4507_4Biotehnologija i geneticki inženjering prezentacija.pdf

7/25/2019 4507_4Biotehnologija i geneticki inenjering prezentacija.pdf

1/16

Pod biotehnologijom, podrazumevamo upotrebubiolokih produkata (enzima )u proizvodne svrhe,to jest

prekrajanje ivih bia da bolje odgovore zahtevimaindustrijske proizvodnje.

prepravljanje genetike strukture organizama genetiko

.


2/16

Pod enetikim inen erstvom odrazumeva semanipulisanje genetikim materijalom da se on prenosi izedno ivo sistema u dru i a dobi emo or aznizam sa

drugaijim kombinacijama gena. Pri tome postoji:

Hromozomsko Genomsko inenjerstvo.


3/16

Genetiki inenjering (tehnologija rekombinovane

novih kombinacija naslednog materijala. injenica

da je genetiki kod univerzalan omoguuje da se

n i ki m ri l n r nizm r n i

drugi. Time se dobija organizam sa drugaijom

om nac om gena, a se naz va r narekombinovana i u rirodi se normalno nikada ne

nalazi.


4/16

ene c n en er ng on ran e pre s av a u osnovne me o e

savremene biotehnologije.

Geneticki inenjering je sutina proizvodnje genetskimodifikovanih (GM) ili transgenih organizama cija DNK sadristrane gene gene nekog drugog organizma. Zasniva se na

univerzalnosti uputstva za rad celija zapisanog u genima(geneticki kod, ifra) svih ivih bic a na naoj planeti .

Da bi celija mogla da obavlja sve funkcije neophodno je da

proizvodi proteine (belancevine) izgradene od lanacaaminokiselina.

Uputstvo za njihovu proizvodnju zapisano je u genima u vidu

ifre.


5/16

Od tog otkrica krenuli su eksperimenti i na bicima sloenijim

od bakteri a. (Bakteri e su na rosti i celi ski or anizmi ipripadaju tzv. prokariotama zato to nemaju pravo jedro, a isve ostale osobine su primitivne.)

Najpoznatije biljke prve generacije GMO su kukuruz, pamuk,so a ko ima e u raden bakteri ski en.

Zahvaljujuci tom stranom genu ovakve biljke mogu da stvaraju

moraju prskati insekticidima koji su izuzetno tetni po zdravljel udi.

Na biljke kojima se ubacuje gen da bi se njihov rast u loim

time se titi od zagadenja i hrana i spoljanja sredina.


6/16

T hnik v m t m b niti n rim r

bakterijske sinteze humanog (ljudskog) insulina. Sutina

plazmid bakterijskeelije. Bakterijee zatim po


7/16


8/16

Primena tehnike rekombinatne DNK u

pro zvo n nsu na


9/16

Bioloka istraivan a bazirana na ovo tehnici se odnoseuglavnom na upoznavanje strukture i funkcije gena da bi se

zatim ta znan a rakticno rimenila u korist coveka. Takogenetski modifikovani organizmi (npr. bakterija eerihija),kojima su ugradeni ljudski geni, proizvode humane proteine

neophodne za lecenje tekih bolesti insulin (za lecenjedijabetesa), interferon (protiv virusnih oboljenja),faktorikoagulacije (za lecenje hemofilije) ili razlicite vakcine.

Prelomni trenutak u razvoju ove metode bilo je saznanje dapostoji prirodni geneticki inenjering. Otkrivena je da jednavrsta zemljine bakterije (Agrobacterium tumefaciens) moe

deo svog genetickog materijala, tzv. plazmid, da ugradi u DNKbiljke. (Plazmid je mali prsten DNK.) ta je uradila bakterija?!Pozabavila se genetickom kombinatorikom, a zato i da ne

obe vrste organizama imaju DNK izgradenu od ona 4 slova:A,G,C i T.


10/16

Dru a eneraci a trans enih bil aka su one ko ima epoboljan kvalitet, npr. obogacene su vitaminima ili se

.

Sutinske dobre strane upotrebe ovakvih biljaka kao

ljudske hrane mogu se svesti na sledece: daju boljepr nose, ran e sazreva u, ma u vecu ran vu vre nos ,due traju pa cak I to da lepe izgledaju.

Znaci, reava se problem gladi u svetu jer se proizvodi

dovoljna kolicina hrane koja je, uz to jo i jeftinija.


11/16

Poseban interes naucnika rivukle su bil ke imikroorganizmi koji imaju sposobnost da upijaju ipreraduju otrovne materije iz zemljita.

Takve biljke se zatim jo malo geneticki obrade tako da rastubre I u i a u vece kolicine otrovnih materi a.

Najpoznatija takva biljka je suncokret koja moe da upija i

,izdvajaju vrste koje razgraduju radioaktivne supstance.

pogotovo ako se zna cinjenica da je radioaktivni otpad.


12/16

Na samom smo pocetku tzv. genske terapije koja ce,

su rezultat otecenja gena.

nacin ce se moci leciti oko 4000 oboljenja. Ova brojka deluje,

bolesti javlja jako retko u proseku jedna na oko 10 000

Posebno interesantne su i ivotinje sa ugradenim stranim

,sa genom za proizvodnju svile, kokoi cija jaja mogu da sadre ...

Ljudska mata moe svata spisak GMO je svakim danom sveu u ...


13/16

a sam pro v se mo se o e a

Strah da ce sve ove do sada nabrojane lepote biti

. ,

se samo Nobela i njegovog dinamita), ovaj pronalazak.

Zamislite svet u kome su kao na vagi na jednom tasu normalni,

osobinama. Koji bi tas prevagnuo?

antraksa koja je malo geneticki poboljana tako to joj je...


14/16

asovn m ga en em a a o e su o porne na er c e(sredstva za borbu protiv korova) moe doci do osiromaenja

.

Na njivama koje su tretirane herbicidima bi tada uspevale

samo GM biljke dok bi sav ostali biljni svet, a time i prateciivotinjski, nestao. Obrazovale bi se tzv. sterilne njive ili

.

Realnost je da o posledicama koricenja GMO u ljudskoj

s ran a o ma o znamo. eznan e e uve zvor s ra a

straha od nepoznatog.


15/16

Ono o cemu se danas dosta govori skoro kao o gotovoj

cinjenici jeste da je upotrebom ovakve hrane porastao brojaler i a. Ne oznato e kako ce hrana ko a ima ne rirodnu

kombinaciju gena delovati na nae gene.

Osim toga, da bi se neki gen ugradio u GMO neophodni su

. , .

Virusi bi zaista u naim genima mogli da naprave pravi

ni odricno jer je potrebno da prode nekoliko generacija


16/16

Situacija sa GMO kao hranom je dodatno oteana time toje jako teko pratiti i kontrolisati poreklo svih sastojaka.

Recimo da smo rotivnici ovakve ishrane i da ne elimo esti

na pr. GM soju. .

tako? Da li nam je taj izbor zaista omogucen? ta je sasastojcima te GM soje, kakav je npr. lecitin, koji se dodaju

cokoladi, sosovima, ulju, margarinu ...? Proizvodi najcece

nisu obeleeni tako da ukau na te sastojke. ta je sa naim

Documents

4507_4Biotehnologija i geneticki inženjering prezentacija.pdf