Upravljanje Proizvodnjom - Skripta-1

7/23/2019 Upravljanje Proizvodnjom - Skripta-1

1/48

1. TA JE MENADMENT

Menadment definiemo kao dva procesa

Proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrolisanjaposla lanova organizacije i

Proces korienja svih raspoloivih sredstava da se postignu naznaeni ciljevi.

Organizacije pomau ljudima da se poveu sa prolou. One se mogu posmatrati kao

ema meuljudskih odnosa. !vaki dan koji provedemo radei sa drugima doprinosiistoriji te organizacije, kao i naoj istoriji. Menadment je specijalnost koja se "avipitanjima vremenai meuljudskih odnosaonako kako se javljaju u organizacijama.#aa predstava o vremenuunutar organizacije sadri nekoliko elemenata$

%. Menadment je pokuaj da se ostvari eljena budunost, imajui u vidu prolost isadanjost

&. Menadment se sprovodi u odreenom istorjiskom periodu i njegov je odraz'. Menadment je praksa koja stvara odreene posledice i efekte koji nastaju tokom

vremena

Menaderi su odgovorni

( Odgovorni za usmeravanje napora ka ostvarenju ciljeva organizacije( zadueni da pomognu da se ostvare planirani ciljevi

Menader je osoba koja izvrava zadatke kroz usmeravanje drugih ljudi na obavljanjeposlova

Vanost meulju!ski" o!nosa takoe uklju#uje nekoliko i!eja$

%. Menaderi rade u odnosima na "azi reciprociteta ) svaki od aktera utie na onogdrugog.

&. Menaderi rade u odnosima koji imaju rasprujue dejstvo na druge ljude, "ilo na"olje, ili na gore.

'. Menaderi praktino ongliraju viestrukim istovremenim odnosima.

Mera koliko je efikasan i efektivan menader je koliko uspeno on odreuje i postieodreene ciljeve, dok je mera koliko je efikasna i efektivan organizacija koliko onauspeno odrauje svoje zadatke.

E%ektivnost podrazumeva pronalaenje pravih ciljeva, pravilan oda"ir zadataka kojetre"a realizovati kao i pravilno formulisanje strategija, t.j.

&AD'T' (&AVE )TVA&'

E%ikasnostpodrazumeva da pravilno definisani ciljevi se realizuju na naj"olji moguinain, uz minimalno troenje resursa i postizanje maksimalnih rezulata, t.j.

&AD'T' )TVA&' NA (&AV' NA*'N

%


2/48

+. (&,-E) MENADMENTA

Mena!ment pre!stavlja proes planiranja/ organizovanja/ li!erstva i kontrolisanjanapora koje ulau #lanovi organizaije i kori0enja svi" ostali" sre!stavaorganizaije !a se postignu njeni najzna#ajniji iljeviMenadment je proces gde se svi menaderi, "ez o"zira na line sposo"nosti i vetine,uputaju u odreene meuso"no povezane aktivnosti kako "i postigli eljene ciljeve

Moemo rei da je menadment *upravljanje+ proces planiranja/ organizovanja/motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odreenih kompanijskih iljeva.

Planiranje podrazumeva da menaderi unapred promisle o svojim ciljevima i akcijama ida su te akcije zasnovane na nekoj metodi, planu ili logici, a ne na predoseanju.

-iljevi moraju "iti$

Specific) specifini, precizno definisaniMeasurable) merljivi *kvantitativni+Achievable) ostvarljivi

Relevant) realniTime bounded) vremenski odreeni

(lanovipostavljaju zadatke organizaciji i odreuju naj"olje procedure da se oni realizuju.z to, planovi su i uputstva po kojima$

%. organizacija o"ez"euje i angauje sredstva za postizanje zadataka&. lanovi organizacije o"avljaju aktivnosti konzistentne s oda"ranim zadacima i

procedurama'. nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima, tako da mogu da se preduzmu

korektivne akcije ukoliko progres nije zadovoljavajui.

,rganizovanjeje proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da na strukturisan nain radezajedno, kako "i postigli cilj ili grupu ciljeva.

Organizovanje se sastoji od$%. -efinisanja i grupisanja aktivnosti&. -odele poslova i autoriteta pojedincima'. tvrivanje pravila i sistema rada, ukljuujui komunikacije, odluivanje,

reavanje konflikata

2ontrolaje proces kojim se o"ez"euje da se stvarne aktivnosti podudaraju s planiranimMenader mora da se uveri da e akcije koje preduzimaju lanovi organizacije,

organizaciju voditi ka utvrenim ciljevimaunkcija kontrole ukljuuje sledee elemente$

%. utvrivanje standarda,&. merenje rezultata rukovanja,'. uporeivanje tih rezultata s utvrenom normomi/. preduzimanje korektivnih akcija ukoliko se otkriju odstupanja

0roz funkciju kontrole menader odrava organizaciju na pravom putu.

&


3/48

3. 45,6E ' T'(,V' MENADE&A

Menader je oso"a koja ima ovlaenja da upravlja ljudskim, informacionim, tehnikim ifinansijskim resursima preduzea i da putem planiranja, organizacije, voenja i kontrole,vodi preduzee u pravcu ostvarenja definisanih ciljeva.

1ako menader u isto vreme moe "iti i vlasnik preduzea, vea i uspenija preduzeaangauju profesionalne menadere.

#ajvanija uloga menadera je !ono0enje o!luka.

7enri Minc"erg kae da postoje ' osnovne uloge menadera$

1. 'nterpersonalna *protokolarna, liderska i vezna+

+. 'n%ormativna *monitorska, distri"utivna i potparolska+

3. ,!lu#iva#ka *preduzetnika, reavaa pro"lema, alokatorska i pregovaraka+

2edan od naina da shvatimo kompleksnost menadmenta jeste da posmatramomenadere kako rade na razliitim nivoima u organizaciji

(ostoje$( mena!eri prve linije ili prvog nivoa ( predradnik ili supervizor proizvodnje

u fa"rici, tehniki supervizor u odeljenju za istraivanje, supervizorkancelarijskog oso"lja u administraciji, direktor kole je rukovodilac ovogstupnja ) Oni podnose izvestaj o radu viim menaderima.

( mena!eri na sre!njem nivou ili sre!nji mena!eri ( hijerarhijiorganizacije odgovaraju za druge menadere, a ponekad i za rad

zaposlenih.Oni takoe podnose izvetaj viim manaderima.3ermin srednjimenadment moe da o"uhvati vie nivoa unutar organizacije

( glavni mena!eri( Odgovorni za sveukupno rukovoenje organizacijom. Oniutvruju politike rada i rukovode saradnjom izmeu organizacije i njenogokruenja. 3ipine titule za ove rukovodioce su$ generalni !irektor,pre!se!nik i potpre!se!nik. 4eneralni menaderi nadgledaju kompletnujedinicu, kao to je kompanija, ili nezavisna radna organizacija. Oniodgovaraju za sve aktivnosti te jedinice, kao to su proizvodnja, marketing ifinansije. Mala kompanija o"ino ima jednog generalnog menadera )predsednika ili izvrnog potpredsednika.Velika organizaijamoe imati vie

generalnih menadera, po jednog na elu svake nezavisne organizacije

-ruga podela menadera moe se izvriti na osnovu o8ima aktivnosti kojima rukovode$( Funkcijski menader ( zaduen za samo jedno funkcijsko podruje ili

delatnost, kao to su proizvodnja, marketing ili finansije.

( eneralni menader ( nadgleda kompletnu jedinicu, kao to je kompanija, ilinezavisna radna organizacija. Odgovara za sve aktivnosti te jedinice, kao to suproizvodnja, marketing i finansije.

'


4/48

9. MENADE&)2E VET'NE

Menader je oso"a zaduena za ostvarenje cilja organizacije. Osnovni zadatak menaderaje da o"ez"edi opstanak i razvoj preduzea odnosno da o"ez"edi realizaciju stratekihciljeva preduzea. -a "i taj zadatak uspeno o"avio neophodno je da poseduje odreenaznanja i sposo"nosti. 5nanja i sposo"nosti se mogu stei formalnim i neformalnimo"razovanjem kao i neposrednim praktinim radom.

:ajolje identifikovao tri osnovne vrste vetina$( Tehni!ke vetine ( sposo"nost da se koriste procedure, tehnike i znanja jedne

specijalizovane o"lasti. 6irurzi, inenjeri, muziari i raunovoe ) sviposeduju tehniku vetinu na sopstvenom polju

( "judske #socijalne$ vetine % sposo"nost za saradnju, razumevanje imotivisanje drugih ljudi kao pojedinaca ili grupa

( &onceptualne vetine % sposo"nost integracije i koordinacije svih interesa iaktivnosti organizacije. 3o podrazumeva posmatranje organizacije kao celine,razumevanje kako njeni delovi zavise jedan od drugog i anticipiranje kako ese neka promena u jednom njenom delu odraziti na celinu

;nanja koja menader tre"a da poseduje$( Tehi!ka znanja

( 'nanja iz oblasti drutvenih nauka

( &oncepcijska znanja

)poso8nosti koja menader tre"a da poseduje$( (pravlja!ke

( )rganizacione

( Rukovodila!ke

( "iderske

,stale sposo8nosti koje su od "itnog znaaja za svakog menadera$

( !poso"nost vizionarstva( !poso"nost inicijative

( 7nalitike sposo"nosti( 8etorike sposo"nosti( !poso"nost komunikacije( !poso"nost selekcije vanog od nevanog( -ijagnostike sposo"nosti

/


5/48

2A&A2TE&')T'2E 5'DE&A*iti dobar menader nije isto to i biti dobar voa

( ENE&6'JA ' 4(,&N,)T

( ;NANJE ' 2,M(ETENTN,)T

( 'NTE5'6EN-'JA

( D,

7dministriraju

Pitaju :kako;< i :kada;

)istem ( skup meuso"no povezanih podsistema od kojih je !F701 u direktnoj iliindirektnoj vezi jedan s drugim(o!sistem funkcionalna komponenta veeg sistema, moe "iti sistem i ima odreenuulogu u funkcionisanju nekog veeg sistema.Feliki sistemi imaju svojstvo da se u njima simultano odvijaju

drutveni,

tehniki, ekonomski i ostali procesi.

!avremeno upravljanje preduzeem je zadatak upravljanja velikim sistemom.Primer za jedan veliki sistem je sao"raajni sistem jedne zemlje.,p0te karakteristike sistema su$

sistem ima svoje elemente, delove ) podsisteme, koji su relativno samostalni inezavisni,

G

';JAVA , M')'J'

)T&ATE2' (5AN,V'

,(E&AT'VN' (5AN,V'


10/48

izmeu elemenata sistema, odnosno delova ) podsistema, postoje odreene veze iodnosi,

ove veze i odnosi regulisani su dvojako$ zakonima i principima, svaki sistem ima svoj cilj, odnosno ciljeve, sistem je na specifian nain vezan sa okruenjem inei sa njim jedinstvenu

celinu, najee se sistem posmatra kao element sistema vieg reda, odnosno kao

podsistem ili element ireg sistema, elementi sistema se mogu posmatrati i analizirati kao sistemi nieg reda.

1F. V&)TE )')TEMA

4 o!nosu na strukturu sistema$ prosti, sloeni i veliki.

(rema na#inu nastanka$ prirodni i vetaki

!istem se ne moe posmatrati izolovano od okoline u kojoj se nalazi, te u skladu sa timmoemo izvriti podelu sistema na$

otvorene i zatvorene

!istem je skup odreenih promenljivih koje su definisane na ulazu u sistem, i koje se usistemu transformiu u odgovarajue izlaze, pri emu dolazi do promena stanja sistema4 zavisnosti o! krajnjeg is"o!a trans%ormaije$

deterministiki, stohastiki i sluajni

DETE&M'N')T'*2' )')TEMunkcionie u skladu sa poznatim, prirodnim zakonima i principima i poznata je njihovastruktura i funkcionisanje. 3ransformacija sistema se moe predvideti jer se u svakomtrenutku vremena u potpunosti poznaje stanje sistema. Proizvodnja i proizvodni sistemisu deterministiki sistemi. Mogue sluajnosti i stohastike veliine reavaju se ieliminiu pomou raznih matematikih transformacija i predvianja

( )T,7A)T'*2' )')TEM'!istemi koji se ponaaju razliito tokom vremena te se ne mogu proraunati nego samoprognozirati.

Postoje dva uzroka stohastikog ponaanja sistema$ deterministiki sistem je podrvgnut spoljnim uticajima stohastikog karaktera unutranji mehanizmi u sistemu menjaju se iz nepoznatih razloga, koji su po

svoj prilici stohastikiPrimeri za stohastike sisteme su vodoprivredni i telekomunikacioni sistem jedne zemlje.4 o!nosu na promenu stanja tokom vremena$

statiki i dinamiki.

!istem ije se stanje tokom vremena menja u zavisnosti od delovanja okoline.

%H


11/48

Promene se deavaju tokom vremena kako u strukturi tako i u funkcionisanjuPromene mogu "iti internog karaktera ) u strukturi i eksternog ) vezane zafunkcionisanje sistema.#ajee dinamiki sistemi imaju oso"inu da je "rzina promene stanja sistema funkcijasamo trenutnog stanja i upravljanja i ne zavisi od stanja u prolosti i "udunosti.

2'


12/48

(ose8ni iljevi ekonomskog sistema su$ puna zaposlenost, ekonomski rast, ivotni standard graana, uravnoteen platni "ilans, porast nacionalnog dohotka.

11. (,)5,VN' )')TEM

Osnovna elija privrede kao velikog i sloenog sistema.!vrha postojanja$ ostvarivanje materijalne do"iti, tako da su tu prisutni, pre svega,novani tokovi.-iljeva poslovnog sistema$

%. postizanje odreenog nivoa dohotka&. postizanje minimalnih trokova proizvodnje'. postizanje konkurentne cene proizvoda

5a funkcionisanje poslovnog sistema veoma su "itni politika ena/ kvalitet i kvantitetproizvo!a.Pose"no je znaajna mogunost investiranja koja se sprovodi na nivou poslovnogsistema.(oslovni sistem je u velikoj meri !eterminisan$

okruenjem ) pripadnou odreenoj privrednoj grani, i karakterom drutveno ) ekonomskog sistema

ticaj okruenja na poslovni sistem je veliki, pose"no izraen kroz uticaj trita na"avkei prodaje proizvoda.Poslovni sistem ostvaruje odgovarajue poslovne rezultate$

visoka do"it i konkurentnost na tritu.-o"ro funkcionisanje poslovnog sistema doprinosi jaanju materijalne "aze drutva. zporast nacionalnog dohotka, dolazi do porasta drutvenog standarda stanovnitva, a sve todoprinosi optem drutvenom "lagostanju.

612D878612!07 !380387 PO!EOF#O4 !1!3DM7

%&

Podsistemprodaje

Poslovnisistem

Podsistemraspodele

Proizvodnipodsistem

Podsistemna"avke

nutranjitransport

Procesodravanja

3ehnolokiproces


13/48


14/48

4odsistem pripreme) priprema ra!a, planiranje, konstrukciona i tehnoloka pripremaTehnoloki podsistem ) te"nologija o8ra!eima funkciju o"rade proizvoda na relacijiulaz ) izlaz u smislu promene o"lika predmeta rada, da "i se do"io proizvod odreenogkvaliteta i upotre"ih vrednostiTransportni podsistem ) transport u proizvodnom sistemu ima zadatak da prenosielemente proizvodnje u liniji procesa s ciljem da se proces realizuje4odsistem skladitaB skla!i0tenje omoguuje rad proizvodnog sistema u uslovimakada tokovi proizvodnje nisu potpuno sinhronizovani4odsistem kontroleB merenje ima funkciju provere kvaliteta o"rade i kontrole

sta"ilnosti procesa rada/n5ormacioni podsistemB o8ra!a po!atakaima funkciju o"rade kontrolisanih veliina idavanje podataka o uticajima na sistem4odsistem odravanjaB pouz!anosto"ez"euje pouzdano funkcionisanje proizvodnogsistema u toku rada i eliminisanje dugih i estih zastoja u proizvodnji *vri odravanjesistema+4odsistem snabdevanja ) o8ez8eenje ra!a sistema o"ez"euje uslove rada,sna"devanje sa svim to je potre"no u radu sistema.

13. TE7N,5,2' )')TEM

1ntenzivniji razvoj tehnologija poslednjih godina doveo je do nastanka kompleksnihtehnolokih procesa. 2avlja se kao podsistem ireg poslovnog sistema i ne moe seposmatrati izolovano od ekonomskih i drutvenih uslova. 3ehnoloki sistemi po svojojprirodi u"rajaju se u vetake, otvorene, dinamike i stohastike sisteme.!truktura tehnolokog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije, sloenostiproizvoda i delom od sistema upravljanja.!trukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora$

%. sloenost tehnologije&. sloenost proizvoda'. sistem upravljanja

(o!ela te"nolo0kog sistema proizvodni tehnoloki sKstem neproizvodni tehnoloki sKstem

(roizvo!ni te"nolo0ki sistemi ) transformacija ulaznih elemenata *alata, sredstava zarad, materijala, projektovane tehnologije, ljudskog rada+ u gotove proizvode koji imajunovu vrednost *cena, kvalitet+Neproizvo!ni te"nolo0ki sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim o"lastima$o"razovanju, zdravstvu, kulturi ... okviru tehnolokog sistema vri se proces transformacije ) ulazni elementi setransformiu u eljeni o"lik ili stanje. Materijal, energija, sredstva za rad, rad, informacije

se kroz tehnoloki proces transformiu u proizvod.0ao osnovni deo tehnolokog sistema, tehnoloki proces se odnosi na proizvodnju samojednog proizvoda i on pokazuje kako taj proizvod tre"a uraditi.3ehnoloki proces pokazuje postupak izrade pojedinih proizvoda. 3ehnoloki processadri neposredni odnos i kretanje elemenata proizvodnje i njihovo uzajamno delovanjena pojedinim proizvodnim radnim mestima.

Te"nolo0ki proes sa!ri sle!ee$> Metode rada na radnom mestu> 8eim rada

%/


15/48

> Fremena izrade> !loenost rada

(ri izra!i je!nog proizvo!a te"nolo0ki proes se !eli na manje !elove$> Postupke> Operacije> 5ahvate> Pokrete> Mikropokrete

Te"nolo0ki sistem se !eli na$Proizvodni tehnoloki sistemi ) transformacija ulaznih elemenata *alata, sredstava za rad,materijala, projektovane tehnologije, ljudskog rada+ u gotove proizvode koji imaju novuvrednost *cena, kvalitet+#eproizvodni tehnoloki sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim o"lastima$o"razovanju, zdravstvu, kulturiL

19. DE:'N')ANJE (&,';V,DNJE

Proizvodnja je svrsishodna drutvena delatnost, u kojoj se odreeni skup materijalnih

elemenata i raznih vidova energije transformiu u odreena materijalna do"ra, kojazadovoljavaju odreene drutvene potre"e. Ova materijalna do"ra su proizvo!i, kojeljudi stvaraju radom kroz proizvodnju, da "i zadovoljili svoje potre"e. Proizvodnjapredstavlja najvaniju fazu u procesu drutvene reprodukcije, jer je ona materijalnaosnova za funkcionisanje ostalih drutvenih procesa i aktivnosti.

proces proizvodnje ulaze odreeni elementi *inputi )6+, koji tre"a da se transformiu uodreene druge elemente *outputi ) 7+, koji kao proizvodi ili usluge zadovoljavajuodreene drutvene potre"e iskazane na tritu. Dlementi *6+, koji ulaze u proizvodnju,imaju promenljiv karakter toka u procesu, a istovremeno su i funkcija vremena * t+.1zraavaju se i mere u naturalnim jedinicama ( "rojem asova rada odreene kategorije

radnika ili maina, kao i koliinama raznih sirovina i materijala u jedinici vremena.

tom smislu se za jedan proizvodni proces angauje dati "roj asova rada odreene vrstemaina ili odreene kategorije radnika, kao i izvesna koliina sirovina u nekoj jedinicivremena, na primer za mesec dana, ili za godinu dana.

Proizvodnja se realizuje kroz "rojne i tehnoloki heterogene procese, koji se mogupredstaviti kao kom"inacije "rojnih ulaznih6 i izlaznih 7 tokova.

4lazni tokovi) E756) u optem o"liku sastoji se od$> materije,

> energije,> informacije.Trans%ormaioni proes) u njemu se ulazni elementi 6 transformiu u novi o"lik, ilistanje 7.

'zlazni tokovi) izlaz 7) to su proizvodi *i usluge+ i oni predstavljaju osnovni motiv zaorganizovanje proizvodnje i proizvodnih procesa.0ada se proizvodnja prikazuje ovakokao jedan sistem, onda su sastavni delovi tog sistema i povratna veza, okruenje iponaanje sistema.

%9


16/48

Proizvodnja se moe posmatrati kao funkcionalna i organizaciona celina. Proizvodnju,kao %unkionalnu elinu, karakterie odgovarajui proizvodni ciklus, koji oznaavapotre"no vreme za transformaciju skupa ulaznih elemenata *6+ u proizvod *7+.Proizvodnja kao funkcionalna celina, tre"a da realizuje odreenu koliinu istih proizvodau nekom odreenom vremenskom periodu. Proizvodnja kao organizaiona elinapredstavlja ureeni skup organizacionih jedinica *radnih mesta+ koji se mogu, pododreenim uslovima, aktivirati u pravcu uspostavljanja proizvodnog procesa.

1?. )')TEM (&,';V,DNJE B (&,';V,D'/ (&,-E)'/ :4N2-'JE

Proizvodno preduzee predstavlja proizvodnu i poslovnu celinu, koja o"avlja svojuosnovnu funkciju u promenljivim uslovima drutveno organizovanog, trinog okruenjaOva osnovna funkcija je stvaranje proizvoda, a to se realizuje procesom proizvodnjeOsnovnu strukturu proizvodnog preduzea ine$

proizvodnja, kao transformacioni proces, kao osnovna funkcijaN, poslovni sistem, kao sve ono ostalo to doprinosi realizaciji osnovne funkcijeN .

!tvaranje novih upotre"nih vrednosti u procesu rada o"ez"euje se organizovanjemelemenata proizvodnje$

rad, predmeti rada i sredstva za rad

Organizovanjem ovih elemenata, u ta spadaju i kadrovi, do"ija se proizvodnja, koja kaotransformacioni proces daje rezultat u vidu proizvoda.Proizvodi su rezultat funkcionisanja proizvodnog i poslovnog procesa preduzea. procesu ulaganja i transformacije elemenata proizvodnje, iji je rezultat proizvod, imavie elementarnih procesa, koji kao celine ine proizvodno preduzee kao sistem.Dlementarni procesi su podsistemi jednog ireg proizvodnog i poslovnog sistema5a proizvodno preduzee najznaajniji je proizvodni podsistem. proizvodnompodsistemu vri se transformacija elemenata proizvodnje u nove, upotre"ne vrednosti )

gotove proizvode.5a funkcinisanje proizvodnog podsistema potre"no je organizovati i pratee podsisteme,kao to su$

razvojno)istraivaki, upravljaki, kadrovski, marketing, finansijski i na"avni podsistem.

Proizvodno preduzee, kao proizvodni sistem, sastoji se od proesa i %unkija, kao

odreenih podsistema, koji deluju samostalno, ali pre svega zajednikiProcesi u proizvodnom preduzeu mogu "iti$ proizvodni, poslovni i istraivako)razvojni

(roizvo!ni proesi se !elena manje, elementarne procese, kojih ima sedam$ proizvodnaradna mesta, kontrola kvaliteta, unutranji transport, skladitenje, zatita na radu,odravanje sredstava za rad i snad"evanje energijom i vodom.

%=


17/48

(oslovni proesi u pre!uzeu javljaju se kao$ 0omercijalni procesi u funkciji proizvodnje, pravni procesi i proces optih poslova

'straiva#koBrazvojni proesi u proizvo!nom sistemu mogu 8iti$ proces razvoja konstrukcije, proces razvoja sredstava za rad, o"razovanje kadrova, proces razvoja organizacije i ekonomije, informatike, investicija i inenjeringa.

,snovne %unkije u proizvo!nom pre!uzeu su$ komercijalna, finansijska, proizvodna, istraivako)razvojna, kadrovska, pravna i funkcija optih poslova.

Ove funkcije se mogu dalje deliti na podfunkcije u vidu odreenih organizacionih celina,pa do radnih mesta kao najmanjih delova funkcija. 3ako, na primer, proizvodna funkcijase deli na$ pogone, radionice i radna mesta. Ostale funkcije se dele, na primer, na$sektore, slu"e, odeljenja i radna mesta.

1@. (&,';V,DN' (&,-E)'

5a izvoenje prozvodnog procesa potre"no je da svaki element proizvodnog sistemaraspolae potre"nim kapacitetom.Menaderi proizvodnje odgovorni su za o"ez"eivanje kapaciteta za potre"e proizvodnje.Odluke o kapacitetima tre"alo "i donositi na osnovu predvianja tranje i na osnovurazvojnih planova.8azrada planova kapaciteta, od dugoronog planiranja sredstava za rad, krozsrednjorono agregatno planiranje, pa do kratkoronog planiranja, odnosno terminiranja,o"ez"euje da se proizvodni proces nesmetano odvija.Planiranje korienja kapaciteta se vri na nivou preduzea, proizvodnih odeljenja,pojedinih grupa maina, pojedinih maina, ureaja, postrojenja i sudova. sklaivanjeplana proizvodnje i kapaciteta osnova je postupka planiranja kapaciteta.

To po!razumeva !a se za odreeno plansko razdo"lje najpre definie plan proizvodnje zatim za koliine navedene u planu tre"a izraunati potre"ne kapacitete i ustanoviti postoje li na raspolaganju dovoljni kapaciteti u tom vremenskom

razdo"lju

Pod kapacitetom se u industriji podrazumeva sposo"nost *tehnika i ekonomska+,upotre"ljivost i proizvodna mogunost sredstava za rad i ljudskog rada, pojedinano iukupno uzeto, proraunate prema vaeim normama. 0orienje kapaciteta predstavljaracionalno iskoriavanje mogunosti sredstava za rad i ljudskog rada koristeiodgovarajuu tehnologiju i organizaciju proizvodnih procesa.

%A


18/48

5naajan elemenat proizvodnih mogunosti u industrijskoj proizvodnji predstavljakapacitet proizvodne opreme.5a izvoenje proizvodnog procesa potre"no je da svaki element proizvodnog sistemaraspolae potre"nim kapacitetom

cilju sistematizacije kategorije kapaciteta proizvodne opreme prihvata se sledeerazvrstavanje$

3ehniki kapacitet ( projektovani kapacitet shodno tehnikim karaktreristikama Dksploatacioni kapacitet ( projektovani kapacitet shodno eksploatacionim i

organizacionim uslovima Ostvareni kapacitet

Proizvodne maine predstavljaju onaj deo sredstava za rad koji u samom procesuproizvodnje deluje neposredno na predmet rada.0apacitet maine je njena radna sposo"nost da u okviru odreenog vremenskog perioda*uo"iajeno godinu dana+ izvri izvestan "roj odreenih operacija.5a adekvatno utvrivanje kapaciteta jedne maine "itno je poznavanje njenih tehnikih ieksploatacionih karakteristika.

3ehnike karakteristike maine determiniu mogunost upotre"e date maine zao"avljanje odreenih poslova ) operacija.

Dksploatacione karakteristike maine odnose se na reim korienja, rukovanja iodravanja, to u celini odreuje radnu sposo"nost maine kroz mogunosto"avljanja odreenog "roja operacija u okviru jednog vremenskog intervala.

1C. ,&6AN';A-'JA (&,-E)A (&,';V,DNJE

Organizacija proizvodnje je svrsishodna zavisnost i povezanost ovekovog rada,sredstava za rad i predmeta rada u procesu proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda kojimase zadovoljavaju drutvene potre"e!a stanovita naina i mogunosti organizovanja proizvodnje, postoje tri tipa

organizovanja procesa proizvodnje$%. tehnoloka organizacija procesa proizvodnje&. o"radna organizacija procesa proizvodnje'. predmetna organizacija procesa proizvodnje

Tehnoloka organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa specijaliziranimpostrojenjima i ureajima u kojima postoji odreeni tehnoloki proces u viduproizvodnog procesa. ovoj organizaciji proizvodnje raspored radnih mesta je uslovljen postojeomtehnologijom, a oprema u procesu je rasporeena po redosledu koji je dat u tehnolokompostupku za izradu proizvoda.

Te"nolo0ka organizaija ima sle!ea o8eleja$ tehnoloki proces je u velikoj meri ugraen u sredstva za proizvodnju, o"im i nain organizovanja elementarnih procesa odreeni su, takoe, sredstvima

za proizvodnju, zahteva skupa sredstva za proizvodnju, fleksi"ilnost programa proizvodnje je mala

%C


19/48

0od ove organizacije proizvodnje tehnoloki proces je poistoveen sa proizvodnimprocesom.Primenjuje se u "aznoj industriji i fa"rikama sa izraenim hemijskim i fizikimprocesima$

industrija hemije, prehram"ena, farmaceutska, tekstilna, koarska i metalurgija

)bradna organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa radionicama koje suspecijalizovane za odreene tehnoloke vrste o"rade.0od ove organizacije proizvodnje raspored radnih mesta je uslovljen vrstama o"rade.8adna mesta iste vrste prostorno su grupisana i rasporeena po tehnolokom redosleduo"rade.,8ra!nu organizaiju karakteri0e sle!ee$

vrste o"rade odreuju razmetaj sredstava za proizvodnju i o"lik organizovanjaproizvodnje,

maine su rasporeene u grupe po vrstama o"rade,

potre"ni su visokostruni radnici na mainama,

fleksi"ilnost programa proizvodnje je relativno velika.

O"radna organizacija se koristi kod serijske proizvodnje u metalopreraivakoj industriji.

4redmetna organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa radionicama koji su

specijalizovani za izradu odreenih delova ili sklapanja odreenih podsklopova, sklopovai gotovih proizvoda.8aspored radnih mesta uslovljen je proizvodima, a razliita radna mesta rasporeena su ulinije po redosledu o"rade.

(re!metna organizaija proizvo!nje ima sle!ea o8eleja$ predmet rada opredeljuje nain organizovanja proizvodnje,

maine se raporeuju po redosledu operacija prilikom izrade proizvoda,

sredstva za proizvodnju su relativno skupa i specijalizovana,

fleksi"ilnost programa proizvodnje je relativno mala

Predmetna organizacija se koristi u masovnoj proizvodnji jedne ili nekoliko vrsta slinihproizvoda. Ovakav o"lik organizacije proizvodnje je karakteristian za automo"ilskuindustriju i mlekarsku industriju.

1. TE7N'*2A (&'(&EMA (&,';V,DNJE

%G


20/48

Osnovna karakteristika savremene proizvodnje jeste razgranienje izmeu pripremnih,operativnihi teku8ihposlova u proizvodnji.Proizvodnja, kao celina i jedinstven proces, deli se na dve grupe poslova koje seizvravaju fazno, ali i jedinstveno. 3o su$

poslovi pripreme proizvodnje operativna, neposredna, tekua proizvodnja

unkcija pripreme proizvodnje realizuje se preko tehnike pripreme proizvodnje.

Pod tehnikom pripremom proizvodnje podrazumeva se skup poslova tehniko(tehnolokog i organizacionog karaktera, iji je cilj da se izvri takva pripremaproizvodnje da se ona moe realizovati sa predvienim tehnikim i ekonomskimrezultatima.3ehnika priprema proizvodnje ima za cilj da se to lake i "re realizuje proizvodniproces uz maksimalne ekonomske rezultate u proizvodnom sistemu.Te"ni#ka priprema proizvo!nje o8u"vata$

%. plansku pripremu proizvodnje&. projektno)konstrukcionu pripremu proizvodnje'. tehnoloku pripremu

/. radioniku pripremu

(lanska priprema proizvo!nje o"uhvata skup poslova tehniko)tehnolokog iorganizacionog karaktera pripreme proizvodnje, koji su predvieni u fazi planiranjaproizvodnje *u godinjim i operativnim planovima+.

(rojektnoBkonstrukiona priprema proizvo!nje o"uhvata poslove izrade tehnikedokumentacije, koja definie o"lik, dimenzije, dizajn, nain pakovanja, uputstvo zaupotre"u, nain servisiranja i vek trajanja proizvoda.

Te"nolo0ka priprema proizvo!nje ima svoju strukturu koja se sastoji o!$

3ehnolokog postupka za izvoenje proizvodnog procesa specifikacije svih materijala potre"nih za realizaciju proizvodnog procesa specifikacije alata i pomonog pri"ora definisanja maina, ureaja i opreme na kojima e se o"aviti proizvodni proces vremena za o"avljanje procesa

&a!ioni#ka priprema prihvata materijal, alat, specijalni alat, pomoni pri"or i dokumentaciju za

proizvodnju, 1sti rasporeuje na odreena radna mesta po proizvodnji,

vri kontrolu izvrenja radnih zadataka, vri odlaganje radnih predmeta do mesta naredne tehnoloke operacije 7ko je proizveden gotov proizvod, isti odlae u skladite gotove ro"e.

!avremeni koncept organizacije proizvodnje polazi od drugaijeg naina organizovanjapripreme proizvodnje, te se tehnika priprema po savremenoj organizaciji deli na$

&H


21/48

,perativna priprema proizvo!nje =,((> predstavlja skup aktivnosti kojeprethode i koje imaju za cilj da omogue realizaciju projektovanih planova uproizvodnom procesu.

&azvojna priprema proizvo!nje =&((> ima za cilj unapreenje postojeegproizvodnog procesa, stvaranje novih proizvoda i unapreenje drugih podsistemakoji omoguuju po"oljanje postojeeg poslovanja. !astoji se iz sledeih funkcija$razvoj proizvoda, razvoj kapaciteta, razvoj tehnologije, razvoj sistema kvaliteta,prototipska radionica, razvoj marketinga, razvoj menadmenta

1. ,(E&AT'VNA (&'(&EMA (&,';V,DNJE

5adatak operativne pripreme proizvodnje je da omogui redovno odvijanje tokaproizvodnje, da razradi planove i omogui potre"ne uslove za njihovu realizaciju.Predhodi proizvodnji i ima zadatak da omogui nesmetani ) kontinuirani proizvodni

proces.Podrazumeva da se za proizvodni program organizuje planiranje kapaciteta, materijala,alata i dokumentacije i da se projektovani tehnoloki proces pripremi, organizuje irealizuje na proizvodnim radnim mestimaOPP tre"a da projektovane planove preduzea realizuje u proizvodnom procesu.

;a!atak operativne pripreme proizvo!nje o8u"vata sle!ee aktivnosti$%. organizovanje isporuke gotovih proizvoda prema rokovima&. racionalno korienje raspoloivih kapaciteta i radne snage'. efikasno usklaivanje tehnolokih procesa i kontrole proizvodnje/. o"ez"eenje materijalima i njihovo disponiranje

9. kontrolu na"avne funkcije u pogledu izvrenja rokova na"avke=. raspodelu posla po radnim mestimA. ostvarivanje potpunog uvida u proizvodne rezultateC. o"radu povratnih informacija i eventualne korekcijeG. upravljanje proizvodnjom

,perativna priprema sa!ri sle!ee proese$%. Operativno planiranje&. 3erminiranje'. Eansiranje u proizvodnju/. -ispeiranje9. Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa

)perativno planiranjeje deo godinjeg planiranja, koje o"uhvata krai vremenski period#ajee se operativni plan radi za naredni mesec.Operativni plan sadri ta e se raditi i u kojim koliinama, kako "i se mogle odreditikoliine reprodukcionog materijala, alati, kapaciteti maina, "roj zaposlenih, potre"nadokumentacija, radni nalozi i dr.!astavni deo operativnog plana je 5ini terminski plankoji o"uhvata plan rada svakogradnog mesta u pogonu za tri do pet dana unapred.Predstavlja detaljan plan rada na svakom radnom mestu, a definie redosled smenjivanjaradnih naloga na radnim mestima.

&%


22/48

,perativni plan o8u"vata$ 8azraen proizvodni zadatak za svaki pogon, odeljenje, radionicu, po koliini i

vrsti 8okove poetka i zavretka pojedinih elemenata proizvodnog zadatka !pecifikaciju potre"a po vrstama i koliinama u materijalu, delovima,

poluproizvodima i drugom Potre"e u radnoj snazi *po strukama i stepenu strunosti+ za pojedine pogone,

odeljenja, radionice Plan za izvrenje radova na odravanju maina sa rokovima i specifikacijama

potre"a u materijalu, radnoj snazi i ostalo

Terminiranjepredstavlja vremensko usklaivanje tokova tehnolokih procesa, pri emuse polazi od rokova zavretka proizvoda i tei se to racionalnijem korienju maina iopreme. 3erminiranje predstavlja nastavak operativnog planiranja i njegovu razradu, kojedetaljno definie vreme i prostor pri izradi proizvoda.Terminiranje moe 8iti$

4zastopno ( u pojedinanoj ili maloserijskoj proizvodnji, postoji hronoloki redtehnolokih operacija o"rade *posle zavretka prve tehnoloke operacijeorganizuje se druga, zatim trea itd. do kompletnog zavretka proizvoda+

(aralelno( se koristi u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Dlementi jedne serije pozavretku jedne tehnoloke operacije alju se na sledeu tehnoloku operaciju, neekajui da se svi elementi zavre na datoj tehnolokoj operaciji

2om8inovano se primenjuje u visokoserijskoj proizvodnji ( kom"inacijauzastopnog i paralelnog terminiranja

"ansiranje u proizvodnju) o"uhvata o"ez"eenje mateijala, alata pomonog pri"ora idokumentacije za nesmetani proizvodni proces. !vaka proizvodnja poinje izdavanjemproizvodnog naloga *radni nalog+ za odreeni proizvodOsim proizvodnog naloga, iz operativne pripreme proizvodnje izdaju se i razna

tre"ovanja *za reprodukcioni materijala, alat, specijalni alat, pomoni pri"or+3akoe, u cilju ostvarivanja kontinualne proizvodnje iz operativne pripreme proizvodnjealju se radne liste, operacione liste, instrukcione liste i tehnoloka dokumentacija*radioniki crte, tehnoloki postupak izrade+.

2ispe!iranje proizvodnjepodrazumeva otklanjanje smetnji u izvrenju operativnog planaproizvodnje koje mogu dovesti do zastoja, ekanja ili nekorisnog rada u procesu(ostoje #etiri vrste !ispe#iranja i to$

pre!metno !ispe#iranje dispeer prati realizaciju odreenog "roja proizvodaod ulaska u proizvodnju do odlaganja gotovog proizvoda u skladite i stara se osna"devenosti radnog mesta materijalom, dokumentacijom, alatom i dr

%unkionalno ( dispeer svakodnevno prati realizaciju operativnog planaproizvodnje, odnosno realizaciju svake tehnoloke operacije na odreenoj lokaciji( radionici

me0ovito ( predstavlja kom"inaciju predmetnog i funkcionalnog dispeiranja kontinuirano ( dispeer organizuje i prati neprekidno dopremanje svih

neophodnih sredstava da "i proces proizvodnje "io kontinuiran i da nikad ne doedo zastoja

Ovo se radi za sve tehnoloke operacije, za tehnoloki i za proizvodni proces.

&&


23/48

4ra8enje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa ima za cilj daregistruje realizaciju operativnih planova proizvodnje i da preduzme odreene akcijeukoliko nije dolo do eljene realizacijeVo!e se tri evi!enije o realizaiji operativni" planova proizvo!nje i to$

) operativna) vodi se po radionicama a odnosi se na terminski plan, kakotehnolokih operacija tako i pri izradi elemenata proizvoda

) statisti#ka) o"rauje izvrenje osnovnih *mesenih i godinjih+ planovaproizvodnje i to u vremenskim pokazateljima i u koliinskimpokazateljima

) knjigovo!stvena B prati izvrenje osnovnog plana proizvodnje unovanim jedinicama. Odnosi se na trokove rada, materijala, alata,amortizacije, trokova odravanja sredstava za rad, trokove energije i dr.

+F. &AD',N'*2A (&'(&EMA (&,';V,DNJE

8adionika priprema proizvodnje ima za cilj o"ez"eenje izvravanja operativnihplanova u svim delovima procesa neposrednog rada, odnosno u svim radionicama

proizvodnog sistema.&a!ioni#ka priprema proizvo!nje ima sle!ee za!atke$%. izvrenje plana operativne pripreme sa aspekta realizacije posla&. o"ez"eenje racionalnog i ekonominog rada na pojedinim radnim mestima u

procesu proizvodnje

&a!ioni#ka priprema proizvo!nje po!razumeva sle!ee aktivnosti$%. prihvatanje materijala, alata i dokumentacije koji su lansirani u radionicu&. rasporeivanje na pojedina radna mesta'. kontrolu izvrenja poslova operativnog plana proizvodnje/. prenoenje poslova u narednu radionicu ili magacin

9. pripremu i slanje povratnih informacija sa radnih mesta prema operativnojpripremi proizvodnje

ilj ovakvog organizovanja je da se upravljanje proizvodnjom dovede do samog radnogmesta i time o"ez"edi realizacija planiranog o"ima proizvodnje odreenog kvaliteta.

3ako organizovana radionika priprema, zasnovana na savremenim o"licima organizacijeproizvodnje, ima sledee grupe poslova$

%. poslovi materijalnog poslovoe&. poslovi sna"devaa radnih mesta

Materijalni poslovoa organizuje i upravlja procesom opremanja radnih mestaispravnim sredstvima za rad, materijalom, alatima i dokumentacijom)na8!eva#idonose na radna mesta materijal, alat, dokumentaciju, potroni materijal,preventivna zatitna sredstva i dr. Qistai odravaju red i istou u radionici.

+1. &ADN, ME)T, 4 (&,-E)4 (&,';V,DNJE

8adno mesto je mesto na kome se lociraju sredstva za rad i na kome se o"avljajuodreene operacije, odnosno odreeni posao. 3o je mesto na kome su stvoreni uslovi zao"avljanje odreenog posla u okviru tehnolokog procesa.

&'


24/48

pogledu organizacije izvoenja operacija radno mesto tre"a da "ude takoorganizovano, u vremenu i prostoru, da se uspostavi optimalan odnos izmeu elemenataproizvodnje.zimajui u o"zir ekonomiju, radno mesto tre"a da je tako organizovano da se radnimmestima postiu minimalni trokovi, a maksimalni rezultati. pogledu postignutog nivoa razlikuju se sledea organizaciona stanja proizvodnihradnih mesta$

9: otvoreno radno mesto ) )RM

;: zatvoreno radno mesto )'RM Ovakva radna mesta, u smislu organizacije pripreme, uvode se u velikoserijskoj imasovnoj proizvodnji, pri emu se radno mesto prvo zatvori, pa onda sta"ilizuje

> 5a sta"ilizaciju radnog mesta koristi se studija rada, na "azi prouavanja i merenja

rada

++. &A)(,&ED MA'NA NA &ADN'M ME)T'MA

Materijal koji se o"rauje u toku proizvodnog procesa prelazi izvestan put. !a stanovitaracionalizacije proizvodnje poeljno je da preeni put "ude pravolinijski i to je moguekrai. O"lik i duina putanje predmeta rada za dati tehnoloki proces zavise od rasporedamaina, odnosno radnih mesta. Ma0ine/ o!nosno ra!na mesta/ u okviru proizvo!nogo!eljenja mogu 8iti rasporeeni na je!an o! sle!ei" na#ina$

a> grupni B ma0ine su rasporeene u grupe prema vrstama#a ovaj nain grupisane maine najee nisu usklaene sa redosledom operacija zapojedine radne predmete.Feoma esto javljaju se Rcik(cakR i povratna kretanja, a ponekad i u o"liku RpetljeR, to seocenjuje kao neracionalno.4rupni raspored maina primenjuje se najee u pojedinanoj i maloserijskojproizvodnji, odnosno gde se javlja vei "roj razliitih tipova proizvoda.

8> linijski

&/


25/48

Maine su poreane u skladu sa projektovanim redosledom operacija za izradu jednogkomada proizvoda. #a svakoj maini o"avlja se jedna ili vie operacija, a radni predmetse kree od maine do maine u istom smeru po najkraoj moguoj putanji. 3akavraspored maina najee je u primeni u masovnoj, odnosno lananoj proizvodnji.Primena ovog rasporeda opravdana je u uslovima ustaljenog proizvodnog programa i uzodgovarajuu masovnu proizvodnju.

> kom8inovani

Promenjivost faktora koji utie na iz"or rasporeda maina nekada uslovljava potre"ukom"inovanja grupnog i linijskog rasporeda maina.

Ove kom"inacije mogu se javiti u tri varijante

(rema prvoj varijanti, maine se grupiu prema vrstama, odnosno tehnolokimkarakteristikama, u redove u nizu po jedna ili vie. Popreno posmatrano o"razuju selinije maina koje odgovaraju redosledu operacija za pojedine radne predmete. Maine surasporeene prema grupnom rasporedu, a popreno je oformljen linijski raspored.Primena ovog rasporeda o"ez"euje skraenje putanje radnih predmeta, a ostvaruje se u

uslovima ustaljenog proizvodnog programa sa manjim varijacijama u asortimanuproizvoda.

Druga varijanta kom"inovanog rasporeda maina javlja se tako to za jedan ili viedelova postoji linijski raspored maina, dok se drugi delovi proizvode prema grupnomrasporedu. Pri tome, za delove koji se proizvode po linijskom rasporedu, tre"a da "udeo"ez"eena dovoljna masovnost, to za delove koji se proizvode prema grupnomrasporedu nije uslov.

Trea varijantaili raspored po RtrougluR proeta je tenjom da se smanji to je moguevie transportni rad, eventualno i u uslovima maloserijske proizvodnje.

pogledu racionalnosti rasporeda maina, najpovoljniji je linijski raspored, dok jenajnepovoljniji grupni raspored maina. Prilikom iz"ora tipa rasporeda maina tre"a imatiu vidu sledee faktore$ masovnost proizvodnje, ustaljenost i usklaenost proizvodnogprograma, stepen specijalizacije maina, organizovanost proizvodnih procesa.

+3. 4(&AV5JANJE (&,';V,DNJ,M B :4N2-'JE 4(&AV5JANJA

pravljanje ima zadatak da o"ez"edi efikasno funkcionisanje sistema, njegovoracionalno reprodukovanje i da se izvri odgovarajua izmena u skladu sa kriterijumima

cilja koji se eli postii!a gledita forme, upravljanje je informacioni proces proet mreom tokova.unkcije upravljanja imaju zadatak da realizuju upravljaki zadatak preko komandisu"jekta upravljanja u upravljanom podsistemu, ostvarujui krune tokove informacija usistemu upravljanja.,snovne %unkije upravljanja

pravljanje kao proces

&9


26/48

Priprema odluke -onoenje odluke Organizacija 8egulisanje Dvidencija i kontrola

(riprema o!lukeunkcija pripreme odluke vezana je za odreivanje i postizanje cilja upravljanja, kao isame strategije. Priprema i razrada odluka zahtevaju struna znanja i iskustvaorganizatora posla. procesu pripreme odluka za ostvarivanje upravljakih zadatakakoriste se odgovarajue naune metode$

> operaciona istraivanja> linearno programiranje

> mreno planiranje> matematiko modeliranje i dr.-o"ro pripremljena odluka, nauno zasnovana i proverena praktinim iskustvom, sigurnaje pretpostavka da e se racionalno ostvariti ciljevi upravljanja, ukoliko se sve optimalnoodvija u narednim fazama upravljanja. tome smislu, strategija upravljanja doprinosiostvarivanju upravljakih ciljeva.

Dono0enje o!luke-oneti odluku, pismenu ili usmenu, u smislu upravljake aktivnosti, znai formulisati ciljo"jekta upravljanja i njegov zadatak.Odluku donosi upravljaki podsistem, "ilo da se tu radi o organu upravljanja, ili o jednom

licu u vidu direktora, menadera i sl.(ostoji nekoliko na#ina razlikovanja upravlja#ki" o!luka$

%. po stepenu sloenosti, odnosno u zavisnosti od o"jekata upravljanja kojima sunamenjene

&. po trajanju njihovog dejstva ( kratkorone i dugorone odluke'. po znaaju, mestu i ulozi u razvitku odreenog socijalnog sistema$ strateke i

taktike odluke/. po stepenu razra enosti ( neke detaljno, a neke saeto daju cilj o"jekta upravljanja9. po o"aveznosti izvrenja ( mogu "iti zakonske, kategorine, direktivne i sl.

,rganizaijaOrganizacija proizvodnje u upravljakom smislu predvia odreene uzajamne proizvodneodnose zaposlenih, njihove meuso"ne veze, o"aveze i prava, radna ponaanja.pravljaka funkcija ima ovde zadatak da regulie organizaciju rada i njenofunkcionisanje u smislu ostvarivanja ciljeva upravljanog o"jekta ) proizvodnje.0od upravljakog podsistema organizuje se rad svih njegovih komponenata kojima seo"ez"euje efikasna realizacija donete odluke. #a primer, ako se uzme proizvodnja, ondaorganizacija, kao funkcija upravljanja proizvodnjom, znai iz"or$

> strukture proizvodnje> tehnike opremljenosti> tehnolokih procesa> kadrova> organizacije rada

&egulisanjeiklus upravljanja u pogledu ostvarivanja ciljeva i zadataka praktino se zatvaraostvarenjem prve tri funkcije upravljanja$ pripremom, donoenjem odluke iorganizacijom.ilj regulisanja kao funkcije upravljanja je da ouva stanje sreenosti sistema, da gausavrava, da ga, ako se nae u neeljenom stanju, vrati u prethodno, eljeno stanje, kojeje do"ro.

&=


27/48

Evi!enija i kontrolaDvidencija ima znaenje do"ijanja, o"rade, analize i sistematizacije podataka koji semogu koliinski izraziti.Danas postoje tri !isipline iz o8lasti evi!enije$

> statistika evidencija> knjigovodstvena evidencija> operativno)tehnika evidencija

0ao samostalna funkcija upravljanja, kontrola predstavlja posmatranje i proveruskladnosti izmeu procesa upravljanog podsistema i upravljakih odluka.

0od kontrole je potre"no sagledati razna odstupanja od zadatog cilja.7ko kontrola utvrdi odstupanje, odreuje se nain regulisanja, pa i vraanje procesa naonaj smer koji o"ez"euje postizanje eljenog cilja

+9. 4(&AV5JANJE (&';V,DNJ,M NA N'V,4 (&ED4;EGA

Preduzee, kao sloeni proizvodno)poslovni sistem, ima vie nivoa svog organizovanja,poev od radnih mesta pa do vrha piramide proizvodno)poslovne hijerarhije. #ajvii nivoupravljanja proizvodnjom je upravljanje na nivou preduzea. !vako preduzee organizuje

odreeni sistem upravljanja proizvodnjom.Model upravljanja se tako projektuje da odgovara organizaciji rada po vie nivoa, imajuiu vidu da svaki nivo ima svoj cilj upravljanja i svoje upravljake zadatke.

,snovne sistemske komponente$> postavljanje standarda i definisanje karakteristika ulaza i izlaza> pripremanje odluka ) analiza informacija o karakteristikama ulaza i izlaza

sistema> donoenje odluke o regulisanju proizvodnog procesa> pamenje informacija o stanjima procesa> komuniciranje sa informacijama

> korekcija ponaanja proizvodnog procesa na osnovu upravljakih odluka jednom proizvodnom preduzeu uo"iajena je sledea organizacija i hijerarhija nivoa$

1 nivo ) pre!uzee/ korporaija/ kompanija najvii nivo ) top level) upravljanjeproizvodnjom na nivou preduzea11 nivo ) proizvo!ni pogoni srednji nivo ) upravljanje proizvodnjom na nivou pogona111 nivo ( proizvo!ne ra!ne je!inie sa ra!nim mestima najnii nivo ) upravljanjeproizvodnjom na nivou radnih jedinica.

4(&AV5JANJE (&,';V,DNJ,M NA N'V,4 (&ED4;EGA B NAJV'' N'V,#ajvii nivo upravljanja. pravljanje proizvodnjom na ovom nivou ima zadatak daformira operativne planove u vidu proizvodnih zadataka za pojedine delove i funkcijepreduzea rukovodei se zahtevima trita, strukturom proizvoda, duinom protonogvremena. sklaujui ovo sa ograniavajuim faktorima, na ovom nivou se putempovratnih informacija prati realizacija postavljenih zadataka.

Na najvi0em nivou =' nivo> o8avljaju se sle!ei poslovi$%. planiranje prodaje&. planiranje na"avke ) upravljanje zalihama

&A


28/48

'. gru"o planiranje ) planiranje kapaciteta i prikupljanje svih povratnihinformacija za delimino ili kompletno gru"o planiranje

4(&AV5JANJE (&,';V,DNJ,M NA N'V,4 (&,';V,DN,6 (,6,NA B)&EDNJ' N'V,pravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona ima zadatak da upravljakeakcije sa najvieg nivoa upravljanja dalje konkretizuje i da ih sprovede do nivoa pogona.#a ovom nivou upravljanja proizvodnjom se mora detaljisati i konkretizovati,identifikujui upravljake zadatke u konkretnim o"licima i sadrajima.

,snovni za!atak upravljanja proizvo!njom na nivou pogona se o!nosi na$ usklaivanje protonog vremena izrade proizvoda sa mogunostima kapaciteta

proizvodnih radnih mesta, o"ez"eivanje potre"nog alata i odreivanje poetnih i zavrSnih termina izrade pojedinih proizvoda, radnih naloga

i operacija.pravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona organizaciono se moesprovoditi preko operativne pripreme proizvodnje

Na sre!njem nivou o8avljaju se sle!ei poslovi$%. deo gru"og planiranja&. fino planiranje ) terminiranje'. deo dirigovanja proizvodnjom

4pravljanje na sre!njem upravlja#kom nivou tre8a !a o8ez8e!i$ da se operacije proizvodnje optimalno odvijaju da se prihvate sve povratne informacije, da se informacije dostave viem nivou upravljanja

4(&AV5JANJE (&,';V,DNJ,M NA N'V,4 &ADN,6 ME)TA B NAJN''

N'V,#a treem, najniem nivou upravljanja, vri se upravljanje proizvodnjom na radnommestu ili u radnoj jedinici. Ovde se vri direktno upravljanje na proizvodnom radnommestu, gde tre"a da se realizuju svi upravljaki zadaci.

Na najniem nivou o8avljaju se sle!ei poslovi$%. dirigovanje proizvodnjom&. konkretizacija radnih zadataka

pravljanje proizvodnjom na najniem nivou ima zadatak

da upravljanje prenese na radna mesta, da proizvodnju sinhronizuje sa unutranjim transportom. da se povratne informacije to pre dostavljaju viem nivou upravljanja

+?. 4(&AV5JANJE (&,';V,DNJ,M (,M,G4 &A*4NA&A

3rite zahteva od proizvoaa to krai razvojni ciklus i "olji kvalitet proizvoda, kojitakoe postaju po strukturi sve zahtevniji.

&C


29/48

4lo"alizacija diktira niske cene i istovremeno visok stepen prilagodljivosti eljamapojedinih kupaca. 0ljunu ulogu pri razvoju imaju informacione i raunarske tehnologije,koje stalno nude nove mogunosti.potre"a raunara za konstruisanje i druge aktivnosti u procesima proizvodnje stvaravee koliine podataka i dokumenata, kojima se na klasian nain teko ovladava.sled toga, voenje proizvodnje zahteva sistematian pristup, promene u organizacije,odnosno razliita znanja iz informatike, metodike konstruisanja, komunikacije i rada saljudima. voenje i primena informacionih sistema zahteva analizu informacionih tokovai poznavanje procesa rada. -o"ro organizovan sistem za upravljanje podacima o

proizvodima *P-M ) Product -ata Management+ znaajno doprinosti efikasnostipreduzea, naroito kod velikih sistema, gde je potre"no ovladati velikom koliinompodataka i koordinirati rad ljudi, koji su na razliitim lokacijama. proizvodnim preduzeima podaci o proizvodima su sredite, oko kojeg je izgraeninformacioni sistem.1nenjerski model proizvoda sadri sve podatke koji definiu proizvod i koji nastaju krozceli ivotni ciklus, od definisanja zahteva, razvoja, proizvodnje do odravanja.8anije odvojena podruja ) konstrukcija, na"avka, prodaja, proizvodnja ) sa razvojeminformacionih tehnologija se z"liavaju i povezuju, i tako nastaju integrisani deloviprocesa proizvodnje, koji pospeuju i skrauju razvojne i ivotne cikluse proizvodaTermini$

> 8aunarski integrisana proizvodnja *&'( )&omputer 'nte$rated (anufacturin$+> Projektovanje uz pomo raunara *&*+ )&omputer,*ided +esi$n+> Proizvodnja uz pomo raunara *&*( )&omputer,*ided (anufacturin$+

-anas u svetu postoje razvijeni programski sistemi *sof-are+ za upravljanjeproizvodnjom. Postoji dosta razvijenih primenljivih programa. !tepen i dinamikaprimene i uvoenja raunara u razliitim aktivnostima u preduzeima su razliiti.Proizvodjai raunara razvili su odreene programske sisteme u vidu paketa programakoji se mogu koristiti za integralnu o"radu podataka za upravljanje proizvodnjom.

+@. ,)N,VE N,VE (&,';V,DNE :'5,;,:'JE =N(:>,snovu nove proizvo!ne %ilozo%ije #ine$

principi upravljanja metode proizvodnje tehnike realizacije

!utina i sadrina jedinstvenog trita i proizvodnje predstavlja krajnji cilj noveproizvodne filozofije ) proizvodnja Btano na vreme:, odnosno Bust in time:.

!avremeno trite trai irok, promenljiv asortiman, visok kvalitet i niske cene.

!avremena proizvodnja odgovara tom zahtevu organizovanjem fleksi"ilne proizvodnjekoja je oslo"oena od karta i ima minimalne gu"itke-a "i se navedeni zahtevi zadovoljili, u novoj proizvodnoj filozofiji su razraene metodei tehnike kojima se$

%. o"ez"euju informacije od trita proizvoda&. ukidaju ili minimiziraju svi gu"ici'. o"ez"euje visok kvalitet proizvoda/. isporuuje ro"a u ugovorenom roku

mehanizmu nove proizvodne filozofije netrokovni princip je poetni, aust,in,timekrajnji princip proizvodnje.

&G


30/48

/ut prema ust,in,time

0oncepcija nove proizvodne filozofije podrazumeva stalno po"oljanje procesaproizvodnje. praksi mnogih zemalja ovaj princip se potpuno zanemaruje, a 2apanci mu

u svojoj filozofiji daju sutinski znaaj. 1straivanja kau da kod nas od desetorganizatora proizvodnje, devet radi na postavljanju, a samo jedan na po"oljanju procesaproizvodnje.0ako "i se princip proizvodnje ostvario u savremenim uslovima, japanski strunjaci supostavili formulu$

H? I ; i H1 I 2odnosno pet puta se mora postaviti pitanje Bzato< *9 T 5+ da "i se dolo do odgovora napitanje Bkako< *% T 0+. O tome Uingo kae$ R0ada razmatramo kako da se postignepo"oljanje, mi moramo stalno ponavljati pitanje Bzato< ) da "ismo na taj nain postaviliprave ciljeve i to za svaki od pet elementata proizvodnje$

predmet proizvodnje,

sredstvo za rad i rad *ovekov+, metod proizvodnje, vreme i prostor

okviru ovih po"oljanja razlikuju se etiri aktivnosti u procesu proizvodnje$ o"rada *promena o"lika i kvaliteta+, kontrola, transport i skladitenje.

Fano je dokazati pravilo$ samo se u tehnolokom procesu *o"radi+ poveava upotre"navrednost proizvoda. !amo je ova aktivnost korisna. -rugo dokazano pravilo$ sve ono topoveava upotre"nu vrednost proizvoda smatra se kao sutinski troak i rasipanje kojetre"a eliminisati.

+C. NET&,2,VN' (&'N-'( 4(&AV5JANJA

8eavanje upravljakih zadataka u proizvodnji primenom sistema nove proizvodnefilozofije podrazumeva primenu novih principa upravljanja proizvodnjom. #a osnovuopsenih istraivanja u japanskoj proizvodnji od"aen je tzv. trokovni princip, a

promovisan i primenjen tzv. netrokovni princip, koji je, kao to je reeno, poetniprincip racionalne proizvodnje #etrokovni princip, Princip eliminisanja svih o"lika rasipanja Princip definisanja cilja proizvodnog procesa Princip eliminisanja gu"itaka u svim delovima procesa Princip potpunog eliminisanja rastura

.etrokovni princip

'H

%.#iska

proizvodnacena

&.Proizvodnja?ez gu"itaka

'.#etrokovni

princip


31/48

Prilikom izrade kalkulacije *do sada+ primenjivao se takozvani Btrokovni princip K tro0kovi =T> L !o8it =!>ormula ima matematiki o"lik, ali nema logiku, ekonomsku i racionalnu osnovu

0od netrokovnog principa prethodna formula za prodajnu cenu ima savim novi o"lik,koji glasi$

pro!ajna ena =(-> B tro0kovi =T> K !o8it =!>!utina ovog principa sastoji se u tome da se ovde prodajna cena posmatra kao konstanta,kao nepromenljiva, koju odreuju uticajni trini faktori. ovom sluaju se sav interes ipro"lem prenosi i usredsreuje na trokove.Prema dinamikom modelu racionalizacije proizvodnje Bnetrokovni princip< je poetniprincip, a krajnji cilj racionalizacije$ust,in,time.!a stanovita Bnetrokovnog principa< mora se, u okviru sistema nove proizvodnefilozofije, raditi sledee$

Proizvoditi ono to tritu tre"a !talno usavravati proces proizvodnje Ostvarivati princip 2ust(in(time

4rincip eliminisanja svih oblika rasipanjaPrimena ovog principa u industriji znai da se iz proizvodnje eliminiu, ne samo onaoigledna rasipanja, kojih ima u velikom "roju i raznih vrsta, ve i sve ostale vrsterasipanja. toku prouavanja radnih operacija u proizvodnji, u smislu smanjenja rasipanja, sveaktivnosti se podele uslovno na Bgu"itke< i Boperacije


32/48

Ovde se moe izvriti analiza u smislu eliminisanja ove vrste gu"itaka i to na sledeinain$

racionalizacija kontrole racionalizacija transporta Bskladitenje< mora da postoji u izvesnom o"liku, da "i operacije tekle "ez

zastoja.4rincip potpunog eliminisanja rasturaOvaj princip se zasniva na ideji da se u toku procesa rada uvek mogu i moraju nai "olja i

racionalnija reenjaPoznate japanske firme *3oKota i dr+ potpuno su iz"acile ovu parolu iz prakse.Fladajua filozofija je sledea$ nikada ne prestati sa postavljanjem pitanja. 4ovoriti petputa Bzato< i jednom Bkako< *9 T 5, % T 0+!utina je ne zadovoljiti se prvim odgovorom, nego ii dalje dok se ne doe do uzrokanekih pojava, jer se tako naj"olje dolazi do reenja.

+. J4)T'NT'ME (&,';V,DNJA

Princip Bust)in)time< podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda Btano na vreme


33/48

proizvodnja "ez greaka proizvodnja prema potre"ama trita fleksi"ilnost kapaciteta kratak ciklus proizvodnje efikasna izmena alata BPull(sistem:,t.j. odgovarajuu tehnika planiranja saradnja i poverenje kupaca i prodavaca angaovan odnos svih zaposlenih

efikasno upravljanje materijalom smanjenje zaliha ro"e pouzdanost isporuke

+. N45TA 2,NT&,5A 2VA5'TETA

0ontrola kvaliteta proizvoda je jedan od procesa koji, po novoj proizvodnoj filozofiji,tre"a eliminisati, odnosno, minimizirati.Osnovni princip ovakve kontrole je$ ne kontrolisati da "i se pronala greka, nego grekuispraviti i spreiti njeno ponavljanje.2ontrola se moe vr0iti na nekoliko na#ina

0ontrola na osnovu uzoraka 1nformativna kontrola 1nspekcija na izvoru Poka(Joka metod

2ontrola na osnovu uzoraka2edan od naina kontrole, ali nije naj"olji jer ne otklanja mogunost da se pojavi proizvodsa grekom.0ada se kontrola kvaliteta vri na osnovu sluajno iza"ranih komada, s vremena navreme se na tritu moe pojaviti proizvod sa grekom.!toprocentnu kontrolu je, u veini sluajeva, nemogue sprovesti jer zahteva punovremena i rada.

'n%ormativna kontrola proizvodnju potre"no uvesti takozvanu informativnu kontrolu, kako "i se greke uproizvodnji smanjile na nulu, uvoenjem metoda za stoprocentnu kontrolu

0eposredna kontrola

izvrilac sam vri kontrolu naj"ri i najjednostavniji nain kontrole, ali ima i sledee nedostatke$

%. onaj ko je odgovoran za greke vri procenu, te se moe posumljati danee "iti dovoljno kritian u svojoj proceni,

&. moe se javiti greka i u samoj kontroli#aj"olji nain neposredne kontrole je kada se kontrola vri od strane izvrioca u sledeojoperaciji, tako to izvrilac druge operacije kontrolie delove sa prve operacije, a zatim

''


34/48

izvrava svoju operaciju. 1zvrilac tree operacije kontrolie delove sa druge operacije, itako redom do zavretka proizvodnog ciklusa.

)amokontrola!igurniji nain kontrole, a postie se uz pomo naprava koje signaliziraju sve greke, prenego to i doe do greke3o je takozvani koncept Bnula(greaka< ili B5ero V< *B5ero ValitK ontrol


35/48

0ontaktni tip ) ovde se koristi o"lik predmeta, a Poka( Joka reaguje na Bkontakt) ne kontakt< *mogu se koristiti 1 razlike u "oji+

0ontaktni "roj ) kontrolie da li se izvrava, ili ne, dati "roj pokreta Procesni postupak ) Poka(Joka kontrolie da li se izvrava, ili ne, dati "roj

procesnih postupaka!istem Poka(Joka deluje tako da, zapravo, opominje radnika u toku posla

'H. )MED )')TEM &A-',NA5';A-'JE (&,';V,DNJE

)MED B to je skraenica jedne od osnovnih metoda za realizaciju proizvodnje, kojom sepostie skraenje vremena podeavanja maina za proizvodnju. #a taj nain sistemracionalizacije proizvodnje o"ez"euje promenu asortimana, to je jedan od tri zahtevatrita.Metod !MD-*in$le di$it , (inute chan$e of +ie+ doslovno znai$ izmena alata zamanje od %H minuta.z pomo !MD- metode vreme podeavanja moe se znatno skratiti na veoma efikasannainOvakav sistem racionalizacije proizvodnje je klju uspeha u automo"ilskoj industrijiPomou !MD- metode, u fa"rici BMitsu"ishi 6eavK Metals: za godinu dana je smanjeno

vreme za izmenu alata na "uilici za cilindre od ranijih &/ sata na & minuta i /H sekundi-rugi primer je iz fa"rike B3oKota Motors:, gde je za izmenu alata na maini zazavrtnjeve "ilo potre"no C sati, a nakon godinu dana potre"no vreme za ovu izmenu jesmanjeno na 9C sekundi.5a razumevanje procedure primene sistema racionalizacije proizvodnje potre"no jerazlikovati dve vrste operacija za uspostavljanje racionalizacije proizvodnje i to$

4nutra0nje po!e0avanje*postavljanje+ *inside eTchange of die+ ) operacija kojase moe izvriti samo kada je maina iskljuena i

)polja0nje po!e0avanje*postavljanje+ *outside eTchange of die+ ) operacija kojase moe izvriti i dok je maina u pogonu

7utor ove metode i tvorac sistema nove proizvodne filozofije Uigeo Uingo razvijao je ovu

metodu nekoliko godina i na kraju doveo je do njenog trijumfa.

vezi sa primenom metode sistema racionalizacije proizvodnje u irim razmerama uindustriji i u vezi sa svim istraivanjima proizvodnje koje Uingo godinama sprovodi, oninventivno zakljuuje$

sistem racionalizacije proizvodnje je apsoluto neophodan metod u proizvodnji jeromoguava proizvodnju u malim koliinama *serijama+ i eliminie preteranu inepotre"nu proizvodnju

neophodna je, takoe, i proizvodnja u malim serijama, kako "i se smanjilaprotona vremena, to isto predstavlja i sistem racionalizacije proizvodnje.

(re!nosti sistema raionalizaije proizvo!nje$ efikasno korienje radnog prostora z"og smanjenja zaliha poveava se o"rt kapitala eliminiu se zalihe koje su dole z"og pogrenog prorauna tranje i

promene modela eliminiu se gu"ici koji nastaju z"og sla"og kvaliteta proizvoda omoguava se proizvodnja raznovrsnog asortimana

'9


36/48

31. 2AN


37/48

( !istem 0an"an se moe koristiti samo u proizvodnji koja se ponavlja. Ovozahteva visoku sta"ilnost u proizvodnom sistemu

2ednostavnost primene 0an"ana se ogleda u tome to ne zahteva veliki "roj nosilacainformacija i sloene kompjuterske programe.

(lan proizvo!nje i 2an8an sistemOsnovni cilj planiranja proizvodnje jeste prilagoavanje proizvodnje tranji i tritu.Pri tom se pojavljuju dva pro"lema$

( pravilna i do"ra procena tranje i

( izrada plana proizvodnje koji je prilagoen toj tranji3akav jedan plan se pravi na sledei nain, naravno, uz pomo 0an"ana.( 4odinji plan proizvodnje daje okvirni "roj proizvoda koje tre"a proizvesti

*npr. "roj automo"ila+ i prodati. ?roj komada proizvoda odreuje se na osnovuistraivanja trita

( Meseni plan se pravi postepeno

3+. (&,';V,DNJA (, NA&4D


38/48

Ova skladita nastaju uskladitenjem neo"raenih komada izmeu operacija, kada jednaserija u toku o"rade eka u pogonu na sledeu operacijuOvde spadaju, takoe, i skladita ro"e koja eka kod isporuioca *proizvoaa+ kadakupac ne moe da preuzme ro"u(rema uzro#niima pojave/ postoje tri tipa ovi" skla!i0ta$

( !kladita koja nastaju iz proizvodno(tehnikih razloga( !kladita koja nastaju iz plansko(tehnikih razloga( !kladita koja nisu potre"na

)kla!i0ta koja nastaju iz proizvo!note"ni#ki" razlogaOva skladita zavise od postavljenih tokova izmeu operacija i kapaciteta procesa.Ovde se po"oljanje moe izvriti$

( "alansiranjem kvantiteta i kapaciteta( sinhronizacijom tokova

)kla!i0ta koja nastaju iz planskote"ni#ki" razlogaOva skladita nastaju kao zatita od posledica havarije maina, i karta i sl., ili kada seeli o"ez"editi rad u sledeim operacijama-akle, postoji nekoliko tipova ovih skladita$

( !kladita usled havarije maina

( !kladita usled pojave karta( !kladita izmeu procesa radi izmene alata( !kladita izmeu procesa z"og promena u proizvodnim planovima( !kladita izmeu procesa razliitog "roja maina u pojedinim tokovima

procesa( !kladita izmeu procesa "roja smena u razliitim procesima

)kla!i0ta koja nisu potre8naOva skladita postoje kako "i se smanjila nesigurnost i predupredile potekoe uproizvodnji3ipini razlozi za pojavu ovakvih skladita su$

( proizvodi se pre vremena da "i se iz"egla zakanjenja,( naruuje se vea koliina proizvoda,( proizvodnja se zasniva na dugoronom proizvodnom planu, a ne na osnovu

aktuelnih potre"aPostoje jo i$

( !kladita kvantiteta ) kada elimo da se osiguramo od karta, tada se proizvodivie *Bkvantitativni viak proizvodnje:+

( Fremenska skladita ) kada elimo da o"ez"edimo sigurnost, tada se proizvodiunapred *Bvremenski viak proizvodnje

Skladita zbog veli!ine serije

Felike serije zahtevaju i velika skladita na radnim mestima.Poto se delovi u nekoj seriji mogu o"raivati jedan po jedan, ostali delovi umeuvremenu ekaju na skladitu u o"raenom ili neo"raenom stanju.4lavni razlog za ovo je smanjenje ukupnog vremena podeavanja *promene alata+ itransporta.Potpuno je tano da pre ukidanja tre"a eliminisati uzroke nastanka skladita. #ekenajvanije mere koje se u tom smislu preduzimaju su$

( skraenje protonog vremena u proizvodnji,( smanjenje havarija maina i greaka u proizvodnji *smanjenje i ukidanje

karta+,

'C


39/48

( prilagoavanje proizvodnje promenljivim narud"inama itd.

39. ;NA*AJ 4)546A 4 )AV&EMEN'M (&'V&EDAMA

sluga je aktivnost ili niz aktivnosti, u veoj ili manjoj meri neopipljive prirode, koje seesto, ne i uvek, dogaaju u interakciji potroaa i isporuioca usluge, fizikih resursa iliro"a, ili sistema kompanije koja prua uslugu, a koje su predviene da reavaju pro"lemepotroaa.

1ntenzivni razvoj i rast sektora usluga zapoinje nakon -rugog svetskog rata.!ve vei "roj preduzea prestaje samostalno da o"avlja aktivnosti, te nastajuspecijalizovana preduzea za pruanje profesionalnih usluga.Poslednjih nekoliko godina usluge su postale znaajne u ukupnoj privrednoj strukturi. razvijenim trinim privredama stopa rasta usluga je via od stope rasta ro"a. !7-, koja vai za jednu od najrazvijenijih trinih ekonomija sveta, krajem II vekapreko =HX zaposlenih radilo je u sektoru usluga. dananje vreme gotovo svi proizvodi sadre u manjoj ili veoj meri komponente uslugedeo usluga u vrednosti ?-P(a kontinuirano raste u nacionalnim ekonomijama i naglo"alnom nivou.Meutim, z"og neopipljivosti usluge, merenje veliine i doprinosa sektora usluga je

oteano.sluni sektor u !7- iznosi CHX ukupne zaposlenosti i oko Y ?-P cele drave.0od ostalih visokorazvijenih zemalja usluni sektor uestvuje sa oko &@' u ?-P.!lina je uloga uslune ekonomije i u privredama manje razvijenih zemalja, ali jeintenzitet uticaja na ukupnu privredu znatno sla"iji nego kod razvijenih ekonomijaPrema osnovnom konceptu usluge o"uhvataju / segmenta$

transport, komunikacije i komunalnu delatnost velikoprodaju i maloprodaju finansije, osiguranje i nekretnine servis koga sacinjavaju poslovne usluge *racunovodstvo, elektronsko

poslovanje, inzenjering+ i mnoge nepro%itne o8lasti ekonomije

sluga je usko povezana sa proizvodom. 0upci je primeuju i daju prednost kom"inacijiro"a i usluga, tako da to vodi trinom uspehu.#ove tehnologije, pose"no elektronsko poslovanje, otvaraju ogroman prostor za usluge.Oko 'HX svetskih potre"a su potre"e za uslugama razliitih vrsta.

3?. )(E-':'*NA ,


40/48

sluge se dele na$ )tan!ar!ne usluge ciji se stvarni izlaz moze meriti u fizickim ilivrednosnim jedinicama *telefonske, usluge isporuke el. energije..+

)lozene usluge koje ukljucuju nekoliko razlicitih usluga koje seproizvode zajedno i kupci ih moraju kupiti u paketu, a ne pojedinacno*usluge hotelskog smestaja, lekarskih pregleda..+

)vezane usluge koje sadrze vise usluga dogovorenih od visedo"avljaca i kupaca ciju kom"inaciju moze da odredi sam kupac*ka"lovski servis, advokatske usluge..+

4sluge u mena!mentu se svrstavaju po sle!eim kriterijumima$( prema stepenu opipljivosti@neopipljivosti procesa ) sopstvena do"ra, iznajmljena

do"ra i usluna ponuda( prema direktnosti kontaktiranja sa klijentima ( usluge visokog 1 niskog kontakta( prema mestu i vremenu isporuke usluge ( raspoloivost isporuke usluge i priroda

interakcije izmeu potroaa i uslune organizacije( prema nivou standardizacije ( standardizovane i o"ine( prema prirodi odnosa sa kupcima ( profesionalne i neprofesionalne( prema stepenu "alansa tranje i ponude ( stepen fluktuacije tranje tokom vremena i

ogranienja ponude usluga

sluge moemo razvstati i na sledei nain$intelektualne usluge/ u re0avanju pro8lema koriste moto Mi pro!ajemo pamet

( informacione usluge( o"razovne usluge( javna administracijausluge #iji su izlazi !elimi#no o8likovani prema za"tevima kupaa i ne za"tevajuzna#ajniju inovativnost i kreativnost. Nji"ov osnovni moto je Mi imamo praksu ure0avanju o!reeni" pro8lema( nekretnine i lizing( nauka i tehnika( zdravstvena zatita

/H

(&,';V,D( Potroa poseduje materijalni,

opipljivi o"jekt( !vi proizvedeni proizvodi su

jednaki( Proizvod se moe skladititi

( Potroa je zadnja karika u lancu inije ukljuen u proces proizvodnje( 0ontrola kvaliteta sprovodi se

poreenjem outputa saspecifikacijama

( 7ko nastupigreka u proizvodnji,proizvod je mogue kartirati

( Moral zaposlenih je vaan

4)546A( 0orisnik poseduje iskustvo,

seanje( ilj usluge je jedinstvenost$ svaki

korisnik i kontakt s njim jepose"an

( #e moe se uskladititi( 0orisnik uestvuje u procesupruanja usluge

( 0valitet procenjuju korisniciporedei percepcije soekivanjima

( sluga pruena na pogreannain, moe se popravitizvinjenjem ili ponovnomuslugom

( Moral zaposlenih je kljuan


41/48

usluge koje su poznate i isporu#ioi su naviknuti na tip pro8lema. Moto im je Miznamo !a pruimo uslugu e%ikasnije( transport i skladitenje( trgovina na veliko( trgovina na malo( smetaj i ishrana

3@. MENADMENT ,(E&A-'JA 4)546A

3o je relativno mlada o"last menadzmenta i razvila se na "ogatom iskustvu koje jevezano pre svega za proces upravljanja. ?avi se pitanjima delovanja organizacije krozprocese u kojima se stvara nova vrednost i nudi na tritu ro"a i uslugaMenadment operacija se ostvaruje na dva osnovna nivoa i kroz dva kljuna aspekta$

( !trateki ( o"uhvata pitanja razvoja i strateke orijentacije( Operativni ( reava tehnoloka, organizaciona i upravljaka pitanja realizacije

operacija preduzeaPreduzea koja pruaju usluge, ili proizvode materijalne proizvode, donose odluke izsledeih deset o"lasti$

%. Projektovanje proizvoda ) kako dizajnirati proizvode i usluge,

&. Projektovanje procesa i kapaciteta ) koju opremu i tehno(logiju koristiti,'. Planiranje *kratkorono, srednjorono i projektno+ ) da li zadrati radnike,ili ih otpustiti u periodu loeg poslovanja,

/. Eokacija ) gde e se smestiti preduzee, proizvodni i usluni o"jekti,9. 8aspored ) kako e se razmestiti oprema i ostale neophodne instalacije,=. Ejudski resursi ) kako o"ez"editi potre"no radno okruenje,A. !irovine i zalihe ) kako na"aviti sirovine, koliko e iznositi minimalne

zalihe,C. Eanac sna"devanja ) ko su do"avljai i kako ostvariti na"avke,G. Odravanje ) ko je odgovoran za odravanje,

%H. pravljanje kvalitetom ) kako definisati i ostvariti eljeni kvalitet!pecifinost usluge je u tome da je njena vrednost veim delom "azirana na znanju, amanje na materijalnim elementima.! o"zirom da je znanje svojstveno radnicima, to zahteva vee angaovanje u o"lastiupravljanja ljudskim resursimapravljanje uslunim organizacijama orijentisano na ostvarenje tri osnovna cilja$

( 3rite klijenata ) servis( Profita"ilnost ) uspeh( 3rite oso"lja ) zadovoljstvo

3C. DE:'N')ANJE ' -'5J 5AN-A )NA


42/48

krajnjih sna"devaa do krajnjih kupaca, sa ciljem da se zadovolje realne potre"e krajnjihkupaca uz maksimiziranje ukupne profita"ilnosti lanca sna"devanja.pravljanje lancem sna"devanja odnosi se na pronalaenje skladnog procesa isinhronizaciju izmeu preduzea i do"avljaa u cilju povezivanja protoka materijala,usluga i informacija sa zahtevima sve pro"irljivijih potroaa.pravljanje lancem sna"devanja ima strateke implikacije u vidu postizanja znaajnekonkurentske prednosti.(re!uzea preko lana sna8!evanja !olaze !o neop"o!ni" osnovni" ulaza$

( materijala

( sredstava za rad( energijeOsnovni elementi lanca sna"devanja su ona preduzea u kojima se izvravaju odreeneoperacije i upravljake aktivnosti i koja isporuuju specifian izlaz drugim elementimalanca *sna"devai, proizvodna preduzea, distri"uteri itd.+.Pratei elementi lanca vrednosti su ona preduzea koji o"ez"euju resurse za podrkuposlovnih procesa osnovnih elemenata lanca *"anke, logistiki provajderi, konsultatske imedijske kue itd+, 1 krajnji kupci.-iljevi lana sna8!evanja su$

( zadovoljenje potre"a krajnjih kupaca( minimizacija ukupnih trokova lanca sna"devanja

( maksimizacija ukupnog prihoda od prodaje proizvoda@usluga krajnjim kupcima( maksimizacija ukupne generisane vrednostikupna generisana vrednost predstavlja razliku izmeu vrednosti proizvoda i usluga zakrajnje kupce i utroenog napora uesnika lanca sna"devanja u ispunjavanju zahtevakrajnjih kupaca.Profita"ilnost lanca sna"devanja predstavlja razliku izmeu generisanog prihoda odprodaje proizvoda krajnjim kupcima i ukupnih trokova uesnika u lancu sna"devanja.(roesi u lanu sna8!evanja zavise o! konkretnog lana sna8!evanja/ i mogu sesvrstati u sle!ei" nekoliko grupa$

( upravljanje odnosima sa kupcima,( upravljanje uslugama za kupce,

( upravljanje tranjom,( ispunjavanje narud"ina,( upravljanje tokom proizvodnje,( upravljanje odnosom sa sna"devaima,( razvoj i komercijalizacija proizvoda i( upravljanje povratnim tokovima

5ana sna8!evanja sastoji se o! pet klju#ni" aktivnosti$( Planiranje( #a"avka( Proizvodnja( 1sporuka( Fraanje

3. 4(&AV5JANJE 5AN-EM )NA


43/48

kao konfliktan cilj izmeu visokog nivoa zadovoljstva korisnika, niskog nivoa zaliha iniskih jedininih trokova.ilj upravljanja lancem sna"devanja je i podizanje njegove profita"ilnostiTokom upravljanja lanem sna8!evanja mena!ment mora nai optimalna re0enjaza sle!ee pro8leme$

( 0onfiguracija mree ( "roj i lokacija sna"devaa, proizvodnih kapaciteta,distri"utivnih centara, skladita i potroaa

( !trategija distri"ucije ( centralizovana ili decentralizovana, direktna iliposrednika isporuka

( 3okovi informacija( integrisanje sistema informacija( pravljanje zalihama ( koliina i lokacija sirovina, poluproizvoda igotovih proizvoda

( Organizacija i delegiranje odgovornosti i nadlenosti u okviru lancasna"devanja.

,snovne pre!nosti upravljanja lanem sna8!evanja$( "olja kontrola do"avljaa( smanjenje trokova i utede pri na"avkama( "olja dokumentacija( vea "rzina pri radu

Pokazatelji poslovanja savremenih uspenih preduzea ukazuju da je inovacija u

projektovanju lanca sna"devanja od vitalnog znaaja u stvaranju konkurentske prednostiE%ekti koji se postiu upravljanjem lanem sna8!evanja su$( smanjenje nivoa zaliha za %H(&HX( efikasnije korienje resursa za %H(&HX( poveanje pouzdanosti sna"devanja za G9(GGX( smanjenje prekida u poslovanju H(9X( skraenje ciklusa proizvodnje %H(&HX( smanjenje transportnih trokova za %H(%9X

3. DE:'N')ANJE ' &A;V,J 2VA5'TETA

!avremeni naini i pristup poslovanju uveliko se razlikuje u odnosu na onaj od pre sveganekoliko godina!ud"ina svakog proizvoda na tritu uvek je zavisila od tri faktora ( cene, rokovaisporuke i kvaliteta, ali se znaaj pojedinih faktora vremenom menjao.-ugo je cena proizvoda imala dominantan uticaj. dananje vreme kvalitet ima dominantan uticaj na poloaj i sud"inu proizvoda natritu.kratko kvalitet predstavlja filozofiju poslovanja i ivljenja.0valitet se moe definisati na vie naina,snovna !e%iniija je 2valitet je za!ovoljstvo kupaOd zadovoljstva kupca sve polazi. 0upac je onaj koji odluuje ta je kvalitet. kvalitetuse tei stalnom po"oljanju i unapreenju.Qesto se pojam kvaliteta dovodi u vezu sa sofisticiranou, elegancijom, ponekadluksuzom.0valitet nije "ilo lako definisati, ali jedno je sigurno$ kvalitet nije apsolutna veliina,naprotiv, relativna je.8e kvalitet potie od latinske rei B\ualis:(B\ualitas:, to znai Bkako izvesti


44/48

Deming$ B0valitet "i tre"ao da svoju tenju usmeri na sadanje i "udue potre"ekorisnika:Juran$B0valitet je zadovoljstvo kupca:, B0valitet je pogodnost za upotre"u-ros8O$B0valitet je saglasnost sa zahtevima:)tan!ar! '), FFF$+FFF$B0valitet je nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristikaproizvoda ispunjava zahteve.8azvoj kvaliteta poinje &H(tih godina II veka3VM predstavlja poslednji primenjeni nivo u upravljanju kvalitetom, nastao

dugogodinjim razvojem od kontrole, preko kontrole kvaliteta 1 postizanja kvaliteta

Danas/ ka!a se govori o kvalitetu/ pose8no tre8a naglasiti$( skraenje vremena trajanja proizvoda na tritu i stalna potre"a za uvoenjem

novih proizvoda,( potre"u racionalnog korienja resursa,( potre"u zatite ivotne sredine,( glo"alni prilaz tritu,( potre"u postojanog uvoenja elemenata novih tehnologija,( u funkciji olakanog ostvarenja kvaliteta prema zahtevima potroaa,( prilaz razvoju proizvodnih tokova na predmetnom principu,

( izgradnje organizacione strukture i razvoja informacionih tokova,( efekat snienja trokova proizvodnje u rezultatu rasta trokova unapreenjakvaliteta,

( da je kvalitet proizvoda rezultat kvaliteta procesa rada svih funkcija preduzea,( potre"u razvoja motivacije zaposlenih i unapreenja ukupne kulture preduzea u

smislu potovanja preduzea, potre"u o"jedinjavanja ) interakcije napora svihzaposlenih na ostvarenju misije, ciljeva i politike preduzea

9F. DEM'N6,V 2&46

F. Ddvards -eming *]. Dd^ards -eming+ je "io ameriki statistiar. #eposredno sevezuje za rast 2apana kao industrijske nacije, kao i za pronalazak menadmenta totalnogkvaliteta *3VM+. 5ajedno sa poznatim amerikim strunjakom za kvalitet 2. M. 2uranom*2. M. 2uran+ doao u 2apan posle -rugog svetskog rata kao deo okupacionih snaga?oravei tamo, -eming je nauio 2apance kako da koriste statistiku i metode po"oljanjakvaliteta proizvoda i usluga.-eming je stvorio jedan dijagram, koji predstavlja model neprekidnog po"oljanjakvaliteta, koji ilustruje ovaj neprekidni proces, poznat kao P-7 krug.!hodno tome, P-7 krug je poznat kao -emingov krug, odnosno -emingov toak, ilispirala neprekidnog po"oljanja.Poreklo ovog modela se vezuje za poznatog amerikog statistiara Faltera 7. Uuarta*]alter 7. !he^art+, koji je dvadesetih godina II veka izneo koncept$ planirati ) uraditi) videti. -eming je modifikovao Uuartov krug u svoj P-7 krug koji ima sledeeelemente$ planirati ) uraditi ) proveriti ) reagovati

Pod ovim elementima podrazumeva se sledee$ Planirati (uraditi ili preispitati komponente poslovnog procesa u cilju

po"oljsanja rezultata *identifikacija i analiza pro"lema+ raditi (primeniti plan i meriti njegove performanse *razvoj i primena

resenja+ Proveriti (proceniti rezultate merenja i poslati rezultate onima koji donose

//


45/48

odluke *evaluacija rezultata+ 8eagovati (odluciti koje su neophodne promene da "i se po"oljsao proces i

standardizovati resenja.

#ajvee koristi od -emingovog kruga javljaju se kod$ svakodnevne rutine upravljanja ) za pojedince ili tim, procesa reavanja pro"lema, upravljanja projektom, upravljanja kontinuiranim razvojem,

razvoja trgovinske mree, upravljanja ljudskim resursima, razvoja novog proizvoda, ispitivanja i analize procesa.

0aoru 1ikava *0aoru 1shika^a+ je proirio -emingov krug sa etiri na est elemenata ito$

( odrediti ciljeve i mete,( odrediti metode postizanja ciljeva,( izvriti o"uku i dodatno o"razovanje,

( primeniti rad,( proveriti efekte rada,( preduzeti odgovarajue akcije

91. MENADMENT T,TA5N,6 2VA5'TETA

!ustinu svih pristupa metodu menadzmenta totalnog kvaliteta ine$%. sistemski pristup&. usredsredjenost na kupca

'. uloga menadzmenta/. participacija radnika9. procesni pristup=. stalna po"oljsanjaA. odlucivanje na osnovu cinjenicaC. uzajamno korisni odnosi sa isporuciocima

9+. )')TEM 2VA5'TETA 4 (&ED4;EG4

PLANIRATI

PROVERITI

REAGOVATI

URADITI

/9


46/48

!istem kvaliteta u preduzeu zahteva stalan napor menadmenta ka izgradnji,unapreenju i odravanju sistema kvaliteta.0valitet je poslednjih godina postao prvorazredni inilac u meunarodnoj razmeni ideja,proizvoda, usluga, informacija i novca0valitet predstavlja osnovu za zadovoljenje tri osnovna zahteva$

( trini zahtevi( poslovni zahtevi( drutveni zahtevi

//TR=/>./ 'A0T-,/TR=/>./ 'A0T-,/5ahtevi potroaaPogodnost za upotre"uslovi do"avljaaO"ez"eenje uea na tritu

////4)S"),./ 'A0T-,/4)S"),./ 'A0T-,/Opstanak, rast i razvoj preduzea5ahtevi deoniara0valitet ivota zaposlenih

Potovanje konkurencije//////2R(>T,-./ 'A0T-,/2R(>T,-./ 'A0T-,/5adovoljenje potre"a drutvaPotovanje odluka dravnih organa5atita ivotne sredine

0valitet je klju poslovnog uspeha jer je odreen sistemom$

(potrebne vrednosti(potrebne vrednosti

%.%.potpuna ureenost informacionih tokovapotpuna ureenost informacionih tokova&.&. odreenost nosiocaodreenost nosioca'.'.aurnost "aze podatakaaurnost "aze podataka/./.sigurnost u transportusigurnost u transportu9.9.mimimalno uee kvara u proizvodumimimalno uee kvara u proizvodu=.=.minimum reklamacijaminimum reklamacijaA. potpuna odgovornostA. potpuna odgovornost

'adovoljstva #privla!nosti$ potroa!a'adovoljstva #privla!nosti$ potroa!a%.%. analiza uzronika pojaveanaliza uzronika pojave&.&.potovanje rokova isporukepotovanje rokova isporuke'.'. kvalitetan i efektivan serviskvalitetan i efektivan servis/./. konkurentnost u kvalitetukonkurentnost u kvalitetu9.9. savremeni izgled i o"lik proizvodasavremeni izgled i o"lik proizvoda=.=."riga o potroaima"riga o potroaimaA.A.stalnost inovacijastalnost inovacija

93. MEP4NA&,DN' )TANDA&D' ;A ,


47/48

!istem upravljanja kvalitetom je upravljaki sistem kojim usmeravamo organizaciju naostvarenje postavljenih ciljeva u pogledu kvaliteta poslovanja i pruanja usluga.-anas najraireniji sistem za upravljanja kvalitetom nudi Meunarodna organizacija zastandardizaciju 1!O.8e R1!OR izvedena je iz grke rei RisosR ) jednak, to ujedno o"janjava svrhustandarda$ 4+a svi poslujemo na priblino jednak5 ispravan na%in4.1!O *1nternational Organization for !tandardization+ je meunarodna nevladinaorganizacija za standardizaciju s lanicama iz %&H zemalja. ormirana je %G/=. godine saseditem u ?riselu, a pokriva sve o"lasti standardizacije, osim specijalizovanih o"lasti

vojne industrije. Prvi koraci u vezi razvoja sistema kvaliteta zasnovanog na primenimeunarodne serije standarda 1!O GHHH potiu iz %G9G. godine, kada su nastala prvadokumenta koja su se "avila pro"lemom upravljanja kvalitetom u vojnoj industriji !7-Prva revizija standarda se dogodila %GG/. godine a sledea je "ila &HHH. godine.svajanje nove verzije meunarodnih standarda 1!O GHHH iz &HHH. godine oznaila jeprimenu sistemskog pristupa u o"lasti kvaliteta.

Primena meunarodnih standarda 1!O GHHH predstavlja prekretnicu u o"lasti izuavanjafenomena kvalitetaPrimena standarda omoguava sagledavanje i identifikovanje potencijalnih uzronikapro"lema i spreavanje njihovog pojavljivanja u "udunosti

)istem '), FFF sastoji se o!$( 1!O GHHH$&HHH ) sistemi upravljanja kvalitetom ) osnove 1 renik,( 1!O GHH% ) sistemi upravljanja kvalitetom ) zahtevi,( 1!O GHH/ ) sistemi upravljanja kvalitetom ) uputstva za po"oljavanje

sposo"nosti

cilju stalnog unapreenja i po"oljanja performansi, najvie rukovodstvo pri voenjuorganizacije tre"a da primenjuje osam principa menadmenta kvalitetom, a to su$

( usmerenost na korisnika,( liderstvo,

( ukljuivanje zaposlenog oso"lja,( procesni pristup,( sistemski pristup upravljanju,( neprekidno po"oljavanje,( odluivanje naosnovu injenica,( uzajamno korisni odnosi sa do"avljaima.

99. (,)T4(A2 4V,PENJA )TANDA&DA '), FF1$+FFF

Postupak uvoenja 1!O GHH%$&HHH podrazumeva saradnju sa ovlaenim konsultantima.!istem menadmenta kvaliteta zavisi preteno od spremnosti organizacije na saradnju istrunosti njenog oso"lja, tako da sama "rzina procesa uglavnom zavisi od sameorganizacije.(rva etapaimplementacije odnosi se na menadment organizacije koji je u o"avezi da seu potpunosti upozna sa zahtevima 1!O GHH%$&HHHDruga etapakod implementacije 1!O GHH% se odnosi na indefikovanje procedura iprocesa, kao i na izradu Poslovnika kvalitetaTrea etapa se sastoji iz dokumentovanja identifikovanih procedura i procesa, to jejedna od najzahtevnijih etapa ovog procesa

/A


48/48

1mplementacija predstavlja primenu 1!O sistema u praksi i vri se postepeno, korak pokorak. !vaka procedura se mora proveriti pre implementacije, a naroita panja se morao"ratiti na ispravnost dokumentovanja zapisa koji se na nju odnose.!ertifikacija 1!O GHH%$&HHH se vri nakon implementacije i uspenog funkcionisanjastandarda u organizacijiO"avlja se od strane nezavisnog meunarodnog sertifikacionog tela, tako da samasertifikacija sistema menadmenta kvaliteta predstavlja eksternu kontrolu#akon pozitivnog izvetaja sa ove kontrole sledi izdavanje sertifikata za kvalitet koji seo"navlja na godinjem nivou

(eta etapase sastoji od interne kontrole *first control audit+1nterna kontrola je kontrola koju vri organizacija po ustanovljenoj proceduri u ciljupronalaenja i otklanjanja greaka u sistemu organizacije

)istema upravljanja kvaliteom sa#injava$( Poslovnik kvaliteta ( opisuje kako organizacija zadovoljava zahteve 1!O

GHH%$&HHH,( Procesi ( opisuju aktivnost od poetka do kraja,( Procedure kvaliteta ( opisuju metode putem kojih se upravlja procesima, i

( 8adne instrukcije ( opisuju kako se o"avljaju individualni zadaci i aktivnostiMenadment je duan da imenuje jednoga lana *o"ino nekoga iz menadmenta+ kojipored ostalih radnih o"aveza tre"a da "ude odgovoran i ovlaen za$

( o"ez"eenje uspostavljanja, implementiranja i odravanja procesa sistemamenadmenta kvaliteta,

( izvetavanje menadmenta o sistemu menadmenta kvalitetom i izmenamaneophodnim za njegovo po"oljanje,

( podizanju nivoa svesti kod zaposlenih o zahtevima kupaca, kao i( vezu sa eksternim stranama po pitanjima vezanim za !istem menadmenta

kvaliteta

Prednosti implementacije 1!O GHH%$&HHH ogledaju se prvenstveno kroz$( veu odgovornost i svest zaposlenih,( lojalnost kupaca,( kvalitetnije korienje radnog vremena i resursa,( poveanje stepena zadovoljenja kupaca,( "olju identifikacija priozvoda i usluga na tritu,( smanjenje potencijalnih gu"itaka,( poveanje profita"ilnosti,( kontinuirano unapreivanje kvaliteta i efikasnosti poslovanja

9?. E2,5,2' )TANDA&D' '), 19FFF

Osnovni cilj standarda 1!O %/HHH je o"ez"eenje zatite ivotne sredine putem primeneutvrenih odred"

Documents

Upravljanje Proizvodnjom - Skripta-1