View=Article&Id=158%3Akalendar&t

KALENDAR

Napisao SRCESRBIJE

sreda, 23 mart 2011 15:59

Јануар

1.1. (19.12.)Свети мученик Бонифатије; Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски; Свети Бонифатије Милостиви, епископ ферентијски; Преподобни Илија Муромец;

2.1. (20.12.)Свети Игњатије Богоносац; свети Данило Други, Архиепископ српски (Претпр. Рожд.)

3.1. (21.12.) Света мученица Јулијана; свети Петар Кијевски; Свети мученик Темистокле;

4.1. (22.12.) Света великомученица Анастасија; Света мученица Теодотија с три детета;

5.1. (23.12.)Светих 10 мученика Критских; преподобни Наум Охридски; Свети Нифонт Чудотворац;

Туциндан

6.1. (24.12.) Света преподобномученица Евгенија; Преподобни Никола војвода; Бадњидан

7.1. (25.12.) Рождество Христово Божић

8.1. (26.12.)Сабор Пресвете Богородице; Спомен бекства у Мисир; Преподобни Еварест; Свети Јевтимије Исповедник, епископ сардијски; Преподобни Константин Синадски;

9.1. (27.12.)Свети првомученик и архиђакон Стефан; Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани;

10.1. (28.12.)Светих 20.000 мученика Никомидијских; Преподобни Симон Мироточиви; Света мученица Домна;

11.1. (29.12.)Светих 14.000 младенаца Витлејемских; Преподобни Маркел, из Апамије Сиријске; Преподобни Марко Гробар и Теофил Плачљиви;

12.1. (30.12.)Света мученица Анисија; Преподобна Теодора Цариградска; Свети апостол Тимон; Преподобна Теодора Кесаријска; Преподобни мученик Гедеон;

13.1. (31.12.)Преподобна Меланија Римљанка; Свети Доситеј Загребачки Исповедник ; Свети праведни Јосиф, цар Давид и Јаков брат Господњи; Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ; Блажени Теофилакт, архиепископ охридски;

Оданије Рождества

14.1. (1.1.) Обрезање Господње; свети Василије Велики (Нова година) Васиљевдан

15.1. (2.1.)Преподобни Серафим Саровски; свети Силвестар; Света Теодота; Преподобни Амон; (Претпр. Богојављења)

16.1. (3.1.) Свети пророк Малахија; свети мученик Гордије; Света Геновева;

17.1. (4.1.)Сабор 70 светих апостола; свети Јевстатије Српски; Евнух царице Кандакије; Преподобномученик Онуфрије Хиландарац;

18.1. (5.1.)Свети Свети Теопемт и Теона; Свети пророк Михеј I; Преподобна мати Синклитикија; Преподобна Аполинарија; Свети Григорије Критски

Крстовдан

19.1. (6.1.) Богојављење

20.1. (7.1.) Сабор светог Јована Крститеља; Свети мученик Атанасије; Јовањдан

21.1. (8.1.) Св. муч. Јулијан и Василиса; пр. Георгије Хозевит; св. Григорије Охридски

22.1. (9.1.)Свети мученик Полиевкт; свети Филип Московски; Преподобни Георгије Хозевит; Света Домника; Свети Григорије, епископ охридски;

Page 1 of 35KALENDAR

27.02.2012http://srcesrbije.rs/index.php?view=article&id=158%3Akalendar&tmpl=component&...

23.1. (10.1.) Свети Григорије Ниски; преподобни Дометијан; Преподобни Амон; Свети Маркијан;

24.1. (11.1.) Преподобни Теодосије Велики; преподобни Михаило

25.1. (12.1.)Света мученица Татијана; икона Млекопитатељица; Свети мученик Петар Авесаламит; Преподобна Мати Теодора;

26.1. (13.1.)Свети мученици Ермил и Стратоник; Свети Јаков, епископ нисибијски; Преподобни Максим Капсокалива;(Оданије Богојављења)

27.1. (14.1.)Свети Сава, први Архиепископ Српски; Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски; Свети Иларије, епископ поатијски; Света Нина, просветитељка Грузије;

Савиндан

28.1. (15.1.)Преподобни Павле Тивејски; Преподобни Гаврило Лесновски; Преподобни Јован Кушчник; Свети мученик Пансофије;

29.1. (16.1.)Часне вериге Светог апостола Петра; преподобни Ромило Раванички; Свети мученици Певсип, Елевсип, Малевсип и баба им Леонила; Преподобни мученик Дамаскин Габровски;

30.1. (17.1.)Преподобни Антоније Велики; Свети Цар Теодосије Велики; Свети мученик Георгије Нови, јањински;

31.1. (18.1.)Свети Атанасије Велики; Свети Максим, архиепископ влахозапланински; свети Максим, Архиепископ српски

01 JANUARSVETI MUCENIK BONIFATIJE.

BIO JE SLUGA KOD BOGATE ZENE U RIMU.U POTRAZI ZA MOSTIMA KOJE JE TRAZILA NJEGOVAGAZDARICA DA BI IH STAVILA U KUCU KAO ZASTITU OD ZLA,NALETEO JE NA GRAD GDE SU RAZAPINJALI HRISCANE.

TU TI SE ON POKAJA ZA SVOJ RAZVRATNI ZIVOT I PRIZNA DA JE I ON HRISCANIN.TADASNJI INKVIZITORI GA UHAPSISE I ODSEKOSE MU GLAVU.RAZVRATNICA IZ RIMA,CUVSI TO POKAJASE ,NADJE NJEGOVO TELO I SAHRANI GA PO HRISCANSKIM OBICAJIMA I UZ TO SAGRADI MU I

CRKVU. POSLE CEGA SE POVUKLA IZ JAVNOG ZIVOTA RADI OKAJANJA GREHA.

02 JANUAR.SV. IGNJATIJE BOGONOSAC.

IGNJATIJE ANTIOHIJSKI PO LEGENDI JE ZA VREME ISUSOVOG GOVORA SVOJIM UCENICIMA UZEO U RUKE MALO DETE,A TO DETE JE BIO IGNJATIJE I OD TADA GA ZOVU BOGONOSAC.BIO JE UCENIK SV.JOVANA BOGOSLOVA.U CRKVU JE UVEO ANTIFONSKI NACIN PEVANJA.ZBOG NEPOSLUSNOSTI RIMSKI IMPERATOR GA JE BACIO LAVOVIMA U ARENU.

KADA SU PERSIJANCI PONOVO ZAUZELI ANTIOHIJU U 6. VEKU KOSTI SU MU IZ ANTIOHIJEPREBACENE U RIM.

20 JANUAR.

Сабор светог Јована Крститеља

Православна Црква данас, 20. по новом, а 7. јануара по старом календару, молитвено обележава Сабор светог Јована Крститеља. „Спомен праведника слави се уз похвале, а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо.

Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се, благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу, Који узима грехе света и дарује нам велику милост!". (тропар)



Фебруар

1.2. (19.1.)Преподобни Макарије Египатски; свети Марко Ефески; Преподобни Макарије Велики; Свети Арсеније, епископ крфски; Блажени Теодор;

2.2. (20.1.) Преподобни Јевтимије Велики; Свети мученици Енен, Нирен и Пен;

3.2. (21.1.)Преподобни Максим Исповедник; свети мученик Неофит; Блажени Максим Грк; Света мученица Агнија;

4.2. (22.1.) Свети апостол Тимотеј; преподобни мученик Анастасије

5.2. (23.1.)Свети свештеномученик Климент Анкирски; Шести васељенски сабор; Свети Павлин Милостиви;

6.2. (24.1.)Преподобна Ксенија Римљанка; свети мученик Вавила; Преподобни Македоније; Преподобни Филон, епископ кипарски; Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац;

7.2. (25.1.)Свети Григорије Богослов; преподобни Публије; Преподобни Мар; Свети мученици Фелицита и седам јој синова;

8.2. (26.1.)Преподобни Ксенофонт и Марија; Преподобни Симеон Ветхи; Свети Давид, цар грузијски (1089-1130.);

9.2. (27.1.) Пренос моштију светог Јована Златоуста; Преподобни Тит Печерски;

10.2. (28.1.)Преподобни Јефрем Сирин; преподобни Исак Сирин; Преподобни Паладије, пустињак сиријски; Преподобни Јефрем Печерски (†1096. године);

11.2. (29.1.)Пренос моштију светог Игњатија Богоносца; Свети мученици Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије; Преподобни Лаврентије Печерски;

12.2. (30.1.)Света Три Јерарха; Свештеномученик Иполит, епископ римски; Свети мученик Теофил Нови; Свети Петар, цар бугарски;

13.2. (31.1.)Свети бесребреници Кир и Јован; Света мученица Трифена; Преподобни Никита Печерски;

14.2. (1.2.)Свети мученик Трифун; Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима; Преподобни Петар Галатијски; (Претпразништво Сретења)

Тривундан

15.2. (2.2.) Сретење Господње; Свети новомученик Јордан;

16.2. (3.2.)Свети Симеон Богопримац; Свети Симеон и Ана; Свети мученици Адријан и Евула;свети Јаков Архиепископ Српски

17.2. (4.2.)Преподобни Исидор Пелусиот; преподобни Николај исповедник; Свети новомученик Јосиф

18.2. (5.2.) Света мученица Агатија; Свети Полиевкт; Света мученица Теодула;

19.2. (6.2.)Свети Свети Фотије, патријарх цариградски; Свети Вукол, пустињак смирнски; Света мученица Фауста; Света мученица Доротеја; Преподобни Варсонуфије и Јован; Свети мученици Марта и Марија и брат им Ликарион;

20.2. (7.2.)Свети Партеније Лампсакијски; Преподобни Лука Јеладски; Преподобна Мастридија; Хиљаду и три мученика у Никомидији;

21.2. (8.2.)Свети Теодор Стратилат; Свети Сава Други, Архиепископ српски ; Свети пророк Захарија;

22.2. (9.2.) Свети мученик Никифор; Свештеномученик Петар Дамаскин; (Оданије Сретења)

23.2. (10.2.) Свети свештеномученик Харалампије; Преподобни Прохор Лободник;

24.2. (11.2.) Свети свештеномученик Власије; Света Теодора; свети великомученик Ђорђе Кратовац

25.2. (12.2.)Свети Мелетије Антиохијски; Свети Алексије, митрополит московски; Преподобна Марија; Свети Антоније, патријарх цариградски; Света Калија;

26.2. (13.2.) Свети Симеон Мироточиви; Преподобни Мартинијан; Света Зоа и Фотонија;

27.2. (14.2.)Преподобни Авксентије; Преподобни Исакије, затворник печерски; свети Кирил Словенски



28.2. (15.2.) Свети апостол Онисим; преподобни Јевсевије Пустињак

29.2. (16.2.)Свети мученици Памфил и Порфирије; Светих дванаест мученика; Свети Марут; Свети преподобномученик Роман

15. FREBRUAR

Данас је Сретење Господње

Код Хришћана, Сретење Господње се слави на 40 дан од Божића. Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о СвојЗакон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него

на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младостислужаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен даје то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.

Март

1.3. (16.2.)Свети мученици Памфил и Порфирије; Светих дванаест мученика; Свети Марут; Свети преподобномученик Роман

2.3. (17.2.)Свети великомученик Теодор Тирон; Преподобни Теодосије Бугарин и Роман, ученик Теодосијев; Света Маријамна (Марија)

3.3. (18.2.) Свети Лав Римски; свети Флавијан Цариградски;

4.3. (19.2.) Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија; Преподобни Доситеј

5.3. (20.2.) Свети Лав Катански; Свети свештеномученик Садок

6.3. (21.2.)Преподобни Тимотеј; Свети Евстатије; Свети Захарија, патријарх јерусалимски; Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски

7.3. (22.2.)Свети мученици у Евгенији; Свети мученик Маврикије и седамдесет војника; Преподобни Таласије и Лимније; Свети Папије Јерапољски

8.3. (23.2.) Свети свештеномученик Поликарп Смирнски; Преподобни Дамјан

9.3. (24.2.)Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља; Преподобни Еразмо, инок печерски

Крстовдан

10.3. (25.2.) Свети Тарасије Цариградски; Преподобни Пафнутије Кефалас

11.3. (26.2.) Свети Порфирије епископ Гаски; Свети мученик Јован Калфа

12.3. (27.2.)Преподобни Прокопије Декаполит; преподобни Талалеј; Преподобни Тит Печерски; Преподобни Стефан; Свети мученик Јулијан Подагрик

13.3. (28.2.)Свети Василије исповедник; преподобни Јован Касијан; Свештеномученик Протерије, патријарх александријски; Свештеномученик Нестор, епископ магидијски; Свети блажени Николај, јуродиви псковски

14.3. (1.3.) Преподобномученица Евдокија; Преподобни Агапије; Света мученица Антонина



15.3. (2.3.)Свети свештеномученик Теодот Киринејски; Свети мученик Троадије; Четири стотине и четрдесет мученика; Преподобни Агатон; Света мученица Евталија

16.3. (3.3.)Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск; Света Пиамука Мисирка; Непозната девојка из богате куће у Александрији

17.3. (4.3.) Преподобни Герасим Јордански; Свети мученици Павле и Јулијана; Свети Јаков Посник

18.3. (5.3.)Свети мученик Конон; Преподобни Марко Подвижник; Свети мученик Конон Баштован; Преподобни Исихије Посник

19.3. (6.3.) Света 42 мученика Аморејска; Блажени Јов; Свети мученици Конон отац и Конон син

20.3. (7.3.) Светих седам свештеномученика Херсонских; Преподобни Емилијан

21.3. (8.3.) Свети Теофилакт Исповедник; Свети свештеномученик Теодорит

22.3. (9.3.) Светих 40 мученика Севастијских Младенци

23.3. (10.3.)Свети мученик Кодрат Коринтски; Свети мученик Кодрат Никомидијски; Преподобна матер Анастасија

24.3. (11.3.)Свети Софроније Јерусалимски; Свети мученици Пионије и други с њим; Преподобни Георгије Синаит

25.3. (12.3.)Преподобни Симеон Нови Богослов; Свети Григорије Двојеслов; Преподобни Теофан Исповедник

26.3. (13.3.)Пренос моштију светог Никифора Цариградског; Света мученица Христина Персијанка; Свештеномученик Публије

27.3. (14.3.)Преподобни Бенедикт Нурсијски; Свети Евсхимон, епископ лампсакијски; Свети Теогност, митрополит кијевски

28.3. (15.3.)Свети мученик Агапије и други; Свети мученик Александар; Свети мученик Никандар Мисирац

29.3. (16.3.) Свети апостол Аристовуд; свети мученик Савин; Свештеномученик Трофин и Тал

30.3. (17.3.) Свети Алексије Човек Божји; Свети мученик Марин

31.3. (18.3.) Свети Кирил Јерусалимски; Анин чудотворац

Април

1.4. (19.3.) Свети мученици Хрисант, Дарија и други; Свети мученик Панхарије

2.4. (20.3.) Преподобни оци поубијани у манастиру Светог Саве Освећеног; Света мученица Фотина

3.4. (21.3.)Преподобни Јаков Исповедник; Преподобни Кирил, епископ катански, у Сицилији; Свети Тома, патријарх цариградски; Преподобни Серапион

4.4. (22.3.) Свештеномученик Василије Анкирски; Света Дросида; Преподобномученик Јевтимије

5.4. (23.3.) Преподобномученик Никон и други; Преподобни Никон Печерски

6.4. (24.3.)Преподобни Захарије (Претпразништво Благовести); Свети Артемон, епископ селевкијски; Преподобни Јаков Исповедник; Свештеномученик Партеније, патријарх цариградски; Спомен чуда у Печерском манастиру

7.4. (25.3.) Благовести; Свети мученици Пелагија, Теодосија и Дула Благовести

8.4. (26.3.)Сабор светог архангела Гаврила; Свештеномученик Иринеј епископ сремски; Преподобни Малх; Преподобни Василије Нови (Оданије Благовести)

9.4. (27.3.) Преподобна Матрона Солунска; Преподобни Јован Прозорљиви; Преподобни Пафнутије

10.4. (28.3.)Преподобни Иларион Исповедник; Преподобни мученик Евстратије Печерски; Преподобни Исихије Јерусалимски; Свети мученик Бојан, кнез бугарски; Чудесан догађај са Таксиотом, војником, из Картагине

11.4. (29.3.) Преподобни Марко Аретуски; Преподобни Јован пустињак

12.4. (30.3.) Свети Јован Лествичник; Спомен на монаха, који радосно умре



13.4. (31.3.)Свештеномученик Ипатије Гангријски; Свети Јона, митрополит московски; Свештеномученик Авда, епископ града Сузе; Преподобни Аполоније

14.4. (1.4.)Преподобна Марија Египћанка; Свети Мелитон епископ сардијски, у Малој Азији; Преподобни Прокопије Чех

15.4. (2.4.) Преподобни Тит Чудотворац; Свети мученици Амфијан и Едесије

16.4. (3.4.) Преподобни Никита Исповедник; Свети Павле Невољник; Свети мученик Улпијан;

17.4. (4.4.)Преподобни Јосиф Химнограф; Света мученица Фервута и њена сестра удова и њихова робиња; Преподобни Зосим; Преподобни мученик Никита

18.4. (5.4.) Свети мученици Агатопод и Теодул; Преподобни Марко Трачески

19.4. (6.4.) Свети Евтихије Цариградски; Светих стодвадесет мученика пострадалих у Персији

20.4. (7.4.)Преподобни Георгије Митиленски; Свети Георгије исповедник; Преподобни Нил Сорски; Свети мученик Калиопије; Преподобни Данило Перејаславски; Преподобни Григорије Синаит

21.4. (8.4.)Свети апостоли Иродион, Агав, Руф, Хермес и други; Свети Нифонт, епископ Новгородски; Свети Келестин папа Римски

22.4. (9.4.) Свети мученик Евпсихије; Преподобни мученик Вадим

23.4. (10.4.)Свети мученик Терентије, Африкан, Максим, Помпије и осталих 36 с њима; Светих 6000 мученика у Грузији

24.4. (11.4.) Свештеномученик Антипа, Свети мученици Прокес и Мартинијан

25.4. (12.4.)Преподобни Василије Исповедник; Преподобни Исаак Сирин II; Преподобни Акакије; Преподобни Атанасија

26.4. (13.4.)Свештеномученик Артемон Лаодикијски; Свети мученик Крискент; Света мученица Томаида

27.4. (14.4.)Свети Мартин Исповедник; Свети мученици Антоније, Јован и Евстатије; Свети мученик Ардалион Глумац

28.4. (15.4.)Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим; Свети мученик Сава Готски; Свете мученице Василиса и Анастасија

29.4. (16.4.) Свете мученије Агапија, Хионија и Ирина; Свети мученици Леонид и с њим мученици

30.4. (17.4.)Преподобни Симеон Персијски; Свети Акакије, епископ мелитински; Свети Агапит, папа римски; Преподобни Саватије и Зосим

15. APRIL.

VRBICA.LAZAREVA SUBOTA.

POSLEDNJU NEDELJU KOJU JE HRIST PROVEO NA ZEMLJI ZOMEMO JOS I STRASNOM SEDMICOM.TO JE NEDELJA STRASNOG STRADANJA GOSPODA ISUSA HRISTA.U SUBOTU JE ISUS DOSAO U VITANIJU GDE JE CETIRI DANA PRE TOGA UMRO LAZAR.KADA JE VIDEO UPLAKANE LAZAROVE SETRE ON ODE DO GROBA GDE JE LEZAO LAZAR I NAREDI LJUDIMA DA OTVORE GROB.ZATIM POVIKA " LAZARE IZADJI ".I DOGODI SE CUDO LAZAR USTADE IZ MRTVIH I IZADJE IZ GROBA.

NA OVAJ DAN SE U CRKVU NOSE VRBOVE GRANE NA OSVESTENJE PA SE ZATO OVAJ PRAZNIK I ZOVEVRBICA.

Мај

1.5. (18.4.)Преподобни Јован; Свети мученик Јован Нови Јањински; Свети мученици Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан

2.5. (19.4.)Преподобни Јован Ветхопештерник; Свети мученици Христофор, Теона и Антонин; Свети Трифун патријарх Цариградски; Преподобни мученик Агатангел; Преподобни Симеон Боси

3.5. (20.4.) Преподобни Теодор Трихина; преподобни Јоасаф Српски ; свети Николај Жички; Преподобни Анастасије Синајски; Блажени Анастасије Синаит, патријарх антиохијски;



Блажени Григорије патријарх антиохијски; Свети апостол Закхеј; Преподобни Атанасије Метеорит

4.5. (21.4.) Свети свештеномученик Јануарије; Свети мученик Теодор, и други с њим

5.5. (22.4.)Преподобни Теодор Сикеот; свети свештеномученик Платон Бањалучки; Св мученик Леонид; Преподобни монах Виталије

6.5. (23.4.) Свети великомученик Георгије; Свети мученик Лазар Нови Ђурђевдан

7.5. (24.4.)

Свети мученик Сава Стратилат; Свети Сава Ердељски ; свети свештеномученик Бранко ; Преподобна Јелисавета; Свети мученици Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин; Свети мученици Пасикрат и Валентин; Преподобни Тома Јуродиви; Новомученици Лука и Никола;

8.5. (25.4.) Свети апостол и јеванђелист Марко; Свети Аниан, други епископ александријски Марковдан

9.5. (26.4.)Свештеномученик Василије Амасијски; Свети Јанићије Девички; Свети Стефан, епископ пермски

10.5. (27.4.)Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару; Свети апостол Симеон; Преподобни Стефан, епископ владимирски; Преподобни Јован Исповедник

11.5. (28.4.)Свети апостоли Јасон и Сосипатр; Свети мученици Максим, Дада и Квинтилијан; Свети мученик Тибал

12.5. (29.4.)Свети Василије Острошки Чудотворац; Светих девет мученика у Кизику; Преподобни Мемнон чудотворац

13.5. (30.4.) Свети апостол Јаков Зеведејев; Свети Донат; Света мученица Аргира

14.5. (1.5.)Свети пророк Јеремија; Преподобни мученик Акакије Папучар; Преподобни Пафнутије Боровски

Јеремијин дан

15.5. (2.5.)Свети Атанасије Велики; Свети Михаил Синадски; Свети мученици Еспер, Зоа, Кириак и Теодул; Свети мученици Борис и Гљеб; Свети Михаил Црноризац; Свети Михаил (Борис), цар Бугарски

16.5. (3.5.) Свети мученици Тимотеј и Мавра; Преподобни Теодосије Кијево-Печерски

17.5. (4.5.)Света мученица Пелагија Тарсијска; Свештеномученик Силуан, епископ гаски; Преподобни Никифор

18.5. (5.5.) Света великомученица Ирина; Свети Мартин и Ираклије

19.5. (6.5.)Праведни Јов; пренос моштију Светог Саве; Свети мученик Варвар; Свети Варвар разбојник

20.5. (7.5.) Појава часног Крста у Јерусалиму; Свети мученик Акакије; Преподобни оци грузијски

21.5. (8.5.)Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов; Преподобни Арсеније Велики; Света Емилија; Преподобни Арсеније Трудољубиви

22.5. (9.5.)Пренос моштију Светог оца Николаја; Свети пророк Исаија; Свети мученик Христифор

23.5. (10.5.)Свети апостол Симон Зилот; Преподобна Исидора Јуродива; Свети мученици Алфеј, Филаделф и Кирин; Блажена Тајса

24.5. (11.5.) Свети Ћирило и Методије; свети Никодим Српски ; Свештеномученик Мокије

25.5. (12.5.) Свети Епифаније; свети Герман Цариградски; Свети мученик Панкратије

26.5. (13.5.)Света мученица Гликерија; Свети мученик Александар; Преподобни Јован, Јевтимије Георгије и Гаврил Иверски

27.5. (14.5.)Свети мученик Исидор; Свети мученик Максим; Преподобни Серапион Синдонит; Блажени Исидор Јуродиви, Христа ради

28.5. (15.5.) Преподобни Пахомије Велики; свети Ахилије; Преподобни Силуан

29.5. (16.5.)Преподобни Теодор; свештеномученик Теодор Вршачки; мученик Вукашин; Блажена девица Муза; Свети Никола Мистик, патријарх цариградски; Свети новомученик Николај; Преподобни мученици Саваити;



30.5. (17.5.)Свети апостол Андроник и Јунија; Свети мученик Солохон; Свети Стефан (патријарх цариградски)

31.5. (18.5.)Свети мученик Теодот Анкирски; Свети мученици Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина; Свети мученици Ираклије, Павлин и Венедим

06. MAJ.

DJURDJEVDAN.

PO VEROVANJU LJUDI DJURDJEVDAN JE GRANICA IZMEDJU ZIME I LETA.PAGANSJI OBICAJI GA VEZUJU ZA VEBCANJA MLADENACA I ZDRAVLJE SVIH UKUCANA.VECE PRE DJURDJEVDANA SE IDE U SEMU GDE SE KIDAJU MLADE OZELENELE GRANCICE IZ SUME KOJE SE UPLETAJU SA DJURDJEVKOM I PRE MRAKA SE KITE VRATA,KAPIJE I SVAKO MESTO KUDA SE PROLAZI.OVO SE INACE RADI JER SE VERUJE DA CE TO DONETI ZDRAVLJE,PLODNOST DOBAR ROD I OSTALA BLAGOSTANJA U KUCU.OVI VENCI SE NE SKIDAJU DO SLEDECE GODINE.

U KRAJEVIMA GDE POSTOJI REKA OBICAJ JE DA SE PRE SUNCA OKUPATE U RECI A VENCICI ODDJURDJEVKA SE BACAJU U REKU.TAKODJE POSTOJI I OBICAJ DA SE MLADI NA URANKU OPISUJU VRBOVIMPRUCEM DA BI BILI VITKI I JAKI KAO VRBA.

NA OVAJ DAN SE OBAVEZNO KAO ZRTVA SV.DJORDJU PRINOSI JAGNJE TAKO DA SE NA TRPEZI UVEK NALAZI ISKLJUCIVO JAGNJECE PECENJE.

Јун

1.6. (19.5.)Свети свештеномученик Патрикије; Свети Јован епископ готски; Свети кнез Јован Вологодски

2.6. (20.5.) Свети мученик Талалеј; преподобни Стефан Пиперски; Свети мученик Аскалон

3.6. (21.5.)Свети цар Константин и царица Јелена; света Јелена Дечанска; Преподобни мученик Пахомије; Преподобна Јелена Дечанска

4.6. (22.5.)Свети мученик Јован Владимир, краљ Српски ; Свети мученик Василиск; Други васељенски сабор; Свети праведни Мелхиседек, цар салимски

5.6. (23.5.)Преподобни Михаило Исповедник; Свети Михаил, епископ синадски; Преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка

6.6. (24.5.)Преподобни Симеон Дивногорац; Свети мученици Мелетије стратилат и хиљаду двесто осамнаест војника са женама и децом; Преподобни Никита Столпник

7.6. (25.5.)Треће обретење главе светог Јована Крститеља; Свештеномученик Терапонт, епископ кипарски; Свети мученици Пасикрат, Валентион, Јулије и други

8.6. (26.5.)Свети апостоли Карп и Алфеј; Преподобни Јован Психаит; Свети новомученик Александар Солунски

9.6. (27.5.)Свети свештеномученик Терапонт; Свети мученици Теодора и Дидим; Свети Давид Гареџијски

10.6. (28.5.)Преподобни Никита Исповедник; Света мученица Еликонида; Свети Игњатије, епископ ростовски

11.6. (29.5.)

Преподобномученица Теодосија Тирска; Спомен Првог васељенског сабора; Света мученица Теодосија Тирска; Свети Александар, епископ александријски; Свети Јован Јуродиви; Свети мученик Нан (Јован) Солунски; Свети мученик Андреј Хиоски; Пад Цариграда

12.6. (30.5.) Преподобни Исакије Далматски; Света Макрина

13.6. (31.5.) Свети апостол Јерма; свети мученик Ермије; Свети мученик Философ

14.6. (1.6.)Свети мученик Јустин Филозоф; Свети мученик Јустин, Харитон, Харита, Евелпист, Јеракс, Пеон, Валеријан и Јуст; Преподобни Агапит Печерски

15.6. (2.6.)Свети Нићифор I Цариградски; свештеномученик Еразмо Охридски; Свети новомученик Константин; Свети мученик Јован Нови Сочавски

16.6. (3.6.)Свети мученици Лукилијан, Клавдије, Ипатије, Павле, Дионисије и Паула и други с њим; Свештеномученик Лукијан; Свети мученик Димитрије, царевић руски



17.6. (4.6.)Миронос. Марта и Марија; свети Јоаникије Црногорски; свешмуч. Ђорђе; Свети Митрофан, први патријарх цариградски; Свети мученик Конкордије; Преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог; Свештеномученик Астије, епископ драчки

18.6. (5.6.)Свештеномученик Доротеј Тирски; преподобни Петар Коришки; Преподобни Теодор пустињак; Преподобни Анувије; Блажени Игор, кнез черниговски и кијевски; Блажени Константин, митрополит кијевски; Преподобни Ава Доротеј

19.6. (6.6.)Преподобни Висарион Чудотворац и Иларион Нови; Преподобни мученици Архелаја, Текла и Сузана

20.6. (7.6.)Свети свештеномученик Теодот Анкирски; Свете мученице Кириакија, Велерија и Марија; Свештеномученик Маркел, папа римски; Преподобни Данил Скитски

21.6. (8.6.)Свети великомученик Теодор Стратилат; Свети мученик Теодот Анкирски; Свете мученице Кириакија, Велерија и Марија; Свештеномученик Маркел, папа римски; Преподобни Данил Скитски

22.6. (9.6.) Свети Кирило Александријски; Свети Кирил Бјелозерски

23.6. (10.6.)Свети свештеномученик Тимотеј Бруски; Свети мученик Александар и Антонина; Свети Васијан, епископ лавдијски

24.6. (11.6.) Свети апостоли Вартоломеј и Варнава; Празновање иконе "Достојно јест"

25.6. (12.6.)Преподобни Онуфрије Велики; преподобни Петар Атонски; Преподобни Тимотеј; Преподобни Васијан и Јона

26.6. (13.6.) Света мученица Аквилина; свети Трифилије Никозијски; Свети Ана и син јој Јован

27.6. (14.6.)Свети пророк Јелисеј; свети Методије Цариградски; Свети Јован, митрополит евхаитски; Преподобни Нифонт

28.6. (15.6.)Свети Амос; Свети великомученик Кнез Лазар и свети српски мученици; Свети мученици Вит, Модест и Крискентија; Преподобни мученик Дула; Свети Јефрем, патријарх српски; Блажени Августин, епископ ипонски

Видовдан

29.6. (16.6.) Свети Тихон Аматунски Чудотворац; Свети мученици Тигрије и Евтропије

30.6. (17.6.) Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил; Преподобни Пиор, отшелник нитријски

[уреди] Јул

1.7. (18.6.) Свети мученици Леонтије, Ипатије и Теодул; Преподобни Леонтије прозорљиви

2.7. (19.6.)Свети апостол Јуда; преподобни Пајсије Велики; свети Јован Шангајски; Свети мученик Зосим

3.7. (20.6.)Свештеномученик Методије; преподобни Наум Охридски; Свети мученици Аристокл, Димитријан и Атанасије; Свети Калист I, патријарх цариградски; Свети Левкије, епископ врунтисиопољски; Блажени Студије

4.7. (21.6.)Свети мученик Јулијан Тарсијски; Преподобни Јулије и Јулијан; Свети мученик Арчил II, цар грузињски; Свети мученик Луарсаб II, књаз карталински у Грузији

5.7. (22.6.)Свештеномученик Јевсевије Самосатски; преподобна Анастасија Српска; Свети мученик Зинон и Зина

6.7. (23.6.)Света мученица Агрипина; владимирска икона Мајке Божје; Свети мученици Евстохије, Гај и други са њима; Повест о покајању Теофила

7.7. (24.6.)Рођење светог Јована Претече; Свети Никита, епископ ремесијански; Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Кириак и Лонгин

Ивањдан

8.7. (25.6.) Света преподобномученица Февронија Нисибиска; Преподобни Дионисије

9.7. (26.6.)Преподобни Давид Солунски; Празник иконе Тихфинске; Празник иконе Одигитрије; Празник Богородичине иконе Лидске

10.7. (27.6.) Преподобни Сампсон Странопримац; Свети Севир; Света Јоана Мироносица

11.7. (28.6.)Пренос моштију светих бесребреника Кира и Јована; Свети новомученици Дабробосански и Милешевски ; Преподобни Сенуфије Заставоносац; Преподобни Павле Лекар



12.7. (29.6.) Свети апостоли Петар и Павле; Петровдан

13.7. (30.6.)Сабор светих дванаест апостола; Блажени Петар царевић; Преподобни Георгије Иверски

Павловдан

14.7. (1.7.)Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан; Преподобни Петар патриције; Свети мученик Потит

15.7. (2.7.)Полагање ризе Пресвете Богородице; Свети Јувеналије патријарх Јерусалимски; Свети Фотије митрополит Московски

16.7. (3.7.)Свети мученик Јакинт; преподобни Анатолије; Преподобни Александар; Преподобни Исаија Отшелник; Свети Анатолије, патријарх Цариградски

17.7. (4.7.) Свети Андреј Критски; Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки; Света Марта

18.7. (5.7.)Преподобни Атанасије Атонски; свети Сергије Радоњешки; Преподобни мученик Кипријан Нови; Преподобни Лампад

19.7. (6.7.)Преподобни Сисоје Велики; Свети мученици Марин и Марта, са синовима Авдифаксом и Авакумом, свештеником Валентином, Кирином, Астеријем и многим другим; Обретеније моштију свете Јулијаније девице; Света мученица Лукија

20.7. (7.7.)Преподобни Тома Малеин; света мученица Недеља; Преподобни мученици Епиктет и Астион

21.7. (8.7.)Свети великомученик Прокопије; Свети Прокопије Јуродиви; Преподобни Теофил мироточиви

22.7. (9.7.)Свештеномученик Панкратије; свети Теодор; свети. новомуч. Гламоч. и Куленвакуф.; Свештеномученик Кирил епископ Гортински; Преподобни мученици Патермутије и Коприје; Преподобни Патермутије и Коприје

23.7. (10.7.)Светих 45 мученика из Никопоља; преподобни Антоније Печерски; Пренос чесне ризе Господа нашег Исуса Христа

24.7. (11.7.)Света великомученица Ефимија; Блажена Олга; Света Јелена; Преподобни мученик Никодим; Преподобни мученик Нектарије

25.7. (12.7.)Свети мученици Прокло и Иларије; икона Пресвете Богородице Тројеручице ; Преподобни Михаил Малеин; Свети мученик Голиндуха; Света Вероника; Свети мученици Теодор и Јован

26.7. (13.7.)Сабор светог архангела Гаврила; Свети Јулијан епископ Кеномански; Преподобни Стефан Саваит; Преподобна Сара Мисирска

27.7. (14.7.) Свети апостол Акила и преподобни Никодим фарисеј; Преподобни Елије

28.7. (15.7.) Свети мученици Кирик и Јулита; свети Владимир Руски;

29.7. (16.7.)Свештеномученик Антиноген; света мученица Јулија; Светих 15000 мученика; Свети мученик Атиноген; Спомен шест Васељенских Сабора

30.7. (17.7.) Света великомученица Марина; Преподобни Леонид УстнедумскиОгњена Марија

31.7. (18.7.)Свети мученик Емилијан; свети мученик Јакинт; Преподобни Памво; Преподобни Пајсије и Исаија; Преподобни Јован многострадални

[уреди] Август

1.8. (19.7.)Свети Стефан деспот Српски ; преподобна Евгенија (Лазаревић); Преподобна Макрина; Преподобни Дије

2.8. (20.7.)Свети пророк Илија; Свети Илија Грузијски; Свети Илија патријарх Јерусалимски и Свети Флавијан патријарх Антиохијски

Илиндан

3.8. (21.7.) Свети пророк Језекиљ; Преподобни Симеон и Јован

4.8. (22.7.)Света Марија Магдалина; Свештеномученик Фока; Преподобни Корнилије Перејаславски; Свети мученик Маркела

Блага Марија

5.8. (23.7.) Свети мученици Трофим, Теофил и други; Свештеномученик Аполинарије



6.8. (24.7.)Света великомученица Христина; преподобни Поликарп Печерски; Преподобни Поликарп игуман Печерски

7.8. (25.7.)Успеније свете Ане; Света Олимпијада ђакониса; Преподобна Евпраксија девица; Спомен Петог Васељенског Сабора

8.8. (26.7.)Преподобномученица Параскева; Свети Сава III Српски; Свештеномученик Ермолај; Преподобни Мојсеј Угрин

Трнова Петка

9.8. (27.7.)Свети великомученик Пантелејмон; свети Климент Охридски ; Блажени Николај; Преподобна Антуса

Свети Пантелија

10.8. (28.7.)Свети апостоли и ђакони Прохор, Никанор, Тимон и Пармен; Свети мученик Јулијан; Преподобни Павле Ксиропотамски; Свети мученик Јевстатије

11.8. (29.7.)Свети мученик Калиник; мученица Серафима; Света мученица Теодотија: Свети мученик Јевстатије Мцхетски

12.8. (30.7.)Преподобна мати Ангелина Српска; Свети апостоли Сила, Силуан, Крискент, Епенет и Андроник; Свештеномученик Валентин; Свештеномученик Полихроније епископ Вавилонски; Свети Јован војник

13.8. (31.7.)Свети мученик Евдоким; света мученица Јулита (Госпојинске покладе); Свети Јосиф Ариматејски; Свети Јован егзарх

14.8. (1.8.) Изношење Часног крста; Макавеји (Почетак поста); Светих девет мученика

15.8. (2.8.)Пренос моштију светог првомученика и архиђакона Стефана; Свештеномученик Стефан папа Римски, и други с њим; Свети блажени Василије јуродиви Московски

Свети Стефан Ветровити

16.8. (3.8.)Преподобни Исакија, Далмат и Фавст; Преподобни Козма шкопац; Преподобни Антоније Римљанин; Света Саломија мироносица

17.8. (4.8.) Светих седам мученика у Ефесу; Свештеномученик Козма равноапостолни

18.8. (5.8.)Свештеномученик Евсигније (Претпразништво Преображења); Свештеномученик Фавије (Фавијан) папа Римски; Свети мученик Понтије сенатор; Света Нона

19.8. (6.8.) Преображење Господње;

20.8. (7.8.)Преподобномученик Дометије; преподобни Ор; Свети мученик Марин и Астерије; Преподобни Пимен Многоболезнени; Свештеномученик Наркис патријарх Јерусалимски

21.8. (8.8.)Свети Емилијан Исповедник; преподобни Зосим Тумански ; Свети Мирон Чудотворац епископ Критски; Преподобни Григорије Синаит; Свети новомученици Триандафил и Спасо; Свети мученик Гормиздас

22.8. (9.8.)Свети апостол Матија; свети мученик Антоније; Свети мученици Јулијан, Маркијан, и други с њима

23.8. (10.8.) Свети мученик и архиђакон Лаврентије; Свети Ирон

24.8. (11.8.)Свети мученик и архиђакон Евпло; Свети мученица Сузана девица, и други с њом; Свети Нифонт патријарх Цариградски; Преподобни Василије и Теодор Печерски

25.8. (12.8.)Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима; Свештеномученик Александар епископ Комански

26.8. (13.8.)Свети мученик Иполит Римски (Оданије Преображења); Свети Тихон Задонски; Преподобна царица Ирина; Преподобни Серид

27.8. (14.8.)Свети пророк Михеј; (Претпразништво Успенија); Свештеномученик Маркел епископ Апамејски

28.8. (15.8.) Успеније Пресвете Богородице; Велика Госпојина

29.8. (16.8.)Свети Јевстатије II, Архиепископ Српски ; преподобни Роман; свети Рафаило Банатски ; Нерукотворена икона Господа Исуса Христа; Свети мученик Диомид; Преподобни Јоаким Осоговски; Свети мученик Стамат

30.8. (17.8.)Свети мученици Мирон и Патрокло; Преподобни Илија Калабријски; Преподобни Алимпије, иконописац Печерски



31.8. (18.8.)Свети мученик Флор; преподобни Јован Рилски ; Свештеномученик Емилијан епископ

02. AVGUST

Ilija Tesvićanin, nazvan tako po rodnom gradu u Galadi živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista. Tadanji car Ahav, pod uticajem svoje žene

Jezavelje beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i

prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog

nepravdi koje je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.

"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka udari plaštom po

Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše

ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo." Sveti Ilija prema tome nije umro već je živ otišao na nebo.

Proroci nisu imali ničeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji.

Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepte zasnovane na ličnoj moralno odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali

etičke vrednosti religije u kojoj nisu važni ritual i ceremonija a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim

radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.

Praznik ovog velikog proroka slavi se 2. avgusta i zove se Sveti Ilija. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide

na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio

od oholog cara Ahava a gavran mu donosi hranu.

Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.

Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava

njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.

28.08.2011

Велика ГоспојинаУспеније Пресвете Богородице, XVIII векВЕЛИКА ГОСПОЈИНА (грч: Κοίμηση της Θεοτόκου - Уснуће Богородице), Успеније Пресвете Богородице, главни празник Богородице, дан је којим се обележава њен улазак на Небо, дан када се Христос спустио да прими њену душу, дан који је крај боравка Логоса међу људима до поновног доласка и Страшног Суда. Празнује се од IV века, најпре зими, истога дана када и Сабор Пресвете Богородице (26. децембар). Слављење празника Успенија Пресвете Богородице, 15. августа, уведено је у Јерусалиму током VI века. Из једног јерусалимског канонара, који потиче из VII века, сазнаје се да је базилика у Гетсиманији, подигнута за време цара Маркијана, била посвећена Успенију Пресвете Богородице. У Византији је празник Успенија уведен за време цара Маврикија (588-602), с тим да се празнује 15. августа.

Стихире за овај празник писали су Анатолије (IX век), Јован Дамаскин (пре 745), Патријарх цариградски Герман(740), Теофан Исповедник (IX век) и цар Лав Мудри Византијац (911). У Гетсиманији, где се налази Богородичин гроб, а такође и у Русији, по угледу на погреб Господа Исуса Христа, на јутрењу Велике суботе, врши се чин погреба Пресвете Богородице, који је изложен у грчким и словенским рукописима. За дочек овог празника служи Великогоспојински или Успенски пост, који почиње 1. августа, а завршава се уочи Велике Госпојине.

Септембар

1.9. (19.8.)Свети мученик Андреј Стратилат; Преподобни Теофан; Свети мученици Тимотеј, Агапије и Текла

2.9. (20.8.)Свети пророк Самуило; свештеномученик Филип Ираклијски са свештеником Севером и ђаконом Хермесом;

3.9. (21.8.)Свети апостол Тадеј; света мученица Васа и њена деца Теогније, Агапије и Пист; свмуч. Рафаило Шишатовачки; Преподобни Аврамије Смоленски; Свети праоци Аврам, Исак и Јаков

4.9. (22.8.)Свети мученик Агатоник; Свештеномученик Горазд Чешки; Света мученица Евлалија; Света мученица Антуса, и прочи с њом

5.9. (23.8.)Свештеномученик Иринеј Лионски; мученик Луп (Оданије Успенија); Свештеномученик Потин, епископ Лионски; Свети Виктор; Свети Албан Британски



6.9. (24.8.)Свети свештеномученик Евтихије; света мученица Сира; Свети мученик Татион; Преподобни Арсеније Комељски; Свети Георгије Лимниот (Језерски) Исповедник

7.9. (25.8.)Пренос моштију светих апостола Вартоломеја; свети апостол Тит; Свети исповедници Едески; Свети Мина патријарх Цариградски

8.9. (26.8.)Свети мученици Адријан и Наталија; Преподобни Титој; Свети Зер-Јаков; Чудо Пресвете Богородице у Москви 1395 године

9.9. (27.8.)Преподобни Пимен Велики; Преподобни Пимен Палестински; Свети Осија епископ Кордовски; Свештеномученици Кукша и Пимен посник

10.9. (28.8.)Преподобни Мојсије Мурин; преподобни Сава Псковски; Сабор свих богоугодника Печерских

11.9. (29.8.)Усековање главе Светог Јована Крститеља; Преподобна Теодора Солунска; Света мученица Василија; Свети мученик Анастасије

Усековање

12.9. (30.8.)Пренос моштију светог Александра Невског; Сабор светих српских просветитеља и учитеља; Свети Александар, Јован и Павле, патријарси Цариградски; Преподобни Христофор; Свети Евлалије, епископ Кесарије Кападокијске

13.9. (31.8.)Полагање појаса Пресвете Богородице; Свети Генадије, патријарх Цариградски; Свештеномученик Кипријан; Свети Јован, митрополит Кијевски; Новомученици јасеновачки

14.9. (1.9.) Преподобни Симеон Столпник – црквена Нова година; Свети Исус Навин

15.9. (2.9.) Свети мученик Мамант; свети Јован Посник; Свети Елеазар

16.9. (3.9.)Свештеномученик Антим; свети Јоаникије, први Патријарх српски; Света мученица Василиса; Преподобни Теоктист

17.9. (4.9.)Свештеномученик Вавила; пророк Мојсеј Боговидац; свети Петар Дабробосански; Свети пророк Мојсеј Боговидац; Свети мученици Маркел и Касиан

18.9. (5.9.)Свети пророк Захарије и праведна Јелисавета; Свети мученици Јувентин и Максимин; Светих 70 мученика; Преподобни Атанасије

19.9. (6.9.)Чудо светог архангела Михаила; свети мученик Евдоксије; Свети мученик Ромил и 11000 војника; Преподобни Давид

20.9. (7.9.)Свети мученик Созонт (Претпразништво Рождества Пресвете Богородице); Свети апостоли Евод и Онисифор; Свети мученик Евпсихије; Свети Јован, архиепископ Новгородски

21.9. (8.9.)Рођење Пресвете Богородице; Празник свете Богородице Калишке; Празник иконе свете Богородице Почајевске

Мала Госпојина

22.9. (9.9.)Свети праведни Јоаким и Ана; Спомен Трећег Васељенског Сабора; Свети мученик Севиријан; Свети Теофан исповедник и постник; Свети Никита Угодник Божји

23.9. (10.9.)Мученице Минодора, Митродора и Нимфодора; Света Пулхерија царица; Свети апостоли Аполос, Лукије и Климент; Свете три жене

24.9. (11.9.)Преподобна Теодора; преподобни Сергије и Герман; Пафнутије Исповедник; Преподобни Ефросин кувар; Света мученица Ија; Свети мученици Диодор, Дидим и Диомид

25.9. (12.9.)Свештеномученик Автомон (Оданије Рождества Пресвете Богородице); Свештеномученик Корнут, епископ Иконијски; Свештеномученик Јулијан са 40 другова; Преподобни Данил са Тасоса; Свети мученици Македоније, Татијан и Теодул

26.9. (13.9.)Свештеномученик Корнилије (Претпразништво Воздвижења); Освећење храма Христова Васкрсења; Св. муч. Макровије и Гордијан; Св. муч. Кетевана; Преподобни Јеротеј

27.9. (14.9.)Возвиждење часног Крста; Света Плакила царица; Преподобни мученик Макарије Солунски; Преподобна Марија Тарсијска

Крстовдан

28.9. (15.9.) Свети великомученик Никита Готски; свети Јосиф Темишварски; Преподобни Филотеј; Свети мученик Порфирије; Свети мученици Теодот, Асклиад и Максим; Свети



Висарион, архиепископ Лариски; Свети новомучрник Јован Критски; Свети Јосиф, епископ Алавердски

29.9. (16.9.)Преподобни Доротеј; свети Кипријан; великомученица Јефимија; Свети Кипријан, митрополит Кијевски; Света мученица Људмила

30.9. (17.9.)Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија; Света мученица Агатоклија; Светих 156 мученика; Света мученица Теодотија

21.09.

Рождество Пресвете Богородице - Мала Госпојина

8/21. септембар 2008. године - Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се изње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, - али какву ћерку и каквог унука!

Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађегаплода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте - то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

27.09.



Крстовдан

Воздвижење Часног крста - Крстовдан, икона XV векВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН (грч: Η Ύψωσις του Τιμίου Σταυρού), велики непокретни празник који се слави два пута током године: 5. јануара и 14. септембра. У те дане се прослављају два догађаја. Први је проналазак Часнога крста у IV веку, који је пронашла царица Јелена. Други је повратак Часнога крста у Јерусалим, пошто су га у својим освајањима отели и однели Персијанци. Крст је повратио цар Ираклије у VII веку. Празник је почео да се прославља од 326. године, када је и пронађен.

Проналажење крста

Године 326. после Христовог рођења, побожна царица Јелена, мајка цара Константина, отишла је у Палестину да се поклони светим местима. Том приликом, јавила јој се мисао да пронађе крст, на коме је Христос био разапет. Био је то тежак задатак, јер су га Јевреји чим је Исус са њега скинут, сакрили, и строго чували тајну где је сакривен. Да би сазнала где је крст, царица, по савету Патријарха Макарија, скупи све најстарије људе Јудеје, те их почне испитивати. Старци, уплашени претњама, покажу једног Јеврејина, који је по причању његових дедова, знао где је крст сакривен. Он им, напослетку, показа где је закопан - на месту где је подигнут храм богиње Венере. После дугог копања, нађоше не један, већ три крста, Христов и крстове она два разбојника, који су заједно с Њим разапети. Пошто није било начина да се открије који је крст Христов, јер беху прилично трули, ваљало је прибећи вери. Управо туда су проносили неког мртваца на укоп, и Патријарх Макарије заповеди носиоцима да стану. Редом је крстовима додиривао мртваца, док код трећег крста мртвац не оживе и устаде, и тако они познаше да је то крст Исуса Христа. Царица смерно клекне и пољуби свето дрво, а пошто је мноштво народа, који се беше окупио, желело да види Часни крст, Патријарх Макарије изађе на једно узвишено место и показа га народу.

Царица Јелена је приликом борављења по светим местима, направила више цркава, па и цркву Васкрсења на Христовом гробу, у којој је чуван и један део Христовог крста. Међутим, јула месеца 614. године, Персијанци освојише Јерусалим и заробише многе Хришћане. Порушише цркву Васкрсења, и из ње однесоше крст Христов и друге драгоцености. После четрнаест година, измире се грчки цар Ираклије и персијски цар Сироес, и овај врати Грцима крст. Сам цар Ираклије дође у Јерусалим да свечано прими свето дрво, и с великом литијом изађе на дочек крсту, до Маслинске горе. Цар, у пуном царском сјају и одежди, са круном на глави, узме крст да га изнесе на Голготу, али му нека невидљива сила није дозвољавала да га понесе. Патријарх тада рече цару да је тим истим путем и Христос носио крст, али не у царском великољепију и под круном, већ као роб, под трновитим венцем и бос. Цар скиде царску порфиру, круну и остале знаке достојанства, па бос и у простим хаљинама лако изнесе крст на Голготу и постави га у цркви где је и пре стајао. Било је то 14. септембра 628. године.

Иконографски приказ

Догађај Воздвижења на икони представља се: на амвону у цркви стоји Патријарх у потпуном архијерејском орнату и један ђакон, а међу њима стоји велики дрвени крст, кога они воздвижу (уздижу). Иза Патријарха стоје многи



архијереји и свештеници, неки обучени у одежде, а неки не. Са десне стране, ниже амвона, стоји царица Јелена у оделу царског достојанства са круном и скиптром и небројено гологлавог народа.

Начин прослављања

Најкарактеристичнија богослужбена одлика овог празника је чин воздвижења (уздизања) Часнога крста који се врши на јутрењу, пред крај великог славославља. Он се одвија тако што свештеник, обучен у комплетне одежде, износи Часни крст из олтара, застаје пред Царским дверима да би после отпеваног тропара и кађења крста, стао са њим на средину храма. Ту свештеник подиже крст увис и њиме три пута благосиља источну страну и затим се, држећи крст на глави, лагано клања све до земље и потом усправља изговарајући одговарајуће молитве. За то време верни народ пева "Господи помилуј" сто пута, тзв. сотницу. Тако исто чини окренувши се потом ка западу, југу, северу и опет истоку. После свега следи поклоњење Крсту. Иако типик предвиђа да се овакво воздвижење Часнога крста врши само у саборним храмовима, а да у обичним бива само поклоњење Крсту, оно се данас код Срба врши готово у свим храмовима.

Крстовдан се проводи у строгом посту, зато што је Часни крст, као свето дрво, супротност рајском дрвету "познавања добра и зла". Многи побожни Хришћани тај дан проводе једући само хлеб и грожђе. Има још један Крстовдан у години, уочи Богојављења, 5. јануара, када су се у старо време крштавали оглашени, као у очи дана Христовог крштења и који је од крштавања назив добио. Трећа недеља Великог Поста зове се Крстопоклона недеља, јер се и тада крст износи народу на целивање, да духовно окрепи оне који посте.

Народни обичаји

На Косову се Крстовдан уочи Богојављења назива Нетка, и тада је обичај да сви пробају од сваког јела које је остало од Бадње вечери. На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак. Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.

У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено o Ђурђевдану.

Октобар

1.10. (18.9.)Свети Евменије Гортински; света мученица Ариадна; Свети мученик Бидзин, кнез Грузински

2.10. (19.9.)Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт; Свети мученик Зосим пустињак; Свети Теодор, кнез Јарославски

3.10. (20.9.)Свети великомученик Јевстатије; Свети Михаил кнез и Теодор бољарин; Преподобни мученик Иларион

4.10. (21.9.)Свети апостол Кодрат (Оданије Воздвижења); Свештеномученик Ипатије епископ Ефески и Андреј презвитер; Свети Димитрије, епископ Ростовски; Сабор светитеља Кијево–Печерских

5.10. (22.9.)Свети свештеномученик Фока; свети пророк Јона; Свети мученик Фока Баштован; Преподобни Козма Зографски; Свети Петар Милостиви; Свети Јона презвитер

6.10. (23.9.)Зачеће светог Јована Претече и Крститеља; Свети мученик Ираида; Свети новомученик Никола Пантопол; Свети новомученик Јован

7.10. (24.9.) Света Текла; преподобни Симон, краљ Владислав и преподобни Давид;

8.10. (25.9.)Преподобна Ефросинија; свети Сергеј Радоњешки; Преподобна Ефросинија Суздаљска

9.10. (26.9.) Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов; Преподобни Нил Калабријски

10.10. (27.9.)Свети мученик Калистрат; Свети апостоли: Марко, Аристарх и Зинон; Свети новомученик Акилина; Преподобни Саватије Соловецки

11.10. (28.9.)Преподобни Харитон Исповедник; Свети пророк Варух; Свети мученик Марко пастир; Свети мученик Вацлав краљ Чешки

12.10. (29.9.)Преподобни Киријак Отшелник; Свети мученици Дада и Говделај; Свети Теофан Милостиви; Света Марија Палестинска

Михољдан



13.10. (30.9.)Свети свештеномученик Григорије; свети Михаил Кијевски; Свете мученице Гајанија, Рипсимија, и осталих 35 монахиња

14.10. (1.10.)Покров Пресвете Богородице; Свети апостол Ананија; Преподобни Роман Слаткопојац; Преподобни Јован Кукузељ; Преподобни Григорије

15.10. (2.10.)Свети свештеномученик Кипријан; преподобни Андреј; Свети мученици Давид и Константин

16.10. (3.10.)Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит; Преподобни Јован Хозевит; Преподобни Дионисије Печерски; Свети Исихије Хоровит

17.10. (4.10.)Свети Стефан и преподобна Јелена-Јелисавета (Штиљановић); Свештеномученик Јеротеј; Преподобни Амон; Преподобни Павле Препрости

18.10. (5.10.)Света мученица Харитина; свештеномученик Дионисије Александријски; Преподобни Евдоким Ватопедски; Преподобни Дамјан, Јеремија и Матеј

19.10. (6.10.) Свети апостол Тома; Преподобни новомученик Макарије Томиндан

20.10. (7.10.) Свети мученици Сергије] и Вакхо; Свети мученик Полихроније Срђевдан

21.10. (8.10.) Преподобна Пелагија; преподобна Таиса; Света мученица Пелагија

22.10. (9.10.)Свети апостол Јаков; свети Стефан Српски (Слепи); Преподобни Андроник и супруга му Атанасија; Свети праведни Аврам и Лот; Свети Димитрије, патријарх Александријски

23.10. (10.10.)Свети мученици Евлампије и Евлампија; Свети мученици Зографски; Преподобни Теофил исповедник; Свети мученик Теотекн; Преподобни Васијан

24.10. (11.10.)Свети апостол Филип; свети Теофан Начертани; Спомен Седмог Васељенског Сабора; Преподобни Теофан Начертани; Свети Нектарије, патријарх Цариградски; Свете мученице Зинаида и Филонида

25.10. (12.10.)Свети мученици Тарах, Пров и Андроник; Свети Мартин, епископ Турски; Преподобни Козма Мајумски

26.10. (13.10.)Свети мученик Карп; света новомученица Злата Мегленска ; Свештеномученик Венијамин ђакон

27.10. (14.10.) Преподобна мати Параскева; Свети мученици Назарије, Гервасије и ПротасијеСвета Петка

28.10. (15.10.) Свештеномученик Лукијан; преподобни Јевтимије;

29.10. (16.10.) Свети мученик Лонгин Сотник; Преподобни Лонгин Трудољубиви

30.10. (17.10.)Свети пророк Осија; преподобномученик Андреј Критски; Свети мученици Козма и Дамјан Безсребреници; Преподобни мученик Андреј; Свети Лазар Четвородневни

31.10. (18.10.)Свети апостол и јеванђелист Лука; свети Петар Цетињски; Свети Јулијан и Дидим Слепи

Свети Лука

Света Петка26. Октобар 2008 - 23:16

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота



она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Тропар (глас 4): Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко. Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века Амин.

28. OKTOBAR

SPOMEN SVETOG MUČENIKA

LUKILIJANA i sa njim četiri dečaka:

KLAVDIJA, IPATIJA, PAVLA I DIONISIJA,

i device PAVLE

Sveti mučenik Lukilijan, koji postrada u vreme rimskog cara Avrelijana,[1] prvo življaše u neznabožnom mnogoboštvu i beše ugledan idolski žrec, i kao takav ostare. Življaše on nedaleko od Nikomidije,[2] služeći u idolištima poganim bogovima. Zatim, blagodaću Hrista Boga našeg, koji želi da niko ne pogine nego da se svi spasu, on uvide demonsku obmanu i zabludu mnogoboštva, dođe u poznanje istine, poverova u jedinog istinitog Boga - Gospoda našeg Isusa

Hrista, odbaci i popljuva idole, i obnovi se u starosti, kao orlu, mladost njegova: jer se preporodi svetim krštenjem, i sav se priljubi ljubavi Hristovoj svom mišlju svojom i svom dušom svojom. A dokazivaše on i ostalim mnogobošcima ništavnost i pagubnost njihovog bezbožja, i upućivaše ih na spasenje, svojim učenjem privodeći ih Hristu. I on mnogima postade primer obraćenja k Bogu. Mesni pak Jevreji, videći Lukilijanov prelaz iz idolopoklonstva u hrišćansku veru, i posmatrajući kako mnogi po njegovom primeru i učenju napuštaju idolosluženje, prisajedinjuju se hrišćanima i primaju sveto krštenje, ispuniše se gneva i mržnje. I oni, potajne i opake bogoubice, iz zavisti oklevetaše Lukilijana i predadoše na sud mnogobošcima.

I sluga Hristov bi izveden na sud pred upravnika Nikomidije Silvana. Upravnik silno primoravaše starca da se odrekne Hrista i ponovo vrati idolosluženju, ali on nipošto ne hte da pristane. To razjari upravnika i on naredi da Lukilijana muče na razne načine: polomiše mu vilice, motkom ga nemilosrdno tukoše, strmoglavce obesiše, pa zatim, posle dugog i ljutog mučenja, u tamnicu vrgoše. U tamnici sveti Lukilijan zateče četiri dečaka: Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, zbog vere u Hrista zatvorenih. Obradova se starac dečacima, i razgovaraše s njima o Hristu Bogu, i sokoljaše ih na podvig mučenički: da se, radi večne nagrade na nebesima, ne plaše privremenih muka; da se, radi budućeg života, ne boje smrti, niti da štede cvet mladosti svoje radi Hrista, koji im priprema neostarivo blaženstvo u Carstvu Svom. I svi se skupa i danju i noću moljahu Bogu, i utešavahu sebe nadom Hristovom.

Pošto prođe mnogo dana, sveti Lukilijan bi ponova mučen, sada zajedno sa dečacima, i u užarenu peć s njima bačen. No svemogući Bog pokaza na njima čudesnu milost Svoju, kao nekada na jevrejskim mladićima u vavilonskoj peći, jer se oganj pretvori u hlad, plamen - u rosu, i velika kiša, prolivši se odozgo, potpuno ugasi svu peć, i sveti Lukilijan i dečaci iziđoše



nepovređeni. Neznabošci, oslepljeni neverjem i zlobom, pripisivahu ovo preslavno čudo Božje, ne Božjoj sili nego vradžbinama hrišćanskim. Tada nepravedni sudija osudi svete mučenike na smrt i posla ih u Vizantiju,[3] da se tamo izvrši nad njima smrtna kazna. Kada oni stigoše u Vizantiju, četiri sveta dečaka: Klavdije, Ipatije, Pavle i Dionisije, biše mačem posečeni, a sveti Lukilijan, raspet na krstu, prikovan za njega klincima po celom telu, predade duh Bogu. A raspet on bi na krstu od Jevreja, što se vidi iz treće pesme kanona koji mu je posvećen.

Njihovom mučeničkom vencu pridruži se i sveta devica Pavla. Rođena od hrišćanskih roditelja, i od mladosti oduševljena plamenom ljubavlju prema Hristu, ona čuvaše svoje devičanstvo Besmrtnom Ženiku i staraše se da se pokaže dostojna nebeskih dvorova. Ostavši siroče posle smrti svojih roditelja, i posedujući veliko imanje, ona obilažaše tamnice, i posećivaše svete sužnje koji stradahu za Hrista, kod kojih dobijaše pristup dajući zlato tamničkim stražarima. I ona služaše slugama Hristovim, snabdevajući ih svima potrebama od svoje imovine: morenima glađu i žeđu ona donošaše jelo i piće, nagima davaše odeću, lečaše izranavljena i gnojava tela mučenika, umivajući ih, otirući, lekove stavljajući, i čistim zavojima ih povezujući. Celivajući im rane za Hrista dobijene, ona ih sa suzama moljaše da se pomole za nju Hristu Bogu, da je ne liši Svoje milosti. Ova odabrana nevesta Hristova dolažaše i k svetom Lukilijanu, zatvorenom sa dečacima u tamnici u Nikomidiji, i naslađivaše se korisnim poukama njegovim. A kada mučahu svetitelja i dečake, ona beše svedok njihovog podviga, i tajno se u srcu svom usrdno moljaše za njih Hristu, da ukrepi sluge Svoje i da im podari trpljenje i pomoć, da bi istrajali u mukama do kraja, radi slave svetog imena Njegovog. A kada se narod razilazio sa gledališta, ona prilažaše mestu gde svetitelji behu mučeni, skupljaše krv njihovu po zemlji prolivenu, i čuvaše je kod sebe kao veliku svetinju. Tako, kada starca i četiri dečaka vođahu u Vizantiju na smrt, ona ih praćaše služeći im. A kada sveti dečaci biše posečeni, ova sveta devica sabra česna tela njihova i pobožno ih pogrebe. Posle končine svetog Lukilijana i svetih dečaka, ona se opet vrati u Nikomidiju, i nastavi svoj raniji posao. No neznabošci primetiše da je ona hrišćanka, uhvatiše je i dovedoše pred upravnika grada Silvana. Ovaj pokuša da je pridobije mnogim sablažnjivim laskama i groznim pretnjama, ali uvidevši da je ona nepokorna, on naredi da je obnaženu dugo i nemilosrdno biju motkama i štapovima. A kad ona od mnogih rana iznemože telom no ne duhom, javi se Anđeo Gospodnji i isceli je. Dobivši telesno isceljenje, mučenica se pokaza još smelija i hrabrija u mukama. Zatim bi žestoko bijena po ustima, zato što teško ukori mučitelja.

Posle toga mučenica bi vrgnuta u tamnicu, pa ponova izvedena na mučenje. I bi bačena u silno usijanu peć; no ona izađe iz peći bez ikakve povrede, jer i za nju, kao i za pređašnje svete mučenike, sila Božja rashladi silu ognja, da se plamen ognjeni ne kosne neveste Hristove. Posle svega toga mučitelj je osudi na smrt: da bude posečena mačem. I posla je u Vizantiju, da tamo primi smrt, gde skonča i sveti Lukilijan sa svetim dečacima. I kada mučenica Hristova bi dovedena na mesto gde sveti Lukilijan primi za Hrista krsnu smrt, ona mnogo blagodaraše Boga što je udostojava mučeničkog venca i opštenja sa svetima. I pomolivši se usrdno Gospodu, ona radosno prikloni pod mač devičansku glavu svoju; i pošto bi posečena, ona pređe iz donje u gornje, i uđe u nebeske dvore, u radost Gospoda svog, ovenčana od premilog Ženika svog, Gospoda našeg Isusa Hrista, dvostrukim vencem: vencem devstva i vencem mučeništva.

Свети апoстол Лука, Свети Петар Цетињски31. Октобар 2011 - 0:35

Св. Лука апостол и јеванђелист. Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24).

По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, - и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.

Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе.



Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији.

Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.

Св. Јулијан и Дидим Слепац. Св. Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца - сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија". Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. год.

Божествени Лука, и уман и учен, Драговољно беше за Господа мучен. Избећи могаше поруге и муке, Но свет не би им'о великога Луке. Лука млади виде Божију Истину, Предаде се срцем Божијему Сину Слуша Учитеља, гледа Чудотворца, И у Њему позна свог бесмртног Творца, Виде Васкрслога и говори с Њиме, Чудеса сотвори у Његово име. И Христос му поста јединствена радост, Жртвова Му Лука ум, благо и младост. Кад остари Лука, млад Христом бејаше, Од Христа примаше и свету даваше, Па кад свету даде што могаше дати Тад му свет, по Писму, немилошћу плати... О маслини старој виси старац Лука С осмејком на лицу, прекрштених рука, Са неба се пружи рука самог Христа И прихвати душу Свог Јеванђелиста. Сад у Рају светлом с други апостоли, За цркву се свету свети Лука моли.

Новембар

1.11. (19.10.)Свети пророк Јоил; Свети мученик Вар; преподобни Прохор Пчињски и Јован Рилски

2.11. (20.10.)Свети великомученик Артемије; Свети праведни Артемије; Преподобни Герасим Нови; Преподобни новомученик Игњатије;

3.11. (21.10.)Преподобни Иларион Велики; Свети Иларион, епископ мегленски; Преподобни Филотеј; свети исповедник Висарион

4.11. (22.10.)Свети равноапостолни Аверкије Јерапољски; Преподобни Лот; Спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца помоћу Пресвете Богородице;

5.11. (23.10.)Свети апостол Јаков, први епископ Јерусалимски; Свети Игњатије, патријарх цариградски; Свети мученик Јаков Боровицки;

6.11. (24.10.)Свети мученик Арета; Свети Елезвој, цар етиопски; Спомен иконе “Свих жалосних радост”; Преподобни Арета Печерски;

7.11. (25.10.) Свети мученици Маркијан и Мартирије; Свети мученик Анастасије; Света Тавита;

8.11. (26.10.)Свети великомученик Димитрије; Преподобни мученик Јоасаф; Спомен великог земљотреса;

Митровдан

9.11. (27.10.)Свети мученик Нестор; Преподобни Нестор Летописац; Свети Андреј, кнез смоленски;



10.11. (28.10.)Свети мученик Терентије; Света мученица Параскева - Петка; свети Арсеније Сремац, Архиепископ српски; Свети Стефан Саваит; Свети Атанасије, патријарх цариградски; Свети Димитрије, епископ ростовски;

11.11. (29.10.)Свети Аврамије Затворник; преподобномученица Анастасија Римљанка; Преподобни мученик Тимотеј Есфигменски;

12.11. (30.10.)Свети краљ Милутин; преподобни Теоктист и Јелена; свети Варнава Исповед. епископ Хвостански; Свети апостоли Клеопа, Тертије, Марко, Јуст и Артем;

13.11. (31.10.)Свети апостоли Стахије, Амплије, Урван и други; Свети мученик Епимах; Свети мученик Никола Хиоски; Преподобни Спиридон и Никодин;

14.11. (1.11.)Свети Козма и Дамјан; Свети мученик Ерминигелд, царевић;Преподобни мученик Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем;

Врачеви

15.11. (2.11.)Свети мученици Акиндин, Пигасије и други с њима; Преподобни Маркијан Кирски; Свештеномученик Викторин, епископ патавски;

16.11. (3.11.)Обновљење храма Светог великомученика Георгија; Свештеномученик Акепсим, епископ наесонски и други с њим; Преподобни Илија Египатски;

Ђурђиц

17.11. (4.11.) Преподобни Јоаникије Велики; свештеномученик Никандар;

18.11. (5.11.)Преподобномученици Галактион и Епистима; Свети апостоли Патров, Ерма, Лин, Гај и Филолог; Свети Јона, архиепископ новгородски;

19.11. (6.11.)Свети Павле Исповедник; преподобни Варлам Хутински; Спомен падања пепела из ваздуха;

20.11. (7.11.)Света 33 мученика у Мелитини; преподобни Лазар Галасијски; Свети мученици Јерон с дружином; Свети мученици Тесалоникија са Авктом и Таврионом;

21.11. (8.11.) Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила; Аранђеловдан

22.11. (9.11.)

Свети мученици Онисифор и Порфирије; свети Нектарије Егински; Преподобни Јован Колов; Преподобна Матрона Цариградска; Преподобни Јефтимије Дохијарски и ученик му Неофит; Свети Симеон Метафраст; Преподобна Теоктиса Пароска;

23.11. (10.11.)Свети апостоли Олимп, Ераст, Родион и други с њима; Свети мученик Орест; Свети Нон, епископ илиопољски;

24.11. (11.11.)Свети мученик Мина; свети краљ Стефан Дечански; Свети мученик Виктор и Стефанида; Свети мученик Викентије ђакон; Преподобни Теодор Студит; Свети Урошица, кнез српски;

Мратиндан

25.11. (12.11.)Свети Јован Милостиви; Свети пророк Ахија; Преподобни Нил Синајски; Преподобни Нил Мироточиви

26.11. (13.11.)Свети Јован Златоусти; Свети мученици Антонин, Никифор, Герман и Манета; Преподобни мученик Дамаскин;

27.11. (14.11.)Свети апостол Филип (Божићне покладе); Свети Григорије Палама, архиепископ солунски; Свети Јустинијан, цар византијски;

28.11. (15.11.)Свети мученик Гурије, Самон и Авив; Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије; Празник иконе свете Богородице „Купјатицке”; (Почетак поста)

29.11. (16.11.) Свети апостол и јеванђелист Матеј; Преподобни Сергије Малопинежски;

30.11. (17.11.)Свети Григорије Чудотворац; Преподобни Никон Радонешки; Преподобни Генадије Ватопедски;

08. новембар Данас је Митровдан08. новембар 2011. у 04.31 Српска православна црква (СПЦ) прославиће данас празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сећања на страдање и смрт овог светитеља. Овај светац је живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску веру. Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку после Христа за време цара Максимилијана. Када је од цара добио



наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповедао хришћанску веру. Цара су обавестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство. Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква. Димитрије је проглашен заштитником града Солуна. Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се верује да је

чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике. Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви. Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Митровдан је по броју Срба који славе ту славу на шестом месту.

14. NOVEMBAR

Danas su Sveti Kozma i DamjanSRPSKA pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Svetih vrača Kozme i Damjana, koje mnogobrojne zdravstvene ustanove i lekari slave kao zaštitnika svoje profesije.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi", pa su u narodu poznati kao Sveti Besrebrenici.

Sveti vrači Kozma i Damjan

Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.

Ovi svetitelji predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovjekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.



Jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.

"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar iscelenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost

i svaku nemoć", zapisao je sveti vladika Nikolaj Velimirović.

Kozma i Damjan su rođena braća, rodom iz Rima. Kršteni su još kao deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku.

Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko imanje, ali su ga razdelili siromasima.

Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju veru u Hrista i otpusti ih.

Zavidan zbog njihove slave, jedan lekar, bivši njihov učitelj, pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio kamenjem 284. godine.

Nov 21, 2010 10:04 am

Angeli Božji bili su praznovani od ljudi još iz duboke starine. No to praznovanje često se izmetalo u obožavanje Angela (IV Car 23, 5). Jeretici su svašta basnoslovili o Angelima. Neki su od tih gledali u angelima bogove; drugi, iako ih ne smatrahu bogovima, nazivahu stvoriteljima vascelog vidljivog sveta. Laodikijski pomesni sabor koji beše na četiri ili pet godina pre I vaseljenskog sabora, svojim 35. pravilom odbaci poklonjenje Angelima kao bogovima i ustanovi pravilno poštovanje Angela. U vreme pak Silvestra, pape rimskog i Aleksandra, Patrijarha aleksandrijskog (4. vek), bi ustanovljen ovaj praznik Arhistratiga Mihaila i pročih Sila nebesnih u mesecu novembru. Zašto baš u novembru? Zato što novembar predstavlja deveti mesec posle meseca marta. U mesecu martu smatra se da je bilo stvorenje sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet činova Angelskih, koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, onoga apostola, koji se uzdigao do u treće nebo, opisao je ovih devet činova u knjizi "O nebesnoj Jerarhiji." Ti činovi su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i Bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske Angelske jeste Arhistratig Mihail. Kada je satana, lucifer, otpao od Boga, i povukao sobom u propast jedan deo Angela, tada je Mihail ustao i uzviknuo pred ne otpalim Angelima: "Vonmem stanem dobrje, stanem so strahom!" I sve nebeske vojske vernih angela gromovito su zapojale: "Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot ispoln nebo i zemlja slavi Tvojeja!" (Vidi o Arhangelu Mihailu Knjigu Isusa Navina 5, 13-15; svetog Jude 1, 9. (Is. Nav) Među Angelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj. Svaki narod ima svoga Angela hranitelja, a osim toga i svaki Hrišćanin ima svoga Angela hranitelja. Treba se uvek sećati da ma šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga Angela hranitelja. A na dan Strašnoga Suda sabraće se sve ogromno



mnoštvo Angela nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se dela, reči i pomisli svakoga čoveka. Neka bi nas Bog pomilovao i spasao molitvama svetog Arhistratiga Mihaila i pročih nebesnih sila bestelestnih. Amin. Svim Pravoslavnim vernicima koji danas slave ovog sveca neka je Sretna slava,da je provedu u radosti I veselju.

24. NOVEMBAR

Sveti Mrata

- Danas je praznik Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski - Sveti Mrata. Stefan Dečanski Nemanjić, sin je kralja Milutina, pod čijom je vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve smrti, u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča. Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i proteran u Carigrad. Pri oslepljenju, javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Proveo je pet godina u Carigradu kao zatočenik u manstiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazvao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah zatim podigao hram Visoki Dečani po kojem je i nazvan Dečanski. Pobedio je 1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja (Vizantija) sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju silu na Balkanu. Kad je pod uticajem druge žene nameravao da presto

ostavi sinu iz drugog braka, prvorođeni sin Dušan ga je zbacio i zatvorio u grad Zvečan, gde je zadavljen na današnji dan 1336. godine. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ

25. новембар

Рођен је на Кипру у кнежевској породици и од детињства васпитаван је као хришћанин. Имао је породицу, али су му рано умрли и жена и деца и он је остао сам. Чувен је због милосрђа и благочешћа. Јован је изабран за патријарха александријског у време цара Иларија и управљао је Црквом десет година као истински пастир и чувао је од незнабожаца и јеретика. Био је узор кротости, милосрђа и човекољубља и говорио је: "Ако желиш благородства, не тражи га у крви него у добродетељи, јер је то право благородство". Његово милосрђе и доброта били су главна одлика његове личности, па је мислио да Бог не може послушати њега ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима.

Када су Персијанци кренули на Мисир патријарх је отпловио на Кипар, али се уз пут разболео и у свом родном месту на Кипру преминуо 620. године. Његове мошти пренете су најпре у Цариград, потом у Будимпешту и најзад у Пресбург.



Praznični običaji i zanimljivosti: Božićni post

novembar 28

BOŽIĆNI POST traje četrdeset dana (od 28. Novembra – 06. Januara). Dan uoči posta poznat je u narodu pod imenom božićne poklade (27. Novembar), koje prate običaji i radnje radi zaštite od zlih duhova. Priređuju se povorke maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite radnje mađijsko-zabavnog karaktera protiv raznih nemani za koje se veruje da imaju posebnu moć u noći između poklada i prvog dana posta. Kao i drugi narodni praznici i poklade se ispraćaju bogatom gozbom i od 28. Novembra počinje božićni post koje se završava na Božić izjutra.

Šta je post?

Putir - čaša za pričešće. Da biste se pričestili u crkvi, trebalo bi da postite barem nedelju dana

Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane (mrsne) i alkoholnog pića na izvesno vreme – telesni post. Takođe, post podrazumeva i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela – duhovni post. Telesni post nema neku važnost ako nije u vezi sa duhovnim postom.

Sveti Jovan Zlatousti kaže: „Ne govori mi: toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono; nisam pio vina; išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo

vodu? Ako je duša, gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njenog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje“.

Ako prvi put postite telesni post, preporučujemo vam da se posavetujete sa sveštenikom u vašoj crkvi oko toga kakav post je najbolji za vas. Ne bi trebalo da samoinicijativno postite strogi post (bez ulja, na vodi).

Posna jela

Kada se pomene post, mnogi pomisle kako će jesti samo ribu svih četrdeset dana. Međutim, posna hrana može bitipodjednako raznovrsna i ukusna kao i mrsna. Pa, setite se samo slave Sv. Nikola i onih bogatih i ukusnih trpeza u kojima ste uživali kod svoje rodbine i prijatelja. To je sve posna hrana.

Ako planirate da postite telesni post, a nemate ideju šta biste mogli da spremate od hrane tokom božićnog posta, posetite neke od navedenih sajtova (blogova) sa receptima za posnu trpezu. Možda pronađete nešto što vam se sviđa. Ako vam se ništa ne dopadne, uvek možete da jedete ribu :)



Božićni praznici

U periodu božićnog posta, ističe se nekoliko praznika: Vavedenje, Sveti Nikola, Detinjci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan, a post se završava Božićem. Kao što smo već napomenuli, trpeza koja se sprema za božićne praznike je posna.

Vavedenje Presvete Bogorodice (04. Decembar). Ovaj dan se slavio radi zaštite od vukova da tokom godine ne napadaju stoku. U centralnim predelima Srbije, prema atmosferskim prilikama koje su toga dana vladale, proricalo se kakva će biti nastupajuća godina u ekonomskom pogledu.

Sveti Nikola – Nikoljdan (19. Decembar). Smatra se zaštitnikom na vodi, posebno ribara. To je jedna od najvećih srpskih slava. Ovde ćemo ga samo spomenuti.

Tri nedelje pred Božić proslavljaju se Detinjci. Tog dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli simbolično vezuju svoju decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, marama, običan kanap ili deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Deca zatim otkupljuju svoju slobodu plodovima koje su sama prikupila (lešnik, orasi,…).

Dve nedelje pred Božić proslavljaju se Materice. Tog dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom ili maramom na prepad zavežu majku za noge, na isti način kao što su njih vezivali na Detinjce. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se „dreši“.

Nedelju dana pred Božić proslavljaju se Oci (Očevi). Tog dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a očevi im daju poklone.

Vezivanje na Detinjce, Materice i Oce simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Takođe, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama.

Detinjci, Materice i Oci su čisto porodični praznici. Na taj dan se sprema svečani ručak na kome se okuplja cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom.

Tucindan (5. Januar). Tog dana se kolje božićna pečenica (prase, ćurka ili kokoška). Po narodnom verovanju, na ovaj dan ne valja tući decu, jer će cele godine biti nevaljala. Niti valja nikoga udarati, čak ni u šali, „zbog čireva“.

I, naravno Badnji dan i Božić. Ali, o njima i njihovim običajima ćemo pisati posebno.



Децембар

1.12. (18.11.) Свети мученици Платон, Роман и Варул Отрок

2.12. (19.11.)Пророк Авдеј; преподобни Варлам и Јоасаф; Свети мученик Илиодор; Свети мученик Варлам

3.12. (20.11.)Преподобни Григорије Декаполит (Претпразништво Ваведења); Свети Прокл, патријарх Цариградски; Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије; Свети Исак, архиепископ Јерменски; Свете три девице

4.12. (21.11.) Ваведење Пресвете Богородица;

5.12. (22.11.)Свети апостоли Филимон, Апфија и Архип; Свети Калист, патријарх Цариградски; Света мученица Кикилија; Свети мученик Менигнос; Свети праведни Михаил војник

6.12. (23.11.)Свети Амфилохије Иконијски; свети Григорије; свети Александар Невски; Свети Григорије, епископ Акрагантски; Свети Митрофан, епископ Вороњешки

7.12. (24.11.)Света великомученица Екатерина; Свети великомученик Меркурије; Света девица Мастридија

8.12. (25.11.)Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења); Свештеномученик Климент, епископ Римски; Свештеномученик Петар, архиепископ Александријски; Преподобни Пафнутије

9.12. (26.11.)Преподобни Алимпије Столпник; Преподобни Јаков Отшелник; Преподобни Стилијан; Преподобни Никон Покајаније; Свети Инокентије Иркутски

10.12. (27.11.)Свети мученик Јаков Персијанац; свети Јаков Ростовски; Седамнаест Индијских преподобномученика; Преподобни Роман чудотворац; Преподобни Пинуфрије; Преподобни Натанаил

11.12. (28.11.)Преподобномученик Стефан; свети мученик Христо; Преподобна Ана; Свети благоверни цар Маврикије

12.12. (29.11.)Свети мученици Парамон и Филумен; Преподобни Акакије Синајски; Свети мученик Дионисије, епископ Коринтски; Свети Тиридат, цар Јерменски; Свети мученик Аполоније

13.12. (30.11.) Свети апостол Андреј Првозвани; Свети Фрументије, просветитељ Абисиније

14.12. (1.12.) Свети пророк Наум; свети Филарет Милостиви;

15.12. (2.12.)Свети пророк Авакум; Свети цар Урош; преподобни Јоаникије Девички; Света мученица Миропија; Преподобни Атанасије, затворник печерски; Свети Иса, епископ циклански

16.12. (3.12.)Свети пророк Софоније; преподобни Јован Ћутљиви; Свештеномученик Теодор, архиепископ александријски; Преподобни Теодул; Преподобни Сава Сторожевски

17.12. (4.12.)Света великомученица Варвара; преподобни Јован Дамаскин; Свети Генадије, архиепископ новгородски

18.12. (5.12.)Преподобни Сава Освећени; свети Нектарије Битољски; Преподобни мученици карејски; Преподобни Карион и Захарија

19.12. (6.12.)Свети Николај архиепископ Мирликијски чудотворац; Свети Николај, епископ патарски; Свети мученик Никола Караман; Свети Теофил, епископ антиохијски

Никољдан

20.12. (7.12.) Свети Амвросије; преподобни Григорије Горњачки; Преподобни Нил Столбенски

21.12. (8.12.)Преподобни Патапије; свети апостоли Состен, Аполос и други; Свети мученици у Африци

22.12. (9.12.)Зачеће Свете Ане; Света Ана, матер пророка Самуила; Преподобни Стефан Новосијатељ; Преподобни Амон

23.12. (10.12.)Свети мученици Мина и други; свети Јован, деспот Српски; Свети мученик Гемел; Преподобни Тома Дефуркин



24.12. (11.12.)Преподобни Данило Столпник; Преподобни Лука Столпник; Преподобни Никон Сухи; Свети мученик Миракс

25.12. (12.12.)Преподобни Спиридон Чудотворац епископ Тримитунски; Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски; Свети мученик Разумник

26.12. (13.12.)Свети мученик Евстратије; свети свештеномученик Гаврило; свети Никодим Српски; Света мученица Луција; Свештеномученик Гаврил, патријарх српски

27.12. (14.12.)Свети мученици Тирс, Левкије, Филимон, Аполоније и други; Свети мученици Тирс, Левкије и Калиник

28.12. (15.12.)Свети свештеномученик Елевтерије; преподобни Павле; Свети Стефан, исповедник сурожски; Преподобни Пард Отшелник

29.12. (16.12.)Свети пророк Агеј; света Теофанија царица; Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски

30.12. (17.12.)Свети пророк Данило; свети преподобномуч. ђакон Авакум и игуман Пајсије; Преподобни Данил Донале

31.12. (18.12.)Свети мученик Севастијан; Свети Флор, епископ амински; Свети Модест, патријарх јерусалимски

7. DECEMBAR

Света великомученица Екатерина

У време незнабожног цара римског Максимина (305. до 313. год.) живљаше у граду Александрији девојка, по имену Екатерина, ћерка малог цара Консте. Беше Екатерина необичне телесне лепоте, висока растом, и врло добро школована. У својих осамнаест година Екатерина беше изврсно изучила грчку философију, медицину, реторику и логику. Познавала је одлично дела: Хомера, Аристотела, Платона и других, не само философа него и чувених лекара: Асклипија, Хипократа, Галина. Поред тога она знађаше многе језике и наречја. Због тога се сви дивљаху њеној учености и знању. Многи богати и угледни људи покушаваху да је испросе од њене мајке, која беше потајна хришћанка због љутог гоњења хришћана у то време од стране цара Максимина. Рођаци и мајка често саветоваху Екатерини да се уда, да царско наслеђе њенога оца не би прешло у руке некоме туђинцу, и тако оне биле лишене тога наслеђа. Но мудра девојка Екатерина беше чврсто решила у срцу свом да се нипошто не удаје, да би до краја живота сачувала своју девственост и чистоту. А пошто рођаци упорно наваљиваху на Екатерину да ступи у брак, она им рече: Ако хоћете да се удам, онда ми нађите таквога младића који има четири дара, којима, као што сами тврдите, ја превазилазим све остале девојке, и ја ћу у том случају пристати да га узмем за супруга; иначе, не желим да пођем за човека који би ма у чему био гори и нижи од мене. Стога потражите свуда, еда бисте пронашли младића који би био сличан мени по знаменитости рода, по богатству, по лепоти и по мудрости; младић који нема један од ових дарова, није мене достојан. – Екатеринини рођаци, видећи да је немогуће наћи таквога младића, приметише да синови царски, и други знатни просиоци њени могу бити знаменитијег рода од ње и богатији, али се по лепоти и по мудрости нико не може упоредити с њом. А Екатерина им говораше на то: Не пристајем да имам за женика човека који ми није раван по учености. Видећи Екатеринину одлучност, мајка њена реши да опроба још једно средство: да прибегне за савет своме духовном оцу. А она имађаше духовног оца, човека светог и богоугодног, који живљаше ван града у месту сакривеном. Она дакле узе са собом Екатерину и оде с њом к том богоугодном човеку. А он, видећи благолику и смерну девојку и чувши њене мудре скромне речи, одлучи у себи да је улови за познање Христа, Цара Небеског. И рече јој: Знам ја једног дивног младића који те неупоредљиво превазилази у свима даровима које си споменула: лепота Његова је блиставија од сунчане светлости; мудрост Његова управља свим вештаственим и духовним створењима; богатство ризница Његових раздаје се целоме свету, и никада се не смањује, већ напротив, што се више раздаје оно се све више умножава; узвишеност рода Његовог је неисказана и незамислива. Слушајући ове речи Екатерина помисли да старац говори о неком земаљском кнезу, па се збуни и измени у лицу, и упита старца, је ли истина све то што јој он говори. Он одговори да је све то истина, и додаде да тај младић поседује и друге многобројне велике дарове, који се речима не могу изразити. – Девојка упита: А чији је син тај младић кога ти толико хвалиш? – Старац јој одговори: Он нема оца на земљи, него се роди на неисказан и надприродан начин од једне највисокородније Пресвете и Пречисте Дјеве. Она се удостоји родити таквога Сина због своје превелике чистоте и светости; и Она остаде бесмртна и душом и телом, и узнесена је изнад небеса, и Њој се клањају сви свети Ангели као Царици свеколике твари. – Екатерина упита старца: Могу ли ја видети тога младића, о коме ти говориш таке чудесне ствари? – Ако урадиш што ти будем рекао, одговори јој старац, онда ћеш се удостојити видети пресветло лице Његово. – Екатерина му на то рече: Видим да си човек паметан и старац честит, и



верујем да говориш истину. Зато сам готова да урадим све што ми наредиш, само да видим онога кога ти толико хвалиш. Тада јој старац даде икону Пресвете Богородице која у наручју држи Божанствено Детенце, и рече јој: Ето слике Дјеве и Матере Онога о коме сам ти испричао тако чудесне ствари. Узми дакле ову слику и носи је својој кући, па се закључај у својој соби и са страхопоштовањем узнеси усрдну молитву овој Дјеви која се зове Марија, и умоли је да ти изволи показати Сина свога. Ја се надам да ће Она, ако Јој се са вером помолиш, дати теби да видиш Онога кога жели душа твоја. Екатерина, узевши свету икону, врати се у своју палату. И ноћу се затвори у својој соби, и стаде се молити као што је старац научи. За време дуге молитве она од умора заспа, и виде у виђењу Царицу Небеску онаку каква беше изображена на икони заједно са светим Детенцетом које сијаше јаче од сунца. Но Екатерина не могаше видети лице Његово, јер Оно одвраћаше лице Своје од ње и окреташе га к Матери Својој. Желећи да га види, Екатерина зађе с друге стране, али Христос опет окрену од ње лице Своје. То се трипута понови. После тога Екатерина чу где Пресвета Богомати рече Сину своме: Погледај, Чедо на слушкињу Твоју Екатерину, како је она дивна и добра. – А Богодетенце одговори: Не! ова девојка је веома помрачена и тако ружна, да ја не могу да гледам на њу. – Тада Пресвета Богородица опет рече Господу: Зар ова девојка није мудрија од свих философа? Зар она својим богатством и високородством не превазилази све девојке? – Но Христос јој одговори на то: Опет Ти кажем, Мати моја, да је ова девојка безумна и убога и худородна; и ја нећу погледати на њу, нити хоћу да она види лице моје, док она не остави незнабожје своје. – Тада Преблагословена Мати рече Господу: Молим Те, преслатко Чедо моје, не презри створење Своје, него је уразуми и научи шта треба да ради, да би окусила сласт славе Твоје и видела пресветло и свежељено Лице Твоје, које Анђели желе гледати. – Господ Христос одговори: Нека она иде к ономе старцу који јој даде икону; и нека уради као што јој он нареди, и онда ће угледати мене и обрести благодат код мене. Видевши и чувши све то, Екатерина се пробуди из сна и чуђаше се свему томе. А када свану, она са неколико робиња својих оде у келију светога старца, и припавши к ногама његовим са сузама, исприча му своје виђење, и мољаше га да јој каже шта треба да ради, да би видела и стекла љубав жељенога Христа. Преподобни старац јој подробно изложи све тајне истините вере хришћанске, почињући од стварања света и праоца Адама па све до другог доласка Господа Христа; исто тако исприча јој и о неисказаној рајској слави праведника и о свеболним бескрајним мукама грешника. А Екатерина, учена и мудра, брзо схвати сво хришћанско учење, поверова од свег срца у Исуса Христа, и прими од истог старца свето крштење. После тога старац јој нареди да се опет са великим усрђем помоли к Пресветој Богородици, да јој се Она још једном јави, као и прве ноћи. На тај начин свукавши старога човека и обукавши се у одећу обновљења духа, Екатерина се врати кући својој, и сву ноћ мољаше се гладна са сузама, док опет не заспа. И тада она поново виде Небеску Царицу са Божанственим Детенцетом на рукама. Богодетенце гледаше Екатерину са великом благошћу и кротошћу. А Богомати упита Сина свог: Је ли Ти по вољи, Сине мој, ова девојка? – Господ одговори Пречистој Матери Својој: Веома ми је по вољи, јер сада је она прекрасна и славна, а не ружна и срамна каква беше раније; сада је она богата и мудра, а не убога и неразумна каква беше раније; сада је заволех, и она ми је толико по вољи да хоћу да је заручим себи за бесмртну невесту. – Тада Екатерина паде на земљу и рече: Нисам достојна, преславни Владико, да видим Царство Твоје, него ме удостој да будем са робињама Твојим. – У то време Пресвета Богородица узе десну руку Екатеринину и рече Сину свом: Чедо моје, дај јој прстен као знак Твога заручења с њом, уневести је Себи, да би је Ти удостојио Царства Свога. – Тада Владика Христос даде прекрасни прстен Екатерини, и рече јој: Ето, ја те данас примам за Своју невесту, бесмртну и вечну. Стога са великом ревношћу сачувај овај савез ненарушиво, и нипошто не узимај себи никаквог земаљског женика. После ових речи Господа Христа, виђење се заврши. Пробудивши се, Екатерина стварно угледа на својој десној руци предиван прстен. И осети она у срцу свом такво весеље и толику радост, да од тога часа срце њено беше заробљено Божанственом љубављу. И са њом се деси тако чудесна промена, да она више ни на шта земаљско не помишљаше, него дан и ноћ непрестано размишљаше једино о премилом Женику свом, Њега једино желећи и о Њему се једино поучавајући и на јави и у сну. Ускоро после Екатерининог обраћења у хришћанство, допутова у Александрију незнабожни цар Максимин, пун безмерне неразумне ревности за своје бездахне богове, при том сам страховито неразуман и неосетљив. Желећи да у част богова својих приреди велики празник, цар разасла у све околне градове и крајеве наредбу да се сви поданици слегну к њему са жртвама у град Александрију ради свенародног приношења жртава боговима. И стече се безбројно мноштво људи, при чему је сваки према својим могућностима водио за приношење на жртву: неко вола, неко овцу; а ко није био у стању, носио је птицу или нешто слично. А кад наступи дан тог одвратног славља, безумни цар принесе на жртву сто тридесет телаца; велможе пак и кнезови принеше мање, и сваки човек приношаше на жртву што је могао. И по целом граду разлегаше се рика кланих животиња, и испуни се сав град смрадом од дима приношених жртава, свуда беше гурњава и врева. Док се све то догађало, побожна и прекрасна Екатерина силно паћаше срцем, тугујући због обмане и погибли толиких душа људских. И горећи Божанственом ревношћу, она узе са собом неколико робиња, и пође у храм где



безумници приношаху жртве. А када стаде на вратима храма, она сврну на себе погледе свих својом необичном лепотом, која сведочаше о унутрашњој лепоти душе њене. Она нареди те обавестише цара да она има да му каже нешто веома потребно. Цар наложи да она приђе к њему. Дошавши пред цара, Екатерина му се најпре поклони, указавши му дужно поштовање, па онда рече: Царе, познај обману којом су вас ђаволи обманули: ви трошним и безосећајним идолима служите као боговима. Заиста је велика срамота бити толико слеп и безуман, те се клањати таквим гадостима. Поверуј макар своме мудрацу Диодору (Диодор Сицилијски – познати незнабожачки писац, историчар и философ.) који каже да богови ваши некада беху људи и завршише живот свој нечасно, али због неких њихових славних дела која учинише за живота, људи им подигоше споменике и идоле (тојест кипове, статуе.). Следећа пак поколења, не знајући мисли својих предака, који им само ради сећања подигоше те споменике, него сматрајући да су ти споменици сами по себи ствар побожна и долична, почеше им се клањати као боговима. И знаменити Плутарх Херонејски (Плутарх – знаменити грчки историчар; Херонеја – град у Средњој Грчкој.) гадио се тих богова и презирао их. Поверуј, царе, макар овим учитељима вашим, и не буди виновник погибли толиких душа, због којих ћеш допасти вечних мука. Хајде, познај Јединог Истинитог Бога, увек постојећег, свебеспочетног и бесмртног, који у последње време постаде човек ради спасења нашег. Њиме цареви царују; Њиме се управља земљама; и сав се свет држи Њиме. Његовом једном речју све би саздано, и постоји. Овај свемоћни и преблаги Бог не захтева такве жртве као што су ове ваше, нити се умољава клањем невиних животиња, него једино тражи да заповести Његове држимо чврсто и непоколебљиво. Чувши то цар се страховито разјари, но дуго ћуташе. Затим, не будући у стању одговорити на њене речи, проговори: Остави нас сада да обавимо приношење жртава, па ћемо потом саслушати твоје речи. Пошто обави своје одвратно славље, незнабожни цар нареди да Екатерину доведу у његове царске палате; и рече јој: Кажи нам, девојко, ко си ти, и понови нам оно што си нам прошли пут говорила. – Ја сам царска кћи, одговори она, и зовем се Екатерина. Раније ја сам се с великом љубављу бавила разним наукама: изучила сам реторику, философију, геометрију и друге науке. Но све то ја презрех као ништавно и некорисно, и постадох невеста Господа Христа који преко пророка Свог Исаије каже: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу (Ис. 29: 14). Цар се удиви њеним речима, њеном разуму, но још више би поражен њеном изузетном лепотом и красотом, и помисли да је она рођена не од смртних родитеља већ од неке богиње и богова које он почитује. И једва пристајући да верује да је девојка такве неописане лепоте рођена од земнородних, он, поражен њеном лепотом, стаде јој говорити саблажњиве речи. Светитељка, пак, прозирући његове грешне помисли, рече му: Ђаволи, које ви почитујете као богове, обмањују вас и одвлаче у бесмислене пожуде; ја пак знам да сам земља и блато; а Бог ме створи по слици и прилици Својој и обдари ме оваком лепотом, да би се људи дивили премудрости Творца који је тако ништавном и блатном лицу могао подарити таку мудрост и лепоту. Ове њене речи увредише цара и он јој рече: Не говори рђаво о боговима који имају бесмртну славу. – Но светитељка му узврати: Ако желиш да макар мало растераш маглу и помраченост обманом, онда схвати сву ништавност богова твојих и познај Бога истинога. Само изговарање имена Његова, или само крст изображен у ваздуху, прогони богове твоје, и уништава их; и ако ти хоћеш, ја ћу ти ту истину доказати на очигледан начин. Цар, видећи како она слободно говори, не хте продужити разговор с њом, јер се бојао да га она не победи и не посрами својим мудрим речима. Зато јој рече: Не доликује цару да разговара са женама; него ћу ја сабрати најмудрије философе да они разговарају с тобом, па ћеш ти онда познати ништавност својих мишљења и поверовати у наша учења. Рекавши то, цар нареди да свету девојку најстрожије чувају. Сам пак одмах разасла по свима градовима своје царевине овакав распис: „Ја, цар Максимин, најмудријим философима и говорницима у мојим областима желим радовати се! Сви који служите свемудром богу Хермесу (Хермес или Меркурије – весник богова, покровитељ трговине и говорништва; један од најомиљенијих незнабожачких богова.), и који призивате наставнице разуму музе (Богиње које су сматране за покровитељке наука и уметности.), дођите к мени да запушите уста једне мудре девојке која се појави ових дана и руга се великим боговима, називајући сва дела њихова баснама и будалаштинама. Стога дођите да покажете сву своју мудрост, да би вас људи прославили, и да бисте од мене добили награде и уздарја за свој труд”. И сабраше се педесет људи, најодабранији и најмудрији говорници, оштроумни и веома речити. И цар им се обрати оваким речима: Припремите се најбрижљивије и најпажљивије за јуначку борбу са једном девојком, да бисте је у препирци о боговима могли победити својим доказима. И немојте олако узимати то што ћете водити разговор са младом девојком, него настојте свим силама својим и покажите мудрост своју тако као да вам је пало у део да се борите противу најјуначнијег и најмудријег говорника, јер, она, као што ја пажљиво испитах, превазилази мудрошћу самог великог Платона (Платон – знаменити грчки философ четвртог века пре Христа, савременик и учитељ познатог грчког философа Аристотела.). Зато вас молим, у препирци са њом покажите таку ревност као да се борите са самим Платоном. Ако је победите, ја ћу вам онда дати велике дарове; ако пак будете побеђени, осрамотићете се страшно, и уместо дарова примићете горку смрт. На ове цареве речи, најславнији и најмудрији од присутних мудраца одговори: Не бој се, царе, ако је та жена и необично паметна, ипак она као жена не може бити у мудрости савршена и у говорништву потпуно вична; нареди



само да она дође овамо, па ћеш видети да ће се она, од самог погледа на толики скуп философа и говорника, одмах постидети. Чувши ове хвалисаве речи философа, цар се веома расположи и обрадова, надајући се да ће смели и погани језик победити девојку, испуњену кротости и божанске мудрости. Зато он нареди да је одмах доведу пред њега. Слеже се утом и много народа, да чује препирку између хришћанске девојке и незнабожних мудраца. Међутим, пре но што послани стигоше код Екатерине, к њој дође с неба Архангел Михаил и рече јој: Не бој се, девојко Господња, јер ће Господ твој мудрости твојој додати још мудрости, и ти ћеш у препирци победити тих педесет говорника. И не само они, него и многи други повероваће преко тебе; и сви ће примити мученичке венце. – Рекавши то, Ангео отиде. Цареви пак посланици дођоше к Екатерини, и узевши је одведоше је у позориште пред цара и философе и народ. И одмах онај охоли философ, који се малочас онако хвасташе, надмено се обрати светој Екатерини овим питањем: Јеси ли ти та што бестидно и безумно ружиш богове наше? – Светитељка му кротко одговори: Да, ја сам, али не бестидно ни безумно, као што ти рече, већ кротко и истинољубиво говорим да су ваши богови ништа. – На то јој философ рече: Велики стихотворци (Овде се разумеју Хомер, Виргилије и други песници. Уопште, незнабошци су податке о својим боговима највећим делом црпели из песничких дела.) називају их највишим боговима. А како ти са толиком дрскошћу изговараш хулу на оне, од којих си сама примила мудрост и окусила сласт њихових дарова? – Екатерина одговори: Ја нисам од ваших богова, већ од мог Јединог Истинитог Бога добила мудрост. Он је сам мудрост и живот. И који год се боји и држи Његове Божанске заповести, тај је заиста философ. Дела пак ваших богова и казивања о њима достојна су смеха и поруге, и препуна саблазни. Уосталом, реци ми, ко од твојих великих стихотвораца назива њих боговима, и како? – Мудрац одговори: Најмудрији Хомер, (Хомер – један од најславнијих песника грчких; живео давно пре Христа; написао чувене поеме: „Илијаду” и „Одисеју”.) обраћајући се молитвом Зевсу (Зевс, или Јупитер, грчкоримски бог; њега су незнабошци сматрали за господара неба и земље, за оца свих богова и људи.), први говори овако: „Најславнији Зевсе, превелики Боже, и ви остали бесмртни богови”. Такође и преславни Орфеј (Орфеј – легендарна личност, која је уживала нарочито поштовање међу незнабошцима.), узносећи благодарност Аполону (Аполон, или Феб, син Зевса и Латоне, један од најобожаванијих грчкоримских богова. Сматран је за бога сунца и просвете; исто тако – за бога друштвеног благостања и поретка, за чувара закона, и за претсказивача будућности.), говори овако: „О, сине Латонов који стрељаш издалека! Силни Фебе који надгледаш и царујеш над смртнима и бесмртнима, сунце ношено златним крилима”. Ето како, продужи своју реч незнабожачки философ, најпрви и најславнији стихотворци почитоваху богове и јасно их називаху бесмртнима. Стога и ти не обмањуј себе, нити се Распетоме клањај као Богу. Њега нико од древних мудраца не назва Богом, нити ко знађаше да је Он Бог. Света Екатерина одговори на то: Али, тај исти Хомер ваш на другом месту о највећем богу твом Зевсу говори да је он лукав и лажљив варалица, и да су други богови: Хера, Посејдон и Атина (Хера = Јунона сматрана је од древних Грка и Римљана за сестру и жену главног бога њиховог Зевса, најцењенија међу богињама; сматрана за богињу земље и плодности и покровитељку брака. Посејдон – бог мора. Атина – богиња мудрости, првенствено ратне.) хтели да га вежу, да он није успео да побегне од њих и сакрије се. И многа друга дела, слична овоме, описана у вашим књигама, изазивају презир према вашим боговима. Но ти рече да ниједан од древних учитеља није признавао Распетога за Бога. Но иако не треба много тражити доказа да је Он истинити Бог и непостижни, недокучиви и неисказани Саздатељ неба и земље и мора, месеца и васцелог рода људског, ипак ради што неодољивије убедљивости ја ћу навести сведочанства из ваших књига. Почуј шта о Њему каже ваша премудра Сибила (Римљани су у старини називали Сибилама пророчице. Њихова прорицања била су сабрана у три књиге које су чуване у храму Зевса (= Јупитера) Капитолског, а затим у храму Аполона на Палатинском брежуљку. Сав незнабожачки свет веома је поштовао те „Сибилинске књиге”. На њихова предсказивања обраћали су пажњу и неки хришћански писци, налазећи у њима извесне наговештаје о Христовом Царству.), сведочећи о Његовом Божанском оваплоћењу и спаситељном распећу: „У најпознија времена доћи ће Неко на ову земљу, и узеће на себетело осим греха. Безграничним свемогућством Божанства Он ће разорити распадљивост неисцељивих страсти, и Њему ће завидети неверујући људи, и Он ће бити обешен на високом месту, тобож заслужан смрти”. Опомени се и вашег мудраца Аполонија (Аполоније Тијански – незнабожачки мудрац; чинио лажна чудеса и имао много следбеника; живео у трећем веку. Његове изреке, скупљене у засебну књигу, биле су веома цењене, нарочито у Александрији, где је таква књига чувана тајно, у свештеном месту једног незнабожачког храма.) који не по својој вољи исповеда да је Христос истинити Бог него принуђен на то Његовом Божанском силом. Он каже: „Један Небески побуђује ме да исповедам Њега. Он је трисветла светлост; пострадали јесте Бог, али само Божанство није пострадало: јер Он је и једно и друго: и смртан телом и туђ распадљивости. И овај Муж који све трпи од смртних: крст, понижавање, погребење – јесте Бог”. – То је рекао Аполоније о истинитом Богу који је сабеспочетан и савечан Ономе који Га је родио. Он је почетак и основ свих сазданих блага; Он саздаде свет из небића у биће, и обдржава га. Једносуштан са Оцем, Он постаде човек ради нас, и хођаше по земљи учећи људе, руководећи их и добротворећи им; затим Он прими смрт за нас неблагодарне, да нас ослободи древне осуде и дарује нам првобитно блаженство и радост. На тај начин Он нам поново отвори рајска врата која ми бесмо закључали грехом. Кроз три дана Он васкрсе, и узиђе на небо откуда беше и сишао, и посла Духа Светога ученицима Својим; а они се разиђоше по свему свету, и проповедаху Његово Божанство, у које треба да верујеш и ти, философе, да би познао Бога истинога, и постао слуга Онога који је милостив и жалостив и призива све сагрешивше говорећи: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити (Мт. 11: 28). Стога, поверуј бар својим учитељима и боговима: Платону, Орфеју и Аполонију, који чисто и јасно, премда и против своје воље, признадоше Христа за Бога.



Ово и много друго говораше премудра Екатерина, и тако удиви философа да он просто занеме и не могаше јој ништа одговорити. А цар, видећи да је философ побеђен и запањен, нареди осталима да ступе у разговор са светом девојком. Но они се отказиваху, говорећи: Не можемо ми противстати истини, јер када најученији међу нама умуче побеђен, онда шта ћемо ми рећи? Цара ово страховито разјари, и он нареди да се усред града наложи велики огањ и у њему спале сви философи и говорници. Када ови чуше овакву пресуду и наредбу, припадоше к ногама Екатерини, молећи је да се помоли за њих Јединоме Истинитоме Богу, да им опрости све што они сагрешише у незнању, и да их удостоји светог крштења и дарова Светога Духа. Светитељка се испуни радости и миља, и рече им: Заиста сте блажени и срећни ви, јер оставивши таму познадосте светлост Истине, и презревши смртног цара земаљског приступисте к Бесмртном Цару Небеском. Зато се чврсто надајте на милост Његову, и верујте да ће огањ, којим вас незнабошци плаше, бити вама крштење и лествица која узводи к небу. У том огњу ви ћете се очистити од сваке прљавштине тела и духа, и ступићете пред Цара славе светли и чисти као звезде, и постаћете Му мили пријатељи. Рекавши то света Екатерина осени крсним знаком свакога од њих, и они с радошћу пођоше на мучење. Војници их бацише у огањ (то је било 17. новембра 307. године.). Тог дана увече дођоше неки благочестиви и христољубиви људи да сахране остатке светих мученика, но нађоше тела њихова потпуно цела и огањ се не беше коснуо чак ни косе њихове. Преко овог чуда многи се незнабошци обратише к познању истине, а мошти светих мученика бише чесно погребене. Међутим цар Максимин одлучи да сву бригу своју уложи на то да свету Екатерину обрати к своме незнабожју. Пошто никакав успех не постиже путем философских препирки, он поче да је ласкама и лукавствима прелашћује. Дозвавши је, он јој рече: Послушај ме, добра кћери; као чедољубиви отац саветујем ти да се поклониш великим боговима, нарочито Хермесу, покровитељу наука, који те украси таким философским даровима. Поступиш ли по овом савету мом, ја ћу поделити с тобом царство моје и власт моју, и ти ћеш живети са мном у непрекидном весељу. – Но премудра Екатерина, провиђајући његову намеру, лукавство и обману, рече му: Остави, царе, своје лукавство, и не усличуј се лисици. Ја ти већ рекох једном за свагда да сам хришћанка и да себе уневестих Христу. Он је мој једини Женик и Наставник и Украс моје девствености. Одећу мучеништва више желим него свуколику царску порфиру. Цар опет рече: Примораваш ме, иако то не желим, да нанесем срамоту твоме достојанству и твоје дивно тело покријем многим ранама. – Светитељка одговори: Ради што хоћеш, јер ћеш ми привременим срамоћењем издејствовати вечну славу, и велико мноштво људи, надам се, повероваће преко мене у Христа мога; и из твоје палате многи ће поћи са мном у свештене небеске дворе. – Тако прорече светитељка; а Бог, гледајући с небеских висина, привођаше у дело пророчанство њено. Тада цар, захваћен страховитим бесом, нареди да са Екатерине свуку порфиру, и да је обнажену немилосрдно бију воловским жилама. И слуге пуна два сата толико бише мученицу по плећима и по стомаку да јој девствено тело ранама издробише и обезобличише, и крв као река тецијаше и земљу натапаше. Но сва та мучења светитељка подношаше са таквим јунаштвом и храброшћу, да сви који посматраху беху силно запањени. После пак тога зверски цар нареди да Екатерину посаде у тамницу, и да јој не дају ни хране ни пића док он не смисли каким мукама да је погуби. Међутим Августа, царева супруга, веома жељаше да лично види свету Екатерину. Слушајући о њеним врлинама, мудрости и јунаштву она је силно заволе. Нарочито због једног виђењау сну: срце Августе пламтијаше таком љубављу према Екатерини, да она не могаше ни заспати. А када цар неким послом отпутова из града на неколико дана, царица улучи згодну прилику да оствари своју жељу. Бејаше тада на двору један велможа, верни пријатељ царев, по чину војвода, по имену Порфирије, човек благоразуман. Томе Порфирију царица откри своју тајну жељу. Притом му рече: Ових дана једне ноћи видех у сну Екатерину, која сеђаше усред мноштва дивних младића и девојака, обучених у беле хаљине. Из њенога лица сијаше таква светлост да ја не могох гледати у њу. Она ме пак посади поред себе и метну ми на главу златан венац, говорећи: „Владика Христос шаље теби овај венац”. Од тога времена ја имам тако силну жељу да је видим, да просто не налазим мира срцу свом; стога те молим, удеси како год знаш да је видим тајно. – Порфирије јој одговори: Ја ћу испунити твоју жељу, царице. Када пак наступи ноћ, војвода Порфирије узе двеста војника и оде с царицом у тамницу. Давши стражарима новац, они уђоше код свете мученице. Када царица угледа светитељку, она би поражена блистањем лица њена које цветаше Божанском благодаћу. И припавши брзо к ногама њеним, царица са сузама поче говорити: Сада сам срећна и блажена царица, јер се удостојих видети тебе. Као што жедна кошута тражи потоке, тако и ја неизмерно жељах да те видим, и жуђах да чујем медоточиви језик твој. Сада пак када се оствари жеља моја, ја више туговати нећу, макар била лишена и живота и царства. О, како су ми и срце и душа препуни радости што те видим и гледам. Блажена си ти и достојна похвале што си предала себе свемогућем Владару који излива на тебе тако велике дарове. – Светитељка јој одговори на то: Блажена си и ти, царице, јер видим венац над твојом главом који Анђели рукама својим држе; кроз три дана ти ћеш га добити за малено мучење које ћеш претрпети Христа ради, да би отишла к Истинитоме Цару да вечито царујеш. – Царица на то рече Екатерини: Бојим се мучења, а нарочито супруга мог, јер је страховито свиреп и бездушан. – Светитељка јој на то узврати: Не плаши се, јер ћеш у срцу свом имати Христа који ће ти помагати да се никаква мука не приближи души твојој; једино ће те тело твоје заболети мало овде



привремено, па ће потом и оно добити вечни покој. Када светитељка то изговори, упита је војвода Порфирије: Шта Христос дарује онима који верују у Њега? јер и ја желим да верујем у Њега и да будем војник Његов. – Мученица му одговори: Зар ти ниси читао, или ниси слушао Свето Писмо хришћанско? – Порфирије одговори: Од ране младости бавио сам се војним пословима, и ни о чему другом бринуо нисам. – Светитељка му рече: Језик људски не може исказати она блага која преблаги и човекољубиви Бог уготови онима који Га љубе и држе заповести Његове. – Тада Порфирије, испунивши се неизмерне радости, поверова у Христа и с њим двеста војника и царица. И са страхопоштовањем опростивши се са мученицом, отидоше. Милостиви пак и човекољубиви Господ Христос не остави Своју свету невесту незбринуту толико дана, него као чедољубиви Отац промишљаше о њој и шиљаше јој сваки дан храну по једној голубици. Најзад и сам благи Подвигоположник Господ наш Исус Христос посети свету мученицу, окружен великом славом и свима Небеским Чиновима, и још више окрепи јунаштво њено, и испуни је неустрашивости, говорећи: „Не бој се, мила невесто моја, јер сам ја с тобом, и никакво се мучење неће приближити теби; трпљењем својим ти ћеш многе обратити к мени, и због тога ћеш се удостојити многих неувенљивих венаца”. – Утешивши је таким речима, Господ отиде. Сутрадан пак цар седе на судишту и нареди да му доведу Екатерину. Она уђе к цару сијајући духовном благодаћу и оном слатком светлошћу, те и присутни бише озарени сијањем красоте њене. Цар се веома зачуди и мишљаше да јој је неко давао храну у тамници, те због тога она није ослабела телом, нити се изменила красота лица њезина у току толико дана. И хтеде цар да казни стражаре тамничке. Но света Екатерина, да други због ње не би били мучени невини, каза цару сву истину, рекавши: Знај, царе, да никаква рука људска није давала мени храну већ Владика мој Христос који се стара о слугама Својим, Он ме је хранио. Међутим цар, дивећи се необичној лепоти свете Екатерине, зажеле да је опет ласкањем и лукавством придобије, и рече јој. Ти сунцезрачна девојко, лепотом својом превазилазиш и саму Артемиду (Артемида или Дијана – позната незнабожачка богиња код Грка и Римљана, веома поштована међу њима; сматрана за богињу месеца; изображавана као прекрасна радосна девојка – ловац.); ти си рођена да царујеш, кћери моја. Стога хајде, принеси жртву боговима нашим, па ћеш царовати с нама и проводити живот препун радости. Молим те, не погубљуј мучењима тако чудесну лепоту своју. – Ја сам земља и блато, одговори светитељка, а сва лепота као цвет вене и као сан ишчезава од најмање болести, или од старости, а после смрти потпуно иструли. Зато се, царе, немој бринути о мојој лепоти. За време овог разговора светитељкиног са царем један велможа, по имену Хурсаден, свиреп и немилосрдан мучитељ хришћана, желећи да покаже љубав и расположење према цару, рече му: Царе, ја сам измислио једно мучење којим ћеш ти победити ову девојку. Нареди да се на једној осовини начине четири точка, и у њих наоколо укуцај разне гвоздене оштрице, клинце, кукице: два точка нека се окрећу на десну а два на леву страну; усред њих пак нека буде привезана девојка, и тако ће точкови окрећући се издробити тело њено. Но претходно нека се ти точкови покажу Екатерини, да би се она, видевши их, уплашила страшног мучења и покорила твојој вољи. Ако пак и после тога она остане упорна, онда нека прими горку смрт. Цару се допаде овај предлог, и он нареди да се начине такви точкови. Када точкови бише готови, доведоше светитељку на место мучења, и спочетка веома бучно окретаху точкове на њене очи, да би је уплашили. И мучитељ јој рече: Видиш ли каква су мучења спремљена за тебе! Не поклониш ли се боговима, предстоји ти најужаснија смрт. – Екатерина му одговори: Ја сам ти много пута казивала своју одлуку, да остајем хришћанка. Стога, царе, не губи узалуд време већ чини што хоћеш. Мучитељ, видећи да не може Екатерину уплашити и од Христа одвратити, нареди да је привежу на точкове, па силовито окрећу точкове, да би она на тај начин била искидана на комаде и тако умрла најљућом смрћу. Но тек што приступише овом мучењу, изненада Ангео Господњи сиђе с неба, одреши светитељку а точкове изломи у комаде; при томе од силовитог ломљењакомађе лећаше и смртно повреди многе незнабошце. Видећи такво преславно чудо, сав народ викаше: Велики је Бог хришћански! – А цар се од беса помрачи, и беснећи смишљаше нове муке за мученицу. Царица пак Августа, чувши за ово чудо, изиђе из својих палата и изобличи цара говорећи: Заиста си луд и неразуман, јер се усуђујеш борити се са Живим Богом, и неправедно мучиш слушкињу Његову. – Чувши ове неочекиване речи, цар се страховито разјари од беса и постаде свирепији од свакога звера. Оставивши свету Екатерину, он сав бес свој сручи на своју супругу. Заборавивши чак на природну љубав према њој, он нареди да се донесе велики сандук и напуни оловом, да би био непомичан. Укуцавши онда клинце у поклопац од ковчега, и ставивши дојке своје жене између ковчега и поклопца, притискиваше их тако страховито да болови беху неисказани. И тако притискиване, дојке најзад отпадоше. А блажена Августа, трпећи те неисказане болове, радоваше се што страда за Истинитога Бога и мољаше Му се да јој пошаље с неба помоћ Своју. Када дојке отпадоше, крв тецијаше као река, и сви присутни беху потресени и сажаљеваху царицу која подношаше тако страховите и неподношљиве муке. Међутим, бездушни крвопија се не сажали на своју супругу већ нареди да јој главу одсеку мачем. А она, с радошћу саслушавши ову пресуду, рече светој Екатерини: Слушкињо Истинитога Бога, помоли се за мене! – Света Екатерина јој рече: Иди с миром, да са Христом царујеш вечито!



И блажена царица би посечена изван града двадесет трећег новембра (спомен свете царице Августе празнује се 24. новембра; истог дана празнује се и свети мученик Порфирије и двеста војника с њим, посечених због исповедања Христа Господа.). Војвода Порфирије, узевши ноћу њено тело, сахрани га чесно. Сутрадан пак сам Порфирије, са поверовавшим у Христа војницима, изиђе пред цара и рече му: И ми смо хришћани, војници великога Бога. – Немајући снаге да то слуша, цар уздахну из дубине срца, и јаукну: Авај, пропадох! јер се лиших дивнога Порфирија! – Затим, обративши се осталим војницима, рече: И ви се, војници моји мили, преваристе, и од богова отачких одступисте. Шта вам сагрешише богови те их остависте? – Но они му ни речцу не одговорише. Само му Порфирије рече: Зашто ти обилазиш главу и питаш ноге? Разговарај са мном. – Зла главо! викну цар Максимин, ти си крив за њихову погибао. – И не могући више да говори од беса, он нареди да им свима одсеку главе. Тако они мученички скончаше. На тај начин испуни се пророчанство свете Екатерине, које она изрече цару, да ће многи из његових палата поверовати у Христа Бога. Наредног дана мучитељ, извевши Екатерину на суд, рече јој: Ти си ми велики бол задала и велику штету нанела. Ти си моју жену преварила, и мог јуначког војводу погубила који беше сва сила моје војске; и многа друга зла ти си ми причинила; и требало би да те без милости погубим. Али, ја ти праштам, јер не желим да погубим тебе, девојку толико лепу и мудру. Зато, премила моја, испуни ми вољу: принеси боговима жртву. И ја ћу те учинити својом царицом, и никада те увредити нећу, нити ћу без твога савета икакав посао обавити, и живећеш са мном у таквом весељу и блаженству, у каквом никада ниједна царица живела није. То и много друго говораше цар препредењак, са намером да преласти одабрану невесту Христову, али не узможе својим ласкавим речима да је одвоји од Христа, са којим она беше чврсто везана везом истинске љубави. Увидевши најзад да ни ласкањем, ни обећањима, ни претњама, ни мукама не може придобити свету девојку, тврду као дијамант, он донесе одлуку: да јој глава буде одсечена изван града. Тада војници, узевши свету мученицу, поведоше је на место посечења. А за њом иђаше много народа, људи и жена; сви они плакаху што ће тако прелепа и премудра девојка бити погубљена. Многе од тих утледних и високородних жена говораху јој са сузама: О, прелепа и пресветла девојко! зашто си тако немилосрдна према себи, те претпостављаш смрт преслатком животу? Зашто тако прерано и бесциљно погубљујеш цвет младости своје? Није ли боље послушати цара и уживати блага овога живота него умрети бедно? – Светитељка им одговараше: Оставите свој некорисни плач! боље је: радујте се што ја сада гледам милог женика, Исуса Христа, Творца и Спаса мога, који је красота и венац и слава мученика. Он ме призива ка неисказаним лепотама рајским, да царујем с Њим и да блаженствујем кроз бесконачне векове. Стога, не плачите због мене већ због себе, јер за неверје своје ви ћете отићи у огањ вечни на бесконачно мучење. Када стигоше на место посечења, света Екатерина изговори ову молитву: Господе Исусе Христе, Боже мој! благодарим Ти што си ноге моје поставио на камен трпљења и управио кораке моје. Пружи сада пречисте руке Своје, некада на крсту изранављене, и прими душу моју коју Ти приносим на жртву из љубави према Теби. Опомени се, Господе, да сам тело и крв, и не допусти да на страшном суду Твом љути истјазаватељи обелодане сагрешења моја, у незнању учињена; него их омиј крвљу мојом коју проливам за Тебе, и учини да ово тело, Тебе ради мукама изранављено и мачем посечено, буде невидљиво за непријатеље и гонитеље моје. Погледај са висине Своје, Господе, и на присутне људе ове, и води их светлошћу познања Твога; и молбе оних који пресвето име Твоје призову преко мене, испуни на корист, да би се од свих славила величина и величанственост Твоја вавек. Пошто заврши молитву, света мученица рече џелату: Изврши што ти је наређено! – Џелат замахну мачем и одсече чесну главу њену (и досада у Александрији показују благочестивим путницима место погубљења свете великомученице Екатерине, које ужива посебно поштовање међу тамошњим хришћанима.), и из ране уместо крви истече млеко. Чесне пак мошти њене, као што то видеше неки од достојних хришћана, тог часа узеше свети Ангели и пренесоше на Синајску Гору, у славу Христа Бога, који са Оцем и Светим Духом у Једном Божанству царује вавек. Амин.



Poslednje ažurirano četvrtak, 08 decembar 2011 08:55



Documents

View=Article&Id=158%3Akalendar&t