ZBORNIK NAU^NIH RADOVA 2004

UDK 167.7:63 YU ISSN: 0354-1320

ZBORNIK NAU^NIH RADOVA

Vol. 10. br. 1 2004.

RADOVI SA XVIII SAVETOVANJAAGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA

Beograd

Redakcioni odbor

Milan Adamovi} (Beograd), Milan \evi} (Beograd), \or|e Glamo~lija (Beograd),Mirjana Jarak (Novi Sad), Zora Jeli~i}, (Beograd), @ivota Jovanovi} (Beograd), MilovanJovi~in (Novi Sad), Marija Kraljevi}-Balali} (Novi Sad), Sa{a Krstanovi} (Beograd),Du{an Latinovi} (Beograd), Slobodan Milenkovi} (â~ak), Petar Mi{i} (Beograd), Miha-jlo Nikoli} (Beograd), Vladislav Ognjanov (Novi Sad), Mihailo Ostoji} (Beograd), PetarStoji} (Beograd), Mirko Uro{evi} (Beograd), Sava Vu~kovi} (Beograd), Gordana [urlan-Momirovi} (Beograd), Dragoljub @uni} (Beograd).

Izdava~ki savet

Radmila Beskorovajni (Beograd), \ina Boòvi} (Bijelo Polje), Slavica ôli}(Beograd), Vaso Komneni} (Beograd), Janja Kuzevski (Beograd), Nada Milo{evi} (NoviSad), Radi{a Nikoli} (Beograd), Zorica Paji} (Beograd), Sneàna Pupovac (Beograd),Du{an Radisavljevi} (Beograd), Mihailo Radivojevi} (Beograd), Borislav Radomir(Beograd), Mileta Stojkovi} (Beograd), Goran Todorovi} (Beograd), Gordan Zec(Beograd), Tomislav @ivanovi} (Beograd).

Glavni i odgovorni urednik

Vaso Komneni}

Urednici

Radmila BeskorovajniSlavica ôli}Janja Kuzevski

Uredni{tvo i administracija

11213 Beograd, Padinska SkelaTel: 011/8871-175, 8871-174, Fax: 8871-125E-mail: [email protected]

[email protected]

Priprema: GRID Studio, Beograd

[tampa: Grafiprof, Beograd

Tira`: 200 primeraka

Ovaj Zbornik Nau~nih radova XVIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa,{tampan je uz pomo} Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

Sadràj

Zora Jeli~i}, Sa{a Krstanovi}, Janja Kuzevski, Nada Stojni}-Eri}REZULTATI HIBRIDA KUKURUZA INSTITUTAPKB AGROEKONOMIK U 2003. GODINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Miodrag Tolimir, @eljko Kaitovi}, @ivota Jovanovi}, Milorad Ro{ulj, Gorica Cvijanovi},Miladin Veskovi}, Predrag Jovin

ZP HIBRIDI KUKURUZA U PROIZVODNIM OGLEDIMA2003. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Zorica Paji}, Milorad Ro{ulj, Uro{ Eri}OSOBINE ZP HIBRIDA KUKURUZA KOKIÂRA

(Zea mays L. Everta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Marija Mila{inovi}, Milica Radosavljevi}, Sneàna Jovanovi}, Jovan Jakovljevi}FIZI^KE, HEMIJSKE I TEHNOLO[KE KARAKTERISTIKENOVIH ZP HIBRIDA KUKURUZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Goran Todorovi}, Tomislav @ivanovi}, Sa{a Krstanovi}RESELEKCIJA RODITELJSKIH KOMPONENTIELITNOG HIBRIDA KUKURUZA ZA PRINOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Timea Hajnal, Mirjana Jarak, Zora Jeli~i}MIKROORGANIZMI IZ CIKLUSA AZOTA I FOSFORAU PROIZVODNJI KUKURUZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Nada Milo{evi}, prof. dr Mitar Govedarica , Zora Jeli~i}, Janja Kuzevski, Sa{a Krstanovi}UTICAJ HERBICIDA NA MIKROBIOLO[KU AKTIVNOST ZEMLJI[TAPOD [E]ERNOM REPOM, SOJOM I KUKURUZOM . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Miladin Veskovi}, Gorica Gajevi}, Miodrag Tolimir, @ivota Jovanovi}, Predrag JovinPOVE]ANJE PROIZVODNIH SPOSOBNOSTI KISELIH ZEMLJI[TAPRI RAZLIÎTIM SISTEMIMA \UBRENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Rade Proti}, Sneàna Jankovi}, Nenad \uri}AGRONOMSKE OSOBINE NOVE SORTE OZIME P[ENICEPKB - ARENA STVORENE U INSTITUTU „PKB AGROEKONOMIK“ . . . 73

Rade Proti}, Sneàna Rajkovi}, Sneàna Jankovi}PRINOS ZRNA STRNIH @ITA U REPUBLICI SRBIJII VA@NIJE AGROTEHNI^KE MERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Nada Proti}, Rade Proti}, Sneàna Jankovi}KORELACIJA IZME\U KONCENTRACIJE MITOTOKSINAI PRINOSA ZRNA P[ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Savo Vu~kovi}, Sa{a Krstanovi}, Branko ]upina, Aleksandar Simi}, Ivana Stojanovi},Rade Stanisavljevi}, Svetko Vojin, Marina Vu~kovi}

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA CRVENE DETELINE . . . . . . 101

Vuka{in Bjeli}, \or|e Morav~evi}UTICAJ PREDZIMSKE SETVE NA RANOSTASNOST I PRINOS MRKVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Sneàna \or|evi}, Miodrag Jakovljevi}, Ljiljana [anti}UTICAJ MIKROBIOLO[KOG \UBRIVA „SLAVAL“ NA IZNO[ENJE AZOTA, FOSFORA I KALIJUMA RASADOM PAPRIKE . . . . . . . . . . . . . . 115

Dragana Vidojevi}, Vaso Komneni}PROMENA BIOPOTENCIJALA EKOSISTEMAPANÊVA^KOG RITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Mi}o Olja~a, Dragan Novakovi} , Zoran Mileusni}HODNI SISTEM TRAKTORA U USLOVIMA OBRADERITSKIH ZEMLJI[TA PANÊVA^KOG RITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

UDK:633.15:631.52Originalni nau~ni rad

REZULTATI HIBRIDA KUKURUZA INSTITUTAPKB AGROEKONOMIK U 2003. GODINI

Zora Jeli~i}, S. Krstanovi}, Janja Kuzevski, Nada Stojni}-Eri}*

Izvod: U radu su prikazani rezultati prinosa zrna 8 hibrida kukuruza Instituta PKBAgroekonomik na 6 lokaliteta. Najve}i prinos zrna 10,4 t/ha ostvario je Rubin-7 na loka-litetu Pad. Skela, a najniì isti hibrid na lokalitetu Zrenjanin 3,4 t/ha. Najve}u prose~nuvrednost u visini: prinosa zrna za sve lokalitete iskazao je Zlatar-2 8,1 t/ha. Pribli`no isteproduktivne mogu}nosti u visini prinosa zrna iskazali su hibridi: Sre}ko-5 7,5 t/ha, Rubin-7 i Stani{a 7,4 t/ha i PKB-635 7,3 t/ha. Najve}i prinos zrna svi ispitivani hibridi ostvarilisu na lokalitetu Padinska Skela, 9,8 t/ha, a najniì na lokalitetu Zrenjanin, 4,3 t/ha.

Klju~ne re~i: kukuruz, makroogled, lokalitet, hibrid, prinos zrna.

Uvod

Institutu PKB Agroekonomik do sada je priznato 22 hibrida kukuruza. Produktiv-na mogu}nost kukuruza prvo zavisi od hibrida, zatim od primenjene tehnologije gajen-ja, a u zna~ajnom stepenu i od klimatskih uslova. Za uspe{nu proizvodnju kukuruza po-trebni su hibridi visokog potencijala rodnosti i odli~nih proizvodnih osobina. U dosada-{njem posmatranju u radu na{e ku}e u eksperimentalnim ogledima najbolji rezultat u vi-sini prinosa zrna iskazao je hibrid iz FAO 500 grupe 19,5 t/ha (Jeli~i} i sar., 1998). Akose u proizvodnji na|u hibridi visokog potencijala rodnosti, mogu}e je o~ekivati i renta-bilniju proizvodnju ove kulture. Me|utim, geneti~ki potencijal rodnosti iskoristi se sa 30-50 % (Babi} i sar., 1999), {to u velikoj meri zavisi i od uslova gajenja. U godini sa ne-dovoljnom koli~inom padavina i povi{enim temperaturama vazduha u mesecima zna~aj-nim za vegetaciju kukuruzu umanjenje prinosa zrna se moè kretati od 30-45 % u zavi-snosti od hibrida i grupe zrenja (Jeli~i} i sar., 2000). Da bi proizvodnju kukuruza u~inilistabilnijom i podigli je na vi{i nivo potrebno je vr{iti pravilan izbor hibrida kukuruza zaodre|ene lokalitete (Jovin i sar., 2002). Prema saop{tenjima Jovanovi}-a i sar. (2001)umanjivanje prinosa zrna kod kukuruza u periodu 1990.-1999. godine iznosilo je 31,6%,{to je bilo uslovljeno su{om i neodgovaraju}om primenom agrotehni~kih mera. U tu svr-hu selekcione ku}e, pa i na{ Institut testiraju hibride kukuruza u makroogledima u poljo-privrednim stanicama, {kolama, zavodima i institutima.

5

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 1 (2004) 5-12

* Dr Zora Jeli~i}, dr Sa{a Krstanovi}, mr Janja Kuzevski, Nada Stojni}-Eri}, dipl. in`., Institut PKBAgroekonomik, Padinska Skela-Beograd.

Materijal i metod rada

Hibridi kukuruza Instituta PKB Agroekonomik ispitivani su u makroogledima uvi{e lokaliteta u 2003. godini (tab. 1). U program posmatranja bilo je uklju~eno 8 hibri-da iz razli~itih grupe zrenja od FAO 200-700. Potrebne aktivnosti u izvo|enju i pra}en-ju ogleda radili su stru~ne slu`be poljoprivrednih stanica, zavoda i instituta, a rezultatitog rada bi}e prikazani i komentarisani preko ostvarenog prinosa zrna. Za kasnostasne hi-bride kukuruza setva ogleda nije bila u optimalnom roku.

Tab. 1. Lokaliteti na kojima su u makroogledima 2003. godini pra}eni prinosi zrna kukuruza

Klimatski uslovi u toku vegetacije

Klimatski uslovi u toku vegetacije nisu bili zadovoljavaju}i za kulturu kukuruza{to se odrazilo i na realizacije prinosa zrna ispitivanih hibrida. U uslovima suvog rataren-ja za kukuruz potrebno je najmanje 200 l/m2 vode u junu, julu i avgustu, a od toga najvi-{e u julu, {to u 2003. godini nije zadovoljeno. Iz prikaza podataka meteorolo{ke stanice– Beograd (tab. 2) vidi se da su bila zna~ajna odstupanja kako u koli~ini padavina, takoi u srednjim mese~nim temperaturama. Koli~ina padavina u vegetacionom periodu kuku-ruza bila je daleko ispod optimalnog za ovu kulturu, a uz to i srednje mese~ne tempera-ture bile su iznad optimalnih vrednosti za kukuruz.

Tab. 2. Klimatski uslovi u toku vegetacije kukuruza u 2003. godini(meteorološka stanica – Beograd)

6


Rezultati istraìvanja i diskusija

U tab. 3. prikazani su reazultati prinosa zrna ispitivanih hibrida kukuruza u loka-litetima: Pad. Skela, Besni Fok i Zrenjanin. Na lokalitetu Padinska Skela najve}i prinoszrna je realizovao hibrid Rubin-7 10,385 t/ha, a najniì Ozren-3 8,304 t/ha. Preko 10 t/hau ovom lokalitetu ostvarili su i hibridi: Sre}ko-5, Biser-4 i Stani{a, Kristal-3 realizovaoje prinos zrna od 9,8 t/ha, a hibridi PKB 635 i Zlatar-2 9,7 t/ha.

Na slede}em lokalitetu, Besnom Foku isti ispitivani hibridi realizovali su znatnoniè prinose zrna. Na ovom mestu u svojstvu prinosa zrna najbolje se iskazao Sre}ko-5sa prinosom od 7,503 t/ha. Slede}i po visini prinosa bili su Rubin-7 (6,904), Biser-4(6,479) i Zlatar-2 (6,389).

Lokalitet Zrenjanin u 2003. godini sude}i na osnovu ostvarenih prinosa zrna na-{ih testiranih hibrida kukuruza bio je katastrofalan, a naro~ito za kasnostasne hibride. Upore|enju sa lokalitetom Pad. Skela kod hibrida Rubin-7 prikaz zrna je bio niì za 7 t/ha.Najprinosniji na ovom terenu je bio ranostasni hibrid Zlatar-2 iz grupe zrenja FAO 200sa ostvarenim prinosom zrna od 6,147 t/ha. Uzrok niskih prinosa zrna testiranih hibridamogli su biti samo nepovoljni klimatski uslovi u vegetacionom periodu kukuruza, a {toje ina~e i bila karakteristika 2003. godine. Obzirom da je setva makroogleda uglavnombila krajem aprila za kasnostasne hibride kukuruza skra}en je vegetaciji period, {to jesvakako uz nepovoljne klimatske uslove uticalo na umanjenje produktivnih mogu}nostiu svojstvu prinosa zrna.

Tab. 3. Prinos zrna hibrida kukuruza u makroogledima u 2003. godini u Pad. Skeli, Besnom Foku i Zrenjaninu

7


U tabeli 4. prikazan je prinos zrna testiranih hibrida kukuruza u lokalitetima: Ko-vin, Kraljevo i Loznica. U Kovinu najvi{i prinos zrna realizovali su ranostasni hibridi:Zlatar-2 i Ozren-3 9,5 t/ha. Po visini prinosa zrna pribli`ni su bili: PKB 635, Sre}ko-5 iKristal-3 (8,8, 8,4 i 8,3 t/ha). I u ovom lokalitetu najniì prinos je realizovao kasni hibridRubin-7 7,7 t/ha. Na lokalitetu Kraljeva hibrid iz grupe 700 Rubin-7 i hibrid iz FAO 300grupe Stani{a ostvarili su prose~an prinos zrna 8,9 t/ha, a PKB 635 iz 600 grupe i Zlatar-2 iz FAO 200 grupe 8,8 t/ha. Na ovom rejonu ranostasni hibridi Zlatar-2 i Stani{a poostvarenom prinosu bili su na nivou kasnostasnih hibrida Rubina-7 i PKB 635. Na loka-litetu Loznica testirano je 5 hibrida kukuruza, a ostvareni prinosi zrna kod istih bili su re-lativno niski i kretali su se u granici od 6,1 - 7,4 t/ha. Najve}i prinos zrna ostvario je hi-brid PKB 635 7,4 t/ha. Uop{te posmatrano, svi iskazani rezultati u 2003. godini su ispodna{ih o~ekivanja, znaju}i da sve ispitivane hibride karakteri{e visok potencijal rodnosti.

Tab. 4. Prinos zrna hibrida kukuruza u makroogledima u 2003. godiniu Kovinu, Kraljevu i Loznici

Iz prikaza tab. 5. uo~ljivo je da su lokaliteti: Padinska Skela, Kovin i Kraljevo uposmatranoj godini bili povoljniji za iskazivanje produktivnih mogu}nosti testiranih hi-brida kukuruza. Od 8 posmatranih hibrida kukuruza najve}i prose~an prinos za sve loka-litete ostvario je ranostasni hibrid Zlatar-2 8,1 t/ha.

8


Tab. 5. Ostvaren prinos zrna t/ha ispitivanih hibrida kukuruzapo lokalitetima u 2003. godini

Zaklju~ak

Na osnovu rezultata iz makroogleda u 2003. godini za testirane hibride kukuruzaInstituta PKB Agroekonomik moè se zaklju~iti slede}e:

– Najve}i prinos zrna od 10,385 t/ha ostvario je Rubin-7 na lokalitetu PadinskaSkela, a najniì isti hibrid na lokalitetu Zrenjanina, 3,395 t/ha.

– Najve}u prose~nu vrednost u visini prinosa zrna za sve lokalitete iskazao je naj-ranostasniji hibrid Zlatar-2 8,132 t/ha, dok za ostale hibride prose~ne vrednostivisine prinosa bile su pribli`ne u granicama 6,7 do 7,4 t/ha.

– Najve}i prinos zrna ispitivani hibridi kukuruza ostvarili su na lokalitetu Pad.Skela, 9,810 t/ha, a najniì na lokalitetu Zrenjanin 4,271 t/ha.

– Na lokalitetima Kovin i Kraljevo u visini prinosa zrna iskazane su pribli`nevrednosti testiranih hibrida kukuruza 8,394 i 8,102 t/ha.

– Na lokalitetu Loznica prose~an prinos zrna ispitivanih hibrida iznosio je 6,862t/ha, a na lokalitetu Besni Fok 6,232 t/ha.

– Klimatski uslovi u 2003. godini nisu bili podesni za realizaciju produktivnihmogu}nosti, naro~ito kasnostasnih hibrida kukuruza, {to se kod istih odrazilo urealizaciji prinosa zrna koji je znatno niì od o~ekivanog.

Literatura

1. Babi}, M., An|elkovi}, Violeta, Trifunovi}, B.V. (2001): Novi i perspektivni ZPhibridi. II Savetovanje „Nauka, praksa i promet u agraru“, Vrnja~ka Banja 10-14. 01. Agroinovacije, 49-55.

2. Jeli~i} Zora, Pavlovi}, M., Avramovi}, M. (1998): Mogu}nosti stvaranja hibri-da kukuruza visoke vrednosti i o~uvanje kvaliteta stvorenih genotipova ovezna~ajne biljke. XII Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik na-u~nih radova, PKB INI Agroekonomik, Beograd, 4, 1, 67-76.

9


3. Jeli~i} Zora, Stojni}, Nada, Ra{kovi}, D. (2000): Uloga klimatskih faktora u re-alizaciji prinosa zrna aktuelnih i perspektivnih hibrida kukuruza. XIV Saveto-vanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik nau~nih radova, Institut PKBAgroekonomik, Beograd, 6, 1, 63-70.

4. Jovin P., Veskovi}, M., Jovanovi}, @. (2002): Rezultati makroogleda zemun-poljskih hibrida kukuruza po rejonima gajenja u SR Jugoslaviji. XIV Saveto-vanje agronoma, veterinara i tehnologa, Zbornik nau~nih radova, Institut PKBAgroekonomik, Beograd, 8, 1, 61-66.

10


UDC: 633.15:631.52Original scientific paper

RESULTS OF CORN HYBRIDS FROM INSTITUTE PKB AGROEKONOMIK IN 2003.

Jeli~i} Zora, Krstanovi} S., Kuzevski Janja, Stojni}-Eri} Nada*

Summary

The paper shows the yield of eight maize hybrids of PKB Agroekonomik Institu-te in six localities. Rubin-7 had the highest yield in the locality of Padinska Skela - 10.4t/ha whereas the same hybrid had the lowest yield in the locality of Zrenjanin - 3.4 t/ha.Zlatar-2 had the highest average yield in all localities - 8.1 t/ha. The yield was similarwith other hybrids, too: Sre}ko-5 - 7.5 t/ha, Rubin-7 and Stanisa - 7.4 t/ha and PKB 635- 7.3 t/ha. With all the investigated hybrids, the highest yield was in the locality of Pa-dinska Skela whereas the lowest yield was in the locality of Zrenjanin.

Key words: maize, macroexperiment, locality, hybrid, yield.

11


* Zora Jeli~i}, Ph.D., Saša Krstanovi}, Ph.D., Janja Kuzevski, M.Sc., Nada Stojni}-.Eric, B.Sc., Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Belgrade.

UDK:633.15+575.222.7:631.559Originalni nau~ni rad

ZP HIBRIDI KUKURUZA U PROIZVODNIM OGLEDIMA2003. GODINE

M. Tolimir, @. Kaitovi}, @. Jovanovi}, M. Ro{ulj, Gorica Cvijanovi}, M.Veskovi} , P. Jovin*

Izvod: Pravilnom izboru ZP hibrida prethode ispitivanja rodnosti u razli~itimagroekolo{kim uslovima. Na osnovu proizvodnih ogleda sa 24 lokaliteta izvedenih u2003. godini prikazani su rezultati prinosa ZP hibrida (FAO 300-700).

Po svojoj rodnosti posebno su se istakli hibridi ZP 434, ZP 684, ZP 360 i ZP 578.Posmatrano po razli~itim agroekolo{kim celinama na podru~ju Ba~ke najrodniji su biliZP 684 i ZP 434. U Banatu su visoko rangirani ZP 434 i ZP 578, a u Sremu su najrodni-ji ZP 434 i ZP 360. Sli~ni rezultati su dobijeni i u podru~ju Centralne Srbije gde su naj-prinosniji ZP 434 i ZP 684.

Navedeni rezultati ukazuju na visoku rodnost i adaptibilnost hibrida nove genera-cije (ZP 434, ZP 578 i ZP 684), a istovremeno se potvr|uje i visoka rodnost ve} prover-nih ZP hibrida (ZP 677 i ZP 704).

Klju~ne re~i: ZP hibridi, rodnost, proizvodni ogledi.

Uvod

Kukuruz se u Srbiji gaji na tre}ini obradivih povr{ina, {to ga svrstava u grupunajzna~ajnijih poljoprivrednih useva. Njegov visok genetski potencijal rodnosti ograni-~avaju kako agroekolo{ki uslovi, primenjen nivo agrotehni~kih mera, tako i pravilan iz-bor hibrida. Interakcija genotipa i uslova spoljne sredine uti~u na adaptibilnost i stabil-nost sorte (Borojrvi}, 1991). Nizak nivo primene agrotehnike i zna~ajno variranje klimat-skih faktora uzrokovali su niske prose~ne prinose.

U Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ do sada je priznat ukupno 471 hibrid kuku-ruza. Masovnijoj proizvodnji priznatih ZP hibrida prethode vi{egodi{nja ispitivanja veli-kog broja razli~itih ogleda, gde su od posebnog zna~aja proizvodni. U cilju bolje iskori-{}enosti genetskog potencijala rodnosti poseban zna~aj ima pravilan izbor ZP hibrida.

13


* Mr Miodrag Tolimir, mr @eljko Kaitovi}, dr @ivota Jovanovi}, dr Milorad Rošulj, dr Gorica Cvi-janovi}, dr Miladin Veskovi}, dr Predrag Jovin, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd-Zemun, SCG.


U 2003. godini izvedeni su proizvodni ogledi na 24 lokaliteta: Banat (Parta, Rav-ni Topolovac, Kova~ica, Kova~ica I, Sakule, Omoljica, Bavani{te, Vr{ac, Bo~ar), Ba~ka(Bajmok, Senta, Gospo|inci, Sombor), Srem (Irig, @arkovac, Golubinci, Kukujevci, Ze-mun Polje, âlma), Centralna Srbija (Smederevo, Ma~vanski Prnjavor, [abac, Loznica)i Republika Srpska (Bjeljina). Sejano je 9 ZP hibrida kukuruza (ZP 360, ZP 434, ZP 446,ZP 578, ZP 580, ZP 677, ZP 680, ZP 684, ZP 704).

Ove oglede karakteri{e ma{inska setva pneumatskom sejalicom, optimalne gusti-ne za date FAO grupe zrenja, uobi~ajena agrotehnika i mere nege, kao i ma{inska berbakombajnom i merenje teìne ubranog zrna (u traktorskoj prikolici) posebnim vagama zamerenje osovinskog optere}enja vozila. Minimalna posejana povr{ina po jednom hibri-du iznosila je 10 ari.

Ogledi su izvedeni u uslovima prirodnog vodnog reìma zemlji{ta, {to isti~e adap-tibilnost hibrida kukuruza na razli~ite zemlji{ne i klimatske uslove.

Severo isto~ni region Vojvodine odlikuje se nedostatkom padavina i izraènim ve-trovima (Milosavljevi}, 1976). êrnozem, ritske i livadske crnice kao i slatine su najza-stupljeniji tipovi zemlji{ta u Vojvodini (@ivkovi} i sar., 1972).

Centralni deo Srbije karakteri{e vi{e tipova i podtipova zemlji{ta: aluvijumi, gajn-ja~e, smonice, ritske crnice, livadska i lesivirana zemlji{ta, kao i kontinentalna klima sakoli~inom padavina kao u Vojvodini, sa izuzetkom Zapadne Srbije gde je ta koli~ina ne-{to ve}a (]iri} i Filipovski, 1963).


Rezultati prinosa ZP hibrida sa 24 lokaliteta (tab. 1) ukazuju na rodnost srednjeranih hibrida (ZP 434 i ZP 360) {to je u saglasnosti sa rezultatima Jovina i sar. (2002) ko-ji ukazuju na visoku rodnost ove grupe hibrida pri nedostatku padavina. To potvr|uje nji-hovu visoku adaptibilnost na razli~ite agroekolo{ke uslove. Posebno treba ista}i hibridZP 434 koji po svim ispitivanim parametrima zauzima prvo mesto. Isti rezultati potvr|u-ju visoku rodnost ostalih ispitivanih ZP hibrida, obzirom na nepovoljne, pre svega mete-orolo{ke uslove u 2003. godini.

Tab. 1. Rezultati ZP hibrida kukurza u 2003. godini (24 lokacije)

14


Posmatrano po razli~itim rejonima gajenja (Ba~ka, Banat, Srem i Centralna Srbi-ja) uo~avaju se razlike u visini ostvarenih prinosa. Ovo je posledica uticaja agroekolo-{kih faktora, a pre svega koli~ine i rasporeda padavina.

U Ba~koj se po prinosu izdvajaju novi hibridi ZP 684, ZP 434 (tab. 2). Najvi{i pri-nosi u Banatu su ostvareni tako|e sa novim hibridima kukuruza ZP 434, ZP 578, ZP 360i ZP 684 (tab. 3). Kako je na podru~ju Srema bilo vi{e padavina u odnosu na pomenuterejone to su i prinosi zna~ajno vi{i. Posebno se isti~u hibridi iz FAO grupe zrenja 300-400 (ZP 434 i ZP 360), kao i hibrid ZP 578 (FAO 500) (tab. 4). Rejon Centralne Srbijese isto tako manje ili vi{e, nalazio u ne{to povoljnijim uslovima sa gledi{ta koli~ine i ras-poreda padavina, {to potvr|uju prinosi u tabeli 5. Sli~no navedenim rezultatima i ovde seizdvajaju po prinosu hibridi ZP 434 i ZP 684. Treba napomenuti da se u okviru ovog re-jona posebno isti~u podru~ja Podrinja i Jadra gde su ostvareni prinos i preko 10 t.ha-1,{to je rezultat koli~ine i rasporeda padavina u ovom kraju, {to je u saglasnosti sa rezulta-tima Kaitovi}a i sar., 2003.

Tab. 2. Rezultati ZP hibrida kukuruza u 2003. godini (Ba~ka, 4 lokaliteta)

Tab. 3. Rezultati ZP hibrida kukuruza u 2003. godini (Banat, 9 lokaliteta)

15


Tab. 4. Rezultati ZP hibrida kukuruza u 2003. godini (Srem, 6 lokaliteta)

Tab. 5. Rezultati ZP hibrida u 2003. godini (Centralna Srbija, 4 lokaliteta)

Zaklju~ak

Na osnovu dobijenih rezultata moè se zaklju~iti da je rodnost svih ZP hibrida, iu nepovoljnim uslovima gajenja kakvi su bili u 2003. godini, visoka. Treba posebno is-ta}i hibride nove generacije: ZP 360, ZP 434, ZP 578 i ZP 684. Zna~aj ovakvih ispitivan-ja, ogleda se pre svega u pravilnoj rejonizaciji ZP hibrida kukuruza {to je i garancija vi-sokih prinosa.

16


Literatura

1. Borojevi}, S. (1991): Principi i metodi oplemenjivanja bilja, Nau~na knjiga,Beograd.

2. @ivkovi}, B., Nejgebauer, V., Tanasijevi}, \., Miljkovi}, N., Stojkovi}, M., Dre-zgi}, P. (1972): Pedolo{ka karta “zemlji{ta Vojvodine”. Geokarta.

3. Jovin, P., Veskovi}, M., Jovanovi}, @. (2002): Rezultati makroogleda zemun-poljskih hibrida kukuruza po rejonima gajenja u SR Jugoslaviji, Zbornik nau~-nih radova 2002. sa 16-og Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Beo-grad, 8, 1, 61-65.

4. Kaitovi}, @., Jovanovi}, @., Jovin, P. (2003): ZP hibridi kukuruza u ogledima2002. godine. Zbornik nau~nih radova 2003. Institut PKB Agroekonomik, Be-ograd, 9, 1, 51-55.

5. Milosavljevi}, M. (1976): Klimatologija. Univerzitet u Beogradu, 187.6. ]iri} M. i Filipovski G. (1963): Zemlji{te Jugoslavije, JDPZ, Beograd, 498.

17


UDC: 633.15+575.222.7:631.559Original scientific paper

ZP MAIZE HYBRIDS IN THE PRODUCTION TRIALS IN 2003

M. Tolimir, @. Kaitovi}, @. Jovanovi}, M. Ro{ulj, Gorica Cvijanovi}, M. Veskovi} and P. Jovin*

Abstract: An appropriate choice of the ZP hybrids is a result of studies on yieldingcarried out under different agroecological conditions. Results on yields of nine ZP hy-brids (FAO 300-700) obtained in production trials in 24 locations carried out in 2003 arepresented.

The highest yields were detected in the following hybrids: ZP 434, ZP 684, ZP360 and ZP 578. Furthermore, hybrids ZP 684 and ZP 434 overyielded all hybrids underagroecological conditions of Ba~ka. In Banat, hybrids ZP 434 and ZP 578 were highlyranked, while the highest yields in Srem were detected in the hybrids ZP 434 and ZP 360.Similar results were obtained in the regions of Central Serbia where hybrids ZP 434 andZP 684 overyielded all other hybrids.

Stated results point out to high yielding and adaptability of hybrids of a new ge-neration (ZP 434, ZP 578 and ZP 684). At the same time, high yields of already widelygrown hybrids (ZP 677 and ZP 704) were confirmed.

Key words: ZP hybrids, yielding, production trials.

18


* Miodrag Tolimir, M.Sc., @eljko Kaitovi}, M.Sc., @ivota Jovanovi}, Ph.D., Milorad Rošulj, Ph.D.,Gorica Cvijanovi}, Ph.D., Miladin Veskovi}, Ph.D., Predrag Jovin, Ph.D., Maize Research Institute, „ZemunPolje“, Belgrade-Zemun.

UDK:635.67:575.222.7Pregledni rad

OSOBINE ZP HIBRIDA KUKURUZA KOKIÂRA(ZEA MAYS L. EVERTA)

Zorica Paji}, Milorad Ro{ulj, Uro{ Eri}*

Izvod: Kukuruz koki~ar je specijalna vrsta tvrdunca koja se odlikuje sitnijim kli-pom, sitnim zrnom i ne{to druga~ijom biljkom od kukuruza standardnog kvaliteta zrna.Glavna osobina po kojoj se koki~ar razlikujuje od ostalih tipova kukuruza je formiranjekrupne „pahuljice“ ili „kokice“ posle eksplozije zrna kao odgovor na zagrevanje. Zapre-mina koki~avosti predstavlja odnos zapremine iskokanog zrna („kokica“) i zapremineneiskokanog (sirovog) zrna.

U svetu i u na{oj zemlji se koki~ar gaji na manjim povr{inama od kukuruza stan-dardnog kvalitetra zrna, ali iz godine u godinu pove}ava se proizvodnja i potro{nja. Ku-kuruz koki~ar se najvi{e gaji i tro{i u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, koje su i naj-ve}i izvoznici koki~ara. Do pojave prvih hibrida gajene su slobodnoopra{uju}e sorte. Hi-bridi kukuruza koki~ara su prihva}eni veoma brzo zato {to je bio pove}an prinos, stabil-nost biljke, zapremina koki~avosti i kvalitet.

Program oplemenjivanja kukuruza u na{oj zemlji zapo~et je krajem 1960-tih go-dina u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ (Mi{ovi} et al., 1990). Pre toga je vr{enoprikupljanje doma}ih sorata kukuruza koki~ara i introdukovanje stranih materijala. Pr-vi hibridi kukuruza koki~ara koji su priznati kod nas i uvedeni u proizvodnju , bili su:ZPTC 610k i ZPSC 641k, registrovani 1983 godine. Nova generacija hibrida kukuru-za koki~ara (ZPSC 611k, ZPSC 601k, ZPSC 616k, ZPSC 614k) po prinosu, zapreminikoki~avosti i kavalitetu iskokanog zrna ne zaostaju za najboljim svetskim hibridimakoki~ara.

Klju~ne re~i: Kukuruz koki~ar, oplemenjivanje, zapremina koki~avosti, oblik zrna.

19


* Dr Zorica Paji}, nau~ni savetnik, dr Milorad Rošulj, nau~ni saradnik, Uroš Eric. dipl. in`.,istraìva}-pripravnik, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd.

Rad je rezultat istraìvanja koja delom finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Repub-like Srbije, Projekat: BTR.5.02.0507.B.

Uvod

Otkako je kukuruz koki~ar postao komercijalni proizvod njegova potro{nja usvetu i kod nas je rasla. U poslednje vreme sve su ve}i zahtevi za brzu, laku za pripre-manje, i zdravu hranu - a uloga koki~ara za tako ne{to je dobrodo{la.

Biljka koki~ara je nià od biljke kukuruza standardnog kvaliteta zrna, mada imahibrida koki~ara koji imaju istu visinu ili su vi{i od nekih hibrida obi~nog kukuruza. Pr-vi (gornji), klip koki~ara je postavljen na ve}oj visini od gornjeg klipa drugih tipova ku-kuruza. Biljke koki~ara imaju tendenciju vi{ekliposti. Ima hibrida koki~ara koji produ-kuju vi{e od jednog kompletno razvijenog klipa. Klip koki~ara je sitniji od klipa obi~nogkukuruza. Stablo koki~ara je tanje i manje sna`no od stabla kukuruza standardnog kvali-teta zrna. Zbog toga i zbog slabije razvijenog korenovog sistema kukuruz koki~ar ima ve-}u sklonost poleganja stabla. Veliki broj hibrida koki~ara ima tendenciju bokorenja, tj.dolazi do pojave zaperaka.

Glavna razlika izme|u koki~ara i kukuruza standardnog kvaliteta je u obliku i ve-li~ini zrna. Zrno kukuruza koki~ara moè biti u tipu „pirin~ara“ ili „biserca“. Tipovi „pi-rin~ara“ imaju dugo i tanko zrno sa o{trim {iljkom na vrhu. Tipovi „biserca“ imaju okru-glo zrno, glatke krunice. Ve}ina komercijalnih hibrida su u tipu „biserca“, ùte boje. Zr-no koki~ara moè da bude raznih boja: bele, ùte, crvene, plave, crne i raznih drugih ni-jansi.

[to se ti~e krupno}e zrna, nema standardizovane mere za odre|ivanje veli~ine zr-na, ali je usvojena mera u industriji koki~ara na osnovu broja zrna u 10 grama. Broj zr-na u 10 grama defini{e krupno}u zrna na slede}i na~in:

< 52 -67 = krupno,68 - 75 = srednje76 - 105 < = sitno (Ziegler et al., 1984).

Svi ZP hibridi kukuruza koki~ara su u tipu „biserca“ ùte boje zrna.


U selekciji kukuruza koki~ara va`no je imati dobar po~etni materaijal i dobro kon-cipiran program. U Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ program selekcije koki~ara obu-hvata razvoj i/ili pobolj{anje populacija, iz ~ega proisti~e i dobijanje samooplodnih lini-ja iz razli~itih ciklusa selekcije. Za stvaranje inbridovanih linija mogu da se koriste kaopo~etni materijal doma}e i introdukovane sorte koki~ara kao i F2 populacije.

Sistematski rad na oplemenjivanju koki~ara obuhvata:

a) razvoj i pobolj{anje populacija,b) razvoj samooplodnih linija,c) ispitivanje i ocena eksperimentalnih hibrida,d) registracija (priznavanje) hibrida.

20


Gra|a i mehanizam koki~anja zrna koki~ara. Sli~no drugim ìtima, i zrno koki-~ara je sastavljeno iz tri osnovna dela: perikarpa, klice i endosperma.

Perikarp je ~vrst za{titni sloj koji opkoljava zrno i direktno u~estvuje u aktu (pro-cesu) koki~anja. Genotipovi kukuruza koki~ara imaju deblji perikarp od kukuruza stan-dardnog kvaliteta zrna, ~ija debljina se kre}e 70 -110µm kod koki~ara, a kod zubana 30- 79µm. U prou~avanju stepena koki~avosti, dva parametra, o{te}enje perikarpa i visokprocenat mekog endosperma, pokazuju posebno negativan uticaj na zapreminu koki~a-vosti (Hoseney et al. 1983).

Endosperm zrna kukuruza koki~ara je sastavljen od dva tipa: tvrdi (staklasti) i me-ki (bra{navi). Staklasti ili tvrdi endosperm je gra|en od zbijenih, poligonalnih granulaskroba veli~ine 7 - 16 µm, koje su zbijene bez vazdu{nih me|uprostora. Izmedju skrob-nih granula su proteinski matriks i proteinska tela. Meki endosperm sadrì krupne, glat-ke, sferi~ne granule sa mnogo intergranularnog vazdu{nog prostora. Za razliku od obi~-nog kukuruza zrno koki~ara je sastavljeno najve}im delom od tvrdog endosperma (sl. 1).Tokom zagrevanja zrna koki~ara perikarp zrna se pona{a kao sud pod pritiskom. Eksplo-zija zrna (kokanje) se de{ava na temperaturi od oko 177ºC, koja je ekvivalent pritisku pa-re od 932 Kpa (2,5 t/cm²) unutar zrna. U momentu eksplozije zrna (kokanja) voda zrnaje pregrejana, pretvara se u paru koja obezbe|uje silu pritiska koja, ~im perikarp pukne,izaziva pro{irenje zrna (Hosney et al., 1983). U tvrdom endospermu tokom kokanja pre-grejana voda se pojavljuje u obliku pare u hilumu, {ire}i skrobna zrna u tanak film. Umekom endospermu se ne de{avaju ovakve promene, jer su vazdu{ni prostori izme|uskrobnih zrna pogodna mesta za paru, i granule mekog skroba ostaju nepromenjene.

Optimalan sadràj vlage u zrnu pri kokanju zavisi od genotipa, i kre}e se od 12-15 %. Pri niskom sadràju vlage (ispod 12 %) nema dovoljno vode ~ija }e para da stvo-ri pritisak za postizanje potpunog raspucavanja zrna. Pretpostavlja se da visoka vlaga (iz-nad 17 %) slabi perikarp izazivaju}i raspucavanje zrna pre nego {to se postigne odgova-raju}i pritisak, grf. 1., (Hoseny et al., 1983).

Pove}anje zapremine koki~avosti, definisane kao zapremina iskokanog zrna u od-nosu na zapreminu neiskokanog zrna, je pored pove}anja prinosa i stabilnosti biljke, je-

21


Sl. 1. Lokacija i relativan odnos tvrdog i mekog endosperma kod cetiri tipa kukuruza (Brumson, 1958)

dan od najva`nijih zadataka u selekcionom programu kukuruza koki~ara u Institutu zakukuruz „Zemun Polje“, Beograd.


Metode i principi koji se koriste u selekciji i proizvodnji kukuruza standardnogkvaliteta zrna, koriste se sa malim modifikacijama, u selekciji i proizvodnji kukuruza ko-ki~ara.

Neke male promene rezultiraju iz tipa biljke koja se razlikuje od biljke obi~nogkukuruza. Seme kukuruza koki~ara je sitno i ni~e sporije pa su poèljni uslovi koji omo-gu}avaju optimalno nicanje. Zemlji{te bi trebalo da je toplije, sa adekvatnom vlagom idobro pripremljeno da bi se ostvario kontakt zemlje i zrna. Zbog sporijeg nicanja i lo{i-jeg ranog porasta, va`no je setvu obaviti na vreme. Za ispoljavanje maksimalnog poten-cijala zapremine koki~avosti, koki~ar mora biti u punoj zrelosti pre prvog ja~eg mraza.Sadràj vlage u zrnu trebalo bi da je 18%, a ponekad i 16% za mehanizovanu berbu, dabi se spre~ila mehani~ka o{te}enja zrna koki~ara. Zrno koki~ara mora biti su{eno pa`lji-vo da bi se spre~ilo nastajanje o{te}enja na perikarpu i pukotina u endospermu. Presu{e-nom zrnu moè da se povrati vla`nost na optimalan nivo od 13,5-14,0 %, ali takvo zrnone}e mo}i da ima maksimalnu zapreminmu koki~avosti kao pre presu{ivanja.

Oplemenjivanje kukuruza koki~ara. Postupci i tehnike oplemenjivanja kukuruzakoki~ara su sli~ni postupcima i tehnikama oplemenjivanja kukuruza standardnog kvali-teta zrna. Postoji nekoliko momenata gde se javljaju razlike pa su potrebna metodolo{kapode{avanja. Ta pode{avanja su neophodna zato {to su lo{ije agronomske osobine ger-mplazme kukuruza koki~ara u pore|enju sa germplazmom kukuruza standardnog kvali-teta zrna. Osnovni razlozi lo{ijih agronomskih osobina koki~ara su (pored ostalih): zna-~ajno manje napora je uloèno i mnogo manje ljudi je radilo do sada na pobolj{anju ko-ki~ara u poredjenju sa kukuruzom standardnog kvaliteta zrna.

Osnovna germplazma (po~etni materijal) u programima oplemenjivanja koki~aranema zna~ajniju geneti~ku divergentnost i nije dobrih agronomskih osobina kao osnov-na germplazma obi~nog kukuruza. (Ziegler and Ashman, 1994).

Populacije kukuruza koki~ara su prethodnice izvora germplazme koju koriste se-lekcionari koki~ara danas. Danas se u oplemenjivanju kukuruza koki~ara koristi mnogorazli~itih izvora germplazme, zavisno od ciljeva u selekcionom programu.

Komercijalno gajeni hibridi predstavljaju jedan drugi izvor germplazme koja sekoristi kao izvor za nove samooplodne linije u nekoj formi pedigri selekcije.

Progres u pobolj{anju agronomskih osobina koki~ara je sporiji nego kod kukuru-za standardnog kvaliteta zrna. Pored agronomskih osobina kao {to je prinos, stabilnostbiljke, otpornost prema bolestima i insektima, u procesu selekcije koki~ara se mora vo-diti ra~una i o osobinama kvaliteta, kao {to je zapremina koki~avosti, prisustvo „ljuski“(ostatak perikarpa), ukus, gra|a i ne`nost „kokica“.

Iskokani proizvod zrna koki~ara se naziva „pahuljica“ ili „kokica“. Postoje dvarazli~ita tipa pahuljice-kokice koja su komercijalno va`na: leptirasti (butterfly) i loptasti- pe~urkasti (mushroom). Za industriju koja se bavi oblaganjem kokica (slatkim ili sla-nim), vi{e odgovaraju kokice loptastog oblika jer su manji gubici tokom manipulacije.

22


Ova dva oblika kokica su, pored geneti~ke kontrole, uslovljena i uslovima u kojima sehibrid gaji kao i na~inom kokanja.

Najva`nija osobina kvaliteta koju }e selekcioneri koki~ara pobolj{avati je zapre-mina koki~avosti. Ona je kontrolisana sa ~etiri ili pet dominantnih gena (kvantitativnaosobina), i ve}im brojem recesivnih gena koji doprinose drugim karakteristikama, kao{to je oblik i ne`nost kokice, i disperzija perikarpa pri pucanju (Ashman, 1983). Ako hi-brid koki~ara ne proizvodi visoku zapreminu koki~avosti i visok kvalitet kokica, ne}e bi-ti kori{}en u proizvodnji, bez obzira koliko je rodan. Pobolj{anje prinosa hibrida je va-`na osobina koju zahtevaju proizvodja~i.

Stabilnost je sposobnost biljke koki~ara da ostane uspravna sve dok se usev neobere. Glavni faktor koji razlikuje stabilnost koki~ara od stabilnosti obi~nog kukuruza jeta {to koki~ar mora da ostane duè u polju posle fiziolo{ke zrelosti nego obi~an kukuruz.Koki~ar se obi~no bere sa vlagom zrna od 16 %, dok se obi~an kukuruz bere sa vlagomzrna iznad 20 %. Pobolj{anje prinosa i zapremine koki~avosti su najva`niji ciljevi u ople-menjiva~kom radu na kukuruzu koki~aru. Zapremina koki~avosti je u negativnoj korela-ciji sa prinosom zrna, {to govori da je te{ko stvoriti hibride koji bi istovremeno imali vi-soku zapreminu koki~avosti i visok prinos (Doffing et al., 1991, Paji}, 1990). Glavni za-datak selekcionera je da na|u kompromis izme|u ove dve osobine, odnosno da stvore hi-bride koji }e da zadovolje proizvo|a~e i potro{a~e. Takav rezultat je postignut kod hibri-

23


Graf. 1. Efekat sadràja vlage u zrnu na zapreminu koki~avosti (Paji}, 1990)

da kukuruza koki~ara selekcionisanih u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Hibridi ko-ki~ara kao {to su ZPSC 611k koji je po prinosu najrodniji doma}i hibrid (6,9 t/ha), viso-ke zapremine koki~avost i (42 cc/g); hibrid ZPSC 601k, sa potencijalom prinosa od 6,2t/ha, zapreminom koki~avosti od 43 cc/g, veoma ne`ne i ukusne kokice; ZPSC 614k, ge-neti~kog potencijala rodnosti 6,4 t/ha, zapremine koki~avosti 43 cc/g, veoma stabilnebiljke; i ZPSC 616k ~iji je potencijal rodnosti 5,9 t/ha, zapremine koki~avosti 44 cc/g,veoma ne`ne, ukusne i privla~ne kokice, (tab. 1).

Tab. 1. Prinos zrna i zapremina koki~avosti priznatih ZP hibrida kukuruza koki~ara*

Zaklju~ak

Kukuruz koki~ar je znatno manje zastupljen u proizvodnji od kukuruza standard-nog kvaliteta zrna. „Pravi“ hibrid kukuruza koki~ara mora da ispuni zahteve proizvo|a-~a i potro{a~a. Proizvo|a~i èle da je hibrid visoke rodnosti, stabilne biljke, dobre otpor-nosti prema bolestima i {tetocinama i istovremeno visoke zapremine koki~avosti. Potro-{a~i iskokanog zrna èle da „kokica“ bude ne`na, dobrog ukusa, privla~ne boje i mirisai bez „ljuski“ (ostaci perikarpa). Zapremina koki~avosti je u negativnoj korelaciji sa pri-nosom zrna. To govori da je te{ko stvoriti hibride koji bi istovremeno imali visoku zapre-minu koki~avosti i visok prinos.

U oplemenjivanju kukuruza koki~ara kao i kod kukuruza standardnog kvalitetazrna, veoma je va`no imati dobar po~etni materijal, velike geneti~ke varijabilnosti. Pro-gram selekcije koki~ara u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ obuhvata stvaranje i po-bolj{anje populacija, iz koga proisti~e i stvaranje samooplodnih linija iz razli~itih ciklu-sa selekcije, zatim iznalaènje heteroti~nih parova i testiranje hibrida.

Hibridi kukuruza koki~ara selekcionisani u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“kao ZPSC 611k koji je po prinosu najrodniji doma}i hibrid (6,9 t/ha), visoke zapreminekoki~avost i (42 cc/g); hibrid ZPSC 601k, sa potencijalom prinosa od 6,2 t/ha, zapremi-nom koki~avosti od 43 cc/g, veoma ne`ne i ukusne kokice; ZPSC 614k, geneti~kog po-tencijala rodnosti 6,4 t/ha, zapremine koki~avosti 43 cc/g, veoma stabilne biljke; i ZPSC616k ~iji je potencijal rodnosti 5,9 t/ha, zapremine koki~avosti 44 cc/g, veoma ne`ne,ukusne i privla~ne kokice.

24


* Trogodišnji rezultati (2000,2001,2002) sa tri lokaliteta

Literatura

1. Ashman, R.B. (1983): Popcorn, Purdue Universty, Cooperative Extension Ser-vice, Plant Disease Control, Bulletin BP-4.

2. Brunson, A.M. (1955): Popcorn, in Corn and Corn Improvement, Sprague, G.F.,Am. Society of Agronomy, Madison, WI, 423.

3. Dofing, S.M., D’Croz-Mason, Nora and Thomas-Compton, M.A. (1991): Inhe-ritance of expansion volume and yield in two popcorn x dentcorn crosses. CropSci., 31, 715-718.

4. Hoseney, R.C., Zeleznak, K., and Abdelrahman, A. (1983): Mechanism of pop-corn popping, J. Cereal Sci., 1, 43.

5. Misovic,M., Pajic, Z., Dumanovic, J., and Misevic, D. (1990): Thirty Years ofBreeding Maize for Nutritional Value and Industrial Use in Jugoslavia. Proce-edings of Xvth Congress of Eucarpia, Maize and Sorghum Section.

6. Pajic, Z. (1990): Popcorn and sweet corn breeding. Maize’90, Maize Breeding,Production, Processing and Marketing in Mediterranean Countries. Sept.17 toOkt.13, 1990, Belgrade, YU.

7. Ziegler, K.E., Ashman, R.B., White, G.M., and Wysong, D.B. (1984): Popcorn Pro-duction and Marketing , Cooperative Extension Service, Purdue University, WestLafayette, In. A publication of the National Corn Handbook Project NCH-5.

8. Ziegler, K.E. and Ashman, R.B. (1994): Popcorn, in Speciality Corns, CRCPress Inc., Ames, Iowa, 189.

25


UDC:635.67:575.222.7

TRAITS OF ZP POPCORN HYBRIDS (ZEA MAYS L. EVERTA)

Zorica Paji}, Milorad Ro{ulj, Uro{ Eri}*

Summary

Popcorn is a special type of flint maize characterised by a smaller ear, small ker-nels and a plant somewhat different than maize plants of standard grain quality. A prin-cipal trait that distinguishes popcorn from other maize types is a formation of a large “fla-ke” after popping expansion as a response to heating. A popping volume represents theratio between the volumes of popped kernel (“flake”) and not popped (fresh) kernel.

Although this type of maize is less grown all over the world including our coun-try, its production and consumption have been increasing over year. Open-pollinated va-rieties had been grown until the development of the first hybrids. Popcorn hybrids havebeen promptly accepted due to higher yields, plant stability, popping volume and quality.

In our country, the maize breeding programme was initiated at the Maize Rese-arch Institute, Zemun Polje, at the end of the 1960s. Prior to this, local popping maize va-rieties were collected and foreign materials were introduced. The hybrids ZPTC 610kand ZPSC 641k were the first two hybrids released in our country. These hybrids wereregistered in 1983 and introduced to the production. A new generation of popcorn hy-brids (ZPSC 611k, ZPSC 601k, ZPSC 616k, ZPSC 614k) does not lag by the yield, pop-ping volume and quality of popped kernels behind the best world popping hybrids.

Key words: Popping maize, breeding, popping volume, kernel shape.

26


* Zorica Paji}, Ph.D., Milorad Rošulj, Ph.D., Uroš Eric, B.Sc., Maize Research Institute, „Zemun Pol-je“, Belgrade.

The study is a result of the investigation partially financed by the Ministry of Science, Technologiesand Development of the Republic of Serbia, the Project: BTR.5.02.0507.B.

UDK:633.15:575.222.7Originalni nau~ni rad

FIZI^KE, HEMIJSKE I TEHNOLO[KE KARAKTERISTIKENOVIH ZP HIBRIDA KUKURUZA

Marija Mila{inovi}, Milica Radosavljevi}, Sneàna Jovanovi}, J. Jakovljevi}*

Izvod: U ovom radu ispitivane su fizi~ke karakteristike (hektolitarska i apsolutnamasa, udeo meke i tvrde frakcije endosperma), hemijski sastav (sadràj skroba, proteinai ulja) i tehnolo{ka vrednost zrna (prinos i iskori{}enje skroba, sadràj proteina u izolo-vanom skrobu, prinos glutena, klice i mekinja) 12 novih naj{ire gajenih ZP hibrida kuku-ruza u skrobarskoj preradi.

Rezultati su pokazali da se prinos skroba za ispitivane hibride kretao u rasponuod 57,3 % kod hibrida ZP 633 do 69,0 % kod hibrida ZP 808, {to odgovara iskori{}enjuskroba od 81,5 % i 93,7 %. Prinos glutena bio je najve}i kod hibrida ZP 633 (13,5 %), anajmanji kod hibrida ZP 808 (5,3 %). Sadràj proteina u izolovanim skrobovima se kre-tao od 0,14-0,29 %, {to ukazuje na dobar kvalitet dobijenih skrobova.

Klju~ne re~i: kukuruz, skrobarska (mokra) prerada, iskori{}enje i ~isto}a skroba

Uvod

Kukuruzni skrob kao osnovni proizvod primarne skrobarske prerade predstavljapolaznu sirovinu za brojne tehnolo{ke i biotehnolo{ke procese u daljoj industrijskoj re-produkciji, odnosno vi{im fazama prerade (Johnson, 1994). Danas postoji ~itav niz pro-izvoda koji se dobijaju iz kukuruznog skroba (Corn Anual, 2003). Pored toga {to je je-dan od bitnih sastojaka ljudske i sto~ne hrane, kukuruzni skrob ima vrlo {iroku primenuu proizvodnji: papira, tekstila, namirnica, farmaceutskih i kozmeti~kih preparata, potomu rudarstvu, livarstvu, industriji nafte, i u drugim oblastima industrije. Po svojoj hemij-skoj strukturi, skrob je sme{a dva polisaharida, amiloze i amilopektina. Amiloza je line-arna frakcija skroba sastavljena od α-D-glukoza, koje su me|usobno povezane α-1,4-

27


* Marija Milašinovi}, dipl. ing., dr Milica Radosavljevi}, viši nau~ni saradnik, Sneàna Jovanovi},dipl. ing., Institut za kukuruz, „Zemun Polje“, Beograd-Zemun, dr Jovan Jakovljevi}, redovni profesor,Tehnološki fakultet, Novi Sad.

glukozidnim vezama. Amilopektin je razgranati polisaharid kod koga su linearni delovimakromolekula-polimeri α-D-glukoze povezane α-1,4-glukozidnim vezama, a mestagrananja linearnih polimera su povezana α-1,6-glukozidnim vezama. U proseku kukuru-zni skrob se sastoji od 30 % amiloze i 70 % amilopektina.

U na{oj zemlji, kao i u svetu, kukuruz predstavlja najzna~ajniju sirovinu za pro-izvodnju skroba. Kukuruzno zrno sadrì u proseku oko 70 % skroba. Sada{nja savreme-na tehnologija dobijanja kukuruznog skroba, u industrijskim razmerama, zasnovana je nakoncepciji klasi~nog skrobarskog postupka prerade kukuruza, tzv. mokrom mlevenju(Jakovljevi}, 1991). Tehnologija skrobarske ili mokre prerade kukuruza se smatra najslo-ènijom tehnologijom u prehrambenoj industriji (Bo{kov, 1979). Ukupni doma}i kapaci-teti za mokru preradu iznose 150 000 tona kukuruza godi{nje, od ~ega se u poslednjih de-set godina koristi samo 30 %.

Sve ve}i zna~aj savremenih procesa prerade kukuruza nametnuo je potrebu inten-zivnijih istraìvanja u oblasti kvaliteta i tehnolo{ke vrednosti zrna, kao i veze izme|ufaktora kvaliteta i upotrebe kukuruza (Dorsey-Redding at al., 1991, Jarboe, 1998). Novikoncept razvijenog trì{ta kukuruza je da se identifikuju najzna~ajniji na~ini upotrebe,kao i zahtevi svakog pojedina~nog na~ina upotrebe u pogledu najva`nijih svojstava zrna.Prema procenama vode}ih svetskih eksperata u oblasti primene i kvaliteta kukuruza, usa-gla{avanjem svojstava kukuruza sa zahtevima upotrebe, mogu}e je pove}ati upotrebnuvrednost kukuruza.

Slede}i tendencije savremenih svetskih istraìvanja u oblasti iskori{}avanja ratar-skih biljaka u Odseku za tehnolo{ka istraìvanja Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ vr-{e se vi{egodi{nja ispitivanja kvaliteta i tehnolo{ke vrednosti zrna kukuruza.

Cilj ovog rada je da se primenom postoje}ih i razvojem novih laboratorijskih me-toda odrede fizi~ke, hemijske i tehnolo{ke karakteristike novih u praksi naj{ire gajenihZP hibrida kukuruza u mokroj, odnosno skrobarskoj preradi.


Za ispitivanje fizi~kih karakteristika, hemijskog sastava i tehnolo{ke vrednosti zr-na u skrobarskoj preradi odabrano je 12 ZP hibrida kukuruza: ZP 360, ZP 434, ZP 480,ZP 511, ZP 633, ZP 677, ZP 680, ZP 684, ZP 735, ZP 750, ZP 737, ZP 808. Odabrani hi-bridi su gajeni 2002. godine u istim agrotehni~kim uslovima na oglednim parcelama In-stituta za kukuruz u Zemun Polju. Setva kukuruza izvr{ena je po metodi potpuno slu~aj-nog rasporeda parcela u dva ponavljanja.

Metode koje su kori{}ene za odre|ivanje fizi~kih karakteristika (hektolitarska iapsolutna masa, udeo meke i tvrde frakcije endosperma) i hemijskog sastava zrna (sadr-àj skroba, proteina i ulja) opisane su detaljnije u ranije objavljenim radovima (Bekri},1997, Radosavljevi} i sar., 2000, Radosavljevi} i sar., 2001).

Za odre|ivanje tehnolo{kih karakteristika odabranih ZP hibrida kukuruza u skro-barskoj preradi kori{}ena je modifikovana laboratorijska metoda mokrog mlevenja 100grama zrna (Eckhoff et a.l, 1996, Singh et a.l, 1997). Ovom laboratorijskom metodommokrog mlevenja kukuruzno zrno se uspe{no razdvaja na svoje osnovne konstituente:skrob, protein (gluten), klicu/ulje i vlakna (mekinje). Ovaj postupak predstavlja integral-

28


ni proces vi{e sukcesivnih operacija:– mo~enje zrna u vodi za mo~enje koja sadrì 0,2 % sumpor dioksida na 50o C u

trajanju od 48 ~asova, – ru~na separacija klice, mokro mlevenje odklicanog zrna (omota~+endosperm), – odvajanje mekinja filtracijom kroz sito 0,5 mm,– razdvajanje skrobne i glutenske frakcije na stolu za taloènje,– ispiranje i su{enje skroba.Razdvajanje skrobne i glutenske frakcije je jedna od najosetljivijih faza mokre

prerade kukuruza. Za taloènje skroba, u primenjenoj metodi, kori{}eni su aluminijum-ski stolovi tzv. kanali specijalne konstrukcije (duìne 2 m) postavljeni pod nagibom od 4%. Skrob se kao frakcija ve}e specifi~ne mase taloì dok lak{i gluten kao suspenzija oti-~e i sliva se sa kraja stola u postavljenu posudu.


Istraìvanja kvaliteta i tehnolo{ke vrednosti zrna predstavljaju doprinos boljoj va-lorizaciji kukuruza u industrijskoj preradi, koja je u na{oj zemlji skoro simboli~no zastu-pljena, a pre svega u proizvodnji visokovredne hrane i tehni~kih proizvoda {to ima za ciljpove}anje ekonomske vrednosti ove, za na{u zemlju najzna~ajnije, prirodno obnovljiveugljenohidratne sirovine.

U ovom radu prikazani su rezultati fizi~kih, hemijskih i tehnolo{kih karakteristi-ka mokrog mlevenja razli~itih ZP hibrida kukuruza. Rezultati odre|ivanja fizi~kih karak-teristika 12 ZP hibrida kukuruza, razli~ite geneti~ke osnove i razli~ite duìne vegetacije,prikazani su u tabeli 1.

Tab. 1. Fizi~ke karakteristike zrna 12 ZP hibrida kukuruza

Hemijski sastav i fizi~ke karakteristike zrna su osnova za analizu upotrebne vred-nosti kukuruza. Hemijski sastav zrna je njegovo najbitnije svojstvo, kako za one koji gakoriste u industrijske svrhe, tako i kod njegove upotrebe za ishranu ljudi i doma}ih ìvo-tinja. Hemijski sastav zrna a posebno sadràj skroba 12 ispitivanih hibrida kukuruza kre-tao se u veoma {irokom intervalu vrednosti. Sadràj skroba bio je najniì kod hibrida ZP735 (69,5 %), a najvi{i kod hibrida ZP 480 (74,3 %).

29


Pored hemijskog sastava i fizi~ke karakteristike kukuruznog zrna, kao {to su hek-tolitarska i apsolutna masa, udeo meke i tvrde frakcije endosperma, predstavljaju veomava`ne parametre njegovog kvaliteta.

Hektolitarska ili zapreminska masa predstavlja masu u jedinici zapremine, odno-sno gustinu zrnene mase. Kao fizi~ki kriterijum kvaliteta ~esto je kritikovana kao nepo-uzdan parametar jer vi{e odraàva na~in pakovanja i slaganja zrna nezavisno od veli~inei oblika zrna. Ova mera je od zna~aja za kapacitet skladi{tenja, transportnih jedinica,kontejnera i kapacitet ma{ina, a predstavlja i najstariji standardni pokazatelj kvaliteta ku-kuruznog zrna. Rezultati ovih istraìvanja su pokazali da se hektolitarska masa kretala uintervalu od 816,4 kgm-3 (ZP 360) do 863,3 kgm-3 (ZP 735).

Apsolutna masa ili masa 1000 zrna, kao fizi~ki kriterijum kvaliteta, zavisi od veli~inei oblika kukuruznog zrna. Ona se kretala u intervalu od 270,8 g (ZP 750) do 358,4 g (ZP 680).

Udeo meke i tvrde frakcije endosperma predstavlja jedan od va`nih parametara tvr-do}e zrna kukuruza. Posmatrano sa aspekta primene kukuruza u industriji, tvrdo}a zrna jenjegovo najbitnije fizi~ko svojstvo od koga zavise: zapreminska masa i gustina, neke nutri-tivne karakteristike, osetljivost na lomljenje zrna i obrazovanje pra{ine (pri manipulaciji itransportu), snaga mlevenja, mogu}nost proizvodnje specijalnih kukuruznih proizvoda, kaoi prinos glavnih proizvoda suve i vla`ne meljave. Rezultati prikazani u tabeli 1. pokazuju daje udeo meke frakcije endosperma bio najniì kod hibrida ZP 633 (33,1 %), a najvi{i kod hi-brida ZP 808 (45,5 %) koji je pokazao i najbolje rezultate u pogledu prinosa skroba.

Rezultati dobijeni ispitivanjem fizi~kih karakteristika i osnovnog hemijskog sa-stava 12 najvi{e gajenih ZP hibrida kukuruza su u dobroj saglasnosti sa ranije objavlje-nim rezultatima (Fox et al., 1992, Radosavljevi} i sar., 2000, Radosavljevi} i sar., 2002).

Najzna~ajniji parametri za ocenu tehnolo{ke vrednosti zrna kukuruza u mokrojpreradi su prinos, iskori{}enje i ~isto}a skroba, odnosno sadràj proteina u izolovanomskrobu. Visoko iskori{}enje i prinos skroba, kao i nizak sadràj proteina u dobijenomskrobu su osnovni pokazatelji dobro izvedenog postupka mokrog mlevenja kukuruza.Prinos skroba predstavlja odnos koli~ine dobijenog skroba i polazne koli~ine zrna, dokje iskori{}enje skroba procentualni udeo dobijenog skroba u odnosu na koli~inu ukupnoprisutnog skroba u zrnu. U tabelama 2 i 3. prikazani su rezultati dobijeni laboratorijskomsimulacijom postupka mokrog mlevenja 12 odabranih ZP hibrida kukuruza.

Tab. 2. Tehnolo{ke karakteristike mokrog mlevenja 12 ZP hibrida kukuruza.

30


Tab. 3. Sadràj, iskori{}enje i ~isto}a (sadràj proteina) skroba izolovanog iz zrna 12ZP hibrida kukuruza

Rezultati su pokazali da se prinos skroba za ispitivane hibride kretao u rasponu od57,3 % za hibrid ZP 633 do 69,0 % za hibrid ZP 808, {to odgovara iskori{}enju skrobaod 81,5 % i 93,7 %. Najve}e iskori{}enje skroba (94,4 %) dobijeno je za hibrid ZP 677~iji je prinos skroba bio 67,8 % (sl. 1). Prinos glutena bio je najve}i kod hibrida ZP 633(13,5 %), a najmanji kod hibrida ZP 808 (5,3 %), dok se prinos mekinja kretao od 7,4 %(ZP 737) do 13,3 % (ZP 511). Prinos klice kretao se od 7,2 % (ZP 808) do 10,7 % (ZP434). Sadràj proteina u izolovanim skrobovima se kretao od 0,14 do 0,29 %, {to ukazu-je na dobar kvalitet dobijenih skrobova. Za hibrid ZP 808 dobijen je najbolji rezultat upogledu prinosa ali ne i iskori{}enja skroba. Pored toga, hibrid ZP 808 je imao najmanjiprinos glutena i klice. Hibrid ZP 633 imao je najve}i prinos glutena, a najmanji prinos iiskori{}enje skroba.

Sl. 1. Uporedni prikaz iskori{}enja skroba ZP hibrida kukuruza

31


Na osnovu dobijenih rezultata moè se zaklju~iti da je za mokru preradu pogodankukuruz mekog, odnosno bra{nastog tipa endosperma koji se lak{e i kra}e mo~i, {to ka-snije omogu}ava bolju separaciju skroba i glutena. Ranije objavljeni rezultati stranih au-tora pokazuju da varijabilnost prinosa skroba u mokroj preradi najvi{e zavisi od gene-ti~ke osnove (oko 70 %), dok je uticaj faktora spolja{nje sredine oko 30 % (Zehr et al.,1996, Eckhoff, 1999).

Zaklju~ak

Na osnovu ovih istraìvanja moè se zaklju~iti da hibridi sa pove}anim sadràjemskroba, ve}im udelom meke frakcije endosperma i manjom hektolitarskom masom dajuve}e prinose i iskori{}enja skroba u mokroj preradi. Tako je hibrid ZP 808 sa sadràjemskroba od 73,7 %, udelom meke frakcije endosperma od 45,5 % i hektolitarskom masomod 825,5 kgm-3 dao najve}i prinos (69,0 %) i visoko iskori{}enje skroba (93,7 %). Na-suprot ovome, hibrid ZP 633 sa sadràjem skroba od 70,3 %, udelom meke frakcije en-dosperma od 33,1 % i hektolitarskom masom od 860,5 kgm-3 dao je najmanji prinos(57,3 %) i iskori{}enje skroba (81,5 %).

Hibridi koji daju ve}i prinos i iskori{}enje skroba istovremeno daju manji prinosglutena i mekinja. Hibridi ZP 808 i ZP 677 su imali najmanji prinos glutena (5,3 % i 7,2%) i prinos mekinja 8,0 % i 9,3 %, dok je hibrid ZP 633 dao najve}i prinos glutena (13,5%) i prinos mekinja 12,1 %.

Svi skrobovi dobijeni laboratorijskom metodom mokrog mlevenja 100 grama ku-kuruza imali su nizak sadràj proteina (0,14-0,29 %), {to ukazuje na njihov dobar kvali-tet. Visoki prinosi i visoka iskori{}enja skroba, kao i nizak sadràj proteina u dobijenimskrobovima ukazuju na visoku efikasnost primenjenog postupka mokre meljave i mogu}-nost njegove primene u oceni tehnolo{ke vrednosti merkantilnog kukuruza za skrobarskupreradu.

Literatura

1. Bekri}, V. (1997): Kvalitet kukuruza i kako ga meriti. Pog. XV u Upotreba Ku-kuruza. Institut za kukuruz, “Zemun Polje”, Beograd-Zemun, 201-242.

2. Bo{kov Z. (1979): Osnovi tehnologije skroba. Tehnolo{ki fakultet, Jugosloven-ski institut prehrambenog inènjerstva, Novi Sad.

3. Corn Annual 2003, Corn Refiners Association, Washington, D.C., 2003.4. Dorsey-Redding C.C. Hurburgh, R., Johnson, L.A., Fox, S.R. (1991): Relation-

ships among maize quality factors. Cereal Chem. 68, (6), 602-605.5. Eckhoff, S.R. (1999): High-extractable starch corn: What is it?. Wet Milling No-

tes, Note No.17, February. Department of Agricultural Engineering, Universityof Illinois, USA.

6. Eckhoff, S.R., Singh, S.K., Zehr, B.E., Rausch, K.D., Fox, E.J. Mistry, A.K., Ha-ken, A.E., Niu, Y.X., Zou, S.H., Buriak, P., Tumbleson, M.E., Keeling, P.L. (1996):A 100-g Laboratory Corn Wet-Milling Procedure. Cereal Chem., 73, (1), 54-57.

32


7. Fox S.R., Johnson, L.A., Hurburgh, C.R., Dorsey-Redding, C.C., Bailey, T.B.(1992): Relations of grain proximate composition and physical properties towet-milling characteristics of maize. Cereal Chem. 69(2), 191-197.

8. Jakovljevi}, J. (1991): Savremeni trendovi u industrijskoj preradi ìta. @ito-hleb,18, 27-36.

9. Jarboe, D. (1998): The Iowa Grain Quality Initiative: A value-added grain in-formation resource. In: Report of Fifty-Third Annual Corn &Sorghum Rese-arch Conference. American Seed Trade Association, Washington, 41-44.

10. Johnson, L.A. (1994): Corn Processing and Utilization. In: Encyclopaedia ofAgricultural Science. ed. Academic Press, Center for Crops Utilization Rese-arch, Iowa State University, USA, Vol. 1.

11. Radosavljevi}, M. (2001): Unapre|enje tehnolo{kog postupka za dobijanjeskroba. âsopis za poljoprivrednu tehniku I energetiku u poljoprivredi- PTEP,5, (3), 70-74.

12. Radosavljevi}, M., Bekri}, V., Boòvi}, I., Jakovljevi}, J. (2000): Physical andchemical properties of various corn genotypes as a criterion of technologicalquality. Genetika, 32, (3), 319-329.

13. Radosavljevi}, M., Boòvi}, I., Jovanovi}, R., Bekri}, V., @ili}, S., Terzi}, D.,Mila{inovi}, M. (2002): Kvalitet zrna i tehnolo{ka vrednost ZP hibrida kuku-ruza i sorti soje. Agroznanje, 3, 13-24.

14. Singh, S.K., Johnson, L.A., Pollak, L.M., Fox, S.R., Bailey, T.B. (1997): Com-parison of laboratory and pilot-plant corn wet-milling procedures. CerealChem., 74, (1), 40-48.

15. Zehr B.E., Eckhoff, S.R., Nyquist, W.E., Keeling, P.L. (1996): Heritability of pro-duct yields from wet-milling of maize grain. Crop Science, 36, (5), 1159-1165.

33


UDC: 633.15:575.222.7Original scientific paper

PHYSICAL, CHEMICAL AND WET MILLING PROPERTIES OFNEW ZP MAIZE HYBRIDS

Marija Mila{inovi}, Milica Radosavljevi}, Sneàna Jovanovi} i J. Jakovljevi}*

Summary: Physical properties (test weight, 1000-kernel weight, proportion ofsoft and hard endosperm fraction), chemical composition (content of starch, proteins andoil) and wet milling properties (yield and starch recovery, protein content in isolatedstarch, yields of gluten, germ and bran) of newly developed and widely grown 12 ZP ma-ize hybrids for starch processing were determined in the present study.

Obtained results show that the starch yield ranged from 57.3% in ZP 633 to 69.0%in ZP 808, which corresponds to starch recovery in the amount of 81.5%, and 93.7%, re-spectively. The highest, i.e. lowest gluten yields were detected in ZP 633 (13.5%), i.e. ZP808 (5.3%), respectively. The protein content in isolated starches ranged from 0.14% to0.29%, pointing out to high quality of obtained starches.

Key words: maize, wet milling, recovery and purity of starch

34


* Marija Milašinovi}, B.Sc., Milica Radosavljevi}, Ph.D., Sneàna Jovanovi}, B.Sc., Maize ResearchInstitute, „Zemun Polje“, Belgrade-Zemun, Jovan Jakovljevi}, Ph.D., Faculty of technology, Novi Sad.


RESELEKCIJA RODITELJSKIH KOMPONENTI ELITNOG HIBRIDA KUKURUZA ZA PRINOS

G. Todorovi}, T. @ivanovi}, S. Krstanovi}*

Izvr{ena je procena linija donora kao izvora za nove poèljne alele za prinos zrnakoji se ne nalaze kod linija roditelja elitnog hibrida ili su ve} fiksirani nepoèljni aleli pometodi Dudley (1987a,b). Sve ~etiri inbred linije, potencijalni donori, su imale zna~ajnevrednosti parametra G, tako da se mogu koristiti kao izvor novih gena u popravci prino-sa elitnog hibrida A654 x Fu4. Najve}i broj poèljnih dominantnih alela za popravku pri-nosa zrna imala je linija ZPLB368, a popravku treba vr{iti putem samooplodnje hibridaove linije sa roditeljskom linijom Fu4, jer je srodnost svih linija donora ve}a sa Fu4 ne-go sa A654.

Klju~ne re~i: hibrid, inbred donor, popravka, poèljni aleli, klasa lokusa, prinos.

Uvod

Prinos zrna je sloèno svojstvo, supersvojstvo, koje se sastoji od ve}eg broja kom-ponenata kvantitativne prirode ~ija je osnova poligena. Fenotipska varijabilnost kvanti-tativnih svojstava je kontinuirana i uslovljena genotipskom varijabilno{}u, varijabilno{}uusled uticaja faktora spoljne sredine i njihovom interakcijom. Analiza kontinuirane gene-ti~ke varijabilnosti se ne moè zasnivati na izolovanju i merenju pojedina~nih gena ve}se genski efekti moraju meriti zajedno da bi se kori{}enjem sloènih biometrijskih meto-da mogle dobiti osnovne informacije o geneti~koj prirodi prou~avane osobine. Teoretskeosnove geneti~ke analize variranja kvantitativnih osobina postavio je Fisher (1918).

Osnovni zadatak selekcije kukuruza je dobijanje novih hibrida, koji svojim pozi-tivnim karakteristikama prevazilaze postoje}e komercijalne hibride. Za popravku elitnogdvolinijskog hibrida mogu posluìti, kao donori poèljnih alela, inbred linije, hibridi, sin-teti~ke populacije, slobodnoopra{uju}e sorte i drugo. Jedan od naj~e{}e kori{}enih na~i-

35


* Dr Goran Todorovi}, viši nau~ni saradnik, Institur za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, dr Tomis-lav @ivanovi}, docent, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, dr Saša Krstanovi}, nau~ni saradnik,Institut „PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Beograd.

na za dobijanje dvolinijskih hibrida je popravka najboljih komercijalnih dvolinijskih hi-brida upotrebom inbred linija kao donora poèljnih alela. Pitanja koja se u takvim slu~a-jevima postavljaju su slede}a:

1. Koji selekcioni materijal odabrati kao donor (Pw) poèljnih alela ako se znajuroditeljske komponente (P1 i P2) elitnog dvolinijskog hibrida?

2. Kada se identifikuje inbred linija donor (Pw) da li je treba ukrstiti sa (P1) ili (P2)elitnog hibrida?

3. Ako se inbred linija donor (Pw) ukrsti sa na primer (P2), da li samooplodnju tre-ba zapo~eti u F2 generaciji ili treba prethodno F1 generaciju ukrstiti sa P2 ili saPw (povratna ukr{tanja) (Dudley, 1982).

Prikaz i razradu metoda za identifikaciju inbred linija koje sadrè poèljne alelekoji uti~u na ispoljavanje kvantitativnih osobina, a koje nisu prisutne u elitnom hibridu da-je Dudley (1984a, 1984b, 1984c, 1987a, 1987b). Ukoliko su dominantni aleli poèljni {toje slu~aj za prinos zrna, onda su lokusi klase G najinteresantniji jer linija donor (Pw) imaplus (poèljne) alele, dok P1 i P2 imaju minus (nepoèljne) alele za prinos. Za osobine vi-sina biljke do osnove gornjeg klipa i poleganje biljke i stabla poèljno je da linija donorima recesivne nepoèljne alele koji nisu prisutni kod roditelja (P1 i P2) elitnog hibrida (Du-dley, 1987a, b, 1988). Srodnost linije donora sa jednom od roditeljskih linija odre|ena naosnovu formula (P2 x Pw) - (P1 x Pw) = (P1 - P2)/2. Pozitivna vrednost ukazuje na ve}u ge-neti~ku srodnost linije donora (Pw) sa roditeljem P1, a negativna vrednost signalizira ve}ugeneti~ku srodnost linije donora (Pw) sa roditeljem P2 (Dudley, 1987a,b i 1988).

Ispitivane inbred linije koje su potencijalni donori mogu imati u svom genotipupoèljne alele na lokusima na kojima inbred linije roditelji elitnog hibrida (A654 x Fu4)imaju fiksirane nepoèljne alele. Cilj rada je da se odredi koja od inbred linija je najbol-ji donor za popravku elitnog hibrida (A654 x Fu4). Tako|e treba odabrati najbolji na~informiranja po~etne populacije i najadekvatniji metod selekcije.


Za prou~avanje je odabrano {est inbred linija (A654, Fu4, ZPLB554dr,ZPLB176dr, ZPLB380, ZPLB368). Linija A654 je poreklom iz SAD, a Fu4 iz Rumuni-je. Ostale ~etiri linije su selekcionisane u Institutu za kukuruz Zemun Polje u Jugoslavi-ji. Dialelna ukr{tanja {est inbred linija bez recipro~nih kombinacija su izvr{ena 1997. go-dine, radi proizvodnje semena F1 generacije. Uporedni ogled linija i hibrida je bio po-stavljen po slu~ajnom blok sistemu u pet ponavljanja 1998. i 1999. godine u Zemun Pol-ju. Povr{ina eksperimentalne parcele je bila 5,6 m2, a gustina useva je bila 71500 bilja-ka/ha. Prinos je meren po elementarnoj parceli i izraèn u t/ha sa 14% vlage. Pored sred-njih vrednosti u radu je data dvofaktorijalna analiza varijanse, koeficijent varijacije, he-terozis u odnosu na srednju vrednost boljeg roditelja i procena relativne vrednosti loku-sa kod inbred linija.

Procena relativne vrednosti lokusa kod inbred linija je izvr{ena po modifikova-nom modelu Dudley (1987b). Za popravku je odabran hibrid A654 x Fu4, a ostale linijesu posluìle kao potencijalni izvor poèljnih alela (linije donori). Za dve homozigotne li-nije (P1 i P2) koje daju elitni hibrid i linije donora (Pw) postoji osam klasa lokusa.

36


Tab. 1. Genska konstitucija lokusa kod tri homozigotne linije (Dadley, 1987)

Za pobolj{anje osobina koje se nasle|uju dominantno naizna~ajnija je klasa loku-sa „G“, gde linije (P1 i P2) elitnog hibrida imaju nepoèljne (recesivne) alele, dok linijadonor (Pw) ima poèljne (dominantne) alele (tab. 1). To omogu}ava da se odabere linijadonor sa poèljnim, dominantnim alelima, na lokusima gde hibrid (P1 x P2) ima nepo-èljne, recesivne, alele. Genotipska vrednost tri mogu}a genotipa (++, +-,--) na jednomlokusu su μ, aμ i-μ po Comstock-u i Robinson-u (1948), gde je stepen dominacije, μ = ½razlike genotipske vrednosti ++ i - genotipova. Model Dudley (1987a,b) polazi od slede-}ih pretpostavki: μ = konstantno za sve lokuse, a = 1, puna dominacija, nepostojanje epi-staze, μA = μH.

Pozitivne vrednosti μG ukazuje da linija (Pw) ima poèljne alele u lokusimagde roditeljske linije (P1 i P2) imaju nepoèljne alele. Vrednost μB daje relativan brojlokusa gde P1 i P2 imaju poèljne alele, a μC daje relativan broj lokusa gde P1 i Pw

imaju poèljne alele, a P2 nema, dok μE ukazuje na relativan broj lokusa gde P2 i Pw

imaju poèljne alele, a P1 nema. Dobijene vrednosti μD i μF ukazju da P1 i P2 imajupoèljne alele na lokusima gde druge dve linije nemaju poèljne alele. U slu~aju daje a≠1, tj. da nema pune dominacije {to je jedan od uslova za primenu modela Du-dley-a (1987a,b) dobijene vrednosti μG nisu najpreciznije. Ako je a > 1 (superdomi-nantnost) tada je vrednost μG preciznija, odnosno ako je a < 1 (parcijalna dominant-nost) tada je vrednost μG potcenjena. Suma μC i μF daje relativan broj lokusa gde P1

i Pw imaju iste (+ ili -) alele, dok μD + μE daju relativan broj lokusa gde P2 i Pw ima-ju iste (+ili-) alele.

Ako je:1) μC + μF > μD + μE – linija Pw je srodnija sa P1 i koristi se za popravku rodi-

telja P1

2) μC + μF < μD + μE – linija donor Pw je srodnija sa roditeljem P2 i koristi seza popravku roditelja P2.

Procena srodnosti donora (Pw) sa roditeljima elitnog hibrida (P1 i P2) se moè iz-vr{iti primenom slede}ih formula (P2 x Pw) - (P1 x Pw) + (P1 - P2)/2 . Pozitivna vrednostukazuje na srodnost P1 i Pw, a negativna vrednost na srodnost P2 i Pw.

U zavisnosti da li se popravlja roditelj P1 ili P2 na~in zasnivanja po~etne popula-

37


+ = lokusi homozigotni za poèljne alele;- = lokusi homozigotni za nepoèljne alele

cije za selekciju se odre|uje pore|enjem vrednosti μD ili μF sa vredno{}u μG. Ako sepopravlja roditelj P1 postoje tri mogu}nosti:

1. μD = μG; Verovatno}a da }e nova linija imati vi{e lokusa sa poèljnim alelimau klasi D i G od bilo P1 ili Pw je maksimalna. Pristupa se samooplodnji hibrida(P1 x Pw)

2. μD > μG; ukazuje na povratno ukr{tanje hibrida (P1 x Pw) sa roditeljem P1.3. μD < μG; preporu~uje se povratno ukr{tanje hibrida sa (P1 x Pw) sa donorom

Pw (Dudley, 1987a,b; @ivanovi} i sar., 2001).


Na osnovu dvofaktorijalne analize varijanse ogleda sa inbred linijama per se idvolinijskim hibridima utvr|ene su visoko zna~ajne sredine kvadrata genotipova, godinai interakcija genotip x godina za prinos zrna (tab. 2)

Tab. 2. Sredine kvadrata iz dvofaktorijalne analize varijanse za prinos zrna

U obe godine ispitivanja hibridi su ostvarili ve}i prinos zrna nego inbred linije, {toje i o~ekivano. Najvi{i prinos me|u linijama za obe godine ispitivanja je imala linija Fu4(6,208 t/ha u 1998. i 6,448 t/ha u 1999. godini, tabela 3). Najniì prinos imala je linijaZPLB380 u obe godine (3,951 t/ha i 5,427 t/ha). Najvi{i prose~ni prinos zrna u ogledu jeimao hibrid A654 x ZPLB176dr (16,280 t/ha u 1998. godini), a u 1999. godini hibridA654 x Fu4 (11,652).

Variranje prinosa zrna pra}eno preko koeficijenta varijacije je bilo prili~no ujed-na~eno po godinama i kretao se od 3,00% do 15,14%. Dobijene vrednosti koeficijenatavarijacije za prinos su znatno niè nego {to je u svojim istraìvanjima dobioi [atari}(1978). Na osnovu toga moè se zaklju~iti da su ove dve godine bile povoljne za gajen-je kukuruza.

Za prinos zrna dobijene su visoke vrednosti heterozisa za sve ispitivane hibride uobe godine. Maksimalna vrednost heterozisa je zabeleèna 1998. godine kod hibridnekombinacije A654 x ZPLB368 i iznosila je 201,53% (tab. 3). Ve}e vrednosti heterozisau 1998. godini su posledica relativno ve}eg prose~nog prinosa zrna svih ispitivanih hi-bridnih kombinacija u odnosu na linije.

38


*, ** = zna~ajno na nivou verovatno}e 0.05, odnosno 0.01

Tab. 3. Prose~an prinos zrna, koeficijenti varijacija i heterozis za prinos zrna

Najve}i prose~ni prinos u obe godine ispitivanja ostvario je hibrid A654 xZPLB176dr (13,835 t/ha), dok su hibridi A654 x ZPLB368 i elitni hibrid A654 x Fu4imali prose~an prinos 13,496 t/ha, odnosno 13,475 t/ha, {to je bilo na nivou najrodnijeghibrida (tab. 4). Ostali hibridi izme|u linija donora i jednog od roditelja elitnog hibridasu imali zna~ajno manje prose~ne prinose zrna u odnosu na elitni hibrid. Inbred linija Fu4je imala prose~an prinos zrna 6,328 t/ha i bila je rodnija od inbred linije A654 koja jeostvarila prose~an prinos zrna 5,416 t/ha.

Tab. 4. Na~in popravka prinosa elitnog hibrida A654 x Fu4

Za prinos zrna poèljno je da linije donori (Pw) imaju dominantne alel na klasilokusa G gde roditelji elitnog hibrida imaju recesivne alele. Izbor najbolje linije dono-ra se zasniva na najve}im pozitivnim vrednostima μG. Sve ~etiri linije, potencijalni do-

39


*, ** = zna~ajno na nivou verovatno}e 0.05, odnosno 0.01

* 2SE

nori poèljnih alela, su imale zna~ajno pozitivnu vrednost parametra μG. Najve}uvrednost parametra μG je imala linija ZPLB368 i ona je najbolji donor poèljnih alelaza osobinu prinos zrna (tab. 5). Druga po rangu je bila linija ZPLB554dr, dok je linijaZPLB380 i linija ZPLB176dr imale ne{to niè vrednosti parametra μG u odnosu na pr-ve dve linije. Na osnovu odnosa [(P2 x Pw) - (P1 x Pw) + (P1 - P2)/2] odre|ena je rela-tivna srodnost linija donora sa roditeljima elitnog hibrida. Sve ~etiri linije su imale zna-~ajne negativne vrednosti {to ukazuje na njihovu geneti~ku srodnost sa linijom Fu4(tab. 5). Popravku elitnog hibrida A654 x Fu4 za prinos zrna treba vr{iti popravkom li-nije Fu4.

Tab. 5. Prose~ne vrednosti prinosa zrna (t/ha) elitnog hibrida, inbred linija roditeljaelitnog hibrida i njihovih hibrida sa linijama donorima

Da bi se odredio na~in zasnivanja po~etne populacije koja }e posluìti za selek-ciju potencijalno boljih linija od linije Fu4 za prinos zrna bitan je odnos μG i μF. U sva~etiri slu~aja vrednost parametara μF se nije statisti~ki zna~ajno razlikovala od parame-tara μG (tab. 5). To ukazuje da je najbolji na~in za zasnivanje po~etne populacije samo-oplodnja F1 generacije (Pw x Fu4), {to bi omogu}ilo najve}u verovatno}u za dobijanjenovih linija (popravljena Fu4), koja }e imati ve}i broj poèljnih alela za prinos zrna naklasama lokusa F i G bilo od linije Fu4 ili od linije donora. Sli~ne rezultate i diskusijusa razli~itim selekcionim materijalima (linije, hibridi, sinteti~ke populacije) iznose raz-li~iti autori (Mi{evi}, 1989a, Mi{evi}, 1990, Petrovi} and Jelovac, 1989, Petrovi}, 1990,Petrovi} et al., 1992 i Deli}, 1993) i porede}i razli~ite statisti~ke testove (Mi{evi},1989b). Obzirom da se u svim ovim slu~ajevima radi o razli~itom materijalu, razli~itimuslovima gajenja i godini proizvodnje veoma je te{ko izvesti direktna pore|enja sa na-{im rezultatima.

Zaklju~ak

Sve ~etiri linije donori su imale zna~ajne vrednosti parametra μG, tako da se mo-gu koristiti za popravku osobine prinosa zrna kod hibrida A654 x Fu4. Procenom relativ-nih vrednosti lokusa utvr|eno je da su sve ~etiri linije donori posedovale poèljne aleleza popravku elitnog hibrida A654 x Fu4. Najve}i broj poèljnih dominantnih alela za po-pravku prinosa zrna hibrida A654 x Fu4 je imala inbred linija ZPLB368. Popravka pri-nosa kod hibrida A654 x Fu4 bi se vr{ila popravkom inbred roditelja Fu4, po{to su svelinije donori pokazali geneti~ku srodnost sa ovim roditeljem, a popravka bi se vr{ila sa-mooplodnjom hibrida linije donora i Fu4.

40


*,** = zna~ajno lo{ije od standarda na nivou 0.05, odnosno 0.01

Literatura

1. Comstock, R.E. and Robinson, H.F. (1948): The components of genetic varian-ce in populations of biparental progenies and their use in estimating the avera-ge degree of dominance. Biomerics, 4, 254-266.

2. Deli}, N. (1993): Ocena sinteti~kih populacija kukuruza (Zea mays L.) kao do-nora poèljnih alela. Magistarski rad, Poljoprivredni Fakultet, Univerzitet uNovom Sadu, Novi Sad, Jugoslavija.

3. Dudley, J.W: (1982): Theory of transfer of alleles. Crop. Sci., 22, 631-637.4. Dudley, J.W. (1984a): A method of identifyinf lines for use in improving pa-

rents of a single cross. Crop Sci., 24, 355-357.5. Dudley, J.W. (1984b): A method of identifying Population containing fafoura-

ble alleles not present in elite germplasm. Crop Sci., 24, 1053-1054.6. Dudley, J.W. (1984c): Theory for identification and use of exotic germplasm in

maize breeding programs. Maydica, 29, 391-407.7. Dudley, J.W. (1987a): Modification of methods for identifying inbred lines use-

ful for improving parents of elite single crosses. Crop Sci., 27, 944-947.8. Dudley, J.W. (1987b): Modification of methods for identifying populations to

be used for improving parents of elite single crosses. Crop Sci., 27, 940-943.9. Dudley, J.W. (1988): Evaluation of maize population as sources of favourable

alleles. Crop Sci., 28, 486-491.10. Fisher, R.A. (1918): The corelations between relatives on the supposition of

Mendelian inheritance. Trans. Rojal Soc. 52. Edinburgh, UK.11. Mi{evi}, D. (1989a): Identification of inbred lines as a source of new alleles

for improvement of elite maize single crosses. Crop Sci., 29, 1120-1125.12. Mi{evi}, D. (1989b): Evaluation of three test statistics used to identify maize

inbred lines with new favorable alleles not present in elite single cross. The-or. Appl. Genet., 77, 402-408.

13. Mi{evi}, D. (1990): Evaluation of comercial maize hybrids as sources of newfavorable alleles. Maydica, 35, 287-295.

14. Petrovi}, R. and Jelovac, D. (1989): Estimating the relative number of loci forgrain yield of inbred lines in the maize (Zea mays L.). Genetika, 21, (1), 29-34.

15. Petrovi}, R. (1990): Identification of sources containing useful alleles and met-hods used for improving parents of a superior single cross. Maize, 90, 55-78.

16. Petrovi}, R., Filipovi}, M. and Vidakovi}, M. (1992): Identification of sourcescontaining useful alleles for improving parents of maize single crosses (Zeamays L.). Genetika, 24, 115-126.

17. [atari}, I. (1978): Prou~avanje geneti~kog variranja elementarnih osobinarodnosti zrna kod hibrida kukuruza (Zea mays L.). Doktorska disertacija, Pol-joprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Jugoslavija.

18. @ivanovi}, T., Todorovi}, G. i [urlan Momirovi}, G. (2001): Ocena inbred li-nija kukuruza kao donora poèljnih alela za popravku komponenti prinosaelitnog SC hibrida. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62, 218-219, 71-81.

41



RESELECTION PARENT COMPONENTS OF ELITE MAIZEHYBRID FOR YIELD

G: Todorovi}, T. @ivanovi} i S. Krstanovi}*

Summary

Evaluation of donor lines as sources of new favorable alleles for the yield of gra-in not present in the elite hybrid parent line was conducted, or the unfavorable alleles ac-cording to Dudley method were already fixed (1987a, b). All four inbred lines, potentialdonors had significant values of parameter µG, so they can be used as the sources of newgenes in the improvement of elite hybrid A654 x Fu4 yield. Line ZPLB368 had the gre-atest number of favorable predominant alleles for grain yield improvement, and the im-provement should be conducted by means of self-fertilization of hybrids of this line withparental line Fu4, since the parentage of all donor lines is greater with Fu4 then withA654.

Key words: hybrid, inbred donor, repear, favorable alleles, locus class, yield.

42


* Goran Todorovi}, Ph.D., Maize Research Institute „Zemun Polje“, Belgrade, Tomislav @ivanovi},Ph.D., aisistant professor, Faculty of Agriculture, University of Belgrade, Sa{a Krstanovi}, Ph.D., Institute„PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Belgrade.

UDK:633.15:631.461.51.7Originalni naucni rad

MIKROORGANIZMI IZ CIKLUSA AZOTA I FOSFORAU PROIZVODNJI KUKURUZA

Timea Hajnal, Zora Jeli~i}, Mirjana Jarak*

Izvod: Mikroorganizmi azotofiksatori-diazotrofi su sposobni da fiksiraju atmos-ferski azot i da od njega izgraduju mnogobrojna organska jedinjenja koja ulaze u sastavnjihovih }elija ili ih predaju biljci na koriš}enje. Mikroorganizmi iz ciklusa fosfora ima-ju veoma va`nu ulogu u transformaciji organskih i neorganskih oblika fosfora. Cilj is-traìvanja je bio da se ispita efektivnost pet sojeva Azotobacter chroococcum, pet sojevaBacillus megaterium, kao i efektivnost njihovih medusobnih kombinacija kod dva hibri-da kukuruza. Bakterizacija semena kukuruza sa pojedinacnim i zdruènim sojevima Azo-tobacter chroococcum i Bacillus megaterium je izazvala povecanje prinosa zrna kukuru-za i pove}anje mikrobiološke aktivnosti u zemljištu kod oba ispitivana hibrida kukuruza.

Klju~ne reci: bakterizacija, kukuruz, azot, fosfor.

Uvod

Azot i njegova jedinjenja u zemljištu imaju sloènu i veoma promenljivu prirodu,od izvora preko transformacija do gubitaka. Mikroorganizmi-diazotrofi igraju klju~nuulogu u procesu fiksiranja elementarnog azota, prevodeci ga u organski oblik koji je do-stupan biljkama i drugim mikroorganizmima. Produkcijom aktivnih materija tipa hormo-na i vitamina takode uti~u na pove}anje prinosa i njegovog kvaliteta. Za razliku od azo-ta i ugljenika, jedinjenja fosfora se ne nalaze u redukovanom obliku u atmosferi, te senjegovo kruènje odvija unutar sistema zemljište-mikroorganizam-biljka. Fosfor se sma-tra klju~nim elementom u kruènju energije u }eliji, ulazi u sastav koenzima koji imajuveliku funkcionalnu va`nost. Za ishranu biljaka od velike va`nosti je dinamika odvijan-ja procesa mineralizacije/imobilizacije, a koji su pod kontrolom mikroorganizama (Crossand Schlesinger, 1995). Poljski i laboratorijski ogledi su pokazali da diazotrofi zna~ajnouti~u na pove}anje kvaliteta zrna, biomasu, strukturu zemljišta, sadràj azota u zemljištukao i na prinos. Pove}anje prinosa se kre}e od 12 do 18% (Jangow, 1987; Miloševi},

43


* Mr Timea Hajnal, prof. Dr Mirjana Jarak, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Zora Jeli~i}, Insitut„PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Beograd.

1994b; Govedarica i sar., 1997; Jarak, 1989; O’Hara, 1981). Govedarica et. al (1992b,1994) su prou~avali specifi~nu asocijaciju sojeva diazotrofa sa razli~itim hibridima ku-kuruza i istakli da efekat inokulacije zavisi od genotipa biljke i mikroorganizma. Inoku-lacija mešanim kulturama semena kukuruza uticala je na pove}anje mase korena i nad-zemnog dela biljke u in vitro uslovima (Govedarica, 1997).

Cilj istraìvanja je bio da se ispita efektivnost pet sojeva Azotobacter chroococ-cum, pet sojeva Bacillus megaterium, kao i efektivnost njihovih me|usobnih kombinaci-ja kod dva hibrida kukuruza.


Ogled je postavljen na oglednom polju Instituta PKB Agroekonomik iz PadinskeSkele na zemljištu tipa ritska crnica u toku 2000/2001 godine. Ispitivana su dva hibridakukuruza (PKB-509 i Sre}ko-5). Za o|redivanje efektivnosti azotobaktera odabrano jepet sojeva Azotobacter chroococcum (sojevi 16,76,84,209 i 309) i pet sojeva Bacillus me-gaterium (sojevi 3,7,9,10 i 11). Inokulacija semena kukuruza je izvršena u poljskim uslo-vima. Titar inokuluma je iznosio 15-60x108 }elija po 1,0ml inokuluma. Uzorci zemljištaza mikrobiološke analize uzimani su na kraju vegetacije iz rizosfernog zemljišta. Odre-|ivan je ukupan broj mikroorganizama na zemljišnom agaru, brojnost amonifikatora namesopeptonskom agaru, brojnost azotobaktera metodom fertilnih kapi na podlozi Fjodo-rova, brojnost fosfomineralizatora i brojnost fosfomobilizatora. Vreme i temperatura in-kubacije zavisili su od vrste mikroorganizama. Broj mikroorganizama prera~unat je na1,0 g apsolutno suvog zemljišta. U zemljištu je odre|ena i dehidrogenazna aktivnostspektrofotometrijskom metodom po Lenhard (1956), modifikovana po Thalmann (1968).Na kraju vegetacije kukuruza odre|en je prinos zrna (t/ha).


Efektivnost diazotrofa i fosfomineralizatora zavisila je od soja Azotobacter chro-ococcum i Bacillus megaterium, hibrida kukuruza, godine u kojoj je istraìvanje sprove-deno kao i od svojstava koja su ispitivana. Brojnost mikroorganizama, kao i enzimatskaaktivnost u rizosfernom zemljištu bila je razli~ita (Hajnal, 2002). Poznavaju}i ukupanbroj mikroorganizama u zemljištu moè se prosu|ivati o osobinama zemljišta, njegovojpotencijalnoj i efektivnoj plodnosti (Govedarica, 1995).

Ispitivani sojevi mikroorganizama, pojedina~ni i zdruèni, doveli su do pove}a-nja, ali i do smanjenja ukupnog broja mikroorganizama u rizosfernom zemljištu (tab. 1).Kod hibrida PKB-509 stimulaciju su izazvali pojedina~ni sojevi Azotobacter chroococ-cum u 2000 godini. U 2001 godini više je izraèn inhibitorni efekat inokulacije. Ovaj efe-kat je dominantan i kod hibrida Sre}ko-5 u obe ispitivane godine.

Amonifikatori u~estvuju u transformaciji proteina i drugih azotnih organskih je-dinjenja. Analiziraju}i brojnost amonifikatora moè se zaklju~iti da je došlo do izrazitovelike razlike u reakciji na inokulaciju semana kukuruza, od krajnje stimulacije do krajn-je inhibicije (tab. 2). Kod hibrida PKB-509, u 2000 godini pojedina~ni sojevi Azotobac-

44


ter chroococcum deluju pozitivno iako je najefektivniji bio Bacillus megaterium soj 7. Iu 2001 godini se pojedina~ni sojevi Azotobacter chroococcum pokazuju kao najefektiv-niji. Kod hibrida kukuruza Sre}ko-5, u obe godine istraìvanja, najefektivniji je bio Azo-tobacter chroococcum soj 16.

Tab. 1. Ukupan broj mikroorganizama u rizosfernom zemlji{tu (107/g zemlj.)

Azotobakter je aerobna azotofiksiraju}a bakterija u zemljištu, ~ije je postojanje odposebnog zna~aja za ishranu biljaka azotom. Na osnovu rezultata, moè se konstatovati dasu ispitivani pojedina~ni i zdruèni sojevi Azotobacter chroococcum i Bacillus megateriumispoljili karakteristicnu specifi~nost prema godinama istraìvanja, ali i prema hibridima ku-kuruza dovode}i do pove}anja brojnosti azotobaktera u rizosfernom zemljištu, ali i do pot-pune inhibicije (tab. 3). Kod hibrida PKB-509 u obe godine i u odnosu na kontrolnu nei-nokulisanu varijantu, najve}u efektivnost su ispoljili sojevi Azotobacter chroococcum (16i 76) kao i Bacillus megaterium soj 11. Kod hibrida Sre}ko-5 zna~ajno pove}anje brojno-sti azotobaktera u obe posmatrane godine izazvao je Bacillus megaterium soj 10.

45


Tab. 2. Brojnost amonifikatora u rizosfernom zemlji{tu (107/g zemlj.)

Fosfomineralizatori su velika grupa mikroorganizama sa diferentovanim ferment-nim sistemom fitaze, nukleaze, fosfolipaze i fosfataze koji mineralizuju organske oblikefosfora oslobadajuci ortofosfat. Inokulacija semena kukuruza delovala je razli~ito (tab.4). Kod oba ispitivana hibrida kukuruza moè se konstatovati prose~no pove}anje broj-nosti fosfomineralizatora u rizosfernom zemljištu. Pojedina~ni sojevi Azotobacter chro-ococcum su najefektivniji, delujuci stimulativno, dok su pojedina~ni sojevi Bacillus me-gaterium i zdruène varijante ispoljile krajnje inhibitorni efekat u toku 2001 godine.

Fosfomobilizatori su mikroorganizmi koji koriste ortofosfate za svoj rast u uslo-vima kada se mineralizuje organska materija sa malom koli~inom fosfora. Mikrobiološkifosfor podleè mineralizaciji do osloba|anja ortofosfata ~ija dalja sudbina zavisi od eko-loških uslova i osobina zemljišta. Najefektivnije su delovali svi pojedina~ni sojevi Azo-tobacter chroococcum kod oba ispitivana hibrida u 2001 godini, pove}avaju}i brojnostfosfomobilizatora u rizosfernom zemljištu. Smanjenje brojnosti ove grupe mikroorgani-zama u rizosfernom zemljištu konstatovana je kod oba hibrida u 2000 godini (tab. 5).

46


Tab. 3. Brojnost azotobaktera u rizosfernom zemlji{tu (102/g zemlj.)

Dehidrogenaze su enzimi koji katalizuju reakciju odvajanja vodonika od razli~i-tih organskih jedinjenja kao što su ugljeni hidrati, organske kiseline, amino kiseline, al-koholi, humusne kiseline i dr. Rezultati istraìvanja pokazuju da su ispitivani sojevi Azo-tobacter chroococcum i Bacillus megaterium, pojedina~no i zdruèno, delovali uglav-nom stimulativno, pove}avaju}i aktivnost dehidrogenaze u rizosfernom zemljištu (tab.6). Kod oba hibrida kukuruza je konstatovana pove}ana dehidrogenazna aktivnost u od-nosu na neinokulisanu varijantu u 2000 godini, gde se kao najefektivniji pokazuju poje-dina~ni sojevi Azotobacter chroococcum. U 2001 godini je slabija aktivnost dehidroge-naze u rizosfernom zemljištu hibrida PKB-509. Više je izraèn inhibitorni efekat inoku-lacije. Me|utim, kod hibrida Sre}ko-5 je zabeleèno pove}anje dehidrogenazne aktivno-sti, gde se izdvaja Azotobacter chroococcum soj 16, koji je pove}ao dehidrogenaznu ak-tivnost rizosfernog zemljišta za 100% u odnosu na kontrolnu varijantu.

Na osnovu dobijenih rezultata, moè se konstatovati zna~ajno pove}anje prinosa zr-na kod oba hibrida kukuruza u obe istraìva~ke godine (tab. 7). Kod hibrida PKB-509, uobe ispitivane godine, sve varijante ogleda su delovale pozitivno na pove}anje prinosa.

47


Kod hibrida Sre}ko-5, u 2000 godini, pove}anje prinosa od 2,6 t/ha u odnosu na kontrolnuneinokulisanu varijantu postignuto je sa Bacillus megaterium soj 7. U 2001 godini najve-}u efektivnost ispoljio je Azotobacter chroococcum soj 16, pove}avaju}i prinos za 1,2 t/ha.

Tab. 4. Brojnost fosfomineralizatora u rizosfernom zemlji{tu (104/g zemlj.)

48


Tab. 5. Brojnost fosfomobilizatora u rizosfernom zemlji{tu (104/g zemlj.)

49


Tab. 6. Dehidrogenazna aktivnost u rizosfernom zemlji{tu (µg TPF/10g zemlj.)

50


Tab. 7. Uticaj bakterizacije na prinos kukuruza (t/ha)

Zaklju~ak

Efektivnost bakterizacije zavisila je od vrste i soja bakterija, hibrida kukuruza kaoi godine istraìvanja.

Bakterizacija semena kukuruza, sa pojedina~nim i zdruènim sojevima Azotobac-ter chroococcum i Bacillus megaterium, izazvala je pove}anje mikrobiološke aktivnostii pove}anje prinosa kod oba hibrida kukuruza.

U proseku, sa pojedina~nim sojevima Azotobacter chroococcum je dobijena ve}aefektivnost od pojedina~nih sojeva Bacillus megaterium.

Efektivnost bakterizacije sa pojedina~nim i zdruènim sojevima ispitivanih bak-terija, kod oba hibrida bila ve}a u 2001 godini.

51


Istraìvanja pokazuju da je selekciju Azotobacter chroococcum i Bacillus mega-terium potrebno vršiti na nivou genotipa biljke, kako bi se za svaki hibrid odabrali naje-fektivniji sojevi.

Primenom bakterizacije u proizvidnji kukuruza moè se dobiti jeftinija i ekološkivisoko vredna hrana.

Literatura

1. Cross, A.F. and Schlesinger, W.H. (1995): A literature review and evaluationof the Hedley fractination: Applications to the biogeochemical cycle of phosp-horus in natural ecosystems. Geoderma, 64, 197-214.

2. Govedarica, M. (1992): Azotobacter frequency and its effect on some maizehybrid. Mikrobiologija, 29, 2, 129-138.

3. Govedarica, M., Miloševic, Nada, Jarak, Mirjana (1992b): Specific associa-tion between Derxia gumosa strains and some maize hybrids. Zemljište i bilj-ka, 41, 3, 207-212.

4. Govedarica, M., Jarak, Mirjana, Miloševic, Nada (1994): Specifi~an odnossojeva Klebsiella pneumoniae i nekih hibrida kukuruza. Savremena poljopri-vreda, 42, 3, 191-194.

5. Govedarica, M., Jarak, Mirjana (1995): Mikrobiologija zemljišta. Univerzitet uNovom Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad. Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

6. Govedarica, M., Jelicic, Zora, Jarak, Mirjana, Miloševic, Nada (1997): Mo-gu}nost primene biološkog azota u proizvodnji kukuruza. Zbornik nau~nih ra-dova PKB-INI Agroekonomik, 3, 1, 69-76.

7. Hajnal, Timea (2002): Efektivnost diazotrofa i fosfomineralizatora kod kuku-ruza. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

8. Jangow, G. (1987): Inoculation of cereal crops and forage grasses with nitro-gen-fixing rhizosphere bacteria: Possible causes of success and failure withregard to yield response-a review. Journ. of Plant Nutrition and Soil Science,150, 361-368.

9. Jarak, Mirjana (1989): Efektivnost sojeva Bradyrhizobium japonicum u zavi-snosti od nekih agroekoloških faktora. „Zbornik radova“ Instituta za ratarstvoi povrtarstvo, Novi Sad, 435-446.

10. Lenhard, G. (1956): Die dehydrogenase aktivitat das Bodensald Mass for die Mi-kroorganizmentatigk eit im Boden. Z. Pflansenern. Dung Bodenkude, 73, 1-11.

11. Miloševi}, Nada, Govedarica, M., Jarak, Mirjana, Hadì}, V. (1994b): Inoku-laciona tehnika i mogu}nost primene simbiotskih i nesimbiotskih azotofiksa-tora u proizvodnji poljoprivrednih kultura. Savremena poljoprivreda, 42, Van.broj, 296-302.

12. O’Hara, G.W., Davey, M.R., Lucas, L.A. (1981): Effect of inoculation of Zeamays with Azospirillum brasilense strains under temperate conditions.Can.J.Microbiol., 27, 871-877.

13. Thalnamm, A. (1968): Zur Methodik des Bestmmung des Dehydrogenase ac-tivitat im Bodenmittels TTC. Landw. Forch., 21, 249-258.

52


UDC: 633.15:631.461.51.7Original scientific paper

MICROORGANISMS FROM THE NITROGEN AND PHOSPHORUS CYCLE IN MAIZE PRODUCTION

Timea Hajnal, Zora Jeli~i}, Mirjana Jarak*

Summary

Microorganisms-diazotrophs are capable of fixing nitrogen from the atmosphereand transforming it into numerous organic compounds that can be used by microorga-nisms themselves or by plants.Phosphorus-solubilizing microorganisms have a very im-portant role in organic phosphorus compounds decomposition. The aim of this researchwas to establish the effectivness of five strains of Azotobacter chroococcum, five strainsof Bacillus megaterium, and their mutual combinations with two maize hybrids namedPKB-509 and Sre}ko-5. The maize seed bacterization with different strains of the abovementioned bacterias led to the increase of yield and microbiological activity in rhizosp-heric soil.

Key words: bacterization, maize, nitrogen, phosphorus.

53


* Timea Hajnal, M.Sc., Mirjana Jarak, Ph.D., Faculty of Agriculture, Novi Sad, Zora Jeli~i}, Ph.D.,Insitute „PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Belgrade.

UDK:631.461:632.954Pregledni rad

UTICAJ HERBICIDA NA MIKROBIOLO[KU AKTIVNOSTZEMLJI[TA POD [E]ERNOM REPOM, SOJOM I

KUKURUZOM

Nada Milo{evi}, Mitar Govedarica , Zora Jeli~i},Janja Kuzevski, S. Krstanovi}*

Izvod: U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji primena herbicida je redovnaagrotehni~ka mera. Mikroorganizmi zemlji{ta su zna~ajna karika u odnosu zemlji{te -biljka - herbicidi - ~ovek, jer oni u~estvuju u degradaciji herbicida, a tako|e su i bioindi-katori biolo{ke aktivnosti zemlji{ta posle primene ovih hemijskih jedinjenja. Pojedine vr-ste mikroba mogu se primeniti kao bioherbicidi. Na{a istraìvanja pokazuju da je Azoto-bacter najosetljivija grupa mikroba na primenu herbicida, te moè biti pouzdan bioindi-kator biogenosti zemlji{ta. Uo~ava se da je je zastupljenost ovog grupe azotofiksatorasmanjena u velikom procentu do 14 -tog dana posle primene herbicida. Zastupljenost ak-tinomiceta i u manjoj meri gljiva je pove}ana, {to ukazuje da ove grupe mikroorganiza-ma koriste herbicide kao izvore biogenih elemenata. Razgradnja herbicida, u zemlji{tuzavisi od svojstva primenjenog preparata, zatim od koli~ine (doze) herbicida, ali i od fi-zi~ko-hemijskih svojstava zemlji{ta, vla`nosti, temperature, biljnog pokriva~a, agroteh-ni~kih mera i mikrobne populacije.

Klju~ne re~i: mikroorganizmi, herbicidi, bioindikatori.

Uvod

Sve ve}a primena herbicida iziskuje multidisciplinarni pristup ovoj problematici,jer nepravilna i nekontrolisana upotreba ovih preparata nepovoljno se odraàva na zdrav-lje ljudi, biljke i ìvotinje. Herbicidi u zemlji{te dospevaju direktnim tretiranjem biljaka,indirektno putem voda, ostacima biljaka i ìvotinja. Deo herbicida isparava, ispira se u

55


* Dr Nada Milo{evi}, nau~ni savetnik, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, dr MitarGovedarica, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Zora Jeli~i}, vi{i nau~ni saradnik, mr Jan-ja Kuzevski, istraìva~ saradnik, dr Sa{a Krstanovi}, nau~ni saradnik, Institut „PKB Agroekonomik“, Padins-ka Skela-Beograd.

dublje slojeve zemlji{ta i podzemne vode. Herbicidi mogu da se inaktiviraju detoksika-cijom od strane biljaka, hemijski veù i adsorbuju na ~estice zemlji{ta, ali se i podvrga-vaju hemijskoj i mikrobiolo{koj degradaciji.

Razgradnja herbicida u zemlji{tu moè biti fotohemijska, hemijska i mikrobiolo-{ka Mikroorganizmi zemlji{ta su zna~ajna karika u odnosu zemlji{te - biljka - herbicidi- fauna/~ovek. Naime, mikrobi u~estvuju u degradaciji herbicida, a njihova aktivnost,brojnost i raznovrsnost su bioindikatori promena biolo{ke aktivnosti zemlji{ta posle pri-mene ovih hemijskih jedinjenja. Pojedine vrste mikroba mogu se primeniti kao bioherbi-cidi (Milo{evi} and Govedarica, 2002).

Ve}ina herbicida se transformi{e u jednostavne netoksi~ne produkte (ugljendioksid ivoda), ali pojedini herbicidi (atrazin, metolahlor) se transformi{u u hemijska jedinjenja ko-ja se akumuliraju u ìvotnoj sredini. Pesticidi poseduju individualni toksi~ni nivo, ali prime-na ve}eg broja hemikalija uti~e na stvaranje razli~itih interakcija i mogu}nost stvaranja tok-si~nih efekata koji pokazuju pove}anje pesticidnog rizika za ljude i ekosistem (Michaeliduet al., 2000). Pesticidi mogu izazvati akutnu i genetsku toksi~nost na ìvi svet u ekosistemu.Evropska unija opredeljena je za odrìvu poljoprivredu i smanjenjenje upotrebe pesticida,sa kontrolom akutne i genetske toksi~nosti po ekosistem (Petsikos - Panagiotarou, 2000).

Poluvreme raspada pojedinih herbicida se kre}e od 9 do 116 godine, te bi u zem-lji{tu bez mikroorganizama primena ovih jedinjenja imala nesagledive posledice po ce-lokupni ìvi svet (Vrochinskiy and Makovskiy, 1979).

Razgradnja herbicida, u zemlji{tu zavisi od svojstva primenjenog preparata , zatim odkoli~ine (doze) herbicida, ali i od fizi~ko-hemijskih svojstava zemlji{ta, vla`nosti, tempera-ture, biljnog pokriva~a, obrade i vrsta mikroorganizama (Milo{evi} and Govedarica, 2002).

Cilj rada bio je pra}enje uticaja herbicida na dinamiku zastupljenosti pojedinihgrupa mikroorganizama i aktivnost dehidrogenaze u zemlji{tu pod {e}ernom repom, so-jom i kukuruzom.

Mikrobiolo{ka razgradnja herbicida (biodegradacija)

Degradacija herbicida odvija se enzimatskim reakcijama u toku centralnog, glav-nog metabolizma mikroba ili preko sporednih metaboli~kih procesa - kometabolizama.U kometabolismu razgradnja herbicida se de{ava u prisustvu mikroorganizama, ali oni ihne koriste kao izvor energije i hraniva (Lynch, 1983; Alexander, 1999). Razgradnjom her-bicida i njihovih metabolita nastaju nova jedinjenja. Degradacija je posledica indukcijegena mikroba odgovornih za produkciju enzima odgovornih za biodegradaciju.

Uglavnom, herbicidi deluju indirektno na mikrobe u zemlji{tu izazivaju}i fiziolo-{ki uticaj, pove}anu enzimatsku produkciju ili u ve}im dozama i uginu}e mikorganiza-ma (Cervelli et al., 1978). Mikroorganizmi koriste herbicide i njihove metabolite kao iz-vore biogenih elemenata. (Cook and Hutter, 1981; Radosevich et al., 1995).

Primarna populacija mikroorganizama razgra|uje herbicide ve} posle nekolikodana nakon dospevanja u zemlji{te dok sekundarna populacija produkuje indukovane en-zime i razgra|uje ova hemijska jedinjenja posle perioda adaptiracije. Pojedine grupe mi-kroba su indiferentne na primenjene herbicide (Milo{evi} et al., 2001; Milo{evi} and Go-vedarica, 2002). Dugogodi{nja (19 godina) primena herbicida glifosata smanjunje bio-

56


masu ugljenika u zemlji{tu, ali procesi amonifikacije i nitrifikacije su pove}ani u odno-su na netretirano zemlji{te (Hart and Brookes, 1996).

Mikroorganizmi su sposobni da adsorpcijom, bioakumulacijom i nastalim meta-bolitima umanje ili spre~e toksi~no delovanje herbicida (Janji} et al., 1996). Herbicidi seadsorbuju na povr{ini }elije menjaju}i transport jona, uti~u na metabolizam u }eliji mi-kroorganizama vezuju}i se za amino i sulfidne grupe. U toku ovih procesa dolazi do pro-mena u oksidoredukcionim nivou, i u zavisnosti od hemijskog sastava i doze herbicidadolazi do uginu}a mikroorganizma. Bioakumulacijom umanjuje se toksi~ni efekat herbi-cida jer oni imobilizacijom pretrpe fizi~ko-hemijske promene u toku metabolizma. Me-taboliti (C-polimeri, organske kiseline i enzimi) koje izlu~uju mikrobi u spoljnu sredinuusmeravaju biohemijske procese {to se reflektuje na razgradnju herbicida u zemlji{tu.

Uticaj herbicida na zastupljenost mikroorganizama u zemlji{tu

Mikroorganizmi su veoma heterogena grupa organizama koja sa svojim enzimat-skim sistemima u~estvuju 60-90% u celokopnoj metaboli~koj aktivnosti zemlji{ta (Lee,1994). Oni imaju zna~ajan uticaj u lancu proizvodnje hrane u sistemu odrìve poljopri-vrede kao indikatori biolo{ke degradacije zemlji{ta, odnosno reflektuju smanjenje biodi-verziteta, poreme}aj hranidbenih ciklusa, akumulaciju polutanata i redoks statusa.

Brojnost pojedinih sistematskih i fiziolo{kih grupa mikroorganizama, enzimatskaaktivnost i bioraznovrsnost mikroorganizama su bioindikatori promena u zemlji{tu posleprimene herbicida (Govedarica et al.,1993; Konsantinovi} et al., 1999; Milo{evi} andGovedarica, 2000; 2002). Uticaj herbicida na mikrobiolo{ku aktivnost zemlji{ta je para-doksalan. U zavisnosti od hemijskog jedinjenja, doze, ekolo{kih faktora ali i grupe mi-kroorganizama herbicidi uti~u inhibitorno ili stimulativno na mikrobiolo{ku aktivnostzemlji{ta (Milo{evi} and Govedarica, 2002).

Primenjeni herbicidi dimetenamid i metolahlor u za{titi {e}erne repe zna~ajno susmanjili ukupan broj mikroorganizama do 60 dana posle primene (Milo{evi} and al., 2001).Ve}e doze primenjenih herbicida smanjile su i do 50 % zastupljenost ukupnog broja mi-kroorganizama u odnosu na manje doze. Primena dimetenamida je imala manji inhibitorniuticaj na zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama u odnosu na primenu metolahlora.

Graf. 1. Dinamika Azotobacter-a u zemlji{tu pod {e}ernom repom (Govedarica and Milo{evi}, 2002)

57


Dimetenamid i metolahlor su 2 do 3 puta smanjili zastupljenost Azotobacter-a uodnosu na kontrolu (graf. 1). Ve}e doze herbicida imale su ve}i inhibitorni efekat na za-stupljenost ove grupe diazotrofa. Tridesetog i {ezdesetog dana procenat smanjenja brojaAzotobacter-a kretao se i do 80 % u varijanti sa ve}om dozom metolahlora.

Brojnost Actinomycetes pove}ana je u varijantama sa herbicidima. Testirani her-bicidi su uticali na zna~ajno pove}anje Actinomycetes od 30-180 dana (graf. 2). Naime,pojedine grupe mikroba koriste herbicide i metabolite njihove razgradnje kao izvoreugljenika i azota (Milo{evi} and Govedarica, 2002).

Po Milo{evi} et al., (2000a) primena herbicida flumetsulana+trifluralina (Rival),imazetapira (Pivot), klomazona (Command) i alahlora+linuron (Linuron S-50) u za{titisoje uticala je na smanjenje zastupljenosti ukupnog broja mikroorganizama do 14 danaod 15-27 % (graf. 3). Me|utim, nakon tog perioda zastupljenost ukupnog broja bakteri-ja je isti kao u kontrolnoj vatrijanti, a 90-tog dana u varujantama sa primenom klomazo-na (Command) i alahlora+linurona (Linuron S-50) ustanovljena je pove}ana zastuplje-nost ove grupe mikroorganizama (Milo{evi} et al., 2000a).

Graf. 2 Effect of herbicides on Actinomycetes u zemlji{tu pod {e}ernom repom(Milo{evi} et al., 2001)

Azotofiksatori su zna~ajni sa aspekta azotnog bilansa zemlji{ta i njihova reakcijana herbicide moè biti dobar indikator kontrole suzbijanja korovima na nivou praga {tet-nosti po agroekolo{ki sistem.

Graf. 3. Uticaj herbicida na ukupan broj mikroorganizama u zemlji{tu pod sojom(Milo{evi} and Govedarica, 2002)

58


Primena herbicida u za{titi soje od korova smanjila je zastupljenost Azotobacter-a. Uo~ava se da je je zastupljenost ove grupe azotofiksatora smanjena u velikom procen-tu do 30-tog dana. Najve}e smanjenje zastupljenosti Azotobacter-a ustanovljeno je 14-tog dana, od 62 %, posle primene Rivala, a sa Linuron-om S do 78 % (Konstatinovi} etal., 1988). Primena prometrina u za{titi soje smnanjila od 6 do 31 % zastupljenost azo-tobaktera do 45-tog dana (Milo{evi} et al., 2002). Primena herbicida je uticala inhibitor-no i na simbiozne bakterije Bradyrhizobium japonicum. Nodulacija korena soje je poka-zatelj uspe{nosti simbioze izme|u biljke i B. japonicum. Testiranjem nodulacije uo~avase efikasnost kori{}enja azota u procesu biolo{ke azotofiksacije. Primena herbicidasmanjila je nodulaciju, tj. broj kvrìca na korenu soje od 5 - 21 % (Milo{evi} et al., 2000).

Primena ve}ih i manjih doza atrazina i alahlora (Govedarica et al., 1997) u suzbi-janju korova u proizvodnji kukuruza uticao je na smanjenje ukupnog broja bakterija,amonifikatora i asimbioznih azotofiksatora uz zna~ajno pove}anje aktinomiceta i gljiva(graf. 4 i 5).

Graf. 4. Uticaj atrazina i alahlora na ukupan broj mikroorganizama u zemlji{tu pod kukuruzom (Govedarica et al., 1997)

Herbicidi po Cervelli et al. (1978) izazivaju uginu}e osetljivih grupa mikroor-ganizama. Me|utim, herbicidi se mogu razgraditi u zemlji{tu enzimima mikrobiolo-{ke populacije koriste}i ova hemijska jedinjenja i dobijene metabolite kao izvore bi-ogenih elemenata (Cervelli et al., 1978; Milo{evi} et al., 2001). Uo~ava se da pojedi-ne grupe mikroorganizama (primarna populacija) razgra|uju herbicide ve} posle ne-koliko dana nakon dospevanja u zemlji{te. Me|utim, tzv. sekundarna populacija kojaprodukuje podesne-indukovane enzime razgra|uje ova hemijska jedinjenja posle pe-rioda adaptiracije.

Primena atrazina i alahlora je stimulisala rast i razvi}e Actinomycetes, ali uticalanegativno na zastupljenost Azotobacter-a (graf. 5). Mnogi autori isti~u da se atrazin br-zo razgra|uje, oko 50 % u prve tri nedelje (Anderson and Coats, 1995; Anderson et al.,1994), ~ak i u kombinaciji sa metolahlorom i pendietalinom.

59


Graf. 5. Uticaj atrazina i alahlora na zastupljenost Azotobacter-a i Actinomyces uzemlji{tu pod kukuruzom

Ve}ina mikroorganizama zemlji{ta ima sposobnost da razlaù herbicide, koriste}iih naj~e{}e kao izvor biogenih elemenata. Istraìvanja pokazuju da atrazin moè biti iz-vor ugljenika (Radosevich et al., 1995) ili azota (Cook and Hutter, 1981) za mikrobe.Razlaganje hormonskog herbicida 2,4-D u zemlji{tu proti~e veoma brzo. Tako se samo utoku jednog dana razloì 3.4 x 106 mola 2,4-D. Razlaganje 2,4-D vr{e mnogi mikroorga-nizmi: Mycoplana, Corynebacterium, Achromobacter, Rhizobium, Arthrobacter, Flavo-bacter i neke vrste aktinomiceta (Lynch, 1983).

Niske koncentracije 2,4-D izazivaju tumorozne strukture (p-nodule) du` korenakukuruza, p{enice (Christainsen-Weniger, 1997, cit. po Milo{evi} end Govedarica,2002). Inokulacija biljaka sa Azospirillum brasilinse pokazuje da se kolonizacija ovihazotofiksatora de{ava u p-nodulama. Nitrogenazna aktivnost tumora naseljenog bakteri-jama je signifikantno pove}ana u pore|enju sa netretiranom kontrolom.

Uticaj herbicida na aktivnost enzima dehidrogenaze (DHA)

Iako herbicidi mogu biti izvor hraniva za mikrobe, ova hemijska jedinjenja imajui fiziolo{ki uticaj na mikrobe: a) promena biosintetskog mehanizma (menja se nivo pro-teinske biosinteze, {to se reflektuje na odnos van}elijskih i unutar}elijskih enzima); b) re-gulacija biosinteze proteina (indukcija ili represija sinteze specifi~nih enzima); c) uticajna membrane (promene u transportu ili ekskrecionim procesima); d) uticaj na biljne re-gulatore rasta (transport indolsir}etne kiseline, sintezu giberelina ili nivo etilena), ali e)u ve}im dozama i uginu}e mikorganizama.

Aktivnost dehidrogenaze (DHA) je mera mikrobne oksidativne aktivnosti i pomnogim autorima je jedan od indikatora biolo{ke aktivnosti zemlji{ta (Milo{evi} at al.,1993). Istraìvanja pokazuju da DHA je dobar pokazatelj promena oksido-redukcionihprocesa u zemlji{tu koje nastaju primenom herbicida (Milo{evi} et al., 1995, 1998, 2001;Govedarica et al., 1995, 1996, 2001, cit. po Milo{evi} and Govedarica, 2002).

60


Tab. 1. Uticaj herbicida na aktivnost dehidrogenaze

Testirani herbicidi (tab. 1) su zna~ajno redukovali dehidrogenaznu aktivnost na-ro~ito izme|u 14 i 30 dana posle primene (Milo{evi} et al., 2001; Milo{evi} and Gove-darica, 2002). Me|utim, posle perioda oko 3 meseca oksido-redukcioni procesi se vra-}aju na nivo kontrolne varijante.

Aktivnost dehidrogenaze je senzitivan indikator dugoro~ne primene herbicida(Schuster et al., 1987, cit. po Schuster and Schröder, 1990a). Istraìvanja Schuster andSchröder (1990a) u poljskim uslovima pokazuju smanjenje dehidrogenazne aktivnosti uzemlji{tu posle primene dihlorpropana (13 %) i glifosata (5 %). U laboratorijskim uslo-vima primena glifosata u normalnoj dozi stimuli{e DHA do 6 nedelje. Me|utim, desetputa ve}a doza od normalne ima trend smanjenja oksidoredukcionih procesa od 5 % do25 % (Schuster and Schröder, 1990). Ve}ina herbicida transformi{u se u ugljendioksid ivodu. Me|utim, pojedini herbicidi kao npr. atrazin prelazi u dietilatrazin koji se akumu-lira u ìvotnoj sredini i kao takav dugo je toksi~an. Metalohlor se razgra|uje na metalo-hlor ESA i metalohlor OA koji su perzistentni u poljoprivrednim zemlji{tima 3 i vi{e go-dina posle primene (Kollman and Segawa, 2000). Poluvreme degradacije metalohlora jeoko 114 dana. Me|utim, u laboratoriskim uslovima u zemlji{tu sa visokim sadràjem pe-ska poluvreme razgradnje ovog herbicida sa dominacijom aerobne mikrobiolo{ke popu-lacije iznosi oko 67 dana, a pri anaerobnim uslovima je i do 81 dan. Pesticidi koji su ot-porni na mikrobiolo{ku razgradnju su toksi~ni za njihov rast i razvi}e.

Zaklju~ak

Mikroorganizmi razgra|uju herbicide i oni su bioindikatori promena u zemlji{tuposle primene herbicida. Postoji mogu}nost primene odre|enih vrsta mikroba kao bio-herbicida. Na{a istraìvanja pokazuju da je Azotobacter najosetljivija grupa mikroba naprimenu herbicida, te moè biti pouzdan bioindikator biogenosti zemlji{ta. Uo~ava se daje je zastupljenost ove grupe azotofiksatora smanjena u velikom procentu do 14-tog da-na. Zastupljenost Actinomycetes i u manjoj meri gljiva je pove}ana, {to ukazuje da ove

61


grupe mikroorganizama koriste herbicide kao izvore biogenih elemenata. Razgradnjaherbicida, u zemlji{tu zavisi od svojstva primenjenog preparata, zatim od koli~ine (doze)herbicida, ali i od fizi~ko-hemijskih svojstava zemlji{ta, vla`nosti, temperature, biljnogpokriva~a, agrotehni~kih mera i mikrobne populacije.

Literatura

1. Alexander, M. (1999): Biodegradtion and Bioremediation. Second Edition.Academic press, New York

2. Anderson, T.A. and Coats, J.R. (1995): Screening rhizosphere soil samples forthe ability to mineralize elevated concentrations of atrazine and metolachlor. J.Environ. Sci. Health-Part B, 30, 473-484.

3. Anderson, T.A., Kruger, E.L. and Coats, J.R. (1994): Enhanced degradation ofa mixture of three herbicides in the rhizosphere of herbicides-tolerant plants.Chemosphere, 28, 1551-1557.

4. Cervelli, N., Nannipieri, P. and Sequi, P. (1978): Interactions between agroche-micals and soil enzymes. In Soil Enzymes (ed. Burns R.G.), Academic press,London, 251-280.

5. Cook, A.M. and Hutter, R. (1981): s-Triazines as nitrogen sources for bacteria.Journal of Agricultural and Food Chemistry, 29, 1135-1143.

6. Kollman, W. and Segawa, R. (2000): Pest Chemistry Database. EnvironmentalHazards Assessment Program. California deparm. Of pesticide regulation. Sac-ramento, CA.

7. Hart, M.R. and Brookes, P.C. (1996): Soil microbial biomass and mineralisasa-tion of soil organic matter after 19 years of cumulative field applicatins of pe-sticides. Soil Biol. Biochem., 28, 12, 1641-1647.

8. Govedarica, M., Jarak, Mirjana, Milo{evi}, Nada (1993): Mikroorganizmi ipesticidi. Poglavlje u monografiji Te{ki metali i pesticidi u zemlji{tima Vojvo-dine. Polj. fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 107-111.

9. Govedarica, M., Milo{evi} N., Jarak M., Konstantinovi} B., \uri} S. (1997):Uticaj atrazina i alahlora na mikrobiolo{ku aktivnost pod usevom kukuruza.Acta herbologica, 6, 1, 39-45.

10. Govedarica, M. and Milo{evi}, Nada (2002): Effect of dimethenamid and me-tolachlor on microbial activity in sugarbeet rhizosphere soil. Proceeding of the2nd European Conferences on Pesticides and Related Organic Micropollu-tants in the Environment (Albanis T., Ed.), University of Ioannina, Corfu, Gre-ece, 26-29.09. 2002, 313-315.

11. Janji}, V., Radivojevi}, Lj., Stankovi}-Kalezi}, R. (1996): Uticaj herbicida namikrobiolo~ku aktivnost zemlji{ta. Zb. radova, Peti kongres o korovima, Ban-ja Kovilja~a, 570-581.

12. Konstantinovi}, B., [trbac, P., Milo{evi}, Nada (1998): Za{tita soje od {teto-~ina, bolesti i korova , Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 206.

13. Lee, K.E. (1994): The functional significance of biodiversity in soils.15thWorld Congress of Soil Science, Acapulco, Mexico, 4a, 168-182.

62


14. Lynch, J.M. (1983): Microorganisms and enyzimes in the soil. Soil biotechno-logy, Microbiological factors in crop productivity, Blackwell Sci. Publ., Lon-don, 185.

15. Michaelidou, St.C., Piera, P. and Nicolaou, S.A. (2000): Evaluation of combi-nation toxic effects and genotoxicity of pesticides for environmental protectand sustainability. Proceeding of the 1st European Conferences on Pesticidesand Related Organic Micropollutants in the Environment (T. Albanis ed.), Io-annina, Gr~ka, 49-52.

16. Milo{evi}, Nada, Govedarica, M., Jarak, Mirjana (1993): Dehidrogenaza iazotobakter - indikatori biogenosti razli~itih tipova zemlji{ta pod kukuruzom.Savremena poljoprivreda, 6, 293-294.

17. Milo{evi}, Nada, Govedarica, M., Konstantinovi}, B. (2000): Uticaj herbicidana nodulaciju soje i mikrobiolo{ku aktivnost zemlji{ta. [esti kongres o koro-vima, Zbornik radova, Banja Kovilja~a, 455-460.

18. Milo{evi}, Nada and Govedarica, M. (2000a): Effect of some herbicides onmicrobial properties of soil. Proceeding of the 1st European Conferences onPesticides and Related Organic Micropollutants in the Environment (T. Alba-nis ed.), Ioannina, Gr~ka, 61-62.

19. Milo{evi}, Nada, Govedarica, M., Jarak, Mirjana and \or|evi}, Sneàna(2001): Pesticidi i mikroorganizmi. U Za{tita {e}erne repe od {teto~ina, bole-sti i korova, (Konstatinovi} et al., ur.), Stylos, Novi Sad, 109-149.

20. Milo{evi} Nada, Govedarica, M. and Jarak Mirjana (2002): Effect of prome-tryn on microbial activity of soil under soybean and sunflower. Proceeding ofthe 2nd European Conferences on Pesticides and Related Organic Micropol-lutants in the Environment (Albanis T., Ed.), University of Ioannina, Corfu,Greece, 26-29.09. 2002, 336-338.

21. Milo{evi}, Nada and Govedarica, M. (2002): Effect of herbicids on microbi-ological properties of soil, Zb. Matice Srpske za prirodne nauke, Novi Sad,102, 05-21.

22. Petsikos - Panagiotarou, N. (2000): Community rules for the registration ofplant protection products-protection of humans and the environment. Procee-ding of the 1st European Conferences on Pesticides and Related Organic Mic-ropollutants in the Environment (T. Albanis ed.), Ioannina, Gr~ka, 185-188.

23. Radosevich, M., Traina, S.J., Hao, Y.I. , Touvinen, O.H. (1995): Degradtionand mineralisation atrasine by a soil bacterial isolate. Applied and Environ-mental Microbiology, 61, 297-302.

24. Schuster, E. and Schröder, D. (1990): Side-effects of sequentially-applied pe-sticedes on non-target soil microorganisms: field experiments. Soil Biol. Bi-ochem., 22, 3, 367-373.

25. Vrochinskiy, K.K. and Makovskiy, V.N. (1979): Primeninije pesticidov i ohra-na okùja{}aja sredi. Vi{aja {kola, Kiev, 125.

63


UDC: 631.461:632.954:Rewiew paper

EFFECT OF HERBICIDES ON MICROBIOLOGICAL ACTIVITYOF SOIL UNDER SUGERBEET, SOYABEAN AND CORN

Nada Milo{evi}, Mitar Govedarica , Zora Jeli~i},Janja Kuzevski, S. Krstanovi}*

Summary

Microorganisms decompose herbicides and they may serve as bioindicators of so-il changes following herbicide application. Certain microbial species may be used as bi-oherbicides. This study has shown that Azotobacter is most sensitive to hebricide appli-cation; it is, therefore, a reliable indicator of the biological value of soil. The numbers ofthis group of nitrogen-fixing bacteria decrease considerably in the period of 7-14 days af-ter herbicide application. Simultaneously, the numbers of Actinomycetes and less so offungi decrease, indicating that these microorganisms use herbicides as sources of bioge-nous elements. Rate of herbicidal decomposition depends on the properties of the prepa-ration applied, hebicide dose as well as on the physical and chamical soil properties, so-il moisture and temperature, ground ocver, agrotechnical measures applied and the resi-dent microbial population.

Key words: microbes, herbicides, bioindicators.

64


* Nada Milo{evi}, Ph.D., Institute of field and vegetable crops, Novi Sad, Mitar Govedarica, Ph.D.,prof., Faculty of Agriculture, Novi Sad, Zora Jeli~i}, Ph.D., Janja Kuzevski, M.Sc., Sa{a Krstanovi}., Ph.D., Insitute „PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Belgrade.

UDK:631.415.2:631.82Originalni nau~ni rad

POVE]ANJE PROIZVODNIH SPOSOBNOSTI KISELIH ZEM-LJI[TA PRI RAZLIÎTIM SISTEMIMA \UBRENJA

M. Veskovi}, Gorica Cvijanovi}, M. Tolimir, @. Jovanovi}, P. Jovin*

Izvod: Ve}i broj podataka iz literature potvr|uje da se |ubrenjem u najve}oj me-ri elimini{u velike razlike u prirodnim i proizvodnim sposobnostima razli~itih zemlji{ta.U biljnoj proizvodnji se vrlo ~esto isti~e da je problem kiselih zemlji{ta jedan od osnov-nih uzroka limitiranih prinosa, vrlo je ~est predmet istraìvanja. U ovom radu smo kori-stili rezultate dobijene izvo|enjem stacionarnih ogleda sa primenom razli~itih sistema|ubrenja i mera popravke kiselih zemlji{ta. Dobijeni rezultati i zaklju~ci koji su na osno-vu toga izvedeni, jasno govore o odrìvosti pojedinih sistema |ubrenja pri gajenju kuku-ruza na kiselim zemlji{tima, a posebno u pogledu popravke ovoh zemlji{ta i efikasnostiprimenjenih |ubriva.

Mere popravke pseudogleja pozitivno su uticale na agrohemijske osobine zemlji-{ta i na statisti~ki vrlo zna~ajno pove}anje prinosa kukuruza, na svim lokalitetima na ko-jima su objavljena istraìvanja.

Efekat mineralnih |ubriva na prinos kukuruza bio je ve}i u interakciji sa meramapopravke, pri ~emu ve}a koli~ina mineralnih |ubriva na pojedinim lokalitetima nije uti-cala na pove}anje prinosa usled lo{ih vodno-fizi~kih osobina zemlji{ta, koje elimini{uefikasnost ve}ih doza |ubriva.

Klju~ne re~i: sistemi |ubrenja, mere popravke, kisela zemlji{ta.

Uvod

Obzirom da se kukuruz gaji na razli~itim tipovima zemlji{ta, u literaturi se ~estopominje da |ubrenje u najve}oj meri smanjuje razlike u proizvodnoj sposobnosti zemlji-{ta. Rezultati o niskim i vrlo niskim prinosima kukuruza u mnogobrojnim ogledima i uproizvodnim uslovima, na kiselim zemlji{tima, pokazuju da je kiselost zemlji{ta jedan odnajbitnijih ograni~avaju}ih faktora za postizanje visokih i stabilnih prinosa.

65


* Dr Miladin Veskovi}, dr Gorica Cvijanovi}, mr Miodrag Tolimir, dr @ivota Jovanovi}, dr PredragJovin, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun, SCG.

Aldrich i sar. (1976) isti~u da su kisela zemlji{ta jedan od glavnih problema kojetreba re{iti da bi se prinosi podigli na vi{i i stabilniji nivo, a do sli~nih rezultata do{ao jei Avdonin (1976) u uslovima ne~ernozemne zone u Rusiji. Aldrich i sar. (1976) predlaù,ukoliko se èli uspe{na proizvodnja kukuruza, da se reakcija zemlji{ta dovede do mini-mum pH 5,6 ukoliko se kukuruz gaji u monokulturi, minimum na pH 6,0 ako se kukuruzgaji u plodosmeni sa sojom i minimum pH 6,5 ukoliko se kukuruz gaji u plodosmeni salucerkom ili detelinom.

Da bi produktivnost kiselih zemlji{ta podigli na vi{i nivo obavljena su istraìvan-ja mogu}nosti popravke kiselih zemlji{ta i najboljih efekata racionalnih sistema |ubren-ja. U tom cilju postavljena su i izvedena dva uporedna stacionarna poljska ogleda na pse-udogleju u Kraljevu (1987-1989) i u Banjanima kod Uba (1986-1989).

Postavlja se pitanje odrìvosti pojedinih sistema |ubrenja i mera popravke sa gle-di{ta otklanjanja ograni~avaju}ih faktora prinosa kod zemlji{ta sa niòm prirodnom pro-duktivno{}u (pseudoglej), kao i popravke i odràvanje plodnosti bez obzira o kojim zem-lji{tima se radi. Postoje i drugi aspekti odrìvosti sistema |ubrenja (kvalitet biljnih pro-izvoda, na~in kori{}enja biljke, sistem obrade, intenzivnost kori{}enja zemlji{ta, otpor-nost na su{u i dr.).

Cilj rada je da se ukaè na ulogu i zna~aj sistema gajenja i |ubrenja u kompleksuagrotehni~kih mera, bez kojih se ne moè zamisliti savremena proizvodnja kukuruza, alii ostalih ratarskih useva.

Tako|e, osnovni cilj ovih istraìvanja je da se do|e do zaklju~ka o efikasnosti iodrìvosti sistema |ubrenja, kako u pogledu prinosa kukuruza koji se postiè na ovimzemlji{tima, tako i u pogledu popravke kiselih zemlji{ta.


Najva`nije aspekte odrìvosti sistema |ubrenja (popravka zemlji{ta niè produk-tivnosti, uticaj |ubrenja na pove}anje prinosa, odnosno njihova efikasnost), u ovom ra-du analizirana je na osnovu rezultata istraìvanja koji su dobijeni izvo|enjem dugotraj-nih stacionarnih ogleda koji se izvode na kiselim zemlji{tima. U njima su istraìvani si-stemi popravke kiselih zemlji{ta i |ubrenja istih, pri gajenju kukuruza na ogledima kojisu izvo|eni u Kraljevu od 1987-1991., Banjanima kod Uba od 1986-1898., i u Planinicikod Mionice od 1990-1995. godine.


Razli~iti sistemi popravke i |ubrenja pseudogleja zna~ajno su uticali na promenuagrohemijskih svojstava zemlji{ta (tab.1 i 2), a posebno kiselost i zasi}enost adsorptiv-nog kompleksa bazama. Pri upotrebi male doze kre~a (1t ha-1 CaO) do{lo je do zna~ajnepopravke kiselosti i do vrlo zna~ajnog pove}anja zasi}enosti adsorptivnog kompleksa ba-zama, a do blagog pobolj{anja ovih osobina do{lo je i pri primeni te~nog i ~vrstog stajn-jaka. Pod uticajem primene ~vrstog stajnjaka do{lo je do zna~ajnog pove}anja sadràjaukupnog azota i lakopristupa~nog kalijuma u zemlji{tu, a pri isklju~ivoj primeni mine-

66


ralnih |ubriva njegove agrohemijske osobine su ostale prakti~no nepromenjene. Do sli~-nih rezultata do{li su Komar~evi} (1965), Markovi} i sar. (1985), Stevanovi} (1986), Bro-}i} (1990) i Dugali} (1993). O ovom pozitivnom uticaju pojedinih sistema |ubrenja napopravku agrohemijskih osobina pseudogleja i kiselog sme|e-rudog zemlji{ta rezultatesu saop{tili Veskovi} i Jovanovi} (1994) i Jovanovi} i sar. (1993).

Tab. 1. Uticaj mera popravke na agrohemijske osobine pseudogleja (prose~ne vrednosti)

Tab. 2. Agrohemijske osobine kiselog sme|e-rudog zemlji{ta u Planinici posle 3 godine izvo|enja ogleda (0-25 cm)

[to se ti~e prinosa zrna kukuruza koji su dobijeni primenom razli~itih sistema |u-brenja kiselih zemlji{ta (tab. 3),uo~ava se da su mineralna |ubriva na pseudogleju utica-la na vrlo zna~ajno pove}anje prinosa s tim, {to je efekat bio zna~ajno ve}i na pseudo-gleju u Kraljevu, u odnosu na pseudoglej u Banjanima. Tako|e, se moè zaklju~iti da ve-}a doza mineralnih |ubriva (300 kg ha-1 NPK hraniva) upotrebljena sama ili u zdruènomdejstvu sa ostalim sistemima popravke zemlji{ta, nije uticala na pove}anje prinosa i nijebila opravdana. Ovi rezultati slaù se sa rezultatima istraìvanja Komar~evi}a (1965), Jo-vanovi}a i sar (1969) i Stevanovi}a (1991).

67


Tab. 3. Prinosi kukurza u zavisnosti od primenjih sistema |ubrenja (t.ha-1)

[to se ti~e uticaja sistema popravke zemlji{ta na prinos, posebno zna~ajni pozitiv-ni rezultati na pseudogleju u Kraljevu dobijeni su upotrebom niè doze kre~a (1 t ha-1

CaO) bez mineralnih |ubriva, a pove}anje prinosa iznosilo je 31,5 %, {to je u saglasno-sti sa rezultatima Ba{i}a i sar. (1987) koji su dobijeni u uslovima „umerene biljno-hra-nidbene kalcizacije“.

Pozitivan uticaj kre~a ispoljen je i pri zajedni~kom dejstvu sa mineralnim |u-brivima, jer je pove}an efekat mineralnih |ubriva u odnosu na uticaj pri primeni istihbez kre~a. Ispoljen je tako|e, i vrlo jak efekat te~nog i ~vrstog stajnjaka, s tim {to je uKraljevu uticaj ~vrstog stajnjaka u odnosu na efekat te~nog pri primeni bez mineral-nih |ubriva bio zna~ajno slabiji, {to je dokaz da je te~ni stajnjak pozitivno uticao kaoizvor pristupa~nih hraniva. Do sli~nih rezultata do{li su Forster (1979) i Jovanovi}(1994).

Uzroke slabijeg efekta u pogledu postignutih prinosa pri pojedinim sistemima |u-brenja na pseudogleju u Banjanima, kako bez mineralnih |ubriva, tako i zajedno sa mi-neralnim |ubrivima, treba traìti u drugim ograni~avaju}im ~iniocima prinosa. O vrlopozitivnom efektu pojedinih sistema |ubrenja u pogledu pove}anja prinosa na ovom isli~nim kiselim zemljiu{tima rezultate su objavili Veskovi} i Jovanovi} (1991), Jovano-vi} i sar. (1993) i Bro}i} (1994).

Prinosi dobiveni u Planinici nisu obra|ivani usled nedovoljne pouzdanosti (usledvelike varijabilnosti zemlji{ta).

68


Zaklju~ak

Razli~iti sistemi |ubrenja pseudogleja vrlo zna~ajno su uticali na popravku agro-hemijskih osobina zemlji{ta u Kraljevu, a posebno kiselosti i zasi}enosti adsorptivnogkompleksa bazama.

Pod uticajem sistema popravke zemlji{ta vrlo zna~ajno je pove}ana produktivnostzemlji{ta i efikasnost primenjenih mineralnih |ubriva u odnosu na kontrolu. Kao najraci-onalniji sistemi popravke zemlji{ta, uz primenu manje (umerene) doze mineralnih |ubri-va izdvajaju se primena manjih doza CaO (t ha-1) i upotreba te~nog i ~vrstog stajnjaka.

Ve}e doze mineralnih |ubriva (u odnosu na 200 kg ha-1 NPK hraniva) na ovimzemlji{tima nisu opravdane u pogledu dobijenih prinosa na ravni~arskom pseudogleju uBanjanima i manje doze mineralnih |ubriva, kao i sistemi popravke zemlji{ta imali suograni~eni efekat.

Racionalne sisteme |ubrenja treba istraìvati u zavisnosti od po~etne plodnosti,odnosno od produktivnosti kiselih zemlji{ta, kao i od stepena ispoljavanja kiselosti, vod-no-fizi~kih osobina i drugih ograni~avaju}ih ~inilaca prinosa na tim zemlji{tima.

Literatura

1. Aldrich, S., Scoot, W. and Leng, E. (1976): Modern corn production, Champing,Illinois, USA

2. Avdonin, N.S. (1976): Investikovanije kislih po~v. “Kolos”, Moskva3. Ba{i}, F., Butorac, A., Vajnerter, A., Malba{i}, D. (1987): Komparativna istra-

ìvanja efikasnosti razli~itih vapnenih materijala u kalcifikaciji kiselih tela.Poljoprivredne aktuelnosti, 28, (1-2), 153-170.

4. Bro}i}, Z. (1990): Uticaj te~nog i ~vrstog stajnjaka u kombinovanoj primeni samineralnim |ubrivima na prinos kukuruza. Zbornik radova poljoprivrednog fa-kulteta u Beogradu, 35, (593), 23-45.

5. Bro}i}, Z. (1994): Uticaj organskih i mineralnih |ubriva i vreme obrade na fi-zi~ke i hemijske promene u zemlji{tu i prinos kukuruza. Doktorska disertacija,Univerzitet u Beogradu, 1-102.

6. Dugali}, G. (1993): Uticaj mineralnih i organskih |ubriva na prinos kukuruzagajenog na zemlji{tu tipa pseudoglej. Magistarska teza, Agronomski fakultetâ~ak, 1-81.

7. Forster, A.G. (1979): Savremeno gazdovanje stajnjakom na velikim farmama.Institut za primenu nauke u poljoiprivredi. Zbornik radova Odbora za svinjar-stvo, 7-23.

8. Jovanovi}, P., Hajro-Bisi}, \@. (1969): Promena osobina pseudogleja nakon ~etvo-rogodi{nje primene razli~itih agrotehni~kih mera. Zemlji{te i biljka, 18, (1-3), 41.

9. Jovanovi}, @. (1994): Uticaj vremena primene i upotrebljene koli~ine te~nogstajnjaka na prinos kukuruza. Savremena poljoprivreda, 42, (3), 149-154.

10. Jovanovi}, @., Veskovi}, M. i Dugali}, G. (1993): Effects of Calcium, Organicand Mineral Fertilizers Application on Maize Yield Journal of Science Agri-cultural Research, 54, (193-196), 15-22.

69


11. Komar~evi}, D. (1965): Uticaj vi{egodi{nje upotrebe mineralnih |ubriva naprinos kukuruza, soje i ozime p{enice, Agrohemija, 1, 23-33.

12. Stevanovi}, D. (1986): Problemi iskori~}avanja i pove}avanja produktivnesposobnosti kiselih zemlji{ta u SR Srbiji. Glasnik poljoprivredne proizvodnjeprerade i plasmana, XXXV, (9), 18-22.

13. Stevanovi}, D. (1991): Zna~aj kalcizacije kiselih zemlji{ta u proizvodnji kva-litetne i biolo{ki vrednije hrane. Ekonomika poljoprivreda, (6), 7-8, 391-396.

14. Veskovi}, M. and Jovanovi}, @. (1991): Effect of chemical measurements toacid gray brown soil amendment on maize yield. Zemlji{te i biljka, 40, (2),81-89.

70


UDC: 631.415.2:631.82Original scientific paper

THE INCREASE OF THE PRODUCTIVITY OF ACID SOILSUNDER DIFFERENT FERTILISATION SYSTEMS

M. Veskovi}, Gorica Cvijanovi}, M. Tolimir, @. Jovanovi}, P. Jovin*

Summary

Many literature data confirm that fertilising eliminates, to the largest extent, gre-at differences in natural productivity of various soils. Acid soils are considered one ofmain yield limiting factors in the plant production and are often studied. Results obtai-ned in stationary trials with the application of different fertilisation systems and acid so-il improvement measures are used in the present study. According to gained results andconclusions based on them, certain fertilisation systems applied in maize cultivation onacid soils are quite sustainable, especially from the aspect of improvement of such soilsand efficiency of applied fertilisers.

Pseudogley improvement measures positively affected agrochemical soil proper-ties and resulted in statistically very significant increase of maize yield in all observedlocations.

The effect of mineral fertilisers on maize yield was greater when they were appli-ed together with improvement measures. At the same time, higher rates of mineral fer-tilisers did not increase yields in certain locations, due to poor moisture and physical pro-perties of soils that eliminated efficiency of greater fertilisation rates.

Key words: fertilisation systems, improvement measures, acid soils.

71


* Miladin Veskovi}, Ph.D., Gorica Cvijanovi}, Ph.D., Miodrag Tolimir, M.Sc., @ivota Jovanovi},Ph.D., Predrag Jovin, Ph.D., Maize Research Institute, „Zemun Polje“, Belgrade-Zemun.

UDK: 633.11”324”:631.52Stru~ni rad

AGRONOMSKE OSOBINE NOVE SORTE OZIME P[ENICEPKB-ARENA STVORENE U INSTITUTU

„PKB-AGROEKONOMIK“

R. Proti}, Sneàna Jankovi}, N. \uri}*

Izvod: Nova sorta ozime p{enice PKB-Arena nastala je iz ukr{tanja sorti PKB-Mlinarka x Rodna, koje su ukr{tene 1991. godine. Polupatuljasta je sorta, srednje rana iintenzivna. Ima veliku otpornost na niske temperature. Poseduje tolerantnu otpornost pre-ma ekonomski zna~ajnim bolestima p{enice (r|e, pepelnica, fuzarioze). Hektolitarska ma-sa je 87,7 kg/hl. Masa 1000 zrna je oko 42 g. Ima ujedna~enu krupno}u zrna. Po sadrà-ju proteina i sedimentacionoj vrednosti je u I kvalitetnoj klasi. Ima izbra{njavanje 78,9 %.Spada u A1 farinografsku kvalitetnu grupu. Prinos hleba je 140,1 g/100 g bra{na.

U proseku za sve godine ispitivanja (tri) i lokalitete (sedam) u Komisiji za prizna-vanje sorti poljoprivrednog bilja SCG, PKB-Arena je ostvarila prose~an prinos zrna6.996 kg/ha, {to je za 324 kg/ha vi{i prinos nego sorte Pobeda i 768 kg/ha vi{i prinos odsorte Partizanka.

Klju~ne re~i: p{enica, sorta, agronomske osobine.

Uvod

U na{oj zemlji moè se proizvesti dobra sirovina za proizvodnju hleba i ostalih pre-hrambenih proizvoda od p{eni~nog zrna. Pored prirodnih prednosti, klimatskih i edafskih,za proizvodnju p{enice po kvalitetu i kvantitetu u na{im institutima stvorene su sorte kojeomogu}uju da se do|e do dobre realizacije u prozvodnji uz primenu visoke agrotehnike.

Pove}anje proizvodnje p{enice zavisi u prvom redu od stvaranja novih sorti sa vi-sokim genetskim potencijalom za prinos i kvalitet zrna, zatim od razvoja tehnologije ko-ja }e omogu}iti maksimalno iskori{}avanje datih genetskih potencijala.

73


* Dr Rade Proti}, nau~ni savetnik, Institut za za{titu bilja i ìvotnu sredinu, Beograd, mr SneànaJankovi}, istraìva~ saradnik, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, mr Nenad \uri}, istraìva~saradnik, Institut "PKB-Agroekonomik", Padinska Skela-Beograd.

Rad je rezultat istraìvanja koja delom finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Repub-like Srbije, Projekat: BTR.5.02.0427.B.

Uspesi postignuti u proizvodnji p{enice prvenstveno su rezultat delovanja brojnihfaktora, od kojih su presudni genetski faktori i faktori spoljne sredine (Borojevi}, 1978,Proti}, 1990, Proti} i sar., 1994, Proti} i sar., 1998, [ari}, 1994, [ari} i sar., 1997).

Cilj ovog rada je analiza rezultata koji su postignuti sa novom sortom ozime p{e-nice PKB-Arena u Republici Srbiji kroz trogodi{nji period i upoznavanje stru~ne javno-sti sa istim.


Kao materijal israìvanja kori{}ena je sorta ozime p{enice PKB-Arena u pore-|enju sa standardima, sortama Pobeda i Partizanka. Ispitivanja su izvedena u sedam lo-kaliteta (Novi Sad, Kragujevac, Zaje~ar, Pan~evo, Sremska Mitrovica, Sombor, BanjaLuka) u 2000/01, 2001/02, 2002/03 godini. Metodika ogleda je blok sistem sa pet ponav-ljanja i veli~ine elementarne parcele je pet metara kvadratnih. Gustina setve je od {eststotina do sedam stotina zrna po metru kvadratnom. Osnovna obrada je izvr{ena po siste-mu „ ori, pripremaj i sej “. Tip zemlji{ta je razli~it od lokaliteta do lokaliteta. Setva jeobavljena ma{inski, sa rastojanjem izme|u redova 12 cm, uz uobi~ajenu agrotehniku zaozimu p{enicu u Republici Srbiji. Vreme setve je uglavnom sredina oktobra. Morfofizi-olo{ke osobine i prinos zrna prikazani su kao prosek od sedam lokaliteta i tri godine(2000/01, 2001/02, i 2002/03). Fizi~ko-hemijske i tehnolo{ke osobine zrna i bra{na ra|e-ne su u jednoj godini (2003. ètvena) ali u dva lokaliteta (Novi Sad i Kragujevac). Ot-pornost prema niskim temperaturama u hladnoj komori ra|ena je u Novom Sadu u svetri godine i u Kragujevcu u 2000/01 godini. Otpornost prema bolestima r|e i pepelnice ustadijumu odraslih biljaka u uslovima ve{ta~ke infekcije ra|ena je u dva lokaliteta (No-vi Sad i Kragujevac) i u dve godine (2000/01 i 2001/02). Kori{}eni su rezultati Komisi-je za priznavanje sorti.

Rezultati su prikazani kao trogodi{nji-dvogodi{nji prosek.


Sorta PKB-Arena ima visinu biljke 79,3 cm, u ~emu je za 1,5 cm nià od Pobede,a za 3,0 cm vi{a od Partizanke. Klas je kra}i, zelene boje, zrno krupno, crvene boje i po-lustaklavo. Ranija je za 0,3 dana od sorte Pobeda i za 0,2 dana od Partizanke. Prema po-leganju (0-9) 1,5, {to je na nivou sorte Pobeda i ne{to slabija otpornost od Partizanke. Pootpornosti na niske temparature sorta PKB-Arena je izrazito ozima sorta sa 98,75 % pre-ìvelih biljaka u hladnoj komori, {to je na nivou sorate Pobeda i Partizanka. Prema bole-sti lisna r|a ( ocena 0-99) je na nivou sorte Pobeda i zna~ajno otpornija od Partizanke, aprema pepelnici je zna~ajno otpornija od Pobede i Partizanke (tab. 1, 2, 3).

Hektolitarska masa sorte PKB-Arena je 87,80 kg/hl, {to je na nivou sorte Pobeda,a ne{to nià vrednost u odnosu na Partizanku. Masa 1000 zrna je na nivou Pobede, a vi-{a je od mase 1000 zrna Partizanke (tab. 5). Po staklavosti sorta PKB-Arena ima stakla-viji presek od Pobede, a slabiji od Partizanke. Po krupno}i zrna je na nivou Pobede , aliima ujedna~eno krupnije zrno i 80,1 % semena ostaje na re{etu pre~nika 2,8 mm, {to go-

74


vori da }e organizatori i dora|iva~i semenske prizvodnje verovatno ceniti ovu sortu (tab.6).

Po sadràju sirovih proteina (13,1 %) sorta PKB-Arena je na nivou sorata Pobe-da i Partizanka. Sedimentacionu vrednost ima 44 %, {to je bolja vrednost od sedimenta-cione vrednosti Pobede, ali slabija od Partizanke (tab. 4 i 5).

Izbra{njavanje sorte PKB-Arena je 78,9 %, u ~emu je na nivou sorata Pobeda iPartizanka. Broj padanja po Hagbergu je 446, {to je zna~ajno bolja vrednost od vredno-sti Pobede i Partizanke. Farinografski kvalitetni broj je 87,7, a farinografska kvalitetnagrupa A1, {to je na nivou Pobede, a zna~ajno bolja vrednost od vrednosti Partzanke. Pri-nos hleba sorta PKB-Arena imala je 140,3 gr/100 g bra{na, Pobeda 139,3 g/100g bra{nai Parizanka 138,3 g/100 g bra{na (tab. 6).

U proseku za sve godine ispitivanja i lokalitet, sorta PKB-Arena je ostvarila pri-nos zrna od 6.996 kg/ha, 324 kg/ha vi{i od sorte Pobeda (6.672 kg/ha) i 768 kg/ha vi{iod sorte Partizanka (6.228 kg/ha). Razlika je visoko zna~ajna (tab. 7).

Tab.1. Datum klasanja, visina biljke i otpornost prema poleganju

Tab. 2. Otpornost prema niskim temperaturama

Tab. 3. Otpornost prema bolestima u stadijumu odraslih biljaka

75


Tab. 4. Sadràj sirovih proteina p{enice (% na s.m.)

Tab. 5. Sedimentaciona vrednost p{enice i kvalitetna klasa

Tab. 6. Fizi~ke osobine i hemijsko-tehnolo{ke osobine p{enice i bra{na

Tab. 7. Prinos zrna po sortama i godinama ispitivanja

76


Zaklju~ak

Na osnovu rezultata istraìvanja agronomskih osobina nove sorte ozime p{enicePKB-Arena stvorene u Institutu „PKB-Agroekonomik“ moè se doneti slede}i zaklju~ak:

– sorta PKB-Arena ima visinu biljke 79,3 cm. Klas je kra}i, zelene boje, zrnokrupno, crvene boje i polustaklavo;

– ranija je za 0,3 dana od sorte Pobeda i za 0,2 dana od Partizanke;– prema poleganju je na nivou sorte Pobeda i ne{to slabija otpornost od Partizanke;– po otpornosti na niske temparature sorta PKB- Arena je izrazito ozima sorta– prema bolesti lisna r|a je na nivou sorte Pobeda i zna~ajno otpornija od Parti-

zanke, a pepelnici je zna~ajno otpornija od Pobede i Partizanke;– hektolitarska masa sorte PKB-Arena je 87,80 kg/hl;– masa 1000 zrna je na nivou Pobede, a vi{a je od mase 1000 zrna Partizanke;– sorta PKB-Arena ima staklaviji presek od Pobede, a slabiji od Partizanke;– po krupno}i zrna je na nivou Pobede, ali ima ujedna~eno krupnije zrno i 80,1 %

semena ostaje na re{etu pre~nika 2,8 mm, na nivou sorata Pobeda i Partizanka;– po sadràju sirovih proteina (13,1 %) sorta PKB-Arena je na nivou sorata Pobe-

da i Partizanka;– sedimentacionu vrednost ima 44 %, {to je bolja vrednost od sedimentacione

vrednosti Pobede, ali slabija od Partizanke;– sadràj sirovih proteina je 13,1 %;– izbra{njavanje sorte PKB-Arena je 78,9 %;– broj padanja po Hagbergu je 446;– farinografski kvalitetni broj je 87,7, a farinografska kvalitetna grupa A1;– prinos hleba sorta PKB-Arena imala je 140,3 g/100 g bra{na;– u proseku za sve godine ispitivanja i lokalitete sorta PKB-Arena je ostvarila pri-

nos zrna od 6.996 kg/ha, 324 kg/ha vi{i od sorte Pobeda (6.672 kg/ha) i 768kg/ha vi{i od sorte Partizanka (6.228 kg/ha).

Literatura

1. Borojevi}, S. (1978): Zna~aj genetike, spoljne sredine i modeliranje u oplemen-jivanju organizama. Savremena poljoprivreda, 11-12, 5-27.

2. Proti}, R. (1990): Dostignuti nivo i dalji pravci u oplemenjivanju p{enice. Na-uka u praksi, 4, 35-42.

3. Proti}, R., Pavlovi}, S. (1994): Prinos i kvalitet zrna razli~itih genotipova p{e-nice. Zbornik nau~nih radova, 1,1,3-9.

4. Proti}, R., [ari}, Marija, Proti}, N., Janokvi}, Sneàna (1998): Production andprocessing values of different genotypes of Wheat grown in Yugoslavia. ActaAgronomica Hungarica, 46, 1, 149-155.

5. [ari}, Marija (1994): Tehnolo{ki kvalitet doma}ih sorti p{enice kao sirovine zaprera|iva~ku industriju u zvisnosti od proizvodnih uslova. Savetovanje o pro-izvodnji p{enice u Srbiji u 1994/95. godini, 53-78.

6. [ari}, Marija, Proti}, R., Milovanovi}, M. (1997): Production and processingvalue of Yugoslav varieties of wheat. Plant Science, Sofija, XXXIV, 1, 69-77.

77


UDC: 633.11”324”:631.52Profesional paper

AGRONOMIC CHARACTERS IN THE NEW WINTER WHEATPKB-ARENA VARIETY CREATED IN

THE „PKB-AGROEKONOMIK“ INSTITUTE

R. Proti}, Sneàna Jankovi}, N. \uri}*

Summary

The new variety of the winter wheat PKB-Arena sprang from the crossing of thevarieties PKB. Mlinarka x Rodna in 1991. It is a semi-dwarf variety , of medium earli-ness and is intense. It is highly resistant to low temperatures and displays a tolerant resi-stance to the economically important wheat diseases (rust, powdery mildew, fusarium di-sease). The hectolitre mass is 87,7 kg/hl. The mass of 1000 grains is about 42 g. The gra-in size is uniform. According to the protein content and the sedimentation value it be-longs to the I quality class. The farination is 78,9 %. It belongs to the A1 farinograph qu-ality group. Bread yield is 140,1 g/100 g of flour.

Throughout the whole research period (three years) and on all localities (seven),in the Commission for the approval of the agricultural plant sorts of the SCG, the PKB-Arena grain yield amounted to 6.996 kg/ha, so exceeding the grain yield of the Pobedavariety by 324 kg/ha and that of the Partizanka variety by 768 kg/ha.

Key words: wheat, variety, agronomic characters.

78


* Rade Proti}, Ph.D., Institute for Plant Protection and Environment, Belgrade, Sneàna Jankovi},M.Sc., Institute for Application Science in Agriculture, Belgrade, Nenad \uri}, M.Sc., Institute „PKBAgroekonomik“, Padinska Skela-Belgrade.

Paper is result of examinations which are in one part finansed by Ministry for science, technology anddevelopment, Republic Srbia, Project: BTR.5.02.0427.B.

UDK: 633.11”324”(497.11)Stru~ni rad

PRINOS ZRNA STRNIH @ITA U REPUBLICI SRBIJI I VA@NIJE AGROTEHNI^KE MERE

R. Proti}, Sneàna Rajkovi}, Sneàna Jankovi}, Nada Proti}*

Izvod: Proizvodnja strnih ìta poslednju deceniju i po odvija se u veoma te{kimekonomskim uslovima. Nedeklarisano seme se koristi preko pedeset procenata. Nedosta-tak mineralnih |ubriva je bio jedan period, a i kad su prispela na trì{te njihova cena je bi-la previsoka. Iz tih razloga ova proizvodnja se zasniva sa umanjenim koli~inama osnov-nih hranljivih elementa uno{enim pod osnovnu obradu. Proizvodnja ozimih strnih ìta za-po~inje u jesen kada na na{em podru~ju ima dosta ekstrema u klimi, iako smo kao pod-ru~je na svetskoj karti proizvodnje p{enice okarakterisani kao povoljno. U vreme zasni-vanja ove proizvodnje velika je koncentracija poslova u ratarstvu. U jesen setva traje pre-ko dva meseca, a optimalni rok je dvadeset dana, a u prole}e setva traje mesec dana, a op-timalni rok je petnaest dana. Poslednje decenije jedva se poseje pedeset procenata u opti-malnom roku setve, {to je jako lo{e. Kasna setva povla~i za sobom lo{ kvalitet operacijapre i posle setve, skra}enje vegetacije i lo{u pripremu useva za ulazak u zimski period. Ta-ko u jesen 2002. godine u optimalnom roku je posejano samo sedamnaest procenata pla-niranih povr{ina. Poslednjih petnaest godina u ratarskoj proizvodnji, pa i proizvodnji str-nih ìta, usko grlo je mehanizacija. Dalje pove}anje i stabilizaciju prinosa srnih ìta u Re-publici Srbiji mo}i }e se ostvariti ako se tehologija proizvodnje podigne na vi{i nivo.

Klju~ne re~i: strna ìta, tehnologija gajenja, prinos zrna.

Uvod

Visok genetski i proizvodni potencijal za prinos zrna novih sorata strnih ìta u prak-si se iskori{}ava svega 20 do 30 %. Poslednju deceniju i po ostvareni su zna~ajno niì pri-nosi u odnosu na potencijal sorti, zemlji{ta i klime. Uzroci ovome su brojni. Klimatski fak-tori ispoljavaju ve}i uticaj na prinos ako tehnologija gajenja nije primerena zahtevu sorte.Povratak sortnoj tehnologiji treba da doprinese pove}anju i stabilnosti prinosa strnih ìta.

79


* Dr Rade Proti}, nau~ni savetnik, dr Sneàna Rajkovi}, nau~ni saradnik, Institut za za{titu bilja i ìv-otnu srednu, Beograd, mr Sneàna Jankovi}, istraìva~ saradnik, Institut za primenu nauke u poljoprivredi,Beograd i dr Nada Proti}, nau~ni saradnik, EKO-LAB, Padinska Skela-Beograd.

Podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije ukazuju da se u Srbiji prose~ni pri-nosi strnih ìta ne vra}aju na nivo od pre petnaest godina. Osnovni uzrok tome je pad ula-ganja u proizvodnju i znatno odstupanje od optimalne tehnologije gajenja, a naro~ito po-slednjih deceniju i po. Sve ovo zahteva duì vremenski period za potpunu eliminacijunjhovog negativnog delovanja na prinos.

Cilj ovog rada je da pomogne u otkrivanju uzroka niskog prinosa zrna strnih ìta,niskog iskori{}avanja genetskog ptencijala sorti, kao i da ukaè na prinose strnih ìta urazvijenim zemljama sveta i neke od agrotehni~kih mera koje bi, kad bi se ispo{tovale,mogle doprineti pove}anju prinosa u narednim godinama.

Analiza prinosa i tehnologije gajenja

Ostvareni prinosi u perodu od 1981 do 2003. god.

Prose~an prinos p{enice u Republici Srbiji bio je 2,22 t/ha u ètvenoj 2003. godi-ni, {to je na nivou {ezdesetih godina. U pore|enju sa prethodnim godinama ostvareni pri-nosi su najniì. Me|utim, u odnosu na 1991. god. i raniji period kada je bilo povoljnihgodina za proizvodnju p{enice, prinosi p{enice su znatno ispod realno mogu}ih. @itorod-na podru~ja redovno ostvaruju vi{e prinose od drugih delova Srbije. Velika preduze}a jo{uvek ostvaruju vi{e prinose od malih organizacija, odnosno usitnjenog privatnog sekto-ra. Ovi podaci nisu potpuno pouzdani, jer su u pitanju razlike u povr{inama, a prisutna jevelika doza procenjivanja prinosa. U privatnom sektoru se nalaze prizvo|a~i koji redov-no ostvaruju visoke, pa i rekordne prinose. Dakle, ostvarenim prinosima u poslednjoj de-ceniji i po, ne moèmo biti zadovoljni i na nivou su Afri~kih zemalja, jer je potencijal sor-ti koje su zasupljene u {irokoj proizvodnji, klimatski i zemlji{ni uslovi neuporedivo ve}i(tab. 1, graf. 1 i 2).

Primer dobrih prinosa su prinosi postignuti u Engleskoj gde se na povr{ini od okodva miliona hektara ostvaruju prinosi zrna p{enice 7,5 , 7,8 pa i preko 8,0 t/ha. Iza En-gleske slede Nema~ka i Francuska (graf. 1).

Od zemalja koje poseduju ogromne povr{ine pod p{enicom (Rusija, Amerika, In-dija i Kina), ali imaju dosta niske prinose treba ista}i Kinu koja poslednih trideset godi-na ima trend porasta prinosa po hektaru, tako da je poslednjih godina na povr{ini od tri-deset miliona hektara i preko 4,0 t/ha (graf. 2).

U na{oj zemlji se gaji oko 130.000 ha pod je~movima. Oko jedne polovine su ozi-mi, a druga polovina su jare forme. Prinosi su dosta ujedna~eni i kre}u se u poslednjihdvadeset godina od 2,40 do 2,96 t/ha. I ovu gajenu kulturu prate pote{ko}e u procesu pri-zvodnje kao i p{enicu, nemogu}nost ispo{tovanja agrotehni~kih rokova setve za obe for-me, kvalitet setve, koli~ina azotne ishrane naro~ito za pivarsku namenu. Osim toga kodna{ih proizvo|a~a je~movi imaju niì status (graf. 3).

Primer dobrih prinosa su prinosi je~ma postignuti u Engleskoj gde je na povr{ini odmilion i dvesta hiljada hektara postiù prinosi zrna od 5,0 do 6,0 t/ha. Sli~an nivo proiz-vodnje ostvaruje i Nema~ka na povr{ini od dva milona dvesta hiljada hektara, Francuskana povr{ini od milion {est stotina hiljada hektara. U svetu se gaje je~movi na povr{ini odpedeset i pet miliona hektara i postiù se prinosi u proseku od 2,0 do 2,5 t/ha (graf. 3).

80


Pod ovsom u na{oj zemlji je oko dvadeset hiljada hektara i ostvaruje se proizvod-nja od 1,5 do 1,8 t/ha, {to je na nivou prozvodnje Ju`no Afri~ke Republike. I ovu kultu-ru prate pote{ko}e u procesu proizvodnje kao p{enicu i je~am, s tim {to ova gajena kul-tura ima vrlo nizak status kod na{ih proizvo|a~a (graf. 4).

Tab. 1. Po`njevene povr{ine i prinosi p{enice u periodu 1990/91-2002/03. u Republici Srbiji

Dobre prinose ovsa ostvaruje Engleska i kre}u se od 4,5 do 6,0 t/ha. Sledi Nema~-ka, koja na povr{ini od pedeset hiljada hektara postiè nivo proizvodnje od 4,0 do 5,0t/ha, zatim Francuska koja na povr{ini od oko ~etrdeset pet hiljada hektara ostvaruje pri-nos zrna od 3,7 do 4,6 t/ha (graf. 4).

U na{oj zemlji pod raì se svake godine zasniva proizvodnja na povr{ini od {estdo deset hiljada hektara i ostvari se proizvodnja od 1,6 do 2,0 t/ha,{to je vrlo niska pro-izvodnja (graf. 5).

Primer dobrih prinosa raì su prinosi postignuti u Engleskoj, gde se na povr{ini odosam hiljada hektara ostvaruje nivo proizvodnje od 4,0 do 5,7 t/ha, sledi Nema~ka koja napovr{ini od osam stotina hiljada hektara ima prinos od 3,5 do 5,6 t/ha, zatim Francuskakoja na povr{ini od trideset hiljada hektara ostvaruje prinos od 3,1 do 4,5 t/ha (graf. 5).

Tritikale, novostvorena vrsta od strane ~oveka, hibrid izme|u p{enice i raì, kojise kod nas poslednjh godina gaji na velikim povr{inama, ali te povr{ine jo{ uvek Zavodza statistiku Republike Srbije ne vodi. Procenjeno je da se ostvaruju prinosi na nivou ilivi{i od prinosa p{enice.

Engleska na povr{ini od petnaest hiljada hektara ostvaruje prose~nu proizvodnjuod 4,5 do 6,0 t/ha, sledi Nema~ka koja na povr{ini od pet stotina pedeset hiljada hektaraostvaruje prinose od 4,0 do 6,0 t/ha. Kina gaji tritikale na povr{ini od pet stotina hiljadahektara i ostvaruje prose~ne prinose od 1,6 do 2,0 t/ha. U svetu se tritikale gaji na povr-{ini od tri miliona hektara i osvaruje prose~na proizvodnja od 2,0 do 3,5 t/ha (graf. 6).

81


Godina Dru{tveni sektor Privatni sektor UkupnoHa t/ha Ha t/ha Ha t/ha

1990/91. 288.722 5,54 637.524 3,91 926.226 4,421991/92. 189.743 4,14 482.431 2,71 872.174 3,111992/93. 226.511 4,43 664.299 3,07 890.810 3,411993/94. 221.070 4,42 681.357 3,32 902.427 3,591994/95. 209.821 4,10 649.679 3,20 859.500 3,421995/96. 137.547 3,29 443.007 2,57 580.554 2,581996/97. 181.710 4,22 617.497 3,48 799.207 3,641997/98. 178.120 4,45 616.301 3,52 794.421 3,731998/99. 145.978 3,77 470.838 3,15 616.816 3,291999/00. 146.574 3,72 504.623 2,73 651.197 2,952000/01. 168.967 4,19 522.410 3,49 691.377 3,662001/02. 154.144 3,84 539.678 3,05 693.823 3,232002/03. 140.511 2,63 470.821 2,10 611.332 2,22

* Zavod za statistiku Republike Srbije.

Graf. 1. Prinos zrna pšenice evropskih zemalja od 1945.-2002. godine prikazan kao petogodišnji prosek

Graf. 2. Prinos zrna p{enice ~etiri dràve najve}ih proizvo|a~a od 1945 do 2002. god.prikazane kao petogodi{nji prosek (FAO. Statisti~ki bilten)

82


Graf. 3. Prinos zrna je~ma u sedam dràva i svetu od 1981 do 2002. god. prikazan kao petogodi{nji prosek (FAO. Statisti~ki bilten)

Graf. 4. Prinos zrna ovsa u {est dràva od 1981 do 2002. god. Prikazan kao petogodi{nji prosek (FAO. Statisti~ki bilten)

83


Graf. 5. Prinos zrna raì {est dràva od 1981 do 2002. god. Prikazan kao petogodi{nji prosek (FAO. Statisti~ki bilten)

Graf. 6. Prinos zrna tritikala u ~etiri dràve i svetu od 1981 do 2002. god.prikazan kao petogodi{nji prosek (FAO. Statisti~ki bilten)

84


Ograni~avaju}i ~inioci prinosa zrna strnih ìta

Kako je bez visoko prinosnih sorti strnih ìta nemogu}a visoka proizvodnja u od-re|enom agroekolo{kom rejonu, isto tako je i bez odgovaraju}e agrotehnike, gde suuklju~ene sve mere, od preduseva i osnovne obrade do ètve, skladi{tenja i ~uvanja pro-izvoda nemogu}e ostvariti genetski i proizvodni potencijal sorte, pri ~emu se ostvarujene samo visoka ve} i stabilna proizvodnja. Prema Jefti}-u (1977), uticaj sorte na visinuprinosa je oko 40 %, agrotehnike oko 31-40 %, a vremenskih uslova godine oko 20-29%. To zna~i da su sorta i agrotehnika ravnopravni faktori u ostvarivanju prinosa p{enice.

Za proizvodnju najve}u vrednost prestavljaju one sorte koje su sposobne da dajuu datim uslovima visoke i stabilne prinose. Stoga se jedan od najva`nijih zadataka selek-cije i semenarstva sastoji u tome, da pravilno rejonizuje sorte po prirodno ekolo{kim re-jonima na{e zemlje, uzimaju}i u obzir najbolju prilago|enost svake sorte lokalnim uslo-vima. Osnovni princip za odre|ivanje prilago|enosti sorte datim uslovima moè biti nor-malan rast i razvi}e, koji obezbe|uje dobijanje visokih i stabilnih prinosa po godinama.Radi bolje organizacije rada i ve}e sigurnosti na gazdinstvu sejati bar 2-3 sorte strnih ì-ta razli~itih biolo{kih i kvalitetnih osobina.

U poljosmeni treba voditi ra~una da p{enica ne do|e na isto zemlji{te bar tri go-dine. Ona ima ve}e zahteve prema predusevu nego druge kulture strnih ìta. U najva`ni-je agrotehni~ke mere, koje doprinose dobijanju visokih prinosa srnih ìta, spada pravilnaobrada zemlji{ta. Pravovremena i visokokvalitetna obrada zemlji{ta obezbe|uje dobijan-je visokih i stabilnih prinosa strnih ìta.

Predsetvenom obradom se priprema zemlji{te da se stvori sitan, rastresit povr{in-ski sloj koji omogu}ava kvalitetnu setvu, odnosno brzo i ujedna~eno klijanje i nicanje idalje pravilno razvijanje biljaka.

Pri odre|ivanju doza NPK hraniva za strna ìta uzima se u obzir koli~ina hranivau zemlji{tu, koli~ina hraniva potrebnih da bi se ostvario prinos od jedne mc zrna i odgo-varaju}e koli~ine slame. Po{to se osnovna doza NPK ve} duè vreme primenjuje u sman-jenim koli~inama ili izostavlja, za dalje povi{enje nivoa prinosa neophodno je ispo{tova-ti zahteve ovih kultura. Bez osnovnog |ubrenja nema povratka na nivo proizvodnje do1991. god.. Ne treba zaboraviti da je sistem primene mineralnih |ubriva (vrsta, koli~ina,vreme primene) osnovni korektor godine kao faktor. Stru~na primena NPK vodi u prilogpove}anju, stabilizaciji prinosa i pove}anju njegovog kvaliteta.

Vremenom setve reguli{e se razvoj biljaka ozimih strnih ìta do zime, a jarih doprvih proletnih su{a i visokih temperatura i predstavlja vaàn faktor u osiguranju visokihprinosa, te je va`no posti}i isti u jednoj optimalnosti za pojedina agroekolo{ka podru~jai sorte. Sve se to ~ini da bi se ostvario optimalan broj biljaka po jedinici povr{ine prekokojih, uz optimalan broj klasova, maksimalnu produkciju po klasu i maksimalan prinoszrna. Dakle, optimalan broj biljaka po jedinici povr{ine predstavlja prvu stepenicu u osi-guranju visokih prinosa ([}epanovi}, 1979, 1981; Proti}, 1981, Proti} i Jankovi}, 2002,Proti} i sar., 2002, Proti} i sar., 2003a, Proti} i sar., 2003b). U vezi vremena setve ozi-me p{enice pou~ni su rezultati Jefti} i Drezgi}-a jo{ iz 1963, po ~ijim rezultatima razlikau prinosu izme|u setve u oktobru i setve 5. novembra bila je za 16 %, 15. novembra za35 %, a 25. novembra za 48 % u korist oktobarske setve. Ove rezultate treba preneti naovda{nju proizvodnu praksu gde se u optimalnom vremenu setve poseje na podru~ju R.

85


Srbije oko 50 % i lako se moè videti gde gubimo visinu prinosa. U kasnoj setvi su re-dovno niski prinosi, a tro{kovi proizvodnje vi{i (tab. 2).

Tab. 2. Vreme setve ozime p{enice u Republici Srbiji u 2002. godini

Stanje useva i mere nege ozimih strnih ìta u 2003/04. godini

Vremenski uslovi tokom jesenjeg dela vegetacije

Ukupna koli~ina padavina za period avgust-septembar 2003. godine bila je znat-no nià od proseka i kretala se oko 164,7 mm. Posebno mala koli~ina padavina zabele-èna je u avgustu mesecu (prose~no 15,4 mm), odnosno manje za 38 mm (tab. 3).

Broj ki{nih dana tokom avgusta pa i u septembru mesecu, bio je mali a padavinesu bile nedovoljne i nepravilno raspore|ene, lokalnog karaktera, te nisu bile zadovojlenepotrebe biljaka za vodom. U celini posmatrano broj ki{nih dana za posmatrani period sekretao od 31 u Banatskom Karlovcu do 43 dana u Ni{u. Vodni reìm zemlji{ta tokom av-gusta i septembra bio je vrlo nepovoljan. Kumulativni deficit vlage se kretao 300-380mm. Tokom oktobra meseca vodni reìm zemlji{ta se pobolj{ao ali se do kraja godine za-drào ispod optimalnih vrednosti (tab. 3).

Tab. 3. Koli~ina i rspored padavina u periodu avgust-oktobar 2003. godine

86


Podru~je Vreme setve Plan %22.X 29.X 5.XI 12.XI 19.XI 29.XI setve (ha) izvr{enja

Vojvodina 27 39 57 71 84 95 336.000 98C. Srbija 5 16 40 50 70 88 284.000 92% izvr{enja 17 28 49 61 78 92 620.000 95

* Operativni podaci Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

Koli~ina padavinaLokalitet M e s e c Suma

Avgust Septembar Oktobar ( Avg.-Okto.) Sombor 17 32 128 178B.Karlovac 4 61 124 189R.[an~evi 30 84 142 256Kikinda 17 89 94 200S.Mitrovica 37 40 117 194Beograd 5 57 124 186Loznica 26 57 197 280V.Gradi{te 0 64 152 216Sm.Palanka 4 61 129 194Poèga 8 27 82 117Kru{evac 2 61 109 172Negotin 0 64 110 174Ni{ 40 55 112 207Leskovac 12 46 125 183Vranje 29 25 135 189

* Republi~ki hidrometeorolo{ki Zavod, Beograd

Vremenski uslovi u septembarskom setvenom roku su bili povoljni, a tako|e zapreostalu berbu aktuelnih poljoprivrednih kultura. Padavina je na teritoriji Srbije u okto-bru 2003. godine bilo znatno vi{e nego {to je uobi~ajeno. Najmanje padavina je bilo to-kom druge dekade, a najvi{e tokom tre}e dekade. Zemlji{te je zahvaljuju}i ovim padavi-nama izuzetno prevlaèno, tako da je oteàno, a u mnogim mestima prekinuto obavljan-je setve ozimih strnih kultura (tab. 3)

Setva ozimih strnih zita

Po~etak ovogodi{nje proizvodnje ozimih strnih ìta se odvija u veoma te{kimekonomskim i agrotehni~kim uslovima. Tro{kovi po jedinici povr{ine su uve}ani zbogdodatnih operacija kod osnovne obrade i povr{inske pripreme zemlji{ta. Ve}a upotrebanedeklarisanog semena i pojava mno{tva malih improvizovanih doradnih centara. Bilo jedosta mineralnih |ubriva na trì{tu, ali je njihova cena nepristupa~na. Iz tih razloga ovaje proizvodnja zasnovana prakti~no bez azotnih, fosfornih i kalijumovih |ubriva ili je nji-hova primena bila simboli~na. Retki su proizvo|a~i koji su u teku}u proizvodnju uneliosnovnu dozu azota, fosfora i kalijumovih hraniva. Izostanak osnovnog |ubrenja je naj-ve}i problem teku}e prizvodnje ozimih srnih ìta jer ga prihranjivanjem ne moèmokompenzirati.

Setva je po~ela po~etkom oktobra, ali je dinamika nepovoljna (tab. 4). Plan setveje ostvaren sa oko 97,9 % na teritoriji Republike. Setva je trajala do polovine decembra.U optimalnom roku je zasejano 50% povr{ina pod p{enicom. U zavisnosti od roka setveozimi strni usevi se nalaze u fazi punog bokorenja do ponika.

Tab. 4. Zasejane povr{ine ozime p{enice u % u Republici Srbiji, u odnosu na plan u 2003. godini

Mere nege strnih ìta

U teku}oj proizvodnji srnih ìta treba staviti akcenat na prihranjivanje. Za proiz-vo|a~e je va`no da se {to ta~nje odredi optimalna doza azotnih |ubriva za svaku parce-lu. Zbog toga je svakako za preporuku da se N-min metoda primeni na {to ve}im povr-{inama. Zbog nekvalitetne setve (plitka, povr{inska) ili zbog njenog ka{njenja treba ra-~unati na valjanje useva. Mere za{tite su neophodne. Na ponovljenoj setvi treba voditi ra-~una o {teto~ini ìtni bauljar. Problem {tetnih glodara je jako bitan, a posebno ove godi-ne.

87


Podru~je Vreme setve Plan %7.X 14.X 28.X 4.XI 11.XI 25.XI 2.XII 9.XII setve (ha) izvr{enja

Vojvodina 8,9 17,6 57,5 65,0 74,8 90,4 95,6 97,6 348.000 97,6C. Srbija 0,8 8,7 41,3 53,8 67,0 90,9 96,5 98,1 302.000 98,1% izvr{enja 5,1 13,4 50,0 59,8 71,2 90,6 96,0 97,9 650.000 97,9

* Operativni podaci Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu Republike Srbije,Beograd

Zaklju~ak

Na osnovu analize ostvarenih prinosa zrna strnih ìta u Republici Srbiji kroz du-ì period mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:

– prose~an prinos strnih ìta u Republici Srbiji je najniì u ètvenoj 2003. godiniu poslednjih dvanaest godina i na nivou je {ezdesetih godina pro{log veka;

– u odnosu na 1991. godinu i raniji period prinosi su znatno ispod realno mogu-}ih;

– velika preduze}a jo{ uvek ostvaruju vi{e prinose od malih organizacija, usitnje-nog privatnog sektora;

– ostvareni prinosi strnih ìta su u poslednju deceniju i po na nivou Afri~kih ze-malja;

– da se tehnologija proizvodnje srnih ìta dokazana i prihva}ena kod na{ih proiz-vo|a~a ne ispunjava;

– da imamo edafske i klimatske resurse za proizvodnju strnih ìta, znanje i isku-stvo, ali nemamo s ~im i s kim;

– usko grlo u proizvodnji strnih ìta je nedostatak po obimu i strukturi poljopri-vredne mehanizacije i motivisanost ljudskog faktora;

– pove}anje i stabilizacija prinosa strnih ìta u Republici Srbiji mo}i }e se ostva-riti ako se tehologija proizvodnje podigne na vi{i nivo.

Literatura

1. Jefti}, S. i Drezgi}, P. (1963): Uticaj rastu}ih doza mineralnih |ubriva na nekekvantativne osobine i prinos p{enice sorte San Pastore. Savremena polioprivre-da, 5.

2. Jefti}, S (1977): Prognoziranje prinosa glavnih ratarskih kultura na osnovu eko-lo{kih uslova rejona gajenja. Savremena poljoprivreda, 4-6, 77.

3. Proti}, R. (1981): Uticaj gustine setve i hranljivog prostora na prinos zrna p{e-nice. Savremena poljoprivreda, 9-10, 403-416.

4. Proti}, R. i Jankovi}, Sneàna (2002): Uslovi i nivo proizvodnje p{enice u2000/01. i mere nege u teku}oj proizvodnji u Republici Srbiji. Zbornik nau~nihradova, 8, 1, 35-47.

5. Proti}, R., Jankovi}, Sneàna, Proti}, Nada (2002): Prizvodnja p{enice u Repu-blici Srbiji. Poljoprivredne aktuelnosti, 1-2, 5-15.

6. Proti}, R., Rajkovi}, Sneàna, Jankovi}, Sneàna (2003a): Va`nije agrotehni~-ke mere u tehnologiji proizvodnje ozime p{enice. Zbornik nau~nih radova, 9,1, 9-20.

7. Proti}, R., Jankovi}, Sneàna, Milovanovi}, M., Proti}, Nada (2003b): Ostva-reni prinosi p{enice u 2002/03. godini, primenjena tehnologija gajenja i prepo-ruke. Poljoprivredne aktuelnosti, 3-4, 59-75.

88


UDC: 633.11”324”(497.11)Profesional paper

GRAIN YIELD OF STUBBLE CROPS IN THE REPUBLIC OFSERBIA AND SOME MORE IMPORTANT

AGRICULTURAL MEASURES

R. Proti}, Sneàna Rajkovi}, Sneàna Jankovi}, Nada Proti}*

Summary

The production of stubble crops in the last decade and a half was realised undervery difficult economic conditions. The use of the seed not declared reached more thanfifty percent. There was a period of deficiency in mineral fertilizers, but when appearedon the market the prices were too high. For these reasons the cultivation was based onthe reduced quantities of the essential nutritive elements applied in the basic tillage. Thegrowing of stubble winter crops starts in autumn when our region is subject to many cli-matic extremes, although, on the world map, it is marked as a favorable one. Farming ac-tivities are very numerous in the season when the wheat production is being established.In autumn the sowing lasts over two months, while the optimum sowing time is twentydays. In spring it takes one month to sow, whereas the optimum sowing time is fifteendays. In the course of the last decade, hardly fifty percent of sowing was performed wit-hin the optimal time, which is very bad. Late sowing triggers poor quality operations be-fore and after the sowing, the shortening of vegetation and an inadequate preparation ofcrops for the coming winter period. So, in the autumn of 2002., only seventeen percentof the area planned was sown at the optimum sowing date. Mechanization was a bottle-neck for agricultural production and stubble crops production over the last decade and ahalf. Further increase and stabilization of stubble crops yields in the Republic of Serbiacan be attained if the growing technology is raised to a higher level.

Key words: stubble crops, breeding technology , grain yield.

89


* Rade Proti}, Ph.D., Sneàna Rajkovi}, Ph.D., Institute for Plant Protection and Environment, Bel-grade, Sneàna Jankovi} M.Sc., Institute for Science Application in Agriculture, Belgrade, Nada Proti}, Ph.D.,„EKO-LAB“, Padinska Skela-Belgrade.


KORELACIJA IZME\U KONCENTRACIJE MIKOTOKSINA IPRINOSA ZRNA P[ENICE

Nada Proti}, R. Proti}, Sneàna Jankovi}*

Izvod: Odabrane su tri sorte ozime p{enice razli~ito osetljive na Fusarium spp a{iroko kori{}ene u proizvodnji i preradi: PKB Lepoklasa, Jugoslavija i Francuska. Naovim sortama primenjena su tri tretmana: ve{ta~ka inokulacija izolatima Fusarium spp,za{tita p{enice fungicidom Impact-C i pra}enje spontane infekcije u razli~itim fenofaza-ma razvi}a p{enice. Kontrola je ista sorta, sa istog lokaliteta, neobuhva}ena ogledima.Ogledi su trajali tri godine.

Fitopatolo{ka ocena izvr{ena je dva puta u toku vegetacije. Sorta Jugoslavija ima-la je u proseku 85% inficiranih biljaka, Francuska 65% a PKB Lepoklasa je u sve tri go-dine imala 100% infekciju gljivama Fusarium spp..

Prisustvo gljiva izazvalo je smanjenu klijavost, jer mikotoksini inhibiraju sintezuproteina. Razvoj gljiva na biljkama p{enice doveo je do uvenu}a zrna zbog o{te}enjasprovodnog sistema a samim tim i do smanjenja prinosa, koji je statisti~ki zna~ajan.

Gljive iz roda Fusarium spp izazivaju produkciju mnogih mikotoksina a utvr|e-no je prisustvo trihotecena tipa B-deoksinivalenola, kao i zearalenona i fumonizina. Na-vedeni mikotoksini utvr|eni su u zrnima u uslovima ve{ta~ke inokulacije za svaku sortu.U zrnima koja su 100% inficirana gljivama, sadràj svakog pomenutog toksina je ve}i.

Klju~ne re~i: Fuzarioze, mikotoksini, p{enica, prinos zrna.

Uvod

Pove}anjem broja stanovnika, name}e se potreba pove}ane proizvodnje hrane injeno o~uvanje {to boljim skladi{tenjem, ~ime bi se obezbedila higijenski ispravna izdravstveno bezbednija hrana. Po podacima FAO, procenjeno je da petina gubitaka pro-izvedene hrane poti~e od insekata, mikroorganizama i drugih {teto~ina a smanjivanjemovih gubitaka, smanjivao bi se problem gladi u svetu.

91


* Dr Nada Proti}, nau~ni saradnik, „EKO-LAB“ DOO za upravljanje kvalitetom, Padinska Skela-Beograd, dr Rade Proti}, nau~ni savetnik, Institut za za{titu bilja i ìvotnu sredinu, Beograd, mr SneànaJankovi}, istraìva~ saradnik, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

Mikotoksini su sekundarni metaboliti gljiva sa negativnim efektom na zdravljeljudi i ìvotinja. P{enica moè biti inficirana gljivama Fusarium spp u polju, kao i za vre-me skladi{tenja. Najva`niji Fusarium toksini, koji se ~esto javljaju u zna~ajnim koncen-tracijama u cerealijama su fumonizini, zearalenon i trihoteceni (deoksinivalenol, nivale-nol i T2). U novije vreme Radna grupa za kancerogeni rizik je uvrstila toksine Fusariummoniliforne (uklju~uju}i i fumonizine) kao mogu} karcinogen za ljude, grupe 2B.

Za podru~je na{e zemlje, u smislu geografskog poloàja i klimatskih karakteristi-ka, najzna~ajniji mikotoksini poreklom od gljiva Fusarium spp su zearalenon i deoksini-valenol. Za fumonizine prisutne na p{enici u na{oj zemlji nema podataka, a u svetu suovi mikotoksini vezani uglavnom za kukuruz.


Za ispitivanje mikotoksina u zrnima p{enice i proizvodima od p{enice kori{}enesu tri sorte ozime p{enice (Jugoslavija, Francuska i PKB Lepoklasa).

Na ovim sortama primenjena su tri tretmana, od kojih je prvi za{tita useva fungi-cidom pod komercijalnim nazivom Impact-C. Drugi tretman je ve{ta~ka inokulacija izo-latima gljiva Fusarium spp u fazi cvetanja p{enice. Tre}i tretman je pra}enje spontane in-fekcije. Kao kontrola posluìle su iste sorte p{enice, sa istog lokaliteta, bez tretiranja.

Ogledi su izvedeni u poljskim uslovima. Plan ogleda je postavljen po blok siste-mu rasporeda parcela u ~etiri ponavljanja, veli~ina parcele 5 m2 (1x5) sa razmakom od20 cm izme|u parcela. Broj biljaka po m2 iznosio je 600. Fitopatolo{ka ocena vr{ena jedva puta u toku vegetacije p{enice.

Uzorci klasova (50 po tretmanu) uzimani su u fenofazama mle~ne, vo{tane i pu-ne zrelosti, ispitivani su na klijavost i izvr{ena je identifikacija Fusarium spp po metodiNelson et al. (1983).

Mikotoksikolo{ka ispitivanja izvr{ena su u uzorcima zrna p{enice. Odre|ivanisu slede}i mikotoksini: zearalenon, fumonizini i deoksinivalenol. Zearalenon i deoksi-nivalenol odre|eni su HPLC tehnikom po metodi AOAC. Fumonizini su odre|eni mo-difikovanom HPLC fluorimetrijskom metodom tj. imunoafinitetnom kolonskom hro-matografijom na fluorimetru Vicam, Watertown, MA (Scott et al., 1995, Ware et al.,1994).

Dobijene vrednosti su rezultat trogodi{njeg ogleda.


Fuzarioza p{enice je bolest koja se pojavljuje u podru~jima gde se gaji ova kultu-ra, a za posledicu ima znatno smanjenje prinosa i opadanje tehnolo{kog kvaliteta. Bolestizazivaju mnoge Fusarium vrste a naj~e{}e su Fusarium graminearum, Fusarium culmo-rum i Fusarium avenaceum. [teta je uzrokovana obolenjima klasa {to dovodi do znatneredukcije klijavosti semena, lo{eg kvaliteta zrna s o{te}enim skrobnim granulama i skla-di{nim proteinima (Bechtel, et al., 1985). Inficirana zrna izazivaju obolenje semena(Manka, 1989). Najzna~ajniji trihoteceni koje sinteti{e Fusarium graminearum su deok-

92


sinivalenol i nivalenol (Ichinoe et al., 1983). Zearalenon, estrogeni toksin, je naj~e{}e na-|en na ìtima inficiranim sa Fusarium graminearum (Neish et al., 1983).

Izvor toksina tipa trihotecena i Fusarium toksina su cerealije i proizvodi od njih,slama, seno i pamuk. Simptomi mikotoksikoza su rezultat interakcija mikotoksina safunkcionalnim molekulima i subcelularnim organelama u ìvotinjskim }elijama. Po Ki-essling-u (1986) veliki broj mikotoksina deluje na DNK nivou, naru{avaju}i proces tran-skripcije i inhibiraju}i translaciju pri sintezi proteina. Zbog inhibicije sinteze DNK mi-kotoksini su veoma citotoksi~ni.

Weinert i Wolf (1995) i Volke i sar. (1996) smatraju da se, posle infekcije, glji-ve kolonizuju na inficiranom klasku i po~inju da se {ire do vretena klasa. Sprovodnisnopi}i u vretenu klasa su o{te}eni ili potpuno uni{teni, gornji deo klasa se ne snabde-va vodom i hranljivim materijama i po~inje da vene. Kada je slabo naliveno zrno, zna-~i da je poreme}en odnos proteina i skroba u korist proteina usled skra}ivanja razvo-ja zrna. Prinos i infekcija zrna u ve}ini slu~ajeva direktno koreliraju sa oboljenjimaklasa, za grubu procenu obolenja od fuzarioza dovoljno je da se utvrdi procenat infi-ciranih klasova. Pri klijanju zrna p{enice pove}ava se aktivnost enzima proteinaza, atrihoteceni blokiraju sintezu proteina, tako da zrna p{enice inficirana gljivama imajusmanjenu klijavost.

U razli~itim fenofazama razvi}a p{enice uzimani su uzorci klasova, odre|ivana jeklijavost zrna i identifikovane su prisutne gljive Fusarium spp. Dobijeni rezultati poka-zuju da je Fusarium graminearum dominantna vrsta na ispitivanim sortama. Fusariummoniliforme i Fusarium proliferatum su se javili u manjem procentu.

Tab. 1. Stepen infekcije (u %) klasova p{enice razli~itih sorti ozime p{enice gljivamaFusarium spp.

Regresionom analizom utvr|ena je visoka negativna korelacija r = -0,90 za klija-vost semena p{enice i stepen infekcije klasova.

U trogodi{njim ogledima najve}i prinos zrna je dala sorta Francuska (7,77 t/ha),zatim PKB-Lepoklasa (7,76 t/ha) i Jugoslavija sa prinosom od 7,7 t/ha. Utvr|ena malarazlika izme|u ispitivanih sorti nije statisti~ki zna~ajna. P{enica {ti}ena fungicidom Im-pact-C imala je za 0,74 t/ha vi{i prinos zrna od zrna iz spontane infekcije, {to ovu agro-tehni~ku meru ve} dvadeset godina opravdava u {irokoj proizvodnji (tab. 2).

93


Tab. 2. Ostvaren prinos zrna ozime p{enice (u t/ha)

Van~o (1997) je u Slova~koj ispitivao uticaj gljiva Fusarium graminearum i Fu-sarium culmorum na razvoj bolesti na ozimoj p{enici u ogledima 1994. i 1995. godine.Korelacija izme|u mase 1.000 zrna i mase zrna po klasu je visoko zna~ajna 1995. r =0,78 a 1996. r = 0,66.

Masa hiljadu zrna je svojstvo koje zavisi od sorte, klimatskih i edafskih faktora,kao i od nivoa primenjene agrotehnike. Kod ispitivanih sorti masa 1.000 zrna, bez obzi-ra na tretmane, kretala se od 38,1 g (Francuska) do 44,2 g (Jugoslavija). Sorta PKB-Le-poklasa imala je masu 1.000 zrna 41,0 g. Regresiona analiza izme|u mase 1.000 zrnap{enice i stepena infekcije klasova p{enice gljivama Fusarium spp pokazuje blagu kore-laciju r = 0,12. U trogodi{njim ispitivanjima tokom 1994-1996 Golinski i sar. (1997) uo-~ili su 39,2-84,7 % infekcije zrna p{enice gljivama Fusarium spp a smanjenje mase 1.000zrna iznosilo je 80,5-92,5 % u odnosu na kontrolu.

Apsolutna masa zrna (masa 1.000 zrna) je zna~ajan pokazatelj spolja{njeg kvali-teta zrna. Pove}anje broja i mase zrna po klasu ne rezultira uvek u pove}anju prinosa zr-na. Broj zrna po klasu, bez obzira na tretmane, bio je najve}i kod sorte Francuska (35,5),ne{to niì kod sorte PKB-Lepoklasa, a najmanji za p{enicu sorte Jugoslavija (32,4).

Prema navodima Balaà (1989) visok stepen efikasnosti u za{titi klasa od prou-zrokova~a fuzarioze ispoljili su preparati sa dve aktivne supstance (Impact-C) i me{avi-ne dva fungicida, primenjeni na po~etku cvetanja p{enice. Pove}anje prinosa i mase 1000zrna su u korelaciji sa efektom za{tite p{enice od bolesti, tako da je relativno pove}anjeprinosa u odnosu na kontrolu 2,1-14,5 %. (Bala`, 1989).

U Rusiji su vr{ena ispitivanja na 15 sorti ozime p{enice inokuliranih sa Fusariumgraminearum i Fusarium moniliforme. Kada su kori{}ene otporne i osetljive sorte i sla-bo patogeni izolati, korelacija izme|u gljiva i njihovog razvoja na biljci je r = 0,91-0,99.Prinosi su u korelaciji sa izolatima r = 0,84-0,97 (Klechkovskaya, 1997).

[ari} i sar. (1983) na lokalitetima @ednik, Vrbas, Novi Sad i Pan~evo, utvrdili sumasu 1.000 zrna ove sorte od 27,2 - 36,5 g. Na podru~ju PKB u ètvi 1989/90. masa 1.000zrna bila je 38,0 g, 1993. - 32,5 do 37,5 g ([ari}, 1993) i 1997. - 36,5 g (Mi{i} i sar., 1997).

Mikotoksini koje sinteti{u Fusarium spp su stabilni na proizvodne procese i ima-ju tendenciju nagomilavanja u proizvodima, koji se naj~e{}e koriste za ishranu ljudi i sto-ke. Gljive ih sinteti{u u cerealijama. Kada je vla`no vreme, tokom prole}a i leta, favori-zuju se zearalenon i deoksinivalenol, a u uslovima su{e - fumonizini. Mikotoksini nema-ju dovoljno veliku molekulsku masu da bi ìvotinjski i ljudski organizmi stvorili odgo-varaju}a antitela.

94


Tab. 3. Sadràj mikotoksina (u mg/kg) u zrnima p{enice

Zearalenon je dokazan samo u zrnima koja su ve{ta~ki inokulisana gljivamaFusarium spp. Regresionom analizom za koncentraciju zearalenona u zrnima p{enice istepen infekcije klasova p{enice, utvr|en je koeficijent korelacije r = 0,46. Regresionomanalizom za masu 1.000 zrna i koncentraciju zearalenona u zrnima p{enice utvr|ena jevisoka negativna korelacija r = -0,83. Visoka negativna korelacija r = -0,80 utvr|ena je iza klijavost semena p{enice i koncentraciju zearalenona u zrnima p{enice.

Uprkos svojoj nesteroidnoj strukturi, zearalenon pokazuje estrogenu aktivnostprema tkivu materice izazivaju}u specifi~nu sintezu proteina (Kawabata et al., 1982).Svinje su veoma osetljive na zearalenon a petlovi su najmanje osetljivi (Hagler et al.,1980).

Szuets i sar. (1997) navode da je zearalenon odgovoran za prerani pubertet kod de-ce u Ma|arskoj, {to je dokazano u serumu pacijenata. Ova pojava je zabeleèna i u Se-vernoj Itaiji (Fara et al., 1979).

Ukupni fumonizini na|eni su u zrnima koja su ve{ta~ki inokulirana gljivama.Najniè koncentracije fumonizina utvr|ene su u zrnima sorte Jugoslavija. U zrni-

ma sorte Francuska izmerene su najve}e koncentracije fumonizina, u proseku 0,62 mg/kga najvi{e u tre}oj godini ispitivanja 0,64 mg/kg, kada je visoka relativna vla`nost vazdu-ha pra}ena visokim temperaturama. Niska negativna korelacija r = -0,11 utvr|ena je zakoncentracije fumonizina u zrnima p{enice i stepen infekcije klasova p{enice gljivama.Regresionom analizom izme|u mase 1.000 zrna i koncentracije fumonizina u zrnimap{enice utvr|en je visok negativni korelacioni koeficijent r = -0,99. Za klijavost semenap{enice i koncentraciju fumonizina u zrnima p{enice utvr|en je niski korelacioni koefi-cijent r = -0,19.

Fusarium moniliforme i Fusarium proliferatum su producenti fumonizina. Konta-minacija hrane i sto~ne hrane fumonizinima je stalna opasnost, jer je Fusarium monili-forme univerzalno distribuiran u mnogim ekonomski va`nim biljakama. Fusarium moni-liforme je glavni patogen na kukuruzu u tropima i vla`nijim umerenim regionima. Naj-va`niji abiotski efekti za toksigenezu su temperatura i vla`nost.

95


Hrana za ljude na bazi kukuruza u mnogim zemljama ~esto sadrì fumonizine(Pittet et al., 1992, Stack et Eppley, 1992, Sydenham et al., 1991). Naj~e{}e su to kuku-ruzno bra{no i griz. Poznato je da fumonizin B1 izaziva LEM kod konja, kod svinja otokplu}a i hidrotoraks, kancer jetre kod pacova, smanjenje teìne pili}a, a kod ljudi kancerjednjaka (Kellerman et al., 1990, Harison et al., 1990, Gelderblom et al., 1991).

Deoksinivalenol je sintetisan samo u zrnima koja su ve{ta~ki inokulisana gljiva-ma Fusarium spp kod svih sorti. Regresionim analizama utvr|en je odnos sadràja deok-sinivalenola u zrnima p{enice i stepena infekcije klasova p{enice r = 0,34 mase 1.000 zr-na i sadràja deoksinivalenola r = -0,95, {to je visoka negativna korelacija i klijavosti se-mena p{enice i koncentracije ovog trihotecena gde je tako|e utvr|ena visoka negativnakorelacija r = -0,60.

Kod svih ìvotinja, trihoteceni deluju na aktivne deobne }elije kao {to su: epitel,timus, slezina, produèna mo`dina, ovarijum, testisi i limfni ~vorovi. Efekat trihotecenazavisi od njihove koncentracije. Najva`niji je njihov visoki afinitet prema ribozomimaeukariotskih }elija, posebno 60 S, gde se odvija peptidil transferazna aktivnost. Aktivnicentar moè da se maskira delovima trihotecenskog molekula. Akutna i hroni~na toksi~-nost trihotecena podrazumeva naru{avanje limfoidnog tkiva i promenu imunog odgovo-ra. U~estalo uno{enje trihotecena pove}ava osetljivost ìvotinja na infekcije mikroorga-nizmima (Ueno, 1980). Sa stanovi{ta zdravlja ljudi, va`no je utvrditi da li se deoksiniva-lenol nepromenjen, ili kao potencijalno toksi~an metabolit, uklju~uje u lanac ishrane lju-di putem ìvotinjsih produkata, ako su ìvotinje hranjene deoksinivalenolom.

Deoksinivalenol je fitotoksi~an zbog inhibicije sinteze eukariotskog proteina (Ca-sale, 1987). Koncentracija od 0,3 mg/l inhibira rast koleoptila sorti p{enice koje su ose-tljive na fuzariozu, dok su otpornije sorte rasle kada su koncentracije ovog trihotecenave}e 10-100 puta. Koncentracija deoksinivalenola ve}a od 3mg/l inhibira rast korenap{enice (Shimada et Otani, 1990).

Zaklju~ak

Na osnovu rezultata ispitivanja, mogu se doneti slede}i zaklju~ci:– Dominantna gljiva na odabranim genotipovima ozime p{enice bio je Fusarium

graminearum, Fusarium moniliforme i Fusarium preoliferatum su na|ene umanjem procentu;

– Infekcija gljivama Fusarium spp u tretmanu ve{ta~ke inokulacije bila je za sor-tu PKB Lepoklasa 100% za tri godine ispitivanja;

– Prisustvo Fusarium spp odrazilo se i na klijavost po fenofazama razvi}a zrnap{enice. Koeficient korelacije za klijavost i stepen infekcije je r = - 0,90 {to jevisoka negativna korelacija;

– Prinos zrna je zna~ajno vi{i kod tretmana za{tite biljaka;– Regresiona analiza izme|u mase 1.000 zrna i stepena infekcije pokazuje blagu

korelaciju r = 0,12;– Masa 1.000 zrna je najnià kod tretmana ve{ta~ke inokulacije u odnosu na osta-

le tretmane;– Broj zrna po klasu i teìna zrna po klasu su zna~ajno niì u tretmanima ve{ta~-

ke inokulacije;

96


– Mikotoksini su utvr|eni samo u tretmanima ve{ta~ke inokulacije gljivamaFusarium spp. Najve}e koncentracije zearalenona utvr|ene su u zrnima sor-te PKB Lepoklasa Stepen infekcije biljaka i koncentracija zearalenona su upozitivnoj korelaciji r = 0,46. Visoki negativni koeficijenti korelacije utvr|e-ni su za koncentraciju zearalenona i masu 1.000 zrna (r = - 0,83) i klijavost(r = - 0,80);

– Fumonizini su na|eni u zrnu p{enice, najvi{e u okviru sorte Francuska. Koncen-tracije fumonizina su u niskoj korelaciji sa stepenom infekcije (r = - 0,11) i kli-javo{}u (r = - 0,19) i visokoj negativnoj korelaciji sa masom 1.000 zrna;

– masom 1.000 zrna (r = - 0,95) i klijavo{}u (r = - 0,60).U zrnima koja su vidljivo 100% inficirana gljivama Fusarium spp koncentracije

mikotoksina su ve}e. Sadràj trihotecena tipa B-deoksinivalenola je najve}i kod sortePKB Lepoklasa Koncentracije deoksinivalenola su u visokoj korelaciji sa stepenom in-fekcije (r = 0,94),

Literatura

1. Bala`, F. (1989): Efikasnost nekih fungicida u suzbijanju prouzrokova~a fuza-rioze klasa p{enice (F. graminearum Schw.) zavisno do broja i vremena treti-ranja. Za{tita bilja, 40 2, 188.

2. Bechtel, D.B., Kaleikan, L.A., Gaines, R.L., Seitz, L.M., (1985): The effects ofF. graminearum infection on wheat kernels. Cereal Chem., 62, 191-197.

3. Casale, W.L., Hart, L.P. (1987): Inhibition of 3H-leucine incorporation by tric-hothecene mycotoxin in maize and wheat tissue. Phytopathology, 78, 1673-1677.

4. Fara, G. M., Del Colvo, G., Bernuzzi, S. (1979): Epidemic of breast enlarge-ment in an Italian school. Lancet II, 295-297.

5. FAO/WHO (1996): Application of risk analysis to food standard issues. Reportof a joint FAO/WHO export consultation, WHO/FNU/FOS/95, 3, Geneva.

6. AO/WHO (1996): Codex Alimentarius Commission, risk assessment. Cl 96/21Gen. 1996., Rome.

7. Gelderblom, W.C.A., Smyman, S.D. (1991): Mutagenicity of potentially carci-nogenic mycotoxins produced by F. moniliforme, Mycotoxins Res., 7, 46-52.

8. Gelderblom, W.C.A., Kriek, N.P.J., Marasas, W.F.O., Thiel, P.G. (1991): Toxi-city and carcinogenity of the F. moniliforme metabolite fumonisin B1 in rats.Carcinogenesis, 12, 1247-1251.

9. Golinski, P., Kostecki, M., Kaptur, P., Wojciechowski, S., Kaczmared, Z., Wisni-ewska, H., Chelkowski, J. (1997): Fusarium head blight and moniliformin ac-cmulation in kernels of 18 winter wheat cultivars inoculated with Fusariumavenaceum (3 yers study) Fifth European Fusarium Seminar, Szeged, Hungary,673-675.

10. Hagler, W.M., Dankó, Gy., Horvath. L., Palyusik, M., Mirocha, C.J. (1980):Tran-smission of ZEA and its metabolite into ruminant milk. Acta Vet. Acad. Sci.Hung., 28, 2, 209-216.

97


11. Harrison. L.R., Colvin, B.M., Greene, J.T. (1990): Pulmonary edema andhydrotorax in swine produced by fumonisin B1, a toxic metabolite of F. mo-niliforme J. Vet. Diagn. Invest., 2, 217-221.

12. Ichinoe, M., Kurata, H., Sugiura, Y., Ueno, Y. (1983): Chematoxonomy ofGibberella zeae with special reference of production of trichothecenes and ze-aralenone. Appl. Environ. Microbiol., 46, 1364-1369.

13. Kawabata, Y., Tashino. F., Ueno.Y. (1982): J. Biochem., 91, 801-808.14. Kellerman, T.S., Marasas, W.F.O., Thiel, P.G., Gelderblom, W.C.A., Cawood,

M., Coetzer, J.A.W. (1990): Leukoencephalomalacia in two horses induced byoral dosing of fumonisin B1. Andersteport J.Vet. Res., 57, 269-275.

15. Kiessling, K.H. (1986): Biochemical mechanism of action of mycotoxins. Pu-re and Appl. Chem., 58, 327-338.

16. Klechkovskaya, H. (1997): Specific wheat plants reaction to different Fusar-ium spp infection. Fifth. European Fusarium Seminar, 765-766.

17. Manka, M., Chelkowski, J., Brauford, D., Visconti, A., Kwasna, H., PerkowskiJ. (1989): Fusarium graminearum. Schwabe (teleomorph Gibberella zeaeSchw. petch). Cultural chacteristics, pathogenicity towards cereals seedlingsand ability to produce mycotoxins. J. Phytopathol., 124, 143-148.

18. Manka, M. (1989): Fusaria as pahtogens of cereal seedling. In Fusarium:mycotoxins, taxonomy and pathogenicity. Ed. J. Chelkowski. Elsevier Scien-tific Publishing Co., Amsterdam, 329-355.

19. Neisch, G.A., Farnworth, E.R., Greenhalgh, R., Young, J.C. (1983): Observa-tion on the occurence of Fusarium species and their toxins in eastern Ontario.Can. J.Plant Pathol., 5, 11-16

20. Nelson, P.E., Toussoun. T.A., Marasas, W.F.O. (1983): Fusarium species, Anilustrated manual for identification. The Pensylvania State University Press,University Park and London.

21. Pittet, A., Parisod, V., Schellenberg, M. (1992): Occurence of fumonisins B1

and B2 in corn based products from the Swiss market J. Agric. Food Chem.,40, 1352-1354.

22. Scott, P.M., Lawrence, G.A. (1995): Analysis of beer for fumonisins, Journ.of Food Prot., 58, 12, 1379-1382.

23. Shimada, T., Otani, M. (1990): Effects of Fusarium mycotoxins on the growthof shoots and roots at germination in some Japanese wheat cultivars. CerealRes. Commun., 18, 229-232.

24. Stack. M.E., Eppley, R.M. (1992): Liquid chromatographic determination offumonisins B1 and B2 in corn and corn products. J. A.O.A.C. Int., 75, 834-837.

25. Sydenham, E.W., Shephard, G.S., Thiel, P.G., Marasas W.F.O., Stockenstrom,S. (1991): Fumonisin contamination of commercial corn based human food-stuffs. J. Agric. Food Chem., 39, 2014-2018.

26. Szuets, P.M. Masterhazy, A., Falkay, Gy., Bartok, T. (1997): Early telarchesymptoms in children and their relations to zearalenon contamination in fo-odstffs. Fifth European Fusarium Seminar, 429-36.

27. [ari}, M. (1993): Tehnolo{ki kvalitet ozimih sorti p{enice za industrijsku pre-radu, VII zimski seminar agronoma, 23-26.

98


28. Ueno, Y. (1980): Trichothecene Mycotoxins, Adv. Nutr. Res., 3, 301.29. Van~o, B. (1997): Susceptibility of winter wheat genotypes to FHB. Fifth Eu-

ropean Fusarium seminar, 827-828.30. Volke, B., Koopmann, B., Weinert, J., Karlovsky, P., Wolf, G.A. (1996): Nac-

hweis von Fusarien in Getreide - Einzelkomem und Mehl mit Hilfe ELISAund uver PCR mit spezifichen Primem, Proceeding 18 Mycotoxin Worshop,Kulmbach, 149-156.

31. Ware, G.M., Umrigar, P.P., Carman, A.S., Knan, S.S. (1994): Evaluation of fu-monitest immuno affinity colums, Analytical letters, 27 (4), 693-715.

32. WHO, (1993): IARC Monograf on the Evaluation of Carcinogenic Risks toHumans, 56, 397-444.

33. Weinert, J., Wolf, G.A., (1995): Gegen Ahrenfusariose helfen nur resistentesorten. Pflauzenschutz Praxis, 230-232.

99



CORRELATION AT CONCENTRATION OF MYCOTOXINS ANDYIELD GRAIN OF WHEAT

Nada Proti}, R. Proti}, Sneàna Jankovi}*

Summary

Three sorts of winter wheat, that were differently sensitive to Fusarium spp, we-re chosen and which were broadly used in production and processing: PKB Lepoklasa,Jugoslavija and Francuska.

Three different treatments were applied to these sorts: artificial inoculation withthe isolates of Fusarium spp, protection of wheat with an fungicide Impact-C and follow-up of a spontaneous infection in different phenophasis of wheat development. The con-trol was the same sort, of the same location, not covered by an experiment. The researchlasted three years.

Phytopathological evaluation was done twice during the vegetation. Sort of Jugo-slavija had an average of 85% of infected plants, and Francuska 65%, but PKB Lepokla-sa during each of three years had 100% of infection by Fusarium spp fungi.

The presence of fungus resulted in reduced germination, because mycotoxins in-hibit synthesis of proteins. Development of fungus on the wheat plant resulted in grainwither because of the damage of the processing system and therefore it resulted in reduc-tion of crops, which is statistically significant.

Presence of fungi Fusarium spp provokes production of numerous mycotoxinsand we determined presence of deoxynivalenol, zearalenone and fumonisins. The men-tioned mycotoxins were found only in treatment of artificial inoculation for each sort.

In grains 100% infected by fungus, contained each mentioned toxin in greater qu-antity.

Key words: Fusariosis, mycotoxin, wheat, yield grain of wheat.

100


* Nada Proti}, Ph.D., „EKO-LAB“ DOO, Padinska Skela-Belgrade, Rade Proti}, Ph.D., Institute forPlant Protection and Environment, Belgrade, Sneàna Jankovi}, M.Sc., Institute for Application Science inAgriculture, Belgrade.

UDK:631.53.02:633.32Pregledni rad

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA CRVENE DETELINE

S. Vu~kovi}, S. Krstanovi}, B. ]upina, A. Simi}, Ivana Stojanovi}, R. Stanisavljevi}, S. Vojin, Marina Vu~kovi}*

Izvod: U radu je dat pregled osnovnih tehnolo{kih operacija va`nih za uspe{nuproizvodnju semena crvene deteline. Dat je pregled izbora najoptimalnijeg otkosa u po-jedinim godinama proizvodnje, zna~aj meteorolo{kih uslova u toku proizvodnje, optima-lan na~in i gustina setve, optimalne preporuke za |ubrenje semenskog useva. U radu jeizne{ena problematika opra{ivanja cvetova, za{tita useva od {teto~ina i bolesti. Prikazanje na~in re{avanja viline kosice i ètve semenskog useva.

Klju~ne re~i: crvena detelina, tehnologija, prinos semena.

Uvod

Jedan od najva`nijih faktora koji uti~u na slabiju prisutnost semenskih povr{inapod crvenom detelinom za seme u na{oj zemlji je, pored svih ostalih, nepravilno primen-jena tehnologija proizvodnje. Na{i proizvo|a~i imaju ekstenzivnu proizvodnju semenacrvene deteline. Usevi su uglavnom namenjeni za proizvodnju krme. Semenska proiz-vodnja ima sekundarnu va`nost. Jedan od najva`nijih tehnolo{kih pomaka koji mogu sta-bilizaciono delovati na produktivnost semena je razvijena tehnologija proizvodnje.

Rezultati i diskusija

Uslovi uspevanja crvene deteline za seme. Crvena detelina ima umerene zahte-ve prema toploti i svoj razvoj po~inje na temperaturi od 3oC. U odnosu na lucerku je ose-

101


* Dr Savo Vu~kovi}, vanredni profesor Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, dr Sa{a Krstanovi},Institut „PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Beograd, dr Branko ]upina, vanredni profesor, Poljoprivrednifakultet Novi Sad, mr Aleksandar Simi}, asistent, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, Ivana Stojanovi},dipl ing., mr Rade Stanisavljevi}, Centar za poljoprivredna i tehnolo{ka istraìvanja, Zaje~ar, dr Svetko Vojin,Poljoprivredni fakultet Banja Luka, mr Marina Vu~kovi}, Republi~ki zavod za biljne i ìvotinjske geneti~keresurse, Beograd.

tljivija prema niskim temperaturama i izmrzava na temperaturi ispod -15oC ukoliko nijepokrivena debljim slojem sne`nog pokriva~a. Sa sne`nim pokriva~em izdràva -25oC.Crvena detelina ima velike zahteve u pogledu vlage. Prema su{i je dosta osetljivanaro~ito u mla|im fazama. U suvim predelima je ne treba gajiti. U podru~jima koja ima-ju ispod 500 mm padavina crvena detelina ne daje zadovoljavaju}e rezultate. Najbolje serazvija na vla`nim i sveìm zemlji{tima u humidnoj klimi. Re|e se sre}e na mo~varnimi vrlo suvim terenima. Uspeva na kiselim zemlji{tima pH 5,5-6,5. Najbolje rezultate da-je na neutralnim zemlji{tima. Za proizvodnju semena, u na{oj zemlji, mogu se koristitidolinsko-nizijska i brdska zemlji{ta do 500 m nadmorske visine.

Kad su u pitanju agroekolo{ki uslovi pri proizvodnji semena crvene deteline, Stje-panovi} i sar. (1990) iznose podatke [o{tari}a-Pisa~i}a prema kojima crvena detelina tra-ì dovoljno vlage pre po~etka cvetanja i nalivanja semena, te sun~ano, toplo i suvo vre-me tokom cvetanja i dozrevanja semena. Ki{ovito vreme ometa let insekata opra{iva~a ismanjuje opra{ivanje cvetova, te jo{ doprinosi poleganju i prorastanju useva crvene de-teline.

Za proizvodnju semena se koristi od prve godine ìvota. Stjepanovi} i sar. (1990)iznosi preporuku Giki}a prema kojoj se u prvoj godini ostavlja prvi otkos za seme, a udrugoj i tre}oj godini drugi otkos.

Plodored za crvenu detelinu. Crvenu detelinu treba gajiti 2-3 godine na istomzemlji{te posle ~ega je treba uvoditi u plodored a monokulturu izbegavati jer dovodi dosmanjenja prinosa, poja~anog napada bolesti i {teto~ina i iscrpljenosti zemlji{ta. Osim to-ga crvena detelina ostavlja veliku koli~inu organskih ostataka ~ijim razlaganjem nastajuhemijski produkti koji su {tetni za ve}inu leguminoza. Zbog toga crvena detelina na istozemlji{te ne bi trebala da do|e pre 4-6 godina. Najbolji predusevi koji joj odgovaraju su|ubrene okopavine i strna ìta dok ostale leguminoze treba izbegavati. Crvena detelina jesama dobar predusev za ve}inu drugih biljaka (okopavina, ìta, neke vrste povr}a).

Obrada zemlji{ta za crvenu detelinu. Obrada zemlji{ta za crvenu detelinu trebada je vrlo kvalitetna i izvodi se {to ranije u leto i jesen. Ako crvena detelina dolazi poslestrnih ìta obrada zemlji{ta po~inje zaoravanjem strni{ta radi o~uvanja zemlji{ne vlage iprovociranja korovskih biljaka. Nakon ove operacije izvodi se duboko oranje na dubinu30-35 cm, a u brdskom podru~ju gde je zemlji{te pli}e na 20-25 cm. Predsetvena pripre-ma zemlji{ta obavlja se u prole}e ili jesen zavisno od vremena setve deteline, a ima zacilj sitnjenje i ravnanje povr{inskog sloja zemlji{ta kako bi se omogu}ila kvalitetna se-tva, nicanje i porast crvene deteline.

\ubrenje crvene deteline. Crvena detelina usvaja zna~ajne koli~ine azotaazotofiksacijom iz vazduha, zahvaljuju}i kvrì~nim bakterijama na korenu. Koli~ineusvojenog azota su razli~ite po regionima i kre}u se od 76-389 kg/ha/godi{nje. Koli~inemineralnih NPK |ubriva koja se primenjuju zavise od plodnosti zemlji{ta i iznoseprose~no za azot 30-60 kg/ha, fosfor 80-120 kg/ha i kalijuma 80-100 kg/ha. Celokupnakoli~ina fosfornih i kalijumovih |ubriva unosi se pod osnovnu obradu a azotna upotrblja-vaju jednim delom pri zaoravanju strni{ta tj. u osnovnoj obradi a ostatak pri setvi kakobi uticao na razvoj biljaka u prvim fazama razvoja dok se ne razviju kvrìce. Na plodnimzemlji{tima neutralne reakcije, na osnovu na{ih iskustava, primena azotnog |ubriva neuti~e zna~ajno na pove}anje prinosa semena, tako da se uspe{na semenska proizvodnjamoè ostvariti i bez primene azota.

102


Crvena detelina povoljno reaguje na primenu kre~a i to na kiselim zemlji{tima,kao i na mikroelemente B, Zn, Mo, Cu koji uti~u na razvoj crvene deteline, prinos, kva-litet i proizvodnju semena. Prinosom od 15 t/ha SM iznese se od 300-700 g bora (Gem-barzewski, 1989).

Mikroelementi se primenjuju pre setve uz prethodno me{anje sa usitnjenomzemljom. Primena NPK |ubriva u kombinaciji sa borom i molibdenom dala je najve}eprinose krme na kiselim zemlji{tima. Pove}anje prinosa sena iznosilo je 2,13 t/ha ili16,02% (\or|evi} i sar., 1967).

Setva crvene deteline. Za setvu crvene deteline koristi se kvalitetno, sortno ~istoseme (bez viline kosice) i klijavo (90-92%), po mogu}nosti inokulirano. Setva se obav-lja u prole}e ili krajem leta tj. u avgustu i septembru kako bi se biljke do zime dovoljnorazvile.

Setva crvene deteline za krmu moè da bude oma{ke ili uskoreda na 12-15 cm.Kad je u pitanju proizvodnja semena, na~in i gusitna setve se zna~ajno razlikuju. Premabrojnim istraìvanjima u svetu i u na{oj zemlji, na~in i gustina setve zna~ajno uti~u naprinos i kvalitet semena crvene deteline. Na osnovu nekih istraìvanja provedenih u Sr-biji, visoki prinosi semena crvene deteline se postiù setvom na 40 cm me|urednog raz-maka i primenom 20 kg/ha semena (Miladinovi}, 1978). Kad je u pitanju kombinovanaproizvodnja seno-seme, preporu~uje se primena 14 kg/ha semena sa me|urednimrastojanjem 12,5 i 25 cm (Lugi} i sar., 1996). Prema nekim istraìvanjima u svetu, kona-~an prinos semena crvene deteline zavisi od broja semena po cvastima i broja cvasti pom2. Setvene norme od 150-200 biljaka/m2 se preporu~uju da bi se postiglo 600-800 cva-sti/m2 (Guy and Gilliand, 1988). Me|utim, prema nekim istraìvanjima koli~ina semenapri setvi nije imala uticaja na prinos semena crvene deteline ([eve~ka, 1986).

Vrlo interesantni rezultati istraìvanja o uticaju na~ina i gustine setve na prinos se-mena crvene deteline su dobijeni u agroekolo{kim uslovima Zapadnog Srema.

Tab. 1. Uticaj me|urednog rastojanja i gustine na prinos semena crvene deteline uagroekolo{kim uslovima Zapadnog Srema, (Vu~kovi} i sar., 1997)

Prikazani dvogodi{nji rezultati ukazuju da se maksimalni prinos semena crvenedeteline postiè setvom na me|uredno rastojanje od 20 cm i primenom 10 kg/ha semena(554,8 kg/ha). Primenom 20 kg/ha semena, ostvaren je niì prinos semena po jedinicipovr{ine (512,7 kg/ha). Setvom crvene deteline na me|uredno rastojanje od 50 cm, priobe norme setve, daje zna~ajno manji prinos semena u obe godine istraìvanja. Me|utim,

103


gajenjem biljaka crvene deteline na me|urednom rastojanju od 50 cm i primenom 4kg/ha semena, dobija se seme ve}e energije klijanja, klijavosti i mase 1000 semena(Vu~kovi} i sar., 1997). Prikazani rezultati ukazuju da se pri proizvodnji semena niìh ka-tegorija crvena detelina seje na me|uredno rastojanje od 20-25 cm sa primenom od 10-15 kg/ha semena. Me|utim, pri proizvodnji vi{ih kategorija semena, kao i kod crvene de-teline, preporu~uje se {irokoreda setva na 40-45 cm, sa primenom 4-5 kg/ha semena (Mu-hina, 1971).

Dubina setve je 1-2 cm. Nakon setve zemlji{te treba povaljati lak{im valjcima dabi se uspostavio {to bolji kontakt semena i zemlji{ne vlage i tako ubrzava klijanje i ni-canje semena crvene deteline.

Sortiment crvene deteline. U na{oj zemlji su najvi{e zastupljene doma}e sorteK-17, koja daje dobre prinose i poseduje otpornost na pepelnicu, potom K-9, K-27, K-32. U Zaje~aru je stvorena sorta Krajina. Od stranih sorata crvene deteline poznate supoljske sorte Nike, Ulka. Tetraploidne sorte crvene deteline pokazuju pove}anu otpornostna bolesti (Sclerotinia sp.), dok na neke {tetnike pokazuju ne{to ve}u osetljivost (Ditylen-chus dipsaci). Seme tetraploidnih sorata je skuplje u odnosu na diploidne.

Nega crvene deteline. Mere nege koje se primenjuju pri gajenju crvene detelineosiguravaju postizanje visokih i stabilnih prinosa. Razbijanje pokorice-vr{i se primenomlak{ih drlja~a ili rebrastih valjaka 4-5 nedelja nakon nicanja useva.

Korovi nanose usevu crvene deteline ve}e {tete naro~ito u po~etku razvoja te jetreba {tititi upotrebom mehani~kih mera ili herbicida kao {to su Alizor 80-EC, LentagranWP, Gallant 125 EE, Fusilade Super za travne i {irokolisne korove. Reglon se koristi zadesikaciju u vreme zrelosti. Navodnjavanje pove}ava prinos semena deteline u su{nimuslovima, izvodi se po potrebi zavisno od osobina zemlji{ta i meteorolo{kih uslova. Akonastupi su{a u fazi intenzivnog rasta biljaka potrebno je putem navodnjavanja odràvativla`nost zemlji{ta na nivou od 75% p.v.k., a u fazi cvetanja na nivou 60-65% p.v.k. Pri-hranjivanje se sprovodi 2 puta i to u predzimskom periodu sa PK |ubrivima radi za{titeod izmrzavanja.

Parazitne cvetnica koja napada crvenu detelinu je vilina kosica (Cuscuta) koja na-pada biljku i zaraàva zemlji{te. Brzo se {iri bilo semenom ili stablom tako da moè za-raziti brzo i ceo usev crvene deteline. Suzbijanje viline kosice izvodi se preventivno (pro-izvodnjom semena na nezaraènim parcelama, setvom semena koje nije zaraèno), razn-im mehani~kim merama (plevljenje, ko{enje, spaljivanje) i primenom herbicida. Ako jecelo detelini{te zaraèno vilinom kosicom, mogu}e je izvesne rezultate posti}i primenomReglon-a 4-5 l/ha. Ovo tretiranje se moè obaviti ako je detelini{te u dobroj kondiciji, usuprotnom moè do}i do zna~ajnog izumiranja dela biljaka.

Opra{ivanje cvetova crvene deteline uglavnom obavljaju doma}e p~ele i najve}ibroj vrsta bumbara. Za uspe{no opra{ivanje i oplodnju najpovoljnije je suvo vreme,vla`nost vazduha oko 80% i temperatura oko 26oC.

Bolesti deteline. Na detelini mogu se javiti simptomi i pepelnice (Erisiphe pisi)koja se suzbija upotrebom fungicida za pepelnicu.

[tetni insekti koji napadaju crvenu detelinu su lucerkina buba (Phitodecta forni-cata) i lisne pipe (Phitonomus). Ovi {tetnici se suzbijaju upotrebom insekticida kao kodcrvene deteline. Od {tetnih insekata u semenskoj proizvodnji mogu se spomenuti {tetniinsekti iz grupe apiona. Sve vrste apiona pojavljuju se u junu i julu i uni{tavaju cvet cr-

104


vene deteline. U fazi butonizacije imago polaè jaja u pupoljak, iz njih se razvijaju larvekoje se nasele i hrane u cvetnoj loì. Takav cvet se naduje, ne oplodi i u svakom slu~ajuopada. U jakom napadu preko 70% cvetova moè biti uni{teno (Miladinovi}, 2001). Zasuzbijanje apiona treba koristiti sistemike, metasistoks ili toksafen. Vrlo efikasno delujena apione, a u isto vreme ne uni{tava bumbare i p~ele. Za{titu treba obaviti u vreme pu-panja i po~etka cvetanja. Semejed (Bruchopagus gibus) je {tetni insekt koji polaè jajana mladu mahunu. Razvijena larva ulazi u mahunu i seme i hrani se. Suzbija se pri-menom insekticida Decisa ili Sevina-50. Posle ètve treba spaliti biljne ostatke. Ovr{enoseme treba odmah tretirati naftalinom 200 g na 100 kg semena (Mladenovi}, 2001).

@etva semena crvene deteline. Sazrevanje semena crvene deteline je neujedna-~eno. Zrelo seme lako ispada iz mahuna. @etva useva se obavlja kada su glavi~aste cva-sti suve, tamnomrke ili mrkosive boje. U to vreme listovi su jo{ zeleni a seme se lako osi-pa. Primenom desikacije, su{imo stablo i spre~avamo osipanje semena, jer ètvumoèmo u tom slu~aju znatno ranije obaviti. Kombajn se pri ètvi preure|uje kao kod cr-vene deteline. Od ~etiri do sedam dana nakon primene desikanta pristupa se ètvi seme-na crvene deteline. @etva se obavlja jednofazno, kombajnom. Pre ètve potrebno je oba-viti adaptaciju kombajna.

Adaptacija kombajna obuhvata:– ugradnju bo~nih kosa, usisiva~a semena sa hedera i podiza~a biljaka na hederu

ispred kose;– prilago|avanje broja obrtaja bubnja;– smanjiti broj obrtaja sabirne pu`nice;– potpuno zatvoriti otvore na ventilatoru vr{alice;– podesiti otvor izme|u bubnja i podbubnja od 3,1-10,0 mm;– zatvaranje samolepljivim trakama svih otvora kroz koje bi se moglo gubiti seme;– podesti broj okretaja vitla od 18-20 u minuti;Prinos crvene deteline. Prinosi semena se postiù 200-800 kg/ha, sve u za-

visnosti od uslova gajenja. Stjepanovi} i sar. (1990) isti~u da je proizvodni potencijal cr-vene deteline do 1000 kg/ha semena, ali ve} prinos od 500 kg/ha moèmo smatrati vrlodobrim i realnim u savremenim uslovima proizvodnje.

Zaklju~ak

Prema podacima datim u prethodnim poglavljima, mogu se izvesti slede}i za-klju~ci:

– Pri proizvodnji semena crvene deteline, prvi se otkos ostavlja u prvoj godini ì-vota za semensku proizvodnju, a u drugoj i narednim godinama drugi otkos.

– Za uspe{nu proizvodnju semena pogodne su tople suve i sun~ane godine.– Na osnovu rezultata brojnih ogleda u zemlji i inostranstvu, ve}i vegetacioni pro-

stor se preporu~uje za gajenje semenske crvene deteline u odnosu na proizvod-nju krmne lucerke. Ipak, prema nekim autorima prinos semena od biljaka na-menjenih za krmnu proizvodnju (gusto sejani usev) moè prevazi}i prinos se-

105


mena prore|enog semenskog useva.– \ubrenje fosforom i borom pove}ava prinos semena crvene deteline.– Primena solitarne p~ele pove}ava prinos semena crvene deteline. – Za{tite od cvetojeda i ostalih {teto~ina zna~ajno pove}ava prinos semena.– Za{tita od viline kosice zna~ajno pove}ava prinos i kvalitet semena, a sastoji se

od mehani~kih i hemijskih mera borbe.– Pravilno obavljena ètva uz modifikovani ìtni kombajn daje zadovoljavalju}e

rezultate.

Literatura

1. Guy, R., Gilliand, H. (1988): La production de semences de trefle violet en Su-isse romande. Revue Suisse d’Agriculture, 20, (1), 5-9.

2. \or|evi}, V., Popovi}, @, Krsti}, O. (1967): Uticaj bora i molibdena na prinoscrvene deteline na zemlji{tu tipa parapodzol. Arhiv za poljoprivredne nauke,20, 71, 32-39.

3. Gembarzewski, H. (1989): Red Clover Needs For Molybdenum and Boron, So-il Treshold Values of Deficiency and Toxicity. Proceedings of the XVI Interna-tional Grassland Congress, Nice, 35-36.

4. Lugi}, Z., Krsti}, O., Tomi}, Zorica and Radovi}, Jasmina (1996): Uticaj na~èi-na setve na produkciju suve mase i semena crvene deteline (Trifolium pratenseL.). Zbornik radova, sveska, VIII jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju,Novi Sad, 26, 259-263.

5. Miladinovi}, M. (1978): Uticaj na~ina setve na prinos semena i vegetativne ma-se crvene deteline. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, 7-8, 69-74.

6. Miladinovi}, M. (2001): Poizvodnja semena krmnog bilja. Nau~ni Institut zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

7. Muhina, N.A. (1971): Klever krasni. Kolos. Leningrad.8. Pereprano, N.I., Akata{ev, P.M. (1989): Formirovanijije semeni travostojev s

optimaljnoj gustotoj stojanjija rastenjij. Selekcija i semenovodstvo, 6.9. Quesenberry, K.H., Dunn, R.A., Moon D.E. (1997): Development of Red Clo-

ver with High Levels of Resistance to Root-Knot Nematodes. Proceedings ofthe XVIII International Grassland Congress, Winnipeg, Manitoba, Saskatoon,Saskatchewan, Canada, 4-35.

10. Stjepanovi}, M., Bo{njak, D., Popovi}, S. (1990): Stanje i perspektive proiz-vodnje semena krmnih leguminoza i trava. Poljoprivredne aktuelnosti, 37, 3-4/90, 499-505.

11. [eve~ka, L. (1986): Vplyv vysevku na urodu semena dateliny luènej. RostlinnaVyroba, 32, (8), 849-854.

12. Vu~kovi}, S., Pave{i}-Popovi}, Jasna, Nedi}, M., Glamo~lija, \., Zari}, D.,Radovi}, Jasmina (1997): Influence of Row Spacing and Sowing Rate on RedClover (Trifolium pratense L.) Seed Yield and Quality. Journal of ScientificAgricultural Research, Belgrade, (1-2), 58, 206, 75-85.

106


UDC: 631.53.02:633.32Rewiew paper

PRODUCTION OF RED CLOVER SEED YIELD

S. Vu~kovi}, S. Krstanovi}, B. ]upina A. Simi}, Ivana Stojanovi}, R.Stanisavljevi}, S. Vojin, Marina Vu~kovi}*

Summary

This study is summing up basic technological operations significant for successfulred clover seed production. It gives summary of: optimal swaths per each productionyear, meteorological condition influences during production period; optimal sowing andseed density; and recommendation for optimal seed crop fertilization The study outlinesthe issues of pollination and crop protection. It gives summary of Cuscuta sp. suppres-sing method and seed crop harvesting method.

Key words: red clover, technology, seed yield.

107


* Savo Vu~kovi}, Ph.D., Aleksandar Simi}, M.Sc. Faculty of Agriculture, Belgrade, Branko ]upina,Ph,D., Faculty of Agriculture, Novi Sad, Saša Krstanovi}, Ph.D., Insitute „PKB Agroekonomik“, Belgrade,Ivana Stojanovi}, B.Sc., Rade Stanisavljevi}, M.Sc., Center for Agricultural and Technological Research, Za-je~ar, Svetko Vojin, Ph.D., Faculty of Agriculture, Banja Luka, Marina Vu~kovi}, M.Sc Ministry of Agricul-ture of the Serbian Government, Balgrade.


UTICAJ PREDZIMSKE SETVE NA RANOSTASNOST I PRINOS MRKVE

V. Bjeli}, \. Morav~evi}*

Izvod: U radu se govori o uticaju predzimske setve na ranostasnost i prinos mr-kve. Setva je obavljana kasno u jesen (novembar-decembar), tj. pred nastupanje ja~ihmrazeva. Kao kontrola posluìla je prole}na (normalna) setva. Utvr|eno je da predzim-ska setva zna~ajno pove}ava ranostasnost ovog povr}a, dok je prinos manje-vi{e isti.Moè se re}i da u proizvodnji mrkve vredi koristiti predzimsku setvu (pove}ava se rano-stasnost).

Klju~ne re~i: mrkva, predzimska setva, prole}na setva, vremenski uslovi, prinos.

Uvod

Mrkva je biljka umereno toplog i umereno vla`nog podneblja, dosta otporna naniske temperature. Seme klija ve} na 3-4oC. Mlade tek nikle bilj~ice izdràvaju mrazevedo -4oC, a odrasle ne{to ja~e mrazeve. Optimalna temperatura za mrkvu je 15-20oC. Na-{i ekolo{ki uslovi su dosta povoljni za gajenje ove kulture.

Predzimska setva je setva koja pada neposredno pred nastupanje mrazeva. Usevne treba da nikne pre ranog prole}a, ina~e bi mladi ponici izmrzli. Ova setva se primen-juje uspe{no kod vrsta koje nemaju izraène potrebe za toplotom. Setvena norma u pred-zimskoj setvi treba da je za oko 30% ve}a u pore|enju sa normalnom (prole}nom) se-tvom, jer jedan deo semena i klica strada tokom zime. U na{im klimatskim uslovima pri-mena predzimske setve nije jo{ dovoljno prou~ena.

Mrkva se moè sejati od ranog prole}a pa sve do kasne jeseni. Obi~no se seje utoku prole}a, dok predzimska setva ne nalazi {iru primenu. Radi dobijanja rane produk-cije, nju bi trebalo gajiti i iz predzimske setve. Tada mrkva stiè za berbu (va|enje) za 3-4 nedelje ranije nego iz prole}ne setve. Rana mrkva je jako cenjena roba, koja se moèlako plasirati i po visokoj ceni.

109


* Dr Vuka{in Bjeli}, redovni profesor, \or|e Morav~evi}, dipl. in`., Poljoprivredni fakultet, Uni-verzitet u Beogradu.

Mnogi autori su prou~avali predzimsku setvu mrkve. To su inostrani autori. Naj-vi{e je prou~avana ranostasnost mrkve (Daskalov i Kolev, 1961; Me{}erjakova, 1976;Kolota i Orlovski, 1982), ali su pojedini autori prou~avali i njenu produktivnost (Daw-son, 1985; Perednev i Makarevi~, 1998). Dobijeni rezultati uglavnom opravdavaju pri-menu predzimske setve u proizvodnji mrkve.

Na{ zadatak je bio da prou~imo kako se predzimska setva odraàva na mrkvu una{im agroekolo{kim uslovima. Za kontrolu je uzeta prole}na setva.


Mrkva je ispitivana u poljskim ogledima, koji su izvo|eni u rejonu Beograda(Radmilovac). Ispitivanja su trajala od 1994/95. do 1996/97. godine. Tip zemlji{ta jegajnja~a. Kori{}ena je sorta „nantes“.

Osnovna obrada zemlji{ta obavljana je u jesen na dubinu 30-35 cm. Ogledi su |u-breni sa 400 kg/ha NPK |ubriva (15:15:15). Predsetvena obrada zemlji{ta sastojala se odsitnjenja i ravnanja povr{ine.

Setva je obavljana ru~no, u redove, izme|u 24. novembra i 11. decembra (pred-zimska setva), odnosno izme|u 14. i 23. marta (prole}na setva). Na 1m2 sejano je 0,8 gsemena (8 kg/ha). Dubina setve je iznosila oko 2 cm. Nega useva se sastojala od dva oko-pavanja, plevljenja (vi{e puta) i jednog prihranjivanja (KAN).

Ogledi su zavr{avani kad je veli~ina (pre~nik) mrkve iznosio oko 2 cm. Mrkva jetada iskopavana, ~i{}ena i merena. Dobijeni podaci su posluìli da se odredi prinos ko-rena (t/ha).

Kori{}en je metod razdeljenih parcela, odnosno Split-plot metod. Svaka parcelicaje bila podeljena na dva dela, od ~ega je jedan deo kori{}en za predzimsku, a drugi deoza prole}nu setvu. Veli~ina parcelice je iznosila 6 m2 (3x2 m). Ogledi su izvo|eni u ~eti-ri ponavljanja. Rezultati su obra|eni analizom varijanse, a ocena statisti~ke zna~ajnostiLSD testom.

Vremenski uslovi

U 1994/95. godini mrkva je imala odli~ne uslove (tab. 1). Jesen i zima su pro{lebez ja~ih mrazeva, {to je doprinelo da usev iz predzimske setve (24. novembar) zapo~nenicanje ve} u februaru. Istina, nicanje je trajalo dosta dugo, ali je mrkva dobro nikla. Pro-le}ni period je bio jo{ povoljniji, {to je omogu}ilo da se ostvare odli~ni rezultati. Mrkvaje rano stasala i dala je visok prinos.

Godina 1995/96. je bila lo{ija od prethodne godine. Vladala je duga i hladna zi-ma, pa je usev iz predzimske setve po~eo da ni~e tek 6. aprila naredne godine. Nicanjeje bilo solidno, {to je doprinelo da usev postigne dobru gustinu. Prole}e je tako|e bilo lo-{e, tj. bilo je dosta hladno. Martovska temperatura je iznosila samo 3,3oC. Mrkva je ipakdobro nikla.

110


Tab.1. Podaci o srednjim mese~nim temperaturama i sumi padavina u toku izvo|enja ogleda

U 1996/97. godini mrkva je imala osrednje uslove. Istina, bilo je dosta hladno, alije ona to dobro podnela. Nicanje je po~injalo kasno i dugo je trajalo. Predzimska setva jedosta podbacila, a naro~ito u pogledu prinosa. Prole}na mrkva se pokazala osetno bolje,{to se pripisuje velikim padavinama koje su registrovane u toku jula meseca (131mm).Letnje vru}ine nisu smetale mrkvi.

Rezultati ispitivanja i diskusija

Predzimska setva je pove}avala ranostasnost mrkve (tab. 2). To se najvi{e ispolji-lo u 1994/95. godini, koja je imala izrazito blagu zimu, {to je pogodovalo predzimskojsetvi. U toj godini razlika u stasavanju mrkve je dostigla 37 dana. Ne{to manju ranosta-snost mrkva je ostvarila u 1996/97. godini, kada je razlika izme|u predzimske i prole}-ne setve iznosila 32 dana. U 1995/96. godini predzimska setva je ostvarila prili~no maluprednost, koja iznosi 19 dana. To nije slu~ajno, jer se radi o godini koja nije bila naklon-jena mrkvi. Naime, bilo je dosta hladno i to je ometalo mrkvu u njenom razvoju. Time jevi{e bila pogo|ena predzimska nego prole}na mrkva. U celini gledano, predzimska setvaje pove}ala ranostasnost mrkve za 29 dana.

Tab. 2. Uticaj predzimske setve na ranostasnost mrkve

111


Na{i rezultati su jako saglasni sa rezultatima Kolote i Orlovskog (1982), gde jepredzimska setva ostvarila prednost od 32 dana. Ne{to manju prednost (24 dana) dobioje Mirpajazov i sar. (1971). Prema Daskalovu i Kolevu (1961) ta prednost iznosi samo 12dana.

Mrkva je davala solidan prinos (tab. 3). Njegove vrednosti su dosta ujedna~ene, stim da je ne{to ve}e vrednosti ostvarivala prole}na setva. To se naro~ito odnosi na1996/97. godinu, u kojoj je postignuta dosta velika razlika (7,87 t/ha), koja i pored toganije statisti~ki zna~ajna. U 1994/95. godini prole}na setva je bila ne{to manje ubedljiva,postigav{i prednost od 2,81 t/ha. [to se ti~e 1995/96. godine, vidi se da je prinos jakoujedna~en (37, 14 i 38, 42 t/ha). Razlika koja ovde postoji iznosi samo 1,28 t/ha. Prematome, prinos se pokazao kao dosta stabilna osobina kod mrkve.

Tab. 3. Uticaj predzimske setve na prinos mrkve

Istraìva~i koji su prou~avali predzimsku setvu mrkve navode razli~ite podatke oprinosu. Po jednima je uspe{nija predzimska setva (Andrejev i Dimova, 1978; Dawson,1985), a po drugima prole}na (Me{}erjakova, 1976). To je sasvim logi~no jer se mrkvagaji u razli~itim klimatskim i zemlji{nim uslovima.

Zaklju~ak

Predzimska setva je povoljno uticala na ranostasnost mrkve, {to je rezultiralo po-ve}anjem ranostasnosti za 29 dana (prosek). U pogledu prinosa mrkva nije zna~ajnije re-agovala na predzimsku setvu, mada se prinos donekle razlikuje. Prole}na setva je ostva-rivala ne{to ve}i prinos, ali njena prednost nije statisti~ki zna~ajna. Moè se zaklju~iti dapredzimska setva u celini pogoduje proizvodnji mrkve. Veoma je bitno da ona pove}avaranostasnost, jer rana mrkva ostvaruje odli~ne rezultate (cenu) na trì{tu.

Literatura

1. Andrejev, V.M., Dimov, A.F. (1978): Podzimnie posevi ovo{}ej. Kartofelj i ovo-{}i, 23, (9), 33-34.

2. Daskalov, H., Kolev, N. (1961): Zelen~ukoproizvodstvo. Zemizdat, Sofija, 448-449.

112


3. Dawson, W.M. (1985): Production of early carrots under floating mulches. Agr.North. Irel., 60, (6), 202-205.

4. Kolota, Eugeniusz, Orlowski, M. (1982): Mozliwo{} uprawy marchwi z siewuwrzesiowega na zbior wczensy. Biul. warzywn. Inst. warzywn. Skierniewicach,26, (1), 53-64.

5. Me{}erjakova, R.A. (1976): Sejte ovo{}nie kulturi pod zimu. Kartofelj i ovo{}i,21, (10), 42-44.

6. Mirpajazov, H., Ku~karov, S., Alamuradov, S. (1971): Nektorie voprosi podzim-nevo poseva morkovi. NJJ ovo{}e, bah~. kultur i kartofelja, 8, 44-45.

7. Perednev, V.P., Makarevi~ A.J. (1998): Morkov. Sovremenoe slovo, Minsk, 28-29.

113



EFFECT OF UNDERWINTER SOWING ON EARLINESS ANDYIELD OF CARROT

V. Bjeli}, \. Morav~evi}*

Summary

Underwinter sowing had a favorable effect on earliness of carrot resulting in a 29days earlier maturing (average). Underwinter sowing had no effect on carrot yield altho-ugh there was a difference in yield. Spring sowing contributed to some what higher yieldsalthough the results were statistically insignificant. The conclusion which tends to emer-ge is a favorable effect of underwinter sowing on carrot production. It is of major impor-tance that unerwinter sowing contributes to earliness because early carrot was noted tobe highly profitable (price) on the market.

Key words: carrot, underwinter sowing, spring sowing, climatic conditions,yield.

114


* Vuka{in Bjeli}, Ph.D., \or|e Morav~evi}, B.Sc., Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun.

UDK:633.842:635.03+631.454Originalni nau~ni rad

EFEKTI BAKTERIZACIJE PAPRIKE \UBRIVOM „SLAVOL“U PROIZVODNJI RASADA

Sneàna \or|evi}, Miodrag Jakovljevi}, Ljiljana [antri}*

Izvod: U radu su ispitivani efekti primene mikrobiolo{kog |ubriva „Slavol“ uproizvodnji rasada paprike. Rasad paprike koji je zalivan mikrobiolo{kim |ubrivom ~ijuaktivnu materiju ~ine bakterije Azotobacter chroococum, Azotobacter vinelandi, Bacillussuptilis, B. megaterium, B licheniformis je imao ve}u duìnu korena i nadzemnog delabiljke. Bakterizacija semena paprike i primena ovog |ubriva u proizvodnji rasada izazva-la je pove}anje mase suve materije, kao i izno{enje azota, fosfora i kalijuma.

Uvod

Proizvodnja rasada predstavlja jednu od najosetljivijih faza u proizvodnji povr}a.Paprika kao i druge povrtarske kulture u rasadni~kom periodu prolazi osnovne faze rastai razvi}a, pa je neophodno obezbediti neophodne uslove, kako bi za {to kra}e vreme do-bili rasad visokog kvaliteta. Za proizvodnju zdravog i kvalitetnog rasada, osim kvalitet-nog semena i optimalnih mikroklimatskih uslova brojni autori isti~u zna~aj izbora vrstesupstrata i na~ina |ubrenja.

Kao alternativa mineralnim |ubrivima u novije vreme se preporu~uje biofertiliza-cija ([uti} i Radin, 2001). Aktivni ~inioci u biofertilizaciji su mikroorganizmi koji svo-jom aktivno{}u u~estvuju u pripremanju biljnih asimilativa i drugih bioti~kih materija zapotrebe biljaka. Bakterizacija semena i zalivanje biljaka mikrobiolo{kim |ubrivom je na-ro~ito zna~ajna u proizvodnji rasada i povr}a na otvorenom ili zatvorenom prostoru, jerje to ekolo{ki potpuno ~ist na~in |ubrenja, pri ~emu ne postoji opasnost od zaga|enja ì-votne sredine, sniàvanja reakcije zemlji{ta ili pove}anja koncentracije soli. Zbog toga seprimena ovih |ubriva preporu~uje i u tkz. organskoj proizvodnji.

Me|u mikroorganizmima aktivnim biofertilizatorima zna~ajno mesto pripadaazotofiksatorima i fosfomineralizatorima (Govedarica i Jarak, 1995, \or|evi}, 1998). Uprocesu biolo{ke azotofiksacije obezbe|uje se oko 55 % ukupne koli~ine azota koja se

115


* Dr Sneàna \or|evi}, docent, prof. dr Miodrag Jakovljevi}, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet uBeogradu, mr Ljiljana [antri}, Institut za primenu nauke, Centar za pesticide i za{titu ìvotne sredine, Beograd.

biljkama stavlja na kori{}enje (Moyse, 1991). Azotofiksatori Azotobacter chroococum,Azotobacter vinelandi, Derxai sp., Beirinckia i dr. (Okon, 1985, Gussin et al., 1986) fik-siraju azot iz atmosfere i direktno na korenovom sistemu ga predaju biljci u pristupa~-nom obliku. Ove bakterije produkuju stimulatore rasta, vitamine i biljne hormone koji-ma pospe{uju aktivnost korenovog sistema (Kloepper et al., 1989).

Me|u asocijativnim mikroorganizmima posebnu pa`nju privla~e predstavnici ro-da Bacillus sp., ~ijom inokulacijom se stimuli{e porast p{enice, kukuruza i povrtarskihbiljaka (Broadbent et. al., 1977). Rizobakterije imaju sposobnost kolonizacije korena; us-postavljaju}i specifi~an oblik zajednice, one na korenovom sistemu direktno predaju bilj-kama asimilative (azot, fosfor, kalijum itd).

Bakterizacijom - inokulacijom semena ovim bakterijama pored direktnog i indi-rektnog stimulativnog dejstva na biljke, utvr|eni su i efekti antagonizma prema patoge-nim gljivama, prouzrokova~ima poleganja rasada: Pythium spp., Rhizoctonia solani.,Sclerotinia sp., Botritis sp, Fusarium sp. Bakterije Bacillus suptilis, Bacillus megateri-um, Bacillus licheniformis, Bacillus pumilis sinteti{u kao sekundarne produkte metabo-lizma antibiotike i toksine pa se mogu koristiti kao biofungicidi i bioinsekticidi.

Cilj ovih istraìvanja je da se utvrde efekti bakterizacije paprike u proizvodnji ra-sada, mikrobiolo{kim |ubrivom „Slavol“ ~iju aktivnu materiju ~ine bakterije - azotofik-satori i fosfomineralizatori.

Materijal i metode rada

Proizvodnja rasada paprike je izvedena u za{ti}enom prostoru u plasteniku. Semepaprike RINGO F1 holadske firme NIRIT SEED je sejano u kontejnere sa po 230 mesta(1000 semena po tretmanu) u kome se nalazio komercijalni supstrat „FLORAGARD BFine“ U ogledu su ispitivane slede}e varijante:

1.Slavol - zalivanje biljaka u koncentraciji primene 0,05 %2.Kontrola - zalivano vodom

Seme paprike prilikom setve je inokulisano rastvorom „Slavola“, a kasnije je ovajpreparat primenjivan zalivanjem na svakih sedam dana. Kontrola je zalivana vodom. Sarazvijenih dva lista biljke su presa|ene u „Teku“ 10, gde su se razvijale do izno{enja nastalno mesto.

Aktivnu materiju mikrobiolo{kog |ubriva Slavol ~ine bakterije slede}eg titra(CFU/ml) Bacillus megaterium - 109, Bacillus licheniformis - 109, Bacillus suptilis -109,Derxia sp -108, Azotobacter chrocoocum - 108. Azotobacter vinelandi - 108. Bakterije sugajene na tripton sojinom bujonu i Fjodorovom bujonu, a zatim pome{ane. Neposrednopred zalivanje pripreman je rastvor „Slavol-a“ u koncentraciji od 0,0 5%.

Nakon razvijenih 8 listova biljke su va|ene iz kontejnera. Koren je ispiran vodom,a zatim je merena duìna stabla i nadzemnog dela biljke. Nakon su{enja na 105oC do kon-stantne teìne odre|ivana je: masa suve materije, kao i procenat azota, fosfora i kaliju-ma. Ove analize su izvedene standardnim metodama. U tabelama su prikazane prose~nevrednosti tretmana.

116


Rezultati i diskusija

Mikrobiolo{ko |ubrivo „Slavol“ je delovalo stimulativno na porast rasada paprike.Duìna biljaka zalivanih „Slavolom“ je za 11,1 cm ve}a u odnosu na kontrolu. Duìna kore-na je ve}a za 40,5 %, a nadzemnog dela za 13 %. Reddy i Rahe (1989) isti~u da je bakteriza-cijom semena luka sa B. suptilis ostvarena ve}a masa nadzemnog dela biljke za 12-94 %, ma-sa korena za 13-100 %, a duìna biljke za 12-40 %. Bakterizacija zemlji{ta bakterijom Bacil-lus megaterium var, phosphaticus pove}an je prinos paradajza za 35 % (Menkina, 1961)

Stimulativni efekti na razvoj korenovog sistema su verovatno posledica dejstvahormonskih supstanci koje bakterije iz roda Azotobacter stvaraju, kao {to su; auksin, gi-berelin i supstance sli~ne citokininu ([uti} i Radin, 2001).

Tab. 1. Duìna i masa suve materije biljaka paprike

Masa suve materije biljaka tretiranih Slavolom je za oko dva puta ve}a u odnosuna kontrolu, dok razlike u procentu N, P i K izme|u tretmana nisu zna~ajne (tab. 2). Me-|utim ako se uporedi izno{enje ovih elemenata po biljci mogu se uo~iti veoma zna~ajnerazlike izme|u tretmana.

Tab. 2. Procenat N, P i K i izno{enje ovih elemenata rasadom paprike

Izno{enje azota je za 94 % ve}e, fosfora za 68 %, a kalijuma za 73 % u odnosu nakontrolu (tab. 2). Ovo je zbog toga {to se procenat ovih elemenata sa porastom biljakasmanjuje jer se pove}ava sadràj ugljenikovih jedinjenja. Ovako velike razlike u sadrà-ju NPK izme|u tretiranih biljaka i kontrole su posledica razlika u porastu odnosno u ma-si suve materije. Sli~an stimulativan efekat ove bakterije su izazvale i na kukuruzu u la-boratorijskim uslovima kada je izvr{ena bakterizacija semena kukuruza bakterijama izroda Bacillus. (\or|evi}, 1998). Fosfomineralizatori svojom aktivno{}u osloba|aju fos-for iz njegovih te{ko rastvorljivih neorganskih (fosfat kalcijuma, gvo`|a, aluminijuma) iorganskih jedinjenja produkcijom organskih kiselina ili enzima fosfataza (\or|evi},1998). Deo rastvorenih fosfata usvaja biljka, a deo se ugra|uje u mikrobiolo{ku bioma-su koja predstavlja rezervoar potencijalno pristupa~nih biljnih asimilativa (Bhat and Nye,1974). Efekti primene ovog |ubriva ogledaju se i u tome {to ona uti~u pozitivno na mi-krobiolo{ku aktivnost i plodnost zemlji{ta (\or|evi}, 1998).

117


Zaklju~ak

Na osnovu dobijenih rezultata o efektima bakterizacije paprike preparatom „SLA-VOL“ u proizvodnji rasda zaklju~ujemo slede}e:

1. Bakterizacija semena i rasada paprike mikrobiolo{kim |ubrivom „Slavol“ uti-cala je na pove}anje duìne biljaka i mase suve materije.

2. Bakterizacija semena paprike mikrobiolo{kim |ubrivom „Slavol“ uticala je deje sadràj azota, fosfora i kalijuma zna~ajno ve}i kod biljaka zalivanih ovimpreparatom u odnosu na kontrolu.

Literatura

1. Bhat, K.K.S. and Nye P.H. (1974): Diffusion of phospate to plant roots in so-il.II. Uptake along the roots at diferent times and effects of different levels ofphosphorus. Plant Soil, 41, 365-381.

2. Broadbent, P., Baker, K.F., Franks, N., Holland, J., (1977): Effects of Bacillusspp. on increased growth of seedlings in steamed and nontreated soil. Phytopat-hology, 57, 1027-1034.

3. Govedarica, M., Jarak, Mirjana (1995): Mikrobiologija zemlji{ta , Poljopri-vredni fakultet, Univerzitet u Novon Sadu.

4. Gussin, G.N., Ronson, C.W., Ausubel, F.M. (1986): Regulation of nitrogen fixa-tion genes. Annu. Rev. Genet., 20, 567-591.

5. \or|evi}, Sneàna (1998): Aktivnost fosfomonoesteraza u zemlji{tu pod use-vom kukuruza. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet uNovom Sadu.

6. Kloepper, J.W., Lifshitz, R., Zablotowich, R.M. (1989): Free-living bacteria forenhancing crop productivity. Tibtech, 7, 39-43.

7. Menkina, R.A. (1961): Rol Bacillus megaterium var phosphaticum v pitanii ras-tenij. Mikroorganizmi i efektivnoje plodorodije po~v. Akademii Nauk SSSR,238-245.

8. Moyse, A. (1991): Fixation de l azote moleculare par les associations legumine-uses - bacteries en symbiose - introduction. C.R. Acad. Agric. Fr., 3, 121-125.

9. Okon, Y., (1985): Azospirillum as a potential inoculant for agriculture. Trendsin Biotechnol., 3, 223-228.

10. Reddy M.S., Rahe J.E. (1989): Bacillus subtilis B-2 and selected onion rhizo-bacteria in onion seedling rhizospheres: Effects on seedling growth and indi-genous rhizosphere microflora. Soil Biol. Biochem., 21, 3, 379-383.

11. [uti} D., Radin, D. (2001): Mikrobiologija. Beograd, 321.

118


UDC: 633.842:635.03+631.454Original scientific paper

EFFECTS OF BACTERISATION OF PEPPER SEEDS WITH THE FERTILIZER „SLAVOL“ IN THE PRODUCTION

OF NURSERY PLANT

Sneàna \or|evi}, Miodrag Jakovljevi}, Ljiljana [antri}*

The effects of the application of microbiological fertilizer “Slavol” in the produc-tion of pepper nursery plants were investigated in this paper. Pepper nursery plant, whichwas irrigated with the microbiological fertilizer, had longer roots and aerial part than con-trol. The active matter of this fertilizer consists of the following bacteria: Azotobacterchroococum, Azotobacter vinelandi, Bacillus suptilis, B. megaterium and B. lichenifor-mis. Bacterisation of pepper seeds and the application of this fertilizer in nursery plantproduction caused increase of dry matter mass and outtake of nitrogen, phosphorus andpotassium in relation to the control.

119


* Sneàna \or|evi}, Ph.D., Miodrag Jakovljevi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Belgrade, Ljiljana[antri}, M.Sc., Institute for Science Application, Center for Pesticide and Environment Protection, Belgrade

UDK:574.5Stru~ni rad

PROMENA BIOPOTENCIJALA EKOSISTEMAPANÊVA^KOG RITA

Dragana Vidojevi}, V. Komneni}*

Izvod: Agroekosistem Pan~eva~kog rita obuhvata jugozapadni deo Banata i nala-zi se u neposrednoj blizini prestonice, {to mu daje primarnu ulogu u snabdevanju Beo-grada hranom. Osnovna karakteristika organizovanja poljoprivredne proizvodnje naovom prostoru je intenzivna primena svih agrotehni~kih mera u cilju postizanja visokihprinosa po jedinici povr{ine, {to ima negativan uticaj na celokupan ekosistem Pan~eva~-kog rita. Za{tita i unapre|ivanje agrobiotopa Pan~eva~kog rita u velikoj meri zavisi odprirodnih ekosistema koji ga okruùju. Ekolo{ki racionalnim pristupom procesu poljopri-vredne proizvodnje {titi se i ~uva biopotencijal ovog podru~ja.

Klju~ne re~i: ekosistem Pan~eva~kog rita, poljoprivredna proizvodnja, biopoten-cijal, promene.

Uvod

Pan~eva~ki rit je aluvijalna ravan koja se nalazi izme|u Tami{a u njegovom don-jem toku do u{}a u Dunav, velikog luka Dunava kod Beograda i kanala „Kara{“, koji spa-ja Dunav sa Tami{em kod sela ênte, na mestu gde se tokovi ovih reka znatno priblià-vaju jedan drugom. Ve}i deo Pan~eva~kog rita pripada gradskoj zoni Beograda, op{tiniPalilula.

Veli~ina rita iznosi 36.575 ha prostiru}i se levo i desno du` puta Beograd-Zrenja-nin i Beograd-Pan~evo. Pan~eva~ki rit pripada umerenom klimatskom pojasu i po svomgeografskom poloàju nalazi se izme|u 44º50´ i 45º06´ severne geografske {irine i izme-|u 20º17´ i 20º38´ geografske duìne (isto~no od Grinvi~a).

Pan~eva~ki rit predstavlja ravnicu u kojoj je reljef slabo izraèn. Nadmorska visi-na varira od 69,5 m nm do 76,0 m nm.

121


* Mr Dragana Vidojevi}, dr Vaso Komneni}, Institut „PKB, Agroekonomik“, Padinska Skela-Beograd.


Potreba za ostvarivanjem kako ekonomske tako i ekolo{ke racionalnosti u agro-proizvodnji je neminovna ukoliko se èli ostvariti razvojni kontinuitet u poljoprivredi.

Visoki prinosi mogu se ostvariti uz pravilno gazdovanje ~ime se ~uva i zemlji{nibiopotencijal.

U radu su date osnovne karakteristike i specifi~nosti organizovanja poljoprivred-ne proizvodnje u Poljoprivrednoj Korporaciji „Beograd“ koje uti~u na celokupni biopo-tencijal ovog podru~ja.

Specifi~nosti organizovanja poljoprivredne proizvodnje u Pan~eva~kom ritu

Osnovna karakteristika organizovanja poljoprivredne proizvodnje na podru~juPan~eva~kog rita je intenzivna primena svih agrotehni~kih mera u cilju postizanja viso-kih prinosa po jedinici povr{ine. Prakti~no, to je karakteristika svih agroekosistema, aliobradive povr{ine PKB-a se posebno izdvajaju obzirom da se nalaze u specifi~nim uslo-vima sa karakteristi~nom klimom, pedolo{kim sastavom, na~inom eksploatacije, visokimnivoom podzemnih voda.

Po~etak organizovane poljoprivredne proizvodnje na podru~ju Pan~eva~kog ritase vezuje za osnivanje Poljoprivredne korporacije „Beograd“ 1945. godine, kada je 27.decembra doneta odluka o formiranju Zemaljskog poljoprivrednog dobra „Pan~eva~kirit“ sa zadatkom da proizvodi mleko, meso i povr}e za snabdevanje glavnog grada. Od17.000 hektara zemlji{ta najve}u povr{inu predstavljala je mo~vara.

U periodu osnivanja Poljoprivredno dobro “Pan~eva~ki rit” posedovalo je 4.787ha obradivog zemlji{ta.

Sada Poljoprivredna korporacija „Beograd“ gazduje sa 24.870 ha zemlji{nih po-vr{ina u okviru Pan~eva~kog rita

Tab. 1. Zemlji{te PKB-a u Pan~eva~kom ritu prema na~inu kori{}enja

U okviru biljne proizvodnje u Poljoprivrednoj korporaciji „Beograd“ najvi{e po-vr{ina zasejava se ìtaricama (8.310 ha u 2001. godini tj. 8.302 ha u 2002. godini), krm-nim biljem (8.825 ha u 2001. godini tj. 8.212 ha u 2002. godini), industrijskim biljem(2.851 ha u 2001. godini tj. 3.552 ha u 2002. godini) i povr}em (251 ha u 2001. godinitj. 380 ha u 2002. godini).

PKB poseduje i bogat sto~ni fond sa ukupno 17.700 grla goveda, od ~ega 7.929muznih krava, 4.771 grla u okviru svinjarstva i 2.285 u okviru ov~arstva (stanje na kra-ju 2002. godine) (izvor br.5).

122


Brojni sto~ni fond proizvodi velike koli~ine ~vrstog i te~nog stajnjaka koji se naj-~e{}e neadekvatno odlaè, {to predstavlja veliki problem za irigaciono-melioracionumreù, kao i podzemne vode.


Biopotencijal jednog podru~ja predstavljen je njegovim biolo{kim resursima, anjih ~ine geneti~ki resursi, organizmi ili njihovi delovi, populacije ili bilo koja druga bi-oti~ka komponenta ekosistema koja ima aktuelnu ili potencijalnu upotrebu ili vrednost zaljudski rod (Vasi} i Stevanovi}, 1995).

Biopotencijal ekosistema Pan~eva~kog rita je pod dugogodi{njim uticajem antro-pogenog faktora koji je omogu}io pojavu ve{ta~kog odabiranja, podsti~u}i preìvljavan-je jednih i spre~avaju}i razvi}e drugih organizama. ôvek svojom aktivno{}u menja od-nose izme|u bioti~kih i abioti~kih faktora, menja karakteristike populacije, pravi preki-de u lancima ishrane i time remeti prirodnu ravnoteù ekosistema.

Zahvaljuju}i klimatskim i pedolo{kim karakteristikama, reljefu, hidrolo{kim uslo-vima, poloàju i veli~ini, u Pan~eva~kom ritu nalazimo razli~ite biolo{ke resurse koji za-jedno olak{avaju antropogenom faktoru regulisanje i usmeravanje procesa u biljnoj pro-izvodnji, kao i regulisanje odnosa u agroekosistemu.

[umske povr{ine su neophodan faktor za opstanak i odràvanje agrobiotopa Pan-~eva~kog rita. Prvobitna {umska vegetacija ovog prostora nesumnjivo je bila razli~ita odsada{nje i na ispitivanim lokalitetima sa~injavale su je slede}e zajednice:

1. zajednica bademaste vrbe - Salicetum triandrae Mac. 1929 na najmanjim povr-{inama,

2. {uma bele vrbe - Salicetum albae pannonicum Parab. 1972 na znatnom delu te-rena,

3. {uma crne topole sa belom vrbom - Salici-Populetum nigrae Parab. 1965 ~ijasu stani{ta povremeno plavljena jer predstavljaju ne{to vi{e terene,

4. {ume bele i crne topole - Populetum nigro-albae Slav. 1952 koje su zauzimaleznatne povr{ine,

5. {ume bele topole - Populetum albae Knopp. su bile na uzvi{enijim terenima ko-ji se retko plave i

6. {ume bele topole i lu`njaka - Populetum albae-quercetosum Jov. et al na najvi-{im kotama, uglavnom 73,0 m nm i iznad nje.

Isu{ivanjem mo~vare i promenom hidrolo{kih uslova, ali i obrazovanjem agroe-kosistema ona je znatno izmenjena.

[umske povr{ine ovog podru~ja imaju izuzetno zna~ajnu ulogu u odràvanju sta-bilnosti agroekosistema. Od ukupne povr{ine pod {umama na zasade topola dolazi 69,74%, na visoke {ume i zasade vrba 4,30 %, na zasade tvrdih li{}ara 1,87 %, me{ovite zasa-de mekih i tvrdih li{}ara 2,71 % i na izdana~ke ~iste i me{ovite {ume mekih i tvrdih li-{}ara 2,02 %, a sa 19,36 % u~estvuju stare vrbove {ume od kresanih stabala, ~esto natru-lih i {upljih koje se nalaze u materijalnim rovovima (Op{ta {umsko-privredna osnova zaPrivrednu jedinicu “Dunavsko-Tami{ko podru~je, 1986).

123


Tab. 2. Opšti pregled stanja šumskih površina Pan~evackog rita (površine po vrstama šuma)

Zasadi topola koji u~estvuju sa visokim procentom u ukupnoj povr{ini pod {uma-ma predstavljaju kategoriju sa velikim privrednim zna~ajem za ovo podru~je.

Snimanje povr{ina pod {umama i {umskim zemlji{tem ra|eno 1994. godine poka-zuje povr{inu od 6.042,90 ha, koje ne obuhvataju {ume u materijalnim rovovima, poljo-za{titne pojaseve i {umsko drve}e u neposrednoj blizini kanala.

Neophodno je naglasiti da {umski pojasevi na poljoprivrednom zemlji{tu Pan~eva~-kog rita uti~u i na obrazovanje posebne mikroklime, {to uslovljava i novi reìm kretanjavoda. Ovakve povr{ine ~esto predstavljaju i stani{ta za predatorske vrste koje se hrane {te-to~inama na poljoprivrednim usevima, {to pove}ava dinami~ku ravnoteù celog ekosiste-ma. Ekolo{ki sistem ovakve sredine manje je labilan, a pove}ava se i otpornost prema de-strukciji. Iz tih razloga neophodno je planski po{umiti ve}e povr{ine Pan~eva~kog rita.

Hidrolo{ki uslovi Pan~eva~kog ritaJedna od karakteristika ovog podru~ja je i bogatstvo u vodenim tokovima, prirod-

nim i ve{ta~kim.Izgradnjom odbrambenog nasipa re{eno je odvodnjavanje unutra{njih voda sa ni-

skog mo~varnog zemlji{ta i pitanje plavljenja.

124


Irigaciono-melioracioni sistem Pan~eva~kog rita ima 950 km kanala, 10 crpnihstanica koje izbacuju vodu iz kanala u Dunav i Tami{ i tri koje ubacuju vodu u kanalskumreù ~ime je razblaùju i osveàvaju.

Pan~eva~ki rit pripada ravni~arskom podru~ju sa izraènim mikroreljefom te jemogu}nost ugroènosti niskih delova podzemnim vodama velika. Oko 19% ispitivanogpodru~ja ima kotu ispod 71,0 m nadmorske visine, koje su vi{e od {est meseci godi{njeispod nivoa vode u tokovima koji ga okruùju. U uslovima povi{enog vodostaja spoljnihtokova ovaj procenat povr{ina se pove}ava i tada dolazi do izbijanja podzemnih voda napovr{inu terena.

Ugroènost ekosistema Pan~eva~kog rita od zabarivanja pove}ana je na svim par-celama u pojasu od 3 km od dunavskog nasipa. Na ovom podru~ju evidentan je uticajpodzemnih voda na poljoprivredne prinose, vodni reìm, hemijske, biolo{ke i druge oso-bine zemlji{ta.

Poseban problem predstavlja ugroènost povr{inskih i podzemnih voda Pan~eva~-kog rita nutritivnim materijama i za{titnim sredstvima iz agrokompleksa. Rezultati ana-liza kanalskih i podzemnih voda pokazuju prisustvo mineralnih materija, nitrata, nitrita,ulja, masti i za{titnih sredstava koja obiluju hloridima (Vidojevi}, 2001).

Korovska vegetacijaAnaliziraju}i biopotencijal Pan~eva~kog rita neophodno je pomenuti korovsku

vegetaciju koja je pod stalnim uticajem antropogenog faktora, bilo da se radi o korovimana neobradivim povr{inama koji se brzo razmnoàvaju i naseljavaju slobodne povr{ine,pri~injavaju}i zna~ajan problem kanalskoj mreì i biljnoj proizvodnji ili se radi o korov-skoj vegetaciji useva.

Ispitivanja zakorovljenosti useva u uslovima agroekosistema Pan~eva~kog ritapokazuju da je pri intenzivnoj primeni herbicida korovska zajednica zna~ajno smanjenau kvalitativnom i kvantitativnom pogledu (Ivanovi}, 2000).

@ivotinjski svetIsu{ivanjem mo~vara i bara Pan~eva~kog rita, uklju~uju}i melioracije i irigacije,

u cilju pretvaranja ovih stani{ta u poljoprivredne kulture uni{ten je prirodni i visokopro-duktivni ekosistem mo~vare sa velikim biolo{kim diverzitetom. Posebno je naru{en di-verzitet ptica mo~varica koje su uglavnom nestale sa ovog podru~ja.

Negativni efekti isu{ivanja mo~vara i bara reflektuju se i na vodene sisare i sisa-re vla`nih stani{ta, a kako ih velikim delom prati stvaranje agroekosistema dolazi do fa-vorizovanja sinantropnih vrsta „{teto~ina“.

Prelazak na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju uvek je pra}en poreme}ajemautohtone faune sisara i njihovih stani{ta, uz obavezno favorizovanje onih vrsta ili takso-na koji poseduju veliku ekolo{ku fleksibilnost. Takav slu~aj sre}emo me|u predstavnici-ma brojnih vrsta glodara, kojima se u tom slu~aju uvek dodaje atribut „{teto~ine“, naro-~ito zbog izraènih populacionih oscilacija.

Posebno negativan uticaj na broj vrsta i brojnost sisara u agroekosistemima imauni{tavanje ekotonskih stani{ta (ìvica, me|a, zabrana, ~estara) i intenzivna hemizacija iagrotehnika. Pregledom rasprostranjenja sisara, u Pan~eva~kom ritu je prisutno 15 fami-lija sisara iz 6 redova (Vidojevi}, 2001).

125


Zaklju~ak

Ekosistem Pan~eva~kog rita predstavlja veoma sloèn i dinami~an sistem. Svi de-lovi ovog sistema, sve njegove ìve i neìve komponente u tolikoj su meri me|u sobomuslovljene i vezane sloènim me|usobnim odnosima, da svaka promena u jednoj, bilokojoj od komponenata uti~e u ve}oj ili manjoj meri, neminovno i na ekosistem u celini.S druge strane, sve promene u ekosistemu kao celini bitno uti~u na svaku njegovu poje-dina~nu komponentu.

Va`no je pristupiti optimalizaciji poljoprivredne proizvodnje uz sloènu ekolo-{ko-ekonomsku analizu, u cilju stvaranja realnih prinosa za date uslove.

Poljoprivredne povr{ine i proizvodni potencijal potrebno je svesti na realan nivo~ime bi se bar delimi~no sa~uvao agroekosistem, smanjila njegova eksploatacija i naru-{avanje prirodnih procesa.

Upotrebu mineralnih |ubriva treba prilagoditi hidrolo{kim uslovima i biopotenci-jalu svake parcele posebno. Primena organskih |ubriva i organske materije se mora po-ve}ati {to je lako izvodljivo u jednom ovakvom poljoprivrednom kompleksu.

Bitno je spre~iti spaljivanje i odno{enje ètvenih ostataka sa parcela, jer se na tajna~in ~uva sadràj organske materije u zemlji{tu, a istovremeno se ~uva flora i fauna, ka-ko agroekosistema, tako i neobradivih povr{ina.

U procesu kori{}enja agroekosistema kao neizostavni element plodoreda, kojipredstavlja ure|en plan pravilnog i racionalnog iskori{}avanja vegetacione sredine, u pr-vom redu klime i zemlji{ta, potrebno je na odre|enim parcelama primeniti neke od obli-ka odmora zemlji{ta.

Sloènom ekonomskom analizom one parcele koje duì vremenski period, sa svo-jim proizvodnim potencijalom, ne pokrivaju proizvodne tro{kove, potrebno je isklju~itiiz agroekosistema i vratiti prirodnom stani{tu.

U jednom ovakvom agroekosistemu neophodno je zna~ajnije povezivanje ratar-ske i sto~arske proizvodnje sa akcentom na proizvodnju stajnjaka koji }e u biljnoj proiz-vodnji imati velikog pozitivnog zna~aja prvenstveno na fizi~ka svojstva zemlji{ta, ali ikao zna~ajan izvor hraniva.

Budu}i biopotencijal i opstanak agrobiotopa Pan~eva~kog rita zavisi}e u velikojmeri od prirodnih ekosistema koji ga okruùju. Odràvanje jednog ovakvog agroekosi-stema mogu}e je spre~avanjem daljeg {irenja obradivih povr{ina. Neobra|ene povr{ine({ume, livade, bare, trstici), neophodno je prepustiti prirodnom razvoju, {to bi uticalo napove}anje broja vrsta i na brojnost biljnog i ìvotinjskog sveta.

Jedino primenom ovih mera agroekosistem Pan~eva~kog rita bi u budu}nosti mo-gao da bude ekolo{ki odrìv.

Literatura

1. Boòvi}, M., Vidojevi}, D. (1996): Kvalitet i ekolo{ka racionalizacija poljopri-vredne proizvodnje. Zbornik nau~nih radova X Me|unarodnog savetovanjaagronoma i tehnologa, Aran|elovac, 2, 1, 209-214.

126


2. Institut „PKB Agroekonomik“ - Zavod za ratarstvo, {umarstvo i mehanizaciju(1986): Op{ta {umsko-privredna osnova za Privrednu jedinicu „Dunavsko-Ta-mi{ko podru~je“. Beograd.

3. Ivanovi}, M. (2000): Stanje zakorovljenosti useva p{enice i suzbijanje korovau uslovima Jugozapadnog Banata. XIV Savetovanje agronoma, veterinara i teh-nologa, Zbornik nau~nih radova, Aran|elovac, 6, 1, 23-30.

4. Koji}, M. (1993): Agroekosistemi i problemi za{tite i unapre|enja ìvotne sre-dine. Savremena poljoprivreda - Zbornik nau~nih radova me|unarodnog nau~-nog skupa Za{tita ìvotne sredine i poljoprivreda, Novi Sad.

5. Poljoprivredna korporacija „Beograd“ (2002, 2003): Izve{taj o poslovanjuPKB Korporacije za 2001. godinu i 2002. godinu. Padinska Skela.

6. Vasi}, V. i Stevanovi}, V. (1995): Re~nik pojmova, Biodiverzitet Jugoslavije sapregledom vrsta od me|unarodnog zna~aja, Ekolibri i Biolo{ki fakultet, Beo-grad.

7. Vidojevi}, D. (2001): Ekolo{ke karakteristike i biopotencijal agroekosistemaPan~eva~kog rita. Magistarska teza, Univerzitet u Beogradu, Biolo{ki fakultet.

127


UDC:574.5Profesional paper

THE CHANGE OF BIOPOTENTIAL IN ECOSISTEM OFPANÊVA^KI RIT

Dragana Vidojevi}, V. Komneni}*

Summary

Agricultural ecosystems of Pan~eva~ki rit encompass the southwestern part of Ba-nat, and are located in close proximity to the capital, thus playing a major role in provi-ding food for Belgrade. The basic characteristic of organization of agricultural producti-on in this area is intensive utilization of all agritechnical measures, with the goal to achi-eve high yields per unit of area, which has a negative effect on the entire ecosystem ofPan~eva~ki rit. Protection and upgrading of agricultural biotopes of Pan~eva~ki rit to aconsiderable extent depends on natural ecosystems which surround it. An ecologically ra-tional approach to the process of agricultural production protects and preserves biologi-cal potentials of this area.

Key words: ecosystem of Pan~eva~ki rit, agricultural production, biopotential,changes.

128


* Dragana Vidojevi}, M.Sc., Vaso Komneni}, Ph.D., Institute „PKB Agroekonomik“, Padinska Skela-Beograd.

UDK:631.5:631.372.629.115.8Pregledni rad

HODNI SISTEM TRAKTORA U USLOVIMA OBRADE RITSKIHZEMLJI[TA PANÊVA^KOG RITA

M. Olja~a, D. Novakovi}, Z. Mileusni}*

Izvod: Nepovoljne fizi~ko-mehani~ke osobine ritskih zemlji{ta negativno se od-raàvaju na njihovu obradu. Veliki broj prohoda sredstava mehanizacije uti~e na nepre-stano i intenzivno gaènje zemlji{ta pri ~emu dolazi do njegovog sabijanja i pove}anjavu~nih otpora. Na sabijanje zemlji{ta najve}i uticaj imaju masa i hodni sistem ma{ina.Traktori to~ka{i (u odnosu na traktore guseni~are) u ve}oj meri uti~u negativno na zem-lji{te: intenzivnije ga sabijaju i do ve}e dubine i vi{e kvare strukturu zemlji{ta zbog vi-sokih vrednosti klizanja pogonskih to~kova. Pobolj{anja hodnih sistema dovela su dorazvoja gumenih gusenica koje pokazuju mnoge prednosti u pogledu: manjeg pritiska nazemlji{te, manje dubine do koje se pritisak prostire, manjeg porasta otpora zemlji{ta, bol-jih vu~no-athezionih, proizvodnih i energetskih karakteristika traktora.

Klju~ne re~i: Sabijanje zemlji{ta/traktori to~ka{i/traktori guseni~ari/gumene gu-senice.

Uvod

Zahtevi za {to ve}om proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, sa {to manjim in-tervencijama i posledicama po zemlji{te, zahtevaju da se ovaj neobnovljivi prirodni re-surs veoma obazrivo i pravilno koristiti zbog velike opasnosti od njegovog trajnog o{te-}enja i gubitka za poljoprivrednu proizvodnju.

Obrada zemlji{ta kao kompleksna agrotehni~ka mera je uslovljena prirodnim ~i-niocima, klimom i zemlji{tem, kao i tehni~kim mogu}nostima, u prvom redu oru|ima zaizvo|enje ove operacije. Te{ko}e u re{avanju sistema obrade nalaze svoje puno razja-{njenje ako se ima u vidu da mere obrade imaju regionalni karakter, da efekat pojedinihmera ne zavisi samo od tipa zemlji{ta, ve} i od klimatskih prilika, a ~esto i specifi~nihuslova pojedinih godina. Iz ovih razloga sistemi obrade ne mogu biti kopija tu|ih isku-

129


* Prof. dr Mi}o V. Olja~a., prof. dr Dragan Novakovi}, mr Mileusni} Zoran, asistent, Poljoprivrednifakultet Univerziteta Beograd.

stava ve} moraju biti zasnovani na sopstvenim iskustvima dobijenim dugogodi{njimogledima i istraìvanjima.

Zemlji{ta Pan~eva~kog rita, nalaze se na povr{ini pribli`no od 37.000 ha, gdezemlji{ta za obradu nepovoljnog i te{kog mehani~kog sastava, na primer ritske crnice(humoglej) i livadske crnice (semiglej), u~estvuju sa 23,34 % tj. 10 % ili 8635 ha i 3750ha (Pavi}evi}, et al., 1973).

Ritska zemlji{ta sa stanovi{ta potreba i zahteva kulturnih biljaka poseduju veomanepovoljne fizi~ke osobine: teàk mehani~ki sastav, malu ukupnu poroznost, znatnevrednosti otpora penetracije, veoma nepovoljne vodno-vazdu{ne i toplotne osobine, sla-bu propustljivost za vodu kao i veliki mehani~ki otpor. Navedene osobine uzrok su i ve-oma kratkom roku „fizi~ke zrelosti“ za obradu. Iz tog sledi da je odràvanje oranice rit-skih i livadskih crnica u odgovaraju}em stanju sloèno pa njihova obrada predstavlja spe-cifi~an problem.

Posebnu pa`nju treba obratiti prole}noj pripremi ovih zemlji{ta. Najve}e {tetemogu nastati gaènjem zemlji{ta u vla`nom stanju te{kim ma{inama. Iz tih razloga po-~etak prole}ne pripreme je veoma vaàn momenat na ovim zemlji{tima. Velika osetlji-vost ovih zemlji{ta na pritisak name}e potrebu smanjenja broja operacija u prole}noj pri-premi na najmanji mogu}i broj. Ovom problemu treba pristupiti veoma oprezno i odgo-vorno. Potrebno je svestrano razmotriti mogu}nost vremenskog pomeranja, izostavljan-ja ili spajanja pojedinih radnih operacija. Zna~i, potrebno je imati alternativna re{enja uslu~aju nepovoljnih vremenskih uslova.

Izvo|enje obrade na tim zemlji{tima zahteva veliku stru~nost i svestrano sagleda-vanje njihovog dejstva u skladu sa ostalim vegetacionim ~iniocima i biljkom. Davanjekonkretnih preporuka za pojedine agroekolo{ke rejone zahteva dublje sagledavanje dej-stva sistema obrade u interakciji sa klimom, biljkom i ostalim agrotehni~kim merama.Re{enja svih tih problema moraju se bazirati na eksperimentalnim podacima proverenimkroz praksu. U tom cilju potrebno je organizovati svestran istraìva~ki rad po svim pitan-jima koja su vezana za bolje, adekvatnije i racionalnije kori{}enje ovih tipova zemlji{ta.

Sabijanje zemlji{ta

Tip i osobine zemlji{ta uti~u na izbor mehanizacije, reìm rada i potro{nju pogon-ske energije. Na te{kim zemlji{tima ~esto je te{ko posti}i potreban kvalitet obrade (sit-njenje, zaoravanje i sli~no) uz to su manji u~inci i ve}a potro{nja pogonske energije. Kodte{kih zemlji{ta deficit momentalne vode u zemlji{tu moè uticati na pove}anje kakoukupnog tako i specifi~nog otpora za preko 50% (Savi} i Malinovi}, 1977), a tako|e i nakvalitet osnovne obrade. Iz tog razloga je kasnije utro{ak energije za povr{insku pripre-mu zemlji{ta znatno ve}i. Tako|e, pove}an sadràj vode u zemlji{tu uti~e na lepljenje ~e-stica zemlje za radne organe ma{ina {to uti~e na pove}ane otpore, slabiji kvalitet rada ipove}ani utro{ak energije.

Klasi~na obrada pokazuje neke nedostatke koji se ne mogu otkloniti ni pobolj{an-jem tehnike ni ve}im zalaganjem ~oveka. Pri oranju ritskih zemlji{ta te{kog mehani~kogsastava u suvim uslovima, dolazi do izvaljivanja velikih grudvi (monoliti). Ove grudvese u fazi predsetvene pripreme vrlo te{ko usitnjavaju, pa se operacije tanjiranja i drugih

130


operacija za predsetvenu pripremu moraju ponavljati, tako da se na~ini i do deset proho-da do setve uz sabijanje prethodno obra|enog zemlji{ta sredstvima mehanizacije.

Primenom te{ke mehanizacije vrlo ~esto se vr{i o{te}enje zemlji{ta, a naro~ito priizno{enju {e}erne repe i kukuruza kasno u jesen i to gotovo redovno po vla`nom terenu.Neprestano i intenzivno gaènje zemlji{ta sredstvima mehanizacije, a istovremeno njego-vo prevrtanje uvek do iste dubine neminovno dovodi do pojave „saksijske proizvodnje“.

Sabijenost zemlji{ta u dubljim slojevima je mnogo teè otkloniti. Ta se sabijenostduè negativno odraàva nego {to je to slu~aj sa sabijanjem povr{inskog sloja zemlji{ta.

Nedostaci sada{nje tehnike u obradi zemlji{ta, kao i mogu}nosti njenog brèg po-pravljanja su mnogobrojne. Najva`niji nedostaci su: traktori i plugovi naj~e{}e nisu pri-lago|eni jedni drugima, na plugovima nema samoo{tre}ih raonika, plugovi su slaboopremljeni dodacima za kvalitetno zaoravanje biljnih ostataka, ne primenjuju se plugoviobrta~i. Posledice takvog rada su: kvalitet oranja opada, povr{ine su iz godine u godinusve neravnije, stvaraju se ve}e i manje makro i mikro depresije, pove}ava se broj proho-da u predsetvenoj pripremi i sl.

Sabijanje zemlji{ta to~kovima (gusenicama) traktora, kombajna, kamiona i poljo-privrednih ma{ina dostiè dubinu od 30-60 cm. Najintenzivnije se sabijaju povr{inski ho-rizonti zemlji{ta.

Pored sabijanja u toku kretanja hodnim sistemom ma{ina naru{ava se strukturazemlji{ta, pri ~emu klizanje intenzivira pomenute procese.

U procesu obrade i pripreme zemlji{ta za setvu i kasnije u operacijama nege, za-{tite i ubiranja, zemlji{te je izloèno intenzivnom gaènju i sabijanju hodnim sistemomma{ina. Prema istraìvanjima (Ksenevi}, et al., 1985) zbir povr{ina tragova to~kova jedva puta ve}i od obra|ivane povr{ine. Tako se 10-12% povr{ine gazi 6-20 puta, 65-80%od 1-6 puta, a samo10-15% ostane neugaèno.

Traktori guseni~ari ostvaruju pritisak na podlogu od 30 - 60 kPa, a to~ka{i preko100 kPa {to izaziva smanjenje prinosa p{enice do 10%, {e}erne repe do 15% i krompirado 50% (Baranovi}, 1988). Prema istom autoru SAD gube preko 1 milijardu dolara go-di{nje zbog prekomernog sabijanja zemlji{ta.

Otpor zemlji{ta na tragu guseni~ara raste za 25%, na tragu to~ka{a 40%, a po tra-gu kamiona za 65% u pore|enju sa negaènim zemlji{tem (Novakovi}, 1988).

Vla`no zemlji{te moè izdràti, bez kvarenja strukture, pritisak od 60-100 kPa, asuvo u leto 200-300 kPa. Porast korena ve}ine biljaka usporava se pri pritisku na zemlji-{te od 100 kPa, dok se pri pritisku od 1000 kPa u potpunosti zaustavlja (Eriksson, et al.,1974).

Vi{egodi{nje kori{}enje traktora to~ka{a velikih vu~nih sposobnosti kojima su svo-jevremeno zamenjeni guseni~ari u prakti~no svim radnim operacijama pokazalo je da do-lazi do sve ve}eg kvarenja strukture zemlji{ta i pogor{anja uslova za razvoj biljaka usled,kako velikog pritiska koji ostvaruju, tako i usled velikog klizanja pogonskih to~kova.

U tehnologiji ratarske proizvodnje nastale su promene uslovljene op{tim razvo-jem i konceptima u poljoprivredi. Tendencije razvoja tehnologije obrade, sa stanovi{tamehanizacije, koje se ve} danas uo~avaju, povezane su za prihva}ene koncepte i to:

• smanjenja broja operacija u procesu obrade,• smanjenja broja prohoda ma{ina, primenom kombinovanih ma{ina i oru|a sa

aktivnim radnim organima,

131


• pove}anje proizvodnosti ma{ina kroz pove}anje radnog zahvata ili pove}anje br-zine ili kroz istovremeno pove}anje radnog zahvata i brzine kretanja agregata.

U intenzivnoj ratarskoj proizvodnji obavezno se pojavljuje problem gaènja zem-lji{ta. Uzrok ovoj pojavi su brojni prolazi razli~itih tipova hodnih sistema traktorskihagregata, visokih vrednosti ukupnih masa. Povr{ina kvadratnog metra obradjenog zem-lji{ta optere}ena je prose~no masom od 30 t (Mi}i}, et al., 1987) agregata uklju~enih uproizvodnju.

Rezultati ispitivanja (Mi}i} i Olja~a, 1990) razli~itih tipova hodnih sistema kom-bajna na zemlji{tu tipa ritske crnice u okolini Beograda, pokazuju da parametri mehani~-ko-tehnolo{kih osobina zemlji{ta imaju veoma pogor{ane i izmenjene kvantitativne oso-bine na tragovima to~kova kombajna.

U mehanizovanoj proizvodnji krompira, zemlji{te je optere}eno sa preko 38 t/mradnog zahvata ma{ina. Zato se kasnije, neizbe`no, vi{e ili manje, uo~avaju promenemnogih mehani~ko-tehnolo{kih osobina zemlji{ta, uslovljene gaènjem i fenomenomnjegovog sabijanja. Gaènjem i sabijanjem zemlji{ta pove}avaju se vrednosti zapremin-ske mase, {to direktno uti~e na promene ukupne i diferencijalne poroznosti, odnosno po-gor{anja paramatara vodno-vazdu{nih osobina (Vu~i}, 1992).

Posebna situacija (Olja~a, 1993) se pojavljuje kod pove}anog obima gaènja sla-bo strukturnih hidrogenih zemlji{ta (ritske crnice, livadske crnice) gde pove}anje zapre-minske mase za 0,1 Mgm-3, odnosno od 1,13 na 1,23 Mgm-3, smanjuje ukupnu poroznostsa 12 %, na samo 2 %, {to izaziva smanjenje njihove produktivnosti do 15 %.

Istraìvanja (Chancellor, 1976) pokazuju da su posledice gaènja zemlji{ta pove-}ana zapreminska masa zemlji{ta sa 1,22 na 1,43 g/cm3, smanjena vazdu{na poroznost sa17,3 na 7,2% i pove}an otpor penetracije sa 326,8 kN/m² na 1976,7 kN/m².

Cilj, zadatak i obaveza savremene nauke je ~uvanje potencijalne plodnosti zem-lji{ta pri ~emu moraju ta~no da se razjasne me|usobni odnosi:

ZEMLJI[TE - TOÂK/GUSENICA - BILJKA - PRINOS - UTRO[AKENERGIJE - EKOLOGIJA

Kao klju~ni problem u istraìvanjima javlja se proces sabijanja zemlji{ta, pri ~e-mu se u prvi plan stavljaju uticajni faktori na pojavu sabijanja zemlji{ta, da bi se, potom,analizirale nastale promene na zemlji{tu, posledice na razvoj biljaka i na visinu prinosa.Na kraju ispitivanja analizirati mogu}nosti da se zemlji{te, o{te}eno sabijanjem, revitali-zira.

Jedan od fundamentalnih zaklju~aka (Taylor, 1980, Gasman, 1989) jeste da istispecifi~ni povr{inski pritisak ne proizvodi iste posledice na stanje zemlji{ta. To zna~i dane}e nastati iste posledice u slu~aju da su kontaktne povr{ine, kojim hodni sistemi pre-nose sile na zemlji{te, u istom odnosu kao i sile kojima ma{ine optere}uju zemlji{te priprohodu na njivi.

Osetljivost poljoprivrednog zemlji{ta na sabijanje zavisi od (Derdack, 1989):• mehani~kog sastava zemlji{ta (zemlji{ta sa ve}im sadràjem gline osetljivija su

na sabijanje),• vla`nosti zemlji{ta (sa porastom vla`nosti raste i osetljivost na sabijanje),• agrotehni~kog stanja zemlji{ta (rastresita i sveè obra|ena zemlji{ta intenzivni-

je se sabijaju).

132


Gaènje i sabijanje zemlji{ta manifestuje se:• promenom zapreminske mase zemlji{ta,• promenom granulometrijskog sastava zemlji{ta,• pogor{anim vazdu{nim, vodnim i toplotnim reìmom zemlji{ta,• pove}anjem vu~nog otpora pri obradi,

{to dovodi do slede}ih korelativnih pojava:• pove}anje zapreminske mase zemlji{ta smanjuje poroznost ~ime se {tetno delu-

je na fiziolo{ke uslove rasta i razvoja biljke, kao i na prinos (Taylor, 1980),• ve}a dubina obrade od dubine na kojoj je oformljen „|on to~ka“ pri prohodu,

posle tre}e godine u potpunosti gubi kratkotrajni porast prinosa (Krause i Stein-kampf, 1986), nastao kao posledica dublje obrade. Posle toga ponovo dolazi dopada prinosa, {to ukazuje da je potrebno razbijanje “|ona to~ka” svake tre}e go-dine,

• kod okopavina i u uslovima kada je dubina smrzavanja zemlji{ta manja od 25cm, smanjenje prinosa dostiè ~ak 10%, isklju~ivo kao posledica gaènja i sabi-janja zemlji{ta, prouzrokovanih delimi~no kao posledicom obavljanja transport-nih operacija vezanih sa tehnologijom ili kao ~istim transportom masa po njivi(Gill, 1971, Soane, 1985),

• ve} prvi prohod traktora po sveè oranom zemlji{tu (glinovita ilova~a) u prole-}e ima za posledicu relativno pove}anje vu~nog otpora obrade zemlji{ta u jesenza oko 25% (Taylor, 1980).

Na smanjenje efekata gaènja i o{te}enja zemlji{ta hodnim sistemima mobilnihsredstava, poku{alo se uticati konstruktivnim re{enjima pobolj{anja: radijalnih pneuma-tika, primenom udvojenih ili tandem to~kova i pneumatika terra tipa kao i razvojem no-vih tipova gusenica. Eksperimentalna ispitivanja u USA (Iowa State University), prika-zuju znatne prednosti kori{}enja hodnog sistema naro~ito gumenih gusenica u odnosu nare{enja to~kova sa pneumaticima. National Soil Dinamic Laboratory, Auburn, Alabama(USA), ima formiranu specijalnu me|unarodnu komisiju za koordinaciju internacional-nog projekta: Razvoj specijalnih vozila za poljoprivredu sa minimalnim gaènjem zemlji-{ta, gde sara|uju Japan, [kotska, [vedska, Izrael, SAD, Holandija i Engleska. U okviruovog projekta sprovode se mnogobrojna ispitivanja izbora novih hodnih sistema trakto-ra sa to~kovima i naro~ito guseni~ara sa gumenom gusenicom, mobilnih mostova, inten-zivnom automatizaciom i kompjuterskom kontrolom radnog procesa u sistemu:

Motor - transmisija - hodni sistem - oru|e - zemlji{te

U ovim ispitivanjima hodnih sistema mobilnih ma{ina primenjenih u poljoprivre-di, posebno mesto obuhvata razvoj gumenih gusenica za poljoprivredne traktore guseni-~are, kombajne, transportna sredstva i druga vozila.

1. VU^NE, PROIZVODNE I ENERGETSKE KARAKTERISTIKETRAKTORA TO^KA[A I GUSENIÂRA

Da bi se do{lo do relevantnih zaklju~aka o prednostima i nedostacima pojedinihtipova traktora, izvr{eno je uporedno ispitivanje traktora to~ka{a i guseni~ara. Upore|i-

133


vani su traktori iste kategorije (40 kN - G-I i T-I) i iste snage (200 kW - G-II i T-II) (No-vakovi}, 1993).

Upore|ivanje traktora vr{eno je prema njihovim potencijalnim karakteristikamajer one imaju op{ti karakter. U procesu analize postoji mogu}nost upore|ivanja parame-tara zna~ajnih za izu~avanje (sila vu~e, vu~ni koeficijent korisnog dejstva, brzina, klizan-je i dr.) za dve vrste podloga: strnjika i orano zemlji{te. Tako|e, analiza je izvr{ena uokviru eksploatacionog dijapazona sila vu~e pri relativno visokom koeficijentu korisnogdejstva traktora.

Tab. 1. - Osnovne tehni~ke karakteristike ispitivanih traktora

Analizom su obuhva}eni slede}i pokazatelji rada traktora:

3.1. Sile vu~e i brzine kretanjaTraktor G-I ostvario je ve}e sile vu~e na obe podloge, iako traktor T-I ima ve}u ma-

su za oko 5%. Na strnjici je sila vu~e ve}a za 21%, a na oranici oko 30%. Traktor G-I ostva-ruje {iri eksploatacioni dijapazon sila vu~e i to u oblasti ve}ih vu~nih sila (25 kN na strn-jici i 15 kN na oranici) {to mu omogu}ava povoljnije agregatiranje sa oru|ima za ve}e du-bine rada, ve}e {irine radnog zahvata i za rad na zemlji{tima teèg mehani~kog sastava.

Sl. 1. - Eksploatacioni dijapazon sila vu~e traktora ( ______ - strnjika, - - - - oranica)

134


Traktor G-II u odnosu na T-II ostvaruje ve}u silu vu~e za 61,6% na strnjici i za64,2% na pooranom zemlji{tu. Eksploatacioni dijapazon sila vu~e traktora G-II iznosi 56kN na strnjici i 34 kN na oranici, dok kod traktora T-II to iznosi 26 kN na strnjici i 15 kNna oranici.

Sl. 2. - Eksploatacioni dijapazon brzina kretanja traktora

Sa promenom podloge, strnjika - oranica, manje je opadanje brzine traktora G-I iiznosi 3,61%, a kod traktora T-I to iznosi 8,5%. Kod traktora G-II ovo opadanje iznosi3,9%, a kod T-II - 13,4%.

3.2. KlizanjeTraktor G-I ostvaruje manje klizanje u odnosu na T-I na strnjici za 72,5%, a na

oranici za 71,1% pri λTmax. U eksploatacionom dijapazonu, klizanje traktora G-I nastrnjici iznosi 26,7-52,7%, a na oranici 25-45% u odnosu na T-II.

Sl. 3. - Klizanje traktora

Traktor G-II pri λTmax u odnosu na T-II ostvaruje na strnjici manje klizanja za64,5%, a na oranici za 65,2%. U eksploatacionom dijapazonu traktor G-II ostvaruje nastrnjici 40-53,8%, a na oranici 20,8-47,6% u odnosu na T-II.

3.3. Snaga vu~e i koeficijent korisnog dejstva traktoraKoeficijent korisnog dejstva traktora odre|uje ekonomi~nost rada traktora, a sna-

ga na poteznici je osnovni parametar koji odre|uje proizvodnost agregata i promenljivaje u odre|enom dijapazonu sila vu~e.

135


Sl. 4. - Vu~ni koeficijent korisnog dejstva traktora

Koeficijenti korisnog dejstva nalaze se u optimalnim granicama za ove tipovetraktora s tim {to traktori guseni~ari ostvaruju ve}e ηTmax. Sa promenom podloge (strn-jika-oranica), opadanje ηTmax traktora G-I iznosi 27%, T-I iznosi 35%, G-II iznosi 30%i T-II iznosi 38%.

3.4. Proizvodnost i utro{ak goriva u oranjuPrilikom ocene traktora, jedan od bitnih elemenata njegovog kvaliteta i ekonomi~-

nosti je i potro{nja goriva posmatrana kroz specifi~nu i ukupnu potro{nju goriva. Tek iz-borom optimalnog ma{insko-traktorskog agregata i optimizacijom niza uticajnih faktorau oblasti eksploatacije mogu}e je stvoriti uslove za njegovo racionalno kori{}enje i po-sti}i zadovoljavaju}e rezultate ekonomi~nog kori{}enja istog.

Ispitivanja pokazuju da u operaciji oranja, pri istim uslovima rada: traktor G-I (uodnosu na T-I) moè da se agregatira sa plugom ve}e {irine radnog zahvata za 21% ({topredstavlja odnos sila vu~e ispitanih traktora); proizvodnost traktora T-I je ve}a za oko1% iz razloga ve}e brzine ({to je odnos njihovih snaga vu~e); potro{nja goriva po hekta-ru traktora G-I je manja za 22% ({to je odnos specifi~nih potro{nji goriva traktora). Trak-tor G-II moè da se agregatira sa plugom ve}e {irine radnog zahvata za 61%, postiè u~i-nak ve}i za 18% i potro{nja goriva je manja za 1,5%.

Najve}i problemi se javljaju priagregatiranju traktora sa plugom zbogpojave kose vu~e ~ije se posledice ma-nifestuju kroz: oteàno upravljanjetraktorom, pove}anje specifi~nog otpo-ra, opadanje brzine i snage vu~e, opa-danje koeficijenta korisnog dejstvatraktora, smanjenje proizvodnosti agre-gata, pove}anu potro{nju goriva i dr.. Iztog razloga potrebno je odrediti grani~-ne uslove kori{}enja agregata u oranjupri kojima ne dolazi do kose vu~e. Uprincipu, treba birati traktore koji su uìpri ~emu {irina pluga ne sme biti manjaod {irine traktora.

136


Sl. 5. - Uslovi rada pri kojima ne dolazi dopojave kose vu~e

Zaklju~ak

Uzimaju}i u obzir mnoge uticajne faktore, relevantni zaklju~ci koji proizilaze izteorijskih osnova mehanike zemlji{ta i rezultata obimnih istraìvanja su:

• pritisak u dubini zemlji{ta i pored toga {to su kontaktni pritisci i dubine utiski-vanja isti, ve}i je pod ve}im optere}enjem,

• sa dubinom zemlji{ta opada vrednost pritiska,• pri istom optere}enju, a pri razli~itim veli~inama kontaktne povr{ine, razli~iti su

kontaktni pritisci pa time i dubine utiskivanja, pri ~emu se vrednosti pritisaka udubini zemlji{ta znatno ne razlikuju, ali se znatno razlikuju pritisci u podpovr-{inskom sloju zemlji{ta (Krause und Steinkampf, 1986),

• sa pove}anjem vla`nosti zemlji{ta, pri nepromenjenom optere}enju i veli~inikontaktne povr{ine, pove}ava se intenzitet sabijanja zemlji{ta po dubini,

• pri istom kontaktnom pritisku, razli~ito se rasprostire pritisak u dubini zemlji{tau zavisnosti od odnosa {irine i duìne kontaktne povr{ine, pri ~emu se, za istuveli~inu kontaktne povr{ine, manje sabija zemlji{te pove}anjem duìne u odno-su na {irinu kontaktne povr{ine {to je slu~aj kod gusenica traktora,

• veli~ina kontaktnog pritiska nije pravi pokazatelj intenziteta sabijanja zemlji{taali je bitan za intenzitet sabijanja povr{inskih slojeva zemlji{ta, dok je veli~inastvarnog optere}enja bitna za intenzitet sabijanja po dubini zemlji{ta.

Transportne operacije u domenu tehnolo{kog transporta u mnogome doprinose sa-bijanju zemlji{ta pri ~emu smanjenje intenziteta sabijanja zemlji{ta moè da se postigne:

• uvo|enjem organizacionog koncepta transporta, po kome bi se broj prohodatransportnih sredstava sveo na racionalnu meru i smanjilo optere}enje po osovi-nama-to~kovima transportnih vozila,

• eliminacijom transportne varijante traktora u agregatu sa dve prikolice, budu}ida se takvim transportnim konceptom ostvaruje intenzivno sabijanje u tragu to~-kova, zbog {est prohoda po istom tragu („multipass efekt“) i s obzirom na ~in-jenicu da ve} posle petog prohoda po istom tragu dolazi do takvog stepena sabi-jenosti zemlji{ta teèg mehani~kog sastava, kada se specifi~ni otpor pa time ivu~na sila potrebna za realizaciju operacije oranja pove}ava za pribli`no 43%(Milovanovi}, 1972),

• eliminacijom kamionskog transporta u svim operacijama transporta po njivama,s obzirom na male dimenzije to~kova i neprihvatljivo velike pritiske vazduha upneumaticima,

• lociranjem pretovarnih povr{ina van proizvodnih parcela.Pojavom gumenih gusenica i hidrostati~kog upravljanja kod nove generacije trak-

tora guseni~ara, prevazi|eni su nedostaci klasi~nih traktora sa ~eli~nim gusenicama:• ostvaruju se radne i transportne brzine kao i sa traktorima to~ka{ima,• linija kretanja i vu~e je kontinualna {to im omogu}ava agregatiranje i sa no{e-

nim priklju~nim ma{inama i oru|ima,• pove}ana je autonomija kretanja (ne o{te}uju savremene podloge),• manja je buka u toku kretanja,• manja je masa traktora.

137


• U pogledu vu~nih, proizvodnih i energetskih pokazatelja rada traktora prednostisu na strani traktora guseni~ara u odnosu na to~ka{e:

• ostvaruju ve}e vu~ne sile {to im omogu}ava rad sa agregatima ve}e {irine rad-nog zahvata, uz vi{estruko manje klizanje,

• proizvodnost je ve}a uz znatno manju osetljivost na pojavu kose vu~e naro~itou teìm uslovima rada,

• potro{nja goriva po jedinici obra|ene povr{ine je nià.

Literatura

1. Baranovi~, M.B (1988): Novi tip gusenicnih dviziteli kak sredstvo snizeniauplotnania pocvi, Tehnika u seljskom hozjajstve, 2.

2. Chancellor, J.W. (1976): Compaction of Soil by Agricultural Equipment, Divi-sion of Agricultural Sciences University of California, USA.

3. Derdack, W. (1989): Traktor fur die Landwirtschaft mit Gummigleisbandfahr-werk, Agrartechnik, 8.

4. Eriksson, J., Hakansson, I., Danfors, B. (1974): The efect of soil compaction ofsoil structure and crop field, Institute of Agricultural Engineering, Uppsala.

5. Gasman, P.W. (1989): Analysis of Track and Wheel Soil Compaction, Transac-tion ASAE, 32, (1), 23-30.

6. Gill, W.R. (1971): Economic Assessment of soil Compaction, Compaction ofAgricultural Soil, ASAE Monograph, 431-438.

7. Ksenevic, I.P., Skotnikov, V.A.., Lqsko, M.I. (1985): Hodovaq sistema-pocva-urozaj, Agropromizdat, Moskva.

8. Krause, R. und Steinkampf, H. (1986): Die Befahrbarkeit des Bodens, Boden-verdichtungen, KTBL Schrift 308.

9. Mi}i}, J., Novakovi}, D., Ruì~i}, L. (1987): Eksploatacioni pokazatelji radatraktora guseni~ara, Zbornik radova, Aktuelni zadaci mehanizacije poljopri-vredne proizvodnje SOUR-a IPK “Servo Mihalj”, Zrenjanin, 1-11.

10. Mi}i}, J., i Olja~a V. M. (1990): Hodni sistem kombajna ZMAJ-142 u uslovi-ma ètve p{enice. Savremena poljoprivredna tehnika, Novi Sad, 4, (16), 104-107.

11. Mi}i}, J., Cvjeti}anin, R., Novakovi}, D. (1987): Rezultati istraìvanja sistemapriklju~nih oru|a za traktore guseni~are, Zbornik radova, Aktuelni zadaci me-hanizacije poljoprivrede, Ohrid, 351-358.

12. Milovanovi}, N. (1972): Uskla|ivanje osnovnih parametara agregata traktor -prikolica, Zbornik radova, Mehanizacija sre|ivanja i dorade ìta, suncokreta ileguminoznog bilja, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, 257-263.

13. Molnar, I., Dìlitov, S., Stevanovi}, M. (1977): Biljno-fiziolo{ki aspekti obra-de te{kih ritskih crnica, V tematsko savetovanje, Osnovna obrada i predsetve-na priprema, Zrenjanin.

14. Novakovi}, D. (1988): Prilog prou~avanju agregatiranja traktora guseni~ara sama{inama i oru|ima za obradu zemlji{ta, Magistarski rad, Poljoprivredni fa-kultet, Univerzitete u Beogradu.

138


15. Novakovi}, D. (1993): Primena traktora guseni~ara u primarnoj poljoprivred-noj proizvodnji, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet uBeogradu, 1-87.

16. Novakovi}, V. (1968): Poljoprivredne ma{ine I, Ma{inski fakultet, Beograd, 1-277.

17. Olja~a, V.M. (1992): O{te}enje mehani~kih osobina zemlji{ta gusenicamatraktora, Kongres SDPT, Gornji Milanovac.

18. Olja~a, V.M. (1993): Uticaj hodnih sistema traktora na sabijanje zemlji{ta ri-tova, Doktorska disertacija, Beograd.

19. Pavi}evi}, N. et al (1973): Zemlji{ta Pan~eva~kog rita, Geodetska uprava gra-da Beograda, Beograd, 1-196.

20. Savi}, M., Malinovi}, N. (1977): Problemi osnovne obrade zemlji{ta u razli~i-tim uslovima rada, V tematsko savetovanje, Osnovna obrada i predsetvenapriprema, Zrenjanin.

21. Soane, B.D. (1985): Traction and Transport Systems as related to CroppingSystems, Proc. Intern. Conf. of Soil Dynamics, 5, 863 935.

22. Sohne, W. (1951): Das mechanische Verhalten des Ackerbodens bei Belastun-gen unter rollender Radern sowie bei Bodenbearbeitung, Grundlagen derLandtechnik,Konstr.Heft. 1-9.

23. Sohne, W. (1953): Druckverteilung unter Schlepperreifen, Grundlagen derLandtechnik, 3, H.5, 49-63.

24. Taylor, J.H. (1980): Effect of Total Load on Subsurface Soil Compaction,Transactions ASAE, 23, (3).

25. Vu~i}, N. (1992): Higijena zemlji{ta, Vojvo|anska Akademija nauka i umetno-sti, Novi Sad.

139


UDC: 631.5:631.372.629.115.8Rewiew paper

THE TRACTOR RUNNIG SISTEMS AND SOIL TILAGE INCONDITIONS OF PANCEVO REGION MARSH SOILS*

M. Olja~a, D. Novakovi}, Z. Mileusni}*

Summary

Adverse physico-mechanical properties of marshy soils have negative impact ontillage of those soils. Great number of crossing of agricultural mechanization influenceon constantly and intensively run over the soil, their compaction and drawbar pull incre-ase. Mass and running systems of machines have the greatest impact on soil compaction.Wheel tractors compares with crawler has greater negative impact on soil: causes moreintensive compaction deeper to the soil, spoils soil structure because of high values ofwheels slipping. Running systems improvements develop rubber caterpillar, which has alot of advantages: less soil loading, influence on shallow soil layers, less penetration re-sistance, better drawer pull-adhesion, productive and energetic characteristics of tractors.

Key word: soil compaction, wheel tractors, crawler tractors, rubber track.

140


* Mi}o V. Olja~a., Ph.D., Dragan Novakovi} , Ph.D., Mileusni} Zoran, M.Sc., Faculty of Agriculture,Belgrade.

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

63

ZBORNIK nau~nih radova / glavni iodgovorni urednik Vaso Komneni}. – Vol. 1,no. 1 (1995)– . – Padinska Skela :Institut PKB Agroekonomik, 1995– (Beograd: Grafiprof). – 24 cm

ISSN 0354–1320 = Zbornik nau~nih radova –PKB INI AgroekonomikCOBISS.SR–ID 105536775

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 1 (2004)

Generalni sponzoriXVIII Savetovanja

agronoma, veterinara i tehnologa

POLJOPRIVREDNA K KORPORACIJA „BEOGRAD“IMLEK, AD

�INSTITUT ZA KUKURUZ „ZEMUN POLJE“�INSHRA, Padinska Skela�PP ZLATAR, Mramorak�AD TAMI{, Pan~evo�ULJARICA „SELSEM“, Beograd�PDS OPOVO, Opovo�„SELEKCIJA“ ZAVOD ZA [E]ERNU REPU, Aleksinac�S.E. VER, Novi Sad�DUNAV OSIGURANJE, Beograd�ATEL DOO, Novi Sad�BAUER-EVROCOMMERC, Be~ej�LION SEEDS, Novi Sad�DOO „EKO LAB“, Padinska Skela�POLJOPRIVREDNA [KOLA SA DOMOM UÊNIKA PK „BEOGRAD“�I. C. A. NAAN, Beograd�PATENT KOMERC, Beograd�„SEMEX PK BB“ AD, Beograd�D.O.O. „@ITO-DUNAV“, Batajnica

143


DP „SELEKCIJA“ Zavod za {e}ernu repuAleksinac - Jugoslavija

tel.018/804-515, 804-325, 804-242, 804-825, 804-203, 804-134, fax. 804-325Privredeni sud Ni{, br. ul. 1-192-00. Mati~ni broj: 07153619

Teku}i ra~un: 105-344-64160-67129-61

Reg. br. 00207153619

„SELEKCIJA“ – Zavod za {e}ernu repu bavi se selekcijom, proizvodnjomi doradom semena {e}erne i sto~ne repe.

Iz bogatog sortimenta {e}erne repe najvi{e gajene su sorte:

– Aleksinac R – tolerantan na rizomaniju – Alina – tolerantna na cerkosporu, dobrih tehnolo{kih karakteristika– Al{ana – tolerantna na cerkosporu, sa visokim sadràjem {e}era– Altera – tolerantna na cerkosporu, sa visokim prinosom kristalnog

{e}era– Almira – tolerantna na cerkosporu, vrlo plasti~na– Alona – tolerantna na cerkosporu, sa visokim prinosom korena

Od sorata sto~ne repe izdvajaju se:

– Rubinal – crvenog korena, sa visokim prinosom suve materije– Storal – ùtog korena, visokog prinosa korena i nadzemne mase– Kristal – narandàstog korena, pogodan za trapljenje i ishranu u

zimskom periodu– Binal – ùtog korena, pozitivno uti~e na pove}anje mle~nosti krava







Merna i kontrolna oprema za

poljoprivredu i pivarstvo

PPffeeuuffffeerr GGmmbbHHFlugplatzstraße 70. D-97318 Kitzingen

E-Mail: [email protected]

Internet: www.pfeuffer.com

Proizvodni

program

• Vlagomeri HOH EXPRESS� Kapacitivni vlagomer Granomat� Bus sistem za pra}enje temperature DuoLine� Laboratorijska sortirka SORTIMAT� Frijabilimetar za slad� Broja~ zrna CONTADOR� Stanica za punjenje CONTAFILL� Analizator TANNOMETER� Kapilarni viskozimetar Viscomat� Uzima~i uzoraka, razdeljiva~i uzoraka� Pre~ista~i uzoraka, aparati za utvr|ivanje klijavosti

� Analiti~ka ru~na sita, sita za insekte� Laboratorijski mlinovi

Filtracija - Brzi testovi - Hromatografija

Firma Pfeuffer se od 1947 godine bavi proizvodnjom

vlagomera za ‘itarice, koji su {irom sveta poznati po svom

kvalitetu i preciznosti. Oblast primene obuhvata gotovo sve

zrnaste proizvode. Na raspolaganju je vi{e od 100 razli~itih

kalibracija

� Jednostavna upotreba

� Ta~ni rezultati merenja

� Automatska korekcija temperature

� Veliki opseg merenja

� 14 kalibracija po izboru kupca

� sa odobrenjem tipa SZMDM

Mobilni vlagomer HOH EXPRESS HE 50

Kapacitivni vlagomer

Granomat

vlaga i hektolitarska masa

celog zrna

� automatsko merenje � jednostavan za upotrebu� ta~ni rezultati merenja� bez mlevenja uzorka� ugra|eni {tampa~� odobrenje tipa SZMDM� opseg merenja od 3-42%� modularna konstrukcija� interfejs RS232� memorija 200 kalibracija� zapremina uzorka 600 ml

� velika brzina brojanja� ta~ni rezultati � jednostavno rukovanje� mogu}nost pode{avanja veli~ine zrna i brzine brojanja

� gotovo be{uman rad� za zrna pre~nika 0,3 do 15 mm.� Pribor: stanica za punjenje CONTAFILL za vre}ice ifla{ice

CONTA D O RBROJA^ ZRNAodre|ivanje te‘ine 1000 zrna

SORTIMATLABORATORIJSKA SORTIRKAza racionalno i efikasno sortiranje i ocenu kvaliteta ‘itarica, mahunarki i uljarica.

� jednostavnost, ta~nost i brzina� sa 3, 4* ili 5* sita� ta~ni rezultati merenja� ~vrsta konstrukcija

i{}enje sita vr{i se pomo}u elasti~nih valjaka te nije potrebno rasklapanje posle svakog sortiranja

Zastupnik i distributer za Srbiju i Crnu Goru„S.E.Ver“ kd Novi

SadTel+Fax: (021)300 304, 300 836 Mob:064 1143570

MACHEREY-NAGEL GmbH&Co.KG


Documents

ZBORNIK NAU^NIH RADOVA 2004