VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA PREDUZETNITVO
SEMINARSKI RAD PREDMET: MENADMENT
TEMA: MISIJA, VIZIJA I CILJEVI PREDUZEA
Profesor:
Student: Milo Gigi 19/09 k Beograd, maj 2010. godine
1
SADRAJ:
UVOD I Misija preduzea 1.1. 1.2. Potreba preduzea za misijom
Formulisanje misije
3 4 5 5
II Vizija preduzea
7
2.1.2.2.
Karakteristike i svrha vizije Strategijska namera
8 9 10 11
III Ciljevi preduzea 3.1. Karakteristike ciljeva preduzea
ZAKLJUAK
12
LITERATURA
13
2
UVOD
Strategijki menadment je koncept koji ukljuuje kako strategijsko
planiranje, tako i strategijske akcije u siuaciji kada se sredina u
kojoj preduzee posluje brzo menja. Strategijski menadment omoguava
da se preduzee osposobi da izbegne pojavu kriznih situacija.
Strategijski menadment ukljuuje tri podruja aktivnosti: 1.
strategijsku analizu potrebna da bi preduzee razumelo zbivanja u
sredini; 2. strategijski izbor na osnovu prvog koraka se stvara
vizija koja omoguava izbor optimalnog pravca akcije u datim
okolnostima; 3. strategijsku promenu odnosno implementaciju
prethodna dva koraka.
U ovom radu e se detaljnije prikazati drugi korak, gde se
oblikuje i uspostavlja strateka smernica preduzea. Detaljnije e
biti pojanjena tri glavna indikatora smera u kojem se kree odreeno
preduzee: MISIJA, VIZIJA I STRATEGIJSKI CILJEVI.
3
http://blog.bluesummit.net/strategy/mission-vs-vision/2007/
I MISIJA PREDUZEA
Definisanje misije ili svrhe preduzea je neto to razlikuje
preduzee od ostalih uesnika u poslovanju, a posebno od
konkurentskih preduzea. Misija daje identitet preduzeu i odraava
kako filozofiju preduea ( vrednosti, verovanja, stavove ), tako i
svrhu ( poslovne aktivnosti koje preduzee obavlja ili namerava da
obavi, vrstu koja je ili koja eli da bude ) . Ona izraava i etike
principe poslovnog ponaanja koji e se primenjivati u poslovnoj
aktivnosti. Misija oznaava smer ka onome to je primarni zadatak
preduzea, a vizija treba da daje znanje o oekivanoj budunosti. S
obzirom na potencijal preduzea i stanje poslovne sredine, misija bi
trebalo da bude neto ostvarljivo, a njena svrha treba da bude
komunikacija preduzea sa zaposlenima, dobavljaima, investitorima i
potroaima. Misija kompanije se moe definisati kao jedinstvena
namera ( svrha ) po kojoj se preduzee razlikuje od drugih iz iste
brane i koja odreuje obim njenih operacija u smislu proizvoda ili
trita. Ista ukljuuje i poslovnu filozofiju onih koji donose odluke,
podrazumeva imid koji4
preduzee eli da stvori, odraava vlastiti koncept firme, ukazuje
na glavna proizvodna ili trina podruja i primarne potrebe muterija
koje e kompanija pokuati da pridobije i zadri. Ukratko: misija
opisuje proizvodna, trina i tehnoloka polja od vanosti za
poslovanje preduzea.
1.1.
Potreba preduzea za misijom
Definisanje misije je posao koji zahteva puno vremena. Moe se
rei da je misija iskaz o stavu, izgledu i orijentacije pre nego o
detaljnim i merljivm ciljevima. Postoji sedam razloga zbog kojih je
misija potrebna kompanijama: 1. da bi se osigurala svesnost o
namerama unutar organizacije; 2. da bi se obezbedila osnova za
motivisanje upotrebe resursa organizacije; 3. da se izgradi osnova
ili standard za dodelu resursa organizaciji; 4. da se uspostavi
harmonina klima u orgganzaciji; 5. da slui kao taka fokusa onima
koji odreuju svrhu i smernice organizacije; 6. da se olaka
prevoenje ciljeva u radnu strukturu i delegiranje zadataka unutar
organizacije; 7. da se odrede namere organizacije i prevedu u
ciljeve kako bi se mogli konrolisati trokovi i vreme izvoenja tih
ciljeva.
5
1.2.
Formulisanje misije
Proces definisanja misije za neki konkretni posao se moda
najbolje moe shvatiti kao razmiljanje o preduzeu i njegovoj poetnoj
fazi. Tipine poslovne organizacije poinju sa verovanjima, eljama i
aspiracijama jednog preduzetnika (vlasnika). Smisao misije za
vlasnika je obino baziran na sledeim elementima:1. verovanje da
proizvod ili usluga mogu obezbediti dobit koja je u najmanju
ruku
jednaka ceni istog/iste;2. verovanje da e proizvod ili usluga
zadovoljiti elje muterije, i to one elje kojime
se trenutno ne udovoljava na odreenim segmentima trita;3.
verovanje da e tehnologija, koja se namerava koristiti u
proizvodnji, obezbediti
proizvode ili usluge koji e biti konkurentne po pitanju trokova
i kvaliteta;4. da e uz naporan rad i podrku drugih posao ii bolje
od pustog preivljavanja, i da
e isti moi da ima tendenciju rasta i profitabilnosti;5.
verovanje da e menaderska filozofija posla rezultirati u
prihvatljivom javnom
imidu i da e obezbediti finansijske i psiholoke dobiti za one
koji su voljni da uloe svoj rad i novac da bi firma uspela; 6.
verovanje da preduzetniki vlastiti - koncept odreenog posla moe
biti preneen i usvojen od strane zaposlenih u firmi i njenih
deoniara. Kada odreeni posao raste ili je prisiljen zbog pritisaka
konkurenata da promeni proizvod/trite/tehnologiju tada e moda biti
potrebno da se misija kompanije redefinie. U tom sluaju e
revidirani iskaz o misiji odraavati isti paket elemenata kao i onaj
orginalni. U njemu e se navesti osnovni vidovi proizvoda ili usluga
koji e biti ponueni, primarna trita ili grupe muterija koje treba
usluiti, tehnologija koja e se koristiti u proizvodnji ili dostavi,
fundamentalna pitanja opstanka kroz rast i profitabilnost,
menaderska filozofija firme i traeni imid kompanije.
Dobro definisana misija usmerava strategijsko razmiljanje i
odluivanje, daje granice ili okvir podruju poslovanja preduzea i
doprinosi koordinaciji celokupne aktivnosti preduzea u prostoru i
vremenu.
6
http://www.konzum.hr/KorporativniWeb/OpceInformacije/Misija.aspx
II VIZIJA PREDUZEA
Vizija preduzea je stav o eljenoj budunosti u okviru podruja
poslovanja koje je definisano misijom, ona opisuje aspiracije za
budunost, bez specifikacija sredstava koja su neophodna da bi se
postigli eljeni rezultati.
7
Vizija je ono to omoguava da se preduzee menatlno pomera iz
sadanjosti u budue eljeno stanje i zasnia se na uverenju da se moe
uticati na budunost i da ona nije predodreena prolou.1 Vizija treba
da se zasniva na izvorima i sposobnostima preduzea i usklaenosti sa
njegovom srednimo, kulturom, verovanjima i vredsnostima menadera i
zaposlenih. Najefikasnije su vizije koje inspiriuz menadere i
zaposlene na aktivnost, a svrha je da dovedu do najboljih
performansi preduzea. U sutini, vizija predstavlja osnovni okvir
delovanja preduzea - po Hinterhuberu, vizija je rezultat sledee tri
komponente: 1. oseaj za realnost ( znai da vidimo stvari kakve su u
stvarnosti, a ne kakve bi smo eleli da jesu ); 2. otvorenosti ( za
shvatanje mogunosti promena okruenja ); 3. spontanosti ( za opaanje
razliitih mogunosti promena i gledanja iz razliitih uglova
posmatranja na istu pojavu).2 Svaka vizija preduzea koja eli
ispuniti svoju ulogu mora biti jasno, jednostavno i realno
opredeljena. Mora postaviti izazov za zaposlene, te se usredsrediti
na odreen cilj i vreme. Vizija je usmerena u budunost, ipak
vremenski horizont ne sme biti zaposlenima suvie daleko, da je oni
ne bi mogli postii za svoj radni vek. Faza oblikovanja vizije
preduzea je jedna od znaajnih faza strategijskog menadmenta.
Vizionarska preduzea nisu samo uspena i trajna. Ta se preduzea
uoljivo razlikuju od ostalih preduzea u grani. Ona su vodea u
svojoj delatnosti odnosno dominantna u strukturi grane. To su
preduzea koja se evolutivno i stabilno razvijaju, i nisu zasnovana
samo na jednoj poslovnoj ideji. Kod tih preduzea akcentira se
sutina vrednosti preduzea a ne samo natprosena dobit. Sutina
poslovne ideologije vizionarskih preduzea je da se prevazilazi ono
to je dostignuto U situaciji prevladavanja diskontinuelnih promena
u sredini izuzetno je teko reagovati u odsustvu strategijske
vizije. Strategijska vizija omoguava da se ustanove prioriteti i da
se obezbedi adekvatna mrea odnosa sa sredinom.
1
Prof.dr Mia Jovanovi, Ana Langovi - Strategijski menadment,
Megatrend univerzitet, Beograd, 2001.
http://www.hinterhuber.com/
2
8
2.1. Karakteristike i svrha vizije preduzea
Strategijska vizija treba da ima sledee karakteristike: da bude
orjentisana na budunost; da identifikuje sutinu kompetentnosti
preduzea i kritine faktore uspeha; da ima kontraintuitivno
sagledavanje; da uvaava prioritete stejjkholdera; da stimulie
konzistentnu i integrativnu akciju menadmenta preduzea; da bude
trajna, a ipak fleksibilna.
U procesu promena vizija ima tri svrhe: da razjanjava glavni
smer promena ( ukazujui gde i kada preduzee treba da stigne );
motivie ljude da preduzmu akciju u pravom smeru (iako su prvi
koraci veoma teki);
pomae da se koordinira akcija velikog broja ljudi na brz i
jednostavan nain. Da bi vizija mogla da usmerava, motivie i
koordinira promenu transformacionog karaktera potrebne su
strategije, planovi i budeti. Da bi se ostvarila vizija (kao
razumna i prihvatljiva slika budunosti) potrebne su strategije kao
logini naini da se stigne do eljenog stanja. Planovi specifikuju i
terminiu aktivnosti na sprovoenju strategija, a budeti su planovi
finansijski izraeni (to omoguava proveru racionalnosti odluka i
preduzetih akcija).
2.2. Strategijska namera
9
Stvaranje strategijske vizije je najbolji nain unoenja svrhe u
preduzea. Stvaranje strategijske namere je ansa za menadment da
proiri definiciju svog poslovanja, da proiri granice grane i
bitnije da izmeni nain na koji se upravlja poslovanjem preduzea.
Strategijska namera kao elemenat strategijske vizije omoguava da se
ustanove prioriteti i balansiraju razliiti zahtevi pojedinih
stejkholdera preduzea. Strategijska namera izraava preovlaujue
vrednosti menadmenta i zaposlenih u preduzeu. Preduzeu je potreban
mentalni fokus na budunost. Vizija daje prihvaeni mentalni okvir, a
on formu eljene budunosti. Strategijska namera je sutina vizije i
izraava osnovne aspiracije preduzea. Ona omoguava proirenje
postojeih granica aktivnosti preduzea i dovoljno je ambiciozna da
zahteva natprosean napor da se ostvari, a dovoljno realna da
fokusira na razvojne pravce aktivnosti obezbeujui motivaciju
pojedinaca i grupa u organizaciji. Strategijska namera daje oseaj
smera i izazov je za preduzee. Stratgeijska namera je proirenje
internih izvora, sposobnosti i sutine kompetentnosti da bi se
ostvarilo neto to izgleda nemogue u postojeoj situaciji (interno je
fokusirana). Ona reflektuje ono to je preduzee u stanju da uradi.
Potrebno je identifikovati i strategijske namere konkurenata. Ona
kreira oseaj hitnosti ili kvazi-krize uoavajui slabe signale u
sredini koji ukazuju na potrebna poboljanja umesto pojava
kriza.
III CILJEVI PREDUZEA
10
Osnovni cilj svakog preduzea je dobit. Bez dobiti nema razvoja,
a bez razvoja nema dobiti umpeter. Definisanje stratekih ciljeva
poslovanja je proces pretvaranja osnovnih polazita daljeg razvoja
preduzea (vizije i misije) u kvantifikovane, i time merljive
rezultate poslovanja. Oni odraavaju aspiraciju preduzea u budunosti
i korak su dalje u preciziranju svrhe (misije) osnivanja preduzea
odgovaraju na pitanje koja su to podruja (proizvodi, usluge) kojima
preduzee treba da se bavi. Formulisani ciljevi su orjentiri kojima
se usmerava raznovrsna aktivnost u preduzeima. Ciljevi utiu
direktno i indirektno na sve aspekte poslovanja preduzea. Menaderi
stalno koriguju aktivnosti preduzea i usmeravaju je ka ostvarenju
ciljeva. Zbog njihove uloge u procesu upravljanja i usmeravanju
itave aktivnosti preduzea nije poeljno esto preispitivanje i
menjanje osnovnih ciljeva poslovanja preduzea. Oni treba da se
modifikuju ako se menjaju uslovi rada u preduzeu i njegov poloaj u
sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost. Uloga ciljeva je
da usmeravaju aktivnost ka eljenom stanju ili situaciji i sve dok
to obavljaju ne treba ih modifikovati. Izbor ciljeva poslovanja
nije potpuno slobodan ve je limitiran prihvaenim obavezama, mestom
preduzea u sredini kao i njegovim potencijalom. Formulisanje
racionalnih ciljeva pretpostavlja poznavanje ekonomskih,
sociolokih, tehnolokih, politikih i drugih trendova u nacionalnoj i
meunarodnoj sredini. U uslovima diskontinuiteta mora se ii u veem
broju sluajeva na alternativne ciljeve. Svaki od alternativnih
ciljeva e biti racionalan ako nastupe izvesni unapred definisani
dogaaji na osnovu kojih su alternativni ciljevi definisani.
Elastinost je karakteristika ciljeva u nestabilnoj sredini kada se
odigravaju znaajne promene na domaem i meunarodnom tritu. Zbog
postojanja veeg broja ciljeva neophodno ih je tako definisati da je
mogua klasifikacija po prioritetu. Struktura ciljeva obezbeuje da
sekundarni ciljevi vode ostvarenju primarnih ciljeva.
3.1. Karakteristike ciljeva preduzea
11
Racionalno formulisani ciljevi preduzea imaju odreene
karakteristike. Pre svega, ciljevi treba da odraavaju svrhu
postojanja preduzea i preovlaujue drutvene vrednosti. Ciljevi
izraavaju nameru da se ostvari odreeno stanje ili da se doe u
odreenu situaciju. Oni daju svrsishodnost akciji. Neophodno je da
se ciljevi formuliu na nain koji e stimulisati, a ne ograniavati
alternativne naine njihovog ostvarenja. Ciljevi treba da budu
realni i ostvarljivi. Ciljevi ne daju samo pravac akciji, ve
omoguavaju motivaciju da se ona ostvari na nain kao to je
nameravano. Da bi motivisali i orijentisali na akciju ciljevi treba
da budu razumljivi za one koji uestvuju u njoj . Ciljevi ne treba
da budu uopteno formulisani, oni moraju biti precizirani. Pored
specifikovanosti, poeljno je da ciljevi budu kvantifikovani da bi
se obezbedila njihova merljivost. To nije jednostavno jer pored
ciljeva koje je jednostavno kvantifikovati (rentabilnost, stopa
rasta, obim prodaje i dr.) postoje i oni od posebnog znaaja koje
nije mogue kvantifikovati (satisfakcija potroaa, vostvo na tritu,
presti, inovativnost i dr.).
http://caspiantrading.org/files/goal.jpg
ZAKLJUAKZavretkom ovog seminarskog rada upoznali smo se sa
vizijom, misijom i ciljevima , kao bitnim fazama strategijskog
usmeravanja organizacije.12
Strategijski menadment je novi koncept, koji ukljuuje, kako
strategijsko planiranje, tako i strategijsku akciju u situaciji
kada se sredina brzo menja, a zasnovan je na osnovu povratne sprege
koja kontrolie i usmerava strategije i akcije. Efektivnost zavisi
od nivoa razvijenosti strategijskog menadmenta u preduzeu.
Strategijska vizija je predpostavka dobrog strategijskog izbora.
Ona treba da odrazi svrhu i smisao postojanja preduzea. Ciljevi su
nameravana stanja ili situacije u koje se eli doi na osnovu
preduzete poslovne akcije. Proces izbora ciljeva je traenje i
odreivanje ta je najbolje da se definie kao stanje ili situacija u
koju eli da doe preduzee u doglednom vremenskom periodu.
Literatura:
Prof.dr. Momilo Milisavljevi-,,Savremeni strategijski menadment
Jovan Todorovi, Dragan uriin, Stevo Janoevi Strategijski
menadmentEkonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
2000.,13
Peter F. Drucker - ,,Menadment za budunost, Prof.dr Mia
Jovanovi, Ana Langovi Strategijski menadment, Megatrend
univerzitet, Beograd, 2001. http://www.hinterhuber.com/
14
