Embed Size (px)
Citation preview
Први светски рат
У смеру казаљке на сату: ровови на Западном фронту, британски тенк Марк I прелази ров,
потапање бојног брода ХМС Ирезистибл у бици код Дарданела, митраљез Викерс и посада са
гас маскама и немачки ловачки авион Албатрос
Време: 1914. – 1918.
Локација:
Европа, Африка, Пацифик, Атлантик, Индијски океан, Блиски исток
Резултат: Победа - Савезника
Промене у територији:
Сукобљене стране
Савезници Централне силе
Супротности великих сила у 20 веку су достигле кулминацију.
Немачка је била све гласнија у свом незадовољству и тежњи да се поседовање колонија прерасподели !
,,Срдачни споразум између Велике Британије и Француске регулисане су колонијалне несугласице !
Прикључењем Русије, формираће се блок који би требао да заустави Немаки продор. (АНТАНТА)
1908.година – Британија – војно-поморска политика – два војна брода на сваки започети у Немачкој.
Немачка спољна политика дефинисана речима
“ПРОДОР НА ИСТОК” чекала је повод за рат.
ПОЧЕТАК РАТА Атентат на Франца Фердинанда, био jе
главни повод за избијање рата. 28.јуна на Видовдан 1914.године Гаврило Принцип убио надвојводу
Франца Фердинанда 28. јула 1914. године – Аустро-Уграска је
објавила рат СРБИЈИ ! Уз претходну консултацију са
Немачком. А.У. је хтела локализован рат како би
постала водећа сила на Балкану. Русија спремна за рат. Немачка је објавила рат 1. августа
1914.год. Русији , а затим у размаку од два дана и Француској и Белгији !
Антанти се придружио ЈАПАН ,а Централним силама ОСМАНСКО ЦАРСТВО !
Изузетак почетком рата чинила је Италија, она је прокламовала политику :
“sarco egoismo” ( свете себичности ) т.ј да уђе у рат са оним државама које јој
понуде адекватну територијалну надокнаду.
Немачки ратни план – израдио фон Шлифен
Полан је према Русији имао дефанзиван положај.
Главни правац напада био је према неутралним земљама Бенелукса и напад на Француску.
На западном бојишту операције су у почетку кренуле повољно по Немце.
Они су успели освојити готово целу Белгију.
Савезничке снаге су их успеле зауставити и поразити у битци на Марни септембар 1914.г.
и одбацити на север. По много чему ова битка је одлучила
исход рата . Почетак “ позиционог рата “ Пораз Руса код Таненберга и
Мазурски језера
Савезнички покушај наставка противофанзиве, с друге стране, није успео, а покушаји обе стране да на западном делу бојишта обухвате и одлучно поразе једна другу довео је до Трке према мору.
Један од таксија какви су превезли војнике у одлучном тренутку битке на Марни
Планови Централних сила Март 1915.године Дарданелска
операција-покушај енглеско-француске флоте да овлада мореузима, пораз од Турака.
Покушај пешадије да освоји Галипоље.
Антанта формира Солунски фронт
Италија –приступа Антанти ( Истра, Кварнер и део
Далмације) Бугарска приступа Централним
силама ( обећање територија Србије до десне обале Мораве.
Галипоље - "Дарданелска операција“ 1915.
Уласком Турске у рат на страни Централних сила у јесен 1914.г., започиње вишемјесечна англо-француска кампања ради пробијања пролаза у Дарданелима, који је остао као једини пролаз који је повезивао Русију са осталим земљама Антанте. Изворни творац "Дарданелске операције" био је први lord Admiraliteta Winston Churchill,
Galipoljska bitka
Galipoljska bitka jedna je od najkrvavijih bitaka Prvog svjetskog rata. Vodila se od 25. aprila 1915. do 6.januara1916. Odluku da se desantom osvoji Galipoljsko poluostrvo saveznički zapovjednici su donijeli nakon niza uzaludnih pokušaja bombardovanja s mora po vanjskim utvrđnjima koje su štitile ulaz u tesnac Dardaneli.Osvajanjem poluostrva Saveznici bi sebi omogućili pristup Carigradu, s konačnim ciljem njegovog zauzimanja, čime bi se iz daljnjeg toka rata izbacilo Osmansko Carstvo i ponovno otvorilaputza pomoć Rusiji.Snage Antante su mahom sačinjavale trupe Britanskog Carstva izvan Engleske (Irska, Australija i Novi Zeland) koje su činili dobrovoljci i neredovna vojska, što se ranije smatralo za jedan od glavnih razloga katastrofalnog poraza Saveznika. Danas se smatra da razlog potpune propasti invazije leži u nizu grešaka koje su načinili zapovjednici operacije.Tursku vojsku je predvodio Kemal Atatürk, kasniji utemeljitelj turske republike te njen prvi predsjednik, koji je svoj vojni ugled stekao upravo na bojnom polju kod Galipolja.
Danas Galipolje u Australiji i Novom Zelandu predstavlja simbol velikog, nepotrebnog i uzaludnog stradanja, te se u tim zemljama 25. aprila svake godine obeležava Anzac Day, spomen na žrtve Galipolja.Osim pod nazivom Galipoljska bitka ova se bitka još zove, prema turskim izvorima, Çanakkale Savaşları, "Bitke kod Čanakkale" (prema gradu Çanakkale na južnoj azijskoj strani Dardanela) te Dardanelles Campaign, "Dardanelski pohod", prema američkim izvorima.O bitci je snimljeno nekoliko filmova, od kojih je Galipolje, australskog redatelja Petera Weira, zasigurno najpoznatiji.
Верден 1915.године
Покушај Немачке да сломи Француску.
Центар удар Верден (десетомесечне борбе)
Симбол француске несаломивости
Организација одбране генерал Анри-Филип Патен
генерал Анри-Филип Патен
Анри Филип Бенони Омер Жозеф Петен (фр. Henri Philippe Benoni Omer Joseph Pétain; Коши-а-ла-Тур, Француска, 24. април 1856—Ил д'Је, Француска, 23. јул 1951), познатији као Филип Петен или маршал Петен, је био француски војсковођа, касније председник Вишијевске Француске од 1940. до 1944.
Због својих војних достигнућа у Првом светском рату у Француској је сматран херојем, но због својих акција у Другом светском рату то херојство се претворило у суђење због издаје и смртну казну, која је преиначена у доживотни затвор од стране председника Де Гола. У модерној Француској он је углавном сматран издајицом, а реч петенизам се сматра француским обликом речи квислинг.
Верденска битка је била најдужа и једна од најзначајнијих и најкрвавијих битака Првога светскога рата на Западном фронту. Одвијала се од 21. фебруара до 19. децембра 1916. у околини Вердена између Француске и Немачке војске. У бици је погинуло око 250.000 војника, а око 500.000 је рањено.
Источни фронт Улазак Румуније у рат на страни Антанте Ерицх вон Фалкенхаyн сматрао је да неће
победити уколико из рата не буде избачена Француска.
Западни фронт Покренута је велика офанзива на
француску тврђаву Вердун. Французи су трпели велике губитке и постепено губили територију.
Британци су покренули амбициозну офанзиву на реци Соми.
Битка на Соми је значајна и због тога што су Британци по први пут у историји користили ново оружје - тенкове.
Французима су у помоћ приступили и Руси,
Генерал Брусилов је покренуо велику офанзиву која је довела до слома аустро-угарске војске.
Брусиловљев продор је заустављен немачком интервенцијом !
Битка на Соми
Време: 1. јул, 1916. – 18. новембар, 1916.
Локација: Сома, Пикардија, Француска
Резултат: Пат позиција
Британски Марк I
Британски Марк IV
Никола II збачен у Фебруарској револуцији.
Неограничен подморнички рат – нападање свих бродова који се крећу према Британији или Француској.
Априла 1917. – Потапање брода УСС „Луситаније“. САД-е улазе у рат на страни Антанте.
1917 – Грчка улази у рат и прикључује се борбама на Солунском фронту.
Пораз италијана на Кобариду (Капорето) – расуло италијанске војске Октобар 1917 – Револуција у Русији. Додатни проблеми за Антанту Март 1918 – Брест-Литовски мир између Немачке и бољшевичке
Русије.
Скупштина САД
15 . септембра – Српске и француске јединице пробиле Солунски фронт.
29. септембра – Капитулација Бугарске
30. октобар – Капитулација Османлијског царства
3. новембра – Капитулација Аустро-Угарске
11. новембар – Капитулација Немачке у месту Компијењ. (примирје је потписано у Железничком вагону )
Немачки министар финанција Маттхиас Ерзбергер у пратњи мајора вон Wинтерфелдтла и грофа Алфред вон Оберндорффа пред француским заповедницима Фердинандом Фоцхом и Маxимеом Wеyгандом, и британским представницима Wемyссом и Хопеом.
Учествовале 36 државе. У борбама и рањавању умрло је преко 10
милиона људи, Више од 21 милиона је рањено. Еманципација жена. Уводило се право гласа. Ојачали су радикални покрети национализам и
комунизам. Дошло је до економских криза и прекинути су
трговачки односи. Након рата Европом је владала епидемија грипа
која је одузела 20 милиона живота.
Позорнице Главни догађаји Специфични чланци Учесници Види још
Увод•Узроци
•Сарајевски атентат •Јулски
ултиматум Главни
фронтови•Западни фрон•Источни фронт
•Солунски фронт
•Кавказ•Синај и
Палестина•Месопотамија
•Африка•Атлантик •Пацифик•Србијa
1914.• Битка за Лијеж• Церска битка
• Колубарска битка• Таненбершка битка
• Прва битка на Марни• Битка код
Сарикамиша
1915.• Албанска голгота• Галипољска битка• Италијански поход
1916.• Битка за Верден• Битка на Соми
• Јиландска битка• Брусиловљева
офанзива• Освајање Румуније
1917.• Топлички устанак
• Руска револуција1918.
• Пролећна офанзива• Офанзива од сто
дана• Капитулација
Немачке
•Хронологија•Ваздушно ратовање•Поморско ратовање
•Лица•Хемијско оружје
•Технологија•Рововско ратовање
Цивилне жртве и злочини
•Јерменски геноцид •Асирски геноцид
Последице•Жртве
•Споразум у Брест-Литовску
•Париска мировна конференција
•Версајски споразум •Лига народа
•Учесници
•Антанта
• Србија• Црна Гора
• Русија• Француска• Уједињено Краљевство
• Аустралија• Канада• Индија
• Нови Зеланд• Јужноафричка
Република• Италија
• Румунија• САД
• Португал• Јапан
• Белгија• Грчка
•Централне силе
• Немачко царство• Аустро-Угарска
• Отоманско царство• Бугарска
Повезани сукоби• Први балкански рат• Други балкански рат
• Маричка побуна• Ускршњи устанак• Руска револуција
• Руски грађански рат• Северноруска
кампања• Пољско-совјетски рат
• Грчко-турски рат• Други светс
