[345

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

ЋBiblid 0350-6428, 41 (2009) 137–138, s. 345–358 Nau~ni ~lanak

УДК

821

.163

.42.

09-1

Вет

рано

вић

М.

Бо­јан ЂОР­ЂЕ­ВИЋ (Београд, Институт за књижевност и уметност)ВЕТРАНОВИЋЕВА ВИЗИЈА СТРАШНОГ СУДА1

Кључ­не реч­и: Страшни суд, хришћанска ренесанса, пророчанства, Би-блија, Бог, грех.

Ап­стракт: У раду се са поетичког, књижевноисторијског и есхатолошког становишта анализира Ветрановићева одужа религиозно-рефлексивна песма Пје­сан­ца су­да н­апо­ко­ње­га, и утврђују њени библијски извори.

1.

Иако је ренесанса, својим окретањем антици, техничким и економским напретком, индивидуалношћу и хуманистичким образовањем означавала вољу за обновом и превладавање сред-њовековног наслеђа, извесни обрасци људскога понашања остали су постојани, а архетипски страхови још увек владали људима. Мада је враџ­бина све више уступала место науци, а сујеверје превладавано колико образовањем толико и вером, есхатолошке кризе као да се појачавају управо у петнаестом и шеснаестом сто-лећу. Ове опсесије нарочито су распаљивали пророчки настројени проповедници, попут Савонароле,2 али и Мартина Лутера3 или Булингера.4 Њихове проповеди пре свега су, као централну тему, имале навештење Страшног суда, било да је у питању ишчеки-вање царства божјег на Земљи – такозвани ми­ле­н­ари­зам – или, много чешће и злокобније, наговештај краја света и апокалипсе.5

1 Овај рад настао је у оквиру пројекта „Упоредна истраживања српске књи-жевности (у европском контексту)” при Институту за књижевност и уметност у Београду. Пројекат финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

2 О Савонаролином животу и верском и политичком утицају видети капи-О Савонаролином животу и верском и политичком утицају видети капи-талну студију: Di­e­tri­ch We­i­n­ste­i­n­, Sa­vo­na­ro­le et Flo­rence, Pa­ri­s, 1973.

3 Лутерове проповеди видети у издању: �a­rti­n­ ��the­r,Лутерове проповеди видети у издању: �a­rti­n­ ��the­r, Pro­po­s de ta­ble, G. Br�n­ot, Pa­ri­s, 1844.

4 Булингерове проповеди издао је још за његова живота �ан Креспен:Булингерове проповеди издао је још за његова живота �ан Креспен: Cent Sermo­ns sur l’ Apo­ca­lypse de Jésus-Christ, Ge­n­ève­, 1558.

5 Често се код истих проповедника (рецимо код Савонароле) наилази на оба есхатолошка приступа, што је углавном зависило од публике којој се про-

346]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ У сваком случају, страх од краја света и визија Страшног суда,

парадоксално, најјачи су у доба ренесансе и ту је она најближа страховима касног средњег века, како је то већ приметио �. Лебо: „То доба, које су обележила толика открића и толике победе, није такорећи никада имало осећање да присуствује свитању новога времена. Мучено опсесијом пропадања, греха и Страшног суда, оно је, напротив, било сигурно да представља крај историје.”6 Но, визија краја света није се испољавала само путем проповеди, већ и кроз графику и сликарство, црквене песме, црквена приказања и у многобројним књижевним текстовима, пре свега у религио-зно-рефлексивној поезији хришћанске ренесансе. Свима њима било је заједничко јако ослањање на Библију, посебно на тзв. пророчке књиге. То су, пре свега, књиге старозаветних пророка – Исаије, Језекиља и Данила, али и оних из доба изгнанства. Но, исто тако, пророчке визије месијанства и краја света могу се наћи и у још неким старозаветним књигама (попут Књиге Амосове), као и у јеврејским књигама мимо Старога Завета – Књизи Јуби-леја, Еноховим параболама, Јездриној књизи. Пророчке тонове и визије не одбацује ни хришћанство. У Новом Завету њих наро-чито употребљава Павле у својим посланицама Филипљанима и Солуњанима, а врхунац представља Откровење Јованово које ће надахнути касније хришћанске проповеднике другога века – Варнаву, светога Јустина или светога Иринеја. Чињеница је, ипак, да у петнаестом и шеснаестом веку проповеди те врсте, ма колико тренутно изазивa­ле есхатолошко узбуђење и масовну хистерију,7 нису биле трајнијег утицаја, те је „само мали део као трајан елемент прешао у духовну културу”.8 У књижевности, пак, визија Страшног суда и краја света опредмећивала се најчешће као симболички низ асоцијација везан уз религиозни занос и жарку веру. Мистично значe­ње у таквим је делима суспрегнуто симболичким мотивима који се у много чему ослањају на поетику хришћанске ренесансе.

2.

Један од типичних представника хришћанске ренесансе, дубровачки песник Мавро Ветрановић, међу многим песмама посвећеним „великим општељудским питањима на која је тражио

поведник обраћао, града у коме се проповед држала, а ређе од намера самога проповедника. Видети: Ža­n­ De­li­mo, Stra­h na­ Za­pa­du, Za­ma­k k�lt�re­, Vrn­ja­č­ka­ Ba­n­ja­, 1982, 145–151.

6 Цитат према: Ž. De­li­mo,Цитат према: Ž. De­li­mo, na­v. delo­, 153. О апокалиптичним очекивањима и визијама у ренесанси видети: Cla­�de­ D�boi­s, La­ Co­nceptio­n de l’ histo­ire de Fra­nce a­u XVIe siè­cle (1560-1610), Pa­ri­s, 1977, 387-583.

7 О томе: Јохан Хојзинга, Је­се­н­ сре­дње­га ве­ка, Матица српска, Нови Сад, 1991, 11–14; 255–257.

8 Исто­, 256.

[347

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

Ћодговоре”,9 испевао је и једну са темом Страшнога суда. Тако гледа-но, ова песма логично се уклапа у низ Ветрановићевих песама са мотивима пролазности (Пје­сан­ца кратку­ ро­ку­ н­аше­га жи­во­та), ефемерности (Пје­сан­ца: мло­хаво­ је­ свје­то­вн­о­ у­фан­је­), таштини (Пје­сан­ца про­ти­ва о­хо­ло­сти­) и смрти (Пје­сан­ца разми­шљања о­д смрти­; Пје­сан­ца смрти­). У логичном следу, пре песама о ра-ју и вечном блаженству (Тко­ је­ блаже­н­, Пје­сан­ца о­ блаже­н­ству­ н­е­бе­ско­м), Ветрановић се морао окренути тематизовању божје правде оличене у Страшном суду. Томе је посветио своју Пје­сан­цу­ су­да н­апо­ко­ње­га,10 чиме се уклопио у велику европску традици-ју која се изражавала и у сликарству, и у поезији, и у црквеним приказањима.11

Ветрановићева песма својим наративним током следи Откро-вење Јованово, иако са многим ретардацијама и дигресијама.12 Прво што пада у очи јесте песниково поистовећење са апостолом Јованом, изражено не само првим лицем у коме је песма написа-на, већ и свесним постављањем песничког субјекта у ситуације у којима је пророчке и симболичке визије имао и писац Откро-вења. Како је пророчки дискурс увек усмерен ка другоме, то је Ветрановић у овој песми потпуно одустао од рефлексивности и окренуо се дидактичном говору какав, рецимо, доминира и у ње-говој песми сасвим друге провенијенције – другом Ре­ме­ти­. Прво песниково експлицитно обраћање читаоцима и није пророчки утемељено, већ представља уобичајену слику Бога као разумног и праведног судије:

зове вас Бог славан, ки греде да суди с разлогом приправан сваку врст од људи.

(21–22)

9 Злата Бојовић, Мавро­ Ве­тран­о­ви­ћ; у: Мавро Ветрановић, По­е­зи­ја и­ драме­ /приредила Злата Бојовић/, Просвета, Београд, 1994, 23.

10 Песму анализирамо према издању:Песму анализирамо према издању: Pjesme Ma­vra­ Vetra­no­vića­ Ča­včića­: dio­ I /pri­re­di­li­ Va­trosla­v Ja­gi­ć i­ Iva­n­ An­t�n­ Ka­zn­a­č­i­ć/, Sta­ri­ pi­sci­ hrva­tski­, kn­ji­ga­ tre­ća­ (даље: SPH III), JAZU, Za­gre­b, 1871, 283–300.

11 Детаљан приказ уметничког испољавања есхатолошких страхова, а по-Детаљан приказ уметничког испољавања есхатолошких страхова, а по-себно Страшног суда, у XVI веку, видети у Шастеловом тексту L’ Apo­ca­lypse en 1500; у: Biblio­théque d’ huma­nisme et Rena­issa­nce, t. XIV, A. Re­a­n­a­�de­t, Pa­ri­s, 1952, 124–140. Иако су се многи мотиви у Ветрановићевој поезији, па и мотив Страшног суда, доводили у везу са средњовековном поезијом (D�n­ja­ Fa­li­še­va­c, Po­ezija­ Ma­vra­ Vetra­no­vića­ prema­ hrva­tsko­j srednjo­vjeko­vno­j tra­diciji, �og�ćn­osti­, XXV, 5, 1978, 591–597), у дубровачко-далматинској традицији Страшном суду посвећена су многа црквена приказања. Ипак, колико је сада познато, Ветрано-вићевој песми са овим мотивом претходило је једино Сказан­је­ о­д н­е­во­љн­о­га дн­е­ о­д су­да о­гње­н­о­га н­апо­ко­њи­ ко­ји­ и­ма би­ти­, настало у XV веку, и сачувано у Вртлу­ Петра Луцића. Видети: Hrvoje­ �orovi­ć, Hva­rsko­ „Prika­za­nje suda­ o­pće-no­ga”, �og�ćn­osti­, XXI, 6–7, 1974, 765.

12 О наративности Ветрановићевих религиозно-рефлексивних песама виде-О наративности Ветрановићевих религиозно-рефлексивних песама виде-ти: Boja­n­ Đorđe­vi­ć, Biblijski i po­slo­vični iska­zi u dubro­va­čko­j književno­sti, In­sti­t�t za­ kn­ji­že­vn­ost i­ �me­tn­ost, Be­ogra­d, 2009, 9–18.

348]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ Оваква слика Бога суштински је јеванђеоска, јер је записано

да ће „платити свакоме према дјелима његовим” (Мт 16, 27)13 и да ће судити живима и мртвима (Дјела 10, 42). Међутим, с об-зиром да песник одмах почиње причу о Страшном суду, то ови стихови алузивно дозивају у читаочеву свест „дан­ у који ће Бог судити људске тајне” (Рим 2, 16) и у којем „нам се свима треба појавити пред судом Христовим, да свако прими што је заслужио, награду или казну, већ према томе шта је за земаљског живота чинио” (Кор II 5, 10). То је разумљиво, јер се ови Ветрановићеви стихови логично надовезују на претходне у којима се јавља један од кључних симбола Откровења – анђеоска труба:

анђелска из гласа гди труба кликује тријештећи с небеса: оставте вјечни сан, сва мртва телеса, устанте земље ван.

(18–20)

Овде се, међутим, већ показује Ветрановићев наум да у својој нарацији не следи дословно примарни библијски извор. Анђео се, наиме, не обраћа песнику, као што се у Откровењу обраћа Јовану тражећи да буде својеврстан посредник између Бога и људи: „У дан Господњи падох у занос и чух како се иза мене ори јак глас попут трубе” (Отк 1, 10); „... глас који сам чуо гдје ми говори по-пут трубе...” (Отк 4, 1). У Ветрановићевој песми то је глас који најављује долазак Христа као коначног судије. То нас упућује на закључак да је Ветрановић, где год би му то по логици лирске на-рације одговарало, симболичке визије из Откровења надопуњавао сличнима из других библијских књига, у овом случају из Јеванђе-ља по Матеју, где труба такође најављује смртнима долазак Судије – „Сина Човјечјега гдје долази на облацима небеским с великом моћи и славом”, водећи „анђеле своје с гласном трубом” (Мт 24, 30–31). Ова слика поновиће се и у средишњем делу Ветрановићеве песме (285–292), где ће анђеоска труба експлицитно бити озна-чена као симбол Страшног суда, а „Син Човјечји” из Јеванђеља апострофиран као „узмножан Бог и судац прави”.

Ветрановић се Откровења најдоследније придржава када у низу паралелизама слика несреће на Земљи настале отварањем печатâ. Наравно, не сме се сметнути с ума да је и сам Јован своје визије преузимао често од претходника, пре свега из старозавет-них пророчких књига, али и Јеванђељâ. За наговештај Апокалипсе Ветрановићу је требало више од 270 стихова, у којима доминира-

13 У загради дајемо уобичајене скраћенице за библијске књиге на које сеУ загради дајемо уобичајене скраћенице за библијске књиге на које се позивамо у раду: Књига постанка – Пост; Књига изласка – Изл; Амос – Ам; Јоил – Јл; Захарија – Зх; Исаија – Ис; Езекиљ – Ез; Данило – Дн; Псалми – Пс; Јеванђеље по Матеју – Мт; Јеванђеље по Луки – Лк; Јеванђеље по Јовану – Јв; Дјела апостолска – Дјела; Павлова посланица Римљанима – Рим; Павлова прва посланица Коринћанима – Кор I; Павлова друга посланица Коринћанима – Кор II; Павлова друга посланица Солуњанима – Сол II; Откровење Јованово – Отк.

Ci­ti­ra­n­o pre­ma­ i­zda­n­j�:pre­ma­ i­zda­n­j�: Biblija­, Kršća­n­ska­ sa­da­šn­jost, Za­gre­b, 1983.

[349

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

Ћју призори који се везују превасходно за чуло вида и слуха. Тако доминира контраст светла и таме, а општој пустоши и вечној тишини претходи стравична рика зверова и људски јауци. У мани-ристичкој кумулацији песник наговештава потоп, чиме понавља старозаветну матрицу:

Надмено пак море с плимом ће, вајмех, прит, планине и горе тере ће све покрит.

(133–134)

Као природна последица потопа (овога пута, у Ветрановиће-вом пророчком виђењу, неће бити божје милости) следи пустош осликана својеврсном схемом сумације, те јасним контрастом исказаним унутар само једнога стиха („мртво­ ће све пасти што је жи­во­ остало”):

Неће бит чловјека, ни звијери, ни птице, зач ће све смрт пријека приврнут на нице. Ну живот мој труди, мислећи толик вај, пустошан без људи гди ће остат вас свијет сај, без слатке водице, без сланога мора, без звијери, без птице, од равнин и од гора, без рибе напокон, зач ће све липсати и смрти под закон приз вољу придати.

(207–214)

Ова апокалиптична визија свеопштег умирања унеколико оду-дара од представе у Откровењу. Ветрановић Откровење следи када наговештава земљотрес и рушење као последицу отварања шестог печата. Тада ће се, услед „страшних тријесова” (74) оборити „сви од свијета градови и сравнати горе” (80), што је директно преузето из Откровења: „Кад Јагње отвори шести печат, настаде велики потрес...” (Отк 6, 12); „... са својих се мјеста покренуше све горе” (Отк 6, 14). Ипак, у Откровењу ова слика тектонских поремећаја добија есхатолошку димензију што аутора Откровења нагони да наговести могућност спасења ради очувања божјега народа (Отк 7, 10–15). Ветрановић, међутим, као да слике природних катастрофа даје више по старозаветном моделу. У случају наведених стихо-ва очигледан је утицај Езекиља: „У онај дан биће силан потрес у земљи Израеловој. И страдаће пода мном рибе морске и птице небеске, пољске звијери и гмазови што гмижу по земљи, и сви људи што живе на њој” (Ез 38, 19–20). Ветрановић је из Открове-ња бирао управо оне призоре чије је извориште у старозаветним пророчким књигама. Тако је и са сликом с почетка песме:

суначце над нами крваво видећи, и мјесец с звијездами у мраку стојећи.

(49–50)

350]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ Сличну слику – само је у њој месец крвав, а сунце помрачено

– песник је могао наћи у Откровењу: „... и сунце постаде црно као тканина од кострети, а цели мјесец постаде као крв” (Отк 6, 12), али је она у Откровење могла доћи са више страна. Најдиректније, вероватно, од Јоила: „Сунце ће се прометнут у тмину, а мјесец у крв...” (Јл 3, 4); али и од Амоса: „Ријеч је Господа: Тога ћу дана учинити да сунце зађе у подне и помрачићу земљу у пô бијела дана” (Ам 8, 9); од Исаије: „Помркнуће сунце исходећи, и мјесец неће више свијетлити” (Ис 13, 10); „Небеса облачим у тмину и кострет им дајем за покривач” (Ис 50, 3). Од Езекиља, пак, у Ве-трановићеве стихове могле су стићи звезде које се гасе: „Небеса ћу потамнити, и звијезде на њима угасити; облаком ћу сунце за-стријети, и мјесец свјетлошћу неће свијетлити” (Ез 32, 7–8).

И слика грàда („крупе од грàда”) и „дажда крвавог” из Ветра-новићеве визије (62–63) није присутна, дакако, само у Откровењу, где је записано: „Појави се туча и огањ, смијешани с крвљу, и то би бачено на земљу...” (Отк 8, 7), већ је налазимо и код Езекиља: „И пустићу силан пљусак и камење туче, огањ и сумпор на њ...” (Ез 38, 22), као и код Јоила: „Показаћу знамења на небу и земљи, крв и огањ и стубове дима” (Јл 3, 3). Извор овој слици, међутим, јесте у Изласку, где представља само једно од Мојсијевих чуда: „Мојсије диже свој штап према небу. Јахве загрме, и пусти тучу, и муње састави са земљом. Туча поби по свем Египту све што је било напољу, и људе и животиње, уништи све биљке по пољима и сва стабла поломи” (Изл 9, 23–25).

У општој апокалипси неће страдати само жива бића, већ ће нестати и симбол постојаности и чврстине – камен:

К томуј бих рад знати, тко не би просузио, гди неће остати у зиду камен цио, на земљи ни у зиду, нер се ће све стући...

(83–85)

Ветрановић је у овој слици сублимисао слику разарања Вели-ког Града као симбола зла од кога „камен на камену неће остати” (Мт 24, 2), само што је у његовом виђењу та пропаст општа („сви од свијета градове гди се ће оборит”).

На овом примеру се види да се у многим деловима своје пе-сме Ветрановић, поред откровења и старозаветних књига, окретао Јеванђељима. То се добро примећује у одужој рефлексији (једној од ретких у овој песми) о коначном разлучењу праведникâ и гре-шникâ, који ће – праведни с десне, а грешни с леве стране Бога – чекати Страшни суд:

К томуј дух мој мучи у мислех, и труди, кад ангел разлучи од добријех зле људи, тер душе избране достојне свој слави да се све сахране об десну постави, а с лијева све злобне с великом жалости,

[351

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

Ћкоје су подобне пакљеној тамности. Колик ће грозни плач укладат те душе, од добријех ке се тач на лијево раздруже! Сузице ронећи колик ће пријат труд, об лијево стојећи, чекавши страшни суд.

(339–348)

Иако оваквих наговештаја коначног поретка који успоставља правду имамо и у старозаветним књигама и у Откровењу, овако развијена слика у Ветрановићеву песму могла је доћи само из Јеванђеља по Матеју (25, 32–46). Ради се о Исусовој пророчкој беседи по изласку из храма у Јерусалиму, када је својим учени-цима први пут наговестио тзв. коначне догађаје, тј. Страшни суд, када ће „Син Човјечји сјести на пријестоље своје славе”, а као праведни пастир поставиће овце са десне, а јарце са леве стране, да би праведнике позвао у своје краљевство, а грешнике бацио у вечни огањ.

И пад звезде као симболичан наговештај пропасти света и доласка Сотоне налазимо у Откровењу, пошто затруби пети ан-ђео: „Тад опазих звијезду која је с неба пала на земљу” (Отк 9, 1). Ипак, у Ветрановићевој песми пад звезде се директно доводи у везу са ђаволовим силаском, а то је песник могао наћи само у Лукином Јеванђељу: „Гледао сам Сотону гдје паде као звијезда с неба” (Лк 10, 18).

Ипак, у кључним својим деловима Ветрановићева песма враћа се Откровењу као примарном прототексту. Видљиво је то, рецимо, у стиховима који – у директном обраћању Богу – упозо-равају на божје казне које су сустигле свет, па и Ветрановићев родни град и околне народе – рат, глад и кугу:

Ну с’ твоје биче слао и труде велике, киме си педепсао народе разлике. Слао си рат, слао си глад и помор, како знаш, и сваки плачан јад за злиједи и гријех наш.

(531–534)

Иако сличну визију божје казне налазимо већ код Езекиља (Ез 5, 12; 7, 15), јасно је да Ветрановићеви стихови алудирају на прва три јахача апокалипсе из Откровења – на белцу, риђану и вранцу (Отк 6, 1–6).

Откровења се, најзад, Ветрановић држао и у широкој слици борбе против одметнутог анђела и божје победе, тј. свргавања Со-тоне. Ветрановић је у овим стиховима (543–558) детаљно описао борбу о којој су само кратко говорили пророци Данило (Дн 10, 21) и Захарија (Зх 3, 1), а до детаља је приказана у Откровењу: „Уто се заметну рат на небу који је Михаел са својим анђелима морао водити против Змаја. Змај и његови анђели прихватише борбу, али је не могаше издржати. И места за њих више није било на небу. Бејаше збачен велики Змај, стара змија која се зове ђаво – Сотона,

352]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ заводник целога света, бејаше збачен на земљу и бејаху збачени

с њиме његови анђели” (Отк 12, 7–9). Ветрановић у својој песми за тренутак напушта прво лице, и исказни субјект постаје сâм Со-тона, чиме се песнику отворила могућност да директно сведочи највећи смртни грех – о­хо­ло­ст:

покли сам свјетљи ја, нер придраги ками, и сунце које сја над свијеми звијездами, врх звијезда врху свијех славан ћу гори прит, вишњему у вишњијех приличан тер ћу бит.

(551–554)

Ветрановић и овим својим стиховима сведочи о увек актуел-ном страху од Антихриста, који се није смањивао ни у доба рене-сансе. Истина, Звер из Откровења није нужно аналог Сотони, већ се његова слика у свести људи формирала најпре под утицајем светог Павла који ју је пружио у другој посланици Солуњанима: „... и тада ће се појавити Безбожник кога ће Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога доласка. Долазак Безбожника биће, дакле, уз помоћ Сотоне, пропраћен свакаквим силним дје-лима, варљивим чудесним знаковима, и свакојаким поквареним завођењем, намијењеним онима који пропадају за казну што нису прихватили љубав према истини...” (Сол II 2, 8-10). То је, дакле, Антихрист о коме пева и Ветрановић – онај који „сам себе” – баш као у Ветрановићевој песми – „о­хо­ло­ уздиже” и жели да „сједне у Божји храм показујући себе при­ли­ч­н­и­м Бо­гу­” (Сол II 2, 4). На-пуштајући повремено пророчки тон, Ветрановић је указивао на искупљење као неминован предуслов да се „народ избави пакље-не жалости” (668). То искупљење наговештено је већ у Старом Завету. У 50. псалму Јахве се обраћа изабраном народу: „И зазови ме у дан тјескобе. Ослободићу те, а ти ћеш ме славити” (Пс 50, 15). То избављење нарочито потенцира Езекиљ, чак и у форми телесног ускрснућа: „Овако говори Јахве Господ: Ја ћу отворити ваше гробове, извешћу вас из ваших гробова... (Ез 37, 12). Траг читања Езекиља налазимо у 287. стиху Ветрановићеве песме, где „страшан глас”, божји, позива: „мртвачке ви кости движте се све гори”. Наравно, коначно искупљење дошло је са Исусом и њего-вом жртвом која је сведочанство божје љубави:

О вишњи мој боже, ну љубав тај твоја трпјети не може, да душе без броја у понор падају од вјечне жалости, да вијеком страдају небеске радости.

(649–652)

Ветрановић, као и у својим песмама о Исусу, управо њего-ву жртву види као отварање раја људима, чиме се, најзад, Бог указује као откупитељ. Ипак, ово је изузетак. Ветрановићевом песмом, наиме, доминира слика Бога као строгог судије, и ту је

[353

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

Ћпесник ишао за старозаветном представом Јахвеа као страшнога Господа. Примећено је већ да „идеја да божанство кажњава гре-шне људе, без сумње је стара колико и цивилизација”, али и да је „она посебно присутна у религиозној беседи Старога Завета”.14 Бог је ту приказан као увређено врховно биће које штити свој ауторитет кажњавајући оне који заборављају на његов страх.15 Широм Европе пророци су управо у XVI веку упозоравали да је „чаша грехова препуна”, да стиже „крај времена”, „да истина све више узмиче, а лаж надире”, те да је свет „рушевина која ће пасти када се­ бу­де­мо­ н­ајмање­ н­адали­”.16 Управо то читамо и код Ветрановића:

К томуј се неће знат годишта ни љета, н­и­ се­ ће­ тко­ н­адат ско­н­ч­ан­ју­ о­д сви­је­та.

(429-430)

И Ветрановић опомиње људе да „греде узмножан бог и су­дац прави­” (289), да му је „глас јадовит и приљут” (294), и који:

... суди праведно и мртве и живе, на скупу заједно и праве и криве.

(325–326)

Страшно ће бити грешницима да погледају божје лице (335-336), а врхунац ће бити јасно очитовање божјега гнева и коначна казна за грешнике, коју објављује Његов „страшни глас”:

Проклети кô сте ви за злобе од мене, у вјечне пођте сви жалости пакљене, гди је плач и тужба и уздаха за дости, и скржит од зуба и вјечне жалости, гди неће нитко вас без конца и амен позријети мој образ ни мој хип приблажен!

(363–368)

3.

Но, праведном божјем суду претходиће, у Ветрановићевој ви-зији, искушења која чекају човечанство и све што живи на Земљи. Њихова природа је застрашујућа. Већ смо показали да је део тих

14 Ž. De­li­mo, na­v. delo­, 165.15 У таквом тону биле су и проповеди држане у Дубровнику у време куге,

1534. године. Видети: Државни архив у Дубровнику (даље: ДАД), Con­si­li­�m roga­tor�m 42, 22’ (16. април 1534). И у мерама владе против неморала, донетим такође у време куге, истиче се да Бог никад не испољава гнев ако није изазван људским пороцима („... che­ n­i­sci­�n­a­ volta­ l’ omn­i­pote­n­te­ Idi­o di­mostra­ la­ s�a­ i­ra­ ve­rso q�a­lche­ popolo se­ pri­mo n­on­ si­a­ provoca­to da­lli­ s�oi­ vi­ti­i­ i­n­corri­gi­bi­li­...”). ДАД, Con­si­li­�m roga­tor�m 41, 265’ (19. јануар 1534).

16 Ž. De­li­mo,Ž. De­li­mo, na­v. delo­, 169.

354]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ знакова пропасти дубровачки песник могао наћи у Откровењу и

старозаветним књигама, али је у својој песми навео и друге, ко-јих тамо нема. Извор за њих, дакле, мора да лежи негде другде. Ако следимо Ветрановићеву визију, видећемо да се као искушења јављају, редом, куга (39–40), потоп (41–44; 133–134), помрачење (49–52), магла (55–60), грàд (61–62), крвава киша (63–64), звезде које падају на земљу (67–72), муње (73–74), земљотреси (83–88; 263–266), глад (91–96), жеђ (136–137), суша (197–210; 231–235), олујни ветар (219–230), огњено језеро (267–274), избачена мртва тела (287–288). Ветрановић је пружио устаљени репертоар божјих казни. Ради се, наиме – и то је Ветрановићев извор – о петнаест зна-кова краја света које је први овако формулисао свети Јероним!

Сва ова знамења треба да увере људе – па и Ветрановићеве читаоце – да је крај света близу. У томе је, у том есхатолошком предсказању задњега времена, дубровачки песник најближи тада-шњим проповедницима. Сви су се они, наиме, ограђивали да не знају када ће доћи Страшни суд, као што то чини и Ветрановић:

Ну ако ме тко пита, када ће тој бити, скончанје од свита кад ли се згодити, ниткор ме не куси, нер мисал приврати, зач н­и­ ја н­и­ дру­зи­ не могу тој знати.

(475–478)

Па опет, сваки је проповедник наглашавао да тај дан не може бити далеко, управо стога што су знаци пропасти све јаснији и учесталији. Пјер Вире је у својим проповедима, средином XVI века, поручивао: „Свет је при крају”, и: „Доћи ће још горе нево-ље од оних које си већ видео”.17 Фра Франческо опомиње 1513. године Фирентинце да ће „тећи реке крви” и да је „крај близу”, иако се „тачно време не зна”.18 То што је избегавано да се тачно наговести крај света може бити и последица Петог Латеранског концила који је 1516. године проповедницима забранио да наја-вљују тачан датум Страшног суда. Али, и овај концил је, ипак, недвосмислено закључио да је „испуњење времена врло близу, ако већ није и почело”.19

Зато је и Ветрановић управо наговештајем краја света отворио други део своје песме, у коме је указао на грехове који су обузели његове савременике, а посебно његове суграђане:

Зламенје лије свако каже се на свијет сај, у­ ври­ме­ у­ кратко­ да ће прит данак тај.

(481–482)

17 Исто­, 169.18 D. We­i­n­ste­i­n­,D. We­i­n­ste­i­n­, na­v. delo­, 356.19 Dome­n­i­co Ca­n­ti­mori­,Dome­n­i­co Ca­n­ti­mori­, Eretici ita­lia­ni del Cinquecento­, Fi­ore­n­za­, 1967, 11.

[355

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

ЋИстина, и у првом делу песме примећује се повремено ди-дактичко-критички дискурс, али он још увек остаје на нивоу општих места критике „гвозденог доба” која је одлика више Ве-трановићевих песама.20 И у песми о Страшном суду Ветрановић апострофира похлепу – лако­мо­с – која је последица неутаживе људске жеље за златом, том „рудом” која је свету „велик плач и труде задала”. Као последица похлепе јавља се власт голе силе која је „скљусила и правду и разлог”, због чега светом владају „рат, немир и несклад”:

лакомос гојећи с почетка до данас, у оружју звонећи, сплесавши разлог вас. Лакома тер сила, како зна вишњи бог, ногом је скљусила и правду и разлог, тер није моћ суд прави нигдјере видјети, нер се свуд крвави оружје по свијети. Мој боже, тогај рад учини руда тај, рат, немир и несклад да влада вас свијет сај.

(241–248)

Ова слика готово у потпуности одговара оној у Ветранови-ћевој Пје­сан­ци­ лако­мо­сти­. Похлепа је, вели песник, обузела цео свет, од истока до запада:

И свијет је пријала, тер с робјем без броја правду је прогнала под земљу влас своја. Не с мачем, нит с батом правду је прогнала, нер сребром и златом што тече до мала, тер су све државе у плачу и тужби, зач правде није праве с разлогом у дружби. Јоште зло чини тој проклета лакомос, да је свуди рат и бој, и тужба и жалос.

(Пје­сан­ца лако­мо­сти­, 19–26)21

У другом делу песме о Страшном суду, међутим, Ветрановић алегоријски оцртава грехе које везује за Дубровник свога време-на. То, заиста, јесу греси на које су указивали сви проповедници тога доба, али као да је у Ветрановићу још једном проговорио песник другога Ре­ме­те­, када је, у слици три страшна греха, Ду-бровник приказао готово као што Јован у 18. глави Откровења приказује Рим!

Први грех који Ветрановић апострофира јесте н­е­правда која у њега постаје синоним односа у дубровачком друштву, у коме се не зна ко је прав, а ко крив, и у коме нема праведнога суда, те је „правда прогнана” (502). И у другом Ре­ме­ти­ Ветрановић је указивао на овај проблем. Није тешко уочити сличност између

20 У Пје­сан­ци­ Aurea­ a­eta­s Ветрановић наводи управо лакомост, тј. похлепу као један од главних узрока моралног опадања у Дубровнику тога времена. Ви-дети: Злата Бојовић, Aurea­ a­eta­s у­ ду­бро­вач­ко­м ре­н­е­сан­сн­о­м ви­ђе­њу­ сво­га до­ба, Научни састанак слависта у Вукове дане, 37/2, Београд, 2008, 56.

21 Према: SPH III, 159.

356]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ стихова у другом Ре­ме­ти­ и ових из песме о Страшном суду. У

другом Ре­ме­ти­ Ветрановић пева:

И ви­ зе­мљу­ ки­ су­ди­те­, што се смрти не бојите, туђе благо нер жудите да праведнијех оголите? На вас плач­у­ у­до­ви­це­, на вас плаче пук остали...

(Ре­ме­та II, 317–322)22

А у Пје­сан­ци­ су­да н­апо­ко­ње­га:

Није веће разлога, право­ се­ н­е­ су­ди­, није страха од бога ни стида од људи, и цијеле није вјере, вриједни се не чују, добри се сви тјере, а злобни краљују. И од гријеха теготе веље се разбиру, цвиле се сироте и на мијех одиру. Плач­у­ у­до­ви­це­ и­ у­ ту­жби­ дн­и­ трају­, и чисте дјевице слободу страдјају...

(503–510)

Други грех је, како вели песник, толики да га он не може од стида и туге изрећи:

Други је гријех већи, противан разлогу, који ја изрећи од стида не могу, у ком је толик смрад и налијеп приљути, тијем га ћу муче сад од стида минути.

(515–518)

Нема никакве сумње да Ветрановић овде алудира на со­до­ми­ју­ (хомосексуализам), која је у Дубровнику санкционисана још од 1474. године, и за коју је предвиђена казна била одсецање главе и спаљивање тела развратника („de­be­a­t ca­p�t a­mp�ta­ri­ e­t poste­a­ to-t�m e­i­�s corp�s cre­ma­ri­ e­t i­n­ci­n­e­ra­ri­”).23 И поред тога, Ветрановић је био свестан да ова појава није искорењена, те да је овај „гријех противан разлогу” још увек присутан у Дубровнику. Строгост дубровачких власти није, изгледа, могла да искорени содомију,24 па је песник сматрао да још једном треба, макар и имплицитно, да жигоше овај грех.

22 Према: SPH III, 26.23 Уредбу видети у: Бранислав М. Недељковић, Liber Cro­ceus, Зборник за

историју, језик и књижевност српског народа, III одељење, књ. XXIV, САНУ, Београд, 1997, 81. Иста одредба поновљена је и у много опширнијој уредби „против разврата” донесеној за време епидемије куге, 19. јануара 1534. године. ДАД, Con­si­li­�m roga­tor�m 41, 265’–266’.

24 О мерама дубровачких власти против содомије видети: Ba­ri­ša­ Kre­ki­ć,О мерама дубровачких власти против содомије видети: Ba­ri­ša­ Kre­ki­ć, Abdo­mina­ndum crimen: ka­žnja­va­nje ho­mo­seksua­la­ca­ u renesa­nsno­m Dubro­vniku, D�brova­č­ki­ hori­zon­ti­, 28, 1988, 45–52.

[357

БОЈА

Н Ђ

ОРЂ

ЕВИ

ЋУ градацијском низању, највећи грех због кога и Дубровнику прети казна божја у виду Страшног суда јесте безверје, то јест про­-те­стан­ти­зам (лутеранство), о чему Ветрановић огорчено пева:

А камо они гријех, злосрдја напуњен, врх злоба врху свијех нехарством окруњен, ки оца и сина и духа светога и светијех проклина и себе самога, тер дух мој не може процијенит по себи, гди сај свијет тој може уздржат на себи, нехарно гди такој створитеља чтују, да тиајело и дух свој ђаволу дарују.

(519–526)

Иако се дубровачка влада оштрим мерама казнене политике бранила од протестантизма, опет је повремено – иако сигурно не у оној мери у којој се то чинило Ветрановићу – долазило до пропа-гирања лутеранства, најчешће путем недозвољених књига.25 На то је влада одговарала уредбама „con­tra­ l�the­ra­n­os”.26 Забрањивани су, под претњом велике новчане казне, чак и разговори о теоло-шким питањима која је католичка црква прогласила „опасним” и „неверничким”.27 Није једини Ветрановић указивао на ову опа-сност. И његовом савременику, контроверзном архибискупу Ма-рину Кабожићу, чинило се, у гневу, да је сав Дубровник огрезао у јереси, и да Плацом шетају све сами Лутери и Калвини („me­n­tre­ pa­sse­gi­a­ i­n­ pi­a­zza­ ��te­r e­ Ca­lvi­n­o”).28 Ветрановићево дијаболизова-ње неверникâ, тј. јеретикâ, какви су, у тадашњем схватању, били протестанти, није било ништа необично, и сасвим је у складу са католичком пропагандом која је протестанте поредила са вуцима, јаловим дрвећем, а оним градовима у којима се ова „јерес” укоре-нила предсказивала пропаст и патњу у дан Страшнога суда.29

Тако је, најзад, Ветрановићева Пје­сан­ца су­да н­апо­ко­ње­га, у основи пророчка и есхатолошка,30 попримила онај морализам и ону дидактичност, ону сатиричну критичност каква одликује и многе друге Ветрановићеве религиозно-рефлексивне песме.

25 Тако је због поседовања забрањених књига и јавног заговарања проте-стантских назора Јеро Кабожић био доживотно зазидан у стонској кули. Видети: Kosta­ Vojn­ovi­ć, Crkva­ i drža­va­ u Dubro­va­čko­j Republici (drugi dio­), Ra­d JAZU, CXXI, 1895, 130–131; 176–177.

26 Видети: ДАД, Con­si­li­�m roga­tor�m 47, 147 (17. октобар 1545); Con­si­li­�mВидети: ДАД, Con­si­li­�m roga­tor�m 47, 147 (17. октобар 1545); Con­si­li­�m roga­tor�m 49, 16’–17 (4. мај 1549).

27 ДАД, Con­si­li­�m roga­tor�m 56, 76 (16. април 1562).ДАД, Con­si­li­�m roga­tor�m 56, 76 (16. април 1562).28 Видети: Бојан Ђорђевић,Видети: Бојан Ђорђевић, Сати­ра „Co­ntro­ la­ no­biltà di Ra­gusa­” Мари­-

ја Кабо­жи­ћа, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, �XX, 1-4, 2004, 216.

29 Ово је главни смисао у то време чувене књигеОво је главни смисао у то време чувене књиге Ca­ta­lo­gus ha­eretico­rum, коју је 1522. године издао доминиканац Бернар од Луксембурга, и за коју је Ве-трановић морао знати. Видети: Ž. De­li­mo, na­v. delo­, 297.

30 Никако не стоји тврдња да је ова песма „интимно-филозофска”. �a­ri­n­ Fra­n­i­č­e­vi­ć, Ma­vro­ Vetra­no­vić Ča­včić; у: Po­vijest hrva­tske književno­sti 3, �i­be­r/�la­-dost, Za­gre­b, 1974, 114.

358]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ЧЛ

АН

ЦИ ЛИТЕРАТУРА

Бојовић, Злата (2008). „A�re­a­ a­e­ta­s у дубровачком ренесансном виђењу свога доба”, i­n­: Нау­ч­н­и­ састан­ак слави­ста у­ Ву­ко­ве­ дан­е­, 37/2. Београд.

Ca­n­ti­mori­, Dome­n­i­co (1967). Eretici ita­lia­ni del Cinquecento­. Fi­ore­n­za­.

De­li­mo, Ža­n­ (1982). Stra­h na­ Za­pa­du. Vrn­ja­č­ka­ Ba­n­ja­: Za­ma­k k�lt�re­.

D�boi­s, Cla­�de­ (1977). La­ Co­nceptio­n de l’ histo­ire de Fra­nce a­u XVI siè­cle. Pa­ri­s.

Ђорђевић, Бојан (2004). „Сатира ’Con­tro la­ n­obi­ltà di­ Ra­g�sa­’ Марија Кабожића”, i­n­: При­ло­зи­ за књи­же­вн­о­ст, је­зи­к, и­сто­ри­ју­ и­ фо­лкло­р, �XX, 1-4. Београд.

Đorđe­vi­ć, Boja­n­ (2009). Biblijski i po­slo­vični iska­zi u dubro­va­čko­j književno­sti. Be­ogra­d: In­sti­t�t za­ kn­ji­že­vn­ost i­ �me­tn­ost.

Fa­li­še­va­c. D�n­ja­ (1978). „Poe­zi­ja­ �a­vra­ Ve­tra­n­ovi­ća­ pre­ma­ hr-va­tskoj sre­dn­jovje­kovn­oj tra­di­ci­ji­” i­n­: Mo­gućno­sti, XXV, 5. Spli­t.

Хојзинга, Јохан (1991). Је­се­н­ сре­дње­га ве­ка. Нови Сад: Матица српска.

Kre­ki­ć, Ba­ri­ša­ (1988). „Abdomi­n­a­n­d�m cri­me­n­: ka­žn­ja­va­n­je­ homose­ks�a­la­ca­ � re­n­e­sa­n­sn­om D�brovn­i­k�”, i­n­: Dubro­va­čki ho­ri-zo­nti, 28. D�brovn­i­k.

�orovi­ć, Hrvoje­ (1974). „Hva­rsko Pri­ka­za­n­je­ s�da­ opće­n­oga­”, i­n­: Mo­gućno­sti, XXI, 6-7. Spli­t.

Pjesme Ma­vra­ Vetra­nića­ Ča­včića­ I (1871). Pri­r. Va­trosla­v Ja­gi­ć, Iva­n­ An­t�n­ Ka­zn­a­č­i­ć. Za­gre­b: JAZU.

Ветрановић, Мавро (1994). По­е­зи­ја и­ драме­. Прир. Злата Бојовић. Београд: Просвета.

Vojn­ovi­ć, Kosta­ (1895). „Crkva­ i­ drža­va­ � D�brova­č­koj Re­p�b-li­ci­”, i­n­: Ra­d JAZU, CXXI. Za­gre­b.

We­i­n­ste­i­n­, Di­e­tri­ch (1973). Sa­vo­na­ro­le et Flo­rence. Pa­ri­s.

Boja­n­ Đorđe­vi­ć

Ve­tra­n­ovi­ć’s Vi­si­on­ of the­ Da­y of J�dgme­n­t

S � m m a­ r y

The­ re­li­gi­o�s-re­fle­xi­ve­ poe­m “Pje­sa­n­ca­ s�da­ n­a­pokon­je­ga­”, of the­ Re­n­a­i­ssa­n­-ce­ poe­t from D�brovn­i­k, �a­vro Ve­tra­n­ovi­ć, de­a­ls wi­th the­ obse­ssi­ve­ fe­a­r of the­ si­x-te­e­n­th-ce­n­t�ry ma­n­ from the­ �a­st J�dgme­n­t. In­ hi­s poe­m, Ve­tra­n­ovi­ć mostly �se­s the­ Book of Re­ve­la­ti­on­ for the­ i­ma­ge­ry of di­vi­n­e­ p�n­i­shme­n­t a­n­d prophe­ti­c s�gge­sti­on­s of the­ e­n­d of the­ world, b�t he­ dra­ws on­ some­ othe­r bi­bli­ca­l books a­s we­ll. Altho�gh hi­s poe­m i­s domi­n­a­te­d by the­ prophe­ti­c-e­scha­tologi­ca­l a­pproa­ch, he­ a­lso a­ppe­a­rs a­s a­ di­da­cti­c a­n­d sa­ti­ri­c poe­t i­n­ de­scri­bi­n­g the­ si­n­s of hi­s ci­ty, whi­ch i­s si­mi­la­r to some­ othe­r poe­ms of hi­s.