne sme da ima svoje mišljenje, jer mišljenje svih mora da budeTitovo mišljenje". Ĉim su liberali sklonjeni, novo srpsko rukovodstvo pokrenulo je proceduru izbacivanja sa Filozofskog

fakulteta osmoro Titovih kritiĉara. Zapelo je u Savetu fakulteta, pa je 27. februara 1974. u PredsedništvuSkupštine Srbije odrţan jedan zatvoreni sastanak, koji je sve do danas ostao pod velom tajne.

 Na tom skupu, o kome je Tito odmah obavešten, odluĉeno je da se, radi uklanjanja osmoro profesora iasistenata, "ukine Filozofski fakultet"! - Posle toga bi se - kako stoji u ovoj odluci - odmah osnovao novi

Filozofsko-istorijski fakultet, a posebna komisija bi izvršila reviziju ĉitavog nastavnog osoblja.  Na sastanku je "jednoglasno zakljuĉeno da se ponašanje partijske organizacije na Filozofskom fakultetu",

koja je stala u zaštitu anatemisanih profesora i asistenata, "više ne moţe tolerisati", pa je rešeno da se "taorganizacija raspusti".

Dogovoreno je da Izvršno veće Srbije, paralelno s ukidanjem Filozofskog fakulteta, "pokrene inicijativu zadonošenje Zakona ĉije će odredbe omogućiti i uklanjanje ove grupe nastavnika".

U poslednjem trenutku odustalo se od "revizije ĉitavog nastavnog osoblja", pa se sve svelo na donošenje posebnog zakona kojim je sa Filozofskog fakulteta najureno osmoro nastavnika. Tito više nije imao razlogada u dţepu nosi spisak sa njihovim imenima. 

IZMAKLA NOBELOVA NAGRADA

Gotovo jedino što Tito u ţivotu nije ostvario, a ţeleo je, bila je Nobelova nagrada za mir 1973.Pored desetina javnih i kulturnih liĉnosti, Titovu kandidaturu podrţalo je 14 drţavnika, ali neki su odbili dato uĉine. MeĊu njima i nemaĉki kancelar Vili Brant, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant,italijanski politiĉar Pjetro Neni, predsednik Finske Urho Kekonen, predsednik Svetskog jevrejskog

kongresa Naum Goldman, danski politiĉar Oto Krag. Posebno iznenaĊenje predstavljala je ĉinjenica da su Titovu kandidaturu odbili da podrţe indijskapremijerka Indira Gandi i etiopski car Haile Selasije. Dobitnici Nobelove nagrade za mir za 1973. bili su

ameriĉki drţavni sekretar Henri Kisindţer i ministar inostranih poslova Sever nog Vijetnama Le Duk To.

Pola JNA u Nemačkoj  Pero Simić, Zvonimir Despot | 28. april 2010.

Krajem 1972. u inostranstvu oko 65 odsto ratnog sastava. Štabovi NATO prave planove oupotrebi naše radne snage u slu?aju rata 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 12/16

 

Pripadnici JNA u vreme odmora

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 

5.  Kosmet pod tepih! 6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

JUGOSLOVENSKO rukovodstvo je sedamdesetih godina prošlog veka rešilo da širom otvori zapadnegranice Jugoslavije i da stotinama hiljada svojih radnika dozvoli da odlaze "na privremeni rad u

inostranstvo", da bi ublaţilo nezaposlenost i socijalne probleme u zemlji.

Samo 1971, prema jednoj strogo poverljivoj informaciji Sluţbe Predsedništva SFRJ za pitanja drţavne bezbednosti, iz Jugoslavije je trbuhom za kruhom otišlo "oko 120.000 naših graĊana".  Nijedan drţavni organ u zemlji nije vodio evidenciju o njihovom odlasku, a prema izveštajima jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava, u zapadnoevropskim zemljama, krajem 1971.godine, uhljeblje je našlo 950.000 Jugoslovena, a oko 170.000 se otisnulo u prekomorske zemlje. Njihova

 proseĉna starost bila je 30,8 godina, a dve trećine njih bili su muškarci. Od 1964. do 1971. broj Jugoslovena koji "privremeno" rade u inostranstvu povećan je za deset puta. Oko 45 odsto njih bili su poljoprivrednici, a 44 odsto industrijski, graĊevinski, zanatski i drugi r adnici. Od

ukupne radniĉke populacije, 57 odsto ih je bilo kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika. 

Predsedništvo SFRJ je tek decembra 1972. obavešteno da se posledicama masovnog odlaska Jugoslovenana rad u inostranstvo po bezbednost zemlje "ne bavi nijedan nadleţni organ ili organizacija u zemlji". - To sa klasiĉnog vojnog stanovišta pruţa takoreći neviĊene mogućnosti onom koji organizovano i planskiradi meĊu našom radnom snagom u inostranstvu - istiĉe se u jednom strogo poverljivom dokumentu SavetaPredsedništva SFRJ za pitanja drţavne bezbednosti. Te "neviĊene mogućnosti", kako piše u ovom strogo poverljivom dokumentu, "već koriste vojni štabovi

 NATO, a i štabovi pojedinih ĉlanica ovog bloka". I jedni i drugi prave planove o upotrebi "naše radnesnage u sluĉaju izbijanja opšteg ili lokalnog rata ili nereda u našoj zemlji". Poseban problem predstavljala je ĉinjenica da je većina poslodavaca iz SR Nemaĉke odreĊivala sa kog

 podruĉja Jugoslavije "ţele da zapošljavaju radnike". U većini sluĉajeva regionalne i lokalne vlasti u zemlji

su "podrţavale takvu praksu". - Ovu moguĆnost - istiĉe Sluţba Predsedništva SFRJ za drţavnu bezbednost - spoljni neprijatelj moţe

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 13/16

 bogato koristiti. Tim pre što u planovima za gerilske i teroristiĉke akcije unutar Jugoslavije, neprijatelj

raĉuna sa odreĊenim podruĉjima pogodnim za takve atkvinosti, i to ne samo zbog njihove geografske pogodnosti. Ubaĉena grupa ustaša ove godine (u okolinu Bugojna) već je jedan takav primer. Sluţba drţavne bezbednosti Predsedništva SFRJ je izraĉunala da se krajem 1972. u inostranstvu nalazilo

više od 511.000 jugoslovenskih vojnih obveznika, odnosno "više od 850 bataljona ili 40-50 divizija,

odnosno pet-šest armija". - To znaĉi da se na radu u inostranstvu nalazi oko 65 odsto ratnog sastava JNA - kaţe se u jednom

 poverljivom dokumentu Predsedništva SFRJ iz decembra 1972. godine. Ĉak dve trećine njih imalo je manje od 35 godina, a 85 odsto jugoslovenskih vojnih obveznika u

inostranstvu radilo je u SR Nemaĉkoj, Austriji i Švajcarskoj. Najviše, oko 60 odsto, bilo ih je iz Hrvatske iBosne i Hercegovine.

Najalarmantnija bezbednosna situacija bila je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, jer se 279.776 njihovih

vojnih obveznika nalazilo u inostranstvu. Iz nekih opština u zapadnoj Hercegovini ĉak više od dve  trećinevojnih obveznika radilo je van granica Jugoslavije: iz Ljubuškog 57, Livna 69, a iz Duvna 77 odsto! 

 Na "privremenom radu u inostranstvu" nalazilo se 34.160 rezervnih oficira i podoficira, meĊu kojima su bili 176 viših oficira, 754 vojna lekara, 3.516 inţenjeraca i 3.104 veziste. I neki federalni i neki republiĉki organi zvonili su na uzbunu, tvrdeći da je odlazak jugoslovenskih radnikau inostranstvo "uzeo takve razmere da situacija postaje kritiĉna, i sa privrednog, i sa politiĉkog, i saodbrambenog stanovišta", ali ni do kraja Titove vladavine ništa se suštinski nije promenilo. 

DRŢAVA “IZVOZI DECU” 

Izvoz radnika u inostranstvo postao je "veoma unosan posao za razne strane i domaće špekulante", i tim

biznisom bavila su se i mnoga jugoslovenska preduzeća, koja su svoje radnike, uz odrećenu naknadu,ustupala stranim firmama. Zbog toga su mnogi strani listovi tih godina pisali da Jugoslavija "prodaje radnu

snagu" i da "izvozi decu" u inostranstvo.

"Stihijni odlazak jugoslovenskih radnika u inostranstvo koristile su i ekstremne emigrantske i klerikalne

organizacije "koje su meĊu njima regrutovale svoje pristalice i poslušne sprovodnike svoje politike", isticao je Savet za pitanja drţavne bezbednosti Predsedništva SFRJ. 

Na put bez Jovanke Pero Simić, Zvonimir Despot | 29. april 2010.

Desetak dana pre polaska u Aziju sa spiska delegacije izbrisana prva dama. Kardelj traţioda se predsednik izoluje od svoje supruge

Jovanka i Tito

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 5.  Kosmet pod tepih! 

6.  VoĊa misli za sve 

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 14/16

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke

9.  “Vihor“ javna tajna 

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC   Sluĉaj Artemije 

  Sve ţene Lotara Mateusa 

RAZLAZ Tita i Jovanke Broz, koji je trajao pune tri godine, pretvorio se u jednu od najvećih politiĉkihafera bivše Jugoslavije. 

 Najbliţi Titov saradnik Edvard Kardelj je još 7. marta 1974, na sastanku najuţeg rukovodstva SKJ, otkrio pozadinu burnih dogaĊaja koji će uslediti. Aludirajući na veliki Jovankin, a mali njegov uticaj naorganizaciju i personal Titovog kabineta, Kardelj je ĉlanovima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ predloţioda “pomognu Titu da se nekako izolira od Jovanke” i da je “što pre zamrzi”. Objasnio je i svoje liĉne motive: - Meni nikad nije bilo teţe doći do Tita nego što je sada. Ja sam ranije mogao da samo okrenem telefon i dakaţem: “Zdravo, imaš li vremena, kada da se naĊemo.” Sada  je to procedura da ja doĊem do Tita. 

Tito, ipak, ni za godinu dana nije uspeo da zamrzi Jovanku, a onda su na scenu stupili njegovi liĉni lekariMioljub Kušić, Slavko Krstić, Miroslav Mihailović i Ranisav Lazić i Titov aĊutant general Marko Rapo.Desetog februara 1975. zakucali su na otvorena vrata Titovog liĉnog sekretara Aleksandra Šokorca. Izjavilisu da zbog “ponašanja drugarice Jovanke ne mogu više nijednog trenutka snositi odgovornost za ţivot izdravlje druga Predsednika”! - Postoji realna opasnost - tvrdili su oni - da drugarica Jovanka uĉini nešto drugu Predsedniku, što bidirektno ugrozilo njegov ţivot - konkretno, da puca u njega, da ga napadne nekim tupim predmetom ili

neĉim drugim! Od Šokorca su zatraţili da o odnosima izmeĊu Tita i Jovanke što  pre obavesti “najviše rukovodioce drţavei Partije, konkretno - drugove Edvarda Kardelja, Petra Stambolića, Staneta Dolanca, Dţemala Bijedića i

 Nikolu Ljubiĉića. - Potrebna je - kako su rekli - hitna intervencija najviših rukovodilaca drţave i Partije, predlaţući da

 pomenuti drugovi, svi ili bar neki od njih, doĊu što pre kod druga Predsednika. 

Već sutradan, 11. februara, Šokorac je u zgradi CK SKJ na Novom Beogradu o dramatiĉno intoniranommišljenju generala Rape i Titovih liĉnih lekara obavestio najviše jugoslovensko rukovodstvo. Odluĉeno jeda već narednog dana Stambolić, Dolanc, Bijedić i Ljubiĉić odu kod Tita na razgovor u Igalo. Da bi Tita uverili u opasnost koja mu preti od njegove supruge izveli su ga iz rezidencije u Igalu i odveli na

 brod “Galeb”, usidren u obliţnjoj Zelenici. - Drug Predsednik se - prema strogo poverljivoj informaciji o ovom dogaĊaju - zahvalio na brizi za njega i

sloţio se sa ocenama i predlozima drugova. Dogovoreno je da Stambolić i Bijedić odu kod Jovanke i da joj saopšte da treba da napusti Tita i da preĊe uBeograd. Jovanka je to prihvatila i narednog dana sa Stambolićem i Ljubiĉićem napustila Igalo i otputovalau Beograd.

Ĉim je Jovanka stigla u Beograd Titovi najbliţi saradnici su promenili personal u Titovoj beogradskojrezidenciji, koji je, pored Stambolića, Dolanca, Bijedića i Ljubiĉića, verifikovao i Edvard Kardelj. Šokoracse vratio u Igalo, odneo Titu spisak novih šefova i saradnika njegove beogradske predsedniĉke rezidencije,Tito ga je istog dana odobrio, a već sutradan su promenjeni organizacija rada i sastav njegovog

 predsedniĉkog kabineta. Tito se ubrzo vratio u Beograd, a Jovanka je ostala pored njega sve do leta 1977, kada je jugoslovenski

predsednik krenuo u posetu Sovjetskom Savezu, Severnoj Koreji i Kini. Sve do završnih priprema za ovuveliku turneju njeno ime se nalazilo na spisku ĉlanova jugoslovenske delegacije. Desetak dana pred polazak na put njeno ime je izbrisano, što se odmah proĉulo i u Moskvi i u Pekingu i Pjongjangu. Sovjeti i Kinezisu svoju radoznalost utolili obaveštajnim podacima iz Beograda, a korejski diktator Kim Il Sung nijeizdrţao. Pitao je zašto u Pjongjang neće doći i drugarica Jovanka, na šta je iz Beograda odgovoreno: - Nije predviĊeno da drugarica Jovanka putuje u Sovjetski Savez i Kinu, pa zbog toga neće doći ni uSevernu Koreju!

SVI SU GA NAPUSTILI

Prema sugestivnom izveštaju Šokorca, Jovanka je Titovim liĉnim lekarima i njegovom aĊutantu rekla i da

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 15/16

ima “dokumenta kojima moţe da dokaţe” da je Tito imao problematiĉnu ulogu u “euforiji maspoka u

Hrvatskoj”, 1971. godine. Jovanka je februara 1975. navodno rekla i ovo: - Osim toga, on je loš i kao ĉovek! To nije više onaj isti Tito odranije, on se za poslednje dve ili tri, ili ĉetirigodine promenio. Tito nema više svojih starih drugova i  prijatelja, kao što su Ivan Maĉek, Franc Leskošek,Miroslav Krleţa, Edvard Kardelj i drugi. Svi su ga napustili. A ovi drugovi, novi, ne vode raĉuna o njemu. 

“Vihor“ javna tajna Pero Simić, Zvonimir Despot | 30. april 2010

Šifre iza kojih se krio plan odbrane zemlje menjane zbog ?estih provala. Nova šifraizdrţala nešto više od mesec dana 

Tito u bolnici sa sinovima Ţarkom i Mišom 

Nastavci 

1.  Kršten pre roĊenja! 2.  Šefa na gubilište! 3.  Robija i posle smrti 

4.  Deĉji dodatak dedi 

5.  Kosmet pod tepih! 6.  VoĊa misli za sve 

7.  Pola JNA u Nemaĉkoj 8.  Na put bez Jovanke 

9.  “Vihor“ javna tajna

 Srodne teme

  Put ka EU 

  Rekonstrukcija Vlade 

  Sabor SPC 

  Sluĉaj Artemije 

 Sve ţene Lotara Mateusa 

TREĆEG januara 1980, kada je Tito otišao na svoj poslednji put, u Kliniĉki centar u Ljubljani, unajvaţnijim vojnim i drţavnim institucijama i partijskim komitetima u Jugoslaviji uvedena su danonoćnadeţurstva. Istog dana Predsedništvo SFRJ je odluĉilo da promeni naziv drţavne šifre, najveće drţavne ivojne ta jne Titove Jugoslavije, iza koje se krio supertajni plan njene odbrane od svih spoljnih i unutrašnjihneprijatelja. Detalje tog plana, kojim je kao svoju najveću dragocenost pod šifrom „Zenit“ ĉuvala Sluţbabezbednosti Jugoslovenske narodne armije, znali su samo najbliţi Titovi saradnici. Predsedništvo je odluĉilo da se 1. februara 1980. u ponoć sva dokumenta plana „Zenit“ preimenuju u plan„Vihor“. 

 Nova drţavna šifra je provaljena samo ĉetrdesetak dana posle njenog stupanja na snagu. Desilo se to 14.marta 1980, dok je Tito još bio ţiv. Tog dana u 22.30 zazvonio je telefon u deţurnoj sluţbi Opštinskog

8/4/2019 Tito Strogo Poverljivo Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tito-strogo-poverljivo-feljton-novosti 16/16

komiteta Saveza komunista u Karlovcu. S druge strane telefonske veze javio se glas koji se predstavio

drţavnom šifrom. Rekao je: „Ovde ’Vihor’“ i traţio lozinku od deţurnog u Opštinskom komitetu. Deţurni,koji nije znao, niti je smeo znati naziv drţavne šifre, rekao je da ne zna ni šta znaĉi „Vihor“, a da ne zna nilozinku.

 Nepoznati je povišenom tonom rekao da će celu stvar prijaviti i zalupio slušalicu. Već posle pet minuta ponovo se javio, opet se predstavio kao „Vihor“ i traţio lozinku. Deţurni je ponovioda ne zna ni šta je „Vihor“, niti lozinku za tu šifru, a nepoznati je, pre nego što je prekinuo vezu, rekao dase javlja iz Zagreba.

Opštinski komitet SK K arlovca odmah je o svemu ovome obavestio Centralni komitet SK Hrvatske, koji je

narednog dana, 15. marta, strogo poverljivom šifrovanom depešom obavestio Centralni komitet SKJ. Tridana kasnije, 18. marta, Predsedništvo SFRJ je odluĉilo da se „Vihor“ pošal je u zaborav, a da se nova

drţavna šifra zove „Ĉelik“, i da stupi na snagu 25. marta 1980. u ponoć. Istog dana potpredsednik Predsedništva SFRJ Lazar Koliševski preporuĉio je predsedniku PredsedništvaHrvatske Jakovu Blaţeviću da „ispita okolnosti kako je došlo do provale šifre“ i da ga „izvesti orezultatima ispitivanja“. Blaţević je odgovorio sedam dana kasnije, 25. marta: - Dosadašnji rezultati istrage još nisu dali definitivne rezultate, a iz dosadašnjih izveštaja moţe se utvrditisamo to da u ovom konk retnom sluĉaju nije došlo do ikakvih štetnih posledica. Zaštita nove drţavne šifre je podignuta na najviši stepen, ali „Ĉelik“ je izdrţao samo godinu dana.Provaljena je februara 1981, kada je predsednik Komiteta za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu

zagrebaĉke opštine Trnje, u razgovoru sa sekretarom Opštinskog sekretarijata za narodnu odbranu inaĉelnikom Opštinskog štaba teritorijalne odbrane Trnja, mimo svih pravila, izgovorio naziv šifre. 

Predsedništvo SFRJ je 25. februara rešilo da se nova drţavna šifra od 20. marta 1980. zove „Rubin 81“, aod Predsedništva Hrvatske zatraţeno je da ispita okolnosti kako je u Trnju provaljen „Ĉelik“. Mesec danakasnije sekretar predsednika Predsedništva Hrvatske Slavko Sudecki je javio da je „predsjednik Komiteta

za općenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu općine Trnje preuzeo odgovornost za svoj postupak ispreman je podnijeti odgovarajuće konsekvence za ovo“. Osam dana kasnije oglasio se i generalni sekretar Predsedništva SFRJ, general- pukovnik Ivan Dolniĉar,

koji je od predsednika Predsedništva Hrvatske Jakova Blaţevića traţio da se nadleţnima u opštini Trnje„skrene ozbiljna paţnja na propust koji je uĉinjen“, a hrvatsko rukovodstvo zamolio da se brine „o tajnosti i

 bezbednosti drţavne šifre“.  Nepuna ĉetiri meseca kasnije, jula 1981, provaljen je i „Rubin 81“, pa se od 1. septembra te godine drţavnašifra Jugoslavije zvala „Ĉigra“. Naredne godine i ona je provaljena, a nepoverenje izmeĊu politiĉkih elita jugoslovenskih republika iz dana u dan bilo je sve veće i veće. 

PROMOCIJA 17. MAJAKNJIGA „Tito strogo poverljivo“, na osnovu koje je napravljen ovaj feljton, prva je zajedniĉka knjiga jednog srpskog i jednog hrvatskog autora, u poslednjih više od 50 godina, koja se bavi temama iz našenovije istorije.

Autori su beogradski publicista Pero Simić i hrvatski istoriĉar Zvonimir Despot. Knjiga je u februaru ovegodine promovisana u Zagrebu, a beogradska promocija zakazana je za 17. maj.

U ovoj jedinstvenoj knjizi, koja je štampana na više od 660 stranica u tvrdom povezu, objavljuju se 254

originalna dokumenta iz svih perioda Titovog ţivota. (Kraj)