Branko Marinkovic

7/22/2019 Branko Marinkovic

1/62

OBRADA ZEMLJIOBRADA ZEMLJITA U FUNKCIJI PRINOSATA U FUNKCIJI PRINOSA

RATARSKIH BILJAKARATARSKIH BILJAKAProf. dr Branko MarinkoviProf. dr Branko Marinkovi,,

Prof. dr Jovan CrnobaracProf. dr Jovan Crnobarac

Poljoprivredni fakultet Novi SadPoljoprivredni fakultet Novi Sad


2/62


3/62


4/62


5/62

Trendovi u obradi zemljita za kukuruz i soju; u USA:


6/62

EFEKTI KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKIH TEHNOLOGIJAOBRADE I SETVE PENICE

Malinovi N, Mei M, Mehandi R, Turan J.


7/62

PREDNOSTI KONZERVACIJSKE-zatitne obrade

KONZERVACIONA

KONVENCIONALNA


8/62

Sabijenost zemljiSabijenost zemljita u zavisnosti od vlata u zavisnosti od vlanosti:nosti:

Zemljina vlanost

Sabijanje


9/62

Prikaz maina za konzervacijsku obradu zemaljita(2006/2007)


10/62

DISKUSIJA REZULTATA PRIMENE ORUA ZA KONZERVACIJSKUOBRADU ZEMLJITA

Naini obrade prolost - sadanjost budunost ?

DANAS 10 -15 cm


11/62

Orua za plitku obradu zemljita


12/62

Orua za duboku obradu zemljita


13/62

Prikaz sejalica za konzervacijsku setvu

LEMKEN Solitair 9

Baki Magli

HORSCH 6 CO

Sirig VADERSTAD Rapid 400S XLMartinci

Amazone RP AD 403

Ka

B1 B2

B3 B4


14/62

IZGLED PARCELE PRE SETVE

MAGLI

MARTINCISIRIG

KA

B1 B2

B3 B4


15/62

MAGLI

MARTINCI

SIRIG

KA

IZGLED PARCELE POSLE SETVE

B1 B2

B3 B4


16/62

0

5

10

15

20

25

30

35

40

A B1 B2 B3 B4

Po

tronjagorival/ha setva

kultivacija

tanjiranje

oranje

setva

tanjiranje 2

tanjiranje 1

POTRONJA GORIVA PO JEDINICI OBRAENE POVRINE

KONVENCIONALNIM I KONZERVACISKIM SITEMIMAOBRADE I SETVE PENICE

A - konvencionalna obrada i setvaB1, B2, B3, B4 konzervacijska obrada i setva

B1 - LEMKEN Solitair 9B2 - AMAZONE RP AD 403B3 - HORSCH 6 COB4 - VADERSTAD Rapid 400S XL

Uteda goriva 10 13 l/ha.Posmatrano za Vojvodinu300.000 ha strnih itagodinja uteda goriva je

3 3.9 miliona litara dizelgoriva .


17/62

0

0.5

1

1.5

2

2.5

A B1 B2 B3 B4

h/ha

setva

kultivacija

tanjiranje

oranje

setva

tanjiranje 2tanjiranje 1

A - konvencionalna obrada i setvaB1, B2, B3, B4 konzervacijska obrada i setva

B1 - LEMKEN Solitair 9B2 - AMAZONE RP AD 403B3 - HORSCH 6 CO

B4 - VADERSTAD Rapid 400S XL

POTREBNO ASOVA MAINSKOG RADA POJEDINICI POVRINE KONVENCIONALNE I

KONZERVACISKE OBRADE ZEMLJITA I SETVEPENICE

Uteda vremena mainskog rada0.76-1.01 h/ha. Za Vojvodinu300.000 ha strnih ita, godinjauteda je 228000 303000 h. Cenarada traktora od 130-150 kW 40-50

eura/h. Ukupna godinja utedaiznosi od 9 do 15 miliona eura.


18/62

Tab. 3. Ostvareni bioloki prinos zrna vlanosti 10 % ( t/ha )

Mesta setve B1

Magli

B2

Ka

B3

Sirig

B4

Martinci

Tip sejalice LEMKENSolitar 9

AMAZONERP AD 403

HORCH6 CO

VADERSTADT

Rapid 400S

XL

Predusev . repa kukuruz kukuruz suncokret kukuruz

Konvencijalna (B) 6.55 6.35 5.68 5.17 6.79

Konzervacijska (A) 6.40 6.25 5.35 5.49 6.35

Razlika X=B-A (t) +0.15 +0.10 +0.33 -0.22 +0.44


19/62

Sline rezultate prinosa iznose i drugi autori

Rezultati prinosa u periodu 1987 2005 (Izvor: TomasAnkel www.fat.ch )


20/62

TEHNOLOKI POSTUPCI I PRIMENJENE MAINE

Raoni plug - na dubini obrade 20 do 22 cm,dva prohoda predsetvene pripreme (tanjiraa +setvosprema) i itna sejalica

Za setvu penice Za setvu kukuruza

Raoni plug na dubini 25 do 27 cm, dva prohodapredsetvene pripreme (tanjiraa + setvosprema) isejalica za kukuruz

KONVENCIONALNA OBRADA

KONZERVACIJSKA OBRADA

Za setvu peniceZa setvu kukuruza

Predkultura: - penica

Ugareno strnite + sejalica LEMKEN -

Solitar

Kombinovani gruber Lemken

+ 1 prolaz setvospremaa + setva

Predkultura soja

Kombinovani gruber Horsch (radnadubina 12-15 cm ) + sejalica ETA-48

Predkultura: - penica

Predkultura soja

Kombinovani gruber Horsch (radna dubina 22 do

25 cm) + 1 prolaz setvospremaa + setva


21/62

POTRONJA GORIVA PO JEDINICI OBRAENE POVRINEKONVENCIONALNIM I KONZERVACIJSKIM SISTEMIMA

OBRADE I SETVE (penica i kukuruz)

0

5

1015

20

25

3035

40

45

50

Potronjagorival/ha

1 2 1 2 1 2 1 2 PREDKULTURA (1-penica 2 soja )Konv. Konz. Konv. Konz. OBRADA

(Konvencionalna Konzezvaciona )

KULTURAP E N I C A K U K U R U Z

= do 15 l / ha

UTEDA GORIVA KODPENICE

UTEDA GORIVA KOD

= do 9 l / ha

KUKURUZA


22/62

Model za potronju goriva kod razliitih sistema obrade i setveitarica (Izvor: Prof. dr Norbert Ltke, 2004 )

Sve operacije izvodi

traktor snage

102 KW

Dizel

l / ha

Ukupno

l / ha

Odnosi u

potronji

u %

Konvencionalna

-Tanjiraa 3m

-Plug obrta 4- brazni

-Agr. za pripremu i setvu 3m

8,45

23,20

13,09

44,74 100 %

Konzervacijska (intenzivna)

-Tanjiraa 3m

-Tanjiraa (dublje ) 3m

-Prskalica (totalnim herb.)- Agr. za pripremu i setvu 3m

8,45

10,85

1,8013,09

34,19 76,42 %

Konzervacijska (ekstenzivna)

-Tanjira 3m

- Prskalica (totalnim herb.)

- Setva Moore, JD 750 A 3m

8,45

1,80

4,85

15,1 33,75 %


23/62

PPOTREBNO ASOVA MAINSKOG RADA PO JEDINICIPOVRINE KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKE OBRADE

ZEMLJITA I SETVE PENICE I KUKURUZA

1 2 1 2 1 2 1 2

Konv. Konz. Konv. KonzK U K U R U ZP E N I C A

PREDKULTURA

OBRADAKULTURA

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

1,2

1,4

1,6

1,8

2

Utroakh/ha

UTEDA kod Penice

= od 0,9 do 1,0 h / ha

= od 1,0 do 1,1 h / ha

UTEDA kod Kukuruza


24/62

1 2 1 2 1 2 1 2

Konv. Konz. Konv. Konz

K U K U R U ZP E N I C A

PREDKULTURA

OBRADA

KULTURA

UTEDA kod Penice

UTEDA kod Kukuruza

= od 156 do 162kWh / ha

= od 133 do 145 kWh / ha

0

50

100

150

200

250

300

350

Utr

oakkWh/ha

PPOTREBNO kW ASOVA MAINSKOG RADA PO JEDINICIPOVRINE KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKEOBRADE ZEMLJITA U SETVI PENICE I KUKURUZA


25/62

Utroak asova mainskog rada razliitim postupcima

obrade i setve penice (Izvor:www.fat.ch)


26/62

KVALITET OSNOVNE OBRADE ZEMLJITA SE

MOE ZNATNO POBOLJATI

Efekti: manji broj prohoda, smanjeno gaenje, manji utroak mainskog rada

Primenom ovakvih agregata


27/62

SETVOSPREMA ZA KVALITETNU PREDSETVENU

PRIPREMU ZEMLJITA


28/62

SETVOSPREMA -GERMINATOR

Reetkasti val ciReetkasti val ak

Daska za ravnanje kod inkorporacije se skida


29/62

KOMBINOVANO ORUE ZA PLITKU OBRADU

VALJAK KLIN MOTIKA

TANJIR

NEGA


30/62

OBRADA SA RAZRIVAKIM ORUEM

DLETOIDNO - KRILNE MOTIKE

KONKAVNI DISKOVI

STABILIZATORSKI REETKASTI VALJAK


31/62

Tab. 1. Energetski i eksploatacioni pokazatelji rada orua za zatitnuobradu zemljita na bazi efektivne snage motora traktora od 100 kW.

Tip orua

Radnabrzina

(m/s)

Radnadubina

(cm)

Radnizahvat

(m)

Uinak(ha/h)

Utroakenergije(kWh/ha)

Utroakljudskog

rada

(h/ha)

Potronjagoriva(l/ha)

Raoni plug 2,3 3 10-15 1 1 100 1 8 10

Kombinovanatanjiraa

3 4 6 8 2 2 2,2 500,3 0,5

4 5

Kombinovanirazriva

3 - 4 6 - 8 2 2 3,2 500,3 0,5

4 6


32/62

Tab. 2. Komparativne prednosti konzervacijskih u odnosu na konvencionalnu obraduzemljita na bazi efektivne snage motora traktora od 150 kW.

Postupci obrade

Nain obradeKonvencionalna Konzervacijska

Utroakmain.rada

(h/ha)



Utroakmain.rada

(h/ha)



Raoni plug 0,8-1,0 140-150 17-19 - - -

Tanjiraa 0,25-0,5 35-75 8-10 - - -

Setvosprema 0,2-0,25 30-35 6-8 - - -

Sejalica0,15-0,2 25-30 5-7 - - -

Kombinovanirazriva - - - 0,2-0,33 30-50 10-12

Setva sakombinovanommal sejalicom

- - - 0,2-0,33 30-50 8-10

Ukupno 1,4-1,95 230-290 36-44 0,4-0,66 60-100 18-22

Napomena: Dubina osnovne obrade raonim plugovima, kombinovanim razrivakim oruima je u granicama od 20do 22 cm


33/62

SETVA KUKURUZA

Pojedinano isejavanje: kvalitetna dorada semena, podeeni setveni aparati

Ujednaena dubina ulaganja semena = ujednaeno nicanje biljaka

Na klasino obraenom zemljitu

Setva kod redukovane obrade ili direktnasetva

P i i k kt i tik k k


34/62

KARAKTERISTIKE

USEVA

OSTVARENI SKLOP

KONVENCIONALNO KONZERVACIJSKO

OSTVARENI

SKLOP(bilj/ha) 54830 52500

BROJ JALOVIH

BILJAKA

(%)5,1 6,3

PRINOS UKUPNE

MASE

(t/ha)19,670 18,700

MASA KLIPA

(t/ha) 10,300 9,390PRINOS ZRNA(sa

14% vlage) (t/ha) 7,49* 6,96**

RAZLIKA -

* - ** (t / ha )

= 0,53 t / ha

Prinos i karakteristike useva kukuruzau funkciji naina obrade zemljita (2006/2007)


35/62

MF 8260+Mf Tye 2015

MF 8160+Vedertat Rapid 400 S XL

MF 8280X+VEDERTAT Rapid A 600 S


36/62

OPRAVDANOST PRIMENE TEHNIOPRAVDANOST PRIMENE TEHNIKIHKIHSISTEMA SA MINIMALNIM GASISTEMA SA MINIMALNIM GAENJEMENJEM

OBRADIVOG ZEMLJIOBRADIVOG ZEMLJITA UTA UPROIZVODNJI BILJNIH KULTURAPROIZVODNJI BILJNIH KULTURA

Dr Branislav VeselinovDr Branislav Veselinov,,

docent Fakulteta tehnidocent Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadukih nauka u Novom Sadu

Dr Nedeljko MalinoviDr Nedeljko Malinovi,,

redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Saduredovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu


37/62

Ciljevi pri odluCiljevi pri odluivanju o izboru tehniivanju o izboru tehnikogkogsistema kojimsistema kojim e se obavljati proizvodnjae se obavljati proizvodnjabiljnih kultura:biljnih kultura:-- odrodravanje dobre strukture zemljiavanje dobre strukture zemljita,ta,-- sprespreavanje sabijenosti zemljiavanje sabijenosti zemljita,ta,-- povepoveanje nosivosti zemljianje nosivosti zemljita,ta,-- sprespreavanje erozije zemljiavanje erozije zemljitata

-- optimalni uslovi rasta i razvoja biljne kulture,optimalni uslovi rasta i razvoja biljne kulture,-- postizanje visokih prinosa,postizanje visokih prinosa,-- sprespreavanje nastanka i razvoja bolestiavanje nastanka i razvoja bolesti

tretiranjem u najpovoljnijim momentima,tretiranjem u najpovoljnijim momentima,-- sakupljanje plodova u optimalnom roku,sakupljanje plodova u optimalnom roku,-- uuteda u troteda u trokovima proizvodnje,kovima proizvodnje,

--voenje ravoenje rauna o trouna o troenju energije.enju energije.

T h iki i i i d j ih i


38/62

Tehniki sistemi za proizvodnju strnih itaGlavne

keoperacijetehnolo Sistem sakonvencionalnom

obradom zemljita

Sistem saminimalnomobradom zemljita

Sistem bezobrade zemljita

Sistem sa stalnimtragovima mehanizacije

Sistem sa stalnim

tragovimairokozahvatnog nosaa orua

Osnovna obrada

Pripremaza setvu

Setva

Distribucija hraniva

Distribucijatitinih

sredstava za

etva

Sakupljanjeetvenih

ostataka

+rotaciona drlja

Kratki gruber

a

Razriva +diskosni radni organi

+uno

Direktna setva

enje hraniva

Stripper heder

MalsejalicaMalsejalica

Distribucija hraniva

Sejalica zadirektnu setvu


39/62

SISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJITATA(osnovne operacije)(osnovne operacije)

54%,120 kWh/ha, 240 Eura/ha54%,120 kWh/ha, 240 Eura/ha

14%, 20 kWh/ha, 58 Eura/ha14%, 20 kWh/ha, 58 Eura/ha




40/62

SISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJITATA(osnovne operacije)(osnovne operacije)




Transport i manipulacija:Transport i manipulacija:

70 kWh/ha, 200 Eura/ha70 kWh/ha, 200 Eura/ha


41/62

SISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJITATA(osnovne operacije)(osnovne operacije)




SISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJITATA


42/62

SISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJITATA(osnovne operacije)(osnovne operacije)




43/62

SISTEM BEZ OBRADE ZEMLJISISTEM BEZ OBRADE ZEMLJITATA(osnovne operacije)(osnovne operacije)


SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE


44/62

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJESISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE(osnovne operacije)(osnovne operacije)



Razmak toRazmak tokova traktorakova traktorapodepodeen na 3 men na 3 m

Stepen izgaStepen izgaenosti obradivog zemljienosti obradivog zemljita jeta je

15% pri15% pri irini zahvata mehanizacije za:irini zahvata mehanizacije za:-- predsetvenu pripremu, setvu i ubiranje: 6 mpredsetvenu pripremu, setvu i ubiranje: 6 m-- distribuciju hraniva i hemijsku zadistribuciju hraniva i hemijsku zatitu: 18 mtitu: 18 m

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJESISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE


45/62

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJESISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE(osnovne operacije)(osnovne operacije)




SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMASISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA IROKOZAHVATNOGIROKOZAHVATNOG


46/62

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMASISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA IROKOZAHVATNOGIROKOZAHVATNOGNOSANOSAA ORUAA ORUA

(osnovne operacije)(osnovne operacije)

Direktna setva+unoDirektna setva+unoenje hranivaenje hraniva


Stepen izgaStepen izgaenosti obradivog zemljienosti obradivog zemljita je 9% pri razmaku tota je 9% pri razmaku tokovakovairokozahvatnog nosairokozahvatnog nosaa orua u radua orua u radu 10,3 m10,3 m

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMASISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA IROKOZAHVATNOGIROKOZAHVATNOG


47/62

NOSANOSAA ORUAA ORUA

(osnovne operacije)(osnovne operacije)

Hemijska zaHemijska zatita prskanjemtita prskanjem30m zahvata: 18 kWh/ha,30m zahvata: 18 kWh/ha,

120 Eura/ha120 Eura/ha

Ubiranje stripperUbiranje stripper--hederom 9,3 mhederom 9,3 mzahvata: 17 kWh/hazahvata: 17 kWh/ha140 Eura/ha140 Eura/ha

++Stacionarna vrStacionarna vralica: 35 kWh/haalica: 35 kWh/ha

36 Eura/ha36 Eura/ha

Pokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehniPokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehnikih sistema ukih sistema u


48/62

Tehniki sistemStepen izgaenosti

obradivog zemljita,(%)

Specifian utroakenergije,(kWh/ha)

Indeks trokovanabavke

mehanizacije,(Euro/ha)

Sistem sakonvencionalnomobradom zemljita

84 380 900

Sistem sa

minimalnomobradom zemljita 57 263 578

Sistem bez obradezemljita

25 158 400

Sistem sa stalnimtragovima

mehanizacije15 198 528

Sistem sairokozahvatnimnosaem orua

9 137 398

Pokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehniPokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehnikih sistema ukih sistema uproizvodnji strnihproizvodnji strnih itaita


49/62

NEKA STRANA ISKUSTVA:NEKA STRANA ISKUSTVA:

Prinos kukuruza u monokulturi nasuprot u plodoredu sa sojom na


50/62

Prinos kukuruza u monokulturi nasuprot u plodoredu sa sojom, narazliitim sistemima obrade zemljita

Sistem obrade

Iowa Indiana

Monokultura

kukuruza

Kukuruz u

plodoredu sa

sojom

Monokultura

kukuruza

Kukuruz u

plodoredu sa

sojom

Obrada plugom 136 146 166 176

Obrada izelom 131 146 162 174

Obrada na

grebenove127 142 - -

No-till 125 142 149 170

Prinos kukuruza i soje u razliitim sistemima obrade na suvim i produktivnim


51/62

Prinos kukuruza i soje u razliitim sistemima obrade na suvim i produktivnimzemljitima, na sedam razliitih lokacija u USA

Sistem obradePrinos soje (Bu/A) Prinos kukuruza (Bu/A)

Suva zemljita Produktivna Suva zemljita Produktivna

Obrada plugom 33.2 44.0 122 145

Redukovanaobrada 35.6 43.1 118 146

No-till 38.1 41.1 124 138

Uticaj obrade i primene komposta na prinos kukuruza, soje i penice i na


52/62

j p p p , j pplodnost zemljita

J. W. Singer,* K. A. Kohler, M. Liebman, T. L. Richard, C. A. Cambardella, and D. D. Buhler

Obrada klasinim i izel plugom u prvoj godini istraivanja dali su veeprinose kukuruza u odnosu na sistem gajenja bez obrade. Prinos soje bio je slian na sistemu bez obrade i izel + kompost

varijanti

Published online 1 January 1974Published in Agron J 66:70-71 (1974)

1974 American Society of Agronomy677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

Prinos kukuruza u zavisnosti od ubrenja i sistema obrade

Rodney J. Fink and Dean Wesley

Proseni prinosi kukuruza bili su slini pri konvencionalnoj obradi i nazero-tillage sistemu, mada su postojali vei problemi sa primenomredukovanih sistema obrade

Interakcija sistema obrade x vreme setve u proizvodnji kukuruza


53/62

Published online 1 July 1984Published in Agron J 76:580-582 (1984)


Razliiti sistemi obrade (No-till i konvencionalna klasino oranje plugom)nisu znaajnije uticali na razvoj ili prinos kukuruza u trogodinjem proseku.

Interakcija sistema obrade x vreme setve u proizvodnji kukuruza

Analiza porasta soje u No-Tillage i konvencionalnim sistemima obrade

Raji I. Yusuf, John C. Siemens, and Donald G. Bullock

Published in Agron. J. 91:928933 (1999).

Prinos zrna, sadraj vlage, proteina i ulja bili su slini na varijantikonvencionalne obrade i No-till tretmanima, iako je ukupna biomasa (sm)bila je za 15-20% vea na varijanti konvencionalne obrade

Reakcija soje na sistem obrade i N, P i Kubrenje


54/62

Published online 1 November 1986Published in Agron J 78:947-950 (1986)


j j , jM. P. Bharati, D. K. Whigham and R. D. Voss

Ispitivana su tri razliita sistema obrade: tanjiraom, izel-plugom iklasinim plugom, pri tri nivoa ubrenja sa N, P i K. Soja se moe uspeno gajiti na redukovanim sistemima obrade bezsmanjenja prinosa ili promena u zahtevima za ubrenjem.

Published online 16 June 2008Published in Agron J 100:1039-1046 (2008)DOI: 10.2134/agronj2007.0360

2008 American Society of Agronomy

677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

Porast soje i prinos semena u zavisnosti od obrade i primene kompostaJeremy W. Singer*, Sally D. Logsdon and David W. Meek

Prinosi soje bili su slini na varijantama klasine obrade plugom i izelom.U 2003 i 2004 godini No-tillage varijanta dala je za 15% vei prinos u odnosu

na obradu plugom ili izelom, a u 2005 za 8% nii.U proseku za tri ispitivane godine prinos soje pri razliitim sistemimaobrade nije se znaajnije razlikovao.

Odgovor suncokreta na obradu i ubrenje azotom u uslovima intenzivnog


55/62

plodoreda

Ardell D. Halvorson, Alfred L. Black, Joseph M. Krupinsky, Stephen D. Merrill, and Donald L.Tanaka

12-godinje istraivanje sistema obrade (konvencionalna, minimum-till, no-till) iubrenja azotom, pokazuju da se suncokret moe uspeno gajiti ak i navarijanti bez obrade zemljita, ali uz adekvatno ubrenje azotom.

Published in Agron. J. 91:637642 (1999).

Prosean 12-godinji prinossuncokreta u funkciji ubrenjaazotom, na tri varijante obrade:

CT= Konvencionalna

MT= minimum-till,

NT= no-till

Koliine N

Reakcija eerne repe na duboku obradu i primenu N i P na glinovitom zemljitu


56/62

Published online 1 May 1971Published in Agron J 63:474-477 (1971)


Reakcija eerne repe na duboku obradu i primenu N i P na glinovitom zemljituA. C. Mathers, G. C. Wilson, A. D. Schneider and Paul Scott

U ogledu su ispitivane dubine obrade od 15, 20, 30, 40, 60, i 80cm iubrenje razliitim dozama N i P:

Dubina obrade vie je uticala na prinos nego primena azota. Reakcija na primenu azota bila je vea posle duboke obrade na 40 cm. Duboka obrada poveala je sadraj vode u zemljitu i favorizovala dobarrazvoj korena. Vei prinos posle duboke obrade objanjava se poveanim sadrajem vode,

boljom aeracijom, smanjenjem zapreminske mase i poveanim efektomprimenjenog azota.


57/62

Smanjenje sadraja organske materije u zemljitukao posledica viekratne obrade

Prom

ena(%)

Godine obrade


58/62

Gubitak C-CO ubrzo posle obrade:HN nerasturena slamaSP ravna tanjiraaK kultivatorHT klasina tanjiraaSZ oranje

SZ-SP oranje + povrinska priprema


59/62

Uticaj obrade zemljita na prinos kukuruza na Zemunpoljskom ernozemu:CT konvencionalna obradaRT redukovana obradaNT No till

Prinoskukuruzat/ha


60/62

Sadraj humusa pri razliitim varijantama obrade:

Legenda: (18, 14, 4, 9) godine obrade,P+D oranje i tanjiranjeI intenzivna obradaC konzervaciona obradaU smenjivanje duboke i plitke obrade

UD neobraeno zemljite


61/62

Uticaj obrade zemljita na prinos ozime penice na ernozemu u Kneevu, Hrvatskau periodu 1999-2001 godineLegenda:

PL obrada (30cm) + tanjiranjeD tanjiranje (30cm) + tanjiranje (10cm)L izelovanje (25-30cm) + tanjiranjeNT direktna setva

Pr

inospenicet/ha


62/62

Uticaj obrade zemljita na prinos kukuruza na pseudogleju na lesuLegenda:

CT oranjePD oranje diskosnim plugomDP tanjiranje kao alternativna obradaDD plie + dublje tanjiranje

CD izelovanje + tanjiranje

Prinoskukuruzat/ha

Documents

Branko Marinkovic