PREDAVANJE III MODELI ORZGANIZACIJE KOGNITIVNE OBRADE INFORMACIJA ČULNA MEMORIJA

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 2

Deo I

Modeli organizacije kognitivne obrade informacija

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 3

Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija

Po ko zna koji put: razlika između „nižih“ i „viših“ kognitivnih procesa.

Niži kognitivni procesi bliži, vrše neposredniju, elementarniju obradu informacija od podataka koja dobijamo od čula; ti podaci pre stižu do njih nego do viših kognitivnih procesa.

U ovom i naredna dva predavanja diskutujemo upravo niže kognitivne procese:

• Čulna memorija • Prepoznavanje oblika i pažnja • Operativna (kratkoročna) memorija

Pre svega ovoga, moramo da naučimo nešto o teorijama organizacije kognitivne obrade informacija: kojim redom, kako i zašto se kognitivni procesi nižu u fazama obrade?

Kostić predstavlja prikaz određenog minimalnog teorijskog koncenzusa u proučavanju kognitivnog sistema sa kojim bi se verovatno složila velika većina istraživača (Kostić, 2006).

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 4

Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija

(1) Kognitivni sistem je odgovoran za kognitivne procese i na taj način određuje elementarni predmet istraživanja kognitivne psihologije: zadatak kognitivne psihologije da pruži strukturalni i funkcionalni opis kognitivnog sistema. Pod strukturalnim opisom podrazumevamo identifikaciju komponenti kognitivnog sistema, a pod funkcionalnim – identifikaciju funkcija tih komponenti, kao i način na koji se komponente kognitivnog sistema nalaze u interakciji.

(2) Moguće je ustanoviti određenu hijerarhiju kognitivnih procesa u lancu obrade podataka koji su dobijeni od čula; izvesno je da kognitivna obrada nije trenutna i da se odvija u fazama, uključujući veći broj procesa i podprocesa, ili: kognitivnih operacija i podoperacija. Serijalna (redna) organizacija kognitivnih procesa: faze.

(3) U kognitivnoj psihologiji imamo više dobro poznatih empirijskih razloga da tvrdimo da je kognitivna obrada informacija često paralelna, da kognitivni procesi funkcionišu u složenim interakcijama, te da je slika kognitivne obrade informacija koja se odvija redno, sa progresivnom složenošću, ipak samo aproksimacija realnog kognitivnog funkcionisanja.

Kostić, 2006.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 5

Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija

Model Atkinsona i Šifrina (1968 – i dopunjen kasnije)

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 6

Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija

Krejk i Lokhart: teorija nivoa obrade

nivo obrade fizičkih karakterika

nivo obrade fonoloških karakteristika

nivo obrade značenja „dubina

obrade“

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 7

Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija

Krejk i Lokhart: teorija nivoa obrade

• Eksperiment Krejka i Talvinga • Količina zadržanog materijala (test

reprodukcije) varira sa „dubinom obrade“

• Kritika teorije nivoa obrade • Cirkularnost u naučnom objašnjenju • Paralelnost u kognitivnoj obradi reči

(konekcionisti 80-ih; diskutovaćemo to kad dođe vreme)

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 8

Deo II

Čulna memorija

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 9

Deo II Čulna memorija

Još Urlik Najser:

• vizuelni aspekt čulne memorije naziva ikoničkom memorijom (engl. iconic memory)

• a njen auditivni aspekt – ehoičkom memorijom (engl. echoic memory).

Kostić (2006) predlaže sledeću sistematizaciju osobina senzorne memorije: (1) Informacije u čulnoj memoriji reprezentuju celokupan materijal koji su registrovala naša čula,

dok se tek deo tog materijala prosleđuje daljim fazama kognitivne obrade informacija;

(2) informacije u čulnoj memoriji zadržavaju se samo kratkotrajno, od pola sekunde do nekoliko sekundi; nalaz varira sa promenom čulnog modaliteta (vizuelni ili auditivni) koji ispitujemo; i konačno,

(3) materijal u čulnoj memoriji nije osmišljen.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 10

Deo II Čulna memorija

Eksperimenti Džoržda Sperlinga

Reprodukcija: 4-5 slova uspešno

Reprodukcija naznačenog reda: praktično sve

ZAKLJUČAK: U nekom intervalu, mora da je ikonička memorija zadržala sve informacije dobijene od čula!

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 11

Deo II Čulna memorija

Eksperimenti Džoržda Sperlinga: a koliko se dugo materijal zadržava?

* A F H J K I R G P

Visok ton

Srednji ton

Dubok ton

ISI

Posle ISI od 450-500 ms, Reprodukcija u zadatku delimičnog izveštaja spada na nivo one u zadatku potpunog izveštaja.

ZAKLJUČAK: Ikonička memorija zadržava materijal oko 0.5 sec!

Odgovor!

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 12

Deo II Čulna memorija

Eksperiment Eriksona i Kolinsa

ISI Stimulusi Eriksena i Kolinsa. Pri kratkotrajnom ISI, dva besmislena skupa tačaka zajednički tvore trigram (tri slova) koji su ispitanici u stanju da prepoznaju; već za ISI > 100ms, to više nije moguće.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 13

Deo II Čulna memorija

Eksperimenti Džoržda Sperlinga: a da li je materijal osmišljen?

A F 0 9 7 I 3 G P

Brojevi

Slova

Rezultat: veoma loša reprodukcija.

ZAKLJUČAK: materijal u ikoničkoj memoriji nije osmišljen; on je prekategorijalan.

Odgovor!

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 14

Deo II Čulna memorija

Ehoička memorija

Prvi eksperimenti: četiri zvučnika Moreja, Bejtsa i Bareta.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 15

Deo II Čulna memorija

Ehoička memorija

Tehnika za ispitivanje ehoičke memorije Darvina, Tervija i Kraudera.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 16

Deo II Čulna memorija

Ehoička memorija

• Pri potpunom izveštaju, reprodukcija oko 20%!

• Delimični izveštaj bolji od potpunog izveštaja

• Funkcija opadanja reprodukcije slična kao i za ikoničku memoriju, ali se materijal se zadržava do četiri sekunde!

• Materijal nije osmišljen (brojevi i slova; ponovo bezuspešno reprodukcija)

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 17

Deo II Čulna memorija

Kritika koncepta čulne memorije (1) U pitanju je perzistencija aktivacije receptora, ne poseban memorijski domen

• Barbara Sakit iznosi hipotezu da čulna memorija nije pravi memorijski domen, već da su svi fenomeni demonstrirani eksperimentima koje smo diskutovali posledica perzistencije u aktivaciji receptora odgovarajućeg čulnog modaliteta

• Di Lolo: ako je to tako, onda duža ekspozicija duže zadržavanje materijala.

• Di Lolovi eksperimenti efektno obaraju ovakvu hipotezu, jer pokazuju da pri produženoj ekspoziciji stimulusa dolazi do kraćeg, a ne do dužeg zadržavanja materijala u čulnoj memoriji.

• EEG: Mantisalo i Natanen postavljaju eksploratorne elektrode svojim ispitanicima kojima daju zadatak da čitaju određeni tekst

• s vremena na vreme tokom čitanja emituje ton određene visine • nalazi pokazuju da nekih 200 ms posle pojave tona počinje registracija jednog

evociranog potencijala (talasa) koji se polako gubi i traje ukupno oko 4 sec

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 18

Deo II Čulna memorija

Kritika koncepta čulne memorije (2) Hejberova kritika: koncept čulne memorije nije ekološki validan

• U ekološki validnim uslovima, u uslovima u kojima se opažanje i kognitivna obrada odvijaju u realnom životu, tahistoskopsko izlaganje stimulusa jednostavno ne postoji!

• Hejber smatra da koncept čulne memorije nema ekološku validnost: naše opažanje je u prirodnim uslovima kontinuiran proces koji se ne sastoji od registrovanja informacija „iseckanih“ na kratke ekspozicije;

• Nalazi o čulnoj memoriji su tako artefakti eksperimentalne procedure, pre nego svedočanstvo o nekom pravom kognitivnom podsistemu.

• Inspirativna kritika: neki rezultati Trizmanove pokazuju da se u ikoničkoj memoriji odražavaju i elementi dinamike vizuelnih scena, tj. da nije u pitanju samo zadržavanje statističkih i diskretnih vizuelnih slika.