В а њ а С т ан и ш и ћ

Београд

О Н Е К И М Т Е РМ И Н И М А С Л О В Е Н С К Е

П А Л Е О Г РА Ф И ЈЕ

САЖЕТА К . Двојака природа писма, која је равноправно везана и за језички садржај

и за његов културноисторијски израз, сведочи о томе да ј е писмо свој им планом

израза и даље везано за културну историју и ова добро позната чврста веза писма и

цивилизације представља заједничку нит која повезује науку о писму и палеографију.

Тема овога рада јесу управо неки њихови заједнички културноисторијски аспекти.

КЉУ ЧНЕ РЕЧИ: палеографиј а, графетик а, орнамент, културна историј а

Науку о писму и палеографију обј едињује исти предмет проучавања

- визуелно, графичко преношење људске мисли у времену и простору.

Обе такође имају зај едничко порекло: настале су као помоћне дисципли-

не културне историје и развијале се углавном као саставни део пој единих

наука историј ско-филолошког усмерења. Међутим, док ј е наука о писму

већ крај ем XIX в. почела да се развиј а у самосталну научну област,1 пале-

ографиј а ј е и даље остала оно што ј е била - помоћна научна дисциплина.

Захваљујући свој ој општој тематици, наука о писму се у самосталну науку

развила постепеним изграђивањем два основна семиотичка плана - плана

израза и плана садржај а, који су разоткрили двострану природу писмених

знакова, чију унутрашњу структуру условљавају ј езичке пој аве а споља-

шњу форму- културна историја.2 За разлику од ње, палеографија ј е остала

везана само за план израза, и то је један од основних разлога зашто се она

ниј е развила из научне дисциплине у самосталну науку. То се ј асно види

из њене и данас важеће дефиниције, кој у ј е ј ош почетком XX в. дао руски

палеограф Виктор Шчепк ин: „Грчк и неологизам палеографиј а (naXaioq'стари

' + урафсо

'пишем

') означава помоћну дисциплину историј ско-

фи-

лолошких наука, кој а проучава писмене споменике с њихове спољашње

стране, са циљем утврђивања времена и места њиховог настанка".3

1 Бугарски: 15.

2 О томе детаљниј е в. Станишић 2003.

31Цепкин: 20.

266 В ан>а С т ан и ш и ћ

Ову је разлику међу њима потврдио и низ зај едничких поступака

преузетих из науке о језику, који су у њима започели да се примењују од

средине XX в., захваљујући томе што је њихов заједнички предмет проу-

чавања у многим европским филолошким школама почео да се сагледа-

ва као „писмени језик", кој и има своју самосталну системно-структурну

природу, релативно независну од „усменог језика".4 То у првом реду важи

заграфолингвистички или т ек ст уални п р ист уп , кој исепаралелно

примењује у обе дисциплине, и који се заснива на постулату самостал-

ности и независности текста, кога одликуј у не само особита структура

него и сопствена историја, блиско повезана с историјом усменог ј езика,

али ипак не и сасвим зависна од ње.5 Два савремена типа анализе текста,

који су израсли из графолингвистичког приступа, подједнако истичу и

функционалну подударност и структурно јединство језика и писма - је-

зичке основе и графичке форме одређеног текстуалног корпуса. Тако се

за палеографски тип анализе, кој и се ограничава искључиво анализом

графема, алографа и свих оних графијских знакова који не преносе језич-

ку поруку, већ служе визуелној организацији текста, последњих деценија

усталио назив г р аф ет и к а ,док за анализу засновану налингвистичким

параметрима, у првом реду на фонолошком плану и функ ционалној ве-

зи фонема и графема, преовлађују паралелни називи г р афемат и к а

и г р афем и к а .6 Очигледна ј е надахнутост ових назива лингвистичком

поделом на фонологиј у и фонетику, тј . разликовањем функционалне од

нефункционалне компоненте језичког знака. Попут раликовања фоноло-

гије (или фонематике) од фонетике, као и фонеме, као најмање језичке

јединице са самосталним значењем, од фона или гласа, као њеног звуков-

ног остварења, тако се и графем/ат/ика разликује од графетике, одно-

сно графема од графа. Независно од овог паралелизма, за науку о писму

широко се примењује и назив г р ам ат ол о г иј а, с кој им се ова наука,

од појаве истоимене књиге америчког стручњака Цеја Гелба 1952/1963.,

како по своме називу, тако и по методу приближила науци о ј езику и у

неким радовима последњих деценија почела да се сагледава као својевр-

сна „графичка лингвистика".7

Захваљујући равноправном обраћању пажње и ј езичкој материји и

њеном културноисториј ском садрж ају овај графолингвистички приступ

означио ј е и повратак лингвистичке анализе начелима традиционалне

филологије. Томе ј е допринела и двојака природа писма, кој а ј е омогу-

ћила да фундаментална лингвистичка подела на површинску и дубинску

структуру (или подела на „план израза" и „план садрж аја

") постане са-

ставни део савременог приступа науци о писму. Ова двој ак а природа

писма истовремено сведочи о томе да је писмо својим планом израза и

4 Ст ани ш и ћ 2000: 558 .

5 А мирова: 48-49.

6 Žagar: 165.

7 Daniels 1996; Ст анишић 2000.

О неким шермишша словенске Гшлеографиј е 267

даље везано за културну историју и та добро позната чврста веза писма

и цивилизације, неопходна за правилно разумевање и класификовање пи-

смених система, представља зај едничку нит кој а повезује науку о писму

и палеографију. Тема овога рада ј есу управо неки њихови зај еднички

културноисториј ски аспекти.

Место и улогу културноисториј ског контеКста у обј ашњењу типоло-

шког развој а пој единих врста писама добро илуструј е проблематика поре-

кла грчког алфабета, коју бисмо у нај краћим цртама могли да опишемо на

следећи начин. Оно што ј е зај едничко за три особена деривата семитске

писмености, грчки, индиј ски и етиопски, ј есте да, с ј едне стране, све три

писмености одступају од семитског извора у корист свој их ј езичких осно-

ва, дакле, у корист свога плана садржај а, и да су, с друге стране, све оне

и временски и просторно подј еднако удаљене од семитског света. К ао и

у случају настанка саме семитске писмености, која ј е била довољно уда-

љена и од Египта и од М есопотамије да би се њена самост алност могла

одразити и на графички сегмент културе, и ове три писмености јесу ориги-

нална остварења кој а су селективно искористила само семитски графички

модел, али не и његов културно-историј ски садрж ај - дакле, његов план

садрж ај а - што им ј е омогућило независност према оригиналу. И док су

се и з сем ит ск о г к о н со н ант ск о г п и см а евол у т и вни м пу т ем у п р ви м век о ви -

ма н.е. развиле етиопск а и староиндиј ск а слоговна писменост,8 дотле је

грчки алфабет не само далеко најстариј и од ова три деривата семитске

писмености, него и структурно нај слободниј и према своме оригиналу.

Без обзира на различита тумачења порекла овога нај старијег фонемског

типа писма, опште ј е прихваћено гледиште да пој ава грчког алфабета

представља револуционарни догађај у типологији писма.9

Исти овај принцип „еволуције и револуције" (А мирова: 48) лежи у

основи палеографске анализе и овде ј е показан на примеру неких основ-

них елемената словенске палеографије, нераздвој но повезаних с култур-

ноисторијском судбином саме словенске писмености.

Словенска писменост и писменост Словена. Словенска палеографија

представља саставни део словенске филологиј е (Ђорђић: 9), али се бави

само пореклом и развојем оригиналне словенске писмености, а не и других

писмених система који се употребљавају код Словена и који представљају

предмет других палеографск их описа, иако су и они део словенске фило-

логије, као што ј е нпр. случај с употребом латиничке писмености код Сло-

вена.10 У овом критеријуму етнокултурне индивидуалности садржана ј е и

принципијелна разлика између пој мова словенска писменост и писменост

Словена. Словенска писменост је, дакле, синоним за ћирило-методијевско

8 Prakash & Malatesha Joshi 1995; Haile 1996.

Т елћб: 162-183; Фридрих: 127-132; Бугарски: 84-94.

10 О томе подробније: Moszynski: 7-24; Cubberley 1993.

268 В ан>а Ст ан и ш ић

културно наслеђе, а словенска палеографија проучава развој писмености

засноване на најстариј ем словенском књижевном језику.

Словенск а писменост дели се хронолошк и на споменике старосло-

венског канона и млађу редакциј ску писменост (тзв. изводе - термин

који се у средњовековним ћирилским рукописима среће од XIII в. [КМЕ

II]). Најчешћи критериј уми поделе словенске писмености ј есу следећи

(Moszyri ski: 108; СтбГрам: 52):

а) само за споменике старословенског канона важи подела по садрж а-

ју на религијске (библијске, литургијске, патристичке, проповедне итд.)

и световне (историјске, правне, књижевне);

б) по врсти писма њени споменици се деле на глагољске и ћирилске,

при чему су оба писма била заједничка пре свега споменицима старосло-

венског к анона, као и нај старијем периоду српско-хрватске редакциј е

старословенског језика, да би се у касниј им временима њихова употреба

поклопила с конфесионалним разликама међу словенским културама;

в) по врсти материј ала она се дели на пергаментску писменост и

епиграфику (камени натписи и текстови), при чему се у руској редакцији

срећу и оригиналне новгородске „брезове повеље", док се од XV в. поја

-

вљују и прве штампане књиге (венецијански глагољски мисал из 1483. и

краковски ћирилски Октоих из 1491. [Moszyri ski: 101- 102]).

Значај ну улогу ових културноисторијских чинилаца налазимо и на

плану графетике. Они ће овде бити показани на примеру неких декора-

тивних елемената словенске палеографије кој и добро осветљавају поме-

нути утицај културноисториј ских чинилаца на судбину саме словенске

п исм ено ст и .11

Орнамент. Због природе саме теме, овде ћемо се ограничити само на

неколико основних чињеница о развоју орнамента, иначе добро познатих

историчарима уметности. Орнамент представља врсту примењене умет-

ности, кој а се састој и од ритмички поновљених уметничких мотива са

циљем естетског доживљај а текста (1Депкин: 65) . К ао што ј е познато, код

Јужних Словена ј е зај едно с преузимањем византијских цивилизациј ских

тековина преузет и византиј ски орнамент као саставни део писмености.

К ао и средњовековни хришћански орнамент, и византиј ски рукописни

орнамент се дели на з аст ав и ц е и на и н иц иј ал е . Прво ј е украс кој и

стоји у ширини читаве странице на почетку већег дела текста, а друго ј е

уметнички обликовано слово које стоји на почетку мањег дела текста.

Велике заставице пој ављују се у IX в. у периоду нај већег успона Ви-

•зантиј е и тај монументални и раскошни стил ускоро прелази и у јужно-

словенске ћириличке рукописе (каква ј е нпр. добро позната византијска

заставица Мирослављевог јеванђеља). К ао и код заставица, и у основи

грчког алфабета налази се геометријски принцип, при чему стилизовани

11 Примери су описани према класичном уџбенику руске палеографије Виктора

Шчепкина (1Депкин 1999 [1918]).

О нек им шерминима словенске палеографиј е 269

украс инициј ала без обзира на богатство детаља не нарушава основни

облик слова, кој е остај е основа целог цртеж а. Репрезентативан пример

овога визант иј ског Геомешриј ск ог ст ила представљају инициј али и за-

ставице староруских споменика из времена пре татарске нај езде - Остро-

мирово, ј еванђеље, Изборник Свј атослава, Мстислављево јеванђеље итд.

(1Цепкин: 73).

Изван држ авних средишта овај геометриј ски византиј ск и стил већ у

византиј ским провинциј алним калиграфиј ама дож ивљава упрошћавање

и деформисање свој их облика. Њихова ј е основна одлика нарушавање

одмерености и пропорционалности византиј ског украса продором народ-

но-фантастичних, у првом реду животињских мотива, кој и правилне укра-

сне облике претварају у чудовишне фигуре. Биљни се елементи доследно

претварају у ж ивотињске додавањем очију, репа и ушију, лоза постаје

змиј а а гранчица чудовишна ж ивотиња. Типичан пример овога провин-

циј алног варварског прелазног ст ила представљају старословенск и спо-

меници XI в. настали у М акедонији, као што је нпр. Савина књига, чиј и

су груби инициј али простих облика украшени ж ивотињск им њушкама и

ч удо в и ш н и м р аст и њ ем .

И з овога варварског прелазног стила само ј е на словенском тлу у

XI I в. настао особен народно-фантастични или управо т ерат олошки

(„чудовишни") ст ил, како се иначе назива у словенској палеографији

(од грч. терас; „ чудовиште" [Ц епкин: 76]), чиј а је принципијелна одлика

нарушавање облика слова до непрепознатљивости. Док ј е прелазни стил

ј ош увек чувао и ок вир и облик слова, у тератололошком инициј алу ј е

народно-фантастични украс потпуно ослобођен и претворен у самостал-

ну миниј атуру - слово се раствара и нестај е у своме украсу. Расадник оба

стила на словенском тлу била ј е Македониј а, где ј е словенска писменост

у XII—XIII в. била лишена крупниј ег културног и политичког центра,

одакле се овај други шири на Бугарску и у XIII в. постај е владајући стил

дворске калиграфије Другог бугарског царства. Захваљујући томе добија

знатно богатиј и карактер (тзв. т ехнинка т ерат олоГиј а), па се уместо

раниј е скромних комбинациј а животињских и биљних мотива, какви су,

на пример, карактеристични за Вуканово ј еванђеље,12 појављују целе фи-

гуре фантастичних птица и ж ивотиња, чији ј е репрезентативан пример

Болоњск и псалтир, настао у X III в. у Охриду за владавине бугарског цара

Ј о ван а А се н а I I .

У XIV в. тератологију код балканских Словена потискуј у два нова

византиј ска стила - дворск и неовизант иј ски ст ил и провинциј ални бал-

кански ст ил. Регтрезентиван пример првог стила представља Томићев

псалтир, раскошни споменик дворске калиграфиј е бугарског цара Јована

А лександра, у кој ем се неовизантијски стил меша с остацима тератоло-

гиј е.

12 Које ј е у овом погледу најсродниј е орнаменту Савине књиге и македонског ј еван-

ђеља попа Јована с крај а XII в. (Врана 1967: 5).

270 В ан»а С г ан и ш и ћ

После пада балканских народа у турско ропство, ј уж нословенски и

византиј ски орнамент ј е од XV в. наставио да живи на руском тлу, при

чему ј е особиту популарност стекао народни балкански стил, округластих

линија с разноврсним плетеним орнаментом. Међутим, већ од XVI в. у

југозападним руским рукописима појављује се чисто италијански ренесан-

сни орнамент, чиј и мотиви продиру у московске споменике тога времена.

Унутар неовизантиј ске заставице појављују се украсне ренесансне шаре и

печати у виду крупних трава са стилизованим плодовима из чијег ј е спој а

настао руски ст аропечат ни ст ил, чији ј е најпознатији споменик царски

А постол из 1564. године (1Цепкин: 82).

У току XVII в. преостале византијске елементе старопечатног стила у

целини потискује барок немачког и пољског порекла, који постаје водећи

стил не само државних него и црквених канцеларија. Овај сегмент култу-

ре, истовремено, илуструје постепену промену духовне климе у Русиј и и

пр ип р ем ањ е т ер ен а за р адик ал ну пр ом ен у њ ен е к улт ур н е и п ол ит ич к е

оријентације у XVIII в., што ј е означило крај средњовековних, византиј-

ск их корена словенске палеографије.

Вез. Особен вид примењене уметности представља врста старог ћири-

личког декоративног писма, у руској писмености познатог под називом

„вез" (рус. eH3b [1Депкин: 50]), које је имало за циљ да помоћу разноврсних

украсних лигатура и скраћења повеже читав део текста у непрекидни и

равномерни орнамент. По своме пореклу вез ј е византијски декоративни

стил заглавља, натписа и потписа који је настао у XI в., био у процвату у XII

в., да би у следећим вековима почео нагло да опада и до XV в. се сасвим уга-

сио. По својим естетским и техничким одликама ова врста декоративног

писма није на висини осталих видова византиј ске примењене уметности

и у доба свога највећег процвата није се готово уопште развила даље од

оног облика у којем се пој авила. Томе су разлог фонолошка и графичка

ограничења грчког ј езика и писма. Основни структурни елемент овог

лигатурног писма ј е стубић, а од 24 знака грчког писма само 12 знакова

има овај структурни елемент, услед чега је грчко писмо у просеку имало

свега нешто више од 40 лигатура. Очигледно је да на тако ограниченом

материјалу није могло да буде изграђено неко нарочито богато декоратив-

но писмо овога типа. А ли су, како ј е истакао Шчепкин (53), Византинци

нашли принцип, који ј е на другом тлу могао да дож иви успешан развој .

У овом погледу фонолошке и графичке одлике словенске ћирилице

неупоредиво су богатиј е од грчког алфабета. Од 36 ћириличких знакова

чак 26 има стубић као структурни елемент, тако да је и поред свих ограни-

чења ћирилица у пракси располагала с око 450 лигатура (Шепкин: 52).

Н ајраниј и примери овога декоративног писма код Јужних Словена

датирају из XIII в. (натпис бугарског цара Јована А сена II из 1230. на цр-

кви Четрдесет Мученик а у Трнову и српски Шестоднев Јована Егзарха из

1263), али се тек у XIV в. оно ослобађа скромнога грчког узора и развиј а

оригиналне и богате лигатурне комбинације кој е су већ само словенске.

О нек им шерминима словенске палеографиј е 27 1

Упадљива ј е његова типолошка веза с духовним струј ањима код балк ан-

ск их Словена у томе времену, кој а су дошла до израж ај а у архитектури,

слик арству и књижевности, и кој а су с пој авом исихазма од средине XIV

в. била обј едињена у ј едан идеј ни правац. Све је то створило услове за

пој аву особеног књижевног стила кој и ј е под називом „ плетениј е словес"

овладао код Јуж них и Источних Словена управо крајем XIV в.13 С тим у

вези, могло би се рећи да својеврстан графички израз овога стила епохе

представља и поменуто декоративно писмо, које је, с падом јужнословен-

ских држ ава у турско ропство, наставило да се развиј а у Русиј и и тамо

до ж и в ел о п р ав и п р о цв ат .

Током XV и XVI в. у Русиј и ј е дошло до териториј алне поделе овога

декоративног писма на два стила - природни стил заобљених линиј а, кој и

ј е преовлађивао у ј угозападним крај евима, и њему супротан геометријски

стил на североистоку. И з овог другог стила ј е током XVI в. у калиграф-

ским центрима Пскова и Новгорода настао оригинални руски стил сечених

линиј а, кој е су свој им белинама истицале границе међу словима и тако

ослободиле естетске могућности писма без нарушавања читљивости. У

другој половини XVI в. овај монументални геометријски стил постај е во-

дећи у М осковској к алиграфској школи И вана Грозног . М еђутим, и ово

руско декоративно писмо прати судбина читавог орнамента, и већ при

крај у истог век а у њега продиру западни елементи, кој и ће захваљујући

„Смутноме времену", кој е ј е захватило Русију почетком XVII в., довести

до распада калиграфског стила И вана Грозног и до стварања руске верзи-

је готичког фрактурног стила. Док се у рукопису М аксима Грка из 1587.

среће мешавина готичких и традиционалних руско-ј уж нословенских ка-

лиграфских елемената, дотле је у другој половини XV II в. створен нови

руски монументални стил „ западног типа" у кој ем су раниј е обле ивице

доследно замењене изломљеним готичк им луковима, при чему ј е читљи-

вост овог стила упркос његовој геометриј ској ј едноличности очувана

захваљујући биљним детаљима („травни орнамент" [1Депкин: 57]), који

остају неопходан декоративни елемент и готово ј едини средњовековни

сл о в ен ск и о ст ат а к о в о г а дек о р ат и вн о г п и см а.

Очигледан ј е паралелизам ових декоративних елемената писмености

с развојем саме словенске писмености. Њихова судбина у основи подсећа

на познато смењивање еволутивног развој а и револуционарних промена

у историј и старога словенског књижевног ј езика и његових редакциј а, на

кој е су свој евремено обратили паж њу Владимир Мошин и Никита Тол-

стој ,14 при чему се револуционарни заокрети показују к ао центрифугалне

силе, као удари на јединство услед распада или промене зај едничке култур-

не ориј ентациј е. Током читаве историј е старога словенског к њижевног

ј езика, као и словенске писмености у целини, непрестано се смењивало

15 Трифуновић: 252- 254.

14 Мошин 1972 [1964]; Толстои 1961: 59- 60.

2 72 В ањ а Ст ан и ш ић

деловање центрипеталних (интеграционих) и центрифугалних (дезинте-

грационих) сила. При томе је на спољашњем плану важну улогу играла

миграциј а културних средишта, а на унутрашњем плану - смена еволу

-

тивних промена и револуционарних заокрета. У томе контексту, овде

поменута биљна орнаментика може да послужи као свој еврстан симбол

културноисториј ске димензије писма, које се попут биљке пузавице током

свога развој а непрестано повиј а у потрази за ј аким политичким дрветом

кој е би га одрж ало.

Л И Т Е РА Т У РА

1

Cubberley 1993: Р. Cubberley, „Alphabets and Transliteration", The slavonic

languages (Ed. by B. Comrie and G. G. Gorbett), London, New York.

Daniels 1996: P. T. Daniels, ,,Grammatology", The World

's Writing Systems

(Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 1- 18.

Haile 1996: G. Haile, „Ethiopic Writing", The World

's Writing Systems (Ed.

by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 569-576.

M oszynski 1984: L . Moszynski, Wstqp do fi lologii siowianskiej , Warszawa

PA N .

Pr ak ash & M alatesha Joshi 1995: P Prakash & R. M alatesha Joshi, „ Orto-

graphy and reading in Kannada: a Dravidian language», Scr ip ts and Literacy. Rea-

ding and learning to read alphabets, syl labaries and characters (Ed. by I . Taylor &

D. R. Olson), London, 95- 108.

Žagar 2000: M. Žagar, „Neke grafetičke osebujnošti u najstarij im hrvatsko-

glagolj skim tekstovima", Glagolitica. Zum Ursprung der slavischen Schriftkultur

(Hrsg. von H. Miklas), Verlag der Osterreichische Akademie der Wissenschaf ten,

W ien, 165- 173.

2

А мирова 1977: T . A . А мирова, K ucmopuu u meopuu графемики,

М о с к ва .

Бугарск и 1996: P. Бугарски, Писмо, Нови Сад, М атица српска.

Врана 1967: Ј. Врана, Вуканово еванђеље, Посебна издања СА НУ ,

Одељење литературе и ј езика, књ. 18, Београд, Н аучно дело.

ГелБб 1982: И . Е . Гелвб, Onbim изу ченил nucbMa (основм

граммат ологии) , (Под ред. и с предисловием И . М . Двнконова), Москва

[Gelb I. J., А Study of writing, Chicago UP 1963].

Ћорђић 1971: П . Ђорђић, Ист орија српске ћирилице, Београд.

О неким шерминима словенске иалеографиј е 273

К МЕ - К ирило-мет одиевска енциклопедил, I (А-3), Софил, 1985; II

(И-О), Софии, 1995.

Мошин 1972 [1964]: В. Мошин, ,,'Револуције

' у историји старог срп-

ског правописа", Ст ара књиж евност (под ред. Ђ. Трифуновића), Београд

[1. изд. 1964]), 250- 262.

Станишић 2000: В. Станишић, „ Грамматологии - графическаи

лингвистика", Српски ј език , V, 1

- 2, 585- 593.

Станишић 2003: В. Станишић, „Неки основни појмови науке о писму",

Н ССВД 32/3, 255- 261.

СтбГрам 1993: Грамат ика на ст аробЂлгарскил език (И . Букж лиев

и др.), Софил БА Н .

Толстои 1961: Н . И . Толстои, „К вопросу о древнеславлнском изи ке

к ак обшем литературном нзи ке го жнн х и восточнн х славнн", Bonpocbi

лзи к ознанип 1, 52- 66.

Трифуновић 1990: Ђ. Трифуновић, А бучник српских средњовековних

књиж евних појмова, Београд, Нолит.

Фрндрнх 1979: И . Фридрих, Ист орин писг>ма, Москва, Наука [Friedrich

Ј., Geschichte der Schrift, Heidelberg 1966].

1Цепкнн 1999: B. A . 1Цепкин, Русскан палеографил, 3-е дополнен-

ное издание, М осква, „ К ласическии учебник", А СП ЕК Т П РЕСС [1

-4

изд. 1918 г .] .

2 74 В ањ а Ст ан и ш и ћ

О Н Е К О Т О Р Б 1Х Т Е РМ И Н А Х СЛ А В Н И С К О И П А Л Е О Г РА Ф И И

Р е з к >м е

Графолингвистическии подход в изучении тексгуалвного корпуса, которБШ вошел

в научнБТ обиход в середине XX в., ознаменовал возврат ение лингвистического

анализа принципам традиционнои филологии, благодари своему равноправному

обравд ениго вниманил и к избжовои основе и к ее кулБтурноисторическому вБ1ражениго .

Зтому способствовала и двухстороннан природа писћма, которал в то же времл свиде-

т ел Бст вует о т о м , чт о п и сбм о сво и м пл ан о м вБф аж ен и и все еш е свизан о с к ул вт у р н о и

историеи и зта хорошо известнаи прочнаи свизб писБма и цивилизации, необходимал

длн правилБного пониманил и класфикации писБменБ1х систем, лвлкетсн обгцеи нитбго

свлзБге акзшеи наук у о писме и палеографиго . Темои даннои работБ1 ивлнго тсл именно

некоторБ1е их обшие кулБтурноисторическ ие аспек тБ!.

В ан н а С ш ан ш и и ч

Садржај

Љубомир Поповић (Београд)

СТ РА Т ИФИ К А Ц ИЈА ЈЕЗИ К А У ТРА ДИ Ц ИОНА ЛН И М

Г РА М А Т И К А М А 5

Јелица Јокановић-Михајлов (Београд)

СУ П РА СЕ ГМ Е Н Т Н И Н И ВО ОРГА Н И ЗА Ц И ЈЕ ГО ВО РА -

П О ЈМ О В И И Т Е РМ И Н И У В Е З И СА Т О Н О М 35

Милан Стакић (Београд)

В О К А ЛС К Е А ЛТ Е РН А Ц И ЈЕ У СРП СК О М ЈЕ З И К У 41

Весна Ломпар (Београд)

ЗН АЧ А Ј П ОЈЕД И Н АЧ Н И Х П РИ М ЕРА ЗА Д ЕФИ Н И СА ЊЕ

ЈЕ З И Ч К И Х П О ЈМ О В А 47

Божо Ћорић (Београд)

К О М П Л Е К СН Е ЈЕД И Н И Ц Е Т В О РБ ЕН О Г СИСТ Е М А 55

Рај на Драгићевић (Београд)

О Т Е РМ И Н И М А З А К ОЛО К А ЦИЈУ И ЊЕН Е СЕ ГМ ЕН Т Е 61

Радоје Симић (Београд)

ЗН АЧА Ј СТЕВА НО ВИЋЕВИ Х ПОГЛЕДА НА

П РОШ И РЕ Н У РЕ Ч Е Н И Ц У' 71

Радој е Симић (Београд)

Н Е К И В А Ж Н И ЈИ С И Н Т А К С И Ч К И П О ЈМ О В И 8 1

Љубомир Поповић (Београд)

И НФО РМ АТ И ВНЕ А К ТУА ЛИ ЗА ЦИЈЕ И П РЕЗЕН ТА ЦИ ЈЕ

ОСН ОВН И Х РЕЧЕН И ЧН ИХ КОНСТ РУ К Ц ИЈА 91

Јелена Јовановић (Београд)

О Н Е К И М СТ Е В А Н О В И Ћ Е В И М П О ЈМ О В Н И М

РА ЗГРА НИ ЧЕЊИМ А И ЊИХОВОМ ЗНАЧА ЈУ СА ГЛЕДИ ШТА

ПОЈМОВНО-ТЕРМ ИНОЛОШК Е ИЗГРА ДЊЕ СРПСК Е СИ НТА К СЕ

(О редукованим реченичним типовима) 123

276

Тања Самарџић и Балша Стипчевић (Београд)

ПОДЕЛА ГЛА ГОЛА НА ВРСТ Е И ОДГОВА РА ЈУЋА

Т Е РМ И Н О Л О Г И ЈА У СА В РЕ М Е Н О М СРП СК ОХ РВ А Т С К О М

ЈЕ З И К У II М . СТ Е В А Н О В И Ћ А 133

Душка К ликовац (Београд)

О М ЕТАФОРИЧНОСТИ У ТЕРМ ИНОЛОГИЈИ (на примеру

термина који означавају постојање и стварање језичких варијетета) 147

Јелена Јовановић (Београд)

Т ЕО РИ ЈСК И СИ СТ ЕМ ФУ Н К Ц И ОН А ЛН О -СТ И ЛИ СТ И Ч К И Х

П О ЈМ О В А И Т Е РМ И Н А 157

Вељко Брборић (Београд)

И Н Т Е РП У Н К Ц И ЈСК А Т Е РМ И Н ОЛОГИ ЈА ОД ВУ К А

ДО ДА НА С 195

Драгана Мршевић-Радовић (Београд)

ЈЕЗИЧ К А К УЛТУ РА И Ч ИСТОТА ЈЕЗИ К А (I) 207

Драгана Вељковић-Станковић (Београд)

Т Е РМ И Н Л И Н Г В О М Е ТОД И ЧК И ТЕ К С Т 215

Небојша Маринковић (Београд)

О ОДРЕЂИ ВА ЊУ СА ДРЖ А ЈА Н ЕК ИХ ПОЈМ ОВА И З

ГЛОТОДИДА К Т И К Е 223

Милорад Дешић и Михаило Шћепановић (Београд)

О (НЕ)УЈЕДНАЧЕНОСТИ СРПСК Е ДИЈА ЛЕК ТОЛОШК Е

Т Е РМ И Н О Л О Г И Ј Е 229

Бранкица Чигој а (Београд)

РЕ З У Л Т А Т И И С П И Т И В А Њ А Н А З И В А С РП С К О Г К Њ И Ж Е В Н О Г

ЈЕ ЗИ К А У П РО Ш ЛО СТ И У РА ДО В И М А А Л Е К СА Н Д РА

М ЛА Д ЕН О ВИ ЋА 235

А лександар Милановић (Београд)

СТ А Т У С П О ЈМ А И Т Е РМ И Н А П О СРБ И Ц А 245

Предраг Дилпарић (Београд)

А Н А Л О Г И ЈА И А Н А Л О Ш К Е П РО М Е Н Е 253

Снеж ана Баук (Београд)

О С Х В А Т А Њ У ЈЕ З И Ч К О Г О С Е Ћ А Њ А И Њ Е Г О В О М М Е С Т У У

Т Е РМ И Н О Л О Ш К О М К О РП У С У С РП С К О Г ЈЕ З И К А 259

Вања Станишић (Београд)

О Н Е К И М Т Е РМ И Н И М А СЛ О В Е Н С К Е П А Л Е О Г РА Ф И ЈЕ

З а издавача:

Проф. др Злат а Бој овић

Редактори:

Проф. др Љубомир Поповић

Проф. др Драгана Мршевић-Радовић

Доц. др Јелица Јокановић-М ихај лов

Технички уредио и штампу водио:

М илан Крсмановић

К оректор:

М илан К рсмановић

Овај Зборник је финансирало

М инистарство за науку, технологиј е и развој Републике Србије

И здавач :

Међународни славистички центар

на Филолошком факултету

Филолошк и факултет , Београд,

Студентски трг 3

Рукописи се не враћају

Ш т ам п а :

Ч И Г О ЈА Ш Т А М П А

Београд, Студентски трг 13

CIP - К аталогизациј а у публикацији

Народна библиотека Србиј е, Београд

811.163.4Г 34(082)

811.163.41'36(082)

Н А У ЧН И састанак слависта у Вукове дане (33

; 2003 ; Београд)

Терминолошк а стандардизациј а

лингвистичког описа савременог српског ј езика

I I. 3 / 33. научни састанак слависта у

Вукове дане, Београд, 10-14. 9. 2003. -

Београд : Међународни славистички центар на

Филолошком факултету, 2004 (Београд :

Чигој а штампа). - 280 стр. : табеле ; 24

cm. - (М СЦ , ISSN 035 1 -9066)

Тираж 300. - Напомене и библиографске

референце уз радове. - Summaries ;

Р е з го м е .

а) Српск и ј език - Граматика - Зборници

CO B ISS.SR - ID 116 89 8 82 8