Tehnika mrežnog planiranja

Za primenu metode mrežnog planiranja u najopštijem slučaju treba utvrditi: • analizu strukture • analizu vremena • analizu troškova rada • preuređivanje metoda mrežnog planiranja

Prethodno je potrebno utvrditi izbor metode: • CPM (metoda kritičnog puta - Critical Path Method) • PERT • NPM • PD

Primena tehnike mrežnog planiranja

• Izdanja sabranih dela (koja se rade 1-3 godine, višegodišnje izdanje koje zahteva veliku pripremu).

• Kada stigne neka mašina dobijamo i mrežni dijagram. U takvim slučajevima ova tehnika ima puno značenje. Ona se sastoji iz velikih grafika (da bi složeni problemi mogli da se razlože, da se utvrdi redosled, sagledaju resursi, vide činioci - rada mašina, troškovi materijala, tj. da se razdvoji bitno od manje bitnog). Projekat je aktivnost kod koje se jasno definiše početak i kraj i ima određeni cilj (npr. sabrana dela, izgradnja stambene zgrade, razvojni projekti, investicioni projekti itd.). Za projekat je potrebno napraviti:

• listu aktivnosti • dijagram strukture • listograme • dontogram • troškove rada • izveštaje (o unutrašnjim resursima, novcu i tekućem pristupu)

1

Događaji na početku i kraju aktivnosti

Metoda trenutnog zapažanja

Cilj metode trenutnog zapažanja je da obezbedi utvrđivanje stepena korišćenja kapaciteta sredstava za rad da bi se izbegli gubici u vremenu. Planovi mogu biti:

• dugoročni (5-7 godina) • srednjoročni (2-5 godina) • kratkoročni (mesečni, godišnji)

Dugoročni planovi se donose u maloj privredi i predstavljaju instrumente procene osetljivosti. Ovi planovi sadrže:

2

• životni vek opreme i prostora • planove proizvodnje • planove prodaje • plan razvoja proizvoda • plan kadrova • plan investicija • plan troškova i • plan rezultata

Srednjoročni planovi sadrže iste elementi kao i dugoročni, samo se donose za kraće vremenske periode. Kratkoročni planovi sadrže:

• proizvodni program (koji se razrađuje na osnovu očekivane tražnje i projektovanih cena)

• pregled vrsta proizvoda • količina prema odgovarajućim proizvodima, i razrada po kvartalima, odnosno

mesecima • ostali komponentni planovi u okviru godišnjeg plana su planovi: materijala,

kadrova, korišćenja kapaciteta, investicija (uključujući i investiciono održavanje), kooperacije i kooperanata, troškova, finansija i veličine i raspodele dobiti.

U metodi trenutnog zapažanja se počinje od godišnjih planova.

Proizvodni ciklus

Proizvodni ciklus je vremenski period od početka do okončanja proizvodnje, prihvatanjem ispravnosti poslednjeg ciklusa. Sa stanovišta angažovanja sredstava, proizvodni ciklus počinje u trenutku angažovanja obrtnih sredstava i traje do trenutka naplate fakture za sve delove te serije proizvoda.

3

Vreme trajanja ciklusa

Međuoperacijski zastoji

4

Proizvodna funkcija

Proizvod je dobro koje je rezultat svesnih namera i napora koje zadovoljava potrebe čoveka. Sve što postoji, a nije vezano za proizvodnju i sam proizvod treba eliminisati iz procesa proizvodnje. Proizvodni program predstavlja skup vrsta proizvoda sa pripadajućim količinama proizvodnje iskazanim na godišnjem nivou. Eksterne determinante proizvodnog programa su:

• naučno-tehnološki progres • zakoni ponude i potražnje • planovi razvoja države • instrumenti proizvodnog sistema • cirkulacija finansijskog kapitala • uvozno-izvozni režimi • prostor (u smislu tržišta kao nacionalnog, regionalnog ili svetskog)

Predmet izučavanja tržišta je proučavanje svih elementarnih determinanti proizvodnog programa. Na osnovu analize tržišta vrši se definisanje proizvodnog programa, utvrđujući sledeće:

• gama spektar asortimana i sortimenta proizvoda • količina po asortimanu i sortimentu • granične nivoe kvaliteta proizvoda • granične nivoe tržišnih cena i jediničnih troškova proizvoda • kvalitet i kvantitet materijalnih i finansijskih sredstava • veštine i sposobnosti zaposlenih

Interne determinante proizvodnog programa su: • proizvodni kapaciteti • kadrovski potencijali • poslovni i proizvodni prostor • finansijski potencijali

Na osnovu prethodnog, definiše se proizvodni program preduzeća. Utvrđivanje proizvodnog kapaciteta vrši se preko projektovanog (tehničkog i eksploatacionog) kapaciteta i stvarno iskorišćenog kapaciteta. Kapacitet mašine je njena radna sposobnost da u određenom vremenu izvrši određeni broj operacija. Tehničke karakteristike mašina definišu vrstu operacija, a eksploatacione karakteristike se odnose na režime rada, korišćenja, rukovanja, održavanja i na taj način utiču na broj i mogućnost realizacije operacija. Istraživanje tehničkog kapaciteta može biti preko realnog ili idealnog tehničkog kapaciteta.

Cmt = Cmi - t = 365 · 24 - t, gde je: Cmt - kontinualni rad tokom cele godine (365 · 24) Cmi - fond mašinskih časova u kome je mašina u stanju da proizvodi t - vreme potrebno za održavanje radne sposobnosti.

5

Eksploatacioni kapacitet mašine uzima u obzir sledeće parametre: • broj radnih smena (1-4) • neradne dane • obavezne prekide (polučasnovni prekid za odmor radnika)

Cme = Cmt - 24 · (N + P) + (0,5 : 1,5) · R

gde je: N - broj neradnih dana P - broj prazničnih dana R - broj radnih dana 24 - broj smena, pun fond časova može biti 8, 16 ili 24 sata. Stepen koričćenja kapaciteta

ηmt = [ ]%100×CmtCme

ηme = [ ]%100×CmeCms

gde je ηmt - stepen koričćenja tehničkog kapaciteta ηme - stepen koričćenja eksploatacionog kapaciteta Cms - stvarni (ostvareni) kapacitet Utvrđivanje stvarnog stepena koričćenja kapaciteta može se vršiti na više načina:

• registrovanjem priznatog vremena za rad utrošenog na broj proizvoda i oduzimanjem vremena utrošenog na zastoje mašine (održavanje, energija, odsustvo radnika) - mora postojati norma

• primenom metoda trenutnog zapažanja koja se zasniva na verovatnoći (ukoliko smo mašinu posmatrali 1000 puta i ona je recimo, 700 puta radila, dobijamo da je 700 : 1000 * 100 = 70%). Snimanje se vrši u slučajnim vremenskim razmacima da bi se dobili relativni pokazatelji. Potrebno je izvršiti određeni broj snimanja koji se izračunava.

n = (k2 - (1 - p)) : (r2 - p)

gde je: K - broj koji reprezentuje stepen verovatnoće K = 1 za 1 δ --- 85% tačnost K = 2 za 2 δ --- 95% tačnost K = 3 za 3 δ --- 99,7% tačnost p - verovatnoća koja se ispituje r - greška sa kojom treba računati Kod primene datog obrasca treba prethodno učiniti sledeće: odrediti K (3 δ), odrediti prihvatljivu grešku (do 5%), i na osnovu potrebnih snimanja odrediti verovatnoću rada sredstava za rad (p).

6

Postupak snimanja za metodu trenutnih zapažanja realizuje se kroz nekoliko faza:

• priprema za snimanje • snimanje • sređivanje snimljenih podataka i izračunavanje karakterističnih veličina • proučavanje dobijenih rezultata i izrada izveštaja

Tokom faze pripreme potrebno je precizirati i realizovati sledeće aktivnosti: • obezbediti tablicu slučajnih brojeva • definisati dokumenta neophodna za realizaciju metode (zbirni obrasci, snimački

list) i precizirati formu izveštaja • obučiti izvršioce (snimače) • definisati kriterijume za realizaciju mogućih akcija

ABC metoda (Pareto dijagram)

ABC metoda podrazumeva struktuiranje određenih problema prema značaju i broju pojavljivanja. To je grafička metoda za rangiranje činilaca, počev od najčešćeg do najređeg. Zasniva se na Pareto principu, po kojem je samo nekoliko činilaca uzrok najvećeg dela ukupnog efekta. Kriva pokazuje da najveći broj problema odlazi na broj aktivnosti, da postoji neka srednja grupa i treća grupa mizernog značaja i malog uticaja na proces koji se prati.

0

100

200

300

400

500

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

vrstaškegre

broj grešaka

}X

}X

broj gre (u %)šaka

Pareto dijagram

7

Studija rada i vremena

Organizacija radnog mesta Postoje tri vrste radnih mesta:

• otvorena • zatvorena • stabilizovana

Otvoren tip je najmanje uređen, jer radnik sam obezbeđuje potreban materijal, dokumentaciju, pa i sam radni zadatak. Rezultat takvog rada su veliki gubici u vremenu. Zatvoren tip - kod ovog tipa radnog mesta, poslovođa u saradnji sa operativnom pripremom obezbeđuje radniku zadatak, blagovremeno doprema potreban alat, materijal i dokumentaciju i dodaje ostale informacije, pa su gubici u vremenu smanjeni. Stabilizovani tip radnog mesta se razlikuje od zatvorenog tipa utoliko što je na tom radnom mestu sprovedena studija radnog vremena. Ukoliko rešavamo problem projektovanja proizvodnje, a time i radnog mesta, odnosno razmatramo uvođenje mogućih inovacija za povećanje proizvodnje, odnosno snižavanje troškova, primenom studije rada, kao jedne od disciplina nauke o organizaciji doćićemo do pouzdanih parametara koji sami sugerišu formulisanje rešenja. Metode studije rada omogućavaju praćenje i analizu svakog rada na svakom radnom mestu, protežući se na celu proizvodnju

Zadaci i ciljevi studije rada

Zadatak studije rada je: 1. Optimalno oblikovan način rada koji podrazumeva:

• analizu činioca radne sredine koji se rešava za celu proizvodnju • metod rada • proučavanje sistema čovek - mašina • proučavanje manipulacije sa predmetima rada • preciziranje radnih aktivnosti i podela na operacije

2. Određivanje realno potrebnog vremena izrade Da bi se proces pojednostavljenja (racionalizacije) rada realizovao, potrebno je izvršiti:

• analizu rada na radnom mestu • analizu tehnologije (s obzirom na prostor, ulogu čoveka, karakteristike mašina,

alata i pribora, osobine i strukturu materijala) • formulisanje bolje organizacije radnog mesta • sprovođenje u delo

Cilj studije i analize vremena (normiranja) je da, zavisno od uslova proizvodnje i organizacije radnog mesta, odredi stvarno potrebno vreme za pravilno izvršavanje postavljenih radnih zadataka. Pri tome se uzima u obzir normalno zalaganje izvršioca prosečnih sposobnosti.

8

Studija vremena podrazumeva: • utvrđivanje vremena izrade • analizu vremena izrade i gubitke vremena • izračunavanje potrebnog vremena izrade i normi • izradu standardizovanih prikaza podataka (u vidu priloga, tabela, dijagrama)

potrebnih za normiranje Osnovni ciljevi studije rada i vremena čijem ostvarenju se teži su:

• smanjenje zamora • povećanje sigurnosti • smanjenje troškova • povećanje proizvodnosti

Rad na studiji rada i vremena je osetljiv zadatak jer direktno utiče na zamor (obim rada, disciplinu) i ekonomski rezultat, odnosno nadoknadu za rad, zato treba voditi računa i o psihologiji rada i odnosu sa ljudima. Zbog toga analitičari rada treba da se pridržavaju sledećeg:

• raditi promišljeno i analizirati posledice • omogućiti usvajanje opravdanih žalbi • zaključivati na osnovu dokumentovanih činioca, koje treba još jednom proveriti • biti nepristrasan i na sopstvenu štetu • saslušati mišljenje drugog, ali odluku doneti tek nakon dodatnog proučavanja i

razmišljanja uključujući i zapažanje tuđeg iskustva • priznavati vrednost poslova i ličnost čoveka

Osnovni elementi studija pokreta i utvrđivanje radnog mesta

Kada želimo da uvedemo stabilizovana radna mesta i primenimo elemente studije pokreta i pritom ostvarimo najmanji mogući utrošak radne energije potrebno je postići:

• eliminisanje suvišnih pokreta • uprošćavanje pojedinih složenih pokreta • otklanjanje (smanjenje) međuoperacijskih zastoja • kombinovanje prethodnog

Istraživanjem su iskristalisane tri grupe pristupa koji uređuju studiju pokreta: • prilagođavanje čovekovom telu • uređenje radnog mesta • konstrukcije mašine i alata

U prostoru bližeg zahvata obavljaju se radne operacije. U okviru normalnog zahvata postavljaju se predmeti na kojima se trenutno radi. U prostoru daljih zahvata postavljaju se alati pomoćne prirode i predmeti koji će se tek obrađivati, zatim predmeti čija je obrada završena i oni koji su odloženi kao neispravni, kao i alati i materijali koji se koriste povremeno, po potrebi. Pri definisanju radnog mesta, potrebno je voditi računa o stolici, oslanjanju nogu, potrebi za ustajanjem, saginjanju u radnom položaju itd. Za snimanje radnog mesta koriste se različita oprema. Opremu najčešće čine video kamera i video rekorder. Dokumentaciju čine: snimak grupe radnika na kome se naznačavaju operacije koje treba obaviti, angažovanje pojedinaca po operacijama koje treba obaviti, vreme rada po operacijama i

9

periode mirovanja određenih radnika, snimak tačnog rasporeda predmeta rada, postavljanje mašine i alata, položaj delova i materijala za ugradnju, mesta za odlaganje gotovih proizvoda itd. Snimak čovek - mašina je dokument kojim se prikazuju uporedne aktivnosti čoveka i mašine.

Studija vremena

Vreme izrade je zbir tehnološkog i pomoćnog vremena potrebnog za stvarni rad. Norma je propisano vreme potrebno za izvršenje jednog zahvata, operacije ili komande u koju su uračunata i dodatna vremena. Zato se norma definiše kao vreme potrebno prosečno veštom radniku sa određenom kvalifikacijom, da pod normalnim pogonskim uslovima sa propisanim sredstvima na tačno određen način uz normalno zalaganje i zamor obavlja određenu operaciju. Norma može biti vremenska ili količinska, jer se one mogu preračunavati. Svrha normiranja je u:

• stvaranju mogučnosti za planiranje i terminiranje proizvodnje • predviđanju mase sredstava za platu • predviđanju obima proizvodnje • predviđanju broja potrebnih radnika (izradom normativa radne snage) • obračunu zarada prema učinku • proračunu rokova isporuke • izradi precizne kalkulacije • proračunu opravdanosti zamene proizvodne opreme

Norma se može definisati prema iskustvenom i normalnom vremenu. Iskustvena vremena se mogu dobiti:

• na bazi individualnih procena stručnih lica • na osnovu statističkih podataka iz prethodnog proračuna

Normalno vreme

Normalno vreme za jednu operaciju zahteva njenu podelu (raščlanjavanje) na zahvate, pokrete i mikro pokrete u cilju njenog izračunavanja. Normalno vreme se izračunava po sledećem obrascu:

TdTizn

TpzT ++=

gde je: n - broj komada Tpz - pripremno-završno vreme, koje zavisi od tipa organizacije radnog mesta (otvoreno, zatvoreno, stabilizovano). Td - dopunsko vreme Tiz - vreme izrade Pripremno-završno (Tpz) vreme obuhvata sledeće operacije:

• prijem naloga za rad sa dokumentacijom i procenom zadatka • preuzimanje i priprema alata i materijala

10

• preuzimanje i priprema ostalih elemenata • podešavanje mašine • nakon završetka rada vrši se raspremanje i čišćenje radnog mesta i razduženje

alata, materijala, dokumentacije itd.

NORMALNO VREME ZA JEDNU OPERACIJU T

PRIPREMNO-ZAV NO VREME Tpz

Š VREME POKOMADU Tk

VREME IZRADETiz

DOPUNSKO VREME Td

TEHNOLOŠKOVREME Tt

POMOĆNO VREMETp

TEH

NO

LOŠK

O M

AŠIN

SKO

VRE

ME

Ttm

TEH

NO

LOŠK

O R

UČ

NO

VRE

ME

Ttr

POM

OĆ

NO

MAŠ

INS

KO

VR

EM

E T

Pm

PĆ

NO

RUČ

NO

VR

EM

E T

pmO

MO

Grafički prikaz strukture komponentnih vremena za izvršenje jedne operacije

Dopunsko vreme (Td) se izračunava preko tri koeficijenta koji označavaju grupe činilaca koji ometaju kontinualno izvršavanje zadataka: 1. koeficijent zamora Km - zamor zbog savladavanja tereta, zamor zbog položaja tela pri radu, zamor zbog monotonije pri radu.

11

2. koeficijent delovanja okoline Ka - uticaj delovanja temperature vazduha, uticaj relativne vlažnosti vazduha, uticaj zagađenosti vazduha i uticaj buke. 3. dopunski koeficijent Kd - dodatak za propisani odmor, dodatak za lične potrebe radnika, dodatak za organizacione gubitke. Organizacioni gubici su službeni razgovori, održavanje i dodatno ureženje radnog mesta, održavanje ili zamena i oštrenje alata, kvarovi mašina i instalacija, održavanje i podešavanje uslova za rad, čekanje na kontrolu, materijal, transport, dokumentaciju ili posao, primena mera HTZ i PPZ. Pomoćna vremena Tp uključuju sledeće aktivnosti:

• uzimanje predmeta rada i postavljanje • osposobljavanje alata za početak rada (postavljanje alata u radni položaj) • uključivanje mašine • skidanje i odlaganje komada • kontrolu ispravnosti tokom rada

Pomoćno vreme Tp:

Tp = Tpm + Tpr ± Tpk. Tehnološko vreme Tt

Tt = Ttm + Ttr ± Ttk, gde je Ttk - tehnološko vreme izrade komada kombinacijom ručnog i mašinskog rada Vremenske jedinice kojima se iskazuje norma su:

• časovi, minutu i sekunde • stoti delovi minuta • desetohiljaditi delovi časa

Izračunavanje vremena vrši se proračunom tehnološkog mašinskog vremena (Ttm) i pomoćnog mašinskog vremena (Tpm). Ostala vremena se određuju eksperimentalno neposrednim snimanjem, odnosno standarizovanjem podataka iz prethodnih vremena. Postupak snimanja podrazmeva rad u dve faze:

• priprema za snimanje • snimanje

Postoji nekoliko metoda unapred utvrđenih vremena kao što su: • MTM - metoda merenja vremena • WORK FACTOR - činioci rada • metoda standardnih vremena rada • analiza pokreta i vremena • brojni sistemi koje su razvile kompanije za svoje potrebe

12

Izvršenje, praćenje i analiza normi

Jednom utvrđena norma podleže preispitivanju, pri čemu se moraju poštovati tri uslova: • količina • kvalitet • poštovanje utvrđene metode rada

Mogućnost prebačaja normi bez automatskog pristupa za njeno korigovanje varira u zavisnosti od politike utvrđene u poslovnom sistemu. Uobičajeno je gornja granica do 35% za prosečni prebačaj, odnosno 2:1 za pojedinačni prebačaj norme, ali u pojedinim zemljama se dozvoljava i prebačaj do 50% ili 60% za prosečni prebačaj norme. Izračunavanje norme na više mašina - kada radnik radi na više mašina podrazumeva se da je njegov zadatak da opsluži mašine tokom rada onih drugih mašina za koje je zadužen. Ovaj rad podrazumeva sledeće aktivnosti:

• ručni rad prekriven radom prve mašine • hod od mašine do mašine • pripremni rad na drugoj mašini • ručni rad prekriven radom druge mašine • završni rad na drugoj mašini • povratni hod radnika

Za određivanje više radnih mesta koje opslužuje jedan izvršilac potrebno je ispuniti sledeći uslov:

( ) ( ) hrprm tNtttNS ⋅+Σ+Σ+Σ⋅−≥ 1 gde je: trp - ručni rad prekriven radom mašine N - broj mašina koje se opslužuju th - vreme potrebno za hod radnika od mašine do mašine S - slobodno vreme radnika na prvoj mašini Ukoliko se pristupa ovakvom radu, nužno je koristiti karte sa nacrtanim vremenima rada i zastoja (mirovanja) radnika, odnosno karte leve i desne srane.

Pojednostavljenje rada

Pojednostavljenje rada je sistematska analiza činilaca koji utiču na učinak, primenu principa poboljšanja projektovanjem ispravnih radnih postupaka. Rezultat poboljšanja je eliminisanje beskorisnog ljudskog napora, materijala i opreme, kao i maksimalna nadoknada za svaku jedinicu napora, novca ili utrošenog rada.

UPR = (FPR + Optr)LF

gde je: FPR - označava filozofiju pojednostavljenja rada Optr - označava oruđe i tehnike pojednostavljenja LF - ljudski faktor

13

Takođe, pojednostavljenje rada se može definisati kao sistematska analiza svih faktora koji utiču, odnosno svih činilaca koji će uticati da neki rad bude izvršen u cilju uštede napora, vremena i novca. Primena pojednostavljenja rada - pri projektovanju najpogodnijeg postupka pojednostavljenja rada mogu se navesti sledeći principi:

• projektovanje posla za čoveka (čovek se ne sme prisiljavati da se prilagođava poslu, već se rad mora prilagoditi njemu)

• eliminisanje rada, pokreta; radnje čoveka treba smanjivati na minimum i svi oni treba da budu produktivni, tj. usmereni na izvršenju radnog zadatka. Sve radnje i pokreti koji ne doprinose dovršavanju posla moraju se eliminisati.

• efikasnost - sve radnje i pokreti moraju biti što je moguće efikasniji i zahtevati minimalnu količinu fizičkog napora

• direktnost - redosled pokreta i radnji koji se zahtevaju od čoveka moraju biti najbolji u datim uslovima sa ciljem da rad bude lakši i da se spreči konfuzija i pojava smetnji

• jednostavnost - kombinovani pokreti i radnje treba da smanjuju utrošak radne snage na minimum i uspostave radni ritam.

Čoveku treba da bude ugodno dok radi. Nikada ne treba zaboraviti čitavog čoveka. Na osnovu istraživanja su utvrđene četiri osnovne želje radnika: stalan posao uz razumno visoku platu, osećaj dostojanstva i odgovornosti i da bude dobro tretiran.

Principi uspešnog rada

Mogu se navesti sledeći principi uspešne primene metode pojednostavljenja rada. Zakon očuvanja energije i materije predstavlja temelj pojednostavljenja rada. On podrazumeva optimalno pretvaranje materije i energije u procesu rada. Principi u radnom sistemom vezani za ljudsko ponašanje: • prepoznavanje pojedinačnih i grupnih ciljeva poslovnog sistema • obezbeđenje uslova da rad zadovoljava osnovne ljudske želje • samoodržavanje - svako želi da kontroliše vlastitu sudbinu

Principi koji se odnose na poboljšanje metoda rada: • eliminisanje rada - nepotrebne aktivnosti treba eliminisati • rad treba organizovati tako da se ostvari najpogodniji radni tok • utemeljenost aktivnosti i operacija - definisani tako da obezbeđuju efikasno i

produktivno ostvarenje proizvodnih zadataka • jednostavnost i direktnost - samo su efikasnost i direktne metode efikasne, jer

onemogućavaju pojavu nepotrebnih komplikacija.

Kreativno razmišljanje

Za bilo kakav napredak u ukupnom znanju, poslu i međusobnim odnosima potrebno je povećati sopstveno znanje. Za to nije dovoljno mehanički pristupiti učenju, već je potrebno primeniti postupak kreativnog razmišljanja. Treba razumeti da rešenje nekog problema može biti trenutna inspiracija koja osvetli put prešenja problema. Međutim, za

14

poslovni sistem je nužno primenjivati sistematski postupak za kreativni pristup rešenja problema. Kreativnost se javlja tek nakon dubokog analiziranja problema, sagledavanja činilaca, prikupljanja i obrazlaganja informacija. Postoje četiri metode pristupa kreativnom rešavanju problema: posupak primenjene mašte, sedam čarobnih koraka, kako početi i US army. 1. metoda - postupak primenjene mašte Alek Ozboru je razvio ovaj postupak u sedam tačaka:

1. orijentacija - ukazivanje na problem 2. priprema - prikupljanje podataka 3. analiza - raščlanjavanje prikupljenih podataka 4. hipoteza - gomilanje alternativnih rešenja povećanjem mogućih ideja 5. inkubacija - zastanak 6. spajanje delova u celinu 7. proveravanje - procena ideja

Principi vezani za primenu efikasnih metoda rada: • planiraj rad i radi po planu (planiranje rada i standardizacija radnih postupaka) • kvantitativna procena (merenje daje osnovu za projektovanje i primenu radnog

sistema) • pravilno uvođenje (da bi bili efikasni, metode i ciljevi rada moraju biti shvaćeni i

prihvaćeni) • dinamika promene (da bi se obezbedio rast efikasnosti, metode rada se moraju

stalno preispitivati i održavati) Dugogodišnjim praćenjem ostvarenog nivoa produktivnosti u pojedinim preduzećima u SAD, utvrđeno je da se u preduzećima sa proizvodnim programom koji se održavao u dugom nizu godina neprekidno povećava efikasnost. Ova efikasnost se iskazivala u smanjenju vremena izrade po komadu. Njihov rezultat je pojava krive učenja, koja ukazuje da se pojedinačnim malim koracima dolazi do efikasnog proizvodnog sistema. Ovo ukazuje da je obaveza rukovodioca i kreatora proizvodnog procesa da preispituju i prate ponašanje krive učenja u okviru svog poslovnog sistema. 2. metoda - sedam čarobnih koraka Sistematski način pristupanja problemima predstavlja kreativan način mišljanja. Kada taj način mišljenja formalizujemo dobijamo izvanredan alat za rešavanje radnih problema. Podrazumeva se da se ovi postupci koriguju prema karakteristikama problema, međutim zahvaljujući ovim alatima stvara se slika (celoviti prikaz) šta je sve neophodno da bi se problem rešio. Ovaj postupak je u praksi pokazao veoma pozitivne rezultate. Sastoji se iz sedam faza:

1. prva faza je identifikacija problema. Rešavajući svakodnevne probleme često nismo u stanju da uočimo problem. Problem je potrebno uočiti, da ne bi prerastao u nerešivu situaciju. Potrebno je uočiti pojave i činioce koji su uključeni i proceniti im pozitivne i negativne posledice i razmotriti ciljeve preciznim izrazima i veličinama. Treba razmotriti i koji činioci se moraju upotrebljavati za procenu vrednosti i dometa predloženih rešenja. Preciznost formulisanja problema

15

se povećava ako se formulišu pismeno, a pri tome treba isticati kritične činioce. Kada se utvrdi prava priroda problema, određuju se i uslovi u kojima se pojavljuje.

2. analiza postojećih metoda rada podrazumeva prikupljanje činilaca. Upotrebljava se odgovarajuća metoda da bi se proverila ispravnost postojećeg rada. Potrebno je utvrditi: tokove kretanja materijala i dokumenata, spisak operacija koje se obavljaju, utvrditi i proceniti vreme potrebno za svaku operaciju i u kome se cela aktivnost završava, količine materijala i broj dokumenata koji se koriste.

3. primena principa pojednostavljenja rada podrazumeva da se odgovori na niz pitanja: zašto, šta, gde, kad, kako i koliko? Uz pomoć ovih pitanja se ispituje svaka operacija i njihov redosled i beleže se predlozi za poboljšanje. Razmatraju se alternativne mogućnosti.

4. Izvršiti rekapitulaciju predloženih mogućnosti i poboljšanja pojedinih metoda rada u prethodnoj fazi. Za predviđanje ponašanja koriste se sopstvene sposobnosti kreiranja. Rezultat svega toga je koncetrisanje na nekoliko mogućnosti i formulisanje predloga za poboljšanje rada u jedinstvenu celinu.

5. vršenje celovite provere i procene predloženih metoda - izvršena analiza pregleda korak po korak, proveravaju se sopstvene sumnje, tačnost i mogućnost činjenica. Ukoliko je potrebno, menjaju se i metode.

6. Vrednuju se predlozi tokom stvrarne upotrebe. Procenjuje se poboljšanje rada prema kriterijumima datim u prvom koraku. Revizirati i promeniti predloge ukoliko je potrebno. Izabrati i postaviti najbolje rešenje.

7. pripremiti efikasnu upotrebu - efekti uloženog rada zavise od pravilnog uvođenja, objašnjavanja, obrazovanja, odnosno treninga i kontrole.

Svaki od ovih koraka podrazumeva mogućnost povratne veze na prethodne korake uz preispitivanje svega onog što je urađeno do tada. Ključna rešenja se nalaze u drugom koraku, pa je važno da sami prikupimo činjenice i da ih analiziramo i na taj način zaštitimo naš položaj na poslu. Primenom kreativnog postupka možemo samostalno proceniti data rešenja i doneti odluke o tome da li ćemo ih i kako predložiti. 3. metoda - kako početi Treći način kreativnog pristupa rešavanju problema možemo nazvati KAKO POČETI. Logične polazne tačke za primenu pojednostavljenja rada i kreativnog rešavanja problema lociramo na sledeće načine:

• poslovi koji stvaraju teškoće • uska grla (prouzrokuju teškoće sa rokovima isporuke ili preterani prekovremeni

rad) • pojava prekomernih zastoja (ogledaju se u velikom broju sati čekanja) • veliki broj grubih, prljavih, neugodnih i zamornih aktivnosti (snaga mašine je

efikasnija od snage mišića) • teškoće sa kvalitetom rada (količina škartova, broj reklamacija, broj doradnih

radnih naloga) • opasni uslovi za rad (siguran posao bez opasnosti stvara mogućnost za

produktivnost)

16

• pojava neefikasnog korišćenja ljudske snage (neuravnoteženi radni zadaci, odnosno tokovi proizvodnje po pravilu izazivaju nepotrebne zastoje)

• gubici u materijalu • loše korišćenje mašina i opreme • intuicija da bi se neka aktivnost ili proces mogli poboljšati

Pristup KAKO POČETI može se formulisati na sledeći način: • dokazati istinitu prirodu i karakteristike problema (navedenih u prethodnim

stavkama) • odrediti kako najkorisnije možemo usmeriti svoje napore • odrediti kako ćemo pristupiti problemu • proceniti moguće uštede • odrediti granice u kojima naše predloženo rešenje može delovati • predvideti koji tipovi promene su najbolji • predvideti koje će odobrenje biti potrebno pre nego što se može nastaviti sa

proučavanjem • predvideti koje će odobrenje biti potrebno pre uvođenja poboljšane metode rada • odrediti koje će informacije biti potrebne i koja sredstva analize će biti korisna

Za realizaciju postupka pojednostavljena rada neophodno je definisati prateći informacioni sistem (dokumente):

• Prvi dokument se odnosi na izbor problema u kojem će se pojednostavljenje rada vršiti. Najznačajni podaci koji se u njemu navode su: lični podaci i datum donošenja predloga organizacionih jedinica na koje se on odnosi, a zatim formulacija problema i ukazivanje na kritične činioce u proizvodnji ili poslovanju koje treba otkloniti.

• Drugi dokument je naslovna strana projekta, odnosno unapređenja. Pored očitih podataka o problemu, ovaj list ima ulogu radnog naloga. U prvom delu dokumenta se ukazuje na osnovni problem i ciljeve, period izvođenja rešenja, tj. projektni zadatak. Drugi deo ima ulogu propratnice i u njemu se ukazuje na pojedine faze rada i prati stepen izvršenja po fazama.

• Treći dokument nije nužan, ali je pogodno napraviti situacioni plan celokupnog toka aktivnosti. U njega se unosi: raspored mašina, međuskladišni transportni putevi i najčešće položaj radnika koji su na tim operacijama.

• Četvrti dokument se naziva redosled događaja (operacija). U njemu se koriste simboli za operacije i kretanje materijala ili radnika, operacije kontrole, zastoja (čekanja) i mesta privremenog skladištenja. U kolonama se upisuju: sadržaj operacije, vreme, količina, udaljenost, simbol operacija i prostor za promene u koji se unose karakteristični podaci.

• Peti dokument je u suštini opštih podataka i predloga za poboljšanje. • Šesti dokument je list za analizu pojednostavljenja rada. U njega se upisuju, pored

opštih problema, podaci o angažovanju radnika i stepen korišćenja kapaciteta u pogledu vremena rada.

• Sedmi dokument je karta rada na više mesta. Ukoliko postoji mogućnost za rada na više radnih naloga, formira se ova karta u kojoj je naznačeno pored opštih podataka i opis aktivnosti koje radnik obavlja, odnosno operacije koje izvršava mašina, vremenski zastoji i kretanje radnika od jednog do drugog radnog mesta.

17

• Osmi dokument je karta procesa, u kome je metodom drveta prikazana operacija sklapanja finalnog proizvoda.

• Deveti dokument je snimak rada desne i leve ruke, u kome se pored opštih podataka o operaciji upisuju zahvati, pokreti, držanje i zastoji leve i desne ruke.

U ovim dokumentima se upisuju podaci o činiocima i okolnostima koje utiču na rad: • društvena klima tokom rada koja govori o socijalnim i psihološkim faktorima koji

utiču na pitanja produktivnosti rada • konstrukcija (karakter) proizvoda (proizvod, usluga, informacija) • tehnološki proces • upotrebljeni materijali, uključujući i zalihe • oprema i sredstva za rad • alat • uređenje radnog mesta i pomoćni uređaji • akcije radnika

4. metoda - US Army Ova metoda je prvi put primenjena u okviru armije SAD-a. Sastoji se iz pet tehnika pojednostavljenja rada:

1. karta podele rada 2. redosled događaja 3. snimanje rada 4. ekonomika pokreta 5. studija raspodela radnih mesta i mašina

Karta podele rada - cilj je da se na jednom dokumentu upišu sve radne aktivnosti po izvršiocima (sa njihovim imenom i prezimenom), s tim da aktivnosti imaju svoju frekvenciju pojavljivanja u jedinici vremena i vreme trajanja svake aktivnosti. U napomenu se mogu uneti podaci o potrebnim sredstvima za rad i ostalim aktivnostima. Tek kada se sagledaju sve aktivnosti u organizacionoj jedinici, mogu se dobiti odgovori na sledeća pitanja:

• koje aktivnosti traju najduže • da li su napori pogrešno usmereni • da li su kvalifikacije izvršilaca pravilno iskorišćene • imaku li radnici mnogo nepovezanih podataka • da li su zadaci preširoko postavljeni • da li je rad pravilno podeljen

Redosled događaja - u okviru utvrđivanja redosleda događaja sagledava se tok aktivnosti korak po korak. U okviru ove tačke dobijamo odgovore na pitanja: zašto, šta, gde, kada, ko, kako, koliko i čime se obavljaju aktivnosti. Snimanje rada - ukazuje na obim rada i pokazuje kako terminirati rad i uspostaviti tokove radnih procesa. Uredno definiše broj izvršilaca prema obimu poslova, utvrđuje uska grla, odnosno neodgovarajuće čekanje na posao, prikazuje potrebe radnika i povećava motivaciju zaposlenih. Ekonomika pokreta - ukazuje na način postizanja radnih rezultata uz što manji fizički napor.

18

Studija rasporeda radnih mesta i mašina - ukazuje na uštedu u unutrašnjem transportu, odnosno manipulaciji, pri čemu treba izbegavati ukrštanje i presecanje saobraćaja.

Upravljanje proizvodnjom

Priprema proizvodnje u odnosu na funkciju razvoja ima umanjene zadatke, jer se poslovi konstrukcije i tehnologije u celini obavljaju u okviru funkcije razvoja. Priprema proizvodnje se može uvesti u proizvodnju tek kada za to da potvrdu funkcija razvoja. Međutim, u malim i srednjim preduzećima poslove konstrukcije i tehnologije preuzima priprema proizvodnje, jer se u takvim preduzećima retko formira funkcija razvoja. Tip proizvodnje (pojedinačna, serijska, masovna) utiče na položaj pripreme poizvodnje. Kod pojedinačne proizvodnje konstrukcija i tehnologija se obavljaju u okviru proizvodne funkcije, a kod velikoserijske i masovne proizvodnje ovi poslovi u u okviru razvojne funkcije. Kod serijske i masovne proizvodnje je obavezno uvođenje proizvodnih linija radi povećanja racionalizacije proizvodnje. Porastom veličine serije menja se i karakter pripreme i zahteva se:

• preciznija razrada tehničko-tehnološke dokumentacije • utvrđivanje preciznih normi rada • razrada operativnih planova • uvođenje zatvorenog ili stabilizovanog radnog mesta • mogućnost uvida i reagovanja

Mogućnosti racionalizacije se povećavaju sa veličinom serije i time utiče na smanjenje troškova po jedinici proizvoda. Priprema proizvodnje utiče i na proizvodni proces:

• primenom grupne ili tipske tehnologije • definisanjem proizvodne strategije u smislu upravljanja proizvodnjom • definisanjem radne dokumentacije • sistemom nagrađivanja i motivacije radnika

Međutim, zbog promena do kojih dolazi tokom proizvodnje (izmene karakteristika materijala, isključenja pojedinih mašina itd.), neophodno je vršiti i manje izmene i prilagođavanje projektovanih zadataka konkretnim uslovima. Zato se u raznim preduzećima različito definiše položaj pripreme proizvodnje i podela rada u odnosu na funkciju razvoja (što je niža serija proizvoda i proizvodi jednostavniji, to su i poslovi konstrukcije i tehnologije bliži pripremi proizvodnje). Karakteristični oblici proizvodnje u grafičkoj industriji i preradi papira su:

• izdavaštvo • štamparija • prerada papira

19

PRIPREMA PROIZVODNJE

INVESTICIJE

OPERATIVNA PRIPREMA

TRANSPORTNIRADNICI

TEHNOLOŠKA PRIPREMA

KONSTRUKCIONA PRIPREMA

LABORATORIJA RAZRADATEHNOLOGIJE

STUDIJARADA

KONSTRUKCIJAPROIZVODA

KONSTRUKCIJA ALATA NORMIRANJE

TERMINIRANJE

OPERATIVNA PRIPREMA

LANSIRANJEDOKUMENTA

SKLADIŠTE POMOĆNOGMATERIJALA

SKLADIŠTE ALATA

ARHIVA RADNEDOKUMENTACIJE

DISPEČIRANJE

Opšti oblik organizacije pripreme proizvodnje Zadatak pripreme proizvodnje je da vrši komponovanje tehničko-tehnoloških i organizacionih mera sa ciljem uspostavljanja i održavanja proizvodnog procesa koji zadovoljava tehničke, kvantitativne, kvalitativne i ekonomske aspekte proizvodnje. Ispunjavanje postavljenog zadatka moguće je ukoliko se uspostavi odgovarajuća koordinacija sa ostalim funkcijama, prate inovacije u nauci i tehnici, promene u poslovnoj strategiji konkurencije, prate promene tržišta i pokazatelji ekonomske utemeljenosti. Karakter operativne pripreme zavisi od obima proizvodnje i tipa organizacije radnog mesta. Kod otvorenog tipa poslove operativne pripreme uzimaju rukovodioci proizvodnje ili pogona, poslovođa ili neki od tehničara u proizvodnji. Veoma je važno sagledavanje faktora troškova proizvodnje:

• strukture angažovanih sredstava • karakteristika i cena materijala koji ulaze u proizvodni proces • tokova materijala i gotovih proizvoda • realnosti normiranja rada • karakteristika proizvodnog programa s obzirom na količinu i složenost proizvoda

Lako se sagledava važnost pripreme proizvodnje i njen uticaj na strukturu i kretanje troškova proizvodnje. Zadatak rada tehnološke pripreme je da:

1. vrši projektovanje tehnološkog procesa, prilagođavajući konstrukcijske zahteve proizvoda karakteristikama proizvodne opreme, koji će uz optimalne troškove i stepen korišćenja raspoloživih kapaciteta obezbediti zahtevani kvalitet i količinu proizvoda u skladu sa potrebama tržišta.

2. proučava projektovani tehnološki proces u celini i predlaže unapređenja 3. daje potrebna vremena izrade

Pod tehnološkim procesom može se podrazumevati onaj deo proizvodnog procesa kojim se menja sastav, kvalitet, oblik ili veličina predmeta rada sa ciljem nastajanja željenog (traženog) proizvoda.

20

Projektovanje i razvoj tehnologije

Rezultati rada tehnološke pripreme su uslovljeni prisutnim ograničenjima u raspoloživim resursima i to:

• nivoom profita (cenom prodaje i troškovima proizvodnje) • vremenom (u smislu rokova isporuke) • proizvodnjom (u smislu raspoloživih kapaciteta, sposobnosti da se ostvari nivo

kvaliteta) • tržištem (u smislu problema plasiranja novih proizvoda i nabavke željenih

materijala) • radnika (broj, struktura, kvalifikacije...)

Rešavanje problema postavljanja tehnološkog postupka se može razložiti u više faza, čiji se redosled prilagođava konkretnim okolnostima i karakteristikama proizvodnog procesa. Uopšte gledano, može se podeliti u devet faza:

1. usklađivanje projektovanih konstrukcionih karakteristika proizvoda sa postojećim ograničenjima u proizvodnji (mogućnost izrade, potpunost dokumentacije, obezbeđenje zahtevanog kvaliteta, karakteristike materijala, primena studije rada itd).

2. izbor načina proizvodnje se vrši u odnosu na moguće alternative ili prilikom projektovanja proizvodnog pogona. Ovo zavisi od nivoa uspostavljanja serijske proizvodnje, pa više serije zahtevaju niži nivo fleksibilnosti prilikom izbora odgovarajućih alternativa u načinu proizvodnje. Zavisno od karakteristika proizvoda (složenost, dimenzije i količina), vrši se izbor tipa proizvodnje (pojedinačna, serijska, masovna). U ovoj fazi određuje se optimalna veličina serije i upoređuje se sa količinom i rokovima definisanih porudžbina. Proračun se vrši s obzirom na veličinu troškova pripreme i isporuke proizvoda (opadaju sa porastom serije) i troškova obrtnih sredstava (rastu sa porastom serije zbog njihovog zamrzavanja u zalihama materijala i gotovih proizvoda).

3. izbor proizvodnih tokova i izbor i definisanje zahteva kooperanatima. 4. provera ekonomskog opravdanja tehnološkog procesa, koja podrazumeva proveru

cene koštanja, odnosno proveru normi, materijala, vremena i amortizacije sredstava za rad u odnosu na cenu prodaje i dobit.

5. utvrđivanje strukture i količine materijala. Vrši se izrada sastavnice materijala (po vrsti, količini i troškovima po jedinici proizvoda. Sastavnicu koriste: planeri za izradu planova proizvodnje, tj. preispitivanje troškova proizvodnje i saradnici operativne pripreme za definisanje trebovanja (nabavke).

6. definisanje proizvodne strujnice, tj. preciziranje operacija koje treba obaviti. 7. utvrđivanje radnog mesta, režima rada i kvalifikacije izvršilaca, a pored toga se

precizira i spisak alata, pribora, i dodatne opreme za svaku pojedinačnu operaciju. 8. definisanje procesa kontrole kvaliteta, odnosno sistema kvaliteta. 9. izrada i arhiviranje tehnološke dokumentacije. Najčešće se koristi tehnološki

postupak (sastavni i operacijski list). Arhiviranje tehnološke dokumentacije je veoma važno zbog brzog pristupa raspoloživim podacima, trajnosti čuvanja dokumenata, niskih troškova arhiviranja.

21

Operativna priprema

Operativna priprema objedinjuje u jednu organizacionu jedinicu izvršioce poslova pripreme, koja obezbeđuje celishodnu proizvodnju. Operativnim planiranjem i terminiranjem proizvodnje, planiranjem i obezbeđenjem materijala i alata, razradom i lansiranjem dokumentacije i regulisanjem proizvodnje se ostvaruju navedeni ciljevi (koji proističu iz potrebe ostvarivanja tempa proizvodnje, definisanog planom, radi skraćivanja proizvodnog ciklusa). Mesto operativne pripreme u poslovnom sistemu može se uporediti sa elastičnom membranom koja prihvata i reguliše promene proistekle iz okruženja (tržišna inflacija) i promene u strukturi proizvodnog programa i/ili tehnologije proizvodnje, odnosno poremećaja nastalog u toku neposrednog odvijanja proizvodnog procesa.

TRŽIŠTE

OPERATIVNA PRIPREMA

PROIZVODNJA

22

POČETAK

RAZRADAGODIŠNJEG PLANA

PROVERA RASPOLOŽIVOSTI

ČINILACA

POSTUPAKREŠAVANJA

OBEZBEĐENJEČINILACA

GODIŠNJI PLAN

PROIZVO-DNJE

LISTAZAHTEVA

I ČINILACA

LISTEZAHTEVA

STANJEČINILACA

PROIZVODITINE

DA

PROBLEMIREŠENI

NE

IZRADAOPERATIVNOG PLANA

PREDLOGREBALA-

NSIRANJAPLANA

PROMENJENGODIŠNJI

PLAN

REBALANSGODIŠNJEG PLANA

USAVRŠAVANJEOPERATIVNOG PLANA

LANSIRANJEDOKUMENATA

DISPEČIRANJE

RADNADOKUMENTA

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI DOKUMENTI

OPERATIVNIPLAN

Uprošćeni blok-dijagram rada operativne pripreme

23

Operativno planiranje

Operativni plan proizvodnje je raščlanjen godišnji plan proizvodnje (obično za jedan mesec), prilagođen trenutnim zahtevima tržišta i mogućnostima proizvodnje. Pri tome se detaljno uklađuje i planira:

• korišćenje raspoloživih kapaciteta • tokovi i tempo proizvodnje (količina proizvoda u datim rokovima) • obezbeđenje potrebnih resursa

Definisanje vremenskg perioda za donošenje operativnih planova zavisi od karaktera i strukture proizvodnog programa, tipa proizvodnje, proizvodnog ciklusa i sistema upravljanja proizvodnjom. Utemeljenost operativnog planiranja uslovljena je raspolaganjem informacija o:

• proizvodnim kapacitetima • proizvodnom procesu (ciklusima proizvodnje, potrebnom tempu proizvodnje,

proizvodnjom u toku) • stanju u skladištu gotovih proizvoda i materijala i pribora • potpunosti tehnološke dokumentacije • raspoloživosti radnika

Metode i tehnike planiranja

Razvijeno je više metoda i tehnika planiranja koje se zasnivaju na Gantovim kartama i tehnici mrežnog planiranja. Prilagođavanje ovih metoda vrši se u skladu sa karakteristikama proizvodnog procesa i informacionog sistema. Nedostatak Gantovih karti je u tome što ne pokazuju međusobnu zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti, period izvođenja aktivnosti ne govori o količini proizvodnje i što prikazivanje odstupanja zahteva njegovu delimičnu rekonstrukciju.

REDNI BROJ

RADNI

NALOG

1 2 3

1LINIJA IZVR ENJAŠ

LINIJA PLANA

2

3

PERIOD

Planiranje putem radnih naloga i sa primenom metode zajedničkog poretka

24

REDNI BROJ

MAŠINE

1 2 3

1

2

3

PERIOD

Planiranje se zasniva na korišćenju mašina

Terminiranje

Terminiranje je preciziranje operativnog plana po tempu proizvodnje (vreme se iskazuje u danima, časovima, minutima), količini i mestu. Operativno planiranje i terminiranje proizvodnje se uvek odvijaju, ali je pitanje koliki su gubici u vremenu, odnosno koliko je uhodana organizacija i kako je izvršena podela rada. Terminiranje predstavlja preciznije (potpunije) definisanje podataka u odnosu na operativni plan i postizanje stabilizovanog tipa radnog mesta.

Planiranje i obezbeđenje materijala i alata

Osnov za planiranje mesečnih potreba materijala i alata je godišnji plan (pregled porudžbina). Struktura osnovnih materijala uz potrebni alat, pribor i pomoćne materijale, definisana je sastavnicom materijala, tj. tehnološkom sastavnicom. Rad na ovim aktivnostima podrazumeva:

• preduzimanje mera unapređenja skladištenja i unutrašnjeg transporta • razradu normativa potrošnje • insistiranje na blagovremenom obezbeđenju materijala i pravovremenom

uključivanju u proizvodni proces Ove aktivnosti mogu obuhvatati postupke pripreme i izdvajanja materijala u smislu sečenja, sortiranja i slično. Rad na pripremi materijala i alata uslovljen je odličnom saradnjom sa dispečerima i unutrašnjim transportom.

25

Razrada i lansiranje dokumentacije

Segment informacionog sistema pripreme i planiranja proizvodnje počinje fazom prijema porudžbine i sagledavanjem operativnog plana proizvodnje, a završava se izveštajem o ekspediciji gotovih proizvoda u magacin gotovih proizvoda. Segment informacionog sistema poslovnog procesa počinje od prijema narudžbine, a završava se naplatom potraživanja.

Modul informacionog sistema osnovnpg ciklusa Na osnovu primljene porudžbine, pristupa se izradi operativnog plana, a po njegovom usvajanju i samoj realizaciji, u skladu sa terminima početka proizvodnje, vrši se sukcesivno lansiranje radne dokumentacije, a nju čine:

• radni nalog • trebovanje • radna lista • propratnica • značka materijala

Lansiranje podrazumeva pravovremenu izradu radne dokumentacije uz koju se prilaže tehničko-tehnološka dokumentacija, a nju čine

• radionički crtež • lista operacija

26

• lista instrukcija • sastavnica materijala • sastavnica delova i drugo.

Davanjem ovih dokumenata u proizvodnju, daje se signal za početak proizvodnje. Radni nalog Izdavanjem radnog naloga se daje signal za početak proizvodne serije proizvoda, komponenti, delova, porudžbine ili samo jednog proizvoda. Na osnovu radnog naloga se prati stepen racionalizacije proizvodnje, pa je on osnovni dokument za upravljanje proizvodnjom. Usled toga on služi i za praćenje troškova rada i materijala, jer se vezivanjem trebovanja, radnih naloga i drugih dokumenata utvrđuju stvarni direktni troškovi proizvodnje. Preduzeće Broj porudžbine Odeljenje operativne pripreme RADNI NALOG BR. Broj dana

NAZIV RADNOG NALOGA

Datum proizvodnje Količina za proizvodnju Količina za isporuku Početak Završetak

Naziv organizacione jedinice (koja izvršava R.N.) Ostale napomene

Overa kontrole Ispravno

Datum izdavanja

Potpis

Škart Potpis

Datum ekspedicije

Potpis

Radni nalog

Radna lista Radna lista je dokument na osnovu koga se vrši obračun ostvarene zarade radnika na osnovu učinka, a ujedno se koristi i za praćenje troškova. Radna lista (u drugačijem obliku) može biti izdata i za grupni rad.

27

Radna lista

Trebovanje materijala Trebovanje materijala je nalog kojim se preuzima određena količina materijala i delova iz skladišta. Izdavanjem trebovanja se indirektno vrši kontrola raspoloživosti i izdavanja materijala, a u slučaju poremećaja preduzimaju se odgovarajuće mere. Kopije se koriste za upravljanje zalihama, odnosno kontrolu potrošnje, a u okviru materijalnog knjigovodstva za iskazivanje troškova (kontrolu stanja u magacinu). U okviru skladišnog poslovanja primenjuju se i drugi dokumenti, kao što su: izdatnica, povratnica, zapisnik o šteti itd.

.

28

Obrazac za trebovanje materijala Propratnica Propratnica je dokument koji prati proizvodnju po datom radnom nalogu, od prve operacije pa sve do skladištenja gotovih proizvoda u magacin gotovih proizvoda. Značka materijala Često se uz propratnicu vezuje značka materijala. Aktivira se u pogonskom knjigovodstvu gde se utvrđuju direktni troškovi proizvodnje po nosiocima troškova. Uz izvesne promene može poslužiti i kao radionički nalog (za razliku od radnog naloga), za izradu pojedinih specifičnih poluproizvoda, pribora, doradu delova zbog škarta itd. Značka materijala ima zadatak da olakša identifikaciju paleta sa materijalom i poluproizvodima, odnosno da označi karakter međuskladišta. Izuzetan značaj ima za uspostavljanje sistema kvaliteta.

PREDUZEĆE: BROJ R. N.:ZNAČKA MATERIJALA

VRSTA MATERIJALA:

DATUM: POTPIS: PRIMEDBA:

Značka materijala

Upravljanje proizvodnjom

Postoji nekoliko sistema za upravljanje proizvodnjom: • putem porudžbine • putem radnog naloga za izradu serije proizvoda • JUST IN TIME • KANBAN • određivanje redosleda • direktna distribucija

29

Razlika između upravljanja putem porudžbine i serije proizvoda skoro da ne postoji, jer se za svaki od njih izdaje radni nalog. Jedna porudžbina može obuhvatiti i više različitih proizvoda, pa se setovima radnih naloga daje nalog za njihovu istovremenu proizvodnju. I jedan i drugi sistem upravljanja proizvodnjom zasniva se na praćenju tempa proizvodnje, odnosno praćenju dokumentacije (radnog naloga ili propratnice). Produktivnost Izražava se kao odnos obima proizvodnje i količine rada:

LQP = ,

gde je: Q - obim proizvodnje, L - količina rada. Pri tom je obim proizvodnje izraz celokupnog rezultata poslovanja preduzeća. Obim proizvodnje se može iskazati na približan način samo u novcu, odnosno treba utvrditi parcijalnu produktivnost za svaki vid proizvoda i usluga. Slično se događa i sa uloženom količinom rada. Suštinski posmatrano, ostvarena količina proizvodnje ne znači i da je proizvodnja došla na tržište i prihvaćena na tržištu i da su ti proizvodi naplaćeni. Iz svega toga se vidi da pokazatelji produktivnosti nisu dovoljno pouzdani parametri u sagledavanju rezultata poslovanja. Profitabilnost Iskazuje se kao odnos ukupno angažovanog kapitala i dobiti:

Sdp = ,

gde je: S - ukupno anagažovani kapital d - dobit, pri čemu je: d = Cp - Ck S obzirom da su ove dve veličine iskazane u novcu, mogu se i upoređivati. Iz izraza za dobit vidi se da obuhvata cenu prodaje (Cp), što znači obim proizvodnje iskazan u skladu sa relacijom: prodato i naplaćeno. Cena koštanja (Ck) iskazuje ukupne troškove poslovanja. Ovo znači da su i ostvareni rezultati i troškovi uzeti u obzir (na indirektan način u Ck su uključeni i troškovi rada). Angažovana sredstva (S) obuhvataju potpuni angažovani kapital: građevinske objekte, mašine, obrtna sredstva (iskazana u zalihama materijala i rezervnih delova), novac, hartije od vrednosti i drugo.

30

Ukoliko hoćemo da povećamo profitabilnost, treba da povećamo obim prodaje na tržištu i smanjimo troškove poslovanja, odnosno umanjimo potrebni kapital za odvijanje poslovanja.

Just in Time, Kanban

Ciljevi sistema upravljanja proizvodnjom, kao što su Just in Time, Kanban, Quick Response i dr. se ogledaju u smanjenju troškova kapitala (angažovanih sredstava) i povećanju tempa proizvodnje. Just in Time Cilj upravljanja proizvodnjom uz pomoć Just in Time sistema je:

• viši nivo profitabilnosti (p) putem snižavanja nivoa angažovanih sredstava (S) u zalihama i objektima za skladištenje

• niski troškovi manipulacije materijala u procesu proizvodnje • eliminisanje škarta • visok stepen korišćenja kapaciteta • eliminisanje međuoperacijskih zastoja ili čekanja na posao

Just in Time označava sistem upravljanja proizvodnjom kojim se obezbeđuje da materijal stigne u proizvodnu halu baš u trenutku kada treba da uđe u proizvodni proces. Ujedno, da bi se smanjili troškovi angažovanog kapitala u proizvodnji koja je već u toku potrebno je eliminisati međuskladišta u okviru proizvodnje, a to se postiže ispunjavanjem dva uslova: novom politikom nabavke materijala i poluproizvoda i politikom kvaliteta.

1. Politika nabavke se menja tako što se određuje 3-4 sistema dobavljača sa kojima se sklapaju generalni ugovori. Na taj način se smanjuje broj ljudi u nabavci i gubici u vremenu s obzirom da se eliminišu svakodnevne radne aktivnosti vezane za kupoprodajne transakcije.

2. U pogledu kvaliteta se od dobavljača zahteva potpuna ispravnost isporučenih proizvoda, kako bi se izbegli dodatni troškovi koji su posledica lošeg materijala.

Ovakva politika poslovnih sistema se primenjuje kod onih koji se bave velikoserijskom i masovnom proizvodnjom. Kanban Kanban je sistem upravljanja proizvodnjom koji je zasnovan na metodi povlačenja. Radni nalog se dostavlja u skladište gotovih proizvoda sa zahtevom za isporuku određene količine proizvoda. Ukoliko na skladištu nema tih proizvoda, izdaje se transportni Kanban sa zadatkom da se iz proizvodnje, i to poslednje organizacione jedinice u nizu (po pravilu iz linije za pakovanje), popuni nedostajuća količina proizvoda. Ukoliko u toj organizacionoj jedinici nema dovoljno zahtevanih proizvoda ponovo se piše transportni Kanban u kome se od transporta zahteva da dopremi nedostajuću količinu proizvoda ili delova. Tada radnici transporta ispostavljaju novi Kanban u proizvodnji, u kome zahtevaju da im se obezbedi (proizvede) odgovarajući broj komada.

31

KANBAN

JUST IN TIME

POVLAČENJE

GURANJE

Osnovna razlika između sistema Kanban i Just in time je u stavu radnika u odnosu na njegovu motivaciju:

• U Kanban sistemu radnik poseduje Kanbane - radne naloge koji označavaju nedovršenu proizvodnju ili transport, pa mogu da intervenišu i zahtevaju da im nadležni u lancu obezbede izvršenje radnog zadatka. Metodom povlačenja (Kanban) se postiže smanjivanje zaliha, jer se proizvodi tačno određena količina proizvoda. Iz ovog proizlazi da postoje dve vrste Kanban kartica, i to transportna i proizvodna.

• U sistemu upravljanja proizvodnjom zasnovanom na guranju (Just in Time) po završetku svog radnog zadatka može mirno da čeka da mu poslovođa ili dispečeri donesu na radno mesto nov radni nalog.

Just in Time, Kanban i druge metode omogućavaju proizvodnju sa nulom komada u škartu. U praksi su razvijeni sistemi koji zaustavljaju proces odmah po uočavanju greške ili koji dojavljuju povećanje nestabilnosti koja može dovesti do pojave škarta. Pored ovog uveden je i SMED sistem koji ima za cilj da eliminiše vremenske zastoje koji su posledica pripremno-završnih vremena, podešavanja i čišćenja.

Racionalizacije proizvodnje u fazi projektovanja proizvodnih pogona

Prvi korak je preciziranje (izbor) tipa proizvodnje (pojedinačna, serijska ili masovna), a nakon toga preispitivanje konstrukciono - tehničkih karakteristika proizvoda, mogućnosti standardizacije (dimenzija, postupaka i oblika) i rasporeda mašina (grupni ili linijski). Nakon izbora mašina i utvrđivanja tipa proizvodne studije vrši se racionalizacija u pogledu unutrašnjeg transporta, čiji su troškovi rada u odnosu na ukupne troškove veliki. Mesto tehnološkog projekta u okviru glavnog projekta ima glavno mesto. Ovlašćenje za projektovanje stiče se polaganjem stručnog ispita, koji se polaže pred komisijom i sastoji se iz dva dela:

1. izrada projekta pod nadzorom mentora 2. poznavanje državnih propisa

Prostor u industijskom objektu se u načelu deli na:

1. proizvodni deo - proizvodna radna mesta, skladišta, kontola kvaliteta, unutrašnji transport, HTZ, sporedne površine (garderobe, sanitarne prostorije, prostorije za pušenje, ishranu, arhivu, hodnici, stepenište, liftovi i drugo).

2. administrativni deo

32

Za svaki od ovih prostora su standardizovane njihove dimenzije. U zavisnosti od veličine mašina standardizovan je prostor koji se za nju mora obezbediti. Ovim standardima se obezbeđuje veličina najmanjih rastojanja opreme i to bočnih u odnosu na stub, rastojanja između mašina, mašina i zidova itd. Ova rastojanja se koriguju u zavisnosti od karakteristika transportnih puteva.

MALE MAŠINE SREDNJE MAŠINE VELIKE MAŠINE Transportni put i položaj mašina u pogonu

Reinženjering poslovnog procesa preduzeća

Osnovne definicije reinženjeringa poslovnog procesa preduzeća: 1. Reinženjering predstavlja fundamentalno novo osmišljavanje i radikalnu izmenu

poslovnih procesa da bi se ostvarila poboljšanja u kritičnim i savremenim merenjima troškova, kvaliteta, usluge i brzina.

2. Reinženjering se definiše kao analiza i redizajniranje poslovnih i proizvodnih procesa kako bi se eliminisalo ono što ne stvara novu vrednost.

3. Reinženjering je radikalno nov proces organizacione promene koje mnoge kompanije koriste da bi unapredile svoju sposobnost ispunjavanja usluga potrošačima.

33

Analitički pristup determinisanju modela organizacije

Struktura činilaca organizacije poslovnog sistema

34

Sadržaj

Tehnika mrežnog planiranja ........................................................................................... 1 Primena tehnike mrežnog planiranja .............................................................................. 1

Metoda trenutnog zapažanja ........................................................................................... 2 Proizvodni ciklus............................................................................................................... 3 Proizvodna funkcija.......................................................................................................... 5 ABC metoda (Pareto dijagram)....................................................................................... 7 Studija rada i vremena ..................................................................................................... 8

Zadaci i ciljevi studije rada ............................................................................................. 8 Osnovni elementi studija pokreta i utvrđivanje radnog mesta........................................ 9 Studija vremena ............................................................................................................ 10 Normalno vreme ........................................................................................................... 10 Izvršenje, praćenje i analiza normi ............................................................................... 13 Pojednostavljenje rada .................................................................................................. 13

Principi uspešnog rada ................................................................................................... 14 Kreativno razmišljanje .................................................................................................. 14

1. metoda - postupak primenjene mašte.................................................................... 15 2. metoda - sedam čarobnih koraka .......................................................................... 15 3. metoda - kako početi ............................................................................................. 16 4. metoda - US Army................................................................................................ 18

Upravljanje proizvodnjom............................................................................................. 19 Projektovanje i razvoj tehnologije ................................................................................ 21 Operativna priprema ..................................................................................................... 22 Operativno planiranje.................................................................................................... 24 Metode i tehnike planiranja .......................................................................................... 24 Terminiranje.................................................................................................................. 25 Planiranje i obezbeđenje materijala i alata.................................................................... 25 Razrada i lansiranje dokumentacije .............................................................................. 26

Radni nalog ............................................................................................................... 27 Radna lista................................................................................................................. 27 Trebovanje materijala ............................................................................................... 28 Propratnica ................................................................................................................ 29 Značka materijala...................................................................................................... 29

Upravljanje proizvodnjom ............................................................................................ 29 Produktivnost ............................................................................................................ 30 Profitabilnost............................................................................................................. 30

Just in Time, Kanban .................................................................................................... 31 Just in Time............................................................................................................... 31 Kanban ...................................................................................................................... 31

Racionalizacije proizvodnje u fazi projektovanja proizvodnih pogona .................... 32 Reinženjering poslovnog procesa preduzeća................................................................ 33 Analitički pristup determinisanju modela organizacije.............................................. 34 Sadržaj ............................................................................................................................. 35

35