19. Savremene koncepcije marketing- RELACIJE SA TURISTIMA

Kvalitet usluga i njihova percepcija od starne turista imaju odgovarajući značaj u formiranju zadovoljstava , odnosno nezadovoljstva turistauslugama, kao i u uspostavljnju dugotrajng odnosa poverenja između turista i davalaca turista. Pojam „kvaliteta usluga“ se može definisati kao STEPENA I PRAVCA ODSTUPANJA IZMEĐU KORISNIKOVE PERCEPCIJE I OČEKIVANJA KVALITETA USLUGE.

Ključne determinante kvaliteta usluga prema modelu SERVQUAL su:1. pouzdanost2. sposobnost reagovanja3. sigurnost4. empatija5. opipljivost

Takođe je ustanovljeno nekoliko specifičnih instrumenata za merenje kvalitetaa usluga u pojedinim delovima turističkog sektora, kao što su REQUAL DINESERV i HOLSAT.

Relacija sa turistima ima tri osnovne dimezije .Hedonistička dimenzija Dimenziju „novosti“Dimenziju kontrole

Principi upravljanja kvalitetom u turizmu

Povezanost sledećih elemenata u razvoju turizma:KonkurentnostKvalitetOdrživostInteres turista

Principi upravljanja kvalitetom u turimu :Princip integracijePrincip autentičnostiPrincip distiktivnostiPrincip tržišnog realizmaPrincip održivostiPrincip orjentacije ka potrošaću Princip inkluzivnostiPrincip usmerenja pažnje na detaljePrincip racionalizacije Princip uspostavljanja partnerstvaPrincip međuzavisnostiPrincip angažovanjaPrincip monitoringaPrincip komunikacije

Princip tajminga

20. Interne relacije –relacije za zaposlenma

Inerni marketing se bavi uticajem odnosa između zaposlenih na kvalitet pružanja usluga korisnicima, predmet pažnje brojnih istraživača, posebno sa stanovišta menadzmenta ljudskih resursa.Gummesson je dao sledeći opis suštine internog marketinga:Sposobnost zaposlenog da utiče i zadovolji potrebe drugih zaposlenih unutar organizacije je preduslov za postizanje zadovoljenja potreba spoljnih korisnika. Samo ako interni odnosi među zaposlenima dobro funkcionišu može se realizovati kvalitetna usluga prema spoljnim korisnicima. Upravljanje ljudskim resursima u sektoru atrakcija suočava se sa nizom problema među kojima su :

Veoma zahtevan posao Zaposleni u sektoru atrakcija , nemaju jasnu perspektivu napredovanja u

hijerarhiji Odsustvo departmana za upravljanje ljudskim resursima je praksa mnogih

organizacija u sektoru atrakcija Sezonalnost

U sektoru atrakcija koji pripada javnom sektoru prisutni su sledeći problemi:

Sve manji iznos budzetnih sredstava namenjenih ovom delu sektora atrakcija Nefleksibilnost u prilagođavanju potrebama turista Zarade koje nisu u korelaciji sa rezultatima rada Veoma standardizovane procedure prijema novih zaposlenih

Među motivacionim faktorima koji podstiču volontere na rad nalaze se i sleeći:

Svrsishodnost Solidarnost Tradicija lokalne zajednice Mogućnost sticanja potrebnih znanja za buduće radno mesto

Mere koje povećavaju zadovoljstvo poslom zaposlenih: Uspostavljanje podsticajnog sistema nagrađivanja zaposlenih Pružanje informacija svim zaposlenima o misiji ciljevima organizacije Stalno podizanje nivoa znanja zaposlenih u cilju razumevanja Pružanje informacija o oceni rezultata zaposlenih od strane supervizora Preduzimanje mera za povećanje nivoa komunikacionog zadovoljstva zaposlenog Moć donošenja odluka koje utiču na realizaciju misije i ciljeva organizacije

20 aspekata zadovoljstva poslom sa Likertovom skalom postepenog rangiranja:

1. Korišćenje znanja i sposobnosti zaposlenog2. dostignuće3. Aktivnost4. Politika i praksa organizacije5. Moralne vrednosti6. Napredovanje7. Autoritet8. Kompenzacija9. Saradnici10. Kreativnost11. Nezavisnost12. Prepoznavanje13. Odgovornost14. Sigurnost15. Društveni status16. Međuljudski odosi17. Raznovrsnost18. Radni uslovi

Interni marketing podrazumeva:

1. istraživanje internog tržišta2. segmentaciju tržista u cilju privlačenja i zadržavanja kvalitetnih inernih korisnika3. usmeravanje inernih korisnika uz pomoć promocionog mixa

Dobra komunikacija u organizaciji ima brojne pozitivne implikacije: stimulacija zaposlenih za davanje novih ideja i učešće u donošenje

odluka deoba znanja kroz celu organizaciju ukljućivanje svih zaposlenih u poboljšanje kvaliteta povećanje privrženosti organizacije povaćanje zadovoljszva poslom povećanje produktivnosti

21. PITANJE RELACIJA MEDJU PARTNERIMA U KULTURNOM TURIZMU

Teorijski okviri partnerstvaTeorijski okvir za inter-organizacionu saradnju pružaju teorije resursne zavisnosti i teorije društvene razmene. U ovakvom pristupu transakcioni odnosi među partnerima imaju sporednu ulogu, a poverenje i privrženost zajedničkim ciljevima su od ključnog značaja.U procesu izgradnje partnerstva partneri prolaze kroz nekoliko faza:

1. SVEST O PARTNERIMAPrva faza se sastoji u prepoznavanju aktera i njihovih resursa, koji mogu biti „razmenjeni“ u ovoj saradnji.

2. ISTRAŽIVANJERazmatraju se obaveze i koristi koje mogu proizići iz partnerstva

3. RAZVOJ ZAJEDNIČKIH CILJEVARavijeno je već poverenje među partnerima

4. PRIVRŽENOSTPrivrženost saradnji je poželjniji aspekt saradnje, i ona se bazira na pretpostavci da partneri unose u saradnju visok nivo input-a, kao i uverenje u efektivnost buduće saradnje.

5. RECIPROCITETPrivrženost partnera razvoju partnerskih odnosa dovodi do recipročnosti, koja je primarno pod uticajem stepena do kojeg partneri procenjuju da ih saradnja vodi ka ostvarenju zajedničkih ciljeva

U razvoju relacija među partnerima u kulturnom turizmu ima mnogo uspeha, ali i određenih problema, od kojih ćemo izdvojiti dva:

Prvi problem je vezan za odnos radnika u kulturi i turizma, a drugi za unapređenje znanja kulturnih radnika iz oblasti menadžmenta i marketinga.

22. Relacija sa sponzorima

Sponzortvo je oblik obezbedjivanja resursa ( ljudi, novac, oprema) od strane institucije ili organizacije sa ciljem da ih osposobi da obavljaju odredjenu delatnost, a da pri tome sponzor ostvaruju svoju promotivnu strategiju, koja je usmerena na postiyanje korporativnih ciljeva. To je komercijalni ugovor u kojem se sponzorisani obavezuju da ce sponzoru isporuciti odredjena prava i koristi za pruzeni novac, robu ili uslugu od sponzora.

Najprisutniji vid sponzorstva je u finansiranju kulturnih institucija i kulturnih dogadjaja u formi zajednickog nastupa na turistickom trzistu i u vidu uspostavljanja saradnje sa brojnim sponzorima, pokroviteljima, donatorima i drustvenima prijatelja kulturnih institucija medju kojima su pojedinci, korporacijama I fondacije.

U Evropskoj uniju su sponzori organizovani u Evropsku asocijaciju nacionalnih udruzenja sponzora, ona pomaze sponzorske aktivnost korporacije. Sponyorstvo u umetnosti poboljsava imidz korporacije. U mnogim zemljama se zakonskim putem podstice sponzorstvo u kulturi.

Uloga sponzora je vazna u promociji festivala, manifestacija, kongresa I izlozbi kao I u organizaciji ovih kulturnih dogadjaja. Kod mega dogadjaja se sponyori postavljaju na internacionalnom nivou.

23.Relacija sa okruzenjem-drustveni marketing

Bakic: Drustveni marketing je takav oblik marketinga u kojem subjekti nastoje da uz integralni marketing generisu dugorocni profit bez povecanja obima prodaje, zadovoljavajuci dugorocne zelje potrosaca putem adekvatnih proizvoda I usluga, a drustvo u celini je povezano sa ovom delatnoscu.

Smisao je da se u vodjenju marketinskih aktivnosti marketari vode i drustvom u celini tj.da omoguce  dugorocnu aktivnost turisticke destinacije i ocuvanje resursa.

Marketinsak aktivnost mora biti u skladu sa odrzivim razvojem turizma. za odrzivi razvoj vazna je edukacija kulturnih i turistickih radnika, kao i turista i lokalne zajednice. U nasoj zemlji posluje Centar za odrzivi i odgovorni razvoj turizma, koji ima zadatak da edukuje, istrazuje odrzivi razvoj turizma, posebno je fokusiran na eko turizam i seoski turizam.

24. SEGMENTACIJA turističkog tržišta

Segmentacija tržišta – kada se tržište kupaca proizvoda i usluga sastoji od više nego dve različite grupe kupaca, tržište mora biti podeljeno u najvažnije grupe kupaca, koji imaju određene zajedničke karakteristike. Svrha podele(segmentacije) se sastoji u tome da se odrede razlike između kupaca, koje su značajne u njihovom izboru.

-Kriterijumi segmentacije:1.merljivost2.dostupnost i značajnost3.mogućnost realizacije

25. Karakteristike turistickog trzista

Trziste predstavlja skup odnosa ponude I traznje, tj. Oblik putem koga se posredstvom novca vrsi razmena materijalnih dobara I usluga. Pri ovome, na strani traznje se javljaju kupci kao nosioci raznih potreba I slobodnih novcanih sredstava, a na strani ponude razne vrste prodavaca koji obezbedjuju zadovoljenje potreba kupca.Konstitutivni elementi turistickog trzista su sledeci: turisticka traznja I ponuda (subjekti turistickog trzista), turisticka usluga (predmet turistickog trzista) I cene.Osnovni trzisni problem, sastoji se u neophodnosti prostorne I vremenske sinhronizacije raznih ucesnika na strani ponude sa stanovista teznje da se sto uspesnije zadovolje zahtevi nosilaca turisticke traznje.Sledeca specificnost turistickog trzista se ogleda u izuzetno naglasenoj sezonskoj koncentraciji.Treba ukazati I na to da su prirodni I istorijski uslovi date turisticke destinacije osnovni faktori koji uticu na preduzimannje turistickih putovanja.

26. FAKTORI turističke TRAŽNJE

-Determinante koje uslovljavaju turističku tražnju:Socijalno –psihološke determinante(faktori):1.demografski faktori2.motivacija i ocena moguće koristi3.preferencijali za putovanje4.imidž destinacije5.kognitivna distanca6.stavovi o destinaciji7.raspoloživo slobodno vreme8.potrebno vreme za putovanje9.iskustvo iz prošlosti o boravku na destinaciji10.fizički kapaciteti turiste

Ekonomske determinante:1.nivo ličnih primanja2.transportni troškovi3.fizičko rastojanje4.efektivnost marketinga5.odnos cena tur usluga

Egzogene determinante :1.dostupnost resursa2.ekonomski rast i stabilnost 3.političko i društveno okruženje4.tehnološki napredak5.nivo razvoja infrastrukture i suprastrukture 6.prirodne katastrofe i epidemije7.rat i terorizam8.prirodne i kulturne atrakcije9.mega događaji10.restrikcije, barijere , pravila i zakoni

27. Turisticka ponuda I faktori koji je uslovljavaju

Turisticku ponudu u sirem smislu cine usluge privrednih delatnosti koje sacinjavaju turisticku privredu I ostalih privrednih I neprivrednih delatnosti koje ucestvuju u zadovoljenju potreba domacih I stranih turista. U uzem smislu, u osnovi obuhvata usluzne delatnosti turisticke privrede date zemlje.Najvazniji drustveno-ekonomski uslovi u kojima deluje turisticka ponuda:

Karakteristike drustvenog I ekonomskog sistema date zemlje Akumulativna sposobnost privrede date zemlje Karakteristike investicione politike Kreditna politika

Stav drzave u odnosu na znacaj turizma Intenzitet traznje Struktura traznje Kvalifikaciona struktura Cene predmeta za rad Razvoj tehnike I njena primena Devizna politika Postojanje adekvatnih organizacionih formi unapredjenja turizma

28. Sustina I sadrzaj istrazivanja trzista

Podrucje istrazivanja marketinga prema misljenju A. Bazale, obuhvata sledece: Istrazivanje trzista Istrazivanje konkurencije Istrazivanje organizacione prodaje Istrazivanje cena Istrazivanjepropagande

Bazala: ‘’Istrazivanje trzista je prikupljanje, registriranje I analiziranje svih problema u vezi sa trzistem u cilju odradjivanja proslih, postojecih, mogucih I buducih potrosaca odnosno kupaca’’.Na sledeci nacin je definisano I podrucje istrazivanja trzista:

Utvrdjivanje potreba, potraznje I potrosnje Utvrdjivanje potencijalnog trzista Utvrdjivanje buduceg trzista I prodaje Utvrdjivanje polozaja proizvoda na trzistu Utvrdjivanje buduceg asortimana Utvrdjivanje zelja, namera, misljenja I pobuda potrosaca

U cilju upoznavanja sireg sadrzaja istrazivanja marketinga definisanog u prethodnom smislu, navode se podrucja koja on obuhvata:

1. Istrzivanja zbivanja iz oblasti marketinga Istrazivanja potencijalnog trzista Analiza prodaje Istrazivanja ucesca na trzistu Predvidjanje prodaje2. Istrazivanja vezana za proizvode

Analiza proizvodnih linija Analiza individualnih proizvoda

3. Istrazivanje mogucnosti unapradjenja poslovne aktivnosti (promotion) Istrazivanje propagande Analiza prodaje preko trgovackih putnika4. Istrazivanje distribucije

Istrazivanje kanala distribucije Istrazivanje teritorijalnog razmestaja prodajne mreze

5. Istrazivanje cena

29. Sadrzaj istrazivanja turistickog trzista

I Istrazivanje sadasnjih I potencijalnih uslova na tur trzistu Istrazivanje sadasnjih I potencijalnih tur potreba

Istrazivanje sadasnje I potencijalne traznje

Utvrdjivanje sadasnje I potencijalne turisticke potrosnje

II Istrazivanje adekvatnosti tur ponude sa stanovista zahteva traznje I postojece potrosnje, kao I tur privrede koja treba da odgovori zahtevima potencijalne traznje I potrosnje:

Smestajnih kapaciteta

Saobracajne mreze I structure saobracajnog sistema

Organizacionih oblika zabave I razonode turista u tur mestima

U odnosu na konkurentsku ponudu na trzistu

III Istrazivanje mogucnosti za unapredjenje turizma sa stanovista organizacije, strategije I efekata propagande

sa stanovista organizacije saradnje sa javnoscu

sa stanovista organizacije prodajne sluzbe

sa stanovista istrazivanja raznih trzisnih mera

sa stanovista istrazivanja motiva I stavova

IV Istrazivanje cena tur usluga sa stanovista ek mogucnosti sadasnjih I potencijalnih turista

sa stanovista konkurentskih odnosa na trzistu

sa stanovista cena reprodukcionog materijala

30. Nivo istrazivanja tur trzista

Postoji potreba za istrazivanjima tur trzista na makro I mikro nivou. Neophodnost istrazivanja tur trzista na nivou zemlje u celini, kao osnove za postavljanje I vodjnje efikasne politike, tj. Postavljanja dugorocnog plana I programa razvoja turizma. Isto tako, postoji potreba da se vrse istrazivanja na regionalnom nivou. Sva ova istrazivanja predstavljaju istrazivanja na makroplanu.Preduzeca tur privrede takodje vrse odgovarajuca istrazivanja trzista sa svog stanovista, tj. Zahteva vodjenja efikasne poslovne politike. Ovo su istrazivanja na mikroplanu.

31. Znacaj istrazivanja tur trzistaNajvazniji elementi u istrazivanju tur trzista, koji dovoljno jasno govore o znacaju tog istazivanja, jesu:

vodjenje pravilne politike obezbedjenja tur ponude

utvrdjivanje ukupne mase I strukture investicija

vodjenje pravilne politike u pogledu regionalnog razvoja

vodjenje pravilne politike unapredjenja turizma

organizacija prodajne sluzbe

vodjednje pravilne politike razvoja putnickog saobracaja

vodjenje politike cena tur usluga

organizacija tur privrede

32. Metode istazivanja tur trzista

Svi metodi mogu da se podele u dve grupe: kvantitativne metode istrazivanja ( temelji se na matematici I statistici)

kvalitativne metode istrazivanja (temelji se na psihologiji)

U okviru grupe kvantitativnih metoda mogu se razlikovati tri najvaznije podgrupe: istorijski metodi ili metodi direktnih podataka koji se baziraju na

sekundarnim izvorima informacija

metodi ispitivanja (sondaza), koji se baziraju na primarnim izvorima informacija

eksperimentalni metodi, koji se baziraju na pribavljanju informacija na osnovu eksperimentalnog posmatranja

33.pitanje i 34.pitanje su zadaci koje jos uvek nemamo

35. Kvalitativne metode istrazivanja trzista dubinski intervju trazene informacije poznate su intervjuisanoj osobi I ona je spremna da ih saopsti

u odgovoru na direktno postavljeno pitanje.

Trazene informacije su poznate intervjisanoj osobi, ali ona nije spremna da ih direktno otkrije odgovorom na direktno postavljeno pitanje.

Trazene informacije se mogu dobiti od intervjuisane osobe, ali ta osoba nije u stanju da ih direktno opise ili izrazi.

Zeljene informacije o sadasnjim ili potencijalnim potrosacima mogu se dobiti samo kroz njihovo posmatranje, tj. Primenom eksperimentalnog metoda.

Dubinski intervjuSustina ovog metoda se sastoji u vodjenju iskrenog I temeljnog razgovora sa grupom od 50 do 200 ljudi, najcesce pojedinacno, ali u odredjenim slucajevima I u grupi. Pri tome se koriste direktna I indirektna pitanja.Ostali metodi kvalitativnog istazivanja tur trzista

Tehnika tzv, trece lice

Tehnika dopunjavanja recenica

Test koji pociva na asocijaciji datih reci

Projekciona tehnika

36. = 29. pitanjeeeeee

37. TURISTIČKA PROPAGANDA

Turistička propaganda – je svaki plaćeni oblik nelične prezentacije i promocije proizvoda i usluga od prepoznatljivog naručioca, usmerena da privuče pažnju potencijalnih turista u cilju izazivanja želje i odluke da posete određeni kraj i lokalitet , odnosno da koriste ponuđenu turističku uslugu.

-Prema njenom nosiocu turistička propaganda se deli na:1.tur propaganda na lokalnom, regionalnom , nacionalnom i višenacionalnom nivou2.tur propaganda na nivou pojedninih organizacija turističkog i kulturnog sektora

-Unković deli opštu propagandu na:1.globalnu2.specifičnu

-Opšti principi turističke propagande:1.efikasnost propagande2.ukazivanje na unikatnost jedinstvenost destinacije3.stvaranje snažnog, pozitivnog utiska o destinaciji4.prilagođavanje teksta u propagandnom materijalu obrazovnom nivou ciljne grupe5.stvaranje jasne predstave o mogućoj korisnosti putovanja6.biti ’’u modu’’ je jedan od važnih principa7.upotreba adekvatnih grafičkih , oglasnih, projekcionih sredstava i drugih sredstava turističke propagande8.isticanje sveukupnosti atraktivnosti destinacije

-Sredstva turističke propagande:1.grafička sredstva-prospekti,plakati,fotografije2.Internet (CD, Website)3.oglasna sredstva-pisani oglasi,zvučni oglasi4.prostorno-plastična sredstva-opremljeni prostor, razni predmeti5.projekciona sredstva-filmovi, vido zapisi , dijapozitiv...

38.pitanje: ODNOSI SA JAVNOŠĆU PR-Public Relations

– osnovni zadaci su:1.dijalog unutar organizacije, preduzeća ili grupe2.komunikacija sa javnošću putem prenošenja informacija3.komunikacija između organizacija, preduzeća ili grupa4.kreiranje prepoznatljivog i unikatnog stila prezentacije

-Realizacija zadataka PR mogu se obavljati u dve faze:1.Prva faza-interni tok-podrazumeva analizu potrebe firme2.Druga faza –eksterni tok-je faza izlaska u javnost, a ovaj proces se završava ocenom o uspešnosti.

39.pitanje : VRSTE TURISTIČKE PROPAGANDE

-Prema njenom nosiocu turistička propaganda se deli na:1.tur propaganda na lokalnom, regionalnom , nacionalnom i višenacionalnom nivou2.tur propaganda na nivou pojedninih organizacija turističkog i kulturnog sektora

-Unković deli opštu propagandu na:1.globalnu2.specifičnu

40.PRINCIPI TURISTIČKE PROPAGANDE

-Opšti principi turističke propagande:1.efikasnost propagande

2.ukazivanje na unikatnost jedinstvenost destinacije3.stvaranje snažnog, pozitivnog utiska o destinaciji4.prilagođavanje teksta u propagandnom materijalu obrazovnom nivou ciljne grupe5.stvaranje jasne predstave o mogućoj korisnosti putovanja6.biti ’’u modu’’ je jedan od važnih principa7.upotreba adekvatnih grafičkih , oglasnih, projekcionih sredstava i drugih sredstava turističke propagande8.isticanje sveukupnosti atraktivnosti destinacije

41.SREDSTVA TURISTIČKE PROPAGANDE

-Sredstva turističke propagande:1.grafička sredstva-prospekti,plakati,fotografije2.Internet (CD, Website)3.oglasna sredstva-pisani oglasi,zvučni oglasi4.prostorno-plastična sredstva-opremljeni prostor, razni predmeti5.projekciona sredstva-filmovi, vido zapisi , dijapozitiv...

42. Osnove planiranja i strategije turisticke propagande

planiranjem se bavi Turisticka organizacija Srbije

-          propaganda se moze formirati na mikro i makro nivou

-          moze se vrsiti za kraci, srednji i  duzi period

Elementi planiranja turisticke propagande su:

1.Analiza trzista i elasticnost traznje

2.trend starenja stanovnistva

3.ciljevi odredjivanja tur.propagande

Krajnji cilj ovih propagadnih aktivnosti je povecanje popunjenosti hotelskih kapaciteta u vansezoni.

Utvrdjivanje troskova tur.propagande:

1.Procenat izdvjanja na osnovu prihoda od turizma

2.Metod arbitraze

3.Metod konkurencije

4. Metod ciljeva i zadataka

Izbor sredstava i medija tur.propagande

1.velicina budzeta

2.cena usluge za izradu  i plasiranje propagandne poruke

3.navike stanovnistva odredjenog emitivnog podrucja

4.konkurentska propaganda

5.ocekivani efekat propagadnih aktivnosti u odnosu na troskove ovih aktivnosti

6.utvrdjivanje sadrzaja tur.propagande

7.izbor vremenskog perioda u kome treba da se sprovede propaganda

43. Ucesce vaznih zemalja u medjunarodnom turizmu

-zaposljava oko 200 miliona radnika

prihod je 523 milijarde dolar

Regioni Evropa 60%, Amerike sa po 20%, Istocna Azija i Pacifik oko 15%

Rang zemalja po prihodima: 1.SAD

                                              2.Spanija

                                              3. Francuska

                                              4.Italija

                                              5.Nemacka

                                             6.Velika Britanija

                                             7.Kina

                                             8.Austrija

                                            9.Turska

                                           10.Grcka

Ocekivani trendovi rasta turizma:

-rast medjunarodnog tur.prometa

-Evropa dominira

-Evropa dominanatna i kao inicijativna i kao receptivna

-povecanje ucesca Karipskog podrucja, Afrika, Srednji Istok, Juzna Azija

-turisti srednjih i nizih primanja

-sve manja sezonalnost

-povecanje nautickih i sportskih turista

-posvetiti paznju ekoloskim problemima

44. Regionalna struktura medjunarodnog turizmaEvropski region je u okviru svetskog turizma zauzimao prvo mesto sa 57,1% ucesca u tur prometu I 49,2% u realizovanim prihodima. 1950. Sv promet sa 67,0% ucesca, dok 42,4% ucesca u realizovanim prihodima.Region Amerike sa ucescem od 18,6% u tur prometu I 28,0% u prihodima od svetskog turizma 2000. Uloga 1950, je bila znatno veca sa ucescem od 29,6% u tur prometu, odnosno 50,5% u raspodeli prihoda.Region Istocne Azije I Pacifika sada zauzima vazno mesto u turizmu sa 15,9% ucesca u prometu I 17,2% u raspodeli prihoda. 1950. God. Ovaj region je imao skromno ucesce sa 0,7% u prometu I 1,4% u raspodeli svetskih prihoda.Region Afrike je 2000. Ucestvovao sa 4,0% u tur prometu I 2,3% u prihodima. 1950. Je ucestvovao sa 2,1% u broju turista I 4,2% u prihodima.Region Srednjeg Istoka je ucestvovao sa 3,5% u tur. Prometu I 2,3% u prihodima 2000. 1950. Bilo je znatno manje (o,8%, odnosno 1,5%).Region Juzne Azije je 2000. Ucestvovao (o,9%, odnosno 1,0%). A 1950. Beznacajno, (o,2%, odnosno o,3%).

45. Polozaj i perspektiva Evrope u medjunarodnom turizmu

-vodeca turisticka destinacija

-boravak turista u letovalistima i gradovima sa kulturnim nasledjem

-60% inostranih dolazaka otpada na Evropski kontinent

-lideri Italija, Spanija, Francuska, Velika Britanija, u poslednje vreme Irska, Poljska i Rusija

-gradovi: London, Pariz, Rim, Dablin, Madrid, Berlin, Prag, Bec, Firenca, Venecija

-krstarenje velikim rekama je trenutno velika atrakcija kao i seoski turizam

46. Perspektive razvoja turizma Evrope do 2020.

Predvidja se nastavak povoljne razvojne tendencije turizma Evrope. Pri ovome, za tri subregiona (Centralno-Istocni, Severni I Istocno-Mediteranski) pedvidja se povoljniji razvoj od proseka, a za dva subregiona (Zapadni I Juzni) nepovoljniji razvoj.Zemlje Centralne I Istocne Evrope imace najdinamicniji razvoj, (223,3 miliona turista 2020.). Predvidja se da ce u daljem razvoju turizma Evrope glavninu turista ciniti oni koji dolaze iz evropskih zemalja (84,9% 2020.), zatim rast se ocekuje iz regiona Istocne Azije I Pacifika uz prosecnu god stopu rasta od 7%. Ova stopa rasta za turiste iz Amerike iznosice oko 2,8%. Realno je ocekivati da u buducem periodu Evropa bude najvazniji izvor traznje za razvoj medjunarodnog turizma u svetu.

47. Karakteristike razvoja medjunarodnog turizma i turisticke politike Spanije

-vodeca zemlja po prihodima od turizma (60% posetilaca Nemci i Englezi)

Razvoj turizma Spanije podstaknut je: 1.povoljnim kreditima

                                                              2.razvojem infrastrukture

                                                              3.raznim poreskim olaksicama

 Ove mere dovele do suficita Spanije 2000.godine koji je iznosio oko 25 milijardi.

-sezonalnog karaktera

1992. Olimpijske igre u Barseloni i Eho izlozba u Sevilji

Muzej Prado u Madridu i Barselona i Bilbao kao znacajne destinacije

48. Karakteristike razvoja medjunarodnog turizma i turisticke politike ITALIJE

-vodeca tur. Sila

Posetioci Nemci, Englezi i Francuzi

2001. suficit 12 milijardi

50 miliona turista

Lista svetske bastine –brojne kulturno-istorijske celine Italije sa nalaze na ovoj listi.

-seoski turizam( oblasti Sardinije), kulturni turizam (Sicilija) i vinski turizam (vinske rute)

Vinske regije poznate po vrhunskim vinima su: Romanja, Toskana, Piemont.

49.Karakteristike razvoja medjunarodnog turizma i turisticke politike Grcke

-zakasnila sa uvodjenjem stimulativnih mera za podsticanje razvoja turizma u odnosu na Italiju i Grcku

- sezonalnost - leti najposecenija

-nauticki turizam (gosti koji imaju svoje brodove posecuju Grcku i turisti koji krstare Mediteranom)

-3S turizam i kulturni turzam(doba Antike), kao i vinski turizam i seoski

50.Karakteristike razvoja medjunarodnog turizma i turisticke politike Austrije

-planinski turizam, kulturni turizam( Bec, Salcburg i Grac)

-turizam na farmama, poslasticarski proizvodi

Bec poseti 3,2 miliona posetilaca i ostvari prihod od oko 1,5 milijardi evra

Salcburg-Mocartov rodni grad

-inicijativno tur. trziste,

-posecuju je gosti iz Nemacke,Svajcarske, Holandije, Belgije i Velike Britanije.

51. Medjunarodne turisticke organizacije I udruzenja

Medjunarodna unija zvanicnih tur organizacija (IUOTO) Ima bogatu tradiciju, buduci da je jos 1925. U Hagu formirana organizacija koja je obuhvatala zvanicne organizacije za propagandu u turizmu iz pojedinih zemalja. Naziv I status je dobila na kongresima 1946. U Londonu I 1947. U Parizu. Sediste je bilo u Zenevi. Osnovne funkcije:

Podstice razvoj medjunarodnog turizma

Istice ulogu turizma

Stimulise brzi razvoj privredno nerazvijenih zemalja

Posebno naglasava siru drustvenu I kulturnu ulogu turizma

Istice ulogu turizma kao sredstva boljeg razumevanja

Bori se protiv svih mera koje bi stetno uticale na razvoj medjunarodnog turizma

Svetska turisticka organiacija WTO sastoji se iz 138 clanica vladinih delegacija, 350 pridruzenih clanica koje sacinjavaju poznate organizacije Iz tur privrede ili dugih oblasti vezanih za turizam. Osnovni organ I tela WTO: Generalna skupstina, izvrsni komitet, regonalne komisije I komiteti. Sediste je u Madridu. Osn zadatak je da utice na razvoj turizma sa stanista njegovog doprinosa privrednom razvoju I povecanja zaposlenosti stanovnistva. U saradnji je sa medjunarodnim organizacijama u istemu OUN: Svetsku zdravstvenu org (WHO), Medjunarodnu civilnu avionsku ogranizacjiu (ICAO), Medjunarodnu banku za rekonstrukciju I razvoj (IRDB), Medjunarodnu organizaciju rada (ILO), UNESCO, I dr.

52. tabela iz Unkvićeve knjige – Perspektive razvoja međunarodnog turizma

53. Prirodni uslovi za razvoj turizma u Srbiji:

Srbija ima dobre prirodne pogodnosti za razvoj vidova turizma koji predstavljaju dominirajuće pravce kretanja u međunarodnim relacijama i koji će to biti u narednim godinama: Ka tolpim morima , planinskim turističkim centrima i velikim gradovima , uz istovremeno naglašen značaj tranzitnih turističkih kretanja. -Planinski reljefPo površini teritorije i mogućnostima izgradnje kapaciteta kojim raspolaže izdvaja se planiski reljef. Njegova geomorfološka , klimatska i vegetacijska svojstva su izdeferencirana i izdvajamo 3 tipa : Niske planine do 800 m ( razvoj izletničkog i rekreativnog turizma ) ; Niske i srednje planine od 800 do 1500 m ; Planine više od 1500 m ( nepovoljne za zimske sportove ) -Tremalni i termomineralni izvoriU Srboji postoji preko 130 banja i termomineralnih izvora. Banjski centri u Srbiji su najstarija turistička mesta ( pr. Sokobanja 150 god ). -Dunav

Obala i priobalje čine poseban turistički potrncijal sa punktovima ( Đerdapska klisura , jezero kod Golupca ) i tranzitno bitnu saobraćajnicu koja obuhvata velike mogućnosti za tranzit. Pored Dunava izdvajaju se mnoge druge reke kao sto su Ibar , Tara , Morača itd. Sa velikim hidrografskim potencijalom za nautički , sportsko rekreacioni turizam u mirnim (Kupanje , ribolov , veslanje , jahting) i brzim vodama (Splavarenje...) -Flora i faunaČine važne komponente prirodnih resursa. Po zakonu iz 1998 godine u Srbiji su bili zastićeni Đerdap , Tara , Kopaonik , Frušla Gora , Šarplanina kao nacionalni parkovi. Pored vidova ekskurzionog , izletničkog i lovnog turizma oni svojom prirodnom očuvanošću predstavljaju ekološke oaze i šira područja zaštićene životne sredinne -Saobraćaj Predstavlja predispoziciju za razvoj turizma. Moravskovardarska udolina predstavlja glavnu saobraćajnu osovinu Balkanskog poluostrva i najkraći vezu Centralne Evrope i Iatočnog Mediterana. Niška kotlina, dolina Nišave i dolina marice čine prirodnu vezu Evrope sa Malom Azijom i Bliskim istokom. Dolina Dunava koja povezuje Centralnnu Evropu na jednoj strani sa basenom Crnog mora na drugoj. Treba pomenuti i magistralne pravce u dolinama Save , Zapadne Morave, Toplice, Timoka, tare Morače i dr...

54. Društvene predpostavke za razvoj turizma u Srbiji

Reč je o Antropogenim ( raspolozive i ukupne turističke vrednosti) i drugim Društvenim predpostavkama za razvoj turizma.Među kulturno istorijskim spomenicima najvredniji su manastiri (Studenica, Sopoćani, Dečani, Žiča ... ) Najstarije neolitsko naselje u Evropi Lepenski vir, Kalemegdan, Smederevo... Malo zemalja ima takav kolorit kulture , arhitekture, civilizacije i umetnosti sa praćenjem na događaje koji su obeležili čitave periode. Kako bi se sve ovo upotpunilo i turistički iskoristilo u našoj zemlji nastaje niz manifestacija ( Vukov sabor u Tršiću, mermer i zvuci u Aranđelovcu, Mokranjčevi dani u negotinu... ) . Razvijenost privrede, kulture, sporta i drugih društvenih aktivnosti i kontakata sa drugim zemljama bitno opredeljuje turističke potencijale i kretanja. Visok nivo razvijenosti nauke i univerzitetskog obrazovanjasa svojih 7 univerziteta takođe predstavlja važni osnovu brojnih domaćih i međunarodnih skupova u našoj zemlji. Još jedna od bitnih stavki je svakako stav tkz. Društvene zajednice u pogledu turističkog razvoja, koji nije na zavodnom nivou.

55. Prirodna i kulturnna dobra svetske vrednosti u Srbiji

Srbija raspolaže obiljem kvalitetih prirodih potencijala za razvoj turizma, koji je već ili nna listi UNESCO-ve zaštite ( Obedska bara, Ludoško jezero,Stari Begej, Carska bara , Tara, Risan, Stari Ras, Studeica, Sopoćani itd. ) Prirodna i kulturna dobra naše zemlje u dobrom droju dopunjuju i druge potencijale i u određenom stepenu već izgrađenu turističku privredu i ukupnu ponudu. Izdvojićemo nekoliko dobara koje čine deo bogate risnice svetskih razmera : -Manastir Studenica ( Ktitor je bio Župan Nemanja , građen u romaničkom stilu, ukrašen belim mermerom, najveću vrednost ima u freskama )

- Manastir Dečani ( Počeo je da ga gradi kralj Stefan Dečanski, a završava ga njegov sinn car Dušan, građen u romaničkom stilu, ukrašen mermerom, poseduje bogate freske-živopis preko 1000 ikona ) -Đerdap ( Jedinstveno područje u Evropi, naš najveći nacionalni park poseduje različite biotičke faktore i bogatstvo flore i faune. Dug je 93 km i sastoji se od 4 manje klisure i 3 umetnute kotline. Od prirodnih potencijala izdvaja se Đerdapsko jezero, Golubačko jezero i Rajkova pečina. Od spomenika izdvojićemolepeski vir, Trajanovu tablu, Karataš sa ostacima Dijane, Fetislam-srednjovekovna tvrđava i mnoge druge.Za saobraćaj je bitna saobraćajnica Golubac- Kladovo jer je duž celu klisuru )

56. Saobraćajni uslovi za razvoj turizma u Srbiji

Geografsko-saobraćajni položaj i razvijenost komunikativnih faktora su uslov uspešnog razvoja konkretne destinacije i opredeljuju mnoge karakteristike tazvoja turizma na datom području. -Drumski saobraćaj (Najznačajniji vid međunarodnog i domaćeg turizma, tu su individualna putovanja na bazi prevoza za sopstvene potrebe i korišćenja putničkih automobila , zatim o javnom prevozu, autobuskom saobraćaju, sa korišćenjem i za individualnna i za organizovana putovanja. Naša zemlja u osnovi ima solidnu drumsku mrežu kao potencijal za razvoj turizma , ne ulazeći u njeno održavanje , signalizaciju , povezanost i dr. Karakteristike) -Železnički saobraćaj ( Pored stepena elektricifiranosti, ni ostali elemennti usluživanja u železničkom prevozu još uvek isu a nivou potrbnom za njegovo obimnije angažovanje, naročito u međunarodnim turističim putovanjima. Potrebna je potpuna rekonstukcija zeleznice i uvođeje Evropskih standarda) - Vazdušni saobraćaj ( Izuzetno je značajan u razvoju turizma. Sankcije su izuzetno nepovoljno uticale na ovu vrstu prevoza kao i na domaći turizam naše zemlje ) - Nautički i ostali saobraćaj ( Skromna razvijenost i okolnosti koje su delovale prethodnih godina su doprinele da nautički saobraćaj tek treba da nađe svoje pravo mesto na tržištu turističkih usluga u našoj zemlji.Srbija poseduju povoljnu prirodnu irelativno pogodnu materijalnu bazu za razvoj turizma u saobraćajnom pogledu.

57. Obim i struktura kapaciteta za smeštaj

Prema podatcima Zavoda za statistiku Srbija je 2002 godune imala oko 87000 ležaja što čini 1 ležaj nna 100 stanovnika. Pre ovog podatka postoji podatak o padu broja ležaja za vreme bombardovana srbije od strane NATO-a. Odnos hotela i komplementarnih objekata 2002 godine je iznosio 54% : 46% ipak ovaj odnos je nerealan zbog toga što u mnogim destinacijama postoje izgrađene ili kupljene vikendice /kuće, stanovi čiji vlasnici, njihovi rođaci, prijatelji privremeno borave i predstavljaju turiste. Struktura hotelskih ka paciteta je relativno povoljna. Neophodne su inovacije znanja i konstantno uigravanje zaposlenih kroz različite programe tj treninge.58. Institucionalni okvir razvoja turizma u Srbiji

-Javni sektor : Na nivou državne zajednice Srbije nema posebnog miistarstva za turizam. Razvoj turizma je u nadležnosti vlade. Samo u okviru nekih aktuvnosti u turizmu, vezanih za međunarodnu saradnju postoji nadležnost ministarstva za ekonomske odnose sa nostranstvom. U okviru vlade republike Srbije Ministarstvo Trgovine Turizma i Usluga ( MTTU) je odgovorno za poslovnu politiku turizma. Misnistarstvo za taštitu živote sredine i ministarstbo kulture, takođe utiče na ovaj sektor. U okviru MTTU , sektor za turiza , sektor za turistučku inspekciju su odgovorni za turizam. Sektor turizma u okviru MTTU obuhvata tri Odeljenja: Odeljenje za tržište, Odeljenje za razvo U okviru vlade republike Srbije Ministarstvo Trgovine Turizma i Usluga ( MTTU) je odgovorno za poslovnu politiku turizma. Misnistarstvo za taštitu živote sredine i ministarstbo kulture, takođe utiče na ovaj sektor. U okviru MTTU , sektor za turiza , sektor za turistučku inspekciju su odgovorni za turizam. Sektor turizma u okviru MTTU obuhvata tri Odeljenja: Odeljenje za tržište, Odeljenje za razvoj , Odeljenje za međunarodnu saradnju. -Lokalne turističke organizacije: Organizacije koje su odgovorne za marketing turizma na nivou turističkih mesta nazivaju se lokalne turističke organizacije ( LTO) Promovišu lokalni turizam i pružaju informacije i druge usluge posetiocima na nivou pojediih turističkih mesta. U Srbiji, gradovi i opštine imaju zakonsku obavezu ili da osnuju ili da finansiraju lokalne turističke organizacije ili da finansiraju drugu organizaciju koja će se baviti promocijim.-Udruživanje privatog sektora :Pridrživanje putničkih agenncija Srbije YUTA je osnovana 1954 godine kao asocijala putnička agencija prethodne države. Oko 400 putničkih agencija su članovi YUTA-e. Njena radna tela delimo : 1,Organizatori putovanja ; 2, Subageti ; 3, Pridruženi članovi udružeja.

59. Trendovi u međunarodnom turizmu od značaja za razvoj turizma u Srbiji

Za ocenjivanje perspektiva daljeg razvoja turizma u Srbiji, neophodno je sagledati glavne trendove u međunarodnom turizmu. Neki od tih trendova su sledeći :- Razvoj u bezbednijem okruženju ( Zavisi od nivoa raspoloživog dohotka)- Uticaj tehnologije na razvoj turizma- Trend ka kraćim odmorima - Sve zahtevniji turisti( Avanturistička putovanja , Krstarenje, Eko turizam.)

60. Osnovni vidovi turizma Turističko tržište se može podeliti u nekoliko kategorija, koje nazivamo i vidovima turizma. To si sledeće kategorije poseta : - Sunce, more i pesak ( primorski, nautički turizam. Radi se o najznačajnijoj kategoriji

u Evropskim i svetskim razmerama)- Ture ( Ova vrsta turizma je manje relevantna za Srbiju, zbog nedostatka kritične

mase visoko atraktivnih turističkih resursa koje privlače ovu kategoriju posete )- Kratke posete gradovima ( U Evropi pokazuje tendencije rasta i u proteklih nekoliko

godina je najuspešnija)- Rekreativni odmori ( Odmori vezani za reke, jezera, unutrašnjost i planinski

turizam )

- Turizam posebnih interesovanja ( atrakcijama i atraktivnostima – sportovi , nautika , priroda, tradicionalni zanati, welnes ,kultura , istorija , seoski turizam... )

- Trazitni turizam ( on je tradicionalno prirodni fenomen vezan za migracije i kretanje u Evropi)

- Konvenciji, korporativni sastanci, podsticajna putovanja i sajmovi ( Iako podpada pod kategoriju poslovnih putovanja, izdvajaju ga odluke o organizovanju ovih događaja koje mogu uticati )

- Pred i post –komercijalne ture ( Vezana je za poslovna putovanja ili kao dodatak istim)

61. Osnovne predpostavke daljeg razvoja turizma u Srbiji

Razvoj turističkog proizvoda Srbije sa strateškog sapekta, mora biti baziran na sledećim primerima : Pravni sektor, uključenost vlade je ključna u pomoći privatnom sektoru u sadašnoj fazi razvoja sektora, Različiti nosioci turističke ponude ( hoteli , agencije , restorani ... ) nece biti u stanju da samostalo izvedu razvoj proizvoda i njegov marketing, Turističku organizaciju Srbije treba restruktuirati i ojačati tako da svoje postojeće funkcije marketinga Srbije kao turističkih destinacija značajno prošite tako da u potpuosti preuzmu odgovornost ne samo za aktivnost ciljanog marketinga turističkog proizvoda Srbije a ključnim stranama tržišta, već i ostale operativne poslove koje javni sektor može da obavlja.

62.Organizacija za upravljanje organizacijom

Organizacija za upravljanje destinacijom moze biti javnog,privatnog ili hibridnog karaktera i treba da ima sledece osobine:

1.      da je jasno identifikovana kao organizacija

2.      da je vodjena uz podrsku svih vaznih ucesnika u tur.razvoju

3.      da ima kapacitet da utice na akcije agencija,firmi koje direktno determinisu pripodu i kvalitet dozivljaja na destinaciji

4.      da poseduje neophodna sredstva za stimulisanje odredjene tur.ponude koja proizilazi iz strategijskih planova destinacije.

5.      da je dovoljno nezavisna i fleksibilna u razvoju operativne strategije

Formulisanje vizije,misije i ciljeva razvoje turizma na destinaciji i precizno utvrdjivanje svih stejkholdera involviranih u turisticki sistem destinacije,predtavlja definicionu fazu tur.politike na destinaciji.

Nakon definicione faze sledi analiticka faza koju karakterise interna i eksterna analiza

Interna obuhvata

1.      analizu resursa

2.      strategisku impakt analizu

Eksterna na makronivou podrazumeva analizu promena socijalnih,politickih,ekonomskoh i tehnoloskih ffaktora u okruzenju.

Eksterna na mikronivou analizu motiva i ponasanja trzisnih segmenata na tur.trzistu.

Nakon analiticke faze slede faze

1.      operacionalizacije

2.      iplementacije

3.      upravljanje marketingom gde je neophodno jsno liderstvo

4.      kada je tur.destinacija cela zemlja izuzetno je znacajna uloga nacionalnih tur.org. koje su odgovorne za preduzimanje sl.aktivnosti(Kotler,Bowen,Makens).

         protok istrazivackih podataka

         promocija drzave kao tur.destinacije

         organizacija radnih sastanaka i sajmova

         organizacija promotivnih tura

         ucestvovanje u zajednickim marketing akcijama

         organizacija edukativnih kurseva

63.Kompetitivnosti turisticke destinacije

U svakoj tur.destinaciji deluju raznovrsni ucesnici-pojedinci i grupe(stejkholderi),koji imaju iteres da svako na svoj nacin doprinese razboju turizma od koga zive.Zato su potrebni stratesko planiranje i menadzment kao mehanizam,koji drzi sve ucesnike u turizmu zajedno i garantuje stratesko razvijanje destinacije.

Tur.destinacije ukljucuje mnoge elemente koji uticu na privlacnost za posetioce u destinaciji i koji treba da zadovolje njihove potrebe nakon dolazka iz destinacije.Ovih elemenata ima sest:

1.      atrakcije(srz motivacije posetilaca,dele se na prirodne,izgradjene,kulturne atrakcije)

2.      pogodnosti(osnovna infrastruktura,putevi,saobracaj,smestaj,vodici…)

3.      pristupacnost(dostupnost prema emitivnim trzistima,dobijanje viza)

4.      imidz destinacije(imidz se formira na osnovu brojnih faktora kao sto su jedinstvenost destinacije,znamenitosti,ljubaznost ljudi,sigurnost,kvalitet zivotne sredine..)

5.      cena(cena usluga u destinaciji,trnsport do destinacije…)

6.      ljudski resursi na destinaciji(radna snaga,clanovi lokalne zajednice koji su interakciji sa turistima..)

64.Model zivotnog ciklusa

Ovaj model kojeg je prvi put predstavio Batler 1980.godinepredpostavlja da tur.destinacije prolaze kroz pet razlicitih razdoblja rasta ili promena:

1.      istrazivanje(broj posetilaca je mali) 

2.      ukljucivanje(lokalno stanovnistvo se ukljucuje u razvoj destinacije zatim se pojavljuju jasno odredjena trzista odakle dolaze turisti)

3.      razvijanje(turisti dolaze u sve vecem broju)

4.      konsolidacija(turizam postaje znacajan deo lokalne privrede  i ima sve veci uticaj)

5.      stagnacija(turizam dostize svoj maksimum)

65.Buhalisov model zivotnog ciklusa

Ukljucuje sledece elemente:

1.      analiza uticaja

2.      uvod

3.      razvoj

4.      zrelost

5.      zasicenje

6.      opadanje

Analiza uticaja se sastoji od sledecih elemenata i podelemenata:

Destinaciske karakteristike:

1.      broj posetilaca

2.      stopa rasta

3.      smestajni kapaciteti

4.      popunjenost kapaciteta

5.      cene usluga

6.      tip posetilaca

7.      imidz i atraktivnosti destinacije

Marketinski odgovori:

1.      ciljanje odredjenih tur.segmenata

2.      stratesko fokusiranje

3.      marketinski troskovi

4.      proizvod

5.      promocija

6.      cena

7.      prodaja

Eknomski uticaji:

1.      zaposljavanje

2.      izmena novca

3.      profitabilnost privatnog sektora

4.      prihodi lokalnog stanovnistva

5.      investicije\drzavni prihodi i porezi

6.      ekonomska struktura

7.      zavisnost posrednika

8.      uvoz

9.      inflacija

Drustveni uticaji:

1.      vrsta turista

2.      odnos turista-domacin

3.      demografski podaci u td

4.      migracije u td

5.      kriminal

6.      porodica

Uticaji na zivotnu sredinu:

1.      okolina

2.      zastita i nasledje

3.      ekoloski uticaji

4.      zagadjenje od turizma

5.      zagadjenje voda

6.      saobracajni kolapsi

7.      erozija

To sto cini danas tur.destinacije kompetitivne, je njihova sposobnost da u sve jacoj medjunarodnoj konkurenciji povecaju broj posetilaca povecaju njihovu potrosnju i da nude turistima nezaboravno i po mogucstvu bolje iskustvo od ocekivanog.

66.Tipovi kompetitivnosti

Ekonomska kompetitivnost:Porter smatra da ekonomska kopetitivnost zemalja zavisi od sl. faktora:

1.      stepena obrazovanja radne snage

2.      visine domace potraznje

3.      razvijenosti i strukture domace industrije

4.      uslova u kojima se domaca industrija razvije,organizuje i rukovodi

Politicke kompetitivnosti:Stabilnost politike je veoma bitna za razvoj kopetitivnosti destinacije.

Socio-kulturne kompetitivnosti:one se odrazavaju u jedinstvenim dozivljajima koje su odredjene tur.destinacije sposobne da ponude svojim posetiocima, a da ih pritom nije moguce steci ni na jednom drugom mestu.

Tehnoloske kompetitivnosti: Izazov turistickih destinacija danas je koju vrstu tehnologije izabrati koja bi najbolje posluzila i zadovoljila posetioce neke destinacije. Menadzeri u tur. destinacijama zato moraju ustanoviti do koje mere savremena tehnologija povecava kompetitivnost destinacije, a do koje je smanjuje ili cak sprecava.

 

Ekoloske kompetitivnosti: Destinacije koje brinu za svoje resurse su kompetitivnije u sve intenzivnijoj medjunarodnoj konkurenciji. zbog sve veceg interesovanja i brige za integritetom zivotne sredine tur. destinacija, eko-destinacije postaju sve popularnije pa samim tim i kompetitivnije.

 

67. Komparativne i kompetitivne prednosti turisticke destinacije

Komparativne prednosti turisticke destinacije Porter svrstava u pet elemenata:

1.       Ljudske resurse

2.       Fizicke resurse

3.       Kulturni opipljivi i ne opipljivi resursi

4.       Resursi znanja

5.       Infrastruktura

6.      Finansijiski resursi

Treba spomenuti da je za komparativnu prednost bitna i jacina domace ekonomije u celini.

Kompetitivnost turisticke destinacije: Predstavlja njenu sposobnost da uspesno konkurise na medjunarodnom i domacem trzistu i privlaci turiste kvalitetno upravljajuci resursima koji cine njenu komparativnu prednost na duzi rok.

68. Model Ritschie-a i Crouch-a kompetitivnosti turistickih destinacija

Definicija destinacijske kompetitivnosti po HASSANU: znaci sposobnost td. da ostvari i integrise turisticke proizvode sa dodatnom vrednoscu, koji su odrzivi za turisticke resurse, a istovremeno odrzava trzisnu poziciju u odnosu na konkurencijske td. .

Ritschie i Crouch su razvili tzv. kalagrijski model turisticke kompetitivnosti po tom modelu su podelili destinacijske faktore na:

1.      Faktore privlacnosti

         Prirodu

         Klimu

         Kulturne i socijalne karakteristike

         Miks aktivnosti

         Opstu infrastrukturu

         Infrastrukturu opstih usluznih delatnosti

         Pristupacnost i transportna sredstva

         Turisticku suprastrukturu

         Odnos prema turistima

         Odnos cena-troskovi

         Ekonomske i socijalne veze

         Destinacijsku  jedinstvenost

         Noseci kapaciteti

         Marketinske veze

2. Faktori odbojnosti:

         Politicka nestabilnost

         Zdravstvena nesigurnost

         Slabi zdravstveni sistem

         Zakoni i ulazna ogranicenja poputi viznih rezima

69. Portfolio matrice

Veoma je vazno poznavanje metoda koje pomazu da se donesu optimalne odluke u skladu sa raspolozivim resursima i zbivanjima u okruzenju veliki broj preuzeca ucestvuju vrlo aktivno u formulisanju strategije svojih poslovnih jedinica koristeci neke od metoda.

70. BCG matrica

BCG je predlozila portfolio matricu kod koje su parametri na osama

         Relativno trzisno ucesce proizvoda

         Relativna stopa rasta trzista

Za svaki proizvod se odredjuje njegova pozicija u BCG matrici i na bazi toga donosi odluka na nivou kompanije o alokaciji sredstava.

Zvezde

SBU-trzisni lideri(zvezde) proizvodi kompanije koji imaju visoko trzisno ucesce na trzistu sa visokom stopom rasta.

Krave muzare

Zrele SBU(krave muzare) proizvodi koji imaju visoko trzisno ucesce- mala stopa rasta.

Psi

Stagnirajuce SBU-malo trzisno ucesce na trzistu-mala stopa rasta.

Znaci pitanja

Problematicne SBU malo tzisno ucesce-velika stopa rasta na trzistu.

71. Pristup McKinsey/GE

Smisao primene ove metode sastoji se u tome da se resursi koncentrisu u one strateske poslovne jedinice koje se nalaze u jako atraktivnim industrijskim granama i imaju izuzetno dobru konkurencijsku poziciju a sa druge strane deinvestirati u one segmente poslovanja koji su orjentisani prema ne privlacnim industrijama i koji imaju slabu konkurentsku poziciju.

S obzirom na poziciju u matrici postoje cetiri strategijske pozicije za SBU:

1.      Investiranje i rast

2.      Selektivnost

3.      Selektivni rast

4.      Zetva/dezinvestiranje

72. ADL pristup-portfolio matrica zivotnog ciklusa

ADL pristuup se zasniva na zivotnom ciklusu grane a ne proizvoda i konkurentskoj poziciji SBU ne preko relativnog tryisnog ucesca nego na osnovu lakoce sa kojom se moze poboljsati tryisno ucesce.

Oblikovanje ADL matrice se odvija u cetiri faze:

1.      Definisanje poslovnih jedinica

2.      Identifikacija faza u industrijskoj evoluciji grane za svaku poslovnu jedinicu

3.      Ocena konkurentnog polozaja poslone jedinice

4.      Prikazivanje polozaja poslovnih jedinica na ADL matrici

 

Konkurentni polozaj moze biti:

1.      Dominantan

2.      Jak

3.      Povoljan

4.      Odrziv

5.      Slab

6.      Neodrziv

 

Zrelost grane (Faza u zivotnom ciklusu grane):

1.      Embrionalna

2.      Rast

3.      Zrelost

4.      Starenje