БОЛОЊСКИ ПРОЦЕС - УЛОГА СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА – УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА

Вукашин Гроздић, студентНевена Стоисављевић, студент

“In the beginning was the student. In the end – and the end – must be the student also”.

Gudmund Hernes

Апстракт

Овај рад се бави питањем учешћа студената у процесу доношења одлука. Разматра се цео ток доношења одлука и учешће студената на свим нивоима одлучивање, од студентског парламента, преко наставно-научног већа и већа одељења до савета факултета, као и у свим фазама, од иницијативе до имплементације. За писање рада коришћен је Закон о високом образовању, Статут Филозофског факултета, Болоњска декларација и лична искустава студентских представника у органима Факултета. На основу ових података, аутор налази, да је улога Студентског парламента виђена као партнерска у процесу доношења одлука, али да се у пракси показало да постоји још простора за развијање оваквог односа између студената и менаџмента унутар високопколске институције.

Apstract

Bologna process – the role of the Students parliament of the Faculty of Philosophy - University of Belgrade in decision-making

Author:Vukašin Grozdić and Nevena Stoisavljević

This paper deals with the issue of students participation in decision-making process. Considers the whole course of decision making and participation of students at all levels of decision making, from students parliament, through Academic council and Faculty deparments council, and at all stages, from the initiatives through to implementation. For writing this work, we used the Higher Education Act, the Statute of the Faculty of Philosophy, the Bologna Declaration and the personal experiences of student representatives in the Faculty bodies. Based on these data, the author finds that the role of the Student Parliament was seen as a partner in decision making, but practice shows that there is still space for developing this relationship between students and management within higher education institutions.

1

Увод

Једна од кључних идеја Болоњског процеса је да студенти, професори и

предавачи буду партнери  у процесу учења, истраживања и личног развоја. То значи да

студенати више немају улогу конзумената већ активних партнера (Students As Active

Partners: Higher Education Management in Germany). Према томе, мења се и улога

студената у процесу доношењу одлука, која је предмет разматрања у овом раду. Као

што лепо и истинито тврди председница Харвард универзитета, Дру Фауст:

„Универзитет није питање резултата у следећем кварталу, нити је питање шта студенти

постају по дипломирању. Реч је о учењу које обликује читав живот, учењу које преноси

миленијумска наслеђа; учењу које обликује будућност... Универзитети се обавезују

безвременом, и ова улагања имају жетву коју не можемо предвидети и често не можемо

измерити...за њом трагамо делом због ње саме јер она одређује оно што нас је током

векова учинило људима, а не зато што може повећати нашу глобалну

копмпетитивност.“ 

Укратко ћемо представити Болоњски процес, затим нормативну регулативу

студентског парламента као доносиоца одлука и представити нека искуства

Студентског парламента Филозофског факултета – Универзитета у Београду. Рад

садржи две табеле, у једној је представљен временски ток Болоњског процеса, а у

другој положај студената у Већима одељења Филозофског факултата.

За писање рада коришћена је Болоњска декларација и Закон о високом

образовању Републике Србије из 2005. године, као нормативни оквир за разматрање

овог питања, затим записници Студентског парламента Филозофског факултета

(СПФФ), извештаји СПФФ, интервјуи са члановима СПФФ и лично виђење ситуације

једног од чланова СПФФ и представника студената у Савету Факултета1, као приказ

реалног стања и досадашње праксе. У раду се намеће питање потребе за финансијском

подршком студентском парламенту, као један од битних агенаса за унапређивање

његове улоге у одлучивању.

1 Аутор овог рада је представник студената у Савету Филозофског факултета – Универзитета у Београду у сазиву 2011/12.

2

Болоњски процес

Сматра се да је састанак европских министара образовања у Болоњи 1999.

године био симболичи преломни тренутак и почетак новог поглавља у историји

европског универзитетског живота, као и односа националних државних бирократија и

универзитета на њиховој територији. (Jarić, 2010)

Зачетак идеје Болоњског процеса изречен је у Сорбонској декларацији из 1998, у

којој је истакнуто да системи високог образовања различитих држава треба међу собом

да буду компарабилни и компатибилни како би се обезбедила међународна

конкурентност Европског простора високог образовања. Инструменти за

имплементацију су дефинисани у самој Болоњској декларацији преко додатка дипломи

(Diploma Supplement) и европског система преноса бодова (European Credit Transfer and

Accumulation System - ECTS).

Болоњски процес је производ низа састанака министара задужених за високо

образовање. Њихове политичке одлуке су ишле у циљу успостављања европског

простора високог образовања до 2010. године. Наведени процес, такође, укључује и

Европску комисију као пуноправног члана, затим Савет Европе, UNESCO – CEPES и

низ заинтересованих организација, као консултативне чланове. На тај начин је

успостављена пуна и активна сарадња између високошколских институција, које

представља Европска асоцијација универзитета (European University Association - EUA)

и Европска асоцијација институција високог образовања (European Association of

Institutions in Higher Education - EURASHE); студената, које представља Европска

студентска унија (European Students' Union - ESU); наставног особља које представља

Међународно образовање (Educational Internationa - ЕI) и других интересних

организација као што је Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом

образовању (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) и

„Пословнa Европa“ коју представљају организација послодаваца (Higher Education in

Europe 2009: Developments in the Bologna Process ).

Наведене организације, са земљама потписницама Болоњске декларације (сада

их има 47 земаља) сачињавају Групу за праћење болоњског процеса – BFUG (Bologna

Follow-up Group), која представља веома важно стручно тело за болоњску реформу.

Група за праћење болоњског процеса се састаје више пута у току године. Она

израђује сва документа који представљају смернице и упутства чланицама у болоњском

3

процесу и болоњској реформи. Ова група прати спровођење болоњског процеса у

земљама чланицама тако што периодично процењује степен имплементације разних

задатака који су назначени у документу претходне министарске конференције. (About

the Bologna Process - how it works)

Идеја целог процеса је да су се 47 земаља, које су потписале Болоњску

декларацију, сложиле да ће имплементирати студијске програме оријентисане на

стуgенте, засноване на исхоgима учења, који су транспарентни и подељени у три

циклуса (bachelor's, master's and doctorate degree). У Болоњској декларацији је

наглашено: „Ми треба да се побринемо да европски систем високог образовања на

светском нивоу стекне онај степен атрактивности који би био једнак степену

атрактивности наших изузетних културних и научних традиција.“

Временски ток Болоњског процеса

4

Нормативно регулисање места и улоге студентског парламента

Представићемо, најпре, како је Група за праћење Болоњског процеса,

дефинисала улогу студената у доношењу одлука у високошколској институцији, а

затим како је у Закону о високом образовању Републике Србије из 2005. године и у

Статуту Филозофског факултета у Београду дефинисано место и улога студентског

парламента у доношењу одлука. Обухватићемо у том смислу и Правилник о раду

студентског парламента.

У Норвешкој 2003. године, Група за праћење Болоњског процеса је на седници

чија је тема била „Учешће студената у управљању у високом образовању“, разматрала

и дефинисала улогу студената у доношењу одлука у високошколској институцији.

Група је закључила да је неопходно даље укључивање студената на свим нивоима

одлучивања, које не треба да буде само законом дозвољено, већ ефективно оснажено

кроз обезбеђивање средстава неопходних за активно формално и неформално учешће.

Та подршка треба да се обезбеди кроз имплементацију механизама за препознавање и

признавање искустава, компетенција и вештина стечених у раду као представник

студената.

Такође, Група сугерише да би требало захтевати активно учешће осталих актера

који су заинтересовани у мотивацији студената да постану студентски представници,

или пак само за учешће на изборима и у процесу доношења одлука. Уочавајући

проблем информисаности, Група истуче да механизми за осигуравање одговорности,

транспарентности и протока информација ка другим студентима, би требало да буду

приоритет. Даље истичу да би судентске организације требало подржати ради добијања

финансијских, логистичких и људских ресурса, неопходних за стварање ситуације у

којој ће моћи равноправно да учествују.

Коначно, универзитети који буду гарантовали учешће студената и студентске

организације које буду активно учествовале, постају школе грађанства и носиоци

развоја друштва, не само на локалном нивоу, већ у оквиру међународне одговорности,

солидарности и сарадње. Са снажним радом на овом пољу створило би се друштво које

би функционисало по угледу на високошколске институције, а не обрнуто (Students’

Participation in Governance in Higher Education).

5

Можемо констатовати да су инструкције Групе за праћење Болоњског процеса у

вези са активним учешћем студаната у одлучивању, преточени у одредбе Закона о ВО

као и у Статуту Филозофског факултата.

Пре Закона о високом образовању Републике Србије из 2005. године, студенти

су се у борби за своја права и интересе организовали у студентске организације и

зборове. Овај закон уводи институцију студентског парламента, која је једино

легитимно тело студената у заштити њихових права и интереса. Студентски

параламент је више од организације, он је званични орган факултета.

Према члану 50. Закона о високом образовању, органе високошколске установе

чине орган управљања, орган пословођења, стручни органи и студентски парламент.

Чланом 56. наведеног Закона, регулисано је да је студентски парламент орган

високошколске установе и високошколске јединице која има орган управљања и

уписане студенте. Начин избора и број чланова студентског парламента утврђује се

општим актом високошколске установе. Право да бирају и да буду бирани за члана

студентског парламента имају сви студенти високошколске установе, односно

високошколске јединице, уписани на студије у школској години у којој се бира

студентски парламент.

Избор чланова студентског парламента одржава се сваке године у априлу,

тајним и непосредним гласањем, а мандат чланова студентског парламента траје

годину дана. У циљу остваривања права и заштите интереса студената, студентски

парламент бира и разрешава представнике студената у органима високошколске

установе, односно високошколске јединице, као и у органима других установа у којима

су заступљени представници студената.

Закон предвиђа да студентски парламент располаже финансијским средствима

за остваривање својих циљева, односно, да оснивач обезбеђује средства

високошколској установи за рад студентског парламента и ваннаставну делатност

студената. Од студената се очекује да активно учествују у креирању политике

факултета и у доношењу одлука, а уједно су у обавези да се укључе у процес доношења

одлука у складу са Законом.

На пример, према Статуту Филозофског факултета – Универзитета у Београду,

студенти имају четири представника у Савету факултета2, које делегира Студентски

парламент. Наставно-научно веће је највиши стручни орган одговоран за реализацију

научног и наставног рада на Факултету. При расправљању, односно одлучивању о

2 Савет факултета је највиши орган управљања Факултета.

6

питањима која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских

програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду

Већа учествују по три представника студената са сваке студијске групе, које бира

Студентски парламент. Студентски парламент бира по два представника студената за

комисије које образује Наставно-научно веће. То су комисије које се баве студентским

питањима, питањима статута, наставе, библиотеке, информатиком, као и

обезбеђивањем квалитета и самовредновањем.

Студентски парламент бира и своје представнике за Веће оgељења3, који

учествују у раду Већа када се расправља о истим питањима као на Наставно-научном

већу. У раду Већа учествује по један представник студената са сваке године основних

студија и један представник студената са студија другог и трећег степена. Веће

одељења разматра предлоге и примедбе Студентског парламента.

У складу са Статутом и Правилноком делокруг рада Студентског парламента је

да доноси годишњи план и програм своје активности, затим доноси правилник којим

се, у складу са Статутом, ближе уређују његова делатност, организација и надлежност,

бира и разрешава председника и потпредседнике и представнике студената у

комисијама и органима Факултета. Студентски парламент предлаже Савету кандидата

за студента-продекана, разматра питања и спроводи активности у вези са: обезбеђењем

и оценом квалитета наставе, реформом студијских програма, анализом ефикасности

студирања, утврђивањем броја ЕСПБ бодова, унапређењем мобилности студената,

подстицањем научно-истраживачког рада студената, заштитом права студената и

унапређивањем студентског стандарда. Доставља Већу предлоге који се односе на

подизање квалитета образовног процеса, подноси приговоре на организацију и начин

извођења наставе, учествује у поступку самовредновања Факултета. У складу са

посебним правилником, остварује студентску међуфакултетску сарадњу, организује и

спроводи програме ваннаставних активности студената, усваја годишњи извештај о

раду студента-продекана, усваја финансијски план и извештај о финансијском

пословању Студентског парламента. Усваја годишњи извештај о раду који подноси

председник Студентског парламента; доноси пословник о свом раду и обавља друге

послове у складу са Статутом.

На основу изложеног, види се да постоји одговарајући нормативни основ за

активно учешће студената у одлучивању. 3 Веће одељења чине наставници и сарадници одељења.

7

Искуства у одлучивању Студентског парламента Филозофског факултета

Према Правилнику о раду Студентског парламента Универзитета у Београду –

Филозофског факултета, Студентски парламент је репрезентативно тело свих студената

Универзитета у Београду – Филозофског факултета, преко којег студенти oстварују

своја права и штите своје интересе на Факултету. Непосредно, Парламент остварује

своје циљеве акцијама и пројектима које спроводи самостално или у сарадњи са другим

парламентима, невладиним организацијама или државним институцијама. Посредно,

Парламент остварује своје циљеве путем предлога стручним органима Факултета и

посредством својих представника у њима.

Студентски парламент чине 23 члана/чланице, и то: по три члана/ице са

студијског програма историје и психологије; по два члана/ице са студијског програма

филозофије, социологије, педагогије, андрагогије, историје уметности, археологије,

етнологије–антропологије и класичних наука, и један члан/ица са интердисциплинарног

смера антропологије.

Мандат чланова Парламента је годину дана уз могућност поновног избора.

Чланство и рад у Парламенту су волонтерски. Избори не могу бити одржани уколико

нема пријављених кандидата за 17 места у Парламенту. Студент продекан је дужан да

анимира студенте да се укључе у рад Парламента и одговоран је за спровођење и успех

избора. Право гласа на изборима за Парламент имају сви студенти Филозофског

факултета у складу са Законом, Статутом Факултета и Правилником о раду

Студентског парламента Универзитета у Београду – Филозофског факултета. О

бирачким списковима брине управа Филозофског факултета.

Избори за Парламент се спроводе редовно и транспарентно. Систем избора и

предаје власти је демократски и одржава се у континуитету. Постоји проблем дужине

трајања мандата студентског представника. Мандат од једне године, који је предвиђен

Законом, није увек довољан да чланови паралмента прикажу свој пуни потенцијал и

остваре своје планове. Ипак, то је могуће решити добром организацијом,

континуитетом и ефикасним радом са будућим члановима парламента, који се бирају у

априлу а чији мандати почиње тек од октобра.

Одељење Начин обавештавања студената о седницама

Присуство на седницама

8

Психологија Представници СП не добијају позиве на седнице. О седницама се информишу преко огласне табле намењене професорима

Представници СП присуствују седницама само када СП пошаље предлоге или примедбе на расправу

Педагогија и андрагогија

Представници СП не добијају позиве на седнице. О седницама се информишу преко огласне табле која се налази у делу зграде за професоре

Представници СП редовно присуствују седницама

Социологија Представници СП не добијају позиве на седнице. О седницама се информишу преко огласне табле која се налази у делу зграде за професоре

Представници СП присуствују седницама само када СП пошаље предлоге или примедбе на расправу

Филозофија Представници СП не добијају обавештења о седницама

Представници СП не присуствују седницама

Историја Представници СП не добијају обавештења о седницама

Представницима СП није дозвољно да присуствују седницама

Историја уметности

Представници СП добијају позиве од Одељења и информишу се преко огласне табле за студенте

Представници СП редовно присуствују седницама

Археологија Представници СП не добијају обавештења о седницама

Представници СП присуствују седницама само када СП пошаље предлоге или примедбе на расправу

Етнологија и антропологија

Представници СП не добијају обавештења о седницама

Представници СП не присуствују седницама

Класичне науке Представници СП не добијају обавештења о седницама

Представници СП не присуствују седницама

Положај студената у Већу одељења

На основу ове табеле може се видети да на већини одељења не постоји

заинтересованост надлежних за партиципацију студената унутар овог тела. На три

одељења студенти уопште не псисуствују седницама, на једном им је присуство

забрањено, на друга три присуствују седницама само када Парламент пошаље

предлоге или примедбе на расправу, док само на два одељења студенти редовно

присуствују седницама. Проблем обавештавања је генерални проблем, сем на одељењу

за историју уметности. Проблематично је и обавештавање на одељењима за

психологију; педагогију и андрагогију; и социологију јер се обавештавање само у делу

9

зграде у коме се налазе канцеларије професора, може разумети као индиректна порука

да учешће у раду седница Већа није намењено студентима.

Студентски парламент је изабрао своје представнике у комисијама Наставно-

научног већа, али њихов рад не бисмо могли да проценимо, јер се до сада још ни једна

комисија није састала, односно студенти нису добили позив за учешће.

Студенти имају четири представника у Савету факултета, који редовно

присуствују седницама и могу слободно да заступају своје интересе, без страха да ће то

имати било каквих личних последица. Представници студената наилазе на подршку

осталих чланова Савета, али само док предлози Студентског парламента нису у

супротности са ставовима Управе факултета. Тада, професори и особље факултета

гласа у корист Управе. На седницама Савета се не расправља о предлозима

Студентског парламента, јер предлози и захтеви које је Парламент послао Управи се

још ни једном нису нашли на дневном реду седница Савета.

Како је у пракси, најверодостојније се може сагледати виђењем из угла

студентских представника. Одговоре на питања о непосредним искуствима, добили смо

од председника Парламента. У интервјуу истакнута је моћ доношења одлука и

могућност утицања на њих. Осим утицаја на саме одлуке занимао нас је и сам однос

између Управе факултета и Студентског парламента. У даљем тексту следе одговори на

ова питања и на крају закључак.

Како сте задовиљни досадашњом сарадњом са Управом факултета? Постоји

међусобна комуникација, али је наш утицај на саме одлуке Управе проблематичан.

Управа је спремна да саслуша наше предлоге и редовно одговора на њих, с тим што су

ти одговори у највећој мери кројени у интересу самог факултета и професора, а не у

циљу побољшања рада и унапређивању наставе. Сматрам да се тај однос моћи између

студената и професора мора променити у циљу успостављања што боље сарадње, а да

однос Управе и Парламента мора да послужи као матрица и путоказ свима осталима.

Колико је ваших предлога усвојено? Углавном су усвајани предлози за које нису

потребна финансијска средства. То су: часпопис факултета који би финансиро град

Београд, електронски начин пријаве испита, померање испитних рокова. Питања која се

тичу финансија: буџет Студентског парламента, финансирање студентских

организација, умањење цена пријаве испита, умањење административних трошкова,

умањење школарине су одбијена одмах у првим фазама преговарања и стављано нам је

до знања да до те промене неће доћи. Ово је нарочито важно поменути, ако знамо да је

10

главно незадовољство у току јесење блокаде било конципирано око финансијских

питања. Чврстим ставом против, Факултет ставља до знања да се студенти не могу

изборити за своја права преко својих легитимних институција и индиректно подстиче

нелегитимне начине студентског организовања иза којих стоје ултра-левичарске групе.

Где видите области побољшања? Пре свега у финансијској независности

Парламента. Иако је према Статуту Факултета предвиђено да се трансфер из буџета

распоређује за рад студентског парламента и ваннаставну делатност студената,

Парламент ниједном до сада није добио финансијска средства од факултета. Сматрам

да Парламент треба да има могућност да располаже новчаним средствима и на тај

начин подстиче рад на научно-истраживачким пројекатима. Такође, већа моћ односно

важнија реч пред Саветом факултета и другим телима су прекопотребни. Да би

Студентски парламент функционисао у складу са прописаним правилима у статуту

факултета и да би могао у потпуности да дође до изражаја, потребно је да постоји

општа спремност свих да на прави начин прихвате ову, код нас још увек младу

институцију.

Како бисте окарактерисали однос СП и Управе факултета? (конзумент или

партнер) Образложите. Факултет је заједница студената и професора. По овој

дефиницији, чији сам ја поборник сматрам да тај однос мора бити базиран на

партнерском односу са међусобним поштовањем и обостраним прихватањем мишљења.

Оно што је овде главни проблем јесте што се сматра да је факултет власништво само

једне стране и због тога се друга страна осећа као потлачена. Да до овога не би

долазило морају се задужења јасно поделити уз обострану контролу и студената и

запослених на факултету. Обе стране морају бити свесне својих права али и обавеза

које добијају тиме што постају студенти или бивају запослени на факултету.

Како је изгледала досадашња пракса доношења одлука на нивоу Факултета?

Досадашња пракса је таква да је Савет углавном сам доносио све одлуке. Наша реч је

саветодавног карактера и прихвата се само ако није у супротности са предлозима

Управе. Највише што можемо да урадимо је да мало уобличимо њене предлоге. Наши

представници у највишем телу Факултета могу слободно да изразе своје мишљење и да

не сносе никакве последице. Поред тога, не постоје ни притисци који би на наше

мишљење утицали на било који начин, али је наш утицај у завршној фази одлучивања

веома мали.

11

Колико често добијате позиве од Управе ради консултовања у доношењу

одлука, у вези студентских питања? Позиви стизу веома ретко. Углавном смо ми ти

који први морамо да износимо предлоге и критике. Информишемо се путем позива и

извештаја са седница Савета и Већа који са истих стижу. Нараавно ту су и стандардна

средства информисања као што су огласне табле и сајт факултета који се редовно

уређује. Оно што се ми трудимо јесте да ове информације на све могуће начине

проследимо до студената који нису у могућности да се информишу благовремено.

Поред ових, званичних начина, постоји и низ неформалних сусрета са запосленим

лицима из свих служби факултета који нас упућују у нека предстојећа догађања која

могу бити од значаја студентима.

Како бисте унапредили рад СП и ојачали његову улогу у одлучивању?

Парламенти се углавном сусрећу са два нивоа проблема. Са једне стране потребна је

већа подршка студената док нам је са друге стране потребна већа моћ пред органима

факултета. Да би смо добили једну од ових услова од круцијалног је значаја да већ

поседујемо други. Лично сматрам да ће се временом овај проблем решити јер поред

правила, која на папиру већ постоје, веома је важно да се успостави континуитет

парламентарног начина представљања студената који на нашим просторима постоји

релативно од скоро.

Како изгледа процес самовредновања Факултета из угла СП? На нашем

факултету, као и на другим факултетима постоји комисија за самовредновање. Ми смо

делегирали наше чланове и на петој седници послали и званичан предлог да та

оформљена комисија почне са радом. Међутим преблем је што спремност од

надлежних у неформалним разговорима постоји, али још увек не добијамо званичан

позив за то. Сматрам да је ово питање веома важно јер би се на основу добијених

резултата могло расправљати о досадашњим резултатима Болоњског процеса.

На основу података о присуству студената у телима Факултета и интервуја са

представником Парламента, као и личним искуством аутора текста, тренутно стање не

можемо окарактерисати као пуну париципацију студената у процесу одлучивања.

Успостављање партнерског односа између Студентског парламента и менаџмента

високошколске институције, у коме ће бити остварена пуна партиципација студената у

процесу одлучивања, могуће је постићи кроз едукацију наставника, буџет студентског

парламента и едукацију студената. Едукација студената је неопходна јер само

компетентни студентски представници, могу квалитетно учествовати у процесу

одлучивања и побољшања квалитета наставе.

12

Закључак

Болоњски процес отвара пут за веће учешће студената, односно већу могућност

за доношење одлука и креирања образовних политика унутар високошколских

институција, како на локалном тако и на међународном нивоу. За учешће студената

Филозофског факултета у процесима одлучивања, постоји адекватан нормативни оквир

омогућен Законом о високом образовању и Статутом Филозофског факултета.

Искуства Студентског парламента показују да постоји простор за унапређење односа са

менаџментом, као и осталим телима Факултета. Непостојање финансијске потпоре

Студентског парламента, недовољна спремност професора да прихвате улогу студената

као партнера, као и недовољна информисаност и свест студената о њиховој улози у

процесу одлучивања, показују се као кључни проблеми студената у процесу

одлучивања.

Тренутно можемо видети кризу унутар високошколске институције.  Κρίσις је

грчка реч која означава и претњу и шансу. Проблем је, што наставници учешће

студената у процесу одлучивања виде као претњу, а не као шансу да се систем

унапреди. Свесни смо и да нема побољшања квалитета наставе, што је једна од

основиних мисија високошколске установе, без активног учешћа студентата кроз

давање повратне информације.

На крају, разлог због којег би студенти требало да буду укључени у процес

доношења одлука, јесте чињеница, да они нису само примаоци знања већ и његови

ствараоци.

13

Литература

About the Bologna Process - how it works. (n.d.). Преузето 03 11, 2012, са http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/: http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/about/how_it_works.htm

Andrea Sperlich M.A., Dr. Katharina Spraul. (n.d.). Students As Active Partners: Higher Education Management in Germany. Преузето 03 10, 2012, са The Innovation Journal: http://www.innovation.cc/scholarly-style/sperlich11final1draft.pdf

Higher Education in Europe 2009: Developments in the Bologna Process . (n.d.). Преузето 03 11, 2012, са Министарство просвете и науке Републике Србије: http://www.mp.gov.rs/resursi/dokumenti/dok21-eng-HE_in_Europe_2009.pdf

Jarić, I. (2010). Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog osoblja na Beogradskom univerzitetu. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Lisabonska konvencija. (n.d.). Преузето january 19, 2012, са Машински факултет, Универзитета у Београду: http://www.mas.bg.ac.rs/obrazovanje/reforma_nastave/AAOM/lisabonska_konvencija.pdf

Students’ Participation in Governance in Higher Education. (n.d.). Преузето 03 14, 2012, са The European Higher Education Area official website: http://www.ehea.info/Uploads/Seminars/030612-14SummaryConclusions.pdf

Болоњска декларација. (n.d.). Преузето 03 13, 2010, са Министарство просвете и науке Републике Србије: http://www.mp.gov.rs/resursi/dokumenti/dok243-srp-BOL_Bolonjska_deklaracija.pdf

Закон о високом образовању. (n.d.). Преузето 02 25, 2012, са Универзитет у Београду - Филозофски факултет: http://www.f.bg.ac.rs/files/akta/0101Zakon_o_visokom_obrazovanju.pdf

Правилник о раду Студентског парламента Филозофског факултета. (n.d.). Преузето 01 03, 2012, са Универзитет у Београду - Филозофски факултет: http://www.f.bg.ac.rs/files/akta/0601Pravilnik_o_radu_Studentskog_parlamenta_preciscen2011-12.pdf

Сорбонска декларација. (n.d.). Преузето 03 15, 2012, са Универзитет у Бањој Луци: http://www.unibl.org/index.php?idsek=259&Sorbonska/deklaracija

Статут Филозофског факултета. (n.d.). Преузето 01 03, 2012, са Универзитет у Београду - Филозофски факултет: http://www.f.bg.ac.rs/files/akta/0301Statut_23-4-2010.doc

14