I deo: EU DIREKTIVE I REGULATIVE 1. Direktive Novog/Globalnog
pristupa Moduli Izjava o bezbednosti proizvoda(EC deklaracija o
usaglaenosti) CE znak Principi ovlaivanja (prijavljivanja) Trini
nadzor 2. Direktive koje se odnose na zatitu ivotne sredine 2.1 EU
direktive koje se odnose na horizontalno zakonodavstvo 2.2 EU
direktive koje se odnose na kvalitet vazduha 2.3 EU direktive koje
se odnose na upravljanje otpadom 2.4 EU direktive koje se odnose na
kvalitet voda 2.5 EU direktive koje se odnose na zatitu prirode 2.6
EU direktive koje se odnose na kontrolu industrijskog zagaenja i
upravljanje rizikom 2.7 EU direktive koje se odnose na hemikalije i
GMO 2.8 EU direktive koje se odnose na buku 2.9 Konvencije o
klimatskim promenama 2.10 Meunarodna saradnja
3. Direktive i regulative koje se odnose na hranu Opte
Preduslovi ALINORM 93/13 EU direktive i regulative za hranu 4. 5.
6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Direktive i regulative koje se
odnose na hemijsku industriju Direktive i regulative koje se odnose
na farmaceutsku industriju Direktive i regulative koje se odnose na
tekstilnu industriju Neke od direktiva koje se odnose na zatitu na
radu Direktive koje se odnose na zatitu prava industrijske svojine
Direktive koje se odnose na finansijske i kreditne institucije
,,Posebne direktive ,,Ostale direktive Vrste obeleavanja Neke od
korisnih internet adresa BVQI akreditaciona tela
1
II deo: STANDARDI SISTEMA KVALITETA KOJI SU U UPOTREBI ILI U
FAZI USVAJANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Standardizovani menadment
sistemi Standardi i uputstva za sisteme menadmenta kvalitetom
Standardi i uputstva za sisteme menadmenta ivotnom sredinom
Standardi i uputstva za ocenjivanje usaglaenosti Standardi i
uputstva za sisteme menadmenta - upravljanja zatitom na radu
Standardi i uputstva za sisteme menadmenta - upravljanja bezbednou
hrane Standardi iz nadlenosti KS 176 Standardi EN 45000 relevantnih
za ovlaena tela
2
1. DIREKTIVE NOVOG/GLOBALNOG PRISTUPA U ovom delu bie prikazane
evropske direktive Novog pristupa koje zahtevaju CE
oznaavanje,direktive Novog pristupa gde nije predvieno CE
oznaavanje(tabele 1-3),kao i osnovni moduli kod ocenjivanja
usaglaenosti. Tabela 2; Direktive Novog pristupa kojima se predvia
CE oznaavanje Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.
Predmet direktive Niskonaponska oprema Jednostavne posude pod
pritiskom Igrake (Bezbednost igraaka) Graevinski proizvodi
Elektromagnetna kompatibilnost Bezbednost maina (maine) Lina
zatitna oprema Neatomske vage za merenje teine Aktivna medicinska
sredstva za implementaciju Gasni ureaji (ureaji na gas) Kotlovi za
toplu vodu (Parni kotlovi) Eksplozivna sredstva za civilnu upotrebu
Medicinska sredstva - uopteno Oprema i zatitni sistemi u
potencIjalno eksplozivnom atmosferama Broj direktive;Izmena i
dopuna 72/23/EEC 93/68/EEC 87/404/EEC 90/488/EEC 93/68/EEC
88/378/EEC 93/68/EEC 89/106/EEC 93/68/EEC 89/336/EEC 92/31/EEC
93/68/EEC 2004/108/EC 98/37/EC 98/79/EC 89/686/EEC 93/68/EEC
93/95/EEC 96/58/EC 90/384/EEC 93/68/EEC 90/385/EEC 93/42/EEC
93/68/EEC 90/396/EEC 93/68/EEC 92/42/EEC 93/68/EEC 93/15/EEC
93/42/EEC 98/79/EC 2000/70/EC 94/9/EC Skraena neslubena oznaka LVD
SPV CP EMC MD PPE NWI GA MDD ATEX 3
15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.
Plovila za rekreaciju Liftovi Oprema pod pritiskom Medicinska
sredstva-in vito dijagnostika Radio i telekomunikaciona terminalna
oprema iare za prevoz osoba Merni instrumenti
94/25/EC 2003/44/EC 95/16/EC 97/23/EC 98/79/EC 99/5/EC 2000/9/EC
2004/22/EC
PED RTTE
Tabela 3; Direktive Novog pristupa kojima se ne predvia CE
oznaavanje Skraena neslubBr. Predmet direktive Broj
direktive;Izmena i dopuna ena oznaka 94/62/EC 1. Pakovanje i
ambalani otpad 2005/20/EC 96/48/EC 2. Sistemi brzih pruga
2004/50/EC Oprema za pomorski transport 96/98/EC 3. (Pomorska
oprema) 2002/84/EC 2001/16/EC 4. Sistemi konvencionalnih eleznica
2004/50/EC Tabela 4; Direktive novog pristupa bazirane na nekim
principima Novog i Globalnog pristupa Skraena neslubBr. Predmet
direktive Broj direktive;Izmena i dopuna ena oznaka Zahtevi za
energetsku efikasnost 1. elektrinih friidera,zamrzivaa i 94/57/EC
njihovih kombinacija za domainstva 2. Prenosiva oprema pod
pritiskom 1999/36/EC Emisija buke u okolinu putem 3. 2000/14/EC
opreme koja se koristi spolja Zahtevi za energetsku efikasnost 4.
2000/55/EC balasta za fluorescentno osvetljenje 5. Predmeti od
plemenitih metala COM/93/322 1.1 Moduli Svaka direktiva Novog
pristupa opisuje obim i sadraj moguih procedura ocenjivanja
usaglaenosti,za koje se smatra da pruaju neophodni nivo
zatite.Direktive takoe postavljaju i kriterijume koji ureuju uslove
pod kojima proizvoa moe da izvri izbor,ako postoji vie od jedne
mogunosti. Oceniivanje usaglaenosti je podeljeno u module,koji
obuhvataju ogranieni broj razliitih postup4
aka koji se primenjuju na najiri skup proizvoda.Ocenjivanje
usaglaenosti u skladu sa modulima zasniva se bilo na intervenciji
prve strane (proizvoaa) ili tree strane (ovlaenog tela) i odnosi se
na fazu projektovanja proizvoda,na fazu proizvodnje ili na obe faze
(tabele 5/1 5/2). Moduli pruaju zakonodavcu,u vezi sa vrstom
proizvoda i obuhvaenim opasnostima,naine da se postave odgovarajue
procedure za proizvoaa,kako bi se pokazala usaglaenost proizvoda sa
odredbama date direktive. Tabela 5/1; Osnovni moduliOznaka modula
Predmet modula
Modul A - Interno upravljanje proizvodnjom Modul B EZ pregled
tipa Modul C Usaglaenost sa tipom
Odnosi se na interno upravljanje projektovanjem i proizvodnjom.
Ovaj modul ne zahteva angaovanje ovlaenog tela. Pokriva fazu
projektovanja i proizvodnje i posle njega mora da sledi modul koji
predvia ocenjivanje u fazi proizvodnje. Ovlaeno telo izdaje
sertifikat o EZ ispitivanju tipa. Pokriva fazu proizvodnje i sledi
nakon modula B. Obezbeuje usaglaenost sa tipom kao to je opisano u
sertifikatu o EZ ispitivanju tipa, koji je izdat u skladu sa
modulom B. Ovaj modul ne zahteva angaovanje ovlaenog tela. Obuhvata
fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. Proistie iz standarda za
obezbeenje kvaliteta EN ISO 9002 (ISO 9001), uz ukljuenje ovlaenog
tela odgovornog za odobrenje i upravljanje sistemom kvaliteta za
proizvodnju, kontrolisanje finalnog proizvoda i ispitivanje koje
odredi proizvoa Obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B.
Proistie iz standarda za obezbeenje kvaliteta EN ISO 9003 (ISO
9001), uz ukljuenje ovlaenog tela odgovornog za odobrenje i
upravljanje sistemom kvaliteta za kontrolisanje finalnog proizvoda
i ispitivanje koje odredi proizvoa Pokriva fazu proizvodnje i sledi
nakon modula B. Ovlaeno telo upravlja usaglaenou sa tipom, kao to
je opisano u sertifikatu o EZ ispitivanju tipa, izdatom u skladu sa
modulom B i izdaje sertifikat o usaglaenosti Pokriva faze
projektovanja i proizvodnje. Ovlaeno telo ispituje svaki pojedinani
proizvod i izdaje sertifikat o usaglaenosti Pokriva faze
projektovanja i proizvodnje. Proistie iz standarda za obezbeenje
kvaliteta ISO 9001, uz intervenisanje ovlaenog tela odgovornog za
odobrenje i upravljanje sistemom kvaliteta za
projektovanje,proizvodnju,kontrolisanje finalnog proizvoda i
ispitivanje koje odredi proizvoa
Modul D Obezbeenje kvaliteta proizvodnje Modul E Obezbeenje
kvaliteta proizvoda Modul F Verifikacija proizvoda Modul G
Pojedinana verifikacija Modul H Potpuno obezbeenje kvaliteta
Tabela 5/2; Varijante svih modula Moduli Dodatni elementi
uporeeni sa osnovnim modulom Aa1i Cbis1 Interna kontrola
proizvodnje i jedno ili Intervenisanje ovlaenog tela bilo vie
ispitivanja jednog ili vie posebn- u fazi projektovanja ili
proizvodih karakteristika gotovog proizvoda nje, u vezi sa
ispitivanjem koje izvri proizvoa ili koje se vri u njegovo ime.
Proizvodi o kojima se radi i ispitivanja koja se na njih primenjuju
su naznae5
Aa2 i Cbis2
Dbis Ebis Fbis
Hbis
ni u direktivi Intervenisanje ovlaenog tela u vezi sa proverama
proizvoda Interna kontrola proizvodnje i provere u fazi
proizvodnje. Relevantni proizvoda u sluajnim intervalima aspekti
provera specificirani su u u u direktivi Obezbeenje kvaliteta
proizvodnje Zahteva se tehnika bez korienja modula B dokumentacija
Obezbeenje kvaliteta proizvodnje Zahteva se tehnika bez korienja
modula B dokumentacija Verifikacija proizvoda Zahteva se tehnika
bez korienja modula B dokumentacija Ovlaeno telo analizira projekat
Potpuno obezbeenje kvaliteta sa proizvoda ili proizvod i njegove
kontrolom projektovanja varijante i izdaje sertifikat o EZ pregledu
projekta
1.2 Izjava o bezbednosti proizvoda (EC deklaracija/izjava o
usaglaenosti) Direktive Novog pristupa nalau obavezu proizvoaa ili
njegovom ovlaenom zastupniku sa seditem u Zajednici za sastavljanje
i izdavanje tzv ,,EC deklaracije/izjave o usaglaenosti za proizvode
putene na trite EU. EC deklaracija/izjava o usaglaenosti treba da
sadri sve relevantne informacije kako bi se identifikovale
direktive u skladu sa kojima je ona izdata,kao i proizvoa,ovaeni
predstavnik, ovlaeno telo ako je to primenljivo,proizvod,i gde je
to pogodno,pozivanje na harmonizovane standarde ili druge
normativne dokumente.Sadraj EC izjave/deklaracije o usaglaenosti se
propisuje,od direktive do direktive,u skladu sa proizvodima na koje
se ona odnosi. Standard EN 45014 sainjen je sa ciljem da obezbedi
opte kriterijume za izjavu o usaglaenosti,a takoe moe da se koristi
kao uputstvo za korienje direktiva Novog pristupa. Da bi se dolo do
tzv,, EC deklaracije/izjave o usaglaenosti potrebno je sprovesti
niz predhodnih postupaka kao to su: Pre sastavljanja EC
deklaracije/izjave o usaglaenosti mora se definisati proizvod i
komponente, Ustanoviti koje direktive pokrivaju taj proizvod,
Ustanoviti koji moduli Globalnog pristupa se mogu koristiti u
direktivama za taj proizvod, Ustanoviti koji harmonizovani
standardi se mogu koristiti (te standarde je potrebno nabaviti i
dostaviti razvojnom odeljenju u fazi razvoja proizvoda), Ustanoviti
koje ostale standarde i tehnike specifikacije je korisno jo
upotrebiti (i te standarde treba da ima razvojno odeljenje u fazi
razvoja proizvoda), Izraditi ocenu rizika (za sutinske zahteve koje
pokrivaju harmonizovani standardi se u analizi opasnosti poziva
samo na harmonizovan standard;za sve sutinske zahteve koje
harmonizovan standard ne pokriva potrebno je uraditi celokupnu
ocenu rizika), Ustanoviti ta e biti sadraj tehnike mape (tehnike
dokumentacije), Obezbediti EC deklaraciju o usaglaenosti i od
isporuilaca za ugraene delove, Izvriti potrebna ispitivanja (sami
ili prema sopstvenoj proceni ukljuiti nezavisne laboratorije
akreditovane prema ISO/IEC 17025), 6
Ukljuiti prijavljeni organ (Notifield Body) i pridobiti
odgovarajui sertifikat,ako to predviaju direktive, Odrediti sadraj
uputstva za upotrebu, Pripremiti uputstva za upotrebu (na potrebnim
jezicima), Obezbediti i dokumentovati usaglaenost proizvoda u fazi
proizvodnje, Sastaviti EC deklaraciju/izjavu o usaglaenosti.
Deklaracija/izjava trba da sadri bar sledee informacije: - naziv i
adresu proizvoaa ili ovlaenog predstavnika koji daje izjavu; -
identifikaciju proizvoda (naziv,tip ili broj modela,i sve
relevantne dodatne informacije,kao to su partija,ara ili serijski
broj,izvore i brojeve komponenata); - relevantne odredbe koje su
potovane;referentni standardi ili drugi normativni dokumenti (kao
to su nacionalni tehniki standardi i spesifikacije) na
precizan,potpun i jasno definisan nain; - sve dodatne informacije
koje se mogu zahtevati (na primer:klasa,kategorija),ukoliko je
mogue; - izdavanje izjave;potpis i zvanje ili odgovarajui znak
ovlaenog lica - konstataciju da je izjava izdata pod iskljuivom
odgovornou proizvoaa i,ako je primenljivo, od ovlaenog
predstavnika. Ostale korisne infirmacije koje trba ukljuiti u EC
deklaraciju/izjavu o usaglaenosti su naziv,adresa i identifikacioni
broj ovlaenog (prijavljenog) tela kad je ono ukljueno u postupak
ocenjivanja usaglaenosti,kao i ime i adresa lica koje uva tehniku
dokumentaciju. U skladu sa standardom deklaracija/izjava moe biti u
obliku dokumenata,nalepnice ili neeg slinog,i trba da sadri
dovoljno informacija koje omoguavaju da svi proizvodi koji su njome
obuhvaeni mogu da se dovedu u vezu sa njom. 1.3 CE - znak; Istina i
zabluda U Evropskoj Uniji jedini dozvoljeni znak bezbednosti
proizvoda je oznake CE,oznak je obavezna ako odreene direktive
Novog pristupa to zahtevaju. CE znak nie simbol porekla
proizvoda,niti simbol kvaliteta.CE znak pokazuje da je proizvod
proizveden i dizajniran u skladu sa odredbama direktive EU. CE znak
je paso zaproizvod. Na prehrambene proizvode NE STAVLJA SE ZNAK CE
kao dokaz usklaenosti sa zahtevima EU. CE znak mora biti jasno
uoljiv,itljiv i trajan.CE znak stavlja proizvoa ili njegov ovlaeni
predstavnik u EU.Forma CE znaka je propisana,veliina znaka se moe
menjati,ali proporcije izmeu njegovih elemenata moraju ostati
iste.CE znak po pravilu,stavlja se na sam proizvod ili na natpisnu
plou,a uz to moe i na pakovanje i prateu dokumentaciju. Oznaka mora
da se sastoji od inicijala,,CE iji je oblik opisan u odluci Vea
93/465/EEC ili u primenjivoj direktivi. U tabeli 6 dat je pregled
istina i zabluda sa napomenama kod primene(postavljanja) CE
znaka.
Tabela 6 Br. ZABLUDE 1. CE znak je znak kvaliteta
ISTINA Ne. CE-znak je znak da je
NAPOMENA Ne postji utvren 7
proizvod usaglaen sa osnovnim (bezbednosnim i zdravstvenim)
zahtevima svih Direktiva EU koje se odnose na taj proizvod 2.
CE-znak se postavlja na sve proizvode CE-znak se moe postaviti i na
proizvode koji nisu pokriveni EU Direktivama Novog pristupa Ne.
Samo na one proizvode koji su pokriveni EU Direktivama Novog
pristupa za koje je propisano CEoznaavanje (ukupno 21 Direktiva)
Ne. Nije dozvoljeno CEoznaavanje takvih proizvoda Ne. CE-znak
formalno-pravno vai samo za trite Evropske ekonomske zone EAA
(EU+EFTA) i za one zemlje kojima EU ima potpis MRA za odreene
proizvode (npr. USA, Japan, Novi Zeland, Australija i sl.) Ne.
CE-znak je potpuno nevalidan za trite van EAA, npr. Za domae trite
BiH ili Crne Gore. Ne. CE-znak postavlja jedino (iskljuivo)
proizvoa ili njegov ovlaeni zastupnik sa podruja EU Ne. Proizvoa
ili njegov ovlaeni zastupnik sa podruja EU je jedino odgovoran za
proizvode sa CEznakom Ne. Samo ona certifikaciona tela koja su
prijavljena kod Evropske komisije, tj. Imenovana tela tkz. Notify
body Ne. Samo sertifikaciona tela se prijavljuju Evropskoj komisiji
Ne. Samo ona tela sa podruja EU koja su prijavljena Evropskoj
Komisiji od strane drava lanica EU Ne. Samo za one proizvode koje
je direktivom utvreno ( za oko 10% proizvoda) treba angaovati
Notify body.
(nacionalni niti meunarodni) jedinstven znak kvaliteta
proizvoda. Znak kvaliteta je dobrovoljan To su uglavnom tehniki
proizvodi, osim motornih proizvoda, aviona, brodova i eleznice To
dovodi u zabludu potroaa Za ostala trita su potrebni propisani
znaci tih zemalja, (ali sticanje tih znakova je znaajnoolakano ako
imate CE znak). CEznak svakako prua poverenje u proivod. Za ova
trita su neophodni propisani nacionalni znaci usaglaenosti, npr. Od
strane BiH ili Crne Gore Niko drugi to ne sme uiniti. Odgovornos je
samo na onom ko je proizvod plasirao na trite EU Ispitane
laboratorije izdaju Izvetaj o ispitivanju proizvoda Ispitne
laboratorije i kontrolna tela obavljaju ispitivanje na zahtev
komitenta Za notify body, poeljno je da budu akreditovana, ali nije
neophodno. Za oko 90% proizvoda proceduru obavlja sam proizvoa
i/ili ispitna laboratorija. 8
3.
4.
CE-znak je obavezujui (vai) za sva trita pa i za trite zemalja
SFRJ
5.
CE- znak moe zameniti nacionalni znak o usaglaenosti (npr.
Atesni znak) CE-znak postavljaju sertifikaciona tela, ispitne
laboratorije ili dravni organi Sertifikaciona tela i ispitne
laboratorije su odgovorne za usaglaenost proizvoda, odnosno za
CE-znak Svako sertifikaciono telo moe izdati Sertifikat o
usaglaenosti za CE-znak Sertifikaciona tela , ispitne laboratorije
i kontrolana tela mogu postati Notify body Svako akreditovano
sertifikaciono telo moe postati Notify body Ocenjivanje
usaglaenosti proizvoda vre samo sertifikaciona tela i/ili ispitne
laboratorije
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Sertifikacioni sistem kvaliteta kod proizvoaa je dovoljan uslov
za postavljanje CE-znaka. CE-znak je jedina isprava koja prati
proizvod CE-znak moe imati proizvoljan izgled i veliinu. CE-znak ne
sme sadrati nikakve brojeve na sebi.
Ne. Poeljan je, ali nije dovoljan. Neophodno je provesti
propisanu proceduru ocenjivanja usaglaenosti proizvoda. Ne.
Proizvod mora da prati Izjavu (dekleraciju) o usaglaenosti izdata
od strane proizvoaa ili njegovog zastupnika. Ne. CE-znak mora biti
propisanog oblika i veliine utvrene prema pojedinim direktivama Ne.
CE-znak mora sadrati i identifikacioni broj Imenovanog tela (Notify
body) koje je provelo proceduru ocenjivanja usaglaenost Ne. CE-znak
je obavezan, a mogu se postavljati i drugi znakovi ( u regulisanom
ili neregulisanom podruju) Uglavnom ne. Moraju se identifikovati
sve horizontalne i vertikalne direktive za konkretan proizvod. Ne.
Proizvoa se mora pozivati na standarde ili druge specifikacije
kojima dokazuje ispunjenost zahteva direktiva Ne. Proizvoa se moe
pozvati na standarde ili druge specifikacije kojima dokazuje
ispunjenost zahteva svih direktiva Ne. Moraju se navesti samo oni
EN ili drugi standardi koji su primenjeni na dati proizvod Ne. Za
bili koji proizvod (pa i najjednostavniji) proizvoa je duan
raspolagati tehnikom fasciklom na jeziku zemlje EU u koju plasira
proizvod i istu uva 10 godina (radi stvaranja na uvid telu za
nadzorna tritu)
Provera (oceena) sistema kvaliteta od strane Notify body se vri
samo za module: D, EiH Veina proizvoda mora da prati i propisana
tehnika dokumentacija. Drugi znaci ne smeju biti slini CE-znaku Ako
je proizvoa sam proveo proceduru, tada je CE-znak bez ikakvih
dodatnih oznaka Znakovi ne smeju dovoditi potroae u zabludu oko
CE-znaka Obino vai vie od jedne direktive za jedan tip
proizvoda
13.
14.
15.
16.
Na proizvodu je dozvoljeno postavljati samo CE-znak Za jedan
proizvod vai jedna direktiva U Izjavi o usaglaenosti, proizvoa se
poziva samo na EU direktive
17.
18.
19.
U Izjavi o usaglaenosti, proizvoa se poziva samo na EU direktive
U Izjavi o usaglaenosti se moraju navesti svi EN standardi na koje
se predmetna direktiva odnosi Za jednostavne proizvode, proizvoa ne
mora pripremiti Tehniku fasciklu
Svakako je najjednostavnije pozvati se na EN jer oni automatski
stvaraju predpostavku o usaglaenosti proizvoda sazahtevima
direktiva
20.
21.
Tehnika fascikla, nezavisno o svom obimu, uvek mora sadrati
analizu rizika datog proizvoda (bila to makar jedna reenica)
9
22.
CE- znak oslobaa odgovornosti proizvoaa i/ili njegovog ovlaenog
zastupnika za proizvod sa grekom Ne moe se zabraniti plasman
proizvoda sa CEznakom na trite EEA Proizvod kome je zabranjen
plasman u jednu lanicu EU, moe se plasirati na trite druge
lanice
Ne. Ako se utvrdi da je proizvod sa grekom, CE-znak ne oslobaa
od odgovornosti onoga ko je plasirao proizvod na tritu EU Ne. Moe
se zabraniti i to: Ako telo za nadzor na tritu utvrde da proizvod
ne prati propisana dokumentacija ili ako se dokae da je proizvod sa
grekom Ne. To nije dozvoljeno niti je mogue, jer u EU funkcionie
sistem za razmenu informacija na nivou EU, odnosno EAA
Ta odgovornost je srazmerna teti koju je prouzrokovao ili mogao
prouzrokovati proizvod sa grekom ( do 70 mil EUR-a)
23.
24.
Postoji posebna Uredba EU o saradnji carinskih organa i tela za
nadzor na tritu.
1.4 Principi ovlaivanja (prijavljivanja) Ovlaena tela izvravaju
zadatke koji se odnose na postupke ocenjivanja usaglaenosti koji su
navedeni u direktivama Novog pristupa koje se koriste,kada se
zahteva trea strana. Drave lanice su odgovorne za njihovo
ovlaivanje.One mogu da izaberu tela koja ovlauju od onih tela koja
su u njihovoj nadlenosti,a koja ispunjavaju zahteve direktiva i
principe postavljenja u Odluci 93/465/EEC. Ocenjivanjem tela koje
trai ovlaenje utvruje se da li je ono tehniki kompetentno i
sposobno da sprovodi postupke ocenjivanja usaglaenosti,i da li moe
da pokae neophodan nivo nezavisnosti,nepristrasnosti i
potenja.Takoe,strunost ovlaenog tela podlee nadzoru,koji se vri u
redovnim intervalima u skladu sa praksom organizacija za
akreditaciju. Serija standarda EN 45000 i akreditacija su vani
instrumenti za pomo u utvrivanju usaglaenosti sa zahtevima
direktive koja se primenjuje. U tabelama 7/1 i 7/2 dat je prikaz
relevantnih standarda za ovlaena tela kao i veza relevantnih
standarda serije EN 45000 za svaki modul Tabela 7/1; Serija
standarda EN 45000 relevantnih za ovlaena tela Naziv Kriterijumi za
akreditaciona tela Kriterijumi akreditacije i ocenjivanja Radni
kriterijumi Sertifikaciona tela EN 45010 EN 45010 EN 45011 EN 45012
EN 45013 Laboratorije za ispitivanje EN 45002 EN 45003 EN 45002 EN
45003 EN 45001 Kontrolna tela EN 45010 EN 45010 EN 45004
Tabela 7/2; Relevantni standardi serije EN 45000 za svaki modul
Modul Standard EN 45000 koji se primenjuju 10
Aa1, Aa2 B Cbis1,Cbis2 D, Dbis E, Ebis F, Fbis G H Hbis 1.5
Trini nadzor
EN 45001 (+ sposobnost da se oceni i odlui o usaglaenosti), ili
EN 45004 (EN 45001 uzeti u obzir za potrebno ispitivanje), ili EN
45011 (EN 45001 uzeti u obzir za potrebno ispitivanje) EN 45004 (EN
45001 uzeti u obzir za potrebno ispitivanje), ili EN 45011 (EN
45001 uzeti u obzir za potrebno ispitivanje) EN 45001 (+ sposobnost
da se oceni i odlui o usaglaenosti), ili EN 45004 (EN 45001 uzeti u
obzir za potrebno ispitivanje), ili EN 45011 (EN 45001 uzeti u
obzir za potrebno ispitivanje) EN 45012 (+ znanje vezano za
proizvod) EN 45012 (+ znanje vezano za proizvod) EN 45001 (+
sposobnost da se oceni i odlui o usaglaenosti), ili EN 45004 (EN
45001 uzeti u obzir za potrebno ispitivanje), ili EN 45011 (EN
45001 uzeti u obzir za potrebno ispitivanje) EN 45004 (EN 45001
uzeti u obzir za potrebno ispitivanje), ili EN 45011 (EN 45001
uzeti u obzir za potrebno ispitivanje) EN 45012 (+ znanje vezano za
proizvod) EN 45012 + EN 45004 ili EN 45011
Trini nadzor je bitno sredstvo za primenu direktiva Novog
pristupa.Svrha trinog nadzora je da se obezbedi usklaenost sa
odredbama direktiva koje se primenjuju u celoj Zajednici.Graani
imaju pravo na jednak nivo zatite na celom jedinstvenom tritu,bez
obzira na poreklo proizvoda.tavie,trini nadzor je vaan za interese
privrednih subjekata,zato to pomae da se eliminie nelojalna
konkurencija. Drave lanice moraju imenovati ili uspostaviti organe
koji e biti nadleni za trini nadzor. Ovi organi treba da imaju
neophodne resurse i ovlaenja za svoje aktivnosti nadzora,da
obezbede tehniku osposobljenost i profesijonalni integritet svog
osoblja,i da postupaju na nezavisan i nediskriminatoran nain
potujui princip proporcijonalnosti. Ovlaena tela,u osnovi,ne treba
da imaju odgovornost za aktivnosti trinog nadzora.Ovo je u cilju
izbegavanja sukoba interesa. Trini nadzor obuhvata dve glavne faze:
nacionalni nadzorni organi moraju da prate da li su proizvodi koji
su plasirani na trite usaglaeni sa odredbama nacionalnog
zakonodavstva koje se primenjuje,koje preuzima directive Novog
pristupa; nakon toga,kada je to neophodno,oni moraju da preuzmu
mere kako bi uspostavili usaglaenost. Iako aktivnosti trinog
nadzora ne mogu da se odvijaju tokom faze projektovanja i
proizvodnje, efikasnost primene obino nalae da nadzorni organi
deluju u saradnji sa proizvoaima i isporuiocima,kako bi spreili
plasman neusaglaenih proizvoda na trite. EC izjava o usaglaenosti i
tehnika dokumentacija obezbeuju nadzornom organu neophodne
informacije o proizvodu.
2. DIREKTIVE KOJE SE ODNOSE NA ZATITU IVOTNE SREDINE ,,U
ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu svako ima pravo da bude
obaveten o stanju 11
ivotne sredine i da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi
sprovoenje moglo da utie na ivotnu sredinu.Podaci o stanju ivotne
sredine su javni Evropsko zakonodavstvo u oblasti zatite ivotne
sredine dato je u obliku okvirnih direktiva koje definiu rukovodee
principe,regulatorne sisteme i slino,kao i niza prateih direktiva
koje reguliu specifine parametre,kao to su na primer granine
vrednosti. Institucija iji je zadatak usko vezan za zatitu ivotne
sredine je Evropska agencija za ivotnu sredinu EEA i slui kao
temelj evropskoj,ekolokoj,informativnoj i osmatrakoj mrei EIONET.
Mrea EIONET je podeljena na devet evropskih tematskih centara koji
se bave sledeim oblastima:emisija gasova,kvalitet vazduha,katalog
izvora podataka,kopnene vode,kopneni pokriva, more i
priobalje,ouvanje prirode,zemljite i voda. EMAS ema je sistem za
upravljanje i proveravanje sistema zatite ivotne sredine.Da bi se
organizacija registrovala u EMAS emu,izmeu ostalog mora da ustanovi
EMS (Eco-Management Sistam).Dobra polazna osnova za ove aktivnosti
moe biti uvoenje serije standarda ISO 14000. Da bi se pribliilo
zakonodavstvu Evropske Unije u oblasti zatite ivotne sredine
potrebno je definisati sledee: Horizontalno zakonodavstvo Kvalitet
vazduha Upravljanje otpadom Kvalitet vode Zatita prirode Kontrola
industrijskog zagaenja i upravljanje rizikom Hemikalije i GMO Buka
Nuklearna bezbednost i zatita od radiacije Klimatske promene
Politika zatite ivotne sredine Meunarodna saradnja 2.1 EU direktive
koje se odnose na horizontalno zakonodavstvo Strategic
Environmental Assessment (SEA) - 2001/42/EC Environmental Impact
Assessment (EIA) 85/337/EEC i 97/11/EEC Access to Environmental
Information 90/313/EEC Reporting 91/692/EEC European Environment
Agency 1210/90/EEC i 99/933/EC Life 73/92/EEC i 96/1404/EC
2.2 EU direktive koje se odnose na kvalitet vazduha Air Quality
(Framework) Directive 96/62/EC Daughter Directives (SO2,Nox,Pb)
99/30/EEC Volatile Organic Compounds 99/13/EC Quality of Fuels
98/70/EEC Emissions of Non-Road Mobile Mashinery 97/68/EC Carbon
Dioxide and Other Greenhouse Gas Emissions 93/389/EEC Emision from
motor vehicles 70/220/EEC
Opti okvir za ureenje u oblasti kvaliteta vazduha je direktiva
Saveta 96/62/EC o proceni i up12
ravljanju kvalitetom vazduha koja je i kod nas u primeni.Ovom
direktivom se utvruje lista zagaujuih supstancija,meu kojima su
SO2,NO2,CO,estice,olovo,ozon,kadmijum,arsen,nikal, iva,benzen za
koje se dalje odreuju maksimalno dozvoljene koncentracije. 2.3 EU
direktive koje se odnose na upravljanje otpadom Waste Framework
75/442/EEC Hazardous Waste Management 91/689/EEC Incineration of
Waste 2000/76/EEC Shipments of Waste 84/631/EEC Packing Waste
94/62/EEC Waste Oils 75/439/EEC Batteries 91/157/EEC PCBs/PCTs
96/59/EC TiO2 78/176/EEC Sewage Sludge 86/278/EEC Landfill of Waste
99/31/EEC
Opti cilj u ovoj oblasti jeste smanjenje koliine otpada i
obezbeenje njegovog ponovnog korienja ili odlaganja na nain koji ne
uzrokuje degradaciju ivotne sredine.Nezaobilazni aspekt u zatiti
ivotne sredine je rukovanje otpadom,odnosno potovanje zahteva iz
oblasti pakovanja i ambalae.Kod nas su u primeni sledee EU
direktive koje ispunjavaju pomenute zahteve: - Direktiva 67/548/EEC
definie oblast klasifikacije ambalae i oznaavanje opasnih supstanci
- Direktiva 91/156/EEC (nastala dopunom i izmenom direktive
75/442/EEC) definie oblast kontrolisanog odlaganja otpada i
reciklae.Svaki proizvoa ili vlasnik otpada ima obavezu da odlae
otpad na propisan nain, - Direktiva 94/31/EEC (nastala dopunom i
izmenom direktive 91/689/EEC) formulie zahteve koji su obavezujui
prilikom rukovanja opasnim otpadom, - Direktiva 2004/12/EEC
(nastala dopunom i izmenom direktive 94/62/EEC) definie osnovne
zahteve u pogledu sastava ambalanog materjala,ponovne upotrebe i
reciklae ambalae,kao i kriterijume za rukovanje ambalanim otpadom.
2.4 EU direktive koje se odnose na kvalitet voda Water Framework
Directive 2000/60/EEC Urban Waste Water Treatment 91/271/EEC i
98/15/EEC Nitrates 91/676/EEC Release of Dangerous Substances
76/464/EEC Bathing Water 76/160/EEC Drinking Water 98/83/EEC
Surface Water 79/869/EEC,91/692/EEC Ground Water
80/68/EEC,91/692/EEC Freshwater Fish Directive
78/659/EEC,91/692/EEC
Osnovni cilj ovih direktiva jeste odrivo korienje,to znai
ostvarenje dobrog statusa i povrinskih i podzemnih voda,i po
kvalitetu i po koliini. Kod nas su u primeni sledee EU direktive
koje ispunjavaju pomenute zahteve: - Direktiva 2006/60/EEC koja
definie:spreavanje propadanja svih povrinskih voda,zatita i
obnavljanje statusa svih prirodnih vodenih masa,zatita i
obnavljanje statusa svih vetakih vodenih 13
sistema,ukidanje isputanja primarno opasnih supstancija i
postepeno smanjenje ostalih opasnih supstancija,spreavanje
propadanja podzemnih voda i zatita i obnavljanje statusa svih
podzemnih voda. - Direktiva 91/271/EEC o preiavanju komunalnih
otpadnih voda,koja je pre svega od znaaja za lokalne vlasti,ali
postavlja obavezu i za industriju koja isputa otpadne vode. -
Direktiva 91/676/EEC o zatiti voda od zagaenja nitratima iz
poljoprivrednih aktivnosti. 2.5 EU direktive koje se odnose na
zatitu prirode Habitats 92/43/EEC Wild Birds 79/409/EEC Endangered
338/97/EC
2.6 EU direktive koje se odnose na kontrolu industrijskog
zagaenja i upravljanje rizikom Integrated Pollution Prevention and
Control (IPPC) 96/61/EC SEVESO II 96/82/EC Large Combustion Plants
88/609/EEC Air Pollution from Plants 84/360/EEC Eco-labelling
EEC/880/92 (Council Regulation) Eco-Mamagement and Audit Scheme
(EMAS) EEC/1836/93 (Council Regulation)
2.7 EU direktive koje se odnose na hemikalije i GMO
Classification,Packaging and Labeling of Dangerous Substances
67/548/EEC Ricks Assessment of Existing Substances EEC/793/93
(Council Regulation) Import and Export of Dangerous Chemicals
92/2455/EEC Good Laboratory Practice (application,inspection and
verification) 89/569/EEC Ozone Depleting Substances 88/540/EEC
Protection of Animals Used for Experimental and Other Scientific
Purposes 86/609/EEC Contained Use of GMOs 90/219/EEC Deliberate
Release of GMOs 90/220/EEC
2.8 EU direktive koje se odnose na buku Motor Vehicle Exhaust
Syistem 70/157/EEC Noise Emissions from Motorcycles 97/24/EEC
Household Appliances 86/549/EEC
2.9 Konvencije o klimatskim promenama 2.10 Climate Change
Convention Kyoto Protocol Meunarodna saradnja (konvencije) Bazelska
konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i
njegovom odlaganju (Basel Convention) 14
Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore
i faune (CITES Conve) Montrealski protokol o supstancama koje
oteuju ozonski omota Konvencija o biolokoj raznovrsnosti Okvirna
konvencija UN o promeni klime...
3. DIREKTIVE I REGULATIVE KOJE SE ODNOSE NA HRANU 3.1 Opte
Standardi za hranu mogu se podeliti u dve grupe: Marketinki propisi
sastavljeni u skladu sa zajednikom poljoprivrednom politikom
(Common Agricultural Policy) Propisi sainjeni s obzirom na
kompletiranje unutranjeg trita Cilj marketinkih propisa,u skladu sa
zajednikom poljoprivrednom politikom,je promovisanje stabilnosti
poljoprivrednog trita,zatita interesa proizvoaa i pomo potroaima da
identifikuju i razlikuju hranu koja se razlikuje u kvalitetu. Za
neke proizvode mora se naznaiti zemlja porekla,kao na primer za
voe,povre,govee meso. U oblasti sigurnosti hrane EU je uvela niz
promena donoenjem jedinstvenog Evropskog zakona o sigurnosti hrane
i formiranjem Evropske agencije za sigurnost (European Food Safety
Authority). Osnovni zadatak Evropske agencije za sigurnost hrane EC
uredba 178/2002 je da unapredi postojei sistem naune i tehnike
podrke i formira mreu sa slinim telima u dravama lanicama. Za
proizvode ivotinjskog porekla potrebno je usvojiti ili prilagoditi
postojee zakone i propise o veterinarskoj kontroli i izgraditi
odgovarajue sisteme koji e biti priznati od nadlenih institucija
EU. Pored gore iznetog kompanije koje ele da izvoze takve proizvode
na trite EU,prolaze kroz vrlo strogu kontrolu i moraju dobiti
licencu za izvoz i biti upisane u listu odobrenih pogona. 3.2
Preduslovi ALINORM 93/13 i podruje primene HACCP-a Kod izvoza
prehrambenih proizvoda izvoznik mora osigurati usklaenost sa nizom
horizontalnih i vertikalnih direktiva o prehrambenim proizvodima,i
svoj proizvodni proces postaviti sa kodom dobre proizvodne
prakse.Takoe je potrebno da se u proizvodnoj firmi uspostavi sistem
HACCP-analiza rizika i kritine kontrolne take. Preduslovi
definisani u Codex Alimentarijus Commission FAO/WHO (ALINORM 93/13)
su: - materjal i izgled zgrade - layout pogona,horizontalna i
vertikalna signalizacija - stanje oprema,pristup opremi za ienje -
obezbeenje prostorija za pranje ruku i toaleti - kontrola tetoina -
dovod vode - dizajn i dostupnost kontenjera za hranu i otpad -
drenaa i odlaganje otpada - kvalitet vazduha i ventilacije -
adekvatno osvetljenje - kontrola temperature - uslovi skladitenja i
sirovina i gotovih proizvoda - spreavanje unakrsne kontaminacije -
kontrola mikrobiolokih,hemijskih i fizikih kontaminacija -
povlaenje proizvoda sa trita 15
- odravanje i sanitacija - programi ienja - lina higijena u
pogonima - zdravstveno stanje radnika,oboljenja i povrede -
ponaanje posetilaca - informacije o proizvodu,identifikacija are -
svest zaposlenih - obuke,programi obuka i osveavanje znanja,itd Na
prehrambene proizvode ne stavlja se znak CE kao dokaz usklaenosti
sa zahtevima EU. 3.3 EU direktive i regulative za hranu
Horizontalno zakonodavstvo (propisi) EU za hranu koje pokriva sve
proizvode,bazirano je na sledeim direktivama: Opti Zakon o hrani
Regulativa EG 178/2002 (Ova regulativa je osnovni horizontalni
propis iz domena bezbednosti hrane u EU i daje opte principe Zakona
o hrani,procedure koje ureuju oblast bezbednosti hrane...) Slubena
kontrola hrane 89/397/EEC i 93/99/EEC (Ove procedure daju mere koje
se odnose na kontrolu hrane,definiu principe slubene kontrole
prehrambenih proizvoda kao i procedure za izvoenje inspekcije i
analizu uzoraka) Oznaavanje prehrambenih proizvoda 2000/13/EC
(Direktiva se odnosi na oznaavanje,prezentaciju i nain reklamiranja
prehrambenih proizvoda sa ciljem obezbeivanja informativnog sistema
za oznaavanje hrane) Higijena prehrambenih proizvoda 93/43/EEC (Ova
direktiva opisuje opta pravila i proceduru za proveru higijene
namirnica kroz sve faze nakon primarne proizvodnje i ona
predstavlja osnovni propis EU od znaaja za primenu i implementaciju
HACCP sistema u proizvodnji hrane) Aditivi 89/107/EEC (okvirna
direktiva) - boje koje se koriste u prehrambenim proizvodima;
94/36/EC - zaslaivai; 94/35/EC - aditivi za prehrambene proizvode
izuzev boja i zaslaivaa;95/2/EC,dopune 98/85/EC 98/72/EC i
2001/5/EC - aditivi u ishrani ivotinja;propis EC 1831/2003,dopuna
EC 378/2005 Rastvarai za ekstrakciju 88/344/EEC (definie listu
rastvaraa za ekstrakciju koji su odobreni za preradu hrane)
Materjali u kontaktu sa prehranbenim proizvodima 89/109/EEC
(okvirna Direktiva) (Ova Direktiva daje grupu materjala i artikala
namenjenih za kontakt sa prehrambenim proizvodima)
Vertikalno zakonodavstvo (propisi) EU podrazumevaju onu
regulativu i normativne reference koje se odnose na konkretne
prehrambene proizvode i proizvodne procedure,kojima se izmeu
ostalog ureuju i elementi od znaaja za razvoj dobre higijenske
prakse i proizvodne procese znaajne za primenu HACCP sistema kao:
Higijena prehrambenih proizvoda Regulativa EG 852/2004 Posebni
propisi iz oblasti higijene hrane animalnog porekla - Regulativa EG
853/2004 Mikrobioloki kriterijumi za prehrambene proizvode -
Regulativa EG 2073/2005 16
Mleko i mleni proizvodi 92/46/EEC Proizvodi od jaja 89/437/EEC
Mesni proizvodi 92/5/EEC ivotinje i proizvodi vodene kulture
91/67/EEC
4. DIREKTIVE I REGULATIVE KOJE SE ODNOSE NA HEMIJSKU INDUSTRIJU
Skraenice koje su u upotrebi kod EU direktiva za hemijsku
industriju: REACH Registracija,evaluacija i autorizacija hemikalija
ECA Evropska hemijska agencija EU direktive i propisi u hemijskoj
industriji: Hemijske supstance 67/548/EEC (dopuna 92/32/EEC)
(Direktiva daje osnovne zahteve u smislu klasifikacije,pakovanja i
obeleavanja opasnih hemijskih supstanci) Osnovni zahtevi za
klasifikaciju,pakovanje i obeleavanje opasnih hemijskih preparata -
99/45/EC (dopuna 2001/60/EC) tzv,,restriktivna direktiva 76/769/EEC
(Direktiva definie ogranienja prilikom plasiranja i korienja
opasnih supstanci i preparata) Bezbednost u rukovanju opasnim
hemijskim materijama 93/112/EEC i 2001/58/EC (Direktive definiu
obim i vrstu informacija koje moraju da budu navedene na hemijskim
proizvodima kako bi rukovanje hemijskim materjalima bilo bezbedno)
Proizvodi za zatitu bilja (Pesticidi) 91/414/EEC (Direktiva definie
zahteve u pogledu pakovanja,obeleavanja i odobravanja proizvoda za
plasman na trite) Pakovanje i obeleavanje opasnih hemijskih
supstanci i preparata 67/548/EEC i 99/45/EC Biocidni proizvodi
98/8/EC (Direktiva obrauje odobravanje i plasiranje na trite
biocidnih proizvoda,klasifikaciju,pakovanje i obeleavanje)
Deterenti propis EC 648/2004 Postojee hemijske materije 793/93/EEC
Sledee direktive definiu procedure i principe dobre laboratoriske
prakse (GLP): Inspekcija i provera primene GLP-a 2004/9/EC
(Direktiva definie inspekciju i proveru GLP-a proceduru
provere,mehanizam izvetavanja kao i mehanizam obavezne interne
razmene podataka) Obaveza primene principa GLP 2004/10/EC
(Direktiva definie obavezu primene principa GLP-a prilikom
laboratorijskih ispitivanja hemijskih proizvoda,ime se garantuje
kvalitet dobijenih rezultata,izbegava ponavljanje ispitivanja u
drugoj zemlji lanici,a time i smanjuje broj ivotinja korienih za
eksperimente) 5. DIREKTIVE I PROPISI KOJE SE ODNOSE NA FARMACEUSKU
INDUSTRIJU Direktive i propisi koji se odnose na farmaceutsku
industriju podeljene su na one koje se odnose na lekove za
humanitarnu upotrebu i one koje se odnose na lekove za veterinarsku
upotrebu. Skraenica koja se sree u ovim direktivama je EMEA
Evropska agencija za lekove. EU direktive i propisi: Zakon o
lekovima za humanitarnu upotrebu 2001/83/EC,dopuna 2003/63/EC
17
Odobrenje za putanje u promet lekova propisi (EC) 726/2004
i1084/2003 Ispitivanje lekova za humanitarnu upotrebu
2001/83/EC,2001/20/EC i 2005/28/EC Proizvodnja lekova za
humanitarnu upotrebu 2001/83/EC(4) i 2003/94/EC Utvrivanje cena i
nadoknada lekova za humanitarnu upotrebu 89/105/EEC Boje u lekovima
78/25/EEC i 81/464/EEC Lekovi za retke bolesti propis (EC) 141/2000
Zakon o lekovima za veterinarsku upotrebu 2001/82/EC Proizvodnja
lekova za veterinarsku upotrebu 2001/82/EC(4) i 91/412/EEC
Maksimalni nivo rezidua leka u namirnicama ivotinjskog porekla
propis EEC 2377/90 Intelektualna svojina propis EEC 1768/92 lekovi
na bazi lekovitog bilja 2002/98/EC,2004/27/EC i 2004/24/EC
Kozmetika 93/35/EEC
6. DIREKTIVE I PROPISI KOJE SE ODNOSE NA TEKSTILNU INDUSTRIJU
Zahtevi za oznaavanje sastava tekstilnih proizvoda 96/74/EC,dopuna
2006/2/EC (Direktive formuliu zahteve za adekvatno obeleavanje
sastava tekstilnih proizvoda kao i metode kvantitativnog
ispitivanja) Metode uzorkovanja i analiza za odreivanje strukture
tekstila 73/44/EEC Kagora,liocel,poliamid,aramid 97/37/EC Poliaktid
2004/34/EC Elastomultiester 2006/3/EC
7. NEKE OD DIREKTIVA KOJE SE ODNOSE NA ZATITU NA RADU
Problematiku zatite na radu reguliu nacionalni zakoni o zatiti na
radu.U ovom deu bie pobrojane neke od EU direktiva koje reguliu ovu
oblast: Oprema za linu zatitu 89/686/EEC(direktiva,,novog pristupa)
Minimalni bezbednosni i zdrastveni zahtevi u upotrebi opreme za
linu zatitu 89/656/EEC dopuna 95/63/EC Minimalni bezbedonosni i
zdrastveni zahtevi za rad sa ureajima sa ekranom 90/270/EEC Uvoenje
mera za podsticanje unapreenja bezbednosti i zdravlja radnika na
radu - 89/391/EEC Zatita zdravlja i bezbednosti radnika od rizika
povezanim sa hemijskim agensima na radu - 98/24/EC
8. DIREKTIVE KOJE SE ODNOSE NA ZATITU PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE
Potovanje prava intelektualne svojine 2004/48/EZ Konvencija o
izdavanju evropskih patenata propis (EC) 722/2004 igovi 89/104/EEC
Pravna zatita uzorka i modela 98/71/EC Pravna zatita topografskih
integralnih kola i propisa 87/54/EEC
9. DIREKTIVE KOJE SE ODNOSE NA FINANSIJSKE I KREDITNE
INSTITUCIJE Direktive koje se odnose na finansijske i kreditne
institucije za poslovanje na EU tritu 18
primenom standarda BASEL II 2006/48/EG i 2006/49/EG 10.
,,POSEBNEDIREKTIVE Direktiva o optoj bezbednosti proizvoda
2001/95/EC (Ova direktiva regulie bezbednost svih potroakih
proizvoda ija bezbednost nije regulisana odreenom vertikalnom
direktivom ili propisom ili ija je bezbednost delimino regulisana
istim.Prema ovoj direktivi proizvoa je obavezan da na trite plasira
samo bezbedan proizvod.Proizvod se smatra bezbednim ukoliko je
usaglaen sa dobrovoljnim nacionalnim standardima kojima su preuzeti
evropski dobrovoljni standardi,ije su reference objavljene u
Slubenom Glasniku EU.) Direktiva o odgovornosti za proizvod sa
grekom 85/374/EEC (Ova direktiva se uvek primenjuje i utvruje
neslaganja kada se pokae da je proizvod sa grekom.Ovo je jedna od
najvanijih direktiva koje je izdala Evropska unija.Ovom direktivom
uspostavljeni su propisi za tete nastale proizvodima sa grekom
proizvedenim ili uvezenim u EU.Odgovornost za proizvod mora da
sprei plasman proizvoda koji nisu bezbedni na trite EU.)
11. ,,OSTALEDIREKTIVE Direktiva o drumskom transportu opasnih
roba 94/55/EEC (Ova Direktiva se odnosi na drumski transport
opasnih roba u okviru ili izmeu drava lanica. Ona se ne primenjuje
na transport opasnih roba vozilima koja pripadaju ili su pod
odgovornou vojnih sila.) Direktiva o spreavanju i smanjivanju
zagaenja od azbesta 87/217/EEC Direktiva za gas 2003/55/EC Genetski
zakon regulativa no. 178/2002
12. VRSTE OBELEAVANJA CE znak:primena je obavezna. EU EKO
znak;Proizvod sa ovakom oznakom ispunjava skup zahteva koji se tiu
zatite ivotne sredine i performansi proizvoda,njime se mogu
oznaavati svi proizvodi i usluge osim prehrambenih
proizvoda,pia,farmaceutskih proizvoda i medicinskih ureaja. Zatieno
geografsko poreklo:ovim znakom se obeleavaju prehrambeni artikli
koji se proizvode u odreenoj geografskoj oblasti,primenom priznatog
know-how. Zatiena geografska oznaka:koristi se za proizvode koji
bar u jednoj fazi proizvodnje ili pripreme imaju vezu sa nekim
geografskim podrujem po kome su prepoznatljivi u smislu
kvaliteta,karakteristika imena i sl. Priznata tradicionalna
svojstva:ne odnosi se na poreklo ve na tradicionalni karakter,bilo
po sastavu ili nainu proizvodnje.
13. NEKE OD KORISNIH INTERNET ADRESA - Evropsko zakonodavstvo u
industriji:
http://www.europa.eu.int/eur-lrx/en/search/search_lif.html - Saeti
pregled EU zakonodavstva: http://europa.eu.int/scadplus 19
- Dokumenti i publikacije:
http://europa.eu.int/comm/dg03/public.htm - Standardizacija prema
Novom pristupu:http://www.NewApproach.org - ,,Mainska
direktiva:http:www.europa.eu.int/comm/enterprise/mechan_equipment/machinery/welcdir.htm
- Zakonska regulativa iz oblasti
farmacije:http://pharmacos.eudra.org/F2/eudralex/CD-intro/home.htm
- Bela knjiga za hemijske proizvode:
http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l21275.htm - Svetska
trgovinska
organizacija(tekstil):http://www.wto.org/english/tratop_e/rexti_e.htm
-
RAPEX:http://europa.en.int/comm/dgs/health_consumer/dyna/rapex/rapex_archives.cfm
- CEN: http://www.cenorm.be/cenorm/index.htm - Notifikaciona
tela(NANDO):http://europa.eu.int/comm/enterprise/nano-is/home/index.cfm
- Kooperacija za akreditaciju:http://www.european-accreditation.org
- Evropska agencija za ivotnu sredinu:http://www.eea.eu.int 14.
BVQI AKREDITACIJE Po podacima iz 2005 godine najpoznatija
akreditaciona tela u svetu su: Engleska (V.Britanija) UKAS Argetina
OAA Australija/N.Zeland JAS ANZ Austrija A.Z Belgija BELCERT Brazil
INMETRO Danska DANAK Francuska COFRAC Holandija RVA Japan JAB
Kanada SCC Kina HKAS Kolumbija SIC Korea KAB Nemaka DAR(TGA)/DAU
Italija SINCERT Portugalija IPQ panija ENAC vajcarska SAS vetska
SWEDAC U.S.A - RAB
20
