Albanski Terorizam i Organizovani Kriminal Na Kosovu i Metohiji - Bela Knjiga (Srpski)

8/15/2019 Albanski Terorizam i Organizovani Kriminal Na Kosovu i Metohiji - Bela Knjiga (Srpski)

1/202


2/202

Republika Srbija

ALBANSKI TERORIZAMI

ORGANIZOVANI KRIMINALNA

KOSOVU I METOHIJI

Beograd, septembar 2003.


3/202


4/202

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

3

S A D R @ A J

Uvod ............................................................................................. 7

1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa albanskihekstremista ................................................................................ 11

2. Karakteristike delovawa ANA ........................................... 173. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM ....................................... 21

4. Organizovani kriminal .......................................................... 23

- Kriminalne aktivnosti na KiM ........................................ 23

- Aktivnosti albanske mafije u svetu ................................. 29

- Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije .... 36

5. Uloga albanske emigracije .................................................... 38

6. Panislamski faktor ............................................................... 40

Spisak terorista i pripadnika organizovanih kriminalnihstruktura na KiM

1. Hajdin Abazi .................................................................... 462. Ekrem Avdija ..................................................................... 473. Aqu{ Agu{i ..................................................................... 484. Rasim Agu{i ..................................................................... 495. Nazmi Ajeti ....................................................................... 506. Hisni Ahmeti ................................................................... 517. Abdulah Babaqija ................................................................ 528. Masar Bakija ..................................................................... 539. Idriz Baqaj ...................................................................... 54

10. Afrim Ba{a ....................................................................... 5511. Sokoq Ba{ota ................................................................... 5612. Bajram Bega ......................................................................... 5713. \emajq Bejta ........................................................................ 5814. Avni Beri{a ................................................................... 5915. Rustem Beri{a ................................................................... 5916. [efik Be}iri .................................................................... 6017. Qah Brahimaj ................................................................ 6118. Ram Buja .......................................................................... 6219. [ukri Buja .......................................................................... 6320. Jah Bu{ati ................................................................... 6421. Jusuf Veqija .................................................................... 6522. Azem Veseqi .................................................................... 6523. Kadri Veseqi .................................................................... 6624. Reyep Veseqi .................................................................... 6725. Saqi Veseqi .................................................................... 6826. Skender Veseqi .................................................................... 6827. Besim Vok{i ..................................................................... 69


5/202


4

28. Qatif Ga{i ........................................................................ 7029. Fahrudin Ga{i ........................................................................ 7230. Jetulah Gecaj ........................................................................ 7431. Sabit Gecaj ........................................................................ 7532. Gani Geci ......................................................................... 7633. Adem Grabovci ................................................................ 7734. Jahir Demaku .................................................................... 7735. Miqazim Derguti .................................................................. 7836. Jetulah Dibrani .................................................................. 7937. Sokoq Dobruna .................................................................. 7938. [aban Dragaj ...................................................................... 8039. Fqorim Ejupi ....................................................................... 8140. Agim Eq{ani .................................................................. 8241.

Yabir @arku ..................................................................... 8342. Driton @je~i ...................................................................... 84

43. Tahir Zemaj ....................................................................... 8544. Genc Zogaj ........................................................................ 8645. Bisqim Zurapi .................................................................... 8646. Nuredin Ibi{i .................................................................... 8747. Imri Iqazi ..................................................................... 8848. Gani Imeri ..................................................................... 8949. Elisah Imeri ..................................................................... 9050. Beyet Imi{ti .................................................................. 9151. Ahmet Isufi ..................................................................... 9252. Qirim Jakupi ..................................................................... 9253. Januz Januzaj ..................................................................... 9354. Ba{kim Ja{ari .................................................................... 9455. Musa Ja{ari .................................................................... 9556. Rifat Ja{ari .................................................................... 9557. Sahit Ja{ari .................................................................... 9658. Naim Kadriu .................................................................... 9859. Giner Kamberi ................................................................. 9960. Ajvaz Karpuzi .................................................................. 9961. Ajet Kastrati ................................................................ 10062. Kadri Kastrati ................................................................ 10163. Mensur Kasumi .................................................................... 10164. Naser Keqmendi .............................................................. 10265. Hisni Kiqaj ...................................................................... 10366. Anton Kitaj ....................................................................... 10367. Fadiq Kodra ...................................................................... 10568. Arif Krasni}i ................................................................ 10569. Gani Krasni}i ................................................................ 10670. \im{it Krasni}i ................................................................ 107


6/202


5

71. Emin Krasni}i ................................................................ 10872. Jakup Krasni}i ................................................................ 10873. Skender Krasni}i ................................................................ 10974. Bajram Krueziu .................................................................. 11075. Mazlom Kumnova ................................................................. 11176. Mirsad Kurte{i ................................................................. 11277. Agim Ku}i ........................................................................ 11378. Ramiz Ladrovci ................................................................ 11379. Fatmir Limaj ....................................................................... 11480. Ekrem Luka ........................................................................ 11681. Isa Qatifi .................................................................. 11782. Muhamet Qatifi .................................................................. 11783. Quqzim Qeci ....................................................................... 11884.

Afrim Quqaj ..................................................................... 11985. Nuradin Qu{taku ................................................................ 119

86. Sami Qu{taku ................................................................ 12087. Enver Mavri}i ................................................................. 12188. Naim Maqoku .................................................................. 12289. Faton Mehmetaj ................................................................ 12390. Nazif Mehmeti ................................................................. 12491. Fadiq Mujota .................................................................... 12592. [efket Musliji .................................................................. 12693. Isak Musliu .................................................................... 12994. Rustem Mustafa ................................................................. 13095. Salih Mustafa ................................................................. 13196. Arif Mu}oli ................................................................... 13297. Mali} Ndrecaj ................................................................... 13298. Seqami Neziri .................................................................... 13399. Jakup Nura ........................................................................ 134100. Enver Oru~i ...................................................................... 135101. \um{it Osmani ................................................................... 135102. Nebih Preni}i ................................................................. 136103. Rahman Rama ........................................................................ 136104. Iqmi Ramu{oli .............................................................. 138105. Eqmi Re~ica .................................................................... 139106. Ekrem Reya ......................................................................... 140107. Bedri Reyaj ........................................................................ 141108. Ismet Sadiku .................................................................... 142109. Ru`di Saramati ................................................................ 142110. Reyep Selimi ................................................................... 144111. Sulejman Selimi ................................................................... 146112. Abedin Sogojeva ................................................................. 146113. Fatmir Sopi ........................................................................ 147


7/202


6

114. Azem Suqa ........................................................................ 148115. [emsi Suqa ........................................................................ 149116. Fadiq Suqevi} ................................................................. 150117. Emru{ Suma ........................................................................ 151118. Rufki Suma ........................................................................ 152119. Ismet Tara ......................................................................... 153120. Gani Ta}i ........................................................................ 154121. Ha{im Ta}i ........................................................................ 155122. Ahmet ]iri}i ................................................................... 157123. Ramiz ]iri}i ................................................................... 158124. Sami Uk{ini .................................................................. 158125. Avni Feta ........................................................................ 159126. Adem Ha|ocaj ................................................................... 160127.

Abit Haziraj ................................................................... 160128. Sadik Halitjaha ............................................................... 161

129. Yavit Haqiti ................................................................... 162130. Bujar Haradinaj ............................................................... 163131. Daut Haradinaj ............................................................... 164132. Ramu{ Haradinaj ............................................................... 165133. Nait Hasani .................................................................... 168134. Safet Hasani .................................................................... 168135. Yavit Hasani .................................................................... 169136. Ze}ir Hayija ..................................................................... 170137. Gzim Hayimusa ................................................................ 171138. Hekuran Hoda ........................................................................ 171139. Fatmir Humoli ................................................................... 173140. Sabajdin Cena ........................................................................ 174141. Agim êku ........................................................................ 175142. Ethem êku ........................................................................ 176143. Muhamet êrkezi .................................................................. 177144. Emru{ Yemajli .................................................................. 178145. Idriz [abani ................................................................... 179146. Besnik [aqa ...................................................................... 180147. [aban [aqa ...................................................................... 181148. [aban [aqa ...................................................................... 182149. Naser [atri ..................................................................... 183150. Yafer [atri ..................................................................... 184151. Mustafa [a}iri ................................................................... 185152. [a}ir [a}iri ................................................................... 185153. Adem [ehu ........................................................................ 187154. Eqbasan [o{aj ..................................................................... 187155. Bekim [uti ....................................................................... 188156. Met [uti ....................................................................... 189


8/202


7

Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i uop{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, povezan saraznovrsnim oblicima organizovanog kriminala, predstavqastalnu opasnost za bezbednost gra|ana i politi~ku stabilnostne samo na{e zemqe, ve} i drugih dràva u regionu.1 Nosiocitakvog delovawa imaju za ciq da obezbede legalizaciju svojih

kriminalnih aktivnosti i ste~enog bogatstva, da izdejstvujustvarawe Velike Albanije ili Velikog Kosova kako bizaokruìli teritoriju koju smatraju albanskim etni~kimprostorom i pro{irili svoje unutra{we trì{te, te da,recipro~no svojoj ekonomskoj snazi, ostvare politi~ki uticaj iu~e{}e u najvi{im organima vlasti na ovoj teritoriji.Podsticawe nasiqa i stalno proizvo|ewe nestabilnosti naBalkanu, omogu}ava da se navedeni scenario {to efikasnijerealizuje.

Uspostaviv{i spregu sa kriminalnim strukturama, nosiociteroristi~kog delovawa osnaìli su svoju politi~ku poziciju,koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovni{tvo,kao i na autohtone albanske politi~ke subjekte, prisiqavaju}iih na saradwu i ustupke. Tako se u javnosti sti~e utisak opotpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i wegovom

jedinstvenom zalagawu za isti ciq. Me|utim, iza politi~ko-ideolo{kih i nacionalnih motiva za stvarawe jedinstvene

1 Iako u op{tini Medve|a albansko stanovni{tvo nije ve}insko, albanski ekstremisti gatretiraju kao deo jedinstvenog etni~kog prostora.


9/202


8

albanske dràve, nezavisno od toga da li se ona naziva VelikaAlbanija ili Veliko Kosovo, prikrivaju se interesi odre|enihkriminalnih struktura, koje teè da se ukqu~e u postoje}eprocese politi~ke i ekonomske tranzicije, odnosno

transformacije regiona u celini, te da legalizuju svojekriminalne poslove.

Albanci, posebno sa Kosova i Metohije, razvili su ose}ajkolektivnog identiteta, koji je neophodan preduslov za bavqeweorganizovanim kriminalom. Upravo je ovaj element, zasnovan napripadnosti odre|enoj grupi, povezao albanski organizovanikriminal sa panalbanskim idealima, politikom, vojnimaktivnostima i terorizmom.

Relativno univerzalni model funkcionisawa terorizma u svetu,koji se, po pravilu, ve}im delom finansira iz kriminalnihizvora, prihodima od {verca droge, oru`ja, qudi i akcizne robe,primenilo je, svojevremeno, rukovodstvo Oslobodila~ke vojskeKosova (OVK), a sada to ~ine i lideri Albanske nacionalnearmije (ANA).2 Na taj na~in, ostvaren je nesmetan i stalanpriliv sredstava za teroristi~ke aktivnosti, a vode}e li~nostiOVK i ANA, kao i najglasnije albanske patriote, za kratkovreme, do{le su do enormnog li~nog bogatstva, u uslovimaduboke i dugotrajne socijalno-ekonomske krize u regionu. To jedodatni podsticaj {irewu kriminalnih aktivnosti koje, i daqe,predstavqaju nepresu{no vrelo tzv. prqavog novca, kao osnoveza obezbe|ivawe kontinuiteta teroristi~kih aktivnosti ipermanentno regrutovawe novih boraca.

Specifi~nost zajedni~kog modela unutra{weg organizovawaalbanskih teroristi~kih i kriminalnih struktura jepo{tovawe principa teritorijalne podele, uz uvaàvaweinteresnih sfera i zona uticaja odre|enih porodica. Shodnotome, u svakoj od navedenih grupacija, bazi~no ~lanstvo pripadafisu, odnosno {iroj porodici, koja je dominantno zastupqena naodre|enoj teritoriji.3

2 Teroristi~ka organizacija formirana krajem 1999. godine, koja je intenziviralaoruàne aktivnosti u Makedoniji, na KiM i jugu Srbije, tokom 2002. godine.

3 Tako, na primer, u Drenici dominiraju porodice Gecaj, Kodra, Ja{ari, Selimi, pa jeve}ina pripadnika OVK sa tog podru~ja potekla upravo iz ovih porodica.


10/202


11/202


10

prikupqawa sredstava za Kosmet i OVK kori{}ene za prawenelegalno zara|enog novca.

Kanale za ilegalno transportovawe droge, OVK nije koristila

samo kao na~in da se heroin prebaci u Evropu, radi sticawaogromnog profita, ve} i za ubacivawe oru`ja na Balkan. Droga je direktno razmewivana za oru`je, ili je ono kupovano novcemzara|enim od trgovine narkoticima u Albaniji, BiH, Hrvatskoj,na Kipru, Italiji, Crnoj Gori, [vajcarskoj i u Turskoj.

List "Washingon times" je, 1999. godine, objavio tvrdwu ameri~kihagenata za borbu protiv droge da je OVK povezana sapro{irenom mre`om organizovanog kriminala, ~iji je centar u

Albaniji. Dokumenti koje oni poseduju, ukazuju da se radi o jednoj od najmo}nijih organizacija za krijum~arewe heroina nasvetu, a da se ve}i deo profita ostvarenog ovom nelegalnomdelatno{}u, usmerava na kupovinu oru`ja za OVK.

Dolaskom me|unarodnih snaga na KiM, izvr{ena jedezintegracija i formalna demilitarizacija OVK, ali ovaorganizacija ni do danas nije prekinula svoje delovawe. Deosastava preusmerio je aktivnosti na politi~ki plan, kroz

stranke Demokratska partija Kosova (DPK)4

i Alijansa zabudu}nost Kosova (ABK)5, a oko 10.000 pripadnika obuhva}eno jetransformacijom OVK u Kosovski za{titni korpus (KZK) iKosovsku policijsku slu`bu (KPS). S obzirom darevitalizacija privrednih aktivnosti, kao jedinog legalnogizvora zarade za stanovni{tvo, nije adekvatno sprovedena,zna~ajan broj terorista nastavio je da proizvodi nasiqe, bave}ise kriminalom.

Formirawe ANA, kao teroristi~ke organizacije, bilo jeutoliko lak{e {to su weno organizaciono i operativno jezgro~inili vode}i pripadnici biv{e OVK, opredeqeni dafinalizuju ranije zacrtane ciqeve i zavr{e etni~ko ~i{}eweKosova i Metohije, kao i drugih, navodno, albanskih teritorija.

4 Stranka, uglavnom, okupqa biv{e pripadnike i pristalice OVK, a na wenom ~elu, odosnivawa, nalazi se Ha{im Ta}i. Osnovana je 14. oktobra 1999. godine, pod nazivomPartija demokratskog progresa Kosova, da bi sada{we ime dobila 20. maja 2000. godine,pred lokalne izbore na KiM.

5 Osnovana je 2. maja 2000. godine, sa ciqem da zadovoqi politi~ke ambicije Ramu{aHaradinaja, jednog od glavnih komandanata OVK.


12/202


11

Pri tome, ANA je organizovana po istom modelu kao OVK,koristi identi~ne metode delovawa, kanale za dopremaweoru`ja, pa ~ak i iste bankovne ra~une i, navodno, humanitarnefondove u inostranstvu, preko kojih obezbe|uje zna~ajna

sredstva za svoje aktivnosti.

Name}e se zakqu~ak da se organizovani kriminal na KiM,preuzimaju}i strukturu i infrastrukturu OVK, razvijao igranao uporedo sa albanskim terorizmom, te da sada predstavqastabilnu, ali i ekspanzivnu materijalno-finansijsku bazualbanskog teroristi~ko-separatisti~kog pokreta u celini.

Juna 2003. godine, Beri Fle~er, portparol UNMIK policije na

KiM, u izjavi za medije, rekao je da je jedna od najve}ih preprekasa kojom se snage UN suo~avaju, duboko ukorewena albanskamafija, koja koristi nacionalisti~ke parole kosmetskihAlbanaca onda kada to odgovara wenim potrebama.6

1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawaalbanskih ekstremista

Pretenzije tzv. Vlade Republike Kosovo, na ~ijem ~elu je bioBujar Buko{i, azilant u Nema~koj, u vezi konstituisawaparalelnog sistema albanske vlasti na KiM, rezultirale suosnivawem Oruànih snaga Republike Kosovo (FARK).7 U ovojformaciji okupili su se separatisti~ki opredeqeni biv{ioficiri nekada{we JNA albanske narodnosti, sa namerom daobrazuju profesionalno jezgro vojske Kosova. Inicijativa nijezaìvela, a lider ove grupacije Ahmet Krasni}i ubijen je, 1997.

godine, u Tirani.

8

6 "Svaki put kada uhapsimo nekog gangsterskog lidera, on se umota u albansku zastavu, aulice postanu preplavqene demonstrantima. Ovo nije dru{tvo pogo|eno organizovanimkriminalom, ve} dru{tvo zasnovano na organizovanom kriminalu", izjavio je Fle~er.

7 Ova paravojna formacija osnovana je s namerom da predstavqa nukleus samostalnihoruànih snaga nezavisnog Kosova.

8 Podaci ukazuju da je organizator ubistva Yavit Haqiti, aktuelni potpredsednik Vlade

Kosova, ina~e jedan od osniva~a OVK i kqu~na li~nost u stvarawu wene logistike.Pristalice Ibrahima Rugove i DSK Haqitiju pripisuju i ubistvo Tahira Zemaja, drugogkomandanta FARK, koji je likvidiran po~etkom januara 2003. godine.


13/202


12

S obzirom da je inicijativu za formirawe FARK pokrenuoDSK, zbog rivaliteta me|u albanskim partijama, pripadniciovih snaga, iako profesionalno potpuno obu~eni, nisuostvarili zna~ajnije pozicije i uticaj u okviru OVK kojoj se

potom, sastav FARK prikqu~io, me|utim sukobi izme|upripadnika ove dve organizacije postoji i daqe.

Organizaciju OVK osnovali su najekstremniji ~lanoviNacionalnog pokreta Kosova (NPK) i Narodnog pokreta zaoslobo|ewe Kosova (NPOK), tada ilegalnih grupacija, koje supredvodili levi~arski ekstremisti, pripadnici takozvanemarksisti~ko-lewinisti~ke struje.9

Prve oruàne grupe OVK na podru~ju Drenice predvodio jeAdem Ja{ari, iz Doweg Prekaza, a ~lanovi su bili wegovibliì i daqi ro|aci, uglavnom lica sklona nasilni~kompona{awu i vr{ewu sitnih kriminalnih radwi. Kasnije su im sepridruìli biv{i oficiri JNA i pripadnici MUP-a Srbijealbanske narodnosti, koji su odbili lojalnost dràvi i wenimorganima, kao i u~esnici oruànih sukoba na podru~ju Hrvatskei Bosne i Hercegovine, sa ste~enim ratnim iskustvom.

Uprkos tome {to inicijalni sastav ove organizacije nije imaoreputaciju kojom bi privukao nove ~lanove, OVK je, zarelativno kratko vreme, uspela da postigne zna~ajnu masovnost.Razlog tome je, prvenstveno, opredeqenost vode}ih li~nostialbanske zajednice za otcepqewe KiM od Republike Srbije,koji, s obzirom na nagla{ene patrijarhalne odnose, imajuodlu~uju}i uticaj na svoje sunarodnike. Gotovo identi~ne efekteimao je i teror, sproveden od strane lokalnih teroristi~kih{tabova nad "indiferentnim" delom albanske populacije.

Organizuju}i tzv. trojke, ekstremisti su pose}ivale predvodnikefisova i pretile likvidacijom pojedinih ~lanova onih

9 U odnosu na sve ostale politi~ke stranke na KiM, NPK jedina ima tzv. politi~kikontinuitet, s obzirom da je proiza{la iz ranijih levi~arski opredeqenih ilegalnihorganizacija, kao {to su Crveni narodni front i Narodni pokret za Republiku Kosovo,nastali sedamdesetih i osamdesetih godina.

[to se NPOK ti~e, osnovan je 1993. godine, kao ilegalna organizacija sa programskimzadatkom "borbe protiv srpskog okupatora".

Sada su NPK i NPOK legalne partije, koje imaju predstavnike u Skup{tini Kosova,iako se nisu odrekle svog politi~kog radikalizma, odnosno zagovarawa stvarawa VelikeAlbanije, kori{}ewem svih raspoloìvih sredstava i metoda.


14/202


15/202


14

u okviru legalne institucije, nastavili da se obu~avaju istru~no usavr{avaju, sastavu KZK je data mogu}nost da, krozobuku i instruktaù, kao i neposrednim u~e{}em u akcijama,pruà kadrovsku i logisti~ku pomo} kasnije nastalim

albanskim teroristi~kim i ve} postoje}im kriminalnimorganizacijama.

Ubrzo nakon formirawa KZK, u izve{taju OEBS, novembra1999. godine, navedeno je da postoje podaci prema kojima supojedine zlo~ine i zlostavqawa stanovni{tva po~inilipripadnici KZK, {to su, 2003. godine, potvrdili i predstavniciUN na KiM, navode}i da su upoznati sa ~iwenicom direktneume{anosti pojedinih pripadnika KZK u teroristi~ke akte

po~iwene u ovom regionu.

14

Pored politi~kih motiva, na formirawe Oslobodila~ke vojskePre{eva, Medve|e i Bujanovca (OVPMB) i Oslobodila~kenacionalne armije (ONA), koje su bile zaduène za pokretaweoruànih akcija na teritoriji juga Srbije i zapadne Makedonije,krajem 1999. godine, uticala je i potreba albanskihteroristi~kih lidera da, na taj na~in, kanali{u aktivnostvelikog broja nezaposlenih pripadnika OVK. U navedenimorganizacijama, komandu su preuzele li~nosti iz lokalnogmiqea, koje su kroz OVK pro{le vojnu obuku i stekle potrebnoiskustvo.

Sredinom 2003. godine, pripadnici UN policije na KiMkonstatovali su da je, od novembra 2000. godine, po~elo {ireweaktivnosti albanskih ekstremisti~kih grupa na jug Srbije isever Makedonije, pri ~emu se teritorija KiM koristi kaouto~i{te i baza iz koje se sprovode ove destabilizuju}eoperacije.

Primewivan je istovetan, u osnovi kriminalan na~in vrbovawapripadnika na terenu, u nastojawu da se javnost uveri da brojnost~lanstva odgovara koli~ini wihovog nacional-patriotizma.Kriminalno pona{awe pripadnici ovih organizacija ispoqavalisu i prilikom nasilnog oduzimawa imovine od gra|ana, naro~ito

14 "The Halifax Herald Limited", od 2. juna 2003. godine, autor teksta Skot Tejlor.


16/202


15

transportnih vozila i luksuznih automobila, navodno za potrebe"oslobodila~ke borbe".15

Tokom 2001. godine, intenzivirani su oruàni sukobi albanskih

terorista sa snagama bezbednosti na jugu Srbije, planirani ilogisti~ki podràni od strane pojedinih ~lanova komande KZK,sa sedi{tem u Gwilanu.16 Tako|e, me|u teroristima u OVPMBidentifikovano je i vi{e pripadnika KZK, koji su biliangaòvani na izvo|ewu konkretnih teroristi~kih akcija.

Komandant OVPMB bio je [efket Musliji, do tada lokalnikriminalac, sa {tabom u Dobrosinu, dok su regionalni {tabovibili locirani u mestu âr, gde je komandant bio Muhamet

Yemaiqi, zvani "Robeqi", te u Breznici, pod komandom Ridvana]azimija, zvanog "Le{i". Zna~ajnije koncentracije teroristapostojale su i u Muhovcu, Kon~uqu i oblasti Velikog i MalogTrnovca.

Za aktivnosti OVPMB, kao i ONA, regionalna komanda ioperativni sastav KZK obezbe|ivali su celokupnu logistiku,tako {to su pripadnici KZK na teritoriji KiM vr{iliregrutaciju novih ~lanova tih organizacija, zatim wihovu obukui tajno prebacivawe na krizna podru~ja.

Iako su imali obavezu da snagama KFOR predaju svoraspoloìvo naoruàwe, pripadnici KZK su sa~uvali zna~ajandeo tog arsenala i ustupili ga na kori{}ewe teroristima izOVPMB i ONA. Ovo oru`je na{lo se i na ilegalnom trì{tuna KiM, {to je dodatno doprinelo intenzivirawu svih oblikakriminalnih aktivnosti u regionu.

Aktivnosti OVPMB finansirane su, ve}im delom, nelegalnomtrgovinom cigaretama i drogom, na relaciji izme|u Gr~ke,Makedonije, KiM i Crne Gore, posredstvom vi{e legalno

15 Krajem januara 2001. godine, OUP Bujanovac je podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delorazbojni{tvo i razbojni~ka kra|a, protiv Qirima Jakupija, zvanog ”Nacist”, ~lana{taba OVPMB za Bujanovac, zbog nasilni~kog pona{awa, otima~ina i ucena bogatijihsunarodnika.

16 Me|u wima je bio i [a}ir [a}iri, poreklom iz Oraovice, kod Pre{eva, tada{wizamenik komandanta 6. regionalne teritorijalne grupe KZK, dok je Junuz Musliji, iz

Bujanovca, bio oficir logistike pomenute zone. Aktivnosti ONA u zapadnojMakedoniji organizovao je Daut Haradinaj, koji je, tokom 2001. godine, obavqao du`nostkomandanta 3. regionalne teritorijalne grupe KZK.


17/202


16

registrovanih firmi sa ovog podru~ja.17 Deo zarade usmeravan jeza finansirawe nekoliko kampova na KiM, u kojima suobu~avani teroristi, za kupovinu savremenog oru`ja, kao i zahonorare profesionalnih vojnih instruktora iz pojedinih

zapadnih zemaqa.

Oru`je i vojna oprema za OVPMB obezbe|ivani su tako {to su~lanovi organizacije {vercovali oru`je u ciqu sopstvenezarade, a deo su stavqali na raspolagawe organizaciji.Pomenuta roba dopremana je ilegalnim kanalima, ali i prekograni~nih prelaza sa Albanijom i Makedonijom, kao {to su\eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja.

Pripadnici OVPMB oru`je su kupovali i preko pojedinihpripadnika KZK, koji su, sa biv{im ~lanovima OVK,formirali sopstvene kanale za ilegalnu trgovinu, prekoteritorije KiM.18 Nakon demilitarizovawa OVPMB, pojediniweni komandanti organizovali su ilegalno prebacivawe delanaoru`awa na teritoriju Makedonije, za potrebe pripadnikaONA, na ~emu su neki od wih ostvarili znatnu li~nu korist.19

Neposredno posle demilitarizovawa OVPMB, od stranepripadnika te organizacije, koji kao fiktivne izbeglice sa jugaSrbije borave na teritoriji KiM, nastoje}i da izbegnueventualnu krivi~nu odgovornost zbog u~e{}a u teroristi~kimnapadima, na podru~ju Gwilana je formirana Oslobodila~kavojska isto~nog Kosova (OVIK).20 O~ekivawa da }e ovaformacija nastaviti borbu za pripajawe Pre{eva, Bujanovca iMedve|e nezavisnom Kosovu, koju je zapo~ela OVPMB, nisu se

17 Me|u u~esnicima u ovom lancu nalaze se i pojedini funkcioneri Demokratske partijeAlbanaca, iz Makedonije.

18 U jeku oru`anih sukoba na podru~ju Bujanovca, od februara do maja 2001. godine, QirimJakupi je, za ovu organizaciju, od Nuredina Qu{takua, komandanta 114. brigade, u okviru2. regionalne teritorijalne grupe KZK, nabavqao savremeno oru`je (automatske pu{ke,pu{komitraqeze, "zoqe", tzv. nitroglicerinske topove i drugo).

19 Preno{ewe oru`ja preko teritorije KiM u Republiku Makedoniju organizovao jeMustafa [a}iri, zvani "komandant [petim", ina~e zamenik komandanta Glavnog {tabaOVPMB.

20 U wenom rukovode}em sastavu nalaze se isti nosioci teroristi~ke delatnosti kao uOVPMB.


18/202


17

ostvarila, s obzirom da ova grupacija, do sada, nije obezbedilave}u masovnost ~lanstva.21

Posle zvani~nog progla{ewa raspu{tawa OVK, oktobra 1999.

godine, u razli~itim intervalima, na teritoriji KiM suregistrovane aktivnosti oko 40 oruànih grupa Albanaca, sa po10 do 300 aktivnih ~lanova, uglavnom iz redova biv{e OVK ilica sklonih vr{ewu kriminalnih radwi. Ve}i broj ovih grupaformiran je na inicijativu ili neposrednim angaòvawemRustema Mustafe, zvanog "komandant Remi", Fatmira Humolijai pojedinih oficira KZK, a deluju pod patronatom Ha{imaTa}ija, Ramu{a Haradinaja, ili tzv. albanskih tajnih slu`biformiranih na KiM.22

Prioritetne aktivnosti pripadnika ovih grupa u funkciji suzastra{ivawa srpskog stanovni{tva i etni~kog ~i{}ewateritorije KiM, likvidacije potencijalnih svedoka za eventualneha{ke optu`nice protiv albanskih terorista i eliminacijepoliti~kih protivnika i wihovih saradnika.

Posebno su zapaène aktivnosti grupa koje se nazivaju"Ideaqi", "Skifteri", "BIA", "Ka{tjela", "Veliki orlovi",

"Crna ruka", "Orlovo oko", "Crni orlovi", "Crni tigrovi","Crne maske", "Zjari", "Akatana", "Sigurija Vendit","Bezbednost otaybine", "Nacionalna zastava" i druge.

2. Karakteristike delovawa ANA

Nastoje}i da se nametne kao tzv. krovna organizacija svih

albanskih teroristi~kih i separatisti~kih grupa u regionu,ANA je, tokom 2003. godine, intenzivirala oruàne aktivnosti,koje prati sna`na medijska propaganda.

Ova organizacija je osnovana krajem 1999. godine, ali sezna~ajnije eksponirala u drugoj polovini 2001. godine.

21 Po istom scenariju i sa sli~nim efektima, nakon demilitarizacije ONA, u Makedoniji je osnovana Oslobodila~ka vojska Ilirida.

22

U me|uvremenu, Rustem Mustafa je uhap{en od strane KFOR i, odlukom Me|unarodnogsudskog ve}a Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 17 godina,zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.


19/202


18

Tokom razoru`avawa pripadnika ONA u Makedoniji, u ~ijemsastavu su bili i biv{i ~lanovi OVK i OVPMB, taj proces je,od samog po~etka, dezavuisan masovnim prelaskom pripadnika

ove organizacije u redove novoformirane ANA, i to bez ikakveprocedure, ve} samo promenom amblema na uniformi. Na tajna~in, albanski teroristi su nastavili svoje aktivnosti, bezbojazni da }e snositi sankcije me|unarodne zajednice, koja jeproglasila ONA za teroristi~ku organizaciju, {to tada nijebio slu~aj sa ANA.

Teroristi ANA vr{e opservirawe i pra}ewe kretawa iaktivnosti pripadnika policije i vojske, formiraju {tabove,

dopremaju oru`je za svoje akcije i skladi{te ga u posebne baze,mobili{u i obu~avaju ~lanove, te obezbe|uju wihovo prebacivawedo mesta izvr{ewa akcija, kao i povla~ewe na bezbednu teritoriju.

U organizacionom pogledu, ANA je vojno krilo {ire politi~kegrupacije Front za nacionalno ujediwewe Albanaca (FNUA), uokviru koje deluju jo{ i informativna slu`ba pod nazivomAlbanska nacionalna bezbednost (ANB), te Albanskinacionalni fond (ANF), kao centralno finansijsko telo.23

Osniva~ FNUA je Revolucionarna partija Albanaca iz Tirane,~ija je sestrinska stranka na KiM veoma ekstremna Partijanacionalnog ujediwewa (UNIKOMB). Predsednik FNUA jeGafur Adiqi, koji koristi pseudonim Vaqdet Vardari,poreklom iz Ki~eva, u Makedoniji, dok je Hidajet Be}iri, zvaniAqban Vjosa, politi~ki sekretar FNUA, iz Albanije, bio ~lanCentralnog komiteta Partije rada, svojevremeno jedine strankeu komunisti~koj Albaniji. U rukovode}em sastavu FNUA je,

ina~e, vi{e lica iz Albanije, me|u kojima su pojediniakademici i javne li~nosti.

ANA je organizovana po teritorijalnom principu, u "divizije"sa {tabovima. Za KiM i jug Srbije, u oblasti koja se nazivaDardanija, nadle`na je tzv. divizija "Adem Ja{ari", sa sedi{temu Gwilanu. U zapadnoj Makedoniji, odnosno Iliridi, dejstvujedivizija "Skenderbeg", sa {tabovima u Debru i Tetovu, ~iji se

23

FNUA se, u vreme svog osnivawa, septembra 2001. godine, zvao Nacionalni komitet zaoslobo|ewe okupiranih teritorija (NKOOT), a naziv je promewen sredinom jula 2002.godine. ANB i ANF su osnovani po~etkom 2003. godine.


20/202


19

komandant predstavqa pseudonimom Idriz Iqaku. Divizija"Malesija" pokriva istoimeno podru~je u Crnoj Gori, sa {tabomu Ulciwu, i direktno je vezana za {tab u Skadru, dok je divizija"]amerija" zaduèna za sprovo|ewe aktivnosti u ju`noj

Albaniji i severnoj Gr~koj. (mapa br. 5)

Komandant ANA je general Vigan Gradica, a na~elnik glavnog{taba Ekrem Aslani. Lideri ANA, me|u kojima je vi{ereaktiviranih komandanata OVK, OVPMB i ONA, kriju se izapseudonima Iqir Vardari, Korab Hoya i Vaqon Fqamuri. Uglavnom {tabu ANA, angaòvani su pojedini penzionisani ilibiv{i oficiri albanske armije.24

U strate{kom i takti~kom pogledu, ANA je opredeqena zagerilsku borbu, sa brzim udarima po vojnim i policijskimformacijama na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, kao iRepublike Makedonije, posle ~ega se izvr{ioci povla~e naKosovo i Metohiju, gde im je logisti~ka baza koja funkcioni{euz u~e{}e dela sastava KZK.

Na teritoriji KiM, ANA organizuje provokacije i napade uciqu podsticawa iseqavawa Srba i obeshrabrivawa wihovog

organizovanog povratka. U dogledno vreme, po ve} primewenomscenariju na jugu Srbije i u Makedoniji, ova organizacijaplanira {irewe oruànih sukoba i na teritoriju Crne Gore,ali i severne Gr~ke, sa krajwim ciqem zaokruìvawateritorija, za koje smatraju da im istorijski pripadaju.

Operativni sastav ANA na KiM i jugu Srbije broji oko 650terorista, od kojih je ve}ina locirana na podru~ju KosovskeKamenice i Gwilana, gde se nalaze i stalni kampovi za obuku.25

Pripadnici ANA opremqeni su lakim pe{adijskim naoruàwem,ru~nim raketnim baca~ima, lakim prenosnim sistemima PVO iobu~eni za rukovawe minsko-eksplozivnim sredstvima ielektronskom opremom.

Delovi ove teroristi~ke organizacije rasprostraweni su poceloj Evropi, budu}i da u mnogim zemqama ANA ima svoje

24 U rukovodstvu ANA su i Isuf Suqaj, Hekuran Aslani, Idriz Smotaha, te Spiro Butka iGenc Sefa, koji su imali visoke funkcije i u sastavu OVK.

25 Procene brojnosti pripadnika ANA, od strane analiti~ara, kre}u se od vi{e desetinado 2-3 hiqade naoruànih terorista.


21/202


20

ogranke, ~iji je osnovni zadatak prikupqawe novca zafinansirawe, preko ANF sa sedi{tem u Cirihu. Transakcije seodvijaju na relaciji Tirana-Debar-Pri{tina. Iz dijaspore senovac sliva na ra~une Dauta Zurija, u Be~u, i firme "Karavan",

u Tirani, vlasni{tvo saudijskog biznismena Ja{ina Kadija.Sredstva iz Saudijske Arabije za firmu "Karavan" peru sepreko gra|evinskih firmi "Mak Albanija" i "CementAlbanija", ~iji je vlasnik Abdul Latif Sala. Novac se zatim, uTirani, upla}uje banci "Dardanija", vlasni{tvo BujaraBuko{ija. Preno{ewe novca na KiM obavqao je Ismet Krueziu,koga su pripadnici me|unarodnih snaga uhapsili avgusta 2002.godine, a wegove aktivnosti su bile povezane sa islamskomnevladinom organizacijom "Jeta", koju finansira Islamska

banka za razvoj, u Tirani.

Snabdevawe naoruàwem i opremom pripadnika ANA vr{i sepreko KZK, dok se nabavke realizuju preko pojedinih firmiregistrovanih u Evropi. Glavni koordinator ovih aktivnosti,do wegovog hap{ewa, bio je Daut Haradinaj, tada{wi komandantregionalne teritorijalne grupe "Duka|in".

Akcija postavqawa eksploziva na èlezni~ki most kod Zve~ana,

izvedena aprila 2003. godine, pokazala je da je u redovima ANAangaòvan odre|eni broj pripadnika KZK.26 Posle ove akcije,ANA je od strane {efa UNMIK Mihaela [tajnera progla{enaza teroristi~ku organizaciju, sa zabranom delovawa na teritorijiKiM.

Pojavqivawe pripadnika ANA u seoskim sredinama podse}a naistupawa ~lanova OVK, tokom 1996. i 1997. godine, kada su,metodama zastra{ivawa, a kasnije i likvidacijama, prisiqavali

albansko stanovni{tvo da im se masovnije prikqu~i. Tako su,marta 2003. godine, pripadnici ANA izvr{ili tipi~nukriminalnu egzekuciju, kada su ubili Adema Ahmetija iz selaPrekaze, op{tina Srbica, a zatim izvr{ili napad na porodicuRamiza Fejzaja, iz sela Radovac, op{tina Pe}, koji je te{korawen. Ovoj akciji predhodilo je pismeno upozorewe Fejzaju damora da bude lojalan "nacionalnoj stvari" i prekine svekontakte sa Srbima.

26 Prema nekim procenama, u redove ANA ukqu~en je gotovo celokupan rezervni sastavKZK, od oko 2.000 pripadnika.


22/202


21

ANA javno proklamuje svoje veze sa organizovanim kriminalom,na {ta ukazuje podatak da je, nakon bomba{kog napada na zgradusuda u Strugi, po~etkom prole}a 2003. godine, ova teroristi~kaorganizacija preuzela odgovornost, navode}i da se radi o reakciji

na hap{ewe dvojice {efova albanske mafije u Makedoniji.

3. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM

Nasiqe na KiM sprovodi se iz etni~kih, politi~kih iekonomskih motiva. Najbrojniji i, po na~inu izvr{ewa,najokrutniji su napadi Albanaca na Srbe i Crnogorce,

izvr{eni zbog nacionalne mr`we, u ciqu etni~kog ~i{}ewa.Uo~qivo je da je veliki broj ovih zlo~ina planski izvr{en, a dasu rezultati istrage ~esto ukazivali na ume{anost OVK,odnosno sada ANA, ali je mali broj izvr{ilaca otkriven, {tosu, u svojim izve{tajima, potvrdili i predstavnici OEBS uPri{tini.27

U periodu od dolaska me|unarodnih snaga na KiM, do 23. avgusta2003. godine, albanski teroristi su, na teritoriji Pokrajine i

op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, izvr{ili ukupno 6.571napad, od ~ega 5.962 na Srbe i Crnogorce, 207 na Albance, a 335na lica drugih narodnosti. U istom periodu, na pripadnikepolicije izvr{eno je 57, a na predstavnike Vojske SCG ukupno 10napada. Tom prilikom, ubijeno je 1.206 lica, a raweno 1.319gra|ana i 15 policajaca. Sudbina 846 osoba, od ukupno 1.146otetih lica, za sada nije poznata.

Tokom 2003. godine, albanski teroristi izvr{ili su 338

teoristi~kih napada (299 na Srbe i Crnogorce, 34 na Albance i5 na pripadnike ostalih nacionalnosti), ubili su 14 lica (8 Srbai Crnogoraca i 6 Albanaca), a povredili 57 osoba (od toga 37 Srbai Crnogoraca), otet je jedan Srbin (koji je ubijen) i dva Albanca(jedan je uspeo da pobegne, a o drugom licu se ni{ta ne zna).

27 Sredinom 2003. godine, zapadni mediji su konstatovali da su, od juna 1999. godine, najve}i

broj teroristi~kih napada po~inili albanski ekstremisti nad Srbima i pripadnicimadrugih etni~kih mawina. Rezultat je proterivawe gotovo 240.000 nealbanaca sa KiM,dok su pripadnici mawina koji su ostali u Pokrajini, grupisani u izolovanim enklavama.


23/202


22

Posebno zabriwava tendencija porasta broja ubistava Albanacakoji su na listi svedoka ili su svedo~ili protiv optuènihpripadnika OVK. @rtve ovog oblika mafija{kog postupawa suAzem Musaj i Sadri Reyaj, a napadi su izvedeni i na Iqira

Beri{u, iz Jaweva, Reyepa Keqmendija, iz Pe}i, SejdijaMaqokua, iz Obili}a, i druga lica.

U periodu od 20. do 26. jula 2003. godine, kao reakcija na presude jednom broju pripadnika teroristi~kih grupa, podmetnute su iliba~ene eksplozivne naprave na vi{e lokacija u Pri{tini,Podujevu, ju`nom delu Kosovske Mitrovice, Lipqanu, KosovuPoqu i drugim mestima. Mete ovih napada, pored ostalog, bilesu ku}e Ibrahima Rugove i Neyata Dacija, vode}ih li~nosti

DSK, ~iji su istaknuti ~lanovi i ranije bili `rtve obra~una sapoliti~kom pozadinom.

Rivalitet koji postoji izme|u FARK, kao formacijeprofesionalnih vojnika i heterogene, kriminalizovanegrupacije OVK, odnosno sada ANA, razlog je zna~ajnog broja tzv.politi~kih ubistava. Pri tome, najve}i broj `rtava ovih napadasu istaknuti ~lanovi DSK.28

28 OVK je raspolagala iznosom od 1,2 miliona DEM, namewenih likvidaciji aktivistaDSK, ~lanova Vlade RK i komandanata FARK. Za ove akcije bila je zaduèna grupa"Orlovi", koja je bila u direktnoj vezi sa [IK. Pored Ahmeta Isufija i Tahira Zemaja,koji su bili na ~elu FARK, ubijeni su i Enver Maqoku, {ef Informativnog centraDSK u Pri{tini, Fehmi Agani, potpredsednik DSK, Yemaiq Mustafa, savetnik

Ibrahima Rugove za informisawe, Besim Dujaku, ~lan Rugovinog obezbe|ewa, Saliêkaj, predsednik ogranka DSK za Nema~ku, kao i ve}i broj uglednih ~lanova u mawimmestima.


24/202


25/202

Mapa 2.

Raspored organizovanih kriminalnih klanova

Geci

Qu{taku

[abani

[aqa

Veseqi

Haradinaj

AhmetiBeri{a

Babaqija

Krueziu

Hazroli

Krueziu

Sinani

Saramati

Ba{a

Ga{i

Haqiti

Ta}i

Ja{ari

Suma

Mustafa

Buja

Luka


26/202


27/202


Mapa 4.

Kosovski za{titni korpus - regionalni komandanti(2000. godina)

KOSOVOI

METOHIJA

6

2

1

3

4

5

6. [ukri Buja

2. Ramu{ Haradinaj

1. Sami Qu{taku

4. Rahman Rama

5. Rustem Mustafa

3. Gzim Ostremi


28/202


Mapa 5.

Teritorijalna organizovanost ANApo divizijama

Legenda:

- [tab divizije "Skenderbeg" za oblast Ilirida (zapadnaMakedonija) nalazi se u Debru i Tetovu;

- [tab divizije "Adem Ja{ari" za oblast Dardanija (jug Srbije)nalazi se u Gwilanu i Kosovskoj Kamenici, a za KiM u Prizrenu iPri{tini;

- [tab divizije "Malesija" za oblast Malesija (Crna Gora) nalazi seu Ulciwu, a direktno je povezan sa {tabom u Skadru;

-[tab divizije "]amerija" za oblast ]amerija (ju`na Albanija).

divizija"Skenderbeg"

divizija"]amerija"

divizija"Malesija"

divizija"Adem Ja{ari"


29/202


23

4. Oganizovani kriminal

- Kriminalne aktivnosti na KiM

Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposrednaposledica teroristi~kih aktivnosti OVK, ~iji su pojedini lideriiskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavilikontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojnenadle`nosti.29 Pored {verca narkotika, organizovane kriminalnegrupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom oru`jem,cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, tekrijum~arewem belog robqa i preprodajom qudskih organa.

Veoma zastupqeni oblici organizovanog kriminalnog delovawaAlbanaca su i reketirawe, ucene i nasilni{tvo nad pripadnicimaalbanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad Albancimakoji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubirajutzv. porezi za finansirawe teroristi~kih grupacija na ovompodru~ju.30 Zastra{ivawe i proterivawe Srba i drugog nealbanskogstanovni{tva sa prostora KiM, tako|e, predstavqa lak izvorzarade, s obzirom da prodajom napu{tenih stanova i drugihnekretnina, pojedine porodice sti~u ogromne prihode. Delomnovca dobijenog na ovaj na~in, biv{i lideri OVK ispla}ujudugove snabdeva~ima oru`jem i svojim finansijerima, kao izarade "zaslu`nim" vojnicima i wihovim porodicama.

Potvr|uju}i da su albanski kriminalci imali kqu~nu ulogu uorganizovanom kriminalu i u mnogim zemqama Evrope, naro~itou vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evropesu, u svom izve{taju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovanikriminal na KiM povezan sa biv{im pripadnicima OVK ikriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih

zvani~nika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM suzastupqeni i trgovina qudima, iznude, pritisci na predstavnikepolicijskih i pravosudnih organa, kao i nasiqe na nacionalnoj

29 ^asopis "International Police Review" je, 2000. godine, objavio ~lanak o povezanostiorganizovanog kriminala i OVK, u kojem je izneta tvrdwa da pripadnici OVK nekrijum~are drogu, ali finansijski zavise od onih koji to ~ine, {to kriminalcima "dajemogu}nost da uti~u na armiju od 30.000 naoru`anih qudi koji vladaju posleratnimKosovom".

30 Finansirawe teroristi~ke delatnosti vr{i se i iz Fonda Kosova (do 1999. godine,

poznat pod nazivom Fond Vlade Republike Kosovo), lociranog u Nema~koj. Sredstva zaovaj fond ubiraju se redovnim, ~esto i prisilnim porezom od 3% zarade Albanacazaposlenih u zapadnoevropskim zemqama, kao i prikupqawem dobrovoqnih priloga.


30/202


24

osnovi, pri ~emu je etni~ko ~i{}ewe shva}eno kao unosanbiznis. Od 28 ubistava, po~iwenih u januaru 2000. godine, 25% jeu vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabriwava ~iwenicada je me|u izvr{iocima kriminalnih radwi, ukqu~uju}i i prestupena etni~koj osnovi, sve ve}i broj maloletnih lica.31

Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici SavetaEvrope apostrofirali su i korupciju i wenu ~vrstu vezu saorganizovanim kriminalnom, prawem novca, ekonomskimkriminalom i problemom neefikasnosti finansijskihinstitucija i poreske politike. Pored toga, sudovi suneopremqeni, broj sudija i tuìlaca je i daqe mali, platenedovoqne da obezbede wihovu nezavisnost, a ni bezbednost imne moè biti garantovana, zbog ~ega su pod velikim pritiskom,

tako da efikasno mogu da rade samo u slu~ajevima koji nemajuveze sa etni~kim ili politi~kim pitawima.

Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao"gangsterski raj", odnosno kao teritoriju koju evropski liderisve ~e{}e vide kao bazu organizovanog kriminala, naro~itotrgovine drogom.32

Ve}ina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vr{i seunutar porodi~nih klanova (fisova) koji kontroli{u odre|ene

delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju ~vrstusaradwu sa sli~nim kriminalnim grupama iz drugih evropskihdràva, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom dateritorije ovih zemaqa predstavqaju glavne pravce preko kojihse odvija krijum~arewe.

Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutra{wa disciplina,koja se postiè sistemom ka`wavawa za svako odstupawe odinternih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost

klanu, pri ~emu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kaosekundarni, odnosno nebitni i neobavezuju}i. S obzirom da seklanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, {to je faktor koji

31 Navedeni podaci dati su u izve{taju Saveta Evrope o situaciji na KiM, za period od januara do aprila 2000. godine. Iste tvrdwe izneo je i Maks Edelbaher, {ef be~kogBiroa za bezbednost, nakon posete teritoriji KiM, aprila 2000. godine.

32 [kotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo -gde policija ne vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obave{tajneslu`be u bazi "Bondstil", po kojoj je "stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los

An|elesu". Autor teksta konstatuje da je ova ~iwenica zapawuju}a, s obzirom da je, kakose navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola mawoj od[kotske.


31/202


25

ograni~ava broj ~lanova, veze me|u wima su veoma ~vrste, apristup i infiltrirawe drugih lica gotovo nemogu}i.Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedinokao izvr{ioci odre|enih jednokratnih ili sporednih zadataka.Osim toga, albanske mafija{ke porodice su organizovane u 3-4 ivi{e nivoa, {to omogu}ava da se sa~uva sposobnost delovawaorganizacije i u slu~aju otkrivawa nekog wenog ~lana ili grupe.

Ve}ina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila jeaktivna u redovima OVK i drugih albanskih teroristi~kihorganizacija, gde su obu~eni za oruàno delovawe. Pored toga,karakteri{e ih izrazita fleksibilnost pri sklapawu sporazumasa drugim sli~nim organizacijama iz zemqe i inostranstva, ~vrsteveze sa lokalnim politi~kim predstavnicima i pripadnicima

pojedinih dràvnih organa (carinska slu`ba, KZK i KPS), tespremnost i sposobnost za izvo|ewe kompleksnih operacija kojeprevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju sna`nu pomo}albanske emigracije, okupqene oko razli~itih organizacija iudruèwa u Evropi i SAD.33

Teritorija Kosova i Metohije, {to se organizovanog kriminalati~e, podeqena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice,Duka|ina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontroli{upojedini lideri biv{e OVK, sada rukovodioci u politi~kimstrukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji sufinansirali wen rad.34 (mape br. 6, 7 i 8)

Podru~je Drenice, du` strate{kih puteva koji povezuju teritorijuCrne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, premaKosovskoj Mitrovici, u oblasti [aqa, predstavqa zonu kojukontroli{e tzv. Dreni~ka grupa, lojalna Ha{imu Ta}iju. Ovagrupa se bavi ilegalnom trgovinom oru`jem, kradenim vozilima,qudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom.

Posredstvom porodi~nih veza koje ima na ovom podru~ju, Ta}idirektno vr{i kontrolu nad lokalnim institucijama obezbe|uju}i,na taj na~in, nesmetano obavqawe navedene kriminalne delatnosti.Porodica Ta}i povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskomi ~e{kom mafijom.

33 U svom izve{taju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutostzbog povezanosti biv{e OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog ~iwenice da se u KPSangaùju i biv{i policajci albanske narodnosti za koje postoji {iroko uverewe da sukorumpirani.

34 Pojedini klanovi du`ni su da pla}aju teroristi~koj organizaciji ANA mese~ne iznose uvisini i do 100.000 evra, kako bi uìvali wenu "za{titu".


32/202


26

Na teritoriji op{tina Pe}, De~ani i \akovica, koje se nalaze uoblasti Duka|in, deluje tzv. Metohijska grupa, koju predvodiRamu{ Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnutrgovinu oru`jem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima,kao i reketirawe albanskog stanovni{tva na KiM. Krijum~arenaroba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Ra{ku oblast, te uCrnu Goru, kori{}ewem putnog pravca Pe}-Kula-Ro`aje. Sozbirom na bliske veze Ramu{a Haradinaja sa borcima biv{eOVK, koji su, nakon wene demilitarizacije, pre{li u redoveKZK i KPS, u mogu}nosti je da indirektno ostvaruje kontrolunad granicom prema navedenim podru~jima, kao i kriminalnim iteroristi~kim aktivnostima na ovom terenu.

Na podru~ju Laba, obuhvataju}i op{tine Gwilane, Vitina i

Ka~anik, deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom "Remi", jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.35 Ovaj klan jeusmeren na aktivnosti vezane za krijum~arewe droge i u bliskoj

je vezi sa porodicom Haradinaj.

Na prostoru KiM deluju i druge porodice, ~ije su aktivnostiusmerene na ilegalnu trgovinu i krijum~arewe, a navedenudelatnost sprovode u saradwi i pod okriqem nekog od navedenihrukovodilaca - Ta}ija, Haradinaja ili Mustafe.

Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se{vercom oru`ja, droge i akcizne robe (cigarete, benzin). Delujepod okriqem Ha{ima Ta}ija i Ramu{a Haradinaja, kao ialbanske mafije.

Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroli{e{verc oru`ja, droge i vozila, u oblasti Duka|in. Tako|e, bave sei nelegalnim oporezivawem Albanaca, kao i zastra{ivawempoliti~kih protivnika iz DSK. Povezani su sa Ha{imom Ta}ijem.

Porodica Keqmendi je u bliskoj vezi sa Ramu{om Haradinajem ikontroli{e {verc droge i nafte, trgovinu qudima, kao i prawenovca na podru~ju Pe}i.

Porodica Eq{ani bavi se {vercom oru`ja i benzina. Kontroli{eoblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i YavitomHaqitijem.

35 Uhap{en je od strane me|unarodnih snaga i nedavno osu|en na vi{egodi{wu kaznuzatvora, {to je izazvalo talas protesta biv{ih pripadnika OVK.


33/202


27

Porodica Kitaj je vode}a kriminalna grupa koja kontroli{eoblast izme|u Kline i Istoka. Ume{ana je u {verc kradenihvozila i prodaju eksploziva na KiM.

Kriminalni klan Suma deluje na podru~ju Ka~anika. Poredreketirawa i ucena, bavi se {vercom oru`ja i droge izMakedonije na KiM i obrnuto. ^lanovi klana Suma u vezi su sagrupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva.

Klan Suqa koordinira lancem organizovanog kriminala kojideluje na teritoriji KiM i Makedonije, na planu ilegalnoguvoza oru`ja, municije i druge opreme.

^lanovi porodice Agu{i deluju na podru~ju Kline. Bave se

iznu|ivawem novca od Albanaca koji su prisiqeni da otkupqujuprethodno oteta srpska imawa i imovinu na navedenoj op{tini,kao i ucewivawem potencijalnih kupaca.

Klan Geci je aktivan na podru~ju op{tina Pe}, KosovskaMitrovica, Srbica i Pri{tina. Bavi se krijum~arewem benzina isara|uje sa Yavitom Haqitijem i porodicom Selimi.

Klan Babaqija, deluje na podru~ju \akovice. U saradwi je sa

Ramu{om Haradinajem i bavi se krijum~arewem benzina izAlbanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima. (mapa br. 2)

Uprkos ~iwenici da je izme|u klanova izvr{ena preciznapodela teritorije, u kojoj svaka porodica kontroli{e odre|enuoblast i kriminalnu delatnost na tom podru~ju, me|u pojedinimklanovima postoji rivalitet, koji je posledica politi~kihneslagawa ili nastojawa grupa da ostvare {to ve}u vlast naodre|enom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko sna`ni dapoprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve ~lanovesuprotstavqenih porodica, kao {to je, na primer, slu~aj saklanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled razli~itepoliti~ke opredeqenosti, kao i poku{aja klana Musaj da odklana Haradinaj preuzme kontrolu nad trgovinom oru`jem idrogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim,rawavawem Ramu{a Haradinaja.36 Brutalnost u obra~unimasuprotstavqenih mafija{kih klanova potvr|uje i nedavnalikvidacija ~lanova porodice Keqmendi, u Pe}i, od stranepripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna `ena,

36 ^lanovi porodice Musaj iz Streoca, op{tina De~ani, bili su pripadnici FARK.


34/202


28

{to do sada nije bila uobi~ajena pojava u sukobima me|ualbanskim grupama, ukqu~uju}i i krvnu osvetu.

Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz podru~je KiM,

pove}ala se kao deo sveukupnog porasta {verca narkotika naBalkanu. Tome je doprinelo odsustvo sna`nih dràvnih institucija(policije i pravosu|a) koje bi spre~ile prodor i presekle putevedroge, zatim pravni vakuum nastao u periodu od dolaskame|unarodnih snaga do uspostavqawa nove zakonske regulativeod strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica,nepristupa~ni tereni i siroma{na ekonomija, {to sveukupnoteritoriju KiM ~ini idealnom obla{}u za trgovinu drogom..

Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a

zatim u zapadnu Evropu, ide preko Tropoje i luka Dra~ i Valona,u Albaniji.37 Izvesne koli~ine heroina i kokaina se prera|uju ualbanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Luàne,zatim u Muhovac i Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru,u Tuzi i Ulciw, odakle se distribuiraju prema Evropi. Drogakoja neprera|ena dolazi iz Albanije, zavr{ava u okoliniGwilana i Prizrena, gde postoje dve velike laboratorije zaproizvodwu tzv. te{kih narkotika. (mapa br. 9)

Prenos droge i oru`ja obavqa se i na zvani~nim grani~nimprelazima kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it,Morina i Tropoja, zahvaquju}i saradwi kriminalnih grupa sacarinskim slu`benicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oru`jekoje dolazi iz Albanije, naj~e{}e se prodaje na crnom trì{tuu Juniku i \akovici.38

Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrova~kog ipe}kog regiona sa Srbijom i Crnom Gorom, ovo podru~jepredstavqa glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu

cigaretama. Jedna od ustaqenih ruta za ovu delatnost je relacijaseverni deo Kosovske Mitrovice - selo Brwak, op{tina ZubinPotok - jezero Tabalije - selo Stare~evi} - Ribari}i - NoviPazar - Kraqevo - Kragujevac - Trstenik.39

37 Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skopqe, gde jetamo{wa narko-mafija, za svoje sedi{te, zakupila ~itav jedan sprat u hotelu "Grand".

38 Po mi{qewu predstavnika obave{tajnih struktura UN u Pri{tini, trgovina oru`jem je jednako velika pretwa evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom.

39

Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalnatrgovina naftnim derivatima. Prema pisawu pri{tinskog lista na albanskom jeziku"Koha Ditore", svake nedeqe se na KiM prokrijum~ari 100 tona benzina sa teritorijeCrne Gore.


35/202

Mapa 6.

a

Qata

Vok{i

Babaqija

Keqmendi

Musaj

HARADINAJ (s. Glo|ane)

Luka

Eq{ani

grupa "Crni orao"Aqi Haskaj

Arton Toqaj

Kriminalni klan HARADINAJ


36/202

Mapa 7.

M"

Geci

Qu{taku

Ja{ari

Ladrovci

Suqa

TA]I(s. Bro}na)

Seqimi

Haqiti

Agu{i

Kriminalni klan "Dreni~ka dolina"


37/202

Mapa 8.

Yavit Haqiti"Zeka"

Ekrem Luka"Vuka"

Keqmendi

Maqoku

Mara j

Ramadani

[abana j

En|el [abana j

Rustem Mustafa"Remi"

grupaGeci-Seqimi

Kriminalne grupe i pojedinci u Pri{tini


38/202


39/202


29

- Aktivnosti albanske mafije u svetu

Do po~etka oruànih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije,

najve}i deo evropskog trì{ta i, mawim delom, trì{ta SADsnabdevan je narkoticima krijum~arenim tzv. Balkanskom rutom.Iz zemaqa porekla (Pakistan, Iran, Avganistan) i Turske, gde

je sirovina za narkotike prera|ivana, ova ruta je vodila prekoGr~ke, Bugarske, republika biv{e Jugoslavije (Srbija,Hrvatska, Slovenija), Rumunije, Ma|arske, ê{ke, Slova~ke, doAustrije, Nema~ke, Italije, [vajcarske i drugihzapadnoevropskih zemaqa. (mapa br. 10)

Izbijawem sukoba na ovom podru~ju, albanska mafija je probilanove puteve droge ka zapadnoj Evropi, zaobilaze}i ratomzahva}ene zone. Na taj na~in, stvorene su dve nove, alternativnerute, od kojih ju`na ide od Turske, preko Bugarske, Makedonije,KiM i Albanije, do Italije i drugih zapadnoevropskih zemaqa.40 Druga, severna ruta ide od Turske, preko Bugarske, Rumunije iMa|arske, do ê{ke, Slova~ke i zapadnoevropskih zemaqa.41 (mapa br. 11)

Sa zavr{etkom oruànih sukoba u Jugoslaviji, ponovo jeuspostavqena stara Balkanska ruta, ali novi pravci preno{ewanarkotika nisu nestali, tako da je sada mreà krijum~arewaznatno pro{irena.

Sve ameri~ke slu`be nadle`ne za borbu protiv droge procewujuda su, uz turske, kriminalne grupe kosmetskih Albanacanajzna~ajniji krijum~ari droge u Evropi.42 Ove grupe su odstrane stru~waka opisane kao izuzetno nasilne i ume{ane ume|unarodnu trgovinu oru`jem, uz sve ja~e dokaze o wihovomu~e{}u u kriminalnim aktivnostima i na teritoriji SAD.

40 Putovawe droge ovom rutom, od zemqe porekla do krajwih korisnika, traje 7 do 10 dana.

41 Prema podacima Interpola, du` severne i ju`ne balkanske rute, svake godine bivazapleweno vi{e od jedne tone heroina i vi{e od 10 tona ha{i{a.

42 U Nema~koj su, na primer, Albanci potpuno potisnuli narko-dilere turskog i kurdskogporekla. U Slova~koj i Ma|arskoj oni kontroli{u 90% trgovine drogom, u [vajcarskoj

70%, u Danskoj 50%, a u Francuskoj 40% prometa. U porastu su isporuke narkotikaalbanskih kriminalaca na podru~ju Gr~ke, koje su, prema podacima gr~ke policije, {estputa ve}e nego pre pet godina.


40/202


30

O snazi albanske mafije u SAD svedo~i i podatak da su, jo{sredinom 80-tih godina, pripadnici kriminalnih grupa bilidobro organizovani i upu}ivali ozbiqne pretwepredstavnicima pravosudnih organa, koji su protiv wih

pokretali krivi~ni postupak. U to vreme, ameri~ka policija jekonstatovala da su pripadnici albanske mafije ume{ani u svevrste kriminalnih aktivnosti (iznude, pqa~ke, trgovinaoru`jem, oruàni obra~uni, rukovo|ewe kockarnicama upojedinim delovima Wujorka i drugo).

Kriminalna delatnost kojom su se Albanci u SAD prevashodnobavili bila je trgovina narkoticima, a ameri~ki stru~waci zaborbu protiv ove vrste kriminala jo{ tada su upozoravali da bi,

za samo nekoliko godina, ove kriminalne grupe mogle da preuzmu25 do 40% ameri~kog heroinskog trì{ta.

Od sredine 90-tih godina, albanski kriminalci iz SAD po~elisu da pomaù aktivnosti OVK na KiM, prikupqawem nov~anihsredstava kojima je pla}ano oru`je za potrebe ove teroristi~keorganizacije. Prikupqawe sredstava je, u po~etku, vr{eno tajno,a kasnije je i u SAD otvorena filijala fonda "Domovina zove",koji je, preko bankarskih ra~una u SAD, Kanadi i vi{ezapadnoevropskih zemaqa, upu}ivao finansijska sredstvapripadnicima OVK. Pored toga, novac je preno{en i direktno,preko emigranata - kurira, koji su dolazili na podru~je KiM.

Pored prikupqawa novca, albanski emigranti u SADorganizovali su i isporuke humanitarne pomo}i i oru`ja, kao iupu}ivawe dobrovoqaca, koji su se prikqu~ivali jedinicamaOVK na KiM.43

Ameri~ki obave{tajni izvori upozoravali su na mogu}nost da seu regionu Balkana ispoqi "kolumbijski sindrom", odnosno daalbanska mafija postane dovoqno mo}na i preuzme kontrolu nad

jednom ili vi{e oblasti u kojima preovla|uje albanskostanovni{tvo. U to vreme je konstatovano da je, na politi~komplanu, takav efekat ve} postignut, usmeravawem profitaste~enog narko-terorizmom u lokalne vlade i politi~kepartije. Tada vladaju}a Demokratska partija Albanije (DPA)osumwi~ena je da toleri{e i direktno profitira od trgovinenarkoticima, te da finansira secesionisti~ke politi~ke

43 Od dobrovoqaca iz SAD, u okviru OVK, formirana je brigada "Atlantik".


41/202


31

partije i druge grupacije na KiM i u Makedoniji. Za ume{anostu kori{}ewe "opranog" novca ste~enog kroz bavqewe narko-terorizmom, bile su osumwi~ene i makedonska Partijademokratskog prosperiteta (PDP) i druge albanske partije u toj

dràvi, poput ultranacionalisti~ke Nacionalne demokratskepartije (NDP), ali i albanske partije na KiM. U sva trislu~aja, novac ste~en na kriminalan na~in ~esto je prikrivankroz emigrantske donacije, uz procenu da je profit od narko-terorizma, upu}en na jug Balkana u 1993. godini, iznosio okomilijardu dolara. Isti izvori su tvrdili da se, osim zakupovinu mafija{ke "za{tite", ovaj novac koristi i za sticawepopularnosti u narodu, kroz navodni patriotizam, ali i za drugekriminalne aktivnosti, pre svega za kupovinu oru`ja.

Na evropskom kontinentu, Albanci sa KiM drè preko 80%trgovine heroinom, wihovi dileri nalaze se u najmawe polovinievropskih zemaqa, mese~no prokrijum~are 4 do 6 tona heroina, avrednost ove droge na godi{wem nivou iznosi dve milijardedolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanskamafija je na {vercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001.godine 50 miliona, a 2002. godine 70 miliona USD. U statisticiInterpola stoji da su, od ukupnog broja uhap{enih krijum~araheroina, tokom 1997. godine, Albanci ~inili 14%, kao i da jeprose~na koli~ina droge prona|ene kod ostalih krijum~araiznosila 2 grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120grama droge.44

Profiti albanskih narko-grupa dostiù jednu milijarduameri~kih dolara, pri ~emu promet na KiM donosi od 125 do 150miliona dolara, od ~ega se 25 miliona prosle|uje KZK. Ha{imTa}i, kao svoj deo, dobija 5 miliona USD.

Od ukupne koli~ine droge koja stiè na svetsko trì{te, ~ak65% prelazi preko teritorije KiM, dok se na evropskomtrì{tu 90% heroina prokrijum~ari preko ovog podru~ja.

Ameri~ka agencija za borbu protiv droge (DEA) ozna~ila jeAlbance sa KiM kao druge po va`nosti krijum~are narkotika nasvetskom trì{tu.

44 Podaci su objavqeni u listu " National Post", 13. aprila 2000. godine, pri ~emu se autorpozvao na izve{taj Interpola.


42/202


32

Francuska Geopoliti~ka opservatorija za drogu, u svomizve{taju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bilikqu~ni igra~i u {iroko rasprostrawenom poslu "droga zaoru`je", a vi{e albanskih dilera uhap{enih u zapadnoj Evropi

priznalo je da su oru`je kupovali za potrebe OVK na KiM.

45

Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, nasednici odrànoj 1994. godine u Briselu.

Nema~ki agenti za borbu protiv droge nagla{avaju da suAlbanci osnovali jednu od najve}ih organizacija zakrijum~arewe droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnomtrgovinom "pere" kroz 200 privatnih banaka i mewa~nica.

Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija

u toj zemqi, zbog svoje nasilnosti i brojnosti, uspela da potisneturske trgovce drogom i da postane partner nekoliko italijanskihmafija{kih organizacija, me|u kojima su sicilijanska Cosa

Nostra, napuqska Camora, kalabrijska Ndrangheta i Sacra CoronaUnita, iz oblasti Puqa. Osim toga, albanski trgovci drogom su,za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijum~arskihmreà, koji sada, kao kurire, angaùju kriminalce drugihnacionalnosti.

Sedi{te aktivnosti albanskih mafija{a u Italiji je uKalabriji, a Milano im je najva`niji "poslovni" centar.Najistaknutiji predstavnici ovih orgnizacija investirali susvoj nelegalno ste~eni kapital u lance parfimerija i salonalepote, ne samo u Italiji, ve} i u Velikoj Britaniji i drugimzapadnoevropskim zemqama.

Pored trgovine drogom, albanski kriminalci u Italiji bave seprostitucijom, reketirawem, {iroko rasprostrawenomtrgovinom oru`jem, kao i organizovawem prosja~ewa iyeparewa, u kojem su, uz stalno zlostavqawe i maltretirawe,angaòvana deca kupqena od roditeqa u Albaniji, po ceni od1.000 dolara po detetu.

U kantonu Ti}ino, na granici Italije i [vajcarske, Albanci upotpunosti kontroli{u {verc droge i krijum~arewe qudi.

45 Tvrdwa da Albanci sa KiM razmewuju drogu za oru`je potvr|ena je u vi{e afera, 1999.godine. Italijanski sud u Brindiziju osudio je albanskog trgovca heroinom, koji je

priznao da je, za drogu, od mafije nabavqao oru`je nameweno OVK. Pored toga, jedanAlbanac je u ê{koj naru~io lako pe{adijsko naoruàwe i raketne sisteme. Premaizvorima iz ~e{ke policije, oru`je je bilo nameweno OVK.


43/202


33

U {vajcarskim zatvorima se, 1995. godine, nalazilo oko 2.000Albanaca optuènih za trgovinu drogom. Prema navodima{vajcarske policije, novac ste~en na ovaj na~in, koristili su za

kupovinu "kala{wikova" i "uzija" u Bernu i Bazelu.

Predstavnik obave{tajne slu`be pri {vedskoj policiji, u martu1992. godine, potvrdio je da ova slu`ba pretpostavqa da postojipovezanost izme|u trgovine drogom i OVK. Na osnovu analizekoju su obavili zvani~nici slu`be bezbednosti [vedske iNorve{ke, 1998. godine, a koja se odnosila na zapleweni herointokom prethodne dve godine, ustanovqeno je da u ovim zemqamaAlbanci {vercuju 80% droge, a ostvarenim profitom kupuju

oru`je za OVK.

U Bratislavi i Budimpe{ti, policija je, 1999. godine, otkrilaskladi{ta koja mogu da prime vi{e hiqada kilograma heroina.Osim toga, na ovom trì{tu zaplewena je i ve}a koli~ina~istog kokaina, koji su {vercovali albanski trgovci.

Juna 1998. godine, u [paniji je uhap{eno vi{e od 50 Albanaca saKiM, koji su bili ume{ani u gotovo 1.000 provala i pqa~ki, kao

i u "prawe" novca ste~enog prilikom pqa~ki izvr{enih nateritoriji Nema~ke. Nekoliko dana kasnije, uhap{ena je i grupaod 70 Albanaca osumwi~enih za krijum~arewe droge, "prawe"novca, pqa~ke i posedovawe la`nih dokumenata.

Gr~ki predstavnik u Interpolu podneo je, 1998. godine, izve{taju kojem je navedeno da Albanci sa KiM predstavqaju glavniizvor snabdevawa kokainom i heroinom na ilegalnom trì{tuove zemqe. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine,

raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji, uz granicu saGr~kom, proizvode sinteti~ke droge, dok se u Albanijiproizvodi kanabis, uglavnom namewen gr~kom trì{tu, pri~emu, u ciqu transporta ove droge u Gr~ku, albanske kriminalnegrupe sara|uju sa gr~kim kriminalcima.

U zajedni~koj akciji italijanske i makedonske policije,sprovedenoj 1993. i 1994. godine, otkrivena je grupa krijum~aradroge u Skopqu i zapleweno 42 kg ~istog heroina. Pri tome,

nazna~eno je da je ova koli~ina neznatna, u odnosu na ukupnu


44/202


34

koli~inu heroina koju albanski krijum~ari prenose prekoMakedonije.

Predstavnici ~e{kih organa bezbednosti izjavili su, tokom

2002. godine, da je albanski organizovani kriminal po~eo svojeaktivnosti u toj zemqi ranih 90-tih godina, bave}i sekrijum~arewem narkotika i trgovinom qudima. Po wihovimnavodima, kosmetski Albanci su ubrzo uspostavili kontakte salokalnim politi~arima, slu`benicima javnih ustanova ipolicije, koji su, zbog relativno niskih plata, ~esto prihvatalimito, a za uzvrat obezbe|ivali radne dozvole i dozvole za trajniboravak. Osim toga, Albanci su po~eli da kupuju nekretnine du`granice sa Austrijom i Nema~kom, te da otvaraju ugostiteqskeobjekte, koje su ~esto pretvarali u javne ku}e, a za vreme sukobana KiM, koristili ih kao tranzitne punktove u transportuoru`ja namewenog OVK.

Predstavnici policije u Pragu, 1995. godine, izjavili su da suAlbanci uspeli ê{ku da pretvore u jednu od ciqnihdestinacija za trgovinu heroinom, kao i da preplave ovu zemqudrogom. Marta 1999. godine, ~e{ka policija je uhapsila velikognarko-dilera, Princa Dobro{ija, za koga se ispostavilo da jeprisustvovao proslavi koja je u Pragu organizovana povodom

dodeqivawa jedne ugledne nagrade Ibrahimu Rugovi. Prilikompretresa Dobro{ijevog stana, prona|eni su dokumenti koji gapovezuju sa kupovinom oru`ja za potrebe OVK.

U poslovima krijum~arewa qudi, Albanci u potpunostikontroli{u trensfer preko Balkana prema Gr~koj, koriste}imar{rute kojima {vercuju drogu u pomenutu zemqu. Albanskamafija je uspostavila ~vrste veze sa turskim, afri~kim iitalijanskim kriminalcima za poslove sa ilegalnim migrantima,koje povremeno koriste kao kurire za preno{ewe droge. Osimdràvqana Albanije i Albanaca sa KiM, krijum~are se i migrantiiz Turske, Pakistana, [ri Lanke, Kine i drugih zemaqa.46

Albanske grupe su uglavnom odgovorne za prevoèwe ilegalnihmigranata preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije.Polasci su uglavnom iz Vqore, a neki iz Dursa ili ~ak iz Ulciwa,

46 Kriminalni bosovi iz redova Albanaca sa KiM snabdevali su pojedine dràvqane

Republike Albanije la`nim jugoslovenskim paso{ima, kako bi im omogu}ili da seimigracionim vlastima u pojedinim zapadnoevropskim zemqama prijave kao politi~kiprogowena lica.


45/202


35

na jugu Crne Gore. Godine 1999., oko 10.000 qudi mese~nokrijum~areno je u zemqe EU preko Albanije. Za albanskekriminalne grupe, ilegalne migracije, ~ak iako ne mogu da seuporede sa narko-biznisom, predstavqaju zna~ajan izvor

sredstava, s obzirom da je proceweno da su im, 1999. godine,donele zaradu od 50 miliona dolara.47

U svakom trenutku, oko 4 miliona ilegalnih migranata nalazi seu pokretu. U svetskim okvirima, zarada pojedinaca i mreà zawihovo krijum~arewe, u 1999. godini, bila je procewena izme|u 3i 10 milijardi dolara. Interpol ima jasne indicije oume{anosti organizovanih kriminalnih grupa u svaki segmentputovawa ilegalnih migranata.

U novije vreme, Albanci su reaktivirali trgovinu ukradenimautomobilima, obnavqaju}i mreè za wihov transfer izItalije, [vajcarske, Nema~ke, ê{ke i Poqske na KiM, odaklese izvesna koli~ina isporu~uje daqe.

Prema izve{taju Interpola, trgovina ènama i nasilnaprostitucija postali su zna~ajni albanskoj mafiji 1999. godine,kada su hiqade èna sa Kosova i Metohije izbegle u Albaniju,

zbog oruànih sukoba u regionu. U albanskim mreàmaprostitucije nalazi se sve ve}i broj èna koje nisu Albanke, ve}dolaze iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Bosne i Hercegovine idrugih zemaqa. Makroi se ~esto predstavqaju da su sa KiM, kakobi dobili status politi~kih izbeglica, iako mnogi od wih,zapravo, dolaze iz Albanije. Pojedini Albanci ovaj posaokontroli{u iz inostranstva, pri ~emu je Belgija sedi{tenekoliko glavnih nosilaca ovakve aktivnosti. (mapa br. 12)

Predstavnici Saveta Evrope smatraju da je do pove}awa stepenaprostitucije na KiM do{lo, pored ostalog, i zbog velikogprisustva stranih vojnika i civila na tom podru~ju, a premaizve{tajima Me|unarodne organizacije za migracije (IOM),hiqade devojaka i èna iz isto~ne Evrope nasilno stiù naKiM, gde su seksualno eksploatisane i prisiqene naprostituciju. Pored toga, ènama se trguje i unutar, kao i sateritorije KiM.

47 Migracije nisu samo izvor prihoda, ve} imaju veliki zna~aj i u formirawu mreà ustranim zemqama, odnosno stvarawa mostova sa albanskom mafijom u inostranstvu.


46/202


36

- Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije

Albanija je najve}i centar za prawe novca i trgovinu drogom na

Balkanu. Novac ste~en trgovinom drogom kanalisan je krozpiramidalne {eme {tedwe, ~iji je krah, 1997. godine, doveo dodrasti~nih politi~kih nemira u toj zemqi. Anarhi~na situacijau zemqi, u to vreme, omogu}ila je albanskoj narko-mafiji da svojposao razvije do neverovatnih razmera.

Sprega terorizma i organizovanog kriminala na KiMuspostavqena je pod sna`nim uticajem odre|enih politi~kihfaktora u Republici Albaniji, osumwi~enih za korupciju i vezusa kriminalnim strukturama. Zna~ajan je podatak da se ekspanzijaOVK dogodila u periodu vlasti Salija Beri{e, kome se pripisuje"tolerancija" prema {vercu narkotika, tim pre {to lider DPA, isada, odràva ~vrste veze sa Ha{imom Ta}ijem.

Grupe koje se bave organizovanim kriminalom u RepubliciAlbaniji, u zna~ajnoj meri uti~u na odluke vlade i politi~kihpartija. U gradu Skadru i wegovoj okolini paravojne organizacijealbanskih trgovaca drogom i oru`jem poseduju moderniju opremunego albanska armija. Mafija ~esto pomaè pojedincima da

dobiju poloàj i vlast, a kada do|u na poziciju mo}i, koristi ihda bi kontrolisala rad dràvnih organa, pre svega policije, iostvarila privilegije.

Pored najja~eg i najopasnijeg mafija{kog klana Kula, kojikontroli{e deo prometa narkotika iz Turske, {vercuje oru`je iilegalne izbeglice u Italiju, porodica Abazi se bavi {vercomdroge i oru`ja, dok fis Borici sara|uje sa italijanskimkriminalnim bandama ukqu~enim u nelegalni promet droge i

prostituciju. Zanimqiv je sastav grupe Brokaj, koja se bavikrijum~arewem droge, oru`ja i prostitucijom, a ~ine je biv{ipoliti~ari i pripadnici nekada{we tajne slu`be Sigurimi.

Tako|e, na ovom podru~ju organizovano deluju i grupe Hakqaj, Kerkiku, Cau{i, [ehu, Kakami i Hasani.

Iako su i ranije, tada{we komunisti~ke vlasti u RepubliciAlbaniji otvoreno ispoqavale teritorijalne pretenzije, pre

svega, prema podru~ju KiM, oruàne aktivnosti OVK otvoreno je podràla vlada u Tirani.


47/202


37

U tom periodu, Albanija je bila logisti~ka baza za teroriste saKosmeta, kao i frekventno tranzitno podru~je za {verc oru`ja,droge i akcizne robe.

Za vreme gra|anskih nereda u Albaniji, 1997. godine, velikakoli~ina oru`ja i municije izneta je iz skladi{ta albanskevojske i preneta, u zna~ajnoj meri, u Makedoniju i na KiM.48 Oru`je iz Albanije naj~e{}e je, po veoma niskim cenama,prodavano na crnom trì{tu u Juniku i \akovici. Zbog lakedostupnosti ovog oru`ja gra|anima, stvoreni su dodatnipovoqni uslovi, kako za eskalaciju terorizma na ovom podru~ju,tako i za razvoj svih oblika kriminala, ukqu~uju}i i formu

wegovog organizovanog delovawa.

49

Po okon~awu oruànih sukoba na KiM, prema navodimazvani~nika MUP-a Albanije, najtraèniji kriminalci iz ovezemqe pre{li su na teritoriju KiM, kako bi izbegli hap{ewa.Iz tog razloga, veliki broj krivi~nih dela na teritoriji KiMmoè se pripisati dràvqanima Republike Albanije, koji se,~esto, obra~unavaju i sa kriminalnim grupama Albanaca sa KiM.

Sukob na Kosovu i Metohiji, kao i problem izbeglica uAlbaniji, rezultirao je velikim prilivom finansijske pomo}isa Zapada. Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama udràvnim vlastima Albanije, imao je velike koristi od ovihsredstava, koja su procewena na oko 163 miliona dolara.

48 Prema podacima kojima raspolaè Interpol, radi se o 38.000 pi{toqa, 226.000kala{wikova, 25.000 automatskih pu{aka, 2.400 protivtenkovskih raketnih baca~a,3.500.000 ru~nih granata, 3.600 tona eksploziva. Iako grupe organizovanog kriminalaverovatno nisu bile u mogu}nosti da "kontroli{u" situaciju, ocena je stru~waka izInterpola da su one profitirale iz ovog haosa, tako {to su pribavile velike koli~ineoru`ja. Po wihovom mi{qewu, pre sloma finansijskih piramida, oko 500-800 milionadolara bilo je transferisano na ra~une italijanskih kriminalnih organizacija iwihovih albanskih partnera, da bi taj novac, potom, bio reinvestiran u zapadnimzemqama.

49 Ukazuju}i na zna~aj borbe protiv organizovanog kriminala u Albaniji, Yozef

Limpreht, ameri~ki ambasador u Tirani, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, juna 2002.godine, istakao je neophodnost presecawa kanala za trgovinu drogom, oru`jem, ènama idecom, jer oni mogu biti kori{}eni i od strane terorista.


48/202


38

5. Uloga albanske emigracije

Albanska emigracija u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji,Holandiji, kao i SAD, delovala je preko vi{e ilegalnihekstremnih organizacija, koje su regrutovale Albance iupu}ivale ih na KiM, radi pristupawa OVK, dok su pojedineorganizovale, na teritoriji navedenih zemaqa i u Albaniji,centre za vojnu i teroristi~ku obuku ve} regrutovanih lica.

Albanska emigracija u [vajcarskoj, posebno vode}i pripadnicibiv{e OVK i NPK, fi

Documents

Albanski Terorizam i Organizovani Kriminal Na Kosovu i Metohiji - Bela Knjiga (Srpski)