Fridrih Engels

O Istorijskom

materijalizmu

20 april 1892. godine

Od izdavaa

Ovaj lanak O istorijskom materijalizmu Fridrih Engels je

napisao 1892 godine. lanak predstavlja osnovni deo uvoda

engleskom izdanju Razvitka socijalizma od utopije do nauke.

Engels ga je sam preveo na nemaki jezik i objavio u asopisu

Die Neue Zeit, godine 1892/93, sv. 1. Srpski prevod raen je

prema nemakom tekstu.

O istorijskom materijalizmu

...Ja vrlo dobro znam da e sadrina ove knjiice preneraziti

veliki deo britanske publike. Ali da smo se mi kontinentalci

imalo obazirali na predrasude britanske respektabilnosti, tj.

britanskog filistarstva, mi bismo bili u jo gorem poloaju nego

to smo sada. Ovaj spis zastupa ono to nazivamo Istorijskim

materijalizmom, a re materijalizam para ui ogromnoj veini

britanskih italaca. Agnosticizam[A] - to bi jo nekako ilo, ali

materijalizam nikako.

Pa ipak je pradomovina itavog modernog materijalizma,

poevi od XVII veka, ba u - Engleskoj.

Materijalizam je roeni sin Velike britanije. Jo njen skolastiar Duns Skot pitao se: ne moe li materija misliti.

Da bi ostvario to udo, on je pribegao svemoi bojoj, tj. prisilio je i samu teologiju da propoveda materijalizam. On je pored toga bio

nominalist. Kod engleskih materijalista

nominalizam[B] je jedan od glavnih elemenata, i

on je uopte prvi izraz materijalizma.

Pravi osniva engleskog materijalizma jeste Bekon[V]. Prirodne nauke smatrao je pravom

naukom, a fiziku koja se oslanja na ulno

iskustvo, najvanijim delom prirodnih nauka. Anaksagora[G] sa svojim homojomerijama i

Demokrit sa svojim atomima za njega su esto autoriteti.

Prema njegovom uenju, ula su neobmanjiva i izvor su svakog znanja. Svaka nauka je

nauka koja se zasniva na iskustvu i sastoji se

u tome da se racionalni metod primeni na ono

to je ulima dato. Indukcija, analiza, poreenje, posmatranje, eksperimentisanje jesu glavni uslovi racionalnog metoda. Meu uroenim svojstvima materije prvo i najvanije svojstvo jeste kretanje, ne samo kao

mehaniko i matematiko kretanje, nego jo vie kao nagon, ivotni duh, napon, kao patnja (Qual[D]) - da upotrebim izraz Jakova Beme -

materije. Primitivni oblici ovih svojstava

materije jesu ive, njoj bitno svojstvene snage koje individualiu i proizvode specifine razlike, snage koje lee u njenom biu.

Kod Bekona, svog prvog tvorca, materijalizam

jo krije u sebi na naivan nain klice svestranog razvitka. Materija, okruena poetski ulnim sjajem osmehuje se na celovitog oveka. Sama pak doktrina, izloena u obliku aforizama, jo kipti od teolokih nedoslednosti.

U svom daljem razvitku materijalizam postaje

jednostran. Hobs[]je sistematiar Bekonovog materijalizma. ulnost gubi svoj kolorit i postaje apstraktna ulnost geometra. Fiziko kretanje prinosi se na rtvu mehanikom ili matematikom; geometrija se proglaava za glavnu nauku. Materijalizam postaje

ovekomrzaki. Da bi mogao savladati ovekomrzaki netelesni duh u svojoj sopstvenoj oblasti, materijalizam mora da ubije

sam svoje telo i da postane asket. On istupa

kao razumno bie, ali razvija ujedno i bezobzirnu doslednost razuma.

Ako ulnost daje oveku sva znanja, izlae Hobs polazei od Bekona, onda ni opaaj, misao, pretstava itd. nisu nita drugo nego fantomi telesnog sveta, koji je u veoj, ili manjoj meri osloboen od svoga ulnog oblika.

Nauka tim fantomima moe samo da da imena. Jedno isto ime moe se primeniti na vie fantoma. Mogu ak postojati imena samih imena. Ali bi bila protivrenost, s jedne strane, traiti poreklo svih ideja u ulnom svetu, a, s druge strane, tvrditi da je re neto vie nego re, da osim bia koja su izraena u naim pretstavama i koja su uvek pojedinana, postoje i opta bia. ta vie, netelesna supstanca isto je tako protivrenost kao i netelesno telo. Telo, bie, supstanca jeste jedna te ista realna ideja. Ne moe se odvojiti miljenje od materije koja misli. Materija je subjekat svih promena. Re beskrajno besmislena je, ako ne znai sposobnost naeg duha da bez kraja dodaje. Poto se samo materijalno moe percipirati[E], znati, to se nita ne zna o egzistenciji boga. Samo je moja

sopstvena egzistencija sigurna. Svaka ljudska

strast jeste mehaniko kretanje koje ima poetak i kraj. Objekti nagona su ono to nazivamo dobrom. ovek je potinjen istim zakonima kao i priroda. Mo i sloboda identine su.

Hobs je sistematizirao Bekona, ali njegov

osnovni princip, poreklo znanja i ideja iz

ulnog sveta, nije blie obrazloio.

Lok[] je obrazloio Bekonov i Hobsov princip u svom ,,Eseju o poreklu ljudskog razuma.

Kao god to je Hobs unitio teistike predrasude Bekonovog materijalizma, tako isto

su Kolins, Doduel, Kauard, Hartli, Pristli itd.

unitili poslednje teoloke pregrade Lokovog senzualizma. Deizam[Z], bar za materijalista,

samo je udoban i bezbrian nain da se ovek oslobodi religije.[I]

Tako je pisao Karl Marks o britanskom poreklu modernog

materijalizma.

Ako danas Englezi nisu osobito oduevljeni tim priznanjem

koje je on ukazao njihovim precima, onda nam to moe biti

samo ao. Uprkos tome, ne moe se porei da su Bekon, Hobs i

Lok bili oevi one sjajne kole francuskih materijalista, koji su,

uprkos svim pobedama koje su Nemci i Englezi odneli na kopnu

i moru nad Francuzima, uinili XVIII vek preteno francuskim

vekom; i to mnogo pre one francuske revolucije kojom je

krunisan kraj toga veka, revolucije ije rezultate mi, kako u

Engleskoj, tako i u Nemakoj, jo uvek teimo da

aklimatiziramo kod sebe.

To se nikako ne moe porei. Obrazovanog stranca koji se

sredinom naeg veka nastanio u Engleskoj, moralo je zauditi

najvie jedno, a to je - drukije on to nije ni mogao shvatiti -

religiozno licemerstvo i zaglupljenost engleske respektabilne

srednje klase. Mi smo tada svi bili materijalisti, ili bar vrlo

radikalni slobodni mislioci; nama je izgledalo neshvatljivo da

skoro svi obrazovani ljudi u Engleskoj veruju u svakojaka

nemogua uda i da ak geolozi kao Baklend i Mantel izvru

injenice svoje nauke, samo da ne bi previe jako udarili po

mitovima mojsijevske legende o stvaranju sveta; nama je

izgledalo neshvatljivo da ovek mora ii neobrazovanima,

neopranoj gomili, kako se tada govorilo, radnicima, naroito

ovenovskim socijalistima da bi naao ljude koji bi se osmelili da

se koriste svojim razumom u religioznim stvarima.

Ali otada se Engleska civilizovala. Sa izlobom 1851

g.[J] odzvonilo je engleskoj ostrvskoj izolovanosti. Engleska se

postepeno internacionalizovala, u jelu i piu, u obiajima, u

pretstavama, i to u tolikoj meri da ja sve vie i vie elim da

izvesni engleski obiaji naiu na kontinentu na isto onako optu

primenu na kakvu su u Engleskoj naili drugi kontinentalni

obiaji. Jedno je sigurno: irenje maslinovog ulja (za koje je pre

1851 g. znala samo aristokratija) praeno je fatalnim irenjem

kontinentalnog skepticizma u verskim stvarima; u tome se dolo

dotle da se agnosticizam dodue jo ne smatra tako otmenim kao

engleska dravna crkva, ali da ipak u pogledu respektabilnosti

stoji skoro na jednom stupnju sa baptistikom sektom i da u

svakom sluaju zauzima vii rang negoli Vojska spasa[K]. I ja ne

mogu a da ne mislim da e za mnoge, koji taj napredak

neverovanja od srca ale i proklinju, biti uteno da doznaju da

ove novopeene ideje nisu inostranog porekla, da one na sebi ne

nose marku: Made in Germany, nemaki fabrikat, kao toliki

drugi predmeti svakodnevne upotrebe, da su one, naprotiv,

staroengleskog porekla, i da su njihovi britanski zaetnici pre

dve stotine godina otili dobar korak dalje negoli njihovi

dananji potomci.

U stvari, ta je drugo agnosticizam ako ne stidljivi

materijalizam? Agnostikovo shvatanje prirode skroz naskroz je

materijalistiko. itavim prirodnim svetom vladaju zakoni, i on

apsolutno iskljuuje svako uticanje spolja. Ali, dodaje obazrivo

agnostik, mi nismo u stanju da dokaemo postojanje ili

nepostojanje nekog najvieg bia izvan nama poznatog sveta.

Ovo ogranienje moglo je vaiti u ono vreme kada je Laplas na

Napoleonovo pitanje, zato se u Mecanique Celeste[L] velikog

astronoma nijednom ne spominje tvorac sveta, gordo odgovorio:

Je n'avais pas besom de cette hypothese[LJ]. Danas, meutim,

naa predstava o vasioni u njenom razvitku ne ostavlja nimalo

mesta ni za tvorca ni za upravljaa; a ako bismo hteli da

pretpostavimo neko najvie bie, iskljueno iz itavog

postojeeg sveta, onda bi to samo po sebi bila protivrenost i uz

to jo, rekao bih, niim neizazvano vreanje oseanja religioznih

ljudi.

Na agnostik priznaje takoe da sve nae znanje poiva na

saoptenjima koja primamo preko naih ula. Ali otkuda mi

znamo, dodaje on, da li nam naa ula daju tane odraze stvari

koje preko njih percipiramo? A zatim nas izvetava: da on kada

govori o stvarima ili njihovim svojstvima, ne misli zapravo na

same te stvari i njihova svojstva. o kojima on ne moe nita

pouzdano znati, nego samo na utiske koje su one uinile na

njegova ula. To je svakako jedno shvatanje koje se teko moe

pobiti jedino putem argumentacije. Ali, pre nego to su ljudi

poeli da argumentiraju, oni su delali. U poetku bee delo. I

ljudska delatnost reila je tu tekou jo mnogo pre nego to ju

je ljudsko mudrovanje izmislilo. The proof of the pudding is in

the eating.[M] U trenutku kada mi te stvari, ve prema svojstvima

koja mi u njima percipiramo, iskoriavamo za nau sopstvenu

upotrebu, u tom istom trenutku mi podvrgavamo svoje ulne

percepcije[N nepogreivom proveravanju njihove tanosti ili

netanosti. Ako su te percepcije bile netane, onda i na sud o

upotrebljivosti takve stvari mora biti netaan, i na pokuaj da tu

stvar upotrebimo mora propasti. Ali ako mi postignemo svoj cilj,

ako naemo da stvar odgovara naoj predstavi o njoj, da ona

postie ono za ta smo je upotrebili, onda je to pozitivan dokaz

da se u okviru tih granica nae percepcije o stvari i njenim

svojstvima slau sa stvarnou koja postoji izvan nas. Naprotiv,

ako naemo da smo uinili greku, onda mi mahom vrlo brzo

otkrivamo i uzrok te greke; mi nalazimo da je percepcija koju

smo uzeli za osnovu naeg opita ili sama bila nepotpuna i

povrna, ili da je s rezultatima drugih percepcija bila povezana

na nain koji nije bio opravdan stanjem stvari. Dokle god mi

ovoja ula pravilno razvijamo i upotrebljavamo i dokle god sa

svojim postupcima ostajemo u grani cama koje su postavile

pravilno dobivene i iskoriene percepcije, sve dotle emo

nalaziti da uspesi naih postupaka dokazuju podudaranje naih

percepcija sa predmetnom prirodom stvari koje ulno

percipiramo. Jo ni u jednom sluaju, koliko je do danas

poznato, nismo bili primorani da zakljuimo da nae nauno

kontrolisane ulne percepcije proizvode u naem mozgu takve

predstave o spoljnom svetu koje po svojoj prirodi odstupaju od

stvarnosti, ili da meu spoljnim svetom i naim ulnim

percepcijama tog sveta postoji uroeni nesklad.

Ali se tada javlja novokantijanski agnostik i veli: da, moda

mi i moemo pravilno percipirati svojstva jedne stvari, ali ne

moemo shvatiti samu stvar bilo kakvim ulnim ili mislenim

procesom. Ta stvar po sebi stoji s one strane naeg znanja. Na to

je ve Hegel pre mnogo vremena odgovorio: ako poznajete sva

svojstva jedne stvari, to vi poznajete i samu stvar; onda ne ostaje

nita drugo do injenica da pomenuta stvar postoji izvan nas, i

im su vam vaa ula dostavila tu injenicu, vi ste shvatili

poslednji ostatak te stvari, Kantovu uvenu nespoznajnu stvar po

sebi. Danas ovome moemo dodati jo samo to da je u Kantovo

vreme nae poznavanje prirodnih stvari bilo dosta fragmentarno,

da se moglo pretpostavljati da iza svake od njih postoji jo neka

naroita tajanstvena stvar po sebi. Ali otada su ove neshvatljive

stvari, zahvaljujui dinovskom napretku nauke, jedna za

drugom bile shvaene, analizirane i - jo vie nego to -

reprodukovane. A to to moemo nainiti, to svakako ne

moemo smatrati nespoznajnim. Za hemiju prve polovine naeg

veka organske supstance bile su takve tajanstvene stvari. Sada se

uimo da ih jednu za drugom stvaramo iz hemijskih elemenata i

bez pomoi organskih procesa. Moderna hemija tvrdi: im je

poznat hemijski sastav nekog tela, telo se moe sastaviti iz

elemenata. Istina, mi smo jo daleko od tanog poznavanja

sastava najviih organskih supstanca, tzv. belanevinastih tela;

ali nema nikakvog razloga da ne steknemo, pa makar tek kroz

nekoliko vekova, to znanje i pomou njega nainimo vetaku

belanevinu. A ako doemo dotle, onda smo ujedno proizveli

organski ivot, jer ivot, od njegovih najniih pa sve do

njegovih najviih oblika, nije nita drugo nego normalna forma

postojanja belanevinastih tela.

Ali im je na agnostik uinio ova formalna ogranienja, on

ve govori i postupa sasvim kao peeni materijalist, to on u

svojoj sutini i jeste. On e moda rei: koliko mi znamo,

materija i kretanje, ili, kako se sada kae, energija, ne mogu se

ni stvoriti ni unititi, ali nemamo nikakvog dokaza za to da i

jedno i drugo nije bilo stvoreno u neko nepoznato vreme. Ali,

ako pokuate da to priznanje u nekom odreenom sluaju

upotrebite protiv njega, on e vas smesta naterati da zautite.

Ako on doputa mogunost spiritualizma in abstracto[NJ], to

on in concreto[O] nee o njoj nita da zna. On e vam rei: koliko

znamo i moemo znati, ne postoji nikakav tvorac ili upravlja

vasione; kad je o nama re, materija i energija isto toliko su

nestvorive koliko i nerazorive; za nas je miljenje oblik energije,

funkcija mozga; sve to mi znamo svodi se na to da materijalnim

svetom vladaju neizmenljivi zakoni itd. itd.; dakle, ukoliko je on

ovek od nauke, ukoliko on neto zna, utoliko je on materijalist;

izvan njegove nauke, u oblastima koje su njemu tue, on svoje

neznanje prevodi na grki jezik i naziva ga agnosticizam.

U svakom sluaju nesumnjivo je jedno: ak i kad bih bio

agnostik, ne bih mogao da shvatanje istorije koje je skicirano u

ovoj knjiici nazovem Istorijskim agnosticizmom. Religiozni

ljudi bi me ismejali, a agnostici bi me s negodovanjem pitali,

nemam li nameru da im se rugam. Zato se nadam da ak ni

britanska respektabilnost, koja se na nemakom zove

filistarstvo, nee biti odve zaprepaena ako na engleskom, kao

i na tolikim drugim jezicima, upotrebim izraz: Istorijski

materijalizam za oznaavanje onog shvatanja toka svetske

istorije koje krajnji uzrok i odluujuu pokretaku snagu svih

vanih Istorijskih dogaaja vidi u ekonomskom razvitku

drutva, u izmenama naina proizvodnje i razmene, u podeli

drutva na razne klase, koje otuda proistie, i u meusobnim

borbama tih klasa.

Moda e prema meni biti jo blai ako dokaem da Istorijski

materijalizam moe biti od koristi ak i respektabilnosti

britanskog filistra. Ja sam ukazao na injenicu da je pre etrdeset

ili pedeset godina svakog obrazovanog stranca koji bi se

nastanio u Engleskoj neprijatno iznenaivalo ono to je njemu

moralo izgledati kao religiozno licemerstvo i ludost engleske

respektabilne srednje klase. Ja u sada dokazati da

respektabilna engleska srednja klasa onog doba nije ipak bila

ba tako glupa kako je izgledala inteligentnom strancu. Njene

religiozne tendencije se mogu objasniti.

Kada je Evropa izila iz srednjeg veka, gradska buroazija,

koja se uzdizala, bila je njen revolucionarni elemenat. Priznati

poloaj koji je ona sebi izvojevala u srednjovekovnom

feudalnom ureenju ve je postao preuzak za njenu ekspanzivnu

snagu. Slobodni razvitak buroazije nije vie mogao da se

uskladi s feudalnim sistemom, feudalni sistem morao je pasti.

Meutim, veliki internacionalni centar feudalnog sistema bila

je rimokatolika crkva. I pored svih unutranjih ratova, ona je

ujedinjavala itavu feudalizovanu Zapadnu Evropu u jednu

veliku politiku celinu, koja je bila u opreci kako prema

izmatiko-grkom, tako i prema muhamedanskom svetu. Ona

je feudalno ureenje okruila oreolom boanstvenosti. Ona je

svoju sopstvenu hijerarhiju izgradila po feudalnom obrascu i,

najzad, ona je bila najkrupniji feudalac, jer je njoj pripadala

najmanje treina celokupnog katolikog zemljoposeda. Da bi se

moglo stupiti u borbu protiv svetovnog feudalizma u svakoj

zemlji i pojedinano, trebalo je prethodno razruiti ovu njegovu

centralnu, osvetanu organizaciju. Meutim, u korak sa

uzdizanjem buroazije iao je snaan polet nauke. Ljudi su se

opet poeli baviti astronomijom, mehanikom, fizikom,

anatomijom, fiziologijom. Za razvijanje njene industrijske

produkcije buroaziji je bila potrebna nauka koja bi ispitivala

svojstva prirodnih tela i naine ispoljavanja prirodnih snaga. Ali

do tog vremena nauka je bila samo pokorna slukinja crkve,

kojoj nije doputeno da prekorauje okvire koje joj je postavila

vera - ukratko, ona je bila sve drugo samo ne nauka. Sada se

nauka pobunila protiv crkve; buroaziji je nauka bila potrebna, i

ona je uzela uea u toj pobuni.

Ja sam time dodirnuo samo dve take u kojima je buroazija,

koja se uzdizala, morala doi u sukob s postojeom crkvom; ali

to e biti dovoljno da bi se dokazalo, prvo, da je u borbi protiv

vlasti katolike crkve klasa koja je uzela najveeg uea bila

upravo ta buroazija; i drugo, da je tada svaka borba protiv

feudalizma morala da se oblai u religiozno ruho, da se morala

upraviti u prvom redu protiv crkve. Ali ako je ubojni pokli

dolazio sa univerziteta i od poslovnih ljudi po gradovima, on je

neminovno nailazio na snaan odjek kod masa seoskog

stanovnitva, kod seljaka, koji su svuda vodili ogorenu borbu

protiv svojih duhovnih i svetovnih feudalaca, i to borbu za sam

opstanak.

Velika borba evropske buroazije protiv feudalizma dostigla

je svoju kulminaciju u trima velikim odluujuim bitkama.

Prva je bila ono to zovemo reformacija u Nemakoj. Na

Luterov poziv za pobunu protiv crkve odazvala su se dva

politika ustanka: najpre ustanak nieg plemstva, pod vodstvom

Franca fon Zikingena, 1523 g., a zatim veliki seljaki rat 1525 g.

Oba su bila uguena, uglavnom zbog neodlunosti

najzainteresovanije partije, gradske buroazije - neodlunosti

ije uzroke mi ovde ne moemo ispitivati. Od tog trenutka borba

se izrodila u gloenje izmeu pojedinih kneeva i carske

centralne vlasti i imala je za posledicu da je Nemaka za 200

godina bila izbaena iz reda politiki aktivnih nacija Evrope. U

svakom sluaju, luteranska reformacija stvorila je novu religiju -

i to takvu religiju kakva je apsolutnoj monarhiji i trebala. Tek

to su seljaci severoistone Nemake primili luteranstvo, odmah

su od slobodnih ljudi bili degradirani u kmetove.

Ali tamo gde nije uspeo Luter, pobedio je Kalvin. Njegova

dogma odgovarala je najsmelijima meu tadanjom

buroazijom. Njegovo uenje o predestinaciji bilo je religiozni

izraz injenice da u svetu trgovine i konkurencije uspeh ili

bankrotstvo ne zavisi od delatnosti ili od umenosti pojedinca,

ve od okolnosti koje ne zavise od njega. Odreuje ne volja ili

delatnost pojedinca, nego milost nadmonih, ali nepoznatih

ekonomskih snaga. I to je bilo naroito tano u vreme

ekonomskog prevrata, kada su sve stare trgovake puteve i

trgovake centre potisli novi, kada su svetu bile otvorene

Amerika i Indija i kada je ak i od davnina potovani ekonomski

simbol vere - vrednost zlata i srebra - bio pokoleban i pretrpeo

krah. Uz to je Kalvinovo crkveno ureenje bilo skroz naskroz

demokratsko i republikansko; a kada je carstvo boje bilo

republikanizovano, zar su onda mogla carstva ovog sveta da i

dalje ostanu potinjena kraljevima, biskupima i feudalcima?

Dok je luteranstvo u Nemakoj postalo posluno orue u rukama

nemakih sitnih kneeva, kalvinizam je osnovao republiku u

Holandiji i jake republikanske partije u Engleskoj, a naroito u

kotskoj.

U kalvinizmu je drugi veliki ustanak buroazije naao sebi

gotovu borbenu teoriju. Ovaj je ustanak izbio u Engleskoj. Prvi

podstrek dala mu je gradska buroazija, a srednje seljatvo

(yeomanry) seoskih okruga izvojevalo je pobedu. I za udo: u

sve tri velike buroaske revolucije ubojnu armiju ine seljaci, i ti

seljaci su upravo ona klasa koja posle izvojevane pobede, zbog

ekonomskih posledica te pobede, neminovno propada. Sto

godina posle Kromvela engleske jomenri skoro je sasvim

nestalo. Meutim, samo zahvaljujui intervenciji te jomenri i

plebejskog elementa gradova, borba je bila dovedena do

odlunog svretka i Karlo I dospeo je na gubilite[P]. Da bi

buroazija pobrala makar samo one plodove pobede koji su tada

bili zreli za berbu, bilo je potrebno da se revolucija dovede

mnogo dalje preko njenog cilja - sasvim kao 1793 u Francuskoj i

1848 u Nemakoj. Izgleda da je to u stvari jedan od zakona

razvitka buroaskog drutva.

Posle ovog obilja revolucionarne delatnosti dola je neizbena

reakcija, koja je sa svoje strane takoe otila dalje od cilja. Posle

niza kolebanja utvrdilo se najzad novo teite, koje je sluilo

kao polazna taka daljeg razvitka. Sjajni period engleske

istorije, koji je filistarstvo nazvalo velikom pobunom, i borbe

koje su se posle njega vodile - zavravaju se relativno

beznaajnim dogaajem od 1689 g., koji liberalna istoriografija

naziva slavnom revolucijom.

Nova polazna taka bio je kompromis izmeu buroazije u

njenom usponu i preanjih feudalnih krupnih zemljoposednika.

Ovi poslednji, iako tada, kao i danas, obeleeni kao aristokratija,

bili su ve odavno na putu da postanu ono to je mnogo docnije

postao Luj Filip u Francuskoj: prvi buruji nacije. Na sreu

Engleske, stari feudalni baroni pobili su jedni druge u

ratovima Dveju Rua[R]. Njihovi naslednici, iako veinom

izdanci tih istih starih porodica, vodili su ipak poreklo od tako

dalekih sporednih linija, da su obrazovali sasvim novu

korporaciju; njihove navike i tenje bile su mnogo vie

buroaske nego feudalne; oni su odlino poznavali vrednost

novca i odmah su pristupili poveavanju rente sa svoga zemljita

time to su oterali stotine sitnih zakupaca i zamenili ih ovcama.

Henrik VIII[S]stvorio je u masama nove lendlordove-buruje

time to je poklanjao i u bescenje prodavao crkvena dobra; to

isto su uinile konfiskacije krupnih dobara, koje su neprekidno

trajale sve do kraja XVII veka, jer su ta dobra zatim razdavana

skorojeviima ili polu skorojeviima. Zato engleska

aristokratija od Henriha VII[T] ne samo da se nije

suprotstavljala razvitku industrijske proizvodnje ve je,

naprotiv, nastojala da iz nje izvue koristi. A isto tako je jedan

deo krupnih zemljoposednika, iz ekonomskih ili politikih

pobuda, uvek bio spreman na saradnju s voama finansijske i

industrijske buroazije. Na taj nain kompromis od 1689 g.

mogao se lako ostvariti. Politika spolia opima[] - poloaji,

sinekure, velike plate - ostajali su i dalje krupnim porodicama

zemljinog plemstva, pod uslovom da one u zadovoljavajuoj

meri tite ekonomske interese finansijske, industrijske i

trgovake srednje klase. A ti ekonomski interesi bili su ve tada

dovoljno moni; oni su najzad odreivali optu politiku nacije.

Istina, oko pojedinih pitanja jo je moglo biti sporova, ali je

aristokratska oligarhija i suvie dobro znala da je njen sopstveni

ekonomski prosperitet nerazdvojno povezan s prosperitetom

industrijske i trgovake buroazije.

Od tog vremena buroazija je bila skroman, ali priznat

sastavni deo vladajuih klasa Engleske. Zajedno sa svima njima

ona je bila zainteresovana u ugnjetavanju velike radne mase

naroda. Sam trgovac ili fabrikant u odnosu prema svojim

nametenicima, svojim radnicima, svojim mlaima bio je u

poloaju gazde-hranioca, ili, kako se to jo do pre kratkog

vremena u Engleskoj govorilo, prirodnog pretpostavljenog.

On je imao da iz njih isteruje to je mogue vie i to je mogue

boljeg rada; u tu svrhu on ih je morao vaspitavati u

odgovarajuoj pokornosti. On je sam bio religiozan; njegova

religija dala mu je zastavu pod kojom se borio protiv kralja i

lordova; nije dugo trebalo da otkrije i sredstva koja mu je ta

religija pruala da obradi due svojih prirodnih potinjenih i da

ih uini poslunim svim zapovestima gazda-hranilaca, koje im je

nedokuiva promisao boja postavila za stareine. Ukratko,

engleski buruj je sada bio sauesnik u ugnjetavanju niih

stalea, velike proizvoake narodne mase, a jedno od

sredstava koja su pri tom ugnjetavanju upotrebljavana bio je

uticaj religije.

Ali ovome treba dodati jo jednu okolnost, koja je pojaala

religiozne naklonosti buroazije: pojavu materijalizma u

Engleskoj. Ovo novo bezboniko uenje nije samo uasavalo

bogobojaljivi srednji stale, ono je uz to proglasilo sebe za

filozofiju koja jedino prilii naunicima i obrazovanim svetskim

ljudima, nasuprot religiji koja je dosta dobra za neobrazovanu

veliku masu, ukljuujui tu i buroaziju. Sa Hobsom ono je

istupilo na scenu kao branilac kraljevske svemoi i pozvalo

apsolutnu monarhiju da ukroti onoga puer robustus sed

malitiosus[U], tj. narod. I kod Hobsovih sledbenika, Bolingbroka,

eftsberija itd. novi, deistiki oblik materijalizma ostajao je

aristokratsko, ezoterino[F] - i stoga buroaziji mrsko - uenje,

ne samo zbog njegove religiozne jeresi, ve i zbog njegovih anti

buroaskih politikih veza. Zato su, nasuprot materijalizmu i

deizmu aristokratije, ba protestantske sekte, koje su dale

zastavu i ljudstvo u borbi protiv Stjuarta[H], postale u isti mah

glavne borbene snage progresivne srednje klase i sainjavaju jo

i danas kimu velike liberalne partije.

U meuvremenu materijalizam je iz Engleske preao u

Francusku, gde je zatekao drugu materijalistiku filozofsku

kolu, koja je proistekla iz kartezijanstva i s kojom se on stopio.

I u Francuskoj on je isprva ostao iskljuivo aristokratska

doktrina. Ali uskoro je njegov revolucionarni karakter izbio na

videlo. Francuski materijalisti nisu ograniili svoju kritiku na

isto religiozne stvari; oni su kritikovali svaku naunu tradiciju,

svaku politiku ustanovu svog vremena; da bi dokazali optu

primenljivost svoje teorije, oni su izabrali najkrai put: oni su je

odvano primenili na sve objekte znanja u onom dinovskom

delu po kome su dobili ime, u Enciklopediji. Na taj nain,

materijalizam je u ovom ili onom obliku - kao otvoreni

materijalizam ili kao deizam - postao pogled na svet itave

obrazovane omladine u Francuskoj, i to u tolikoj meri da je za

vreme velike revolucije to uenje, koje su na svet doneli

engleski rojalisti, dalo francuskim republikancima i teroristima

teoretsku zastavu i ujedno tekst za Deklaraciju prava oveka.

Velika francuska revolucija bila je trei ustanak buroazije, ali

prvi koji je potpuno zbacio sa sebe religiozno ruho i u kome je

borba voena na neprikrivenom politikom terenu. Ali ona je u

isto vreme bila i prvi ustanak u kome je borba zaista dovedena

do unitenja jednog od protivnika, aristokratije, i do potpune

pobede drugog, buroazije. Kontinuitet izmeu

dorevolucionarnih i porevolucionarnih ustanova i kompromis

izmeu krupnih zemljoposednika i kapitalista nali su u

Engleskoj svoj izraz u kontinuitetu sudskih presedana, kao i u

tom potovanju kojim su tamo sauvani feudalni zakonski

oblici. U Francuskoj, revolucija je potpuno raskinula s

tradicijama prolosti, uklonila poslednje tragove feudalizma i u

Code civil[C] majstorski prilagodila modernim kapitalistikim

odnosima staro rimsko pravo - onaj gotovo savreni izraz

pravnih odnosa koji proistiu iz onog stupnja ekonomskog

razvitka koji je Marks nazvao robnom proizvodnjom, tako

majstorski da ovaj revolucionarni francuski zakonik jo i danas

svim drugim zemljama - ne izuzimajui ni Englesku - slui kao

obrazac za reforme prava vlasnitva. Pri tom ne treba da

zaboravimo jedno. Iako englesko pravo i dalje izraava

ekonomske odnose kapitalistikog drutva na jednom

varvarskom feudalnom jeziku, koji odgovara stvari koju hoe da

izrazi upravo onako kao engleska ortografija engleskom

izgovoru - vous ecrivez Londres et vous prononcez

Constantinople[], rekao je jedan Francuz, - ipak je to isto

englesko pravo jedino pravo koje je sauvalo u ne iskvarenom

obliku i koje je u Ameriku i kolonije presadilo najbolji deo one

line slobode, lokalne samouprave i zatite od svakog tueg

meanja izuzev sudskog, ukratko sve one staro germanske

slobode koje su na kontinentu pod apsolutnom monarhijom

propale i koje dosada nigde nisu potpuno ponovo izvojevane.

Ali vratimo se naem britanskom buruju. Francuska

revolucija pruala mu je sjajnu priliku da uz pomo

kontinentalnih monarhija upropasti francusku pomorsku

trgovinu, anektira francuske kolonije i suzbije poslednje

francuske pretenzije na pomorsko suparnitvo. To je bio jedan

od razloga zato se on borio protiv te revolucije. Drugi razlog

bio je taj to mu metodi te revolucije nikako nisu bili po volji.

Ne samo njen prokleti terorizam, ve i sam njen pokuaj da do

krajnosti sprovede vladavinu buroazije. A ta bi uopte mogao

da radi britanski buruj bez svoje aristokratije, koja ga je nauila

manirima (manirima dostojnim uitelja) i koja je za njega

izmiljala mode, koja je davala oficire za vojsku, tog uvara

poretka u zemlji, i za flotu, tog osvajaa novih kolonijalnih

poseda i novih trita? - Istina, postojala je i meu buroazijom

napredna manjina, ljudi iji interesi pri ovom kompromisu nisu

ba najbolje proli; ta manjina, koja se sastojala iz nie srednje

klase, pokazivala je simpatije za revoluciju, ali je u parlamentu

bila nemona.

Na taj nain, ukoliko je vie materijalizam

postajao Credo[D] francuske revolucije, utoliko se

bogobojaljivi engleski buruj vre drao svoje religije. Zar

doba terora u Parizu nije dokazalo ta biva kada narod izgubi

religiju? Ukoliko se vie materijalizam irio iz Francuske u

susedne zemlje i ukoliko je vie dobivao pojaanja od srodnih

teoretskih struja, naroito od nemake filozofije, ukoliko vie su

na kontinentu materijalizam i slobodoumlje uopte postajali

nuna kvalifikacija za obrazovanog oveka, utoliko se upornije

engleska srednja klasa drala svojih raznovrsnih religioznih

verovanja. Ma koliko se ona meusobno razlikovala, ipak su sva

ona bila izrazito religiozna, hrianska verovanja.

Dok je revolucija osigurala u Francuskoj politiki trijumf

buroazije, u Engleskoj su Vat, Arkrajt, Kartrajt[] i drugi

otpoeli industrijsku revoluciju, koja je potpuno pomerila teite

ekonomske snage. Bogatstvo buroazije raslo je sada

neuporedivo bre negoli bogatstvo zemljine aristokratije. U

samoj buroaziji finansijska aristokratija, bankari itd., sve su

vie zaostajali iza fabrikanata. Kompromis iz 1689 g., ak i

posle izmena koje su postepeno izvrene u korist buroazije, nije

vie odgovarao obostranom poloaju ugovaraa. Isto tako se

izmenio i karakter tih ugovaraa; buroazija iz 1830 g. veoma se

razlikovala od one iz prologa veka. Politika vlast jo je ostala

u rukama aristokratije i ova ju je upravljala protiv zahteva nove

industrijske buroazije, stoga se ta politika vlast, nije mogla

uskladiti s novim ekonomskim interesima. Bila je potrebna nova

borba protiv aristokratije, i ona se mogla zavriti samo pobedom

nove ekonomske snage. Pod impulsom francuske revolucije iz

1830 g. najpre je, uprkos svemu otporu, sprovedena reforma

parlamenta. To je buroaziji dalo priznat i snaan poloaj u

parlamentu. Zatim je dolo ukidanje itnih zakona[AA], koje je

jednom zauvek utvrdilo prevlast buroazije, a naroito njenog

naj aktivnijeg dela, fabrikanata, nad zemljinom aristokratijom.

To je bila najvea pobeda buroazije, ali i poslednja koju je ona

izvojevala iskljuivo u svom sopstvenom interesu. Sve svoje

docnije trijumfe ona je morala da deli s jednom novom

socijalnom snagom, koja je najpre bila s njom u savezu, ali koja

je docnije stupila u suparnitvo s njome.

Industrijska revolucija stvorila je klasu krupnih kapitalista-

fabrikanata, ali u isto vreme i daleko mnogobrojniju klasu

fabrikih radnika. Ova klasa neprestano je brojno rasla, u istoj

meri u kojoj je industrijska revolucija zahvatala jednu granu

proizvodnje za drugom. Ali s njenom brojnou rasla je i njena

snaga, i ta snaga pokazala se ve 1824 g., kada je primorala

tvrdokorni parlament na ukidanje zakona protiv slobode

udruivanja. Za vreme agitacije za reformu radnici su sainjavali

radikalno krilo partije reformi; kada im je akt od 1832 g. oduzeo

pravo glasa, oni su izloili svoje zahteve u Narodnoj karti

(people's charter) i, nasuprot velikoj buroaskoj Ligi protiv

itnih zakona, konstituisali se u nezavisnu partiju artista[AB]. To

je bila prva radnika partija naeg doba.

Zatim su na kontinentu dole revolucije od februara i marta

1848 g., u kojima su radnici odigrali tako znaajnu ulogu i u

kojima su oni, bar u Parizu, istupili sa zahtevima koji su bili

apsolutno nedopustivi s gledita kapitalistikog drutva. A zatim

je dola opta reakcija. Najpre poraz artista 10 aprila 1848

g.[AV], onda uguenje pariskog radnikog ustanka u junu iste

godine, zatim neuspesi od 1849 g. u Italiji, Maarskoj, junoj

Nemakoj, najzad, pobeda Luja Bonaparte nad Parizom 2

decembra 1851 g.[AG] Tako je bio, bar za neko vreme, oteran

bauk radnikih zahteva, ali po koju cenu! Ako je britanski

buruj jo i ranije bio uveren u nunost da se prost narod dri u

religioznosti, koliko je jae morao on oseati tu nunost posle

svih tih iskustava? I ni najmanje se ne obazirui na podrugljive

osmehe svojih kontinentalnih drugova, on je i dalje iz godine u

godinu troio hiljade i desetine hiljada za propovedanje

jevanelja niim staleima. Nezadovoljan svojom vlastitom

religioznom mainerijom, on se obratio bratu Donatanu[AD],

tadanjem najveem organizatoru religiozne spekulacije, i

uvozio je iz Amerike revivalizam, Mudija i Senkija[A] i tako

dalje; najzad, on je pristao i na opasnu pomo Vojske spasa. Ova

ponovo oivljava propagandistika sredstva prvobitnog

hrianstva, obraa se sirotinji kao izabranima i bori se protiv

kapitalizma na svoj religiozni nain; time ona razvija elemenat

staro hrianske klasne borbe, koji jednog dana moe biti vrlo

fatalan za imune ljude koji danas na tu stvar troe gotove pare.

Izgleda da je to zakon Istorijskog razvitka da buroazija ni u

jednoj evropskoj zemlji ne moe osvojiti politiku vlast - bar ne

za due vreme - onako iskljuivo kao to ju je drala u rukama

feudalna aristokratija u srednjem veku. ak i u Francuskoj, gde

je feudalizam tako potpuno iskorenjen, buroazija, kao klasa u

celini, posedovala je vlast samo u kratkim vremenskim

razmacima. Pod Lujem Filipom, 1830-1848, vladao je samo

jedan mali deo buroazije, njen kudikamo vei deo bio je usled

visokog cenzusa lien izbornog prava. Za vreme Druge

republike vladala je itava buroazija, ali samo tri godine; njena

nesposobnost prokrila je put Drugom carstvu. Tek sada, u

Treoj republici[AE], buroazija je, kao celina, vladala punih

dvadeset godina, i pri tome ve sada pokazuje utene znake

raspadanja. Dugogodinja vladavina buroazije bila je dosada

mogua samo u zemljama kao to je Amerika, gde feudalizam

nikada nije postojao i gde se drutvo od samog poetka stvaralo

na buroaskom temelju. Pa ak i u Francuskoj i Americi

naslednici buroazije, radnici, ve glasno kucaju na vrata.

U Engleskoj buroazija nije nikada vladala sama. ak i njena

pobeda iz 1832 g. ostavila je aristokratiji gotovo iskljuivo sve

visoke upravne poloaje. Pokornost s kojom se bogata srednja

klasa s tim mirila bila je za mene neobjanjiva sve dok jednog

dana krupni liberalni fabrikant g. V. A. Forster nije u jednom

svom govoru preklinjao bredfordsku omladinu da radi njenog

sopstvenog napretka ui francuski i pri tom ispriao, koliko je

on sam sebi izgledao glup kada je, postavi ministar, najednom

dospeo u drutvo u kome je francuski jezik bio potreban bar kao

i engleski! I zaista, tadanji engleski buruji bili su, proseno,

sasvim neobrazovani skorojevii, koji su, hteli ne hteli, morali

prepustiti aristokratiji sve one vie upravne poloaje za koje su

bila potrebna druga svojstva osim ostrvske ogranienosti i

ostrvske naduvenosti, zainjene poslovnom lukavou.[A]

Jo i danas beskrajne debate po novinama o Middle-class-

education[AZ] pokazuju da engleska srednja klasa jo uvek ne

smatra sebe dovoljno spremnom za najbolje obrazovanje i da za

sebe trai neto skromnije. Prema tome, izgledalo je posve

prirodno, ak i posle ukidanja itnih zakona, da su ljudi koji su

izvojevali pobedu, Kobdeni, brajti, Forsteri i dr., bili iskljueni

iz svakog uea u zvaninoj vladi, sve dok im najzad, dvadeset

godina docnije, jedan nov akt o reformi nije otvorio vrata

ministarstva. ak i dan danas je engleska buroazija tako

duboko proeta oseanjem svoje sopstvene drutvene

inferiornosti, da na svoj sopstveni i na narodni troak izdrava

paradnu kastu badavadija, koja ima da na svim sveanostima

dostojno reprezentuje naciju, i da se sama osea visoko

poaenom kada kakav buruj bude priznat za dostojnog da

bude primljen u ovu ekskluzivnu korporaciju, koju je na kraju

krajeva stvorila ta ista buroazija.

Tako industrijska i trgovaka srednja klasa jo nije bila uspela

da zemljinu aristokratiju potpuno ukloni s politike vlasti, kada

se na pozornici pojavio nov konkurent, radnika klasa. Reakcija

posle artistikog pokreta i posle revolucija na kontinentu i uz to

neuvena ekspanzija engleske industrije od 1848-66 g. (koja se

obino pripisuje samo slobodnoj trgovini, ali koja je u mnogo

veoj meri posledica ogromnog proirenja eleznica, okeanskih

parobroda i saobraajnih sredstava uopte) ponovo su doveli

radnike u zavisnost od liberala, kod kojih su oni, kao u doba pre

artista, sainjavali radikalno krilo. Meutim postepeno su

zahtevi radnika za pravom glasa postali neodoljivi; dok su se

vigi, voe liberala, jo plaili, Dizraeli je dokazao svoju

nadmonost; iskoristivi povoljan trenutak za torijevce, on je za

gradske izborne okruge uveo pravo glasa po Household-u (po

kome su imali pravo glasa svi oni koji stanuju u zasebnoj kui) i

s time povezao izmenu izbornih okruga. Posle toga je skoro

dolo tajno glasanje (the ballot); zatim, 1884 g. pravo glasa

po Household-u bilo je proireno na sve izborne okruge, pa i na

grofovije, i izvrena je nova podela izbornih okruga, koja ih je

meusobno donekle izjednaila. Zahvaljujui svemu tome,

snaga radnike klase toliko se na izborima poveala, da ona sada

u 150 do 200 izbornih okruga sainjava veinu biraa. Ali nema

bolje kole za potovanje tradicija nego to je parlamentarni

sistem! Ako srednja klasa s uvaavanjem i strahopotovanjem

gleda na grupu koju lord Don Maners u ali naziva naim

starim plemstvom, onda je i radnika masa tada gledala s

respektom i uvaavanjem na tada tako zvanu bolju klasu, na

buroaziju. I doista, pre petnaest godina britanski radnik bio je

uzor-radnik, ije strahopotovanje prema poloaju njegovog

poslodavca i ije samo obuzdavanje i poniznost pri postavljanju

svojih sopstvenih zahteva su sipali melem na rane koje su naim

nemakim katedarskim socijalistima zadavale neizleive

komunistike i revolucionarne tendencije njihovih domaih

nemakih radnika.

Meutim, engleski buruji bili su dobri poslovni ljudi i videli

su dalje negoli nemaki profesori. Oni su vrlo nerado delili

svoju vlast s radnicima. U vreme artista nauili su na ta je sve

sposoban onaj puer robustus sed malitiosus, narod. Otada je

njima bio nametnut vei deo Narodne karte, koja je postala

zakon zemlje. Sada je vie nego ikada trebalo obuzdati narod

moralnim sredstvima, a prvo i najvanije moralno sredstvo

kojim se moe delovati na mase ostala je - religija. Otuda potie

popovska prevlast u kolskim upravama, otuda sve vee samo

oporezivanje buroazije za sve mogue vrste bogomoljake

demagogije, poev od ritualizma pa sve do Vojske spasa.

I sada je doao trijumf britanskog respektabilnog filistarstva

nad slobodoumljem i religioznom indiferentnou

kontinentalnog buruja. Radnici Francuske i Nemake postali su

buntovnici. Oni su bili potpuno zaraeni socijalizmom, i uz to

jo, iz vrlo pojmljivih razloga, uopte nisu mnogo marili za

zakonitost pri izboru sredstava za izvojevanje vlasti. Puer

robustus postajao je ovde zaista svakim danom sve

vie malitiosus. ta je drugo ostajalo francuskom i nemakom

buruju kao krajnje sredstvo nego da utke odbace svoje

slobodoumlje, kao to drski deran, kad oseti da ga morska bolest

sve vie i vie savlauje, neprimetno baca upaljenu cigaru s

kojom se kooperio na palubi broda? Jedan za drugim,

bogohulnici su poeli da se preruavaju u pobone ljude, da

govore s potovanjem o crkvi, njenim uenjima i obredima, i

sami su obavljali te obrede koliko je bilo potrebno. Francuski

buruji odrekli su se petkom od mesa, a nemaki buruji do

iznemoglosti su sedeli u svojim crkvenim stolicama sluajui

beskrajne protestantske propovedi. Sa svojim materijalizmom

oni su navukli na sebe nevolju. Religija se mora sauvati

narodu - to je bilo poslednje i jedino sredstvo za spasavanje

drutva od potpune propasti. Na nesreu po sebe same, oni su to

otkrili tek onda poto su uinili sve to je u ljudskoj moi da

religiju zauvek razrue. I tada je doao momenat kada je bio red

na britanskog buruja da se potsmeva i da im dovikne: E,

budale, pa to sam vam ja mogao rei jo pre dvesta godina!

Meutim, bojim se da ni religiozna zatucanost britanskog

buruja, ni preobraenje kontinentalnog buruja, koje je

dolo post festum[AI], nee moi da obuzda proletersku bujicu

koja sve vie raste. Tradicija je velika konica, ona je sila

inercije u istoriji. Ali ona je samo pasivna, i zato mora podlei.

Ni religija ne moe dugo sluiti kao zatitni bedem

kapitalistikog drutva. Ako su nae pravne, filozofske i

religiozne predstave blii i dalji izdanci ekonomskih odnosa koji

vladaju u datom drutvu, onda se te predstave ne mogu dugo

odrati kad su se ekonomski odnosi iz osnova izmenili. Ili

moramo poverovati u natprirodno otkrovenje, ili moramo

priznati da nikakve religiozne propovedi nisu u stanju da

podupru drutvo koje propada.

I zaista, i u Engleskoj su radnici ponovo poeli da se

komeaju. Nema sumnje da su oni sputani kojekakvim

tradicijama: buroaskim tradicijama - kakva je, na primer,

nadaleko raireno sujeverje da su mogune samo dve partije,

konzervativna i liberalna, i da radnika klasa mora postii svoje

osloboenje pomou velike liberalne partije; radnikim

tradicijama, nasleenim iz vremena prvih nesigurnih pokuaja

radnika da izvre samostalne akcije - kakva je, na primer, kod

mnogobrojnih starih tredjuniona iskljuivanje svakog onog

radnika koji nije prolo kroz redovno uenje, to ne znai nita

drugo nego da svaki takav sindikalni savez sprema sebi svoje

sopstvene trajkbrehere. Ali uprkos svemu tome, engleska

radnika klasa kree se napred, kao to je ak i gospodin

profesor Brentano bio primoran da, na svoju veliku alost,

saopti svojoj katedarsko-socijalistikoj sabrai. Ona se, kao i

sve u Engleskoj, kree laganim, odmerenim korakom; negde sa

oklevanjem, a negde pipajui i inei delimino neplodne

pokuaje; ona se kree mestimino s preterano obazrivim

nepoverenjem prema rei socijalizam, primajui ipak postepeno

u sebe njegovu sutinu; ona se kree, i to kretanje zahvata jedan

sloj radnika za drugim. Ona je sada probudila iz mrtvakog sna

nekvalifikovane radnike londonskog Istenda, i mi smo svi videli

kakav su joj sjajan podstrek zato dale ove nove snage. I ako tok

ovog kretanja ne ide u korak s nestrpljenjem ovih ili onih ljudi,

neka ti ljudi ne zaboravljaju da su upravo u radnikoj klasi ive

najbolje strane engleskog nacionalnog karaktera, i da svaki

korak napred koji je u Engleskoj jednom uinjen, vie nikada ne

propada. Ako sinovi starih artista, iz ve spomenutih razloga,

nisu bili sve ono to se moglo oekivati, ipak izgleda da e unuci

biti dostojni svojih dedova.

Meutim, pobeda evropske radnike klase ne zavisi samo od

Engleske. Ona se moe obezbediti samo zajednikom akcijom

bar Engleske, Francuske i Nemake. U ovim dvema poslednjim

zemljama radniki pokret prilino je izmakao ispred engleskog.

U Nemakoj njegova udaljenost od trijumfa ak se moe

odmeriti. Napredak radnikog pokreta u toku poslednjih 25

godina nema sebi ravna. On se kree napred sa sve veom

brzinom. Ako je nemaka buroazija pokazala kako je jadan

njen nedostatak politike sposobnosti, discipline, hrabrosti,

energije, nemaka radnika klasa je pokazala da raspolae u

dovoljnoj meri svim tim svojstvima. Pre skoro etiri stotine

godina Nemaka je bila ishodite prvog velikog ustanka

evropske srednje klase; kako stvari danas stoje, zar bi bilo

nemogue da Nemaka bude i pozornica prve velike pobede

evropskog proletarijata?

F. Engels

20 aprila 1892 g.

Primedbe

[A]Agnosticizam - od grke rei a - ne, gnosis - poznavanje.

Filozofski pravac koji porie mogunost spoznaje sveta. Glavni

pretstavnici agnosticizma: engleski filozof Hjum (1711-1776),

koji je smatrao da ovek ne moe znati da li spoljni svet postoji,

i nemaki filozof Kant (1724-1804), po kome spoljni svet

(stvar po sebi) postoji, ali ga je nemogue spoznati. - Str. 7. [B]Nominalizam - od latinske rei nomen - ime, pravac u

srednjovekovnoj filozofiji, ije pristalice su tvrdile da su

pojmovi samo imena samih stvari, da ideje, pojmovi ne postoje

samostalno. Nasuprot ovome, u sutini materijalistikom pravcu

srednjovekovne filozofije, drugi pravac - realizam - zastupao je

shvatanje da su pojmovi sami po sebi realni. Prema tome, ovaj

drugi pravac bio je idealistiki. - Str. 7. [V]Bekon (Bacon, Francis) 1561-1626 - engleski filozof-

materijalist. - Str. 7. [G]Anaksagora (oko 500 - oko 428 pre nae ere) - starogrki

filozof. Po njegovom shvatanju priroda se sastoji iz najsitnijih,

neprolaznih, ali kvalitativno razliitih delia, iz takozvanih

homojomerija. - Demokrt (oko 460 - oko 371 pre nae ere) -

starogrki filozof-materijalist. Osniva antikog atomizma. Po

njegovom uenju vasiona se sastoji od neizmerno malih atoma

koji se vie ne mogu deliti i koji se nalaze u stalnom kretanju. -

Str. 7. [D]Qual - to je filozofska igra rei. Qual doslovno znai

muka, bol koji nagoni na kakvu bilo radnju; u isto vreme

mistiar Beme unosi u ovu nemaku re i neto od latinske rei

qualitas. Njegov Qual bio je aktivni princip koji nastaje iz

spontanog razvitka predmeta, odnosa ili linosti koja je tom

razvitku potinjena, princip koji i sa svoje strane izaziva taj

razvitak nasuprot bolu, koji dolazi spolja. - (Engelsova

primedba engleskom tekstu.) []Hobs (Hobbes, Thomas) 1588-1679 - engleski filozof-

materijalist. - Str. 8. [E]Percipirati - vidi: Percepcija.

[]Lok (Locke, John) 1632-1704 - engleski filozof.- Str. 9. [Z]Deizam - filozofski pravac koji ne priznaje religiju s njenim

kultom linosti boga, ali se ne odrie ideje boga. Deizam shvata

boanstvo kao prauzrok svih stvari, kao silu koja je dala prvi

potstrek. Po shvatanju deista bog je dodue u poetku stvorio

prirodu, ali je sam ogranien prirodnim zakonima, ne moe da

dela po svojoj sopstvenoj volji, da pravi uda koja se kose s

prirodnim zakonima. Deizam je na taj nain pruio mogunost

da se na uvijen, nedosledan nain priznaju zakljuci

materijalizma. - Str. 9. [I]K. Marks i F. Engels, Sveta porodica, Frankfurt na Majni,

1845, str. 201-204. (Engelsova primedba.) [J]Izloba od 1851 - prva svetska izloba, prireena u Londonu.

Na njoj su se prvi put zdruili izlagai najrazliitijih zemalja. -

Str 10. [K]Vojska spasa - buroaska dobrotvorno-religiozna organizacija,

osnovana 1865 u Londonu. Cilj joj je ukazivanje duhovne i

materijalne pomoi najbednijim drutvenim slojevima.

Podravana je od nekih kapitalistikih krugova u nameri da se

otupi klasna svest proletarijata i njegova borbenost - Str. 11. [L]Nebeska mehanika. - Prev. [LJ]Ta mi hipoteza nije bila potrebna. - Prev. [M]Puding se proverava time to se jede. - Prev. [N]Percepcija - neposredni ulni odraz predmeta u ovekovoj

svesti. - Str. 12. [NJ]Uopte, u teoriji, apstraktno. - Prev. [O]U konkretnom sluaju. - Prev. [P]Karlo I - engleski kralj od 1625-1649, pogubljen je 1649 od

revolucionarnog naroda. - Str. 19. [R]Ratovi Dveju Rua - borbe izmeu dveju grupa engleskog

plemstva, Crvene i Bele Rue, za engleski presto u godinama

1455-1485 (Rue su bile znakovi njihovih grbova). - Str. 19. [S]Henrik VIII - engleski kralj od 1509-1547. - Str. 20 [T]Henrik VII - engleski kralj od 1485-1509. - Str. 20 []Ratni plen. - Prev. [U]Snaan, ali pakostan deak. - Prev [F]Za posveene. - Prev. [H]Stjuart - kraljevska porodica u Engleskoj u XVII veku, u eposi

buroaske revolucije. - Str. 22 [C]Graanski zakonik. - Prev. []Vi piete London, a izgovarate Carigrad. - Prev. [D]Credo - Vjeruju. - Prev. []Vat (Watt, James) 1736-1819 - pronalaza parne maine,

Arkrajt (Arkwirght, Sir Richard) 1732-1792 - pronalaza maine

predilice, Kartrajt (Cartwright, Edmund) 1743-1823 -

pronalaza mehanikog razboja. - Str. 25. [AA]Ima se u vidu ukidanje carina na uvoz ita u Englesku,

godine 1842. - Str. 25. [AB] artistiki pokret u Engleskoj obuhvatio je u godinama

1830-40 ogromnu veinu engleske radnike klase i bio je prvi

samostalni politiki pokret proletarijata. Svoj naziv (artizam)

dobio je po pretstavci (karti - arter) koju su 1839 radnici

podneli parlamentu i u kojoj su bili izloeni osnovni zahtevi

radnika: 1. opte pravo glasa; 2. jednaka podela izbornih

srezova; 3. ukidanje imovinskog cenzusa za kandidate za

parlamenat; 4. parlamenat koji e se svake godine ponovo birati;

5. tajno glasanje; 6. dnevnice za lanove parlamenta. Borbu za

ove zahteve vodila je radnika klasa Engleske u toku vie

godina, peticijama, trajkovima, demonstracijama i oruanim

sukobima s policijom. artisti i trajkaki pokret koji su oni

organizovali odigrali su veliku ulogu, primorali su vladajue

klase da pristanu na niz ustupaka u oblasti izbornog sistema, u

oblasti likvidacije takozvanih trulih mesta, realizacije nekih

taaka artera. artizam je odigrao znaajnu Istorijsku ulogu i

potstakao jedan deo vladajuih klasa da pristane na izvesne

ustupke, na reforme, da bi se izbegli vei potresi. (Staljin.) -

Str. 26. [AV]10 aprila 1848 - dan koji su artisti bili odredili za grandioznu

demonstraciju u Londonu. Engleska vlada koncentrisala je

velike oruane snage i spreila je demonstraciju. Posle 10 aprila

1848 pokret je poeo da opada. - Str. 26. [AG]22-26 juni 1848 - ustanak pariskog proletarijata. Buroasko-

republikanska vlada uguila je ustanak i mnogo hiljada pariskih

radnika, ena i dece zverski je mueno i poubijano. - 1849

uguene su revolucije u Italiji, Maarskoj i junoj Nemakoj. -

Luj Bonaparta (1808-1873) - od 10 decembra 1848 pretsednik

Francuske Republike, dravnim udarom od 2 decembra 1851

postao je ef egzekutivne vlasti na deset godina, a godinu dana

kasnije car pod imenom Napoleon III (1852-1871). - Str. 26. [AD]brat Donatan - nadimak za Sjedinjene Amerike Drave u

XIX veku, kao to je Don Bul za Englesku. Docnije se

uobiajio nadimak Ujak Sem (Uncle Sam). - Str. 27. [A]Revivalizam - ponovno oivljavanje religije - pokret koji je

sebi postavio cilj da ponovo podigne sve slabiji uticaj religije na

mase, da ga produbi i ojaa - U 19 veku spadali su meu

organizatore toga pokreta ameriki misionari koje Engels

pominje, autori religioznih himni, kao Mudi (Moody) i Senki

(Sankey). - Str. 27. [AE]Druga republika u Francuskoj postojala je od Februarske

revolucije 1848 do dravnog udara Luja Bonaparte 2 decembra

1851. - Drugo carstvo, - carstvo Napoleona III (1852-1871), za

razliku od Prvog carstva Napoleona I (1804-1814). - Tpea

republika u Francuskoj postojala je od 1871 do juna 1940, kada

je tadanja francuska vlada kapitulirala pred Hitlerovom

Nemakom. - Str. 27. [A]Pa ak i u poslovnim stvarima naduvenost nacionalnog

ovinizma vrlo je bedan savetnik. Sve do pre kratkog vremena

obian engleski fabr ikant smatrao je poniavajuim za Engleza

da govori na nekom drugom jeziku osim na svom sopstvenom, i

bio je do izvesne mere ponosan na to da se bednici - stranci

naseljavaju u Engleskoj i da mu uteuju trud da svoje

proizvode prodaje u inostranstvu. On nije ni primetio da su ti

stranci, mahom Nemci, uzeli time u svoje ruke veliki deo

engleske spoljne trgovine - uvoz nimalo manje od izvoza - i da

se neposredna spoljna trgovina Engleza poela postepeno

ograniavati na kolonije, Kinu. Sjedinjene Doave i Junu

Ameriku. Jo manje je primetio da su ovi Nemci trgovali a

drugim Nemcima u inostranstvu, koji su s vremenom

organizovali itavu mreu trgovakih kolonija po celom svetu.

Kada je pak pre jedno etrdeset godina Nemaka po ela da

ozbiljno proizvodi za izvoz, ona je u tim nemakim trgovakim

kolonijama imala instrumenat koji joj je uinio sjajne usluge u

njenom pretvaranju, u tako kratkom vremenu, od zemlje koja je

izvozila ito - u industrisku zemlju prvog reda. Onda je pre

otprilike deset godina, engleskog fabrikanta najzad obuzeo strah

i on se propitivao kod svojih poslanika i svojih konzula kako je

do toga dolo da on vie nije u stanju da odri svoje muterije.

Jednoduni odgovor glasio je: 1. vi ne uite jezik vaeg

muterije, ve zahtevate da on govori vaim jezikom, i 2. vi ak

i ne pokuavate da zadovoljite potrebe, navike i ukuse vaeg

muterije, ve zahtevate da on prihvati vae engleske.

(Engelsova primedba.) [AZ]Vaspitanje srednje klase. - Prev. [AI]Posle praznika, dockan. - Prev.