I svetski rat

Uzrok

• Osnovni uzrok rata bio je sukob interesa velikih sila i njihova borba za političku i ekonomsku dominaciju velikih sila

• Sukob je izbio izmedju dva vojna saveza: Antante i Centralnih sila

Povod• 28.juna 1914.god. pripadnik Mlade Bosne

Gavrilo Princip izvršio je atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda

• Mlada Bosna se zalagala za ujedinjenje Južnih Slovena i oslobodjenje od austrougarske vlasti

• Austrougarska je zvaničnu Srbiju optužila za atentat

• Radikalni krugovi u Beču su se zalagali za ratnu opciju, dok su se umereniji pribojavali da rat protiv Srbije neće ostati lokalni, već da će se pretvoriti u širi sukob

• Nemačka je jasno i nedvosmisleno podržala Austrougarsku, što je Beč nateralo da se odluči za rat

• 23.jula Austrougarska je Srbiji uputila ultimatum, sa teškim i neprihvatljivim zahtevima

• Austrougarska je 28.jula 1914.god. objavila rat Srbiji

Svetski sukob

• U narednih nekoliko dana, do početka avgusta 1914.god., sve velike sile su bile uključene u veliki ratni sukob.

Zemlje učesnice• Japan 1914.god. ulazi u rat na strani Antante • Turska je proglasila neutralnost, ali je u tajnosti,

krajem 1914.god. potpisala sporazum sa Centralnim silama

• Italija je na početku rata ostala neutralna, ali 1915.god. ulazi u rat na strani Antante

• Bugarska 1915.god. ulazi u rat na strani Centralnih sila

• Rumunija 1916.god. ulazi u rat na strani Antante• SAD 1917.god. ulaze u rat na strani Antante

Šlifenov plan

• Načelnik nemačkog generalštaba Alfred fon Šlifen je još 1905.god. izradio nemački ratni plan

• Osnovna zamisao bila je da se izbegne rat na dva fronta

• Planirano je bilo da se najpre Francuska porazi na zapadu za 40 dana, a da se zatim sve snage prebace na istok protiv Rusije

Evropski frontovi

• U Evropi se ratovalo na tri fronta: • Zapadnom ( od Severnog mora do

Švajcarske) • Istočnom (od Baltičkog mora do Rumunije) • Balkanskom

Zapadni front 1914

• Nemci su prodrli kroz neutralnu Belgiju i počeli su da ugrožavaju sam Pariz

• Došlo je do bitke na Marni, septembra 1914. u kojoj je zaustavljen nemački prodor od strane francuskih i britanskih trupa

• Propao je Šlifenov plan o munjevitom ratu i Nemačka je morala da vodi rat na dva fronta

Rovovski rat

• Na neuspeh Šlifenovog plana uticalo je nekoliko faktora:

• Britanci i Belgijanci su usporavali nemačko napredovanje, što je Francuzima omogućilo da prebace pojačanja

• Neočekivana brzina ruske mobilizacije i napad na nemačke položaje na istoku

• Na zapadnom frontu je od tada vodjen rovovski rat

• Na njegov tok presudno su uticale tehnološke promene:

• Bodljikava žica je predstavljala ogromnu prepreku za napade pešadije

• Smrtonosnija artiljerija i mitraljezi takodje su ojačali odbranu

• Aprila 1915.god., u bici kod Ipra, Nemci su prvi put upotrebili bojne otrove, koje su zatim koristile obe strane

• Zbog svega toga je jako teško bilo probiti neprijateljske položaje bez ogromnih gubitaka

• Kao novo ofanzivno oružje se 1916.god. pojavljuje tenk (prvo su ga koristili Britanci, a zatim i Francuzi)

Britanski tenk Mark I

Istočni front 1914• Rusija je ratovala protiv Nemačke i

Austrougarske• Rusi su iznenada prešli u ofanzivu i ušli duboko

na teritoriju Nemačke• Zbog toga je Nemačka morala da povuče deo

snaga sa zapada• Nemci su povratili izgubljene teritorije i porazili

Ruse u bitkama kod Tanenberga i Mazurskih jezera

• Ruska vojska je bila najmnogoljudnija, ali i veoma slabo opremljena

Ratna 1915.god.• Krajem I godine rata i jednoj i drugoj strani bilo je jasno

da neće moći da ostvare brzu i laku pobedu • Tokom 1915.god. osim ratnih operacija vodi se i

diplomatska borba dva saveza, da privuku neutralne države

• Italija je u proleće 1915.god. potpisala sa Antantom tajni Londonski ugovor

• Italiji su obećane teritorije, naseljene italijanskim stanovništvom, koje su bile u sastavu Austrougarske: Trst, Istra, Dalmacija, Južni Tirol

• Tako je došlo do otvaranja novog fronta na reci Soči • Ujesen 1915.god. Bugarska ulazi u rat na strani

Centralnih sila, obećano joj je teritorijalno proširenje na račun Srbije

Istočni front 1915

• Pošto nisu uspeli da ostvare munjevitu pobedu na zapadu 1914.god. Nemci su više pažnje posvetili 1915.god. istočnom frontu

• Nemci su kod Gorlica probili ruske položaje i naterali ih na povlačenje iz Poljske

• Tako je linija fronta pomerena nekoliko stotina kilometara od nemačkih i austrougarskih granica

• Nemci ipak nisu uspeli da okončaju rat na ovom frontu

Granice istočnog fronta

Dardanelska operacija• Pošto nisu bili u mogućnosti da probiju nemački front na

zapadu zapadni saveznici su odlučili da se iskrcaju na Galipolju, zauzmu Dardanele i prinude Tursku na kapitulaciju

• Ulazak Turske u rat onemogućavao je snabdevanje Rusije preko Crnog mora i opasnost za ruske teritorije na Kavkazu

• Turska vojska, koju su obučavali nemački oficiri pružila je snažan otpor i onemogućila ove planove

• Posebno velike gubitke pretrpeli su australijski vojnici, kao deo britanske vojske

• Od ostataka ove vojske formiran je Solunski front

Zapadni front 1916.god. • Početkom 1916.god. nemačka komanda je na

zapadu počela da koristi taktiku iscrpljivanja; ovaj plan je užase I svetskog rata doveo do vrhunca

• Za cilj napada nemačka komanda je izabrala francusko utvrdjenje Verden

• Odvijala se od 21.februara do 19.decembra 1916

• Poginulo je oko 250.000 a ranjeno oko 500.000 vojnika

• Svojim položajem Verden je štitio prilaze Parizu • Taktika iscrpljivanja se sastojala u ideji da se

neprijatelju nanesu znatno veći gubici; Nemci nisu u tome uspeli u potpunosti iako su Francuzi imali ogromne gubitke

• Odbranom Verdena komandovao je maršal Filip Peten

• Bitka je predstavljala simbol francuske odlučnosti

Spomenik u Verdenu

Bitka na Somi • Smatra se najvećom bitkom I svetskog rata • Predstavlja veliku britansko-francusku ofanzivu• Jedan od ciljeva bio je i da se oslabi nemački

pritisak na Verden • Samo prvog dana bitke iz Britanci su imali

50.000 poginulih i ranjenih, od kojih je većina poginula u prvom satu bitke, a ukupno oko 500.000, Francuzi oko 200.000, a Nemci oko 500.000

• Nemački položaji nisu probijeni, ali su i Nemci pretrpeli teške gubitke

Istočni front 1916.god. • U leto 1916.god. ruska vojska je preduzela

veliku ofanzivu pod komandom generala Brusilova (po kojem je ofanziva dobila ime)

• Rusi su naneli težak poraz austrougarskoj vojsci i zapretili njenim izbacivanjem iz rata

• Da bi to sprečili Nemci su morali da povuku deo trupa sa zapadnog fronta

• Ofanziva je bila zaustavljena • Ofanziva je bitno uticala na odluku Rumunije da

udje u rat na strani Antante 1916.god.

Revolucija u Rusiji

• Još od druge polovine 19.veka rusko društvo se nalazilo u ozbiljnoj krizi, ogromne razlike izmedju bogatog plemstva i siromašnih seljaka

• U Rusiji je postojao sistem samodržavlja, sva vlast je bila u rukama careva iz dinastije Romanova (Nikolaj II Romanov)

• I svetski rat samo je produbio sve slabosti Rusije

• Medju protivnicima carskog režima najodlučniji su bili boljševici, na čelu sa Vladimirom Iljičom Lenjinom

• Oni su se zalagali za revolucionarno preuzimanje vlasti

• Ovakvo stanje je početkom 1917.god. dovelo do niza štrajkova

• Jedan od tih štrajkova je, krajem februara 1917.god. (po julijanskom kalendaru), doveo do oružane pobune, poznate kao februarska revolucija

• Car Nikolaj II je abdicirao, to je bio kraj carstva• Vlast je preuzela gradjansko-demokratska vlada,

na čelu sa Aleksandrom Kerenskim• Uporedo su boljševici započeli formiranje

paralelnih organa vlasti-sovjeta (saveta)

• Boljševici su svoj program formirali na osnovu parola:

• “Mir, hleb, zemlja” i “Sva vlast sovjetima”• Suština je bila u zahtevu da Rusija odmah

izadje iz rata; da se obezbedi snabdevanje naroda i da se oduzme zemlja od bogatih zemljoposednika i podeli seljacima; da boljševici preuzmu vlast preko sovjeta od privremene vlade

• Neuspesi privremene vlade i sve veće rasulo na frontovima su išli na ruku boljševicima

• 25.oktobra (7.novembra) 1917.god. počela je boljševička pobuna-oktobarska revolucija

• Simbol revolucije postala je krstarica Aurora, čiji je plotun označio početak juriša na Zimski dvorac, sedište privremene vlade

• Boljševici su zauzeli sve ključne institucije• Formirali su Sovjet narodnih komesara, vladu na čelu sa

Lenjinom • U proleće 1918.god. Rusija sklapa sa Nemačkom

separatni mir u Brest-Litovsku• Rusiji je oduzeta ogromna teritorija (oko 25%) u oblasti

Baltika, Belorusije i Ukrajine, ekonomski najrazvijeniji delovi države

• Boljševička vlada je pristala na takve uslove da bi učvrstila vlast u državi

• Protivnici revolucije pokušali su da sruše vlast boljševika; gradjanski rat 1918-1920.god. izmedju “crvenih” i “belih”, završen je pobedom boljševika

Mir u Brest-Litovsku

Pomorski rat

• Na početku rata britanska flota je sprovodila pomorsku blokadu Nemačke

• Na to je Nemačka odgovorila dejstvom podmornica, koje su potapale trgovačke, a ponekad i putničke brodove

• Nemci su 1915.god. potopili američki putnički brod Lusitanija, druga najveća pomorska katastrofa nakon potonuća Titanika

• Najveća pomorska bitka vodjena je kod Jitlanda 1916.god.

• Britanci su izgubili više brodova, ali su uspeli da obezbede trajnu kontrolu nad morem

• Početkom 1917.god. Nemačka je usvojila taktiku neograničenog podmorničkog rata

• Ova taktika je neposredno dovela do ulaska SAD u rat

• Medjutim, opasnost od nemačkih podmornica dosta je umanjena sistemom konvoja, kada su ratni brodovi pratili trgovačke brodove

Ulazak SAD u rat 1917.god. • Na početku rata SAD su se držale politike izolacionizma• Izolacionistička politika bila je definisana još 1823.god.

doktrinom američkog predsednika Džejmsa Monroa• SAD su raspolagale ogromnim vojnim i industrijskim

potencijalom, ulazak SAD u rat na bilo koju stranu davao je ogromnu prednost

• Britanija i Francuska su se veoma zadužile u SAD, njihov poraz bio doveo u pitanje otplatu tih dugova

• Nemačkom taktikom neograničenog podmorničkog rata posebno je bila pogodjena američka trgovačka mornarica

• Nemačka je pokušala da uvuče Meksiko u rat protiv SAD, nudeći finansijsku pomoć i pripajanje delova američke teritorije

• Svi ovi razlozi su doveli u proleće 1917.god do ulaska SAD u rat na strani Antante

Vilsonovih 14 tačaka• Ulaskom u I svetski rat SAD postala velika sila u

svetskim razmerama • Početkom 1918.god. tadašnji američki predsednik Vudro

Vilson je izneo svoj spoljnopolitički program u 14 tačaka• Osnove programa su: • Negiranje tajne diplomatije • Pravo naroda na samoopredeljenje • Stvaranje medjunarodne organizacije, koja bi nakon rata

vodila računa o očuvanju mira u svetu • Sloboda trgovine i plovidbe morima• Ovaj program je bio veoma značajan na Mirovnoj

konferenciji nakon I svetskog rata

Vudro Vilson (1856-1924)

Kraj rata 1918• Nakon izlaska Rusije iz rata, Nemačka je

prebacila snage na zapad, da ostvari pobedu na zapadu dok se ne oseti puni uticaj SAD na ratna dešavanja

• Nemačka ofanziva na zapadu doživela je neuspeh

• U leto 1918.god. zapadni saveznici su pokrenuli kontraofanzivu i nemački front na zapadu se raspao

• Nemačka je kapitulirala 11.novembra 1918.god., čime je okončan I svetski rat