Svetsko drutvo je krajem 20

Svetsko drutvo je krajem 20. i poetkom 21. veka ulo u novu fazu, iji je glavni cilj stvaranje svetskog sistema, tj. Sistema koji povezuje i stvara meuzavisnim veliki broj zemalja sveta. Taj sistem konstituie se putem globalizacije, odnosno stvaranjem globalnog poretka, poretka koji vazi za vei broj drava.

Drutva zadravaju jednim delom svoju samostalnost, ali mnogo znaajnije mesto zauzima meusobna povezanost putem mree komunikacija, svetskih medija, komercijalnih satelita i svetskog trita, koji stvaraju sistem meuzavisnosti drava.Sama pozicija da pojedine ili mnoge drave zavise od povezanosti sa drugim dravama, uslovila je formiranje nadnacionalnih organizacija, kao to su Ujedinjene nacije, MMF, Svetska banka i Evropska Unija. Ove organizacije svojim odlukama reguliu meusobne odnose i uslove koje drave lanice moraju da ispune.Drave u kojima je postojao jednopartijski sistem, svoj prelazak u viepartijski (demokratski) ostvaruju procesom tranzicije. U ovom procesu dravna i drutvena svojina prelaze u reim privatne svojine (formiranjem malih i srednjih preduzea kod nas) i stvaranjem trine ekonomije. Sam proces stvaranja povezanosti meu dravama doveo je do duboke klasne podele tog globalnog drutva, stvranjem malog broja prebogatih i veine osiromaenih drava.

PROCESI GLOBALIZACIJE

1. Svetsko trite i korporacije

Svetsko drutvo poelo je da se stvara kroz tehnoloku i ekonomsku povezanost sveta, meuzavisnost moderne proizvodnje i razmene proizvoda, stvaranje transnacionalnih korporacija, koje imaju svoja predstavnitva u npr. deset ili vise drava, tako da je proizvod dve stotine najveih korporacija u svetu 1986.god. predstavljao jednu treinu ukupne svetske proizvodnje. Na ova nain je poeo jedan veliki proces globalizacije.

Transnacionalne korporacije stvorene su:

a) tako sto su kompanije kupovale i prodavale robu u dravama u kojima su imale najpovoljnije uslove,tj. u kojima su ostvarivale najvei profit;b) kompanije su investirale u drave u kojima je radna snaga najjeftinija;c) otvarajui filijale u mnogim zemljama, koristile su izvore sirovina tih zemalja.

2. Svetski mediji

Drugi proces globalizacije je stvaranje svetskih medija, modernih sredstava komunikacije: televizije, tampe i radija. Taj stvoreni svetski informativni poredak sastoji se u tome da glavnu, aktivnu poziciju zadravaju visoko razvijene drave, a perifernu, sporednu ulogu imaju drave u tranziciji.

3. Nadnacionalne organizacije i prava

Proces globalizacije svetskog drutva odvija se i formiranjem nadnacionalnih organizacija i donoenjem odgovarajuih propisa meunarodnog prava za te organizacije. Te nove meunarodne ekonomske i politike organizacije su: OUN (Organizacija ujedinjenih nacija), UNESKO (organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu), MMF (Meunarodni monetarni fond) i Meunarodna banka za obnovu i razvoj. Ove dve poslednje imaju finansijski uticaj na veliki broj drava u svetu.Pored ekonomskih i politikih organizacija, vanu ulogu imaju i vojni savezi, kao to je NATO, koji svojim vojnim intervencijama utie i odreuje unutranju i spoljnu politiku mnogih drava, a posebno drava lanica tog saveza.

Proces globalizacije doveo je do toga da se meunarodno pravo razvija u tom pravcu da svojim normama naputaju stara pravila, potovanje suvereniteta drava od strane meunarodnih politikih organizacija. Prava i dunosti priznati meunarodnim pravom naruavaju suverenitet svake drave.4. Regionalne integracije

Svetsko drutvo stvara se i pojavom novih centara tehnoloke, ekonomske i politike moi u obliku regionalnih integracija. U svetu su trenutno najjae tri regionalne integracije:

1) pacifiki pojas, koju predvodi Japan, koji je smanjio mo na obalama Atlantika;

2) Zapadna Evropa, formiranjem svog ogromnog nauno-tehnolokog potencijala, zajednikog trita i zajednike evropske institucije;3) trei veliki pojas regionalne integracije odvija se izmeu Severne Amerike i Kanade, Latinske Amerike i Meksika.

STRUKTURA SVETSKOG SISTEMA

Svetski sistem u svom sastavu obuhvatapreko 200 nacionalnih drava, koje su povezane i svetskom ekonomijom, svetskom politikom organizacijom, svetskom kulturom idr. Tako na primer korporacija General motors ima filijale u vie od 50 drava i profit koji je vei od nacionalnog dohotka veine zemalja sveta. Zatim meunarodni monetarni fond svojim novcem i kapitalom utie na ekonomski ivot siromanih drava. Sastav svetskog sistema razumeemo najbolje analizom:

1. odnosa drutva i prirode

2. nove tehnoloke baze drutva

3. svetske ekonomije- transnacionalne korporacije

4. nove politike organizacije

5. elemenata svetske kulture

6. svetske elite moi, aktere koji upravljaju svetskim drutvom.

1. Globalni poredak i prirodna sredina

1) Razaranje prirode

Ako bi se nastavili dosadanji uticaji na bioloki sistem nae planete, do kraja 21. veka dolo bi do razaranja i potpunog unitenja ivota na Zemlji.

a) Sve se vie i bre iscrpljuju prirodni izvori sirovina i energije (nafte i prirodnog gasa).b) Industrijska revolucija je zagadila najvie vodu i vazduh svojim vetakim hemikalijama putenim u atmosferu. Sve te hemikalije stvaraju ozonske rupe, to izaziva pojaano zraenje koje loe utie na ljudski ivot. Industrijska revolucija je samo imala za cilj svoj profit, pa je svojim jednostranim pogledom izazvala ekoloku krizu sveta. Prirodni izvori su osiromaeniiracionalnom potronjom tj. prekomernim iscrpljivanjem izvora sirovina.v) Atomske centrale i nuklearni otpad dovode do najteih oboljenja u ljudskom organizmu. Utiu na nasledni faktor tako to menjaju DNK, mutiraju ga, a on se prenosi na nove generacije ime se stvara sve genetski bolesnije drutvo.

2) Promena odnosa prema prirodi-ekoloki pokreti

Ekoloki pokreti su uinili preokret u odnosu oveka prema prirodi. Oni nas usmeravaju ka ravnotei sa iskoriavanjem prirodnih resursa i zagaivanjem atmosfere, tako to su uveli ekoloke kriterijume. Po ovim kriterijumima razvija se tehnologija koja tedi i obnavlja prirodne resurse i koja ne zagauje okolinu. One proizvodnje koje su unitavale prirodna dobra dobijale su ogranienja, oporezivanjem, a ekonomski se podravaju one proizvodnje koje se pridravaju tih kriterijuma i koje tede rezerve sirovina. Ovi ekoloki kriterijumi regulisani su i praeni odgovarajuim pravnim propisima.2. Nova tehnoloka osnova sveta

1) Nauno-tehnoloka revolucija; Obeleja:a) zasnovana je na razliitim izvorima energije: hidroenergetskoj, sunevoj i geotermalnoj energiji, bio mase, klime mora i atomskoj energiji.

b) dosadanji klasini industrijalizam zamenjuje se postindustrijskom, kompjutersko- informatikom revolucijom. Za razliku od klasine maine koja prerauje materiju ili energiju, kibernetska maina obrauje informacijepomou kojih vri kontrolu i upravljanje proizvodnim procesima. Vodee industrije bie intelektualne, a njihovu mo predstavljae znanje, ljudske sposobnosti tzv. kulturni kapital. Nove vrednosti stvaraju se umnim radom-znanjem koje postaje odluujua pokretaka sila razvoja. 2) Humana i nehumana strana tehnoloke revolucije

Atomska bomba i njeno razarajue dejstvo je velika negativna pojava sa nesagledivim posledicama po oveanstvo. Loa strana tehnoloke revolucije jeste i masovna nezaposlenost, jer nova proizvodnja, automatizacija, mikroelektronska revolucija i robotika iziskuju manji broj radnika, pa veliki broj postaje suvian. U Zapadnoj Evropi taj broj je dostigao oko 18 miliona, od kojih najvei broj pripada mlaoj generaciji.

Tehnoloka revolucija, kao pozitivno, dovela je do stvaranja novog tipa radnog vremena i zaposlenosti, do novog odnosa izmeu rada i obrazovanja, izmeu radnog i slobodnog vremena i neophodnosti skraivanja radnog vremena. Novo obrazovanje mora da se zasniva na tome da se steeno znanje stalno usavrava, da prati nove razvoje u toj oblasti i drugih njemubliskih i povezanih oblasti.3) Postindustrijsko drutvo

Jedna od najvanijih posledica nauno tehnoloke revolucije jeste stvaranje nove forme drutvene organizacije koju odlikuje:

a) U postindustrijskom drutvu bogatstvo i mo zavise od kulturnog kapitala (znanja). Drutvo sa najuspenijim i najboljim sistemom obrazovanja bie u mogunosti da stvori najvee bogatstvo.b) Menjaju se i radne delatnosti i profesije koje preovlauju vri se prelaz iz sekundarnih (industrijskih) u tercijalne (uslune) delatnosti. Veina radnika bie angaovana u oblasti usluga i informacija, u tzv. tercijalnom sektoru (zdravstvo, trgovina, saobraaj, obrazovanje, administracija i nauka).

c) Postindustrijsko drutvo postaje slobodnije u smislu odnosa poslova, stila ivota, a odnos generacija se zasniva na ravnopravnosti. I politiki ivot postaje demokratskiji.3. Svetska ekonomija

1) Svetsko trite i transnacionalni kapital

Stvaranjem svetskog trita i transnacionalnih korporacija, nastali su novi ekonomski odnosi na tritu, koji se zasnivaju na tome da je ona nadmonija sila od nacionalnih ekonomija, koje da bi opstale moraju da se prilagoavaju zahtevima svetskog trita i njihovog kapitala.

Tako odgovornost vlada prema stalnim kreditorima vea je od odgovornosti prema svojim graanima. Vlade postaju agenti internacionalnih finansijera, koji zahtevju slobodno kretanje transnacionalnog kapitala, olakicu za internacionalnu organizovanu proizvodnju, devalvaciju nacionalnih valuta i podizanje domaih cena, poveanje lokalne nezaposlenosti i slabljenje socijalne drave, smanjenjem socijalnih prava.2) Nastanak ekonomskih dinosaurusa-transnacionalnih korporacija

Transnacionalne korporacije zauzele su centralnu ulogu u svetskoj ekonomiji, na mesto malih preduzea. One svojom veliinom i osnivanjem svojih filijala irom sveta postiu maksimalnu pokretljivost kapitala, ime dobijaju vei profit, jeftinije sirovine i radnu snagu.4. Politika pozornica sveta

1) Rasprostiranje demokratije

U poslednje dve decenije u mnogim zemljama sveta dolazi do ruenja diktature i jednopartijske vladavine, a dolazi do uspostavljanja demokratije sa viepartijskom sistemom. Povean je broj ljudskih prava i sloboda (sloboda govora, tampe, udruivanja, verskih uverenja, pravo na uee na demonstracijama itd.). Slaba strana demokratije je ta to nema izgraen svoj ceo sistemfunkcionisanja, malo uee graana i njihovih predstavnika (poslanika), tako da je demokratija ograniena i javljaju se novi oblici autoritarizma unutar nje.2) Svetska vladavina

Slina vladavina postoji na svetskoj sceni. Na vrhu svetske piramide moi nalazi se Grupa 7, grupa 7 najbogatijih i najmonijih zapadnih drava i Japana, gde glavnu poziciju zauzima Amerika-supersila.efovi ovih drava na samitima odluuju o mnogim vanim ekonomskim i politikim pitanjima, problemima veine drava, a da pri tom te drave nemaju ni pristup ni glas u tom samitu. efovi tako ine neformalno telo, nezvaninu vladu sveta, koja preko Saveta bezbednosti OUN ili OEBS-a podstiu demokratski razvoj u svetu, vre pritisak na vlade stranih drava da potuju demokratska pravila i da ne kre ljudska prava.U cilju ouvanja privilegovanog poloaja, Grupa 7 ne potuje uvek pravo i pravdu, ve po principu moi za istovetno ponaanje pojedine drave kanjavaju, a drugima, sa kojima su saveznici, daju povlastice.

5. Raanje svetske kultureNastankom savremenog svetskog sistema, domazi do stvaranja svetske kulture koju je Mc Luhan (Mekluan) nazvao Globalno selo, tj. nova povezanost ljudi sa karakteristikama svoje male zajednice, a koja je rezultat svetskih medija, posebno tampe i televizije.

Ova kultura ima vie svojih vidova, karakteristini zajedniki identitet, brzo prenoenje istih umetnikih i ivotnih stilova i pogleda, sve vea uniformnost graana sveta. Nasuprot svetskoj kulturi mnogi narodi zadravaju svoju lokalnu, nacionalnu kulturu i obiaje.

6. Promene elita, klasa i socijalnih pokretaNosioci svetskih promena su grupe ljudi koji imaju drugaiji sastav i prirodu od sadanjih.

1) Svetska piramida moi

Na svetskoj piramidi moi jedan krug ine vlasnici i upravljai transnacionalnih korporacija koje imaju filijale u drugim zemljama, samim tim raspolau ogromnim tehnolokim i ekonomskim kapitalom. Drugi krug predstavljaju vodee meunarodne, posebno finansijske institucije, kao to je MMF, koji utiu na ekonomiju podreenih drava. Trei krug ini politiko-vojna elita velikih industrijskih, finansijskih i politikih sila, koja vri veliki posredni uticaj u meunarodnim odnosima.

Svetska elita moi kontrolie nacionalne privrede, izvore sirovina i jeftine radne snage, odluuje o tipu tehnolokog i ekonomskog razvoja, nainu potronje i formiranju socijalne srtukture u mnogim dravama.

2) Svetske elite moi i klase

a) Centralna vlasniko-upravljka organizacija

Formiranjem velikih korporacija, njihovi vlasnici i upravljai raspolau ekonomskom moi. Elite svetske i politike moi se dele na konzervativna i reformska krila. Konzervativno krilo elite moi odluuje o opasanosti od nuklearnog rata i nosilac je nazadne (involutivne) tendencije. Ona na konzervativan nain reava krize u svetu, tako to ponovo raspodeljuje bogatstvo uskim bogatim manjinama, a osiromauje radni svet. Reformske struje su bile aktivni uesnici za kompromis sa socijalnim pokretima. U okviru ovog krila se javljaju razne forme koje se bore za civilizaciju mira, ekoloku ravnoteu i tako stvaraju ravnoteu izmeu politike demokratije i ekonomske jednakosti.b) Srednje klaseU okviru srednje klase izdvajaju se dva ogranka. Jedan ine stari srednji slojevi, vlasnici koji imaju sitnu i srednju privatnu svojinu, proizvodnu i uslunu. Drui ine novi srednji slojevi, veliki deo inteligencije, naroito sektori dravnih i privatno-korporacijskih nametenika, osoblje tercijalnih delatnosti i slobodne profesije. Inteligencija u okviru srednje klase zauzima razliite pozicije na piramidi moi, jer pripada razliitim socijalnim slojevima.v) Sudbina radnike klase

Radnika klasa je predstavljala glavnu opoziciju vladajuoj klasi, a u zapadnim zemljama veliku ulogu je imala u istorijskom kompromisu izmeu vladajueg poretka (buroazije) i demokratskog socijalizma, a kao opta vrednost modernog doba je borba radnike klase za emancipaciju, politiku demokratiju i veu jednakost.Pored tradicionalne radnike klase pojavila se i nova radnika klasa, obrazovana, koja je pored dosadanjih zahteva i nosilac radikalnih potreba za veim stvaralakim radom, autonomijom i subjektivitetom. Radnika klasa ima kljunu ulogu u savremenoj istoriji.

Postoji jo jedan vid radnike klase, a to su radnici-imigranti, koji ine treinu evropske industrijske radne snage. Stalni priliv ove radne snage omoguio je da se zadri nizak nivo nadnica uz visok intenzitet rada. Poslodavci su ih koristili za rad kada su mlai, zbog najveeg uinka, a otputali su ih bez obaveze snoenja trokova integrisanja u drutvo. Radili su najtee i najmanje cenjene poslove i tako oslobodili tih poslova nacionalnu radniku klasu. Stavljeni su u neravnopravan poloaj pred zakonom, nemaju pravo glasa, kao ni politika prava (na okupljanje, udruivanje, propagandu).3) Novi socijalni pokreti

Socijalni pokreti kao to su: sindikalni, ekoloki, antinuklearni, pokreti za mir, etniki pokretiza samostalnost i kulturni identitet, feministiki pokret, studentski pokret, pokret za graanska prava, imaju veliki znaaj u savremenoj epohi. Oni mogu biti konzervativni i emancipatorski.

a) Na Zapadu, naroito Americi, neokonzervativni socijalni blok zastupa retrogradne tendencije, protivnik je drave blagostanja, socijalne uloge drave njenih intervencija u ekonomski ivot. Smatrali su da su porodica i obrazovni sistem narueni od strane loih uticanja srednje klase. Oni su protiv abortusa, za cenzuru knjiga i televizijskih programa, uveli bi molitvu u skolama i za ravnopravan tretman religije i nauke o evoluciji. Za jaanje su porodice i vei autoritet roditelja, za smanjenje i ukidanje socijalne pomoi siromanima i za proterivanje emigrantske radne snage.

b) Glavno obeleje novih socijalnih pokreta je to su postali nosioci civilizacijskih preobraaja. Pokreti su nastali da bi se suprotstavili negativnim pojavama modernog ivota, kao sto su razaranje prirode, velika glad i siromatvo u pojedinim dravama, trka u naoruanju, poveana opasnost u svetu zbog nuklearne energije, koja vode u pravcu unitenja ivota na zemlji.

Ovo su civilizacijski pokreti, jer se bore za stvaranje civilizacije mira, ukazuju na potencionalnu opasnost od atomskog genocida, da se unite prirodni izvori, zalau se za demokratski vid nauno-tehnoloke revolucije, za ekonomiju zasnovanu na jedinstvu principa profita, ekonominosti i solidarnosti, dobrobiti svih socijalnih slojeva, za stvaranje solidarnijih drutvenih veza, za promenu sa hijerarhijskih principa na neautoritativne principe, kako bi dolo do oslobaanja ljudskog subjektiviteta, identiteta i autonomije.Organizaciju pokreta karakterie preobraaj od strogo autoritativnog ka demokratskom odluivanju, tj. odluivanje od vrha piramide koje se prenosi na nie slojeve, zamenjuje se sloenijim procedurama pregovaranja i traenjem saglasnosti i sueljavanjem razliitih interesa. Pokret nije zatvorenog tipa, nije ideoloki monolitan, postoje razliite struje, pripadnici se samo inicijativno angauju za akcije.

NACIJE I NACIONALIZAM KRAJEM XX VEKA

1. Faze razvoja evropskih nacijaNacije i nacijonalizam zbog svoje sposobnosti okupljanja, grupisanja, izazvanih oseanjem nacionalne pripadnosti postale su odluujui istorijski akteri modernog drutva u stvaranju politike podele sveta koja se formira u fazama ciklusima.

Svaka faza povezana je sa nacionalnim ratovima. U svakoj fazi drugaiji je karakter (uloga) nacionalnih pokreta. 1) Nacionalizam se iz integracione pretvorio u dezintegracionu silu.

2) U 19. i 20. veku nacija, odnosno, nacionalizam, su glavni tvorci politike mape. U 21.veku smanjena im je uloga, jer se stvaraju nadnacionalne organizacije koje stvaraju novu podelu sveta.

Prva faza traje tokom 19.veka, u kome su nacionalni pokreti tvorci nacionalnih drava, kao to je to npr Nemaka, Italija i Francuska, pa u Zapadnoj Evropi od 460 mini dravica nastaje 27 drava. Nacionalizam ima ujedinjavajui karakter, jer od malih drava i lokalnih zajednica formira jednopnacionalnu dravu. Razvoj nacije je bio deo velikog procesa socijalne evolucije, a opravdan je samo onaj nacionalizam koji je bio u saglasnosti sa progresom, koji je proirivao veliinu drutvenih kolektiviteta u kojima se odvijao ekonomski i kulturni ivot.

Druga faza nastaje poetkom 20. veka, posle I svetskog rata sa nacionalnim pokretima slovenskih drava od kojih su nastale vienacionalne drave Jugoslavija i ehoslovaka ruei pri tom austrougarsko carstvo. U ovim zemljama nije se poklapala dravna, teritorijalna granica sa jezikim i etnikim, pa ranije podvlaeni narodi postali su podvlaene nacionalne manjine, to je sve dovodilo do masovnog proterivanja ili unitavanja manjina. U okviru mnogonacionalnih drava ispoljavale su se dve antagonistike tendencije, jedne koje su za unitarnu, centralistiku dravu i druge, koje su za separatizam i otcepljenje.

Trea faza nastaje sredinom 20. veka, kada nastaju dva razliita pokreta.

Sa jedne strane nastaju antikolonijalni nacionalni pokreti i revolucije koji su separatistikog karaktera, jer slabe kolonijalne imperije stvaranjem samostalnih nacionalnih drava. Kolonijalna metropola, kao to je Engleska, deli Indiju na Indiju i Pakistan (muslimanski deo), a na Bliskom istoku izmeu Izraela i Arapa ostavlja nereenu granicu kao razlog za nacionalne sukobe. Sa druge strane, u Evropi je stvoren Varavski pakt na elu sa Sovjetskim Savezom, u kome su odreene drave u podvlaenom poloaju, dovode do stalnih nacionalnih sukoba i tenji za nezavisnou.

etvrtu fazu karakterie dezintegracija drutva realnog socijalizma, jer se deavaju stalni nacionalni sukobi koji dovode i do graanskog rata. Deavaju se stalni sukobi drutava koji tee centralizovanoj dravi sa nacionalistikim pokretima koji hoe secesiju-otcepljenje i formiranje samostalnih nacionalnih drava. Tako nastaje veliki istorijski paradoks: separatistiki pokreti nastaju istovremeno sa stvaranjem Ujedinjene Evrope, kojoj je glavni cilj smanjenje nacionalne suverenosti. Sve ove promene u etvrtoj fazi dovele su do isticanja u prvi plan nadnacionalne zajednice kao glavnog faktora promena, pa je time uloga nacija istorijski okonana. I pored svega toga svest o nacionalnoj pripadnosti i nacionalnom identitetu ostala je jedna od najvanijih vrednosti, a svaki pokuaj nasilnog ponitavanja od strane neke spoljne sile bie razlog velikih sukoba.

Istorija 19. i 20. veka je istorija nastanka nacija, a 21. vek prevazilazi granice nacija i nacionalnih drava u ekonomskom, politikom, kulturnom i jezikom aspektu, jer nastupa nadnacionalna reorganizacija sveta.2. Nacionalni suverenitet u svetskom drutvuNacionalna drava, njen suverenitet i demokratija, suoeni su sa svetskom globalizacijom koja ih ograniava. Nastanak transnacionalnih korporacija, sve vea meuzavisnost drava, formiranje svetskih i regionalnih ekonomskih, politikih i vojnih organizacija kao to su MMF i NATO pakt, dovode do ograniavanja nacionalnog suvereniteta. Ogranienju suvereniteta mnogo manje podleu velike svetske sile jer one ograniavaju suverenitet drugih drava. Posledice nekih politikih odluka prevazilaze nacionalne granice. Principi demokratije i demokratskog odluivanja danas obuhvataju i prenose se na nove meunarodne svetske i regionalne organizacije. SOCIJALNA PATOLOGIJA

Socijalna patologija obuhvata negativne socijalne pojave, tzv. socijalne devijacije, koje dobijaju globalni karakter, postaju internacionalne, a najvaniji oblici su: meunarodni putevi droge, prostitucije, pranje novca, meunarodni terorizam, kriminal i mafija. Posebno je bitna internacionalizacija organizovanog kriminala, njihove transnacionalne akcije, i uticaj vlasti u svetskom drutvu i svetskoj ekonomiji, pa postaju rival dravi. Nastaje nova simbioza mafije, drave i finansijskog kapitala.STRATIFIKACIJA PODELE SVETA1. Karakter i oblici stratifikacije

Svetsko drutvo karakterie sa jedne strane meuzavisnost, a sa druge strane stratifikacija (stvorena je slojevitost drutva u tom smislu da postoji svet bogatih i svet siromanih, raslojenost u drutvu).

1) Nastala je trajna polarizacija sveta, podelom na bogata i vladajua drutva i nerazvijena i podvlaena drutva, tj. podela na svetski centar i periferiju.

2) Trajnu polarizaciju predstavlja i sukob razliitih civilizacija (zapadne, katoliko-protestantske; slovensko-pravoslavne; islamske; budistiko-konfuijanske). Svetski sistem predstavlja vladavinu i dominaciju zapadne civilizacije.3) Svetski sistem karakteriu i promenljivi oblici podela i sukoba, a kao najvaniji oblik tih promenljivih formi predstavljao je blokovski sukob sveta (sukob blokova NATO pakta i Varavskog ugovora na relaciji kapitalizam-socijalizam), koji je slomom Evropskog realnog socijalizma prestao.

4) Mea se poloaj pojedinih drava na svetskoj piramidi moi, tako to one drave sa dna prelaze u srednju zonu. Te promene se nazivaju tranzicija.

2. Centralna podela sveta: centar-periferija

Vetsko trite i ekonomija postupaju po pravilu da bogati postaju jo bogatiji, a siromani jo siromaniji. Npr. na svetskoj piramidi moi zapadne zemlje imaju dohodak od 35 do 40 000 dolara po glavi stanovnika, a milijardu ljudi ivi sa jednim dolarom dnevno. Prosean vek starosti u Americi je 70 godina, a u Etiopiji 40 godina. Centar ini 10% stanovnitva sveta koji raspolau sa 80% svetskog bogatstva. 3. Centar zapadna drutva

Visokorazvijeni i razvijeni Centar ine skoro sve drave Zapadne Evrope, SAD, Kanada, Japan, Australija.

A) Ove drave su tehnoloki visoko razvijene i pripadaju post-industrijskim drtvima u kojima je velika ekspanzija trita i ogroman rast potroake civilizacije. Ekonomski razvoj zasnova se na zadovoljavanju individualne potronje. Socijalne slube i medicinska zatita se razvijaju tako to iz trinog kapitala prelaze ka socijalnoj dravi. Stvara se moderna linost koja poseduje razne sposobnosti i ima bogate potrebe, razvija se ljudska individualnost jer uspeh industrijske i nauno-tehnoloke revolucije zasniva se na razvoju ljudskog znanja i kulture. Graansko drutvo je ukinulo politiku represiju kao osnov klasne podele, a stvorilo je politiku demokratiju, slobode i prava graana, modernu pravnu dravu. Ovo drutvo je posledica socijalnih borbi i kompromisa buroazije, srednjih slojeva i borbi radnike klase.B) Zapadno drutvo ine ekonomski bogate zemlje koje poivaju na principima:

Prvi je akumulacija kapitala koja je istovremeno i pokreta i granica ljudskog razvoja. Ekonomski razvoj je otuio i polarizovao drutvo, a graansko drutvo uvodi linu, politiku slobodu i nove oblike podvlaivanja putem ekonomske i politike moi.

Drugi princip predstavljaju opasni vidovi unitenja prirode, osiromaeni prirodni izvori koji razvoj i potronja izazivaju.

Trei Visoko razvijeni Centar ponitava znaajnu tekovinu civilizacije, kao to je drava blagostanja, jer svojim ekstremnim akcijama dovodi do ponovnog stvaranja socijalne drave.

etvrti vid, formiranje nove kastinske podele sveta, koji moemo nazvati tehnoloki kolonijalizam, stavlja drave Treeg i etvrtog sveta u moderno duniko ropstvo i osiromaenje.Na vrhu svetske piramide nalaze se najbogatije zemlje sveta, koje su se posle pada realnog socijalizma udruile u koaliciju 7 najbogatijih zemalja sveta. Njih ine: SAD, Engleska, Francuska, Nemaka, Kanada, Italija i Japan. Na Samitima, sastancima efova drava, odluuje se o vanim ekonomskim i politikim pitanjima, bitnim za svetski poredak. Vane meunarodne institucije, kao to su Savet bezbednosti OUN, MMF, Svetska banka za razvoj, NATO, izvrioci su najvanijih odluka Grupe 7. Koalicija se zasniva na jedinstvu interesa za odravanje mira, stabilnosti svetskog sistema i naroito privilegovanog poloaja vladajuih zemalja. Ovo jedinstvo naruavaju ekonomski i trgovinski sukobi.

Vladajua koalicija u svom sastavu ima tri razliite forme kapitalizma koji su meusobni rivali:

1) Dominantan je Hiperliberalni, Kasino ili Darvinistiki kapitalizam. Neoliberalni kapitalizam uspostavlja ravnoteu uvoenjem finansijske discipline, smanjivanjem birokratije i prenoenjem kapitala u privatnu inicijativu. Na Istoku svojim prisilnim merama obezbeuje kapital za obnovu svoje trine ekonomije i razvijanje preduzetnitva. Negativne strane ovog kapitalizma su u okviru transnacionalnog kapitala, gde proizvodni kapital esto zamenjuje i nadjaava pekulativno-finansijski kapital, koji je sklon brzom bogaenju.2) Drugu formu predstavlja zapadno-evropski socijalni kapitalizam koji stvara ravnoteu izmeu ekonomske konkurentnosti i drave blagostanja, svojim socijalnim merama, preraspodelom prihoda i drutvenom kontrolom.

3) Posebnu formu kapitalizma predstavlja japanski, paternalistiki kapitalizam koji ukrta konfuijansku i zapadnu civilizaciju, stvara ravnoteu izmeu slobode pojedinca i kohezije grupe, individualne motivacije i solidarnosti.4. Trei svet-periferna drutva-Obeleja

Na dnu svetske piramide moi nalaze se poluperiferna i periferna drutva.

A) Poluperiferna drutva sainjavaju manje razvijene drave , u pogledu stepena industrijskog razvoja. Ovde razlikujemo dve grupe. Prva grupa su novoindustrijalizovane zemlje kao to su Meksiko, Brazil, Argentina, Juna Koreja, Tajvan. U drugu grupu spadaju drave biveg realnog socijalizma: SSSR, ehoslovaka, Maarska, Jugoslavija.

B) Periferna drutva su prava suprotnost Centru, u koja spadaju:a) tehnoloki manje razvijena drutva

b) ekonomski siromane drave

c) ekonomski, tehnoloki, politiki i vojno podreena i zavisna drutva.

Periferna drutva ini najvei broj drava koje pripadaju Treem svetu, ali i neke drave biveg realnog socijalizma, kao to su Albanija, Rumunija, Kina i Vijetnam.

Odnosi nejednakosti i podvlaenosti su stalna obeleja novog svetskog drutva od 16. veka pa nadalje, menjane su samo forme nejednakosti.

-Produbljivanje jaza izmeu svetova

Uoavamo podelu savremenog sveta na:

a) bogati Centar ili Sever tj. Prvi svet kako se jo zove

b) Srednju zonu ili Drugi svet i

c) poluperiferiju i periferiju, Jug tj. Trei i etvrti svet.

Sve vie se uoava jaz izmeu Centra i Treeg i etvrtog sveta, koji se vidi u tome da u siromanim dravama proizvodnja iznosi samo 5% od proizvodnje u bogatim dravama. Bogate zemlje au 25 puta ekonomski jae od siromanih drutava. Uzroci negativnog toka su: veliki porast stanovnitva u zadnje 3 decenije (uvoenjem medicinske zatite smanjena je smrtnost dece), pad cena sirovina i porast kamata doveo je zemlje u razvoju u duniko ropstvo, dugovi su poveani, a platena sposobnost je smanjena. 5. Srednja zona sveta-zona tranzicijeTranzicija predstavlja prelaz iz jednog tipa socijalnog, naroito ekonomskog i politikog sistema u drugi. Zonu tranzicije su 80-tih godina inile zemlje srednjeg prihoda (od 2.500-5.000$ po glavi stanovnika). Od tada se odvijalo vie talasa tranzicije.Prvi talas se odvijao u zemljama gde se sa vojne diktature prelo na demokratski viepartijski sistem, kao to su panija, Portugal i Grka. Drugi talas je zahvatio zemlje Latinske Amerike (ile, Argentina i Brazil). Sa politikim aspektom u tranziciji se odvijao i ekonomski aspekt:

1) smanjenjem uloge drave u ekonomskoj delatnosti i jaanjem trine ekonomije i

2) prenoenjem dravne svojine u reim privatne, putem privatizacijeTrei talas tranzicije odvijao se u zemljama Jugoistone Azije, koje predstavljaju model uspene tranzicije, kao to je model etiri azijska tigra (Juna Koreja, Honkong, Singapur, Tajvan). Poslednji talas oloen je u tranziciji postsocijalistikih drutava.POSTSOCIJALISTIKA DRUTVA DRUTVA U TRANZICIJI1. Istorijski prethodnik realni (autoritarni) socijalizam-Posebna istorijska putanjaOsnovna specifinost 1/3 svetskog stanovnitva ine drutva nastala ruenjem realnog socijalizma u Evropi i transformacijom sistema u Kini, u jedan oblik kapitalizma ili meovitog drutva. Ova drutva su imala specifinu istorijsku putanju. U nekim od tih drava socijalnom revolucijom sruen je poluperiferni kapitalizam i uspostavljen je autoritarni socijalizam. U drugoj fazi nastaje suprotna situacija. Dolazi do prelaska iz socijalizma u jednu formu kapitalizma. U realnom socijalizmu industrijalizacija predstavlja materijalnu pripremu za brzi prelazak u nov poredak.-Obeleja realnog socijalizma

Autoritarni, birokratski socijalizam je nastao u drutvima u kojima je industrija bila nerazvijena i koja su bila ekonomski nerazvijena. Ta drutva nisu uspela da izvre modernizaciju, da razviju industriju, i ne samo to. Kod nekih siromanih drutava realnog socijalizma je postojala represivna modernizacija i industrijalizacija. U centralnoj i Istonoj Evropi realni socijalizam je nastao spoljanjom intervencijom Crvene armije posle II svetskog rata. Bitna obeleja ovog tipa autoritarne modernizacije i sistema realnog socijalizma su:A) Ubrzanu industrijalizaciju podstie i rukovodi dravna elita, a ne trite i buroazija. Drava raspolae politikom moi i ima sva svojinska ovlaenja. Privredom upravlja dravna birokratija, koja ima dva osnovna cilja. Proklamovani cilj je ubrzan razvoj, kako bi se stigao i pobedio Zapad. Skriveni cilj jeste proirivanje moi vladajue demokratije. B) Drugo obeleje je politika represija, gde je iskljuiva vlast drave nad pojedincima, da bi vremenom ta represija bila ublaena i postala selektivna tj. individualna. C) Razvija se industrija, a rad radnika je teak. Uz industrijsko drutvo, sistem kolstva je takav da stvara klasu intelektualaca, obrazovni kadar koji je nosilac modernizacije i koji prevazilazi broj fakultetski obrazovanih u zapadnim zemljama.D) Drava omoguava zadovoljenje fizikih i kulturnih potreba svojih stanovnika, punu zaposlenost, pristup obrazovanju, brigu o zdravlju, po emu se vidi razgranat sistem socijalne drave koji je jai od nekih bogatih kapitalistikih drava. Radnikim i seljakom sloju je dozvoljen pristup kolovanju. Drava sa jedne strane garantuje ta dobra, da bi sa druge strane individui ograniila slobodu, samostalnost i mogunost da se bori za svoj interes. Sve to pojedinac dobija, npr. stan ili neku drugu materijalnu vrednost, dobija zahvaljujui dravi, pa na taj nain vlast nagrauje poslune, a kanjava slobodoumne.-Kriza i slom

Ova represivna modernizacija i socijalni sistem izazivaju sve veu krizu koja dovodi do ruenja sistema. Tome doprinosi, odnosno inicira slom, potpuna vlast politike nad ekonomijom, koja stvara samovolju (voluntarizam) i neodgovornost za ekonomske odluke, usled ega se novostvoreno bogatstvo neplanirano troi. Postojanje monopola politike moi dovodi do degradacije sposobnosti upravljanja, razvoja nauno-strunog stvaralatva i stagniranja radne motivacije proizvoakih snaga.Drugi veliki uzrok nastaje zbog birokratske selekcije, po kojoj se na upravljake poloaje postavljaju ljudi po principu poslunosti, a ne po sposobnosti i strunosti. Takva upravljaka klasa nema sposobnost da stvarno upravlja razvojem drutva.Trei uzrok nastaje usled dugogodinjih loih posledica autoritarne socijalne drave, jer se sa malo rada imala socijalna sigurnost i zatita i moglo se lako ui u redove upravljake klase. Tako je socijalna drava, kao tekovina modernog drutva i zadovoljavanjem socijalnih potreba, pasivizirala veinu ljudi, a ograniavala inicijativu stvaralatva naprednih pojedinaca.

2. Razliiti tipovi postsocijalistikih drutava

Kao posledica krize prestaje blok realnog socijalizma, pa od 8 nastaje 27 drava, u kojima tranzicija predstavlja prelaz iz oblika jednopartijske dominacije u viepartijski, demokratski sistem i vri se pretvaranje dravne svojine u privatnu. Civilizacijske razlike koje su postojale izmeu ovih drava sada utiu na tempo i uspeh tranzicije. Od jedinstvenog bloka realnog socijalizma sada nastaje vie tipova drutva u rasponu od modernog industrijskog drutva do Nove Poluperiferije, odnosno Periferije Evrope. Prvo, razlike se vide u nivou ekonomske i tehnoloke razvijenosti (od 700 do 10.000 $ po glavi stanovnika). Drugo, tempo tranzicije i prelaza u demokratske forme politikog sistema, razliit je u ovim dravama. Tree, razliita je stabilnost i razvijenost demokratije i demokratske politike kulture. etvrto, razliit je intenzitet nacionalnih, socijalnih i religijskih konflikata. Karakteristino je da su sve multinacionalne zajednice prestale da postoje, a u dravama koje su pripadale poluperiferiji, separacija se odvija putem ratnih sukoba, a ne mirnim putem. 3. Poluperiferna postsocijalistika drutva

Poluperiferna postsocijalistika drutva, kome pripada i biva Jugoslavija, ine najvei broj ovih zemalja.

-Legalna i nelegalna privatizacija

U ovim drutvima reim privatne svojine nastaje na dva naina. Prvi, klasian nain, nastaje iz svojine vlasnika. Drugi i glavni nain, paralelno sa ovim, nastaje putem prelaza akumulirane dravne svojine u privatnu. Ovaj transfer odvija se kroz svoja dva velika vida, tj. prelaz dravne i drutvene svojine u privatnu:A) formalno-vlasnika privatizacija i

B) nevlasnika (nelegalna) privatizacija.

A. Vlasnika privatizacijaOvo je centralni oblik prelaza dravne svojine u privatnu. Preraspodela svojine ima vie svojih oblika, modela, koji se dosta razlikuju u ekoj, Maarskoj, Poljskoj i Rusiji. Odvijao se razliit tempo, obim i karakter privatizacije. U ovom procesu vri se velika preraspodela ekonomske moi i stvara se nova struktura vlasnitva. Dravna svojina prenosi se na privatne vlasnike posredstvom akcionarskog vlasnitva. Jedan njihov vid su vaueri, besplatni ili beneficirani kuponi, a njihovi vlasnici su svi zaposleni, penzioneri i deo nezaposlenih radnika. Akcije predstavljaju novanu kompenzaciju za minuli rad, za uee u stvaranju kolektivne svojine. Drugi vid transfera predstavlja pravo upravljaa, menadzera, na vei paket internih akcija. Trei oblik predstavljaju vaueri koji postaju vlasnitvo velikih paradravnih ili samostalnih fondova. Na ovaj nain je izvren prvi krug velike preraspodele vlasnitva, prenoenjem u ruke velikog broja sitnih akcionara. Pri tome veina radnika, penzionera i nezaposlenih, koji ive siromano, prodaje ispod cene svoje akcije. Istovremeno prodaju se i tzv. trine akcije koje se na otvorenom ili zatvorenom tritu prodaju prema njihovoj procenjenoj, knjigovodstvenoj vrednosti, koja je takoe ispod realne vrednosti. Uporedo sa ubrzanom akumulacijom kapitala u privatne ruke i stvaranjem bogatstva u privatnoj svojini, nastaje i skriveni vid nelegalne privatizacije.

B. Nelegalna privatizacija

Ovaj oblik moemo nazvati nevlasnika privatizacija. U ovom transferu glavnu ulogu igra politika, upravljaka elita, stale funkcionera koji omoguava ovaj prelaz. Jedan vid njegovog posredovanja je direktno pravo raspolaganja drutvenom svojinom od strane upravljaa, direktora. Drugi oblik posrednike uloge je mo odluivanja, donoenja upravnih i administrativnih odluka kojima se omoguava monopolska dobit privatnoj firmi. Direktor dravnog i drutvenog preduzea, ili politiki funkcioner, koji je i vlasnik privatne firme, zahvaljujui svom poloaju prenosi drutveni kapital u privatni. Politika elita, sloj funkcionera, igra na dva koloseka. Prvo, dravna svojina im je ekonomski temelj politike moi i drugo, omoguava im skriveno prelivanje iz javnog u privatni trezor, jer se vri buroaziranje birokratije.

-Deformisana ekonomska i socijalna struktura

Ekonomska i socijalna struktura su deformisane usled velikih razmera nelegalne privatizacije, pa na taj nain dobijaju se obeleja poluperifernog drutva. Nelegalna privatizacija izvan je zakonske zone i povezana je sa visokim stepenom kriminalizacije ekonomije. Npr. oko 60% ruske privrede povezano je sa kriminalom i mafijom, a 50% prihoda troi se za kupovinu dravnih funkcionera. Mona zona sive ekonomije povezana je sa mafijom, stvarajui veliko bogatstvo koje bogatai previe troe ili prenose u inosrtanstvo. Veina bogataa i funkcionera, koji pripadaju novoj klasi u sektoru preduzetnikog i uslunog kapitala, sposobnih i kompetentnih preduzetnika i menadzera, blokirani su od strane birokratske drave. Deformisana ekonomija dovodi do stvaranja velike socijalne polarizacije i degradacije koja obuhvata vie slojeva drutva, od industrijskih radnika u dravnim i privatnim uslunim delatnostima, strunjake, prosvetne radnike, inenjere i tehniare, penzionere, sve do omladine i sve njih dovodi do velikog osiromaenja. To se vidi iz primera da je u 11 zemalja tranzicije porastao broj potpuno siromanih, pa je za 5 godina dolo do toga da 70% stanovnitva ivi ispod granice siromatva. Preraspodela svojine vri se iskljuivo u korist manjine, pa se stvara sve otrija polarizacija.

-Poluperiferni politiki sistem ograniena demokratija i novi autorizamNovi politiki sistem poluperifernih drutava doveo je do toga da se zajedno nalaze ograniena demokratija i novi autoritarizam, koji je jo uvek dominantniji. Nova demokratija zasniva se na viepartijskom sistemu, pravnoj dravi i slobodama i pravilima graana. Od 1990. godine do 1995. godine, od 76 demokratija, broj se poveao na 117 demokratija.

Novi autoritarizam karakterie nekoliko drava u tranziciji. Neka poluperiferna drutva se zasnivaju na predsednikom sistemu, koji dobija vid autokratske vladavine. Izrazito autoritarni duh politikih elita, vostva skoro svih politikih stranaka dovodi do uvrenja autoritarizma. I sama tenja narodnih masa je za stvaranje autoritarne socijalne drave na elu sa jakim voom, kao nain da se osigura sigurnost graana i elementarni red.4. Potencijal za osvajanje modernijeg drutva

Tranzicija u postsocijalistikim drutvima traje tek nekoliko godina, pa ne treba gledati na njihov tok ni pesimistiki, ni previe optimistiki, jer ima dosta nepredvienih okolnosti, ali materijalni i ljudski potencijal kojim raspolau, moe da pokrene i usmeri tok preobraaje ka viem nivou. Neizvesna je budunost Rusije, Srvije i Crne Gore, Slovenije ili Maarske, koja e od njih stagnirati, a koja napredovati. Razlike su izraz loih opcija koje su elite birale, a koje se mogu promeniti. Npr. privatizacija moe da bude bra, legalna i javna, ekonomija moe da bude nezavisnija od politike, socijalne razlike mogu da se ublae, pravna drava moe da bude jaa, demokratska kultura da bude zastupljenija i na viem nivou.Stvaranje modernijeg sveta omoguava veliki broj visokoobrazovanih strunjaka, moan ljudski kapital i kritiki stav graana koji pokreu razvoj ka viem.

Tranzicija predstavlja:

1) prelaz dravne u privatnu svojinu

2) prelaz sa jednopartijskog na viepartijski sistem, to je istorijska neminovnost. Stvaranje modernijeg drutva kod nas moemo da ostvarimo razvijanjem trine ekonomije, jaanjem sektora privatne svojine, jaanjem demokratije i istovremeno uspostavljanjem socijalne forme drutva.

ZAKLJUAKIz svega ovoga to smo mogli da saznamo o globalizaciji i novom svetskom poretku, mogli bi da zakljuimo da nae drutvo treba da se jo dosta transformie kako bi i mi bili deo te Ujedinjene Evrope. To e se jasnije istai ako se krene istorijski od 2000. do 2005. godine.

Krajem 2000. godine kod nas je dolo do transformacije drutva sa autoritarnog socijalistikog sistema na demokratski poredak i iz jednopartijskog u viepartijski. Zatim, na drava, do tada Savezna Republika Jugoslavija, promenila je naziv u Dravna zajednica Srbije i Crne Gore, to predstavlja slabiji suverenitet od drave. Evropska zajednica, OUN, a naroito Savet bezbednosti i MMF, rukovode naom politikom i ekonomskom strukturom, tako to nas uslovljavaju svojim donacijama i naim obavezama koje treba da ispunimo prema njima. Jo jedna od promena koja se odvija kod nas na ekonomskom nivou, je prelazak svojine iz dravnog i drutvenog u sektor privatne svojine, osnivanjem malih i srednjih preduzea, putem prodaje preduzea na tenderu i otkupljivanjem dela kapitala od strane akcionara.

Izvoz vode, voa, poljoprivrednih proizvoda i stoarstvo, uslovljeni su sertifikatima, to znai da ko nema jedan od svetski priznatih sertifikata, ne moe od 2006. godine da izveze gore navedeno iz nae drave.Mi smo pod direktnim ingerencijom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), to se videlo neposredno iz izvetaja sa Skuptine EBRD-a koja se odrala u Beogradu u maju 2005. godine. Na poloaj je dosta podreen, nepovoljan i konstantno uslovljen zahtevima od strane Evropske banke. Evropska banka je osnovana 1991. godine da pomogne razvoj postkomunistikih drava, a pristup finansiranju im je dosta komercijalan, pa osim to pomau, oni i zarauju od tih drava osnivajui svoje banke koje daju kredite sa visokim kamatama. Npr. Prokredit banka daje kredite malim i srednjim preduzeima sa kamatom od 17%. Dosta im je subjektivan pristup dravama biveg realnog socijalizma, pa prema dravama od kojih imaju strateki vei interes, vee im i daju beneficije.Literatura, osim svakodnevne tampe, lanak iz asopisa NIN od 26.05.2005. godine.

www.maturski.orgPAGE 1