Uvod• Prvi svetski rat• Uzroci• Obava rata• Sarajevski atentat• Planovi• Nesporazumi između Centralnih sila• Kraj rata• Ratni zarobljenici• Povlačenje srpske vojske na Krf• Srpski vojnik izviđač• Pesma ,,Tamo daleko“• Film ,,Jugoslavija 1914-1918’’

Prvi svetski ratPrvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila.

Srbija u Prvom svetskom ratu

Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine. Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suočila se sa Trojnom invazijom. Ne želeći da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije.

Евакуисана је на Крф где се одморила, наоружала и реорганизовала. Одатле јепребачена на Солунски фронт где је већ 1916. године забележила успехе. После дугог затишјаборбе за пробијање фронта почеле су септембра1918. године. Српске и друге савезничке снагепробиле су фронт и убрзо је Бугарска принуђенана предају. Српска војска незадрживо јенапредовала и 1. новембра 1918. ослобођен јеБеоград. Захваљујући српским војним победамаи дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

UzrociNeposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata je Sarajevski atentat, a uzrok nerešena kriza u julu 1914. godine između Austrougarske i Srbije. Međutim, uzroci rata leže u višedeceniskoj složenoj vojno-političkoj situaciji, rivalitetima i priprema za rat između velikih sila u Evropi, kome je trebao razlog da se za samo par meseci iz blagostanja pređe u stanje sveopšteg ratovanja.

Sarajevski atentatGavrilo Princip je 28. juna 1914. godine u Sarajevu izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Princip je bio član Mlade Bosne, organizacije čiji su iredentistički ciljevi bili ujedinjenje Južnih Slovena i oslobođenje od austrougarske vlasti. Ovaj atentat je bio jedan od događaja koji su prouzrokovali krizu, koja je potom dovela do izbijanja Prvog svetskog rata.

Objava rataVlada Austrougarske iskoristila je ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda kao povod za rešavanje srpskog pitanja u čemu je imala podršku Nemačke. Dana 23. jula 1914. Srbiji je upućen ultimatum koji je sadržao deset zahteva, od kojih su neki bili neprihvatljivi za suverenu državu. Odgovor Srbije na ultimatum je imao rezervisan ton ali je zahtev pod brojem šest bio odbijen. Kao odgovor na to Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. na šta je Rusija reagovala objavivši delimičnu mobilizaciju snaga na granici sa Austrijom.

PlanoviNemački plan

Šlifenov plan je predviđao opasnost vođenja rata na dva fronta. Plan je predviđao brzu mobilizaciju i iznenadni snažan zaobilazni manevar kroz Belgiju i Luksemburg, kako bi se Francuska porazila pre nego što ona sprovede mobilizaciju. Posle pobede nad Francuskom, nemačka armija bi železnicom bila prebačena na istok gde bi uništila rusku armiju, kojoj bi trebalo znatno više vremena da mobiliše svoje trupe i prebaci ih do granice.

Francuski planФранцуски план XVII је предвиђао брз продор уРурску област, која је представљала срценемачке индустрије, што је у теорији требало даонеспособи Немачку за даље вођење рата.

Ruski planRuski plan XIX predviđao je mobilizaciju ruskih snaga, i njihovo raspoređivanje duž granice sa Austrougarskom i Nemačkom.

Sva tri plana oslanjala su se na brzinu kao na jedan od odlučujućih faktora za pobedu. Pripremljeni su precizni vremenski rasporedi, a jednom započeta mobilizacija, bilo bi veoma teško zaustavljena

Nesporazum između Centralnih sila

Strategija Centralnih sila patila je zbog loše komunikacije. Nemačka je obećala podršku austrougarskoj invaziji Srbije, ali je ova podrška pogrešno protumačena. Austrougarska je smatrala da će Nemačka zaštiti njen severni bok od Rusije. Međutim, Nemačka je poremetila Austrougarske planove zbog čega je ona morala većinu svojih trupa da pošalje na front prema Rusiji dok Nemačka ne porazi Francusku.

Kraj rataSlom Centralnih sila usledio je veoma brzo. Bugarska je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu. 30.oktobra 1918. Otomanska imperija kapitulirala je u MudrosuPrimirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra u vili Đusti blizu Padove. Austrija i Mađarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije. U Nemačkoj je izbila revolucija i 9. novembra je proglašena republika. Kajzer je pobegao u Holandiju. 11. novembra, u železničkom vagonu u Kompjenju potpisano je primirje sa Nemačkom.

PoslediceNijedan rat pre toga nije tako dramatično promenio mapu Evrope; nestala su četiri carstva: Nemačko, Austro-ugarsko, Otomansko i Rusko carstvo. Četiri dinastije: Hoencolerni, Habzburzi, Romanovi i Osmanlije, sa svojom aristokratijom su takođe pale nakon rata. Belgija i Srbija su bile teško razrušene. Francuska je imala 1,4 miliona mrtvih vojnika a deo teritorije je bio u potpunosti uništen (Crvena zona). Nemačka i Rusija su takođe pretrpele velike gubitke.

Posledice na SrbijuSrbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919., izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% od celokupnog broja stanovnika koje je imala po popisu iz 1914. god. Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika. Prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 77.455 vojnika, u borbama na Solunskom frontu 1916-18. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34. 781 vojnika umrlo od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine.

Novonastale državeNajveće promene doživela je mapa istočne i centralne Evrope. Neke manje nacije koje su vekovima bile gušene od strane Rusije, Nemačke i Austrije tj. Austrougarske dobile su nove države. Poljska je ponovo uspostavljena kao nezavisna država, nakon više od jednog veka, a novonastale Kraljevina SHS i Čehoslovačka bile su u potpunosti nove države. Srbija, iako jedna od sila pobednica, počela je da gradi svoj identitet u novonastaloj kraljevini južnih slovena, najpre Kraljevini SHS a potom Kraljevini Jugoslaviji. Rusija je postala deo Sovjetskog Saveza i izgubila je Finsku, Estoniju, Litvaniju i Letoniju, koje su postale nezavisne države. Osmansko carstvo je uskoro zamenila Turska i nekoliko drugih država na Bliskom istoku.

Ratni zarobljeniciOko 8 miliona ljudi se predalo i bilo je držano u zatvoreničkim logorima tokom rata. Sve države su se obavezale da slede o Hašku konvenciju o poštenom tretmanu ratnih zarobljenika. Generalno, stopa preživelih zarobljenika u ratu je bila mnogo veća nego onih koji su bili na frontovima. Individualna predavanja bila su retka. Velike jedinice su se predavale u masi. U bitki kod Tanenberga 92.000 ruskih vojnika je bilo zarobljeno. Kada se opkoljeni garnizon kod Kaunasa predao u 1915. godini, 20.000 Rusa su postali zarobljenici. Više od polovine ruskih gubitaka bili su zarobljenici kod Austrije 32%, Italije 26%, Francuske 12%, Nemačke 9%; Britanije 7%. Broj zarobljenika savezničkih vojski je iznosio oko 1,4 miliona (ne računajući Rusiju, koja je imala od 2,5 do 3,5 miliona zarobljenika.) Kod Centralnih sila oko 3,3 miliona ljudi bilo je zarobljeno.

Povlačenje srpske vojske na KrfPovlačenje srpske vojske na Krf ili Albanska golgota je naziv za povlačenje srpske vojske preko Albanije i Crne Gore tokom Prvoga svetskog rata.Povlačenje srpske vojske i izbeglica preko

vrleti Albanije pokrivenih snegom započelo je zimi 1915. godine. Tokom ovog povlačenja, usled hladnoće, gladi, bolesti i borbi s Albancima stradalo je više od 240.000 ljudi.

Srpski vojnik izviđačIme mu je Dragutin Matić. Rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe čedo oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali „Dragutin Đorin". Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača.

„Tamo daleko” - himna ratnika bez zemlje

Đorđe Marinković, vojnik i umetnik iz sela kraj Kladova, pravi je kompozitor pesme „Tamo daleko“. Pesma malog naroda ostala je popularna u Evropi i posle Drugog svetskog rata. SETNU himnu srpskih ratnika bez zemlje „Tamo daleko“ pevali su od 1917. svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom „Živela Srbija“.

Jugoslavija 1914-1918

Radio:Igor Lepojević Vlll-1