Veliki Drugi – Simbolicki Poredak

8/19/2019 Veliki Drugi – Simbolicki Poredak

http://slidepdf.com/reader/full/veliki-drugi-simbolicki-poredak 1/5

Veliki drugi – simbolicki poredak, nepisani drustveni kod, drugapriroda svakog bica govora: on je tu I kontrolise moje postupke, on je more u kome plivam, a koje ipak ostaje potpuno neprozirno,nikada ga ne mogu staviti pred sebe I ovladati njime. Kao da nasgovor I postupke nalaze neka bezimena I sveprisutna instanca. Veliki

drugi deluje na simbolickom nivou… postoje I pravila koja sledim,znacenja koja me opsedaju, a koja su mi nepoznata (kao sto sunesvesne zabrane). atim postoje pravila I znacenja koji! samsvestan, ali za koja se ne sme misliti da i! znam" perverzne Iopscene aluzije preko koji! se prelazi u tisini kako bi! ostavio utisakpristojnosti. (sara – moze se reci da pogledi koji su upuceni subjektukoji se na neki nacin izdvaja u datom trenutku #nepri!vatljiv$ (ili seprosto oznacava kao vazan za prisutne, kao neko prema kome sezauzima odredjeni cak kolektivni stav) putem meta%oricnog znacenjapogleda vrsi osuda, analiza, nemi pogled (razlika gaze and glance)koji je upucen umesto reci koja sadrzi sve ono sto bi doticnoj osobitrebalo biti receno kako bi situacija eventualno bila resena na!umani nacin – ti si kurva, ne znam odakle ti ideja da sedis sa namaza stolom, ljubomorni smo na tebe jer je dzojn vejn u tebe zaljubljeni na tvojoj se strani jer ipak iako je on #odmetnik$ I ne pripadanasem stalezu ipak je dobar %rajer ili pak kao u %ear eats t!e soul tisi crnac I ne znamo sta uopste trazis u nemackoj I vrlo je opsceno tosto si starijom gospodjom I cak nam se gadi a u stvari mislimo da sisi i jako zgodan usput)

&ubjekat – subjekti jezika: simbolicki prostor deluje poput nekogstandarda po kojem se ravnam (bog ili ideja koja me obuzima), velikidrugi je kr!ak, nesuptstancijalan, zapravo virtualan, u tom smisluda je njegov status jeste status subjektivne pretpostavke. 'n postojisamo ako se subjekti ponasaju kao da on postoji. njegov statusslican je ideoloskom status nekog ideoloskog idela poput komunizmaili nacije on je supstancija pojedinca koji sebe prepoznaju u njemu,on je temelj celokupnog nji!ovog postojanja, on je re%erentna tackakoja predstavlja krajnji !orizont smisla, nesto za sta su ti pojedincispremni da daju svoje zivote. (ova instanca postoji samo akopojedinci veruju u nju i deluju u skladu sa tim). *aj virtuelni karakter

velikog drugog podrazumeva da smbolicki poredak nije neka vrstadu!ovne supstancije koja postoji nezavisno od individua, vec nestosto odrazava nji!ova neprekidna aktivnost. Kada govorim os!vatanjima drugi! ljudi, tu nikada nije rec o onome sto ja, vi ili nekidrugi pojedinac misli, vec I o tome sta ono bezlicno #se$ misli. Kadaprekrsim izvesno pravilo pristojnosti, ja nikada ne cinim samo nestosto vecina drugi! ne cini, ja cinim ono sto #se$ ne cini.

#prazni gest$ – ponuda koja je upucena – ili koja je namenjena dabude odbijena – pripadnistvo nekom drustvu podrazumeva

paradoksalan polozaj koji se sastoji u tome da se svakome nalaze daslobodno, kao posledicu vlastitog izbora pri!vati ono sto mu je



ionako nametnuto (svako od nas mora voleti svoju zemlju, svojeroditelje, svoju veru). 'vaj parado+ pri!vatanja (ili slobodnogbiranja) ono sto je u svakom slucaju prisila, parado+ pretvaranja (iliodrzavanja privida) da postoji &lobodan izbor iako njega zapravonema, jeste u strogoj medjuzavisnosti s pojmom praznog

simbolickog gesta – gesta ponude – koji je namenjen da budeodbijen. (ri!vatanje praznog gesta znaci dezintegracijusame drustvene supstancije, do ukidanja drustveni! veza –para%raza)lakan ne s!vata simbolicko koe vlada ljudskom perpcepcijom Iinterakcijom, kao neku vrstu transcendetalnog a priori (kao neku%ormalnu mrezu koja je data unapred I koja ogranicava polje ljudskeprakse) vec ga zapravo zanima sam nacin na koji su gestovisimbolizacije upleteni I ugradjeni u process kolektivne prakse. –simbolicka %unkcija se predstavlja kao dvostruko kretanje usubjektu : covek sopstveno delovanje pretvara u object ali samozato da bi mu, kada za to dodje vreme, povratio njegovuutemeljujucu poziciju. - ovom preokretanju , do koga dolazi usvakom trenutku, pociva celokupan napredak jedne %unkcije u kojojse izmenjuju delovanje I znanje (cim radnik pocne da #smatra sebepripadnikom klase proletera$ to menja samu njegovu stvarnost$ : onse ponasa drugacije)" mi nesto cinimo, smatramo sebe onima koji sunesto uradili (I tako se deklarisemo) I na osnovu tog deklarisanjacinimo nesto potpuno novo – istinski trenutak subjektivnetrans%ormacije javlja se u trenutku deklarisanja, a ne u trenutkucinjenja . ovaj reeksivni trenutak deklarisanja podrazumeva da

svaki iskaz ne samo da prenosi neku sadrzinu nego, istovremeno,prenosi I nacin na koji se subjektodnosi prema toj sadrzini. Cinkojim se nesto izrazava javno, nikada nije neutralan, onutice na samu sadrzinu koja se njime izrazava, I premdasupruznici time ne saznaju nista novo, taj cin sve menja –kada se precutni sporazum ucini eksplicitnim, sama ta izjavaneizbezno prenosi dodatnu agresivnu poruku

carevo novo odelo – !ans kristijan /ndersen

setimo se one klasicne nezgodne situacije u kojoj svi oni koji

pripadaju nekoj zatvorenoj zajednici znaju za neki perverzni detalj (Itakodje znaju da svi drugi to znaju) ali kada neko od nji! ne!oticno,nepromisljeno spomene taj detalj, svi se oni ipak posrame – zasto0/ko niko od nji! iz toga sto je cuo nije saznao nista novo, zasto seonda svi osecaju posramljeno0 *o je zato sto ne mogu vise da sepretvaraju, ne mogu vise da se pretvaraju kao da to ne znaju –drugim recima zato sto to sada zna veliki drugi. K/1/ '23K/1 I234'*I52' 2/6-&I7' 6IVI1 K/' '8/V2'&* -8312' &3 I6/&/1/ I &/7/ &*V/6 K'8/ 83 - 2839'V'8 '/1I2I, ovo je nestodrugo u odnosu na &aru 1zejn



ali isto tako u carevom novom odelu postoji drugi momenat – dakle,zbog simbolickog odela koje kralj nosi, on ne moze biti go, dakle kadon izadje pred ljude ljudi ne prepoznaju njega kao golog jer onprosto to ne moze biti. to je simbolicko I veliki drugi. Kad se narusiprivid kao pojavnost sve ode u picku materinu, sada vise oni ne

mogu da se pretvaraju da vide odelo. &/6/4 8/23 I7I*/*I'2 ';<I;3, je slicno ali malo razlicito, ona je bela, nakon sto njena majkeotkriva svojim pojavljivanjem u vidu crnkinje, uprkos tome sto je&ara I dalje bela ona u momentu postaje crna, kako za druge tako iza sebe jer se njeno iako njena boja koze je nemoguca da budevidljiva kao crna, jer je prosto bela. *o je trenutak u kome je onaogoljena ili mozda bolje reci biva meta%oricno obojena I gde pocinjeda postoji realni problem u vezi sa njenim identitom, jer da ona nijepokazana kao crna ne bi imala problem da nastavi da se pretvara da je bela, time sto oni znaju I ona zna I od trenutka ona pokusava dapobegne od sopstvenog identiteta. 'vde je zgodno uporediti sasartrom I bicem za drugog I bicem za sebe. /li ukoliko bi ona bilatransparentna po pitanju svoje rase, znacilo bi neminovno Isvojevoljno pri!vatanje jednog nemoguceg zivota, jednognemoguceg ostvarivanja drustvene slobode, jer sama represijadolazi od drustva a ne od njene zelje da se pretvara. 1rustveniugovor u istorijskom trenutku americkog drustva nalaze joj da sepretvara kako bi bila u mogucnosti da se bori za koncept americkogzna, kako bi osvojila jednaku mogucnost da ostvari svoju slobodu, jer bi u suprotnom morala da pri!vati svoj podredjeni identitet,poput njene majke koje je u najboljem slucaju delovanje iz senke,

pri!vatanje poniznosti prema belom coveku. Iako u originalnojverziji =lma (prvoj verziji) lik crnkinje biva ekploatisan u marketinskesvr!e, zapravo tajni sastojak za placinke se prodaje na osnovunjenog identiteta crnkinje koja zna tajnu ali ona ipak ne uzivapublicitet, vec samo postaje objekat odnosno slika koja jeekploatisana u cilju povecanja prodaje (jer se ipak mozepretpostaviti da su crnci egzoticni i znaju #tajne$ koje su nedostupnebelom coveku) iako sirkov =lm u melodramskom maniru u ekpozicijinalaze pokajanje u ime morala, ljubavi I iskrenosti cija je nuznostotelotvorena u zavrsnoj sceni u kojoj isto postoji all e>es on >ou kaoobelodanjivanje I kontrapunkt inicijalne scene u ucionici &arino

emotivno, intimno pokajanje u javnosti, kao I sama sa!ranapropraceni su pogledima vecinom crnaca. 00 moze biti damelodramski zaplet i rasplet nalaze veliki drugi – mi smo duzni davolimo svoje roditelje – ona mora da se pokaje (iako nuzno sarasvojim gestom nepri!vatanja svog identitera ne implicira neminovnoda sara ne voli svoju majku ) jer ju je smrt njene majke (visa sila)sprecila u ostvarivanju slobodnog izbora, ta visa sila kaoneop!odnost praznog gesta. saro dzejn japri!vatam tvoju slobodnuodluku da zivis svoj zivot, ali umirem i time ti slobodu(tu odluku)onemogucavam.



mislim da je ovo slicno mom"bicu"za drugog – pokusati pronacivezu – to znaci da emocije koje glumim kroz masku (lazni lik) kojunavlacim, na neki cudnovat nacin, biti autenticnije I iskrenije odonoga sto verujem da osecam #po sebi$. Kada kreiram laznu slikusebe u nekoj virtuelnoj zajednici u kojoj ucestvujem, emocije koje

osecam I simuliram nisu naprosto lazne: iako i! (ono sto smatraj da je) moje istinsko sopstvo ne oseca, one su ipka u nekom smisluprave. aradoklasalno je da mi upravo sama cinjenica da samsvestan kako se, u kibernetickom prostoru, krecem unutar =kcijeomogucuje da tu izrazim svoje istinsko sopstvo – to je ono sto lakan,izmedju ostaloga, podrazumeva kada tvrdi da #istina ima strukturu=kcije$ – #kome ces da verujes svojim ocima ili mojic recima$, ovanaizgled apsurdna logika savrseno izrzava %unkcionisanjesimbolickog poretka, u kome je drustvena maska vaznija odneposredne stvarnosti individue koja tu masku nosi….. 1akle, naneki nacin ja verujem njegovim recima, a ne svojim ocima….lakan#u zabludi su oni koji su savrseno svesni situacije$, koji ne dopustajuda budu prevareni simbolickom =kcijom, oni koji nastavljaju daveruju vlastitim ocima – ono sto cinik koji veruje iskljucivo svojimocima ne primecuje jeste dejstvo simbolicke =kcije , nacin na koji ta=kcija konstruise nasu stvarnost.

simbolicka kastracija ciji je oznacitelj %alus (oznacitelj kao oni koikonstituisu moj simbolicki identitet) – ako kralj drzi zezlo u rukamanjegove reci bice s!vacene kao kraljevske – (sara ima belu kozunjeno postojanje odnosno rasna pripadnost bice s!vacena kao bela)

– takva znamenja nisu deo moje prirode vec su cisto spoljasnja, ja i!nemam kao ono sto meni pripada vec i! nosim kako bi!demonstrirao moc " kao takva ona me kastriraju time sto uvode jazizmedju onoga sto neposredno jesam I %unkcije koju vrsim.#simbolicka kastracija$ koja se javlja zbog same cinjenice da samu!vacn u simbolicki poredak pri!vatajuci simbolicku masku ili zvanje– kastracija je jaz izmedju onoga sto neposredno jesam I simbolickogzvanja koje mi dodeljuje izvesnu vlast I odredjeni status. (kastracijane samo sto nije suprotnost moci vec se sa njom poklapa – ona je takoja mi daje moc), zbog tog jaza subject se nikada ne mozeneposredno poistvetiti sa svojom simbolickom maskom ili zvanjem.

<uj /lister – ideoloska interpelacija (interpelacija – upadica,prekidanje u govoru, prigovor) – simbolicki identitet koji nam jedodeljen jeste rezultat nacina nacina na koji nas vladajuca ideologija#intepelira$ – gradjane, domokrate, !riscane.

roblem za !istericnu licnost je u tome kako da razlikuje ono sto ona jeste ( svoju istinsku zelju) od onoga sta drugi vide u njoj I sta od njezele. <akan " #ljudska zelja jeste zelja drugog$ " zelja za drugim,zelja da me drugi zeli, I pogotovo zelja za onim sto drugi zeli "

rebeka



&a niceom I %rojdom lakan deli s!vatanje da je ravda, utemeljanana zavisti – na nasoj zavisti prema drugome koji ima ono sto minemamo I koji u tome uziva. a!tev za pravdom je zapravo jeza!tev za tim da se ono ekcesivno uzivanje drugog ogranici kako bisvaciji pristup uzivanju bio podjednak – ali: %ear eats t!e soul. …

naravno, neibezan is!od ovakog za!teva je asketizam " posto nijemoguce nametnuti podjednako uzivanje, ono sto je mogucenametnuti jeste zabrana koja svakoga pogadja podjednako.

Documents

Veliki Drugi – Simbolicki Poredak