ZNAČAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI ZA RAST I RAZVOJ I KONTRAINDIKACIJE ZA NASTAVU FIZIČKOG VASPITANJA 

Kretanje moKretanje može da že da zameni mnoge zameni mnoge

lekove, lekove,

ali nijedan lek ne ali nijedan lek ne može da zameni može da zameni kretanje!kretanje!

Tissot (1728-1797)Tissot (1728-1797)

 

Fizička aktivnost treba da bude planska, sadržajna i zastupljena tokom celog života.

Svrha fizičke aktivnosti jeste pravilan psihofizički razvoj, postizanje i održavanje optimalne telesne kondicije i podizanje odbrambenih snaga organizma, čime se postiže i prevencija oboljenja.

 

Dozirana sportska aktivnost je značajna i za rehabilitaciju obolelih.

Primena fizičkih aktivnosti u rekreativne svrhe sasvim je drugačije orijentisana i podredena individualnim motivima i planovima, ali i tada treba da bude po uputstvima stračnjaka, odnosno lekara.

Naime, pre nego što se odabere vrsta rekreacije, dužina vežbanja i ciljevi, neophodna je procena zdravstvenog statusa.

 

Treniranje je složen, kontinuiran i ponavljan proces, čiji je cilj fizička spremnost organizma za određenu vrstu sporta, pri čemu je uloga centralnog nervnog sistema odlučujuća.

  Cilj je dobra utreniranost organizma, ali sačuvanog od eventualnih poremećaja i po prestanku sportskih aktivnosti, posebno kod tzv. vrhunskih sportista.

 Deca i mladi postižu kontinuitet fizičke spremnosti kroz nastavu fizičkog vaspitanja.

Primarna funkcija fizičkog vaspitanja usmerena je prvenstveno na razvoj motoričkih sposobnosti i navika, ali se istovremeno, pored postizanja snage, izdržljivosti, brzine, vitkosti osteomuskularne grade, ostvaruju i druge funkcije organizma..

  U mlađem školskom dobu, u sedmoj i osmoj godini života, deci nedostaje oko 50% motoričke aktivnosti, a u devetoj i desetoj godini i više.

To treba da bude selektivna motorička aktivnost, pa je tri časa fizičkog vežbanja nedeljno za postizanje te bitne funkcije izuzetno malo.

  Motoričke aktivnosti su pod uticajem centralnog nervnog sistema, koji prima nervne impulse i usmerava ih ka određenoj radnji.

Prilikom mišićnih kontrakcija, skraćuje se mišić efektora, a u motoričku zonu korteksa stiže veliki broj nervnih impulsa koji povećavaju tonus i aktivišu ostale zone.

  Da bi se stekla navika, neophodno je „učenje“ odgovarajućih vežbi, koje će od uslovne aktivnosti stvoriti bezuslovnu, naučenu, utreniranu.

Sam proces učenja složenih radnji nije jednostavan, pa angažuje mnoge psihičke flmkcije, čime ih i podstiče.

To su pre svega pažnja, intelekt, pamćenje, mišljenje.

  Kroz higijenske navike, dobar program rada, ishrane i odmora, uz blagotvoran uticaj vode, vazduha, sunca, jačaju imunobiološke snage organizma.

Fizičko vaspitanje podstiče druželjubivost, voljne aktivnosti, pozitivne motive, individualnu odgovornost, težnju za uspehom i kreativnost, ali i otkriva eventualne sklonosti ka nekom sportu.

Prostor za fizičku aktivnost potiskuje i loše navike kao što su pušenje, alkohol, droga, sociopatsko ponašanje.

Na osnovu svega iznetog nameće se zaključak da broj časova fizičkog vaspitanja treba povećati, pogotovo ako se ima u vidu da je kulturni odnos prema ovoj nastavi i sportu uopšte u različitim porodicama veoma različit.

Fizičko vaspitanje u školama treba da bude prilagodeno polu i uzrastu učenika.

U prva tri razreda osnovne škole predvideni su operativni zadaci fizičkog vaspitanja.

To su vežbe u vidu igara, koje zadovoljavaju osnovne dečje potrebe, ali i razvijaju koordinaciju, gipkost i ravnotežu u okvira motoričkih sposobnosti, čeliče organizam, stvaraju higijenske navike itd.

U četvrtom i petom razredu insistira se na povećanju mišićne snage, koordinaciji pokreta, gipkosti i zglobno-mišićnoj osetljivosti kao pripremi za takmičenja.

U starijim razredima programiraju se:-složenije motoričke radnje, -vežbe na spravama i -sa sportskim rekvizitima.

U školskim igrama mlađeg uzrasta mogu učestvovati i dečaci i devojčice, ali kasnije treba prilagodavati vežbe.

Gracilnija muskulatura, složeni volumen srca i pluća i generativna funkcija ženskog pola zahtevaju doziranost vežbi, kako ih njihova težina ne bi prekomerno opteretila.

Treba nastojati da sva školska deca učestvuju u nastavi fizičkog vaspitanja.

Nastavnici treba da budu edukovani da neprestano podstiču motive za kontinuiranu fizičku aktivnost.

Neki učenici, bez vidljivih oštećenja ili oboljenja, ne mogu u potpunosti da ispune program fizičkog vaspitanja; neke vežbe su im preteške, nespretni su, što ih dodatno zamara i iscrpljuje.

Nastavnik i lekar treba da ih podstiču, motivišu, hvale i ulivaju samopouzdanje.

Jer, osnovna svrha fizičkog vaspitanja jeste podsticanje psihofizičkog razvoja.

Školski lekar kontroliše zdravstveno stanje školske dece, ali i saraduje sa nastavnicima fizičkog vaspitanja i obavlja druge neophodne konsultacije u vezi sa efektima fizičkih aktivnosti na psihofizički razvoj.

Prilikom vežbanja na spravama treba biti posebno oprezan, jer su ligamenti i vezivno tkivo u dečjem uzrastu slabi, pa postoji sklonost ka hernijama i gastroenteroptozi.

Školski lekar je obavezan da oslobodi učenika od nastave fizičkog vaspitanja tamo gde postoje kontraindikacije.

Lekarski pregled treba da bude temeljan, a rezultat dokumentovan, sa svim laboratorijskim analizama i ostalim dijagnostičkim metodama.

KONTRAINDIKACIJE ZA NASTAVU FIZIČKOG VASPITANJA

• Dužina Dužina trajanja nesposobnosti posmatra se trajanja nesposobnosti posmatra se pojedinačno pojedinačno i stalno i stalno kontroliše. kontroliše.

• Nesposobnosti za nastavu Nesposobnosti za nastavu fizičkog fizičkog vaspitanja vaspitanja dele se na osnovu dele se na osnovu dužine dužine trajanja, i prirode trajanja, i prirode oboljenja na tri velike grupe:oboljenja na tri velike grupe:

KONTRAINDIKACIJE ZA NASTAVU FIZIČKOG VASPITANJA

• stalnu nesposobnost za nastavu stalnu nesposobnost za nastavu fizičkog fizičkog vaspitanjavaspitanja

• privremenu nesposobnostprivremenu nesposobnost

• delimičnu delimičnu nesposobnostnesposobnost