VODI^ ZA MLADE PREDUZETNIKE I PO^ETNIKE U BIZNISU · Biznis plan vam je neophodan kada ‘elite da prikupite sredstva za zapo-~injanje posla kao {to su start-up krediti, grantovi

$Page 1: VODI^ ZA MLADE PREDUZETNIKE I POÊTNIKE U BIZNISU · Biznis plan vam je neophodan kada ‘elite da prikupite sredstva za zapo-~injanje posla kao {to su start-up krediti, grantovi$


VODI^ ZA MLADE PREDUZETNIKE

I POÊTNIKE U BIZNISU

VODI^

ZA M

LADE P

REDUZETNIK

E

I POÊTNIK

E U

BIZ

NIS

U

VODI^ ZA MLADE PREDUZETNIKEI POÊTNIKE U BIZNISU

Izdava~:Unija poslodavaca Srbije

Za izdava~a:Bo{ko Savkovi}

Autor:Sektor za preduzetni{tvo mladihUnije poslodavaca SrbijeNata{a Cupa} Pavlovski

Dizajn i tehni~ka podr{ka:Dragoljub Raji}

Tira`:2000

Beograd,2010.

Ovaj vodi~ prire|en je i od{tampan pod po-kroviteljstvom Me|unarodne organizacije radau okviru Programa promocije zapo{ljavanjamladih u Srbiji.

Sektor za preduzetni{tvo mladih Unije poslodavaca Srbijeposebnu zahvalnost duguje Me|unarodnoj organizaciji rada, Sub-regionalna kancelarija za centralnu i isto~nu Evropu, Budimpe{tai Vladi Republike Italije ~ijim je sredstvima u okviru MORa finan-siran ovaj vodi~.

[TA SADR@I OVAJ VODI^?

Sektor za preduzetni{tvo mladih u Uniji poslodavaca Sr-bije u èlji da podrì i pomogne otvaranje novih preduze}a prire-dio je ovaj vodi~ u kome moète na}i sve potrebne informacijeukoliko ste se odlu~ili da otvorite svoju firmu. Stranica je name-njena prvenstveno mladima i predstavlja podr{ku najhrabrijimame|u njima koji su se odlu~ili da zapo~nu sopstveni biznis ili suga ve} zapo~eli, ali i svima ostalima bez obzira na godine.

Sve informacije od va`nosti za po~etnike u biznisu svrs-tane su u slede}e osnovne kategorije u ovoj knjizi:

Vodi~ za mlade preduzetnike i po~etnike u biznisu 3

I UVOD

KAKO POÊTIOsnovne informacije i va`ni detalji kako zapo~eti svoj

biznis.

ISKUSTVAUspe`ni privrednici prenose svoja iskustva po~etnicima.

FORUM NA SAJTU I KONTAKTI SA STRU^NIMSLU@BAMA UNIJE POSLODAVACA SRBIJE

Mogu}nost on-line komunikacije, postavljanja pitanja irazmene informacija sa stru~nim slu`bama Unije poslo-davaca Srbije kao i razmene iskustava izme|u samih po-~etnika u biznisu.

KAKO ZAPOÊTI SOPSTVENI POSAO?

Zapo~eti sopstveni posao nije nimalo lako, ali jo{ teè jeodràti ga i omogu}iti mu da raste i razvija se. Ne postoje na~inida se elimini{e rizik od neuspeha, ali u svakom slu~aju dobroplaniranje, priprema i poznavanje situacije na trì{tu moè po-mo}i da uspete. Pre nego {to se upustite u ovu avanturu kaopotencijalni vlasnik posla dobro razmislite o svojoj snazi i sla-bostima. Razmislite dobro o stvarima kao {to su: da li stespremni da sami zapo~nete posao, da li ste dobri u dono{enjuodluka, kakvi ste u odnosu sa ljudima, koliko dobro umete daplanirate i organizujete, da li je va{a èlja da zapo~nete sopstveniposao dovoljno jaka i {ta to uop{te zna~i za vas i va{u okolinu?

Uspeh nije zagarantovan i veliki broj novotvorenih pre-duze}a brzo propadne, a razlozi za to su uglavnom nedostatakiskustva, nedovoljno sredstava, konkurencija, slaba prodaja, lo{alokacija, kori{}enje sredstava kompanije za li~ne potrebe, itd.

Sve ovo nije navedeno da bi vas upla{ilo, ve} naprotiv,da bi vam dalo realnu sliku i ~vrst tamelj na kome }ete strplje-njem, napornim radom i planiranjem izgraditi uspe{an posao.

Sa pozitivne strane gledano posedovanjem sopstvenogposla bi}ete sami svoj {ef, sav trud i rad koji uloìte je u va{ukorist a ne u korist va{eg poslodavaca, zarada i rast su potenci-jalno mnogo ve}i nego da ste zaposleni kod nekog drugog i pru-à vam se mogu}nost da neprestano pro{irujete svoje znanje.

Kako kaè Dell Boy - KO RESKIRA TAJ PROFITIRA!!!

Unija poslodavaca Srbije4

II KAKO POÊTI

DA KRENEMO

Samozaposleno lice, preduzetnikili vlasnik firme je svako ko sam za-ra|uje kroz bavljenje poslovnomdelatno{}u, radom po ugovoru ilikao pripadnik slobodne profesije.Preciznije govore}i, samozaposlenolice je ono lice koje ima zaposlenjeili obavlja poslovnu delatnost sa-mostalno ili sa malom grupom lju-di, sa ili bez drugih lica zaposlenihkod njega kao poslodavca, a pre-

duze}e je privredni ~inilac ~ija je kju~na uloga proizvodnja robei pruànje usluga koje se prodaju radi sticanja profita (Definicijapreuzeta iz vodi~a za predava~e i priru~nika "Pokreni svoj biznis- ve{tine samozapo{ljavanja za mlade"; Valli Corbanese i GianniRosas, Me|unarodna organizacija rada).

Zapo~injanje sopstvenog posla podrazumeva obavljanjeniza formalnih procedura. Ovaj vodi~ }e vam u 6 koraka pomo}ida isplanirate, zapo~nete i vodite svoj posao, pa je vreme dakrenemo. Da bi osnovali sopstvenu firmu morate biti upoznati sasvakim od 6 navedenih koraka.


korak 1 - Istraìvanje i planiranje (biznis plan)

korak 2 - Izvori finansiranja

korak 3 - Registracija

korak 4 - Porezi i finansijske obaveze

korak 5 - Zapo{ljavanje

korak 6 - Ostalo

ISTRA@IVANJE I PLANIRANJE(BIZNIS PLAN)

Uvod

Sve kre}e od poslovne ideje koja treba da predstavljakratak i precizan opis osnovnih delatnosti jedne firme. Ona obja-{njava o kakvoj vrsti poslovne delatnosti je re~, ko su klijenti ina koji na~in proizvod ili usluga stupaju na trì{te. Uvek kadapostoji potreba i trì{te na kome moè da se proda i opsluùje,postoji i potencijalni biznis. Objektivna prepreka nije nedostatakmogu}nosti, ve} nalaènje pravih mogu}nosti koje odgovarajusredstvima, interesovanjima, ve{tinama i iskustvima po~etnika uposlu.

Istraìvanje

Pre nego {to po~nete da pi{ete biz-nis plan morate da obavite razli~ite vr-ste istraìvanja, razmi{ljanja i konsulto-vanja sa savetnicima, ljudima koji ve}imaju iskustva u ovoj oblasti kao i po-tencijalnim poslovnim partnerima.

[to se ti~e izvora informacija, njihmoète prikupiti kako putem Interneta u

vidu razli~itih privrednih izve{taja, ekonomskih pokazatelja, for-malnih i neformalnih istraìvanja, tako i u li~nim kontaktima sapojedincima. Na ovaj na~in prikupljeni podaci }e vam pomo}i dalak{e napi{ete biznis plan koji }e biti zasnovan na realnim poka-zateljima na trì{tu.


Korak 1.

Prilikom istraìvanja uvek treba razmi{ljati o ~etiri pitanja:proizvod, cena, mesto i promocija (ovo se jo{ zove i koncept "4P"- product, price, place and promotion). Valja se okrenuti istra-ìvanju i u ovoj fazi bolje je otkriti da je neka ideja neodrìvanego uloìti vreme i novac da bi se proizvelo ne{to {to ne}e mo-}i da se prodaje.

Planiranje

Dobro napisan Biznis plan je od esencijalne va`nosti kakoza zapo~injanje tako i za vo|enje uspe{nog posla. Biznis planvam je neophodan kada èlite da prikupite sredstva za zapo-~injanje posla kao {to su start-up krediti, grantovi iili privla~enjemogu}ih investitora. Dobar biznis plan u sebi sadrì misiju i vi-ziju posla i na koji na~in }e se zacrtani ciljevi dosti}i.

Pre nego {to krenete sa pisanjem biznis plana dobro raz-mislite i kroz istraìvanje na|ite odgovore na slede}a pitanja:

Uradite SWOT analizu, tj. analizu toga koja je va{a Snaga(Strenght), Slabost (Weakness), Mogu}nosti (Opportunity) i Pret-nje/opasnosti (Threts).

Zapamtite - iako se smatra da je kod zapo~injanja biznisaza njegov uspeh bitno da se izmisli ne{to novo, ne zaboravite dasu mnoge delatnosti uspe{ne upravo zato {to su usavr{ile pos-toje}e proizvode ili usluge. Ukoliko se odlu~ite za ne{to ~ega ne-ma na trì{tu budite prvo sigurni da }e taj proizvod ili usluga ima-ti dovoljan broj kupaca koji }e garantovati odrànje poslovanja.


- Koju vrstu proizvoda i/ili usluga }e moje preduze}eplasirati na trì{tu i koje postoje}e potrebe kupaca/klije-nata zadovoljiti?

- Koje je ciljno trì{te za moje proizvode i/ili usluge iza{to bi ih platili ba{ za moje proizvode i/ili usluge?

- Kako }u do}i do potencijanih klijenata?- Gde i kako }u na}i finansijska sredstva za zapo~inja-

nje i vo|enje sopstvenog posla.

Biznis plan

Ne postoji pravilo kada je u pitanju duìna biznis plana,ali imajte na umu da je najbolje da sadrì sve relevantne infor-macije na {to manje strana. Evo nekih ta~aka koje obavezno tre-ba da sadrì jedan biznis plan:

1. Sadràj - taksativno nabrojan sadràj biznis plana. Po-mo}i }e u stvaranju strukture va{eg biznis plana, a ~itaocu va{egbiznis plana omogu}i}e da lak{e do|e do delova koji ga intere-suju.

2. Kratak opis biznis plana - ovaj deo plana iako stoji nasamom po~etku pi{e se poslednji, kada zavr{ite sa pisanjem svihneophodnih detalja. Smatra se za najva`niji deo biznis plana, jer}e njega prvo pro~itati zainteresovano lice i na osnovu toga pro-ceniti da li vredi ~itati ostatak. Ovaj deo predstavlja kratak pre-gled (siè) va{e budu}e kompanije, ko ste, {ta nameravate daradite i za{to. Mora da bude kratak i jasan, ne vi{e od dve strane.

3. Misija i vizija posla - krenite sa definisanjem misije ivizije va{eg preduze}a, {ta èlite da predstavljate, {ta èlite dapostignete i {ta su dugoro~ni ciljevi va{eg budu}eg poslovanja.

4. Poslovna aktivnost preduze}a - u ovaj deo biznis planatreba da unesete rezultate prethodno ura|ene SWOT analize,zatim treba posvetiti pa`nju razvojnom putu preduze}a, osnov-noj delatnosti kojom }e se preduze}e baviti kao i planiranim po-slovnim aktivnostima u koje se ulazi sa namerom da se ostvariuspeh.

5. Definisanje trì{ta - obuhvata analizu trì{ta prodaje(veli~ina trì{ta, potro{a~i, segmentacija trì{ta, konkurencija, isti-canje glavne konkurentske prednosti va{eg proizvoda/usluge),analizu trì{ta nabavke (informacije o dobavlja~ima odnosnoizvorima snabdevanja) i analizu trì{ta za dodatnu proizvodnju(procena mogu}nosti plasiranja proizvoda/usluga na nova trì{ta)


6. Opis proizvoda i/ili usluga (proizvodni plan) - ovaj deobiznis plana treba da sadrì podatke o lokaciji i kapacitetu pre-duze}a, plan i dinamiku proizvodnje/pruànja usluge, opis proce-sa proizvodnje, opis opreme i potrebnih sirovina i procenu radnesnage.

7. Organizacija i rukovo|enje - u ovoj fazi dobro razmis-lite o obliku poslovanja, tj. da li }ete krenuti kao preduzetnik,akcionarsko dru{tvo, dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u, itd.(vi{e o oblicima privrednih subjekata u delu koji govori o regis-traciji). Prilikom odluke obratite pa`nju na broj lica sa u~e{}em ukompaniji, ulogu svakog od partnera u kompaniji i mogu}nostistupanja iz kompanije i potrebna finansijska sredstva. Ova odlu-ka moè da uti~e na tro{kove otvaranja preduze}a i tro{kove po-slovanja.

8. Marketing i strategija prodaje - ovde se treba oslonitina prethodno ura|eno "definisanje trì{ta" i na osnovu te anali-ze napraviti strategiju prodaje. Neka od pitanja o kojim ste ve}razmi{ljali sada iskoristite da bi razvili svoj marketin{ki plan, presvega upotrebite odgovore na pitanja kao {to su: koje potrebeklijenta zadovoljava va{ proizvod/usluga; koliko su potencijalnikupci spremni da plate za va{ proizvod/uslugu; koji drugi faktoriulaze u formiranje cene (npr. profit); koje je najbolje mesto zafirmu i koji je najbolji metod za promociju da bi se do{lo do kli-jenata?

9. Finansije (finansijska analiza) - ovaj deo opisuje tri va`-ne stvari: kapital koji }e biti potreban za zapo~injanje biznisa (in-vesticiona ulaganja - izgradnja ili renoviranje, inventar i oprema,licence i dozvole, naknade za angaòvanje i osiguranje; tro{koviposlovanja - zakupnina, komunalne usluge, zarade, zalihe, amor-tizacija, reìjski tro{kovi; otvaranje inventara, porezi, itd. ), na~inna koji }e poslovna delatnost biti finansirana i projekcija rezulta-ta poslovanja.

10. Aneksi (prilozi) - prilozi koji idu uz biznis plan zavise odtoga gde i na koji na~in èlite da do|ete do sredstava za reali-


zaciju plana. Izme|u ostalog kao prilog uz biznis plan moè setraìti da se priloì kopija re{enja o registraciji, potvrda za ìran-ta, izve{taj banke o likvidnosti i solventnosti, zavr{ni ra~un (bilansstanja i uspeha), potvrda poreske uprave o izmirenim porezimai doprinosima i izve{taj o bonitetu Narodne banke Srbije, kopijaugovora sa dobavlja~ima, itd.

Besplatna stru~na pomo}

Besplatnu stru~nu pomo} za zapo~injanje biznisa i pisa-nje biznis plana moète prona}i na slede}im adresama:

Unija poslodavaca Srbije }e u okviru svojih stru~nih slu`bitokom 2010. godine tako|e pokrenuti kurseve obuke za pisanjebiznis plana, kao i seminare na kojima }e polaznici biti eduko-vani o svim neophodnim dokumentima i postupcima za regis-traciju preduze}a i savetovani od strane iskusnih privrednika ka-ko da u prvim godinama poslovanja odrè i razviju svoje predu-ze}e.

Informacije o ovim kursevima bi}e objavljene na straniMladi preduzetnici, podstranica Vesti i obave{tenja web sajtaUnije poslodavaca Srbije www.poslodavci.rs


1. Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanjeVi{e informacija na sajtu www.nsz.gov.rs

2. Republi~ka agencija za razvoj malih i srednjihpreduze}a i preduzetni{tva

Vi{e informacija na sajtu www.sme.gov.rs

IZVORI FINANSIRANJA

Po~etni kapital (Start Up)

Ako ste napravili dobar biznis plan sle-de}i korak je pronalaènje sredstava zarealizaciju biznis plana. Osnovni izvori fi-nansiranja su:

1. Li~na u{te|evina

2. Neformalni izvori - zajam od poro-dice i prijatelja

3. Poslovni inkubatori (besplatna pravna i upravlja~ka po-mo}, poslovni prostor i ostale vrste pomo}i) - lokalne agencijeza razvoj i lokalni organi vlasti

4. Subvencije i krediti dràvnih agencija

5. Investitori/partneri

6. Krediti banaka i lizing


Korak 2.

a) Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanjeVi{e informacija na sajtu www.nsz.gov.rsb) Republi~ka agencija za razvoj malih i srednjih pre-

duze}a i preduzetni{tvaVi{e informacija na sajtu www.sme.gov.rsc) Fond za razvoj Republike SrbijeVi{e informacija na sajtu www.fondzarazvoj.gov.rs

REGISTRACIJA

Registracija podrazumeva dobijanje:

1. mati~nog broja2. poreskog identifikacionog broja (PIB)3. ostalo

I MATI^NI BROJ

Pre nego {to krenete sa registracijom tre-ba da odlu~ite da li èlite da va{ bizniszapo~nete kao PREDUZETNIK (fizi~ko lice)ili PRIVREDNO DRU[TVO (pravno lice).Od 1. januara 2006. godine registar pri-vrednih subjekata vodi se pri Agenciji za

privredne registre (www.apr.sr.gov.rs). Registracijom u APRudobija se Mati~ni broj privrednog subjekta, a od 6. maja 2009.godine na istom mestu dobija se i Poreski identifikacioni broj.

Zakon o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br.125/2004) defini{e privredno dru{tvo kao pravno lice koje osni-vaju osniva~kim aktom pravna i/ili fizi~ka lica radi obavljanja de-latnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno dru{tvo se moè osno-vati u slede}im pravnim formama: orta~ko dru{tvo, komanditnodru{tvo, dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u i akcionarskodru{tvo (otvoreno i zatvoreno). Pored ovih pravnih formi, poseb-nim zakonom se mogu odrediti i druge pravne forme dru{tava,odnosno preduze}a.

Zakon o privrednim dru{tvima defini{e preduzetnika kaofizi~ko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu


Korak 3.

zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uklju~uju}iumetni~ke i stare zanate i poslove doma}e radinosti. Preduzetnikobavlja delatnost pod svojim li~nim imenom, imenom nekogdrugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladusa Zakonom o privrednim dru{tvima. Ime se registruje uz do-datak naziva "preduzetnik" ili skra}enice "pr".

Va`na razlika izme|u privrednog dru{tva i preduzetnikajeste da je privredno dru{tvo pravno lice, a preduzetnik i daljefizi~ko, {to zna~i da preduzetnik odgovara za sve obaveze izobavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smisluodgovornosti imovina koja sluì fizi~kom licu u obavljanju delat-nosti neodvojiva je od njegove li~ne (privatne) imovine.

Sa druge strane, kod privrednih dru{tava odgovornost je ra-zli~ito odre|ena, s obzirom na pravnu formu. Kod orta~kog dru-{tva ono odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom; or-taci orta~kog dru{tva odgovorni su solidarno za sve obavezedru{tva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nijedruk~ije dogovoreno. S obzirom na pravnu formu, orta~kom dru-{tvu je sli~no komanditno dru{tvo; ono je, u smislu Zakona oprivrednim dru{tvima, privredno dru{tvo koje osnivaju dva ili vi-{e fizi~kih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanjaodre|ene delatnosti, pod zajedni~kim poslovnim imenom, odkojih najmanje jedno lice odgovara neograni~eno za njegoveobaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogra-ni~eno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Dru{tvos ograni~enom odgovorno{}u odgovara za svoje obaveze celo-kupnom imovinom, dok ~lan dru{tva s ograni~enom odgovor-no{}u ne odgovara za obaveze dru{tva, osim do iznosa neune-tog uloga u imovinu dru{tva. U praksi je dru{tvo sa ograni~enomodgovorno{}u naj~e{}i oblik koji se registruje, delom i zbogograni~ene odgovornosti koju ~lanovi (osniva~i) dru{tva imaju.


PREDUZETNICI

Detaljnije kod Agencije za privredne registrewww.apr.gov.rs

Zakonski okvir - pod preduzetnikom se podrazumevajuradnje, npr. prodavnica, frizerski salon, kafi}, itd. Rad i osniva-nje preduzetnika regulisano je slede}im zakonima:

- Zakon o privatnim preduzetnicima("Sl. glasnik SRS", 54/89; "Sl. glasnik RS", 101/05)- Zakon o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/04) - Zakon o registraciji privrednih subjekata("Sl. glasnik RS. br. 55/04, 61/05)

Zahtev za registraciju podnosi se najbliòj organizacionojjedinici Agencijie za privredne registre ili elektronskim putempreko web sajta Agencije - www.apr.gov.rs

Da bi izvr{ili registraciju neophodno je da podnesete sle-de}a dokumenta:

Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom,ve} pod drugim nazivom, duàn je da Registru prijavi taj naziv uskladu sa odredbama Zakona o registraciji privrednih subjekata.


- popunjena registraciona prijava osnivanja predu-zetnika

- dokaz o identitetu preduzetnika (fotokopija li~ne kar-te ili paso{a)

- podaci za uplatu takse za registraciju

PRIVREDNA DRU[TVA

Detaljnije kod Agencije za privredne registrewww.apr.gov.rs

Zakonski okvir - Privredno dru{tvo je pravno lice kojeosnivaju osniva~kim aktom pravna i/ili fizi~ka lica radi obavljanjadelatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme privrednih dru{-tava regulisane Zakonom o privrednim dru{tvima (Sl. glasnik RSbr. 125/2004.) su:

U produètku teksta nalaze se informacije kako da regi-strujete svako od navedenih privrednih dru{tava.

POSTUPAK REGISTRACIJE PRIVREDNIH DRU[TAVA

1. Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u (DOO)

Dokumentacija koju je potrebno priloìti Agenciji za priv-redne registre prilikom podno{enja zahteva za registraciju:

- popunjena registraciona prijava osnivanja dru{tva saograni~enom odgovorno{}u

- dokaz o identitetu osniva~a; fotokopija li~ne karte, aukoliko je osniva~ strano fizi~ko lice, fotokopija paso{a koja bitrebalo da bude prevedena na srpski jezik i overena od stranesudskog tuma~a. Ako je osniva~ pravno lice, prilaè se izvod izregistra u kome je registrovano pravno lice (u slu~aju da je osni-


- Dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u - DOO

- Orta~ko dru{tvo - OD

- Komanditno dru{tvo - KD

- Akcionarsko dru{tvo (otvoreno i zatvoreno) - AD

va~ strano pravno lice, izvod iz registra se prevodi na srpski jeziki overava od strane sudskog tuma~a)

- akt o osnivanju dru{tva (odluka ili ugovor), sa overe-nim potpisima osniva~a

- potvrda banke o uplati nov~anog uloga na privremenira~un ili overena izjava osniva~a o tome da je obezbedio nov~aniulog (Prema odredbama Zakona o privrednim dru{tvima, nov~anideo osnovnog kapitala dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}una dan uplate iznosi najmanje 500 evra u dinarskoj protivvred-nosti po srednjem kursu, od ~ega se najmanje polovina upla}ujena privremeni ra~un do registracije dru{tva, a ostatak se upla}ujena ra~un dru{tva u roku od dve godine od dana registracije.)

- sporazum osniva~a o vrednosti nenov~anog uloga, akoisti nije sadràn u osniva~kom aktu

- odluka o imenovanju zastupnika dru{tva, ako zastupniknije odre|en osniva~kim aktom

- overen potpis zastupnika (OP obrazac overen u sudu)- dokaz o upla}enoj taksi za registraciju

2. Orta~ko dru{tvo

Da bi se registrovalo orta~ko dru{tvo, potrebno je da seAgenciji za privredne registre, prilikom podno{enja zahteva pri-loì:


- dokaz o identitetu osniva~a (fotokopija li~ne karte ili pa-so{a)

- ugovor o osnivanju dru{tva, sa overenim potpisima osni-va~a

- overen potpis zastupnika (OP obrazac, overen u sudu)- dokaz o upla}enoj taksi za registraciju

Shodno odredbama Zakona o privrednim dru{tvima, po-red osniva~kog akta orta~ko dru{tvo moè da ima i ugovor orta-ka dru{tva kojim se odre|uje poslovanje dru{tva i upravljanje.


Ugovor ortaka orta~kog dru{tva ne prilaè se uz prijavu za regi-straciju. U slu~aju neuskla|enosti izme|u osniva~kog akta orta-~kog dru{tva i ugovora ortaka orta~kog dru{tva, primenjuje seosniva~ki akt dru{tva.

3. Komanditno dru{tvo

Zahtev za registraciju komanditnog dru{tva podnosi seAgenciji za privredne registre i tom prilikom se prilaè slede}adokumentacija:


- dokaz o identitetu osniva~a; fotokopija li~ne karte, aukoliko je osniva~ strano fizi~ko lice, fotokopija paso{a koja bitrebalo da bude prevedena na srpski jezik i overena od stranesudskog tuma~a. Ako je osniva~ pravno lice, prilaè se izvod izregistra u kome je registrovano pravno lice (u slu~aju da je osni-va~ strano pravno lice, izvod iz registra se prevodi na srpski jeziki overava od strane sudskog tuma~a)


- potvrda banke o uplati nov~anog uloga komanditora naprivremeni ra~un ili njegova overena izjava o tome da je obezbe-dio nov~ani ulog

- sporazum osniva~a o vrednosti nenov~anog uloga ko-manditora, ako isti nije sadràn u osniva~kom aktu;


- overen potpis zastupnika (OP obrazac overen u sudu) - dokaz o upla}enoj taksi za registraciju


4. Akcionarsko dru{tvo (otvoreno ili zatvoreno)

Dokumentacija koju je potrebno priloìti Agenciji za priv-redne registre prilikom podno{enja zahteva za registraciju:


- dokaz o identitetu osniva~a; fotokopija li~ne karte, aukoliko je osniva~ strano fizi~ko lice, fotokopija paso{a koja bitrebalo da bude prevedena na srpski jezik i overena od stranesudskog tuma~a. Ako je osniva~ pravno lice, prilaè se izvod izregistra u kome je registrovano pravno lice (u slu~aju da je osni-va~ strano pravno lice, izvod iz registra se prevodi na srpski jeziki overava od strane sudskog tuma~a)


- izve{taj banke o upisanim akcijama- izve{taj banke o deponovanim nov~anim ulozima na

privremeni ra~un- dokaz o objavljivanju i sadrìna javnog poziva za upis i

uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nad-le`nog organa


- overen potpis zastupnika (OP obrazac overen u sudu) - dokaz o upla}enoj taksi za registraciju


II PORESKI IDENTIFIKACIONI BROJ - PIB

Stupanjem na snagu "Pravilnika o dodeli poreskog iden-tifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim sub-jektima za ~iju je registraciju nadle`na Agencija za privredne re-gistre" ("Slu`beni glasnik RS" br. 32/2009, objavljen 5. 05. 2009.),u Agenciji za privredne registre po~ela je primena jedno{alter-skog sistema registracije privrednih subjekata (One stop shop).

Uspostavljanjem ovog sistema, gra|ani na {alteru Agen-cije podnose svoje registracione prijave i podiù re{enja o regi-straciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim iden-tifikacionim brojem (PIB) u roku koji je propisan Zakonom o regi-straciji privrednih subjekata (5 dana).

Zahtevi za registraciju osnivanja privrednih subjekata semogu podnositi isklju~ivo na novim jedinstvenim registracionimprijavama za osnivanje preduzetnika i privrednih dru{tava i upisu Registar poreskih obveznika, propisanim "Pravilnikom o dodeliporeskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima idrugim subjektima za ~iju je registraciju nadle`na Agencija zaprivredne registre".

Prilikom popunjavanja novih registracionih prijava, po-trebno je da podnosioci zahteva ~itko popune sve traène po-datke koje APR u njihovo ime elektronski prosle|uje ostalim dr-àvnim organima (Poreska Uprava, Fond PIO, Fond RZZO), radisprovo|enja odgovaraju}ih administrativnih procedura u vezi sapo~etkom poslovanja novog privrednog subjekta (sva neophod-na uputstva o registraciji mogu se prona}i u odeljku "Uputstva",bilo da se radi o privrednim dru{tvima ili o preduzetnicima).

Upozorenje!!!Samo za privredna dru{tva

Prilikom uplate osniva~kog kapitala, budu}i osniva~i priv-rednog dru{tva treba da traè Potvrdu od banke u kojoj }e osni-va~ki kapital biti iskazan u evrima i u dinarskoj protivvrednosti nadan uplate.


Tako|e, ukoliko upisuju i unose nenov~ani kapital, u svo-jim osniva~kim aktima osniva~i treba da iskaù osniva~ki kapitali u evrima i u dinarskoj protivvrednosti, na dan upisa, odnosnounosa osniva~kog kapitala u privredno dru{tvo.

III OSTALO


1. Pe~at - za preduzetnika: mora da sadrì nazivradnje, sedi{te i ime vlasnika i naziv na pe~atu mora bitiidenti~an nazivu radnje u Re{enju o upisu u registar.

2. OP obrazac - za overu potpisa lica ovla{}enihza zastupanje i predstavljanje, overava se u op{tini.

3. Bankovni ra~un - ugovor o otvaranju ban-kovnog ra~una i karton deponovanih potpisa.

4. Prijava za evidentiranje poslodavaca - obavljase u filijali Poreske uprave na op{tini na kojoj privrednisubjekat ima sedi{te. Neophodna dokumentacija: a) Obrazac ERP (moè se na}i na sajtu poreske uprave)b) Re{enje o registraciji - Agencija za privredne registrec) Re{enje o PIBu,d) Overen OP obrazac.

Za detaljne informacije obratite se nadle`noj fili-jali Poreske uprave.

POREZI I FINANSIJSKE OBAVEZE

Posle obavljene registracije neophodno je da na|eteovla{}enog knjigovo|u, koji }e voditi evidenciju o va{im finan-sijskim pravima i obavezama i starati se da sve bude u skladusa zakonom. Preporu~ljivo je da sedi{te ra~unovodstvene ku-}e

(ra~unovo|e) bude na istojop{tini kao i va{a firmazbog toga {to lokalni knji-govo|a uvek bolje poznajeregulativu date op{tine. Ka-da su u pitanju porezi, tak-se i ostala finansisjka da-vanja poslodavac je u oba-vezi da ih ispunjava u pred-vi|enim rokovima i na pred-vi|eni na~in.

Pored republi~kih poreza i taksi postoje i lokalne taksekao i nadoknada za komunalne usluge. O ovim taksama najbo-lje je da se za obave{tenja obratite Odseku za privredu gradskeili op{tinske uprave zato {to se visina nov~ane naknade za takseu lokalnim samoupravama razlikuju. Ovde treba napomenuti irazli~ite vrste davanja koje su specifi~ne za razli~ite privrednedelatnosti kao {to su npr. nadoknada koja se pla}a za pu{tanjemuzike u ugostiteljskim objektima, tako da je neophodno da seo njima bliè informi{ete (Internet, op{tina, poreska uprava, stru-kovna udruènja, knjigovo|a, poslodavci iz istog sektora, itd.).


Korak 4.

POREZI

Ovde moète na}i spisak osnovnih poreskih i srodnihpropisa koji vam mogu koristiti u radu. Neke od ovih zakonaprate uredbe i pravilnici, a njih uglavnom moète na}i na sajtuPoreske uprave.

Sve navedene zakone na snazi, kao i one koji su tek uprocesu javne rasprave ili u skup{tinskoj proceduri moète pre-uzeti sa web sajta Narodne skup{tine Republike Srbije na adresiwww.parliament.gov.rs

Republika Srbije nalazi se u procesu ekonomskih, admi-nistrativnih i op{tedru{tvenih reformi, tzv. tranziciji. Zbog toga jenu`no da privredni subjekti stalno prate promene zakona i pra-te}ih propisa u Slu`benom glasniku Republike Srbije kako bi seblagovremeno pripremili za zakonito poslovanje i izbegli eventu-alne sudske sporove i kazne inspekcijskih i drugih organa.


1. Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV)

2. Zakon o porezu na dobit preduze}a

3. Zakon o porezu na imovinu

4. Zakon o akcizama

5. Zakon o fiskalnim kasama

6. Zakon o poreskom postupku

i poreskoj administraciji

7. Zakon o porezu na dohodak gra|ana

8. Zakon o doprinosu za obavezno

socijalno osiguranje

Oko toga {ta ta~no na osnovu navedenih zakona va{epreduze}e ili preduzetni~ka radnja mora redovno da pla}a i ukojoj dinamici konsultujte va{eg knjigovo|u odmah ~im registru-jete firmu. On }e vam na osnovu delatnosti koju obavljate re}i{ta je va{a obaveza, a {ta ne. Tako }ete pravovremeno izbe}izaka{njenja u pla}anjima i druge prekr{aje koji povla~e inspekci-jske kazne. Ukoliko sve informacije ne dobijete od knjigovo|eposetite lokalnu poresku upravu na op{tini gde vam je prijavlje-na firma i dodatno se konsultujte oko spiska va{ih redovnih i pe-riodi~nih obaveza.

TAKSE

Pored standardnih taksi (republi~kih i lokalnih), koje sepla}aju za dobijanje odre|ene usluge postoje i takse koje sepla}aju na mese~nom ili godi{njem nivou, kao {to je, na primer,taksa za isticanje firme koja je lokalnog karaktera ili taksa za gra-|evinsko zemlji{te. Njihova visina razlikuje se u razli~itim op{ti-nama.

KOMUNALNE USLUGE

Tarife na osnovu kojih se odre|uje visina naknade kojuposlodavac pla}a za kori{}enje komunalnih usluga (voda, struja,gas, odno{enje sme}a, odràvanje, itd), uglavnom su ve}e negoone koje pla}aju doma}instva. Tarife za neke komunalne uslugerazlikuju se u lokalnim samoupravama. Budite unapred spremnina to da }ete sa osnivanjem firme po vaè}im propisima moratida pla}ate vi{e iznose za vodu, struju, komunalne usluge i gasod ostalih gra|ana. Zbog toga se pri proceni va{ih po~etnih ula-ganja raspitajte me|u drugim privrednicima na va{oj op{tini koli-ka je cena komunalnih usluga za privredne subjekte i obaveznoura~unajte i ove vi{e tarife u po~etnu kalkulaciju ukupnih tro{-kova otvaranja firme.


ZAPO[LJAVANJE

Za zapo{ljavanje neophodno je dase upoznate sa osnovnim odredba-ma Zakona o radu (Sl. glasnik RSbr. 24/2005, 61/2005. i 54/2009.).Zakonom o radu se reguli{u sva os-novna pitanja u vezi sa zapo{ljava-njem i radom. Prvi korak prilikom zapo{ljavanja je

pre svega pronalaènje lica sa odre-|enom stru~nom spremom, znanji-ma i ve{tinama koje su neophodneza obavljanje odre|enih poslova. Od-govaraju}u osobu za obavljanje po-slova moète prona}i preko dràvne

institucije nadle`ne za zapo{ljavanje:

Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanjewww.nsz.gov.rs

ili preko licenciranih agencija i kompanija za zapo{ljavanje i pro-nalaènje kvalitetnih kadrova na trì{tu rada, kao {to su:

Trenkwalderwww.trenkwalder.com/rs

Infostudwww.infostud.com

Usluge ovih kompanija se napla}uju, ali su lica u njimaveoma stru~na da prona|u najbolje mogu}e kadrove za va{e


Korak 5.

preduze}e i u{tede vreme i novac koje bi utro{ili u postupkuodabira najboljih kandidata.

Jedan od naj~e{}ih na~ina zapo{ljavanja je i zapo{ljava-nje putem preporuke. U ovim slu~ajevima dobro razmislite o to-me da li je osoba koju zapo{ljavate na ovaj na~in kvalifikovana imoè li da vam pomogne da svoju kompaniju valjano izgradite.

Kada izaberete i odlu~ite da zaposlite odre|enu osobudolazi na red administrativni deo posla.

U ovom delu va{a biblija je Zakon o radu (ZOR). Zakondefini{e koje vrste ugovora o radu postoje, koje elemente trebada sadrì, koja su prava i obaveze poslodavaca i zaposlenog poosnovu svakog od ugovora. Formular ugovora o radu moète dakupite u knjiàri, ali na{a preporuka je da ga oblikujete sami uzpomo} stru~nog lica. Stru~no lice moè biti pravnik - dobar po-znavalac oblasti radnog prava ili stru~ni konsultant Nacionalneslu`be za zapo{ljavanje, Unije poslodavaca Srbije, Infostuda,Trenkwaldera i drugih advokatskih kancelarija i konsultantskihagencija. Prilikom zapo{ljavanja preporu~ljivo je da novoupo-slenog zaposlite prvo na osnovu ugovora o radu na odre|enovreme (3 do 12 meseci), a kada se uverite da zaposleni zadovo-ljava sve postavljene kriterijume, posle maksimum godinu dana,Zakon vas obavezuje da ga zaposlite na neodre|eno vreme.

Ugovor o radu nemojte shvatiti olako. U praksi se ~estode{ava da poslodavci ne defini{u obaveze zaposlenog dovoljnoprecizno i da u kasnijim sudskim sporovima ne uspevaju da do-kaù povredu radne obaveze zaposlenog i zato ih gube i snosetro{kove procesa.

Ovako izgleda postupak prijave:

I SOPSTVENA PRIJAVA

1. Penzijsko invalidsko osiguranje

Prijavljivanje se vr{i u Fondu PIOVi{e informacija na adresi www.pio.rs


Potrebno vam je (obrasci se kupuju u knjiàrama):

2. Zdravstveno osiguranjePrijavljivanje se vr{i u Fondu RZZOVi{e informacija na adresi www.rzzo.sr.gov.yu

Potrebno vam je slede}e (obrasci se kupuju u po{ti):

Za Preduzetnike


- ROD-1 obrazac za prijavu po~etka poslovanja, odjavuposlovanja ili promene u poslovanju obveznika pla}anjadoprinosa.Podnosi ga poslodavac organizacionoj jedinici Fonda

nadle`noj prema sedi{tu poslodavca, odnosno njegovojorganizacionoj jedinici, u roku od 8 dana od dana po-~etka, prestanka ili promene u poslovanju. Prilikom pod-no{enja prijave, poslodavac je duàn da dostavi na uvid:

a) re{enje o upisu u odgovaraju}i registarb) akt Poreske uprave kojim je dodeljen PIBc) obave{tenje o razvrstavanju jedinica razvrstavanja

prema klasifikaciji delatnosti Republi~kog zavoda za sta-tistiku.

- M-1/SP obrazac - za prijavu na osiguranje

- OPD obrazac za prijavu, promenu i odjavu obve-znika pla}anja doprinosa

- M obrazac - za prijavu, promenu i odjavu zdravstve-nog osiguranja

- Fotokopija li~ne karte (li~na karta na uvid)- Akt o registraciji samostalne delatnosti, odnosno akt

o upisu u registar nadle`nog organa, tj. potvrda odgo-varaju}eg udruènja

- Fotokopija odjave sa prethodnog osiguranja- Za overu zdravstvene knjiìce - uverenje poreske upra-

ve o pla}enom doprinosu za zdravstveno osiguranje.

Za Privredna dru{tva

Osniva~i, ~lanovi, odnosno akcionari privrednih dru{tavakoji u njima nisu zasnovali radni odnos ili obavljaju odre|eneposlove.

II PRIJAVA RADNIKA

1. Ugovor o radu (~l. 24, 47, ZOR) moè biti sklopljen naneodre|eno ili na odre|eno vreme. Ugovor na odre|eno vremene moè da traje duè od 12 meseci bez prekida ili sa prekidommanjim od 30 radnih dana. Zakon o radu propisuje uslove u koji-ma moè da se sklopi ugovor o radu na odre|eno vreme. Poredugovora o radu na odre|eno i neodre|eno vreme Zakon reguli{ei ostale vrste ugovora koje mogu sklopiti poslodavac i zaposleni.

2. Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje - prijava se vr{i ufilijali Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje u mestu gde }e liceobavljati delatnost.

Neophodno je podneti (obrasci se kupuju u knjiàri):


- OPD obrazac - za prijavu, promenu i odjavu obve-znika pla}anja doprinosa

- M obrazac - za prijavu, promenu i odjavu zdrav-stvenog osiguranja

- Fotokopija li~ne karte (li~na karta na uvid)- Akt o upisu u registar nadle`nog organa- Akt o obavljanju poslovodnih ovla{}enja i poslova

upravljanja- Fotokopija odjave sa prethodnog osiguranja

- E-1 obrazac - prijava o slobodnom radnom mestu- E-3 obrazac - prijava o zasnivanju/prestanku radnog

odnosa- Ugovor o radu- Radna knjiìca

3. Penzijsko-invalidsko osiguranje - prijava se vr{i u fili-jali Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje umestu u kom se nalazi sedi{te poslodavca.

Neophodno je podneti (obrasci se kupuju u knjiàri):

4. Zdravstveno osiguranje - prijava se vr{i u filijali Repu-bli~kog zavoda za zdravstveno osiguranje u mestu gde }e liceobavljati delatnost. Neophodno je podneti (obrazac se kupuje upo{ti):

Zaposlenom ~ije se prijavljivanje na zdravstveno osiguranjeizvr{i poslodavac mora dostaviti kopiju prijave.

VA@NO !!!

Prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima (Sl.glasnik SR, br. 54/89, br. 35/02, 101/05), ~lanovi porodi~nogdoma}instva osniva~a radnje mogu raditi u radnji i bez zasniva-nja radnog odnosa. ^lanovima porodi~nog doma}instva se, usmislu navedenog Zakona, smatraju bra~ni drug, deca i roditelji.U tom slu~aju moraju imati op{tu zdravstvenu sposobnost, osimako Zakonom o privatnim preduzetnicima za obavljanje odre-|enih delatnosti nije druk~ije odre|eno, kao i da ispunjavajuuslove u pogledu kadrovske osposobljenosti, ukoliko priroda de-latnosti (poslova) to zahteva. Osim toga, moraju ispunjavati uslo-


- M-1 obrazac- Prijava na osiguranje za osiguranike zaposlene- Ugovor o radu- Radna knjiìca

- M obrazac - prijava, promena i odjava zdravstve-nog osiguranja

- Ugovor o radu- Radna knjiìca- Fotokopija odjave sa prethodnog osiguranja

ve u pogledu zdravstvene sposobnosti utvr|ene propisima o za-{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti, koje na osnovu ~lana 10.Zakona o privatnim preduzetnicima moraju ispunjavati osniva~ iradnici koji obavljaju slede}e delatnosti (poslove):

a) proizvodnja i promet ìvotnih namirnicab) ugostiteljska delatnostc) pruànje usluga sme{taja i ishrane turistima u doma-

}instvud) proizvodnja i promet sredstava za negu i ulep{avanje

lica i telae) pruànje usluga higijenske nege

I ostale delatnosti utvr|ene Zakonom.


OSTALO

INSPEKCIJE

Inspekcijski nadzor u Republici Srbijivr{e inspekcijske slu`be koje predstavlja-ju organizacione jedinice (sektori ili ode-ljenja) ministarstava. Inspekcije uglav-nom vr{e nadzor nad sprovo|enjem ikontrolom primene propisa u datoj obla-sti. Spisak inspekcijskih slu`bi, delokrugnjihovih poslova i ministarstvo kome pri-

padaju pomo}i }e vam da se informi{ete o tome {ta koja in-spekcija radi i kakva su njena ovla{}enja (prava i obaveze).

Inspekcija radaMinistarstvo rada i socijalne politike

www.minrzs.gov.rs

Obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti rada,radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvi|ajemsmrtnih, te{kih i kolektivnih povreda na radu. Aktivnosti inspek-torata usmerene su ka suzbijanju rada na crno, smanjenju brojapovreda radno-pravnih odnosa (prekovremeni rad, isplata zara-da, razni oblici diskriminacije), kao i ka izgradnji modernog sis-tema inspekcije rada.


Korak 6.

Trì{na inspekcijaMinistarstvo trgovine i usluga

www.mtu.gov.rs

Sektor trì{ne inspekcije obavlja poslove inspekcijskognadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se ure-|uju: uslovi za obavljanje prometa robe i vr{enje usluga kojeobavljaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici, cene robe i usluga,kvalitet industrijsko-neprehrambenih proizvoda u proizvodnji iprometu, kvalitet usluga, utvr|ivanje uslova za obavljanje pri-vrednih delatnosti u oblastima koje ~ine predmet kontrole, pre-duzimanje mera na koje je zakonom ovla{}en, spre~avanje nelo-jalne konkurencije (kontrola reklamiranja, ogla{avanja i nu|enjarobe, usluga, navo|enjem podataka kojima se stvara ili moèstvoriti zabuna na trì{tu, kontrola prodaje robe sa oznakama ipodacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu poreklai kvaliteta robe i drugo); kontrola merila i mernih jedinica (o~i-gledna neispravnost merila i ta~nost merenja robe koja se preprodaje meri); inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugihpropisa kojima se ure|uje za{tita potro{a~a i oblast ogla{avanjai inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojomse povre|uju prava intelektualne svojine kao i nadzor nad proi-zvodnjom i prometom robe za{ti}ene autorskim ili srodnim pra-vom; poslovi koji su neposredno vezani za vr{enje inspekcijskognadzora, finansijsko-materijalni poslovi u vezi robe oduzete upostupku inspekcijskog nadzora i drugo; saradnje sa drugim in-spekcijskim organima, pravosudnim organima, drugim organimai organizacijama, udruènjima i ustanovama ~iji su poslovi u veziili od zna~aja za rad Sektora; podno{enje izve{taja i informacijao stanju u oblastima iz delokruga rada Sektora, kao i drugi po-slovi u skladu sa propisima kojima se ure|uje inspekcijski nad-zor.


Sanitarna inspekcijaMinistarstvo zdravljawww.zdravlje.gov.rs

U odeljenjima za sanitarni nadzor obavljaju se poslovi kojiobuhvataju: sanitarni i zdravstveni nadzor u oblastima pod sani-tarnim nadzorom - neposrednim uvidom u postupanja predu-ze}a, ustanova i drugih pravnih i fizi~kih lica u pogledu primenezakona i drugih propisa i akata, sa izricanjem upravnih mera ipreduzimanjem drugih mera u skladu sa zakonom; davanje mi{-ljenja na planska dokumenta, davanje mi{ljenja o sanitarnimuslovima u postupku izdavanja akta o urbanisti~ko-tehni~kimuslovima u postupcima izgradnje objekata pod sanitarnim nad-zorom, re{avanje u upravnim stvarima u prvom stepenu, i drugeposlove iz delokruga odeljenja.

Poreska inspekcija i policijaMinistarstvo finansija, Poreska uprava

www.poreskauprava.gov.rs

Prvi stepen kontrole vr{i Sektor za kontrolu Poreske upra-ve. Ukoliko se utvrdi da ne{to nije u redu sa podnetom doku-mentacijom na teren se {alju terenski inspektori koji vr{e kon-trolu na licu mesta u samom privrednom subjektu. Nakon izvr-{ene provere na osnovu teìne utvr|enih povreda zakona slu~ajse dalje predaje Poreskoj policiji ili ostaje u okviru kancelarijskekontrole. Policijskoj upravi se uglavnom predaju slu~ajevi te{kihpovreda zakona kao {to su utaje, krupne malverzacije, itd.

"Ekolo{ka" inspekcijaMinistarstvo ìvotne sredine i prostornog planiranja

www.ekoplan.gov.rs

U Sektoru za kontrolu i nadzor obavljaju se poslovi kojise odnose na: za{titu ìvotne sredine od zaga|ivanja; za{titu i


kori{}enje prirodnih dobara, resursa i ribarstva; postupanje uslu~aju udesa; prilago|avanje rada inspekcije za za{titu ìvotnesredine na svim nivoima u Republici Srbiji zahtevima EvropskeUnije u cilju sprovo|enja Preporuke Saveta Evrope i Skup{tineEvrope o Minimalnim kriterijumima za inspekciju za{tite ìvotnesredine; izradu izve{taja i evidencija o sprovo|enju inspekcijskognadzora; u~e{}e u pripremi stru~nih osnova u izradi propisa; pri-premu informacija za ministra i za medije; inspekcijski nadzor uoblasti izgradnje i upotrebe gra|evinskih objekata od zna~aja zaRepubliku u okviru delokruga utvr|enog zakonom; zajedni~ki in-spekcijski pregledi na objektima od zna~aja za Republiku, zajed-no sa drugim inspekcijskim organima nadzor nad poverenim po-slovima Autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama; sa~i-njavanje i prosle|ivanje upravnih akata u okviru ovla{}enja pro-pisanih zakonom i pra}enje zakona i drugih propisa iz delokrugarada, iniciranje izmene istih; postupanje po àlbama na re{enjegra|evinskog inspektora; predlaganje odgovaraju}ih re{enja usaradnji sa nadle`nim unutra{njim jedinicama; inspekcijski nad-zor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji izoblasti prostornog planiranja, urbanizma i gra|evine; kontroladonetih prostornih planova, urbanisti~kih planova, urbanisti~kihprojekata, kontrola sprovo|enja planova, promena stanja u pros-toru i dr; priprema i vr{enje inspekcijskog nadzora nad radomRepubli~kog geodetskog zavoda u poslovima u oblasti geodezi-je; obavljanje drugih poslova iz delokruga Sektora.

Veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcijaMinistarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede

www.minpolj.sr.gov.yu

Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede, {umar-stva i vodoprivrede ustanovljen je Zakonom o ministarstvima ujulu 2008. godine.U cilju uspostavljanja efikasnijeg rada, inspekcijske slu`be mini-

starstva: poljoprivredna, veterinarska, fitosanitarna, {umarsko-lovna i vodoprivredna inspekcija, translatorno su preme{tene izUprava u Generalni inspektorat.


Objedinjavanjem inspekcija se, pored efikasnijeg nadzorai koordinacije u slu`bi, uspostavlja kontinuitet u lancu kontrole ikomande, ~ime se omogu}ava direktan uvid Ministra u rad in-spekcija. Inspektori za svoj rad odgovaraju direktoru Generalnoginspektorata, dok sva druga ovla{}enja, obaveze i odgovornosti,kao i unutra{nja organizacija rada inspekcijskih organa ostaju ne-promenjeni. Cilj Generalnog inspektorata je da se uspostavi efi-kasnije, brè i profesionalnije delovanje inspekcije, uz prevencijukorupcije.

Komunalna inspekcijaLokalna samouprava

Zakonom o komunalnim delatnostima i odlukama lokalnihsamouprava regulisan je rad komunalne inspekcije (Sl. glasnikRS br.16/97 i 42/98), a delokrug poslova Odlukom o komunalnojinspekciji koju donose organi lokalne samouprave.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Bezbednost i zdravlje na radu regulisani suZakonom o bezbednosti i zdravlju na radu(Sl. glasnik RS br. 101/2005.) i nizom drugihpodzakonskih akata. Bezbednost i zdravlje naradu su klju~ni za uspe{no vo|enje poslo-

vanja bez obzira na veli~inu preduze}a. Poznavanje i primena za-kona i podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na ra-du pomo}i }e poslodavcima da izbegnu nepotrebne tro{kove i{tetu koja nastaje usled povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Uspostavljanjem sistema bezbednosti i zdravlja na raduposlodavac {titi i sebe i svoje zaposlene od neèljenih posledicakoje se dugoro~no odraàvaju na zdravlje, ali predstavljaju i veli-ki teret kako u ljudskom tako i u materijalnom smislu.

Sve najnovije informacije iz oblasti bezbednosti i zdravljana radu va`ne za poslodavce moète prona}i na sajtu Unije po-slodavaca Srbije, www.poslodavci.rs. Ovde se moète blagovre-meno informisati o svojim pravima i obavezama u oblasti BZR.


USPE[NI SAVETUJU POÊTNIKE

Ovaj deo vodi~a kreiran je sa èljom da dugogodi{njiuspe{ni privrednici na osnovu svog bogatog iskustva prenesukonkretne savete po~etnicima u biznisu i tako im olak{aju pri-vre|ivanje. Poslovanje u svakoj zemlji nosi sa sobom neke zajed-ni~ke karakteristike koje se zasnivaju na osnovim ekonomskimzakonitostima, ali privredni ambijent u Republici Srbiji posedujeizvesne specifi~nosti koje su isklju~ivo svojstvene na{oj dràvi.Na{a zemlja od jeseni 2000. godine nalazi se u procesu tranzici-je i jo{ uvek po ukupnom privrednom ambijentu zaostaje za raz-vijenim zemljama Zapada, ali se stanje iz godine u godinu po-pravlja. Upravo zato su saveti dokazanih privrednika pravi na~inda se po~etnicima u poslu realno predstavi {ta sve moraju darade da bi osnovali i, {to je mnogo teè, odràli svoja preduze}aili preduzetni~ke radnje na trì{tu.


III ISKUSTVA

* * *I pored svih prepreka koje postoje za zapo~injanje sop-

stvenog posla u Srbiji treba skupiti hrabrost i po~eti ne-{to svoje, jer ako ~ekate nikad ne}ete do~ekati pravi tre-nutak za tako veliki poduhvat. Samo sa puno rada i jas-nim ciljem ispred sebe moète ne{to posti}i. Nikad ne}e-te znati koliko moète i {ta sve moète ukoliko ne pro-bate.

Stevan Avramovi}As-Commerce, Sremski Karlovci

* * * Pre nego {to odlu~ite da krenete sa pokretanjem sopstve-

nog posla dobro razmislite o tome {ta èlite da radite, uraditesve neophodne analize od trì{ta, preko izvora finansiranja, sta-nja na trì{tu i, naravno, ono najbitnije, a to je pitanje samoodr-ìvosti. Kada uzmete u obzir sve vrste podsticaja koje dràva nu-di za zapo~injanje posla (start-up, zapo{ljavanje, itd.) proverite dali }e va{a kompanija biti samoodrìva? Priprema je pola posla.

Bo{ko Savkovi}NIB Alternativa, Beograd

* * * Za uspeh u poslu potrebna vam je ljubav prema poslu

koji radite, da budete uporni, da konstantno u~ite i usavr{avatese, da pratite inovacije kroz sajmove, ~asopise, internet, itd. Uvekse trudite da imate dobar alat i opremu, jer bez alata nema zana-ta, posao obavljajte kvalitetno i u rokovima, budite u~tivi i prijat-ni u odnosima sa poslovnim partnerima i klijentima (mu{terija-ma). Udruùjte se i radite sa drugim zanatlijama kako bi lak{eprevazi{li probleme u poslovanju kojih }e neminovno biti.

Blagoje Stanisavljevi}Predsednik Zanatske komore Srbije


* * *"Preduzetnik je ~ovek koji radi 24 sata dnevno, a ako

ima neki problem mora da ustane sat vremena ranije".Uspeh u poslu i njegov razvoj zavise najvi{e od rada,upornosti i sposobnosti da re{avate probleme.

prof dr Du{an Risti}Fakultet za menad`ment, Novi Sad

* * * Nove generacije privrednika imaju misiju da ostvare {to

vi{e strate{kih partnerstava svojih preduze}a sa uspe{nim kom-panijama iz sveta koje poznaju trì{ta, imaju razvijene tehnologi-je i krupan obrtni kapital. Ova partnerstva budu}nost su srpskeprivrede i kroz njih na{a preduze}a mogu dobiti sve ono {to imtrenutno nedostaje. Kultura saradnje i partnerskih odnosa pred-stavlja osnovu svih modernih i razvijenih ekonomija.

Nikola Pavi~i}Predsednik UO i generalni direktor

Sintelon AD, Ba~ka Palanka


* * *U poslu se uvek trudite da budete dèntlmen ili dama,

pa`ljivo saslu{ajte poslovne partnere, ophodite se sa po-{tovanjem i budite maksimalno korektni prema svakomeko je isti takav prema vama, ali morate biti spremni dadonesete i te{ke odluke ukoliko ne postoji korektnost sadruge strane da bi pravovremeno za{titili svoj poslovniinteres.

Neboj{a Atanackovi}Auto centar BOBAN, Beograd

Predsednik udruènja nafta{a Nafta AD

* * *Vodite maksimalno uredno sve va{e poslovne knjige i

dokumentaciju. Neka uvek bude hronolo{ki sre|ena ipregledna. Na taj na~in olak{a}ete poreske i druge in-spekcijske kontrole i smanjiti mogu}nost da zbog neu-rednog vo|enja knjiga razni inspektori posumnjaju u le-galno obavljanje va{e delatnosti, {to moè biti osnov zaizricanje kazni i krivi~ne postupke protiv odgovornog licau pravnom licu.

SAVETI STRU^NIH SLU@BIUNIJE POSLODAVACA SRBIJE

Kada otpo~injete biznis trudite se da nasvakom koraku ostvarite maksimalne u{-tede. Statistika pokazuje da skoro 32% fi-rmi koje se osnuju ne opstanu na trì{tuduè od dve godine. Firme naj~e{}e pro-padaju zbog toga {to nemaju jasan biznisplan i krenu sa obimnim ulaganjima zakoja se kasnije ispostavi da se veomate{ko vra}aju. Trudite se da svaki dinar

koji uloìte u po~etku bude "dinar u sigurno". Ako nemate dovolj-no sredstava odaberite skromnije kancelarije ili po~nite iz svogstana ili ku}e, neka zarade zaposlenima budu realne i odgovara-ju obimu posla koji uspete da razvijete. Nemojte se razbacivati itro{iti na reprezentaciju pre nego {to zaradite. U svrhu u{teda prizapo~injanju biznisa va`no je da prona|ete poslovnu banku ~ijesu provizije minimalne i koja ima dovoljno kvalitetne usluge po-trebne za va{u delatnost.

* * *Pre nego {to se va{e preduze}e pojavi na trì{tu, bilo ono

lokalno ili globalno, opredelite njegov vizuelni identitet koji seogleda u imenu preduze}a, karakteristi~nom logotipu (grafi~komre{enju) i specifi~nim proizvodima. Veoma je va`no da va{e pre-duze}e u najkra}em mogu}em roku postane prepoznatljivo i daje njegov logotip vizuelno lako pamtljiv, jer }ete tako u}i u pam-}enje velikog broja ljudi, {to je preduslov svake razvijene proda-je.

* * *Ako ste obveznik PDVa budite svesni da ga morate plati-

ti po isporuci fakture za robu ili usluge a ne u trenutku kada na-platite tu robu ili uslugu. To zna~i da do 10. u narednom mese-cu morate skupiti novac da platite PDV za svu robu i usluge fak-turisane u toku prethodnog meseca, izuzev ukoliko PDV na


upla}ujete tromese~no. Zbog toga se trudite da rokovi naplatekupcima i klijentima budu {to kra}i kako se ne bi desilo da ne-mate dovoljno novca za plate zaposlenima, zato {to je naplatapotraìvanja spora a imate obavezu uplate PDVa Poreskoj upravipre naplate sopstvenih potraìvanja.

* * *Ako se kreditno zaduùjete kod banaka da bi platili PDV

unapred za poslove dobijene u oblasti javnih nabavki ili kod dru-gih privrednih subjekata budite krajnje oprezni i traìte sredstvaobezbe|enja (menice) u slu~aju da vam kupac robe ili klijentzna~ajno zakasni sa isplatom. Ako se to desi onda }e vam ka-mate kod banaka "pojesti" profit i kao rezultat dobi}ete da ste ~i-tav posao radili uzalud ili sa gubitkom. Va`no je da pre upu{tanjau ovakve poslovne kombinacije dobro izanalizirate i procenite re-alne plate`ne mogu}nosti va{eg kupca ili klijenta.

Pre nego {to primite menice potrudite se da proverite re-alnu plate`nu sposobnost izdavaoca menice, kako se ne bi desi-lo da nemate {ta da naplatite, jer menice nemaju pokri}e u sred-stvima i imovini izdavaoca.

* * *Maksimalno koristite Internet i mogu}nosti savremenog

elektronskog poslovanja onoliko koliko je to mogu}e u va{oj de-latnosti. Kori{}enje Interneta najjeftiniji je na~in za reklamiranjeva{ih proizvoda i usluga, a kori{}enje elektronske po{te (e-mail)omogu}ava vam brzu i najjeftiniju komunikaciju sa ostalim u~e-snicima na trì{tu. Prema najnovijim istraìvanjima u 2009. godi-ni 94,5% preduze}a u Srbiji koristi Internet u svom poslovanju.

* * *Ako èlite da prodate neki proizvod ili uslugu morate biti

veoma uporni, neprestano unositi novine i oslu{kivati potrebekupaca ili klijenata. Morate se prilago|avati tendencijama na tr-ì{tu, ali i diktirati tempo tako {to }ete nuditi originalne proizvodei usluge ili pakete proizvoda i usluga.


* * *U rukovo|enju trudite se da budete korektni prema zapo-

slenima, da im uvek precizno odredite zadatke i da ih valjanousmerite kako da najkvalitetnije obave zadati posao. Lojalnost za-poslenih izuzetno je va`na za razvoj preduze}a, a lojalnost se po-stiè humanim odnosom prema zaposlenima, pristojnim prima-njima i dodatnim stimulacijama za svaki uspe{no ura|en posao.Trudite se da kod zaposlenih razvijete preduzetni~ku inicijativu iobave{tavajte ih svakodnevno o va{im problemima koji su i pro-blemi kompanije. Jedino tako zaposleni }e razumeti za{to nekaddonosite te{ke odluke zbog kojih oni nisu sre}ni, ali su potreb-ne radi opstanka preduze}a na trì{tu.

* * *Poslodavac koji uspe da navede zaposlene da njihovo

preduze}e tretiraju kao svoj dom, ~uvaju ga i bore se za njegovopstanak i razvoj isto kao i vlasnik i menad`ment preduze}a imamnogo ve}e {anse da sa~uva svoje mesto na trì{tu i stalnonapreduje.

* * *Poku{ajte da u svom radnom kolektivu {to vi{e promo-

vi{ete i negujete timski rad i naglasite va`nost svakog ~lana timabez obzira da li se on nalazi na visokoj ili najniòj poziciji u pre-duze}u. Timski rad je izgradio vode}e svetske ekonomije i pred-stavlja poseban kvalitet svake uspe{ne kompanije na globalnomtrì{tu. Imati tim jakih, stru~nih i preduzimljivih pojedinaca pre-duslov je razvoja preduze}a u svetu biznisa i njegovog pret-varanja u va`nog igra~a na trì{tu.

* * *Kada je re~ o ljudskim resursima trudite se da uvek sti-

muli{te one koji vredno i predano rade i postiù dobre rezultate.Ne mogu svi biti jednako pla}eni i stimulisani zato {to ne noseisti teret i od njih se ne traì isti u~inak. Stimulisanjem najboljihjo{ vi{e }ete ih vezati za preduze}e, a onima koji zaostaju za nji-ma dati primer kako trebaju da rade da bi dostigli najbolje i ta-ko|e bili stimulisani.


FORUM ZA POÊTNIKE U BIZNISU

On-line razmena iskustava po~etnika u biznisui stru~nih slu`bi Unije poslodavaca Srbije

Na stranici Mladi predu-zetnici web sajta Unije posloda-vaca Srbije (www.poslodavci.rs)kreiran je Forum za po~etnike ubiznisu koji }e vam omogu}itinajbrù mogu}u razmenu isku-stava sa drugim po~etnicima ubiznisu i prikupljanje relevant-nih informacija od stru~nih slu`-bi Unije poslodavaca Srbije zna~ajnih za sve po~etnike.

Budite aktivni na Forumu. Pitajte, {aljite komentare, raz-menjujte mi{ljenja i iskustva, mnogi u~esnici Foruma iz razli~itihdelova Srbije na njemu se mogu upoznati i uspostaviti kontaktena osnovu kojih }e u budu}nosti imati priliku da mo`da razviju ikonkretnu poslovnu saradnju.

Adresa Foruma je:

www.poslodavci.rs/forum

Redaktor Foruma zadràva sva prava da pregleda sadr-ìnu svih poslatih tekstova korisnika Foruma i izostavi ili redigu-je one koji sadrè pogrdne i neprimerene sadràje.


IV FORUM I KONTAKTI

KONTAKTI

UNIJA POSLODAVACA SRBIJESektor za preduzetni{tvo mladih

Stevana Markovi}a 811080 Zemuntelefon: 011/3160-248faks: 011/2610-988

Savetnica za preduzetni{tvo mladihNata{a Cupa} Pavlovski

[email protected]

Ostali kontakti

Ostale kontakte stru~nih slu`bi Unije poslodavaca Srbijemoète prona}i na web adresi www.poslodavci.rs na straniciKontakt.



I UVOD...................................................[ta sadrì ovaj vodi~?..........................

II KAKO POÊTI...........................................................Kako zapo~eti sopstveni posao..................................Da krenemo..................................................................

Korak 1. Istraìvanje i planiranje (biznis plan)...........Uvod.............................................................................Istraìvanje....................................................................Planiranje......................................................................Biznis plan....................................................................Besplatna stru~na pomo}...........................................

Korak 2. Izvori finansiranja..........................................

Korak 3. Registracija....................................................I Mati~ni broj................................................................Preduzetnici..................................................................Privredna dru{tva.........................................................Postupak registracije privrednih dru{tava..................1. Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u...............2. Orta~ko dru{tvo.......................................................3. Komanditno dru{tvo................................................4. Akcionarsko dru{tvo................................................II Poreski identifikacioni broj - PIB.............................III Ostalo........................................................................

Korak 4. Porezi i finansijske obaveze........................Porezi............................................................................Takse.............................................................................Komunalne usluge.......................................................

33

445

6667810

11

1212141515151617181920

21222323


Korak 5. Zapo{ljavanje...............................................I Sopstvena prijava.....................................................II Prijava radnika.........................................................Va`no!!!.......................................................................

Korak 6. Ostalo............................................................Inspekcije.....................................................................Inspekcija rada............................................................Trì{na inspekcija........................................................Sanitarna inspekcija....................................................Poreska inspekcija i policija.......................................Ekolo{ka inspekcija.....................................................Veterinarska, fitosanitarnai poljoprivredna inspekcija.........................................Komunalna inspekcija.................................................Bezbednost i zdravlje na radu...................................

III ISKUSTVA...............................................................Uspe{ni savetuju po~etnike.......................................Saveti stru~nih slu`bi Unije poslodavaca Srbije......

IV FORUM I KONTAKTI..............................................Forum za po~etnike u biznisu....................................Kontakti.......................................................................

Sadràj.........................................................................

DODATAKUsluge stru~nih slu`biUnije poslodavaca Srbije............................................

24252728

30303031323232

333434

353538

414142

43

45

Predstavljamo vam

Uniju poslodavaca Srbije

Unija poslodavaca Srbije je nevladina i nestrana~ka orga-nizacija poslodavaca koja {titi i zastupa interese poslodavaca uRepublici Srbiji.

Cilj Unije poslodavaca je JAKA PRIVREDA - JAKA SRBIJA

Uloga Unije poslodavaca je da {titi interese privrede izalaè se za njen odrìvi razvoj.

Unija poslodavaca Srbije zacrtala je vi{e pojedina~nih ci-ljeva ~ije ostvarivanje vodi razvoju privrede u Republici Srbiji. Ticiljevi su:

...ve}e ekonomske slobode, jednostavnije procedure,manja administracija, smanjenje javne potro{nje,kontrola javnih nabavki, iskorenjivanje korupcije,

manja siva ekonomija, manje optere}enje privrede,evropsko zakonodavstvo, efikasnost trgovinskih sudova,lak{a akumulacija kapitala, standardizacija i edukacija,

kontrola monopola, ja~anje konkurentnosti,obrazovanje prema potrebama privrede...

Unija poslodavaca Srbije kao vode}i glas privrede uRepublici Srbiji zalaè se za ove i druge vrednosti sadràne uideji JAKA PRIVREDA - JAKA SRBIJA. Na{a zemlja moè biti bo-gato i razvijeno dru{tvo samo ako ima sna`nu, konkurentnu imodernu privredu. Ja~anje doma}e privrede mora biti prioritetsvih sada{njih i budu}ih generacija.


Pridruìte nam se!

Postanite deo velikog tima koji se bori za ure|eno i boga-to dru{tvo.

^lanstvo u Uniji poslodavaca Srbije je dobrovoljno.

USLUGE ZA ^LANOVEUNIJE POSLODAVACA SRBIJE

[ta ~lanovi konkretno dobijaju stupanjem u Uniju poslo-davaca Srbije?

- Kompletnu pravnu podr{ku Pravne slu`be UPS za tuma-~enja Zakona o radu, Zakona o privrednim dru{tvima, Zakona oPDVu i drugih pozitivnih propisa

- Sve neophodne informacije i edukaciju iz oblasti bez-bednost i zdravlja na radu

- Zastupanje interesa poslodavaca kroz institucije u koji-ma UPS ima svoje predstavnike

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije

Lokalni Socijalno-ekonomski saveti

Fond PIO

Fond Solidarnosti

Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje

Lokalni saveti za zapo{ljavanje


- Zastupanje interesa poslodavaca delovanjem kroz medi-je i javne nastupe

- Svake nedelje slanje News-lettera sa informacijama okonkursima, tenderima, doma}im i me|unarodnim biznis konfe-rencijama i forumima, aktuelnim promenama zakonskih propisa iprogramima edukacije i drugim aktivnostima koje UPS preduzi-ma kako bi pomogla razvoj i za{titu interesa preduze}a ~lanovaUnije poslodavaca Srbije

- Kolektivno pregovaranje sa sindikatima i za{tita intere-sa poslodavaca pred sindikatima

- Za{tita interesa ~lanova UPS i posredovanje pred in-spekcijskim slu`bama

- Informacije o tenderima i konkursima za razvoj predu-zetni{tva, start-up kreditima, kreditima za ja~anje konkurentnos-ti, sertifikaciju i standardizaciju

- UPS Klub, jedinstveni klub poslodava~ke solidarnosti.Preko UPS Kluba poslodavci ~lanovi UPS mogu nabav-

ljati proizvode i koristiti usluge drugih ~lanova UPS sa popusti-ma, ali i ponuditi svoje proizvode i usluge sa popustima drugim~lanovima.

- Svakodnevni servis kome mogu uputiti svoje pritu`bena republi~ke i lokalne vlasti, organe dràvne uprave i sindikate,ali i svoje li~ne inicijative, predloge i primedbe na aktuelno zako-nodavstvo, primenu propisa u praksi, korupciju i druge zloupo-trebe

- Pomo} u organizovanju prezentacija i sastanaka sa dru-gim privrednicima u okviru iste i razli~itih privrednih grana


- Informacije o slobodnim industrijskim zonama za do-ma}e i strane investitore u Srbiji

Postanite ~lan najve}e dobrovoljne poslodava~ke poro-dice u Srbiji.

Zajedno moèmo vi{e!

JAKA PRIVREDA - JAKA SRBIJA




Documents

VODI^ ZA MLADE PREDUZETNIKE I PO^ETNIKE U BIZNISU · Biznis plan vam je neophodan kada ‘elite da prikupite sredstva za zapo-~injanje posla kao {to su start-up krediti, grantovi