Zdravstvena nega u neurologiji

Zdravstvena nega u neurologiji1Sestrinske opservacije neurolokog bolesnikaProcena obuhvata:1.Nivo svesti2.Vitalne znake3.Stanje zenica4.Motorne funkcije5.Senzorne funkcije6.Kontrolu sfinktera7.Sposobnost komunikacije8.Promene ponaanja 1.Nivo svesti1.Nivo svesti najvaniji pokazatelj modane funkcijea)Potpuna svesnost (orjentisan u vremenu, prostoru i prema okolini)b)Somnolencija pospana, reaguje, mogua komunikacijac)Sopor patoloki san, budna dok traje drad)Koma ne reaguje na drai (Glazgov skor)

2.Vitalni znaciProcena vitalnih znakova sledeim redom:a)Respiracija,b)Puls (bradikardija)c)Tenzija (hipertenzija)d)Temperatura3.Stanje zenicaProcena:a)Veliineb)Oblikac)Jednakostd)Reakcija na svetlost4.Motorne funkcije

Analiza sledeih:a)Miina jainab)Miini tonusc)Poloajd)Koordinacija pokretae)Refleksif)Nenormalni pokreti5.Senzorne funkcijeSenzorne funkcije obuhvataju:a)Vidnu sposobnostb)Slunu sposobnostc)Sposobnost razumevanjad)Dodir povrinske i duboke senzacije (bol)e)Oseaj ukusaf)Oseaj mirisa6.Kontrola sfinkteraKontrola sfinktera:a)Mokrane beikeb)Creva7.Sposobnost komunikacijeMogu se ispoljiti u vidu:a)Tekoa govorab)Nesposobnost govorac)Gubitak memorijed)Gubitak tona glasae)Poremeaj itanja i pisanjaKorektivni poloaji za prevenciju kontrakturaTo su:a)Za kuk laka fleksija i abdukcijab)Za koleno-laka fleksijac)Za stopalo laka dorzalna fleksijad)Za rame abdukcija sa srednjom antefleksijome)Za lakat fleksija pod pravim uglom sa srednjom pronacijom i supinacijomf)Za aku srednja dorzalna fleksijag)Za prste laka fleksijaZdravstvena nega obolelih od epilepsijeParoksizmalni neuroloki poremeaji koji dovode do:a)Gubitak svestib)Konvulzivni pokreti ili druge motorne aktivnostic)Senzorni fenomenid)Poremeaji ponaanjaIntervencija sestre za vreme konvulzivnog epileptikog napadata uraditi:Obezbediti mir i nadzorNe spreavati pokretePod glavu staviti savijen pekirNe podizati pacijenta sa podaSkloniti opasne predmete iz okolineOdravati prohodnost disajnih puteva i ventilacijuOdstraniti tesnu odeu, okrenuti pacijenta na bokNe stavljati nita izmeu zubaOdravati pacijenta na bok dok se ne osvestiPosle napada ne dozvoliti mu kretanjeMeunarodni simboli za tip epileptinog napada1.Grand mal veliki napad O 2.Petit mal mali napad sa pomuenjem svesti 3.Mali napad bez pomuenja svesti +4.Bilo koji napad sa padom (kvadrat)Zdravstvena nega bolesnika sa kraniocerebralnom povredomIntervencije medicinske sestre poluintenzivna nega ukljuuje:-praenje orjentisanosti,-evidencija vitalnih funkcija,-previjanje mesta hirurke obrade-kontrolisati unos tenosti, diurezu i sfinktere-spreiti dekubituse-kontrola simptoma za komplikacije-e i dehidratacija prevencija unos 2000ml/24hZdravstvena nega bolesnika sa spinalnom lezijomIntervencija medicinske sestre:-vitalne funkcije-unos tenosti od 2500 3000 ml/24 h, urinarni kateter-primena klizmi-prevencija venske staze podii noge 10-150 -nega u krevetu-istinite informacije bez ocena (dobro, loe)-kineziterapija-hrabriti da to pre ustane (take, kolica)-zdravstveno vapitni rad u maloj grupi

Zdravstvena nega bolesnika sa parkinsonovom boleuAktivnosti svakodnevnog ivota reduciranea)Korienje pribora za jelo-sporo i nespretnob)Hranjenje poremeeno:tremor, oteano vakanje i gutanje, hipersalivacijac)Oblaenje ruke u rukave, zakopavanje, niranjed)Rukopis usporen sa manjim slovima, neitljive)Odravanje higijene umivanje, pranje zuba, tuiranjef)Verbalna komunikacija - prvo: promukao, monoton, sliven, razumljiv;kasnije: poremeen, nerazumljivg)Depresijah)Opstipacija Ishrana kod bolesnika sa PBUzimanje manjih obroka i zalogajaa)Kontrola salivacije-dranjem glave uspravno i periodinim gutanjemb)Gutanje gore pa nazadc)Kontrolisati skupljanje pljuvake i akt gutanjad)tanjir, au koja se ne moe prosutiZdravstvena nega kod bolesnika sa lumbalnim sindromomBol koji dovodi do ukoenosti u lumbosakralnom delu uzrokovan je spazmom paravertebralne muskulatureIntervencije medicinske sestre:a)Drvena podloga ispod duekab)Mirovanje c)Vilijamsov poloaj (blago savijene noge u kolenima i kuku ili 900d)Ibegavati nagle pokrete sedenja, nogue)Opservacija slabost, gubitak senzibiliteta, bolf)Prevencija tromboflebitisa- periodina fleksija i ekstenzija ekstremitetag)Fizioterapijske procedure (toplota i masaa)h)Samostalan hod pomognut dupkomZdravstvena nega bolesnika u urgentnom neurolokom stanjuUrgentna stanja u neurologiji:Kraniocerebralne povredeVaskularni poremeaji CNS a (AMU)Epileptini statusIntoksikscija lekovimaEncefalitisi

Prijem urgentnog neurolokog bolesnikaMedicinska sestra:Prihvatabolesnika i dokumentaciju,Raskomoti ga, inspekcijaKontakt sa njim ili pratiocemBoni poloaj (ako je bez svesti)ienje usne duplje, dati kiseonikEndotrahealna intubacijaPrati vitalne funkcije (puls, TA,t i disanje)Dve venske linijeStalni kateterKardiopulmonalna i cerebralna reanimacija (KPCR)Znaci kardiopulmonalnog zastojaZnaci su:Gubitak svesti,Odsustvo ili agonalno disanjeOdsustvo pulsa na velikim arterijama,Boja koe bela, siva ili lividnaStandardi KPCR:A (Airway disajni put)B (Breathing disanje)C (Circulation cirkulacija)D (Definitive Therapy definitivna terapija)A,B,C i D definitivne mere u spasavanju ivota koje podrazumevaju upotrebu:A, B, C i D podrazumevaju upotrebu:Defibrilator sa EKG-omSukcije sadraja farinksaMaske i Ambu balona,Intubacije,Medikamenata,Traheotomije,Vetake ventilacije sa O2Najmanje dve intravenske linijeNadoknada volumenaSestrinske intervencije u jedinici za modani udar sestrinska anamneza1.Kada su poeli simptomi?Vreme poetka,Koliko je trajanje poslednjeg simptomaKoliko svaka epizoda i koje jaine2.Koji deo tela je zahvaen promenama?3.Koliko nastale tegobe ugroavaju pacijentovu normalnu funkciju?

Sestrinska anamneza4. ta je predhodilo prvim simptomima? (aktivnost ubrzala nastanak tegoba, ranije sline tegobe)5. Da li je pacijent imao odgovarajui tretman?6. Da li pacijent uzima lekove?(naziv, doza,nain)7. Da li pacijent ima alergiju na lekove ili hranu?Pacijentove funkcije (ugroenost)problem sa govorom,Slabost u rukama i nogamaOseaj utrnulosti, tipanja, gorenjaSmetnje sa vidom, broji prste, raspoznaje svetlost,Zamagljen vid

Sestrinske dijagnozeOteenje tkivne perfuzijeTekoe sa disanjemTekoe sa gutanjemDeficit samozbrinjavanjaTekoe verbalne komunikacijeOteena fizika pokretljivostJednostrana oduzetostStrahDeficit znanjaAnksioznost

Sestrinske intervencijePrersvlaenje u bolniku pidamu, ogrtaIzmeriti vitalne znakeProveriti saturaciju kiseonikaOtvoriti vensku liniju, krv na elektoliti,koagulacioni sttus, glikemijaHemokultura (febrilnost)Poloaj koji ne poveava intrakranijalni pritisak (bez savijanja u kukovima, vratu, struku)Utopliti (optimalna t0 tela)Kontrolisati:zenice,slabost ekstremiteta, govorTerapijaNazogastrina sonda i urinarni kateter (po potrebi)Ograde na krevetuInformisati pacijenta i rodbinu o planu zdr.negeObezbediti pomonu opremu i obuka za primenu

Zdravstvena nega kod meningoencefalitisa

1. sestrinske intervencije kod meningoencefalitinih bolesnika- stalni nadzor, naroito u prvih 48 sati,- bolesnika smestiti u mirnu, zamraenu i dobro provetrenu prostoriju,- krevet sa zatitnim stranicama, zbog uznemirenosti, jakih glavobolja ili delirijuma,2. Spreavati dalji edem mozga:- podignut poloaj glave i grudnog koa za 30 stepeni- sprovoditi i kontrolisati unos tenosti (ogranien na 2/3)- po nalogu dati diuretike, kortikosteroide, simptomatsku i antibiotsku terapiju- bolesnika uvesti u hipotermiju (obavezno ispod 38 stepeni, upotrebljavati hladne obloge, brisati kou razblaenim alkoholom ili stavljati kese sa ledom na predeo velikih krvnih sudova)

Zdravstvena nega kod meningoencefalitisa3. Uspostavljanje adekvatnog disanja- aspiracije sekreta da bi se izbegla mogua retencija sekreta- primeniti i kontrolisati primenu kiseonika- ukoliko je bolesnik intubiran nega endotrahealnog tubusa (odravati prohodnost, preko njega drati sterilnu gazu natopljenu fiziolokim rastvorom, kako bi se vlaio vazduh i manje suio sekret, koji sasuen oteava prolaznost vazduha - kontrola gasova u krvi4. Osigurati adekvatnu cirkulaciju- kontrola izluenog urina u toku 24 h treba da bude to vea- svesne bolesnike podseati da ee mokre, a kod komatoznih plasirati urinarni kateter i meriti i odravati diurezu 40 50 ml/sat

Zdravstvena nega kod meningoencefalitisa- ako bolesnik ne mokri spontano, izvriti kateterizaciju pod strogo aseptinim uslovima- sprovoditi toaletu mokrane beike i urinarnog katetera (ispiranje dva puta dnevno fiziolokim rastvorom ili 3%bornom kiselinom)5. Uspostaviti normalan rad creva- pratiti dinamiku pranjenja,- u sluaju opstipacije primena klizme6. Uspostavljanje nutritivnog statusa- u poetku bolesti zbog estog povraanja ishrana je parenteralna- u komatoznih bolesnika ishrana se sprovodi putem nazogastrine sonde- toaleta sonde- voditi listu ishrane i beleiti svaki obrok

Zdravstvena nega kod meningoencefalitisa7. Sprovoenje line higijene (kupanje, masaa, toaleta anogenitalne regije u postelji)8. Pomo zbog deficita u samozbrinjavanju- redovna toaleta koe i vidljivih sluzokoa (obrada usne duplje)- pomo pri oblaenju i presvlaenju- pomo pri ishrani- prevencija dekubitalnih rana i korienje antidekubitalnih jastuka- aktivne i pasivne vebe u postelji, korektivni poloaj

Zdravstvena nega bolesnika sa demencijomIntervencije medicinske sestre:Razgovor kratak, bez urbe,izbei uticaj paninog ponaanjaPodatke od rodbineBolesniku je potrebna potpuna panjaIshrana dementnih

Izbor hrane, problemi gutanja, ne davati vruu hranu, dodatna ishranaZaborave da li su jeli, korienje pribora, podseati ga da treba da jede, sitno seckana hranaPodsticati kretanje i hranu sa celulozomKontrolisati unos i eliminaciju tenostiNono svetlo, obeleiti toalet i kupatilo slikovitoNapraviti raspored odlazaka u toalet, da li se odea lako skidaOdmor i spavanje po elji, da ne spava danju, duge dnevne etnjeZa nepokretne pasivne vebe u krevetu Pristup bolesnikuPotovanje linostiProveriti vid, sluhNaklonost zagrljajemGovor bolesnikovog telaPaljivo sluati ta govori (inverzija - da li ste gladni ja sam gladan)Poseati bolesnika na:obrok, kupanje, poseta..Oslovljavanje imenom