KARL MAY – KROZ ZEMLJU ARBANASA

RASKRINKAN

TURSKO pravosuĊe ima svoje osobitosti, mogli bismo reći slabosti, koje

postaju to oĉitije što je udaljeniji predio o kojem se radi. Nije ĉudo da pod

tamošnjim uvjetima, gdje ţive razliĉita, i ĉesto zaraćena plemena Arbanasa, o

»pravu« u punom smislu te rijeĉi ne moţe biti govora.

Kod Ostromdţe poĉinje zemlja Arbanasa u kojoj vrijedi samo jedan

zakon da se slabiji mora ukloniti pred jaĉim. Ako nismo htjeli izvući kraći kraj,

morali smo ga i mi primijeniti. Uĉinili smo to s uspjehom, kao što se zna, tog

poslijepodneva, i odluĉili smo da na sastanku na koji smo sada polazili,

nastupimo na isti, vrlo odluĉni naĉin.

Kad smo krenuli prema zgradi suda spuštao se suton. Usput smo vidjeli

mnogo ljudi koji su stajali jer u dvorištu nisu našli mjesta pa su se postavili tako

da nas barem vide gdje dolazimo. Kad smo stigli u dvorište za nama su se

zatvorila vrata, što za nas nije bio dobar znak. Mubarek je upotrijebio svoj

utjecaj i to, kako se ĉinito, uspješno.

Jedva smo se progurali kroz svjetinu do mjesta preslušanja. Tamo gdje je

prije stajao samo jedan stolac, bila je sad postavljena još i duga klupa. UreĊaj za

batinanje leţao je još uvijek na istome mjestu. U posude pune ulja stavili su

kudjelju i zapalili je. Osvijetljeno ovim plamenovima, sve je izgledalo

pustolovno.

Gospoda suci bili su još u zgradi. Naš dolazak bio im je najavljen. Zaptije

su se oko nas postavili tako da su nam sprijeĉili put prema vratima. Pošto su ona

bila zatvorena, to nam je ovakvo drţanje zaptija bilo posebno sumnjivo.

Naokolo je vladala mrtva tišina. Sad su se pojavila petorica gospode, i

zaptije odmah izvukoše sablje.

— O Alahu! — podrugljivo će Halef. — Kako ćemo proći, sidi? Dršćem

od straha.

— I ja.

— Da opletem biĉem ove glupane koji misle da nas plaše svojim

sabljama?

— Nikakvih gluposti! Danas si se već jednom prenaglio i kriv si što se

uopće ovdje nalazimo.

Pet sudaca zauzme svoja mjesta. Kodţa-baša na stolcu, a ostali na klupi.

Jedna se ţena progura iz mnoštva i stade iza zamjenika suca. Prepoznao sam

Nohudu, »Grašak«, koja je ţeljeznim oksidom dotjeravala svoju ljepotu.

Zamjenik je oĉito bio njezin sretni suprug. Imao je sasvim beznaĉajno lice.

Kraj kodţa-baše sjedio je Mubarek. Bio je poloţio papir preko koljena.

IzmeĊu njega i njegova susjeda stajao je mali lonac. Pošto je iz njega virilo

gušĉje pero, pretpostavljao sam da sadrţi crnilo.

Kodţa-baša tresao je glavom i glasno se nakašljao. To je bio znak da

rasprava treba da poĉne. Javio se kreštavim glasom koji se orio nadaleko:

— U ime proroka i u ime padišaha kojemu neka Alah pokloni tisuću

godina ţivota! Sazvali smo ovaj sud da sudimo o dva zloĉina koji su se danas

odigrali u našem gradu i njegovoj blizini. Selime, stupi naprijed! Ti si tuţilac!

Pripovijedaj što ti se dogodilo!

Straţar priĊe svom gospodaru i poĉe pripovijedati. Ono što smo ĉuli bilo

je upravo smiješno. Tvrdio je da je bio na zamornom sluţbenom zadatku i da

smo ga mi napali s namjerom da ga ubijemo. Rekao je da je samo zahvaljujući

neustrašivosti i hrabroj obrani spasio ţivot.

Kad je završio upita ga kodţa-baša:

— A koji te od njih udario?

— Ovaj ovdje — odgovori Selim, pokazavši na Halefa.

— Sad znamo krivca i njegovo djelo pa se moţemo povući na vijećanje.

Poĉeo se šaptati sa svojim prisjednicima i nakon nekog vremena

proglasio snaţnim glasom:

— Sud je zakljuĉio da zloĉinac primi ĉetrdeset udaraca na svaki taban, i

da zatim bude zatvoren na ĉetiri tjedna. To objavljujemo u ime padišaha. Alah

ga blagoslovio!

Halefova ruka spusti se na drţak biĉa. Morao sam se svladati da se glasno

ne nasmijem.

— A sada drugom zloĉincu — najavi sluţfbenllk. — Mavunadţi, stupi

naprijed i pripovijedaj!

Skelar je poslušao poziv. Svakako ga je bilo strah više nego mene. Ali

prije nego što je stigao da zapoĉne izvještaj, obratih se kodţa-baši veoma

uljudno:

— Bi li bio milostiv da malo ustaneš?

Ne sluteći ništa ustao je on sa stolca, a ja ga gurnuh u stranu i sjedoh.

— Hvala ti — rekoh mu. — Red je da niţi iskaţe ĉast višemu. Ispravno si

postupio.

Šteta što nije moguće opisati njegovo lice. Glava mu se stala opasno

klimati. Htio je govoriti, ali od uţasa nije uspio prozboriti ni rijeĉi. Da bar

pantomimom iskaţe svoje zaprepaštenje, ispruţio je suhe ruke i naglo pljesnuo

njima nad klimavom glavom.

Nitko ne progovori ni rijeĉi. Ni jedan se straţar ne pomakne. Ĉekalo se na

ispad gospodareva bijesa. Ovaj je srećom opet našao svoj dar govora. Zapoĉeo

je nizom neopisivih usklika i zatim se izderao na mene:

— Što ti pada na pamet! Kako moţeš biti tako drzak i. . .

— Hadţi Halefe Omare! — prekinuh ga glasno. — Uzmi svoj biĉ! Onoga

tko mi rekne ma samo još jednu jedinu neuljudnu rijeĉ obasut ćeš udarcima dok

mu koţa ne prsne bio on tko mu drago!

Mali Hadţi odmah dohvati biĉ.

— Emire, slušam te! — odluĉno reĉe. — Daj mi samo znak! Naţalost je

rasvjeta bila slaba pa se zaĉuĊena lica nisu mogla vidjeti. Kodţa-baša oĉito nije

znao kako da se vlada, no Mubarek mu šapnu nekoliko rijeĉi, na što on

zapovjedi straţarima:

— Uhapsite ga! Bacite ga u podrum! Pokaza na mene.

Zaptije mi priĊoše s isukanim golim sabljama.

— Natrag! — viknuh na njih. — Tko me takne, ustrijelit ću ga!

Ispruţio sam prema njima oba revolvera i zaĉas nisam više vidio ni

jednog straţara. Izgubili su se meĊu gledaocima.

— Što izaziva tvoju srdţbu? — upitah kadiju. — Zašto stojiš? Zašto ne

sjedneš? Neka Mubarek ustane, a ti sjedni na njegovo mjesto!

Mnoštvo zamrmlja. Da sam mogao vrijeĊati kodţu, ĉinilo im se još

mogućim; ali da sam sada napao i sveca — to je ipak bilo previše smiono.

Poĉeli su negodovati.

To je kodţa-bašu znatno ohrabrilo. Ljutito mi doviknu:

— Ĉovjeĉe, bio tko mu drago, za takvu drskost kaznit ću te najstroţe!

Mubarek je svetac, ljubimac Alaha, ĉudotvorac. Kad bi htio mogao bi nebeski

plamen baciti na tebe.

— Šuti, kodţa-bašo! Ako ţeliš govoriti, govori pametnije! Mubarek nije

ni svetac, ni ĉudotvorac. On je, štoviše, razbojnik, varalica i nitkov.

Sad se u mnoštvu zaĉuše prijeteći glasovi. Ali najglasniji od sviju ,bio je

Mubarek. Ustao je, ispruţio ruku prema meni i viknuo:

— To je kaurin, nevjerno pseto! Proklinjem ga. Neka se pakao pod njim

otvori i neka ga prokletstvo proguta. Zli će duhovi. . .

Dalje nije stigao. Moj mali Halef zamahnu biĉem i tako ga opali, da je

stari grješnik prekinuo kletve i silno poskoĉio u vis.

To je bio opasan pothvat kao što se odmah pokazalo. Nakon jednog

trenutka šutnje, zamniju sa svih strana u mnoštvu uzvici bijesa. Oni straga

natisnu se naprijed. Stvar je mogla postati opasna. Zato brzo stadoh uz

Mubareka i viknuh što sam glasnije mogao:

— Mir! Tišina! Dokazat ću vam da sam u pravu. Halefe, daj svjetlo

ovamo!... Pogledajte, ljudi, tko je Mubarek i kako vas vara. Vidite li ove štake?

Uhvatih nitkova desnom rukom za šiju i stisnuh mu tanki vrat, a ljevicom

mu razderah kaftan. I stvarno, na svakoj strani visjela je jedna štaka. Obje su

bile snabdjevene zglobovima i mogle su se sklopiti.

Tom sam prilikom opazio da je unutarnja strana kaftana drukĉije obojena

od vanjske, i da kaftan ima mnogo dţepova. Posegnuh rukom u prvi dţep i

osjetih nešto dlakavo. Izvukoh to. Bila je vlasulja, ista ĉupava i razbarušena

kosa što sam je bio vidio na prosjaku.

Nitkov se tako uplašio da je sasvim zaboravio na obranu. Onda poĉe

dozivati u pomoć i udarati rukama oko sebe.

— Osko, Omare, drţite ga! Ĉvrsto ga stegnite! Pa makar ga i boljelo!

Obojica ga zgrabiše. Sad su mi obje ruke bile slobodne. Budući da je

Halef primaknuo uljanicu, bila je naša zanimljiva skupina jasno osvijetljena,

tako da su prisutni mogli sve vidjeti. Bili su mirni.

— Ovaj ĉovjek, kojega ste vi smatrali svecem — nastavih — saveznik je

Ţutoga ili moţda ĉak sam Ţuti. Njegova je koliba boravište lopova i razbojnika,

kako ću vam to kasnije dokazati. On se u razliĉitim presvlakama šulja naokolo

zemljom kako bi izvidio prilike za razbojstva. On i prosjak Busra jedna su

osoba. Evo, ove je štake svezao sebi pod mišice. Kad su one pri hodu udarale

jedna o drugu, mislili ste da to klopoću njegove kosti. Ovdje je vlasulja što ju je

nosio kao bogalj.

Postepeno sam praznio njegove dţepove, promatrao pojedine predmete i

tumaĉio njihovu upotrebu nastavivši:

— Evo kutije s obojenim brašnom koje mu je sluţilo da moţe brzo

promijeniti boju lica. Evo krpe s kojom je boju mogao opet brzo obrisati. Tu

vidite bocu, još napola punu vode; sluţila mu je da se na mjestima gdje nije bilo

vode moţe ponovo oprati. A sada vidite — što je to? To su dvije male gumene

polukugle. Stavljao ih je pod obraze kad je htio glumiti prosjaka. Lice mu je

onda bilo deblje nego prije. Vidite li razliĉite boje na kaftanu? Kad je bio

prosjak, svukao bi ga, okrenuo tamnu stranu van i ogrnuo se njime. Onda je

kaftan izgledao kao stara krpa. Jeste li ikad vidjeli Mubareka i prosjaka

zajedno? Svakako niste. To je bilo potpuno nemoguće, jer su jedan i drugi ista

osoba. I zar se Mubarek nije pojavio upravo u ono doba, kad je prosjak došao u

ovaj kraj?

Ovaj posljednji razlog ĉini se da je bio uvjerljiv, jer su sa svih strana

odjeknuli povici ĉuĊenja i odobravanja.

Sad sam iz jednog dţepa izvukao mali smotuljak. Zamotana u krpu,

pojavila se narukvica sastavljena od starih venecijanskih zlatnih cekina. Neki od

njih bili su još dobro saĉuvani. Kod svjetla plamena vidio sam na novcu sliku

svetog Marka koji duţdu pruţa kriţarski barjak, a na poleĊini sliku nekog meni

nepoznatog sveca.

— Tu je niz od dvanaest zlatnih dukata zamotan u krpu — nastavih. —

Tko zna gdje je to ukrao! Budite li traţili, moţda ćete moći pronaći vlasnika.

— Dvanaest zlatnika! — poviĉe ţenski glas iza mene. — Pokaţi! Meni je

prošlog tjedna ukradena takva narukvica iz ormara.

To se javila Nohuda. Prišla je, uzela mi narukvicu iz ruke, i stala je

promatrati.

— Alah! — viknu. — Moja je! To je baština mojih predaka s majĉine

strane. Pogledaj i uvjeri se da je zaista moja!

Ona je pruţi svom muţu.

— Alaha mi, tvoja je, zaista! — potvrdi on.

— Pokušaj se sjetiti, Nohudo, je li Mubarek u to prijeme bio kod tebe? —

upitah je.

— Mubarek nije, ali bogalj je bio. Pozvali smo ga u kuću da ga

nahranimo. Moj je nakit leţao na stolu i ja sam ga vratila u škrinju. On je to

vidio. Kad sam poslije nekoliko dana sluĉajno pogledala, narukvice više nije

bilo.

— Sad znaš tko je bio kradljivac!

— On je. Dokazano je. Ti lopove! Izgrepst ću ti oĉi. Ja ću. . .

— Šuti! — prekinuh je bojeći se da bujicu njenih rijeĉi neće biti lako

zaustaviti. — Zadrţi narukvicu i zahtijevaj da kradljivac bude kaţnjen. Sad

vidite kakva ste ĉovjeka drţali svecem! A taj je razbojnik ĉak imenovan

baš-ćatibom i sudio je drugima. Mene je prokleo i zamalo je navukao na mene

mrţnju ovog ĉasnog skupa. Zahtijevam da bude zatvoren na sigurnom mjestu,

odakle neće moći pobjeći i da protiv njega bude podnesena prijava makredţu u

Solunu.

Ne samo da su se svi sa mnom sloţili, već su se zaĉuli i mnogobrojni

povici:

— Izbatinajte ga prije. Neka osjeti batinu! Razbijte mu tabane!

— Zaokrenite mu vratom! — pjenila se Nohuda puna mrţnje zbog kraĊe

što ju je kod nje izvršio.

Dosad Mubarek nije rekao ništa, ali sad poĉe vikati:

— Nemojte mu vjerovati! On je kaurin. On je kradljivac. On mi je upravo

gurnuo narukvicu u dţep. On . . . jao! jao!

Prekinuo je vikanje jaukom jer ga je Halefov biĉ ošinuo po leĊima.

— Ĉekaj, lopove! — viknu Halef. — Napisat ću ti na leĊa da smo tek

danas stigli u ovaj kraj. Kako je onda ovaj efendija mogao ukrasti narukvicu?

Uostalom, tako slavan efendija nije lopov. Evo ti dokaza za to!

Još ga je nekoliko puta snaţno ošinuo da je Mubarek zaurlao.

— Tako valja, tako valja! — viknuše oni isti ljudi koji su nam još prije

nekoliko ĉasaka ţeljeli zlo.

Kodţa-baša nije znao ni što da radi, ni što da kaţe. Prepustio je sve meni.

Ali je ipak brzo uhvatio priliku da opet sjedne na sluţbeni stolac. Tako je bar

spasio svoju ĉast.

Njegovi prisjednici su šutjeli. Bit će da su osjećali neku vrst tjeskobe.

Zaptije su opazili da je moj ugled opet porastao, pa su, pretpostavljajući da sam

zbog toga dobre volje i da za njih više neću biti opasan, prišli opet jedan za

drugim.

— Sveţite lopova! — zapovjedih im. — Sveţite mu ruke! Poslušali su u

hipu, i ni jedan od prisutnih ĉuvara zakona nije prosvjedovao protiv mog

samovlašća.

Mubarek je shvatio da je za njega najpametnije da se pokori. Pustio je da

ga sveţu ne opirući se, pa se zatim skljokao na svoje mjesto. Prisjednici brzo

ustadoše. Nisu htjeli sjediti na istoj klupi sa zloĉincem.

— A sada da se vratimo na tvoju osudu — rekoh kodţa-baši. — Poznaješ

li zakone svoje zemlje?

— Naravno da ih poznajem — odgovori on. — Studirao sam visoku

pravnu školu.

— To ti ne vjerujem.

— Zašto ne? — upita on uvrijeĊeno. — Poznajem ĉitavo crkveno pravo

koje se temelji na koranu, na suni i na odlukama ĉetiriju pravih kaliga.

— A poznaješ li i »multeka el bufeur«, vaše graĊansko i kriviĉno pravo?

— Poznajem ga; sastavio ga je šeik Ibrahim Halebi.

— Ako zaista poznaješ te propise, zašto po njima i ne postupaš?

— Uvijek sam ih se, pa i danas, strogo drţao.

— To nije istina! Pisano je da sudac i najgorem razbojniku, prije nego što

ga osudi, mora dopustiti da se brani. Ali vi ste mog prijatelja i pratioca osudili, a

da mu niste dopustili da kaţe i jednu jedinu rijeĉ. Vaša osuda prema tome ne

vrijedi. Osim toga moraju kod rasprave biti prisutni svi tuţioci i svjedoci u

punom broju; no to ovdje nije bio sluĉaj.

— Nisu. Nedostaje handţija Ibarek. Gdje je on?

Sudac u nedoumici zaklima glavom, a zatim ustane i odgovori:

— Dovest ću ga.

Htio je otići; ali ja sam slutio što se dogodilo s Ibarekom pa zadrţah

kodţa-bašu za ruku, zapovjedivši zaptiji:

— Dovedite Ibareka! Dovedite ga, ali upravo u onom stanju u kojem se

nalazi!

Dvojica odoše i za kratko vrijeme dovedoše gostioniĉara. Ruke su mu još

bile svezane na leĊima.

— Što je to? Što je taj ĉovjek uĉinio da je svezan? — upitah. — Tko je

izdao taj nalog?

Kodţa-baša stade zabacivati glavu sad ovamo sad onamo i odgovori:

— Mubarek je htio da bude tako.

— Prema tome mora dakle kodţa-baša raditi ono što mu baš--ćatib

zapovjedi? A ipak tvrdiš da si prouĉio zakone! Tada, naravno, nije ĉudo što u

tvom podruĉju najgore nitkove smatraju svecima.

— Bio sam u pravu — branio se potišteno.

— To mi ne moţeš dokazati.

— Mogu! Vas, koji ste stranci, nisam dao uhapsiti. Ali ovaj handţija je

stanovnik našeg kraja. On je pod mojom vlašću.

— A ti misliš da ti je dopušteno da zlorabiš tu vlast? Tu je sakupljeno

nekoliko stotina tvojih podanika. Misliš li da s njima moţeš raditi što ti je

drago? Moţda si to dosad ĉinio; ali oni će upamtiti današnji dogaĊaj pa će i

ubuduće traţiti pravdu. Ibareka su okrali. Došao je k tebi da te zamoli za pomoć.

Umjesto da mu je pruţiš, ti si zapovjedio da ga sveţu i zatvore. Kako ćeš

opravdati ovu nepravdu? Zahtijevam da ga smjesta oslobodiš spona.

— To je duţnost straţara.

— Ne, ti sam ćeš to uĉiniti kao kaznu za svoju nepravednost. To je bilo

previše za njega. On se ljutito strese na mene:

— Tko si ti zapravo da ovdje zapovijedaš kao da si naš starješina?

— Evo ti mojih isprava!

Pruţio sam mu sve tri putnice. Kad je vidio teskeru, bujuruldu, zatim

ferman, uplašeno zaţmirka malim suznim oĉima, a glava mu se zaklima poput

metronoma.

— Efendijo, pa ti si u padišahovoj sjeni — viknu on.

— Pobrini se dakle, da dio te sjene padne i na tebe.

— Uĉinit ću što ţeliš.

Prišao je k Ibareku i odvezao mu spone.

— Jesi li sad zadovoljan? — upita me.

— Zasad jesam. Ali od tebe ću još vise zatraţiti. Tvoj straţar Selim

podnio ti je potpuno laţan izvještaj. Naš se sastanak odigrao sasvim drukĉije

nego što je to on pripovijedao. Bit će da ga je Mubarek pouĉio što ima da govori

da bi nam što više naškodio.

— To ne vjerujem.

— Ali ja vjerujem, jer je on i skelara uputio da protiv mene dade krivi

iskaz.

— Je li to istina?

To je pitanje bilo upućeno skelaru koji je sada smatrao da mu Mubarek

više ne moţe naškoditi pa je prema tome bez straha ispripovjedio kako ga je

ovaj upućivao što da govori.

— Vidiš — rekoh kodţa-baši — da ja nisam pokušavao ubiti ovog

ĉovjeka. Opazio sam da je on starĉev doušnik pa sam ga uzeo sa sobom da

ispitam stvar. To je sve. Ako me zbog toga kaniš kazniti tad sam spreman da

nastupim obranu.

— Efendijo, o kaţnjavanju ne moţe biti ni govora; ti nisi pogriješio.

— Onda i moj pratilac ne moţe biti kaţnjen zbog straţara jer nije on, već

netko sasvim drugi kriv onome što se zbilo.

— Tko je taj drugi?

— Ti sam.

— Ja? Kako je to moguće?

— Kad je Ibarek okraden došao je k tebi da podnese prijavu. Što si ti

uĉinio da izvršiš svoju duţnost?

— Sve što sam mogao.

— Tako? A što je to bilo?

— Dao sam nalog Selimu da smisli što treba uraditi.

— Ostalim straţarima nisi ništa naredio?

— Nisam, jer je to bilo suvišno. Oni i onako ne bi ništa otkrili.

— Onda su tvoji zaptije veliki glupani kad ti već unaprijed znaš da neće

ništa otkriti. Djelo je izvršeno ovdje. Zašto si ti istragu povjerio Selimu koji je

ovdje tek vrlo kratko vrijeme?

— Jer je najpametniji.

— Mislim da si imao sasvim drugi razlog.

— Gospodaru, kakav bih drugi razlog mogao imati?

— Dobar sluţbenik pokreće sve poluge da otkrije poĉinioca takva

zloĉina. Ti si to prešutio, a jedinom kome si povjerio stvar, dao si ĉitav tjedan

dana vremena da razmišlja. Ĉini se da si ţelio da kradljivci uteknu.

— Efendijo! Što misliš o meni?

— Moje mišljenje o tebi posljedica je tvojih postupaka. Što je bilo

prirodnije nego da ovdje u Ostromdţi tragaš za poĉiniocima?

— Ta oni su odjahali u Dojran!

— Ĉovjek mora biti vrlo ograniĉen pa da to vjeruje. Nijedan kradljivac

neće reći kamo kani pobjeći. Toliko bi ti, kao stari pravnik, morao znati. A što

ako ja otkrijem da si prijatelj tih razbojnika?

Poĉeo je silno klimati glavom što je oĉito bio znak zaprepaštenja.

— Efendijo, mi ne znamo što da na to kaţemo — viknu.

— Radije ne reci ništa jer moje se mišljenje neće promijeniti. Da si se

zadaće prihvatio onako kako je to bila tvoja duţnost, već bi krivci bili davno

otkriveni.

— Misliš da će dobrovoljno doći da mi se prijave?

— Ne; ali mislim da se nalaze ovdje u Ostromdţi.

— Nemoguće! U nijedan konak nisu svratila tri jahaĉa..

— Neće im pasti na pamet da to uĉine. Neće se tako blizu mjesta zloĉina

javno pojaviti. Sakrili su se.

— Zar mogu da znam kod koga?

— Zašto ne? Ja sam stranac, pa to ipak znam.

— Što? Ti znaš?

— Da, sasvim taĉno.

— Onda mora da si sveznajući.

— Nipošto; nauĉio sam samo misliti. Takvi nitkovi sakrit će se samo kod

isto tako pokvarenih ljudi. Tko je pak najveći nitkov u Ostromdţi?

— Misliš li Mubareka?

— Pogodio si.

— Smatraš da su kod njega?

— Svakako.

— U tom se varaš.

— Ne varam se i spreman sam s tobom se okladiti. Ako hoćeš uhvatiti

lopove, moraš se popeti gore do ruševine.

On pogleda Mubareka a ovaj mu uzvrati pogled. Ĉinilo mi se da su njih

dvojica ipak u vezi.

— Taj bi put, efendijo, bio uzaludan — reĉe kodţa-baša.

— Uvjeren sam da ne bi bio, i kaţem da nećemo uhvatiti samo kradljivce,

već i pronaći pokradene predmete. Zato te pozivam da me sa svojim straţarima

slijediš.

— Šališ li se?

— Ne, mislim najozbiljnije.

— Sada, u tami?

— Zar se bojiš?

— Ne bojim, ali takvi su ljudi opasni. Ako su zaista gore, oni će se

braniti. Ĉekaj radije dok sutra ne svane dan.

— Do zore bi mogli pobjeći. Uostalom, ĉini mi se da ovdje ima ljudi koji

će upozoriti kradljivce.

— To neće nitko uĉiniti. Sam ću se pobrinuti da se nitko ove noći ne

primakne ruševini.

— Pobrini se radije da što prije krenemo i izdaj nalog da se ponesu

svjetiljke.

— Efendijo, odustani od tog pothvata.

— Neću. Ako nećeš izvršiti svoju duţnost, ostani kod kuće. Ja ću naći

ljude koji će biti dostojni ĉasti kodţa-baše.

To je upalilo. Još je uvijek jako zamišljeno kimao glavom ali ipak reĉe:

— Nemoj me krivo shvatiti. Ja samo mislim na tvoju sigurnost i ne ţelim

da srljaš u opasnosti.

— Ne brini se za mene. O sebi se staram sam.

— Hoćemo li povesti Mubareka?

— Da. On će nas voditi.

— Dopusti tada da se pobrinem za svjetiljke i oruţje. Otišao je u kuću.

Mnogi od prisutnih poţuriše da donesu svjetiljke, jer su htjeli da nas

prate. Ibarek je šutke saslušao ovaj razgovor. Sad me zapita:

— Efendijo, misliš li zaista da ćemo uhvatiti ona tri nitkova?

— Sigurno.

— I da će mi biti vraćeno moje vlasništvo?

— Uvjeren sam u to.

— Ne mogu te shvatiti, efendijo. Ĉini se da ti sve znaš. Ja ću naravno s

veseljem poći do ruševine.

— Što kaţeš sada o svecu? Hvalio si ga, iako si ga se plašio. Dok si o

njemu govorio, ja sam već slutio da je to veliki nitkov. Kradljivci tvoje imovine

nalaze se kod njega.

Kodţa-baša se uskoro vratio. Donio je sa sobom nekoliko starih svjetiljki,

zublja i nekoliko luĉi. I drugi su došli sa sliĉnim rasvjetnim predmetima, pa

povorka krenu.

Noćna povorka do ruševine koja je pošla da uhvati lopove, to se još ovdje

nije pamtilo. Ljudima se to svidjelo. Zato je skoro sve stanovništvo gradića

pošlo za nama.

Budući da nisam vjerovao ni kodţa-baši, a ni njegovim zaptijama, morali

su Osko i Omar ĉuvati Mubareka. Uzeli su ga meĊu sebe.

Nekoliko je straţara išlo na ĉelu. Za njima su išli kodţa-baša i njegovi

suci, pa Mubarek sa svojim ĉuvarima i ja, Halef i oba gostioniĉara, iza nas svo

ostalo stanovništvo Ostromdţe.

Bilo je veselo slušati mišljenja koja su ljudi izricali o nama. Jedan me je

smatrao moćnim kraljevićem, a drugi sinom nekog perzijskog kneza. Treći se

kleo da sam indijski ĉarobnjak, a ĉetvrti je tvrdio da sam došao osvojiti zemlju

za neku stranu silu.

Što smo se više pribliţavali ruševini, to su ljudi postajali tiši. Ipak su

shvatili da treba biti oprezan kad se polazi u lov na zloĉince. Na poĉetku šume

mnogi su zaostali. Bili su to oni plašljivi. Ali kleli su se da samo zato ostaju

ovdje kako bi lopovima sprijeĉili prolaz, ako bi im uspjelo da odozgo pobjegnu.

Kad smo stigli na ĉistinu bilo je na njoj tiho kao u grobu. Junaci su

osjetili tjeskobu. Zloĉinci su se svakog ĉasa mogli pojaviti, ili biti sakriveni iza

stabala. Koraĉalo se što se tiše moglo da ih se ne poplaši — ili da baš ne bude

taj, ili ta, upleten prvi u borbu s njima. MeĊu s nama je naime bilo i ţena.

Napeta šutnja prekinula se u jednom ĉasu oštrim krikom iz ţenskog grla.

Kad sam stigao na lice mjesta opazih da je Nohuda nesrećom pala u izvor u

kojem sam ja našao ţabljak. Sjedila je u vodi i drţala govor svom ljubljenom

sudskom prisjedniku. Poluglasni govor, ali govor za koji bi on volio da je

izgovoren šaptom. Nije htjela dati da je izvuku iz vode tvrdeći da će se

prehladiti ako ovako mokra bude izloţena hladnom veĉernjem zraku. Tek kad

sam joj objasnio da je voda hladnija od zraka, reĉe:

— Efendijo, tvoj ću savjet poslušati. Ti znaš sve bolje od ostalih ljudi, a

pogotovu od mog muţa koji me je uveo u ovu rupu.

Izvukao sam je. Srećom je voda bila samo pedalj duboka. Ne znam je li to

naškodilo njenoj obnovljenoj ljepoti.

Mubarek je s Oskom i Omarom stajao na vratima svoje kolibe. Traţio je

da ga puste u nju. Pošto sam znao da je vješt raznim ĉarobnjaĉkim smicalicama,

nisam mu vjerovao. Mogao je imati neki ureĊaj pripravljen za sluĉaj iznenadnog

hapšenja.

— Što ćeš u kući? — upitah ga.

Nije mi odgovorio. Ĉini se da više nije htio sa mnom razgovarati.

— Ako ne odgovoriš, ne smiješ oĉekivati da ću ti ispuniti ţelju. Sad mi

odgovori:

— U kući su moje ţivotinje koje treba hraniti jer će inaĉe uginuti od

gladi.

— Ja ću ih nahraniti sutra ujutro. Tvoj dom je odsada zatvor. Ali rado ću

ti ispuniti ţelju ako mi na nekoliko pitanja po istini odgovoriš.

— Pitaj!

— Imaš li posjetu?

— Ne znam.

— Stanuje li osim tebe još netko u ruševini ili u kolibi?

— Ne stanuje.

— Ne znaš li ima koga u kolibi?

— Nikoga nema. Ja bih to morao znati.

— Poznaješ li ĉovjeka koji se zove Manah el Barša?

— Ne poznajem..

— Ili drugoga koji se zove Barud el Amazat?

— Ni njega.

— A ipak ti ljudi kaţu da te dobro poznaju.

— To nije istina.

— Kaţu da si ih danas upozorio na naš dolazak.

— To je laţ!

— I da si rekao da ćeš se pobrinuti da budem zatvoren. Tad ste mislili

doći i ubiti me.

Nije odmah odgovorio. Zapanjilo ga je da sam sve to znao. Bit će da se u

njemu javila slutnja da veĉeras neće sve ovdje zateći onako, kako je to ostavio.

Ćuo sam ga gdje guta i guta, kao da nešto debeloga mora progutati, a onda

odgovori:

— Efendijo, ne znam o ĉemu govoriš i što od mene hoćeš. Ne poznajem

imena koja si spomenuo i nemam ništa zajedniĉko s ljudima o kojima si

govorio.

— Tada oĉito ne znaš da treba da doĊu dva brata koji će vam javiti da

sam ubijen u Melniku?

— Alaha mi, ne znam o tome ni rijeĉi!

— Ti si takva neznalica da te zbog toga ţalim, i zbog tog ţaljenja ću ti

pokazati kako se opasni ljudi zadrţavaju u tvojoj blizini. DoĊi!

Uhvatio sam ga za ruku i poveo. Na moj mig pošao je Halef sa zubljom

naprijed. Slijedili su suci, Osko, Omar i oba krĉmara. Ostali su morali zaostati

jer u unutrašnjosti ruševine nije bilo toliko mjesta.

Što je Mubarek u sebi mislio kad je vidio kakvom sigurnošću nas dvojica

kroĉimo putem, za kojeg je bio uvjeren da je tajna za svakog stranca.

Kad je Halef odgrnuo prvi zimzelen, ĉuo sam starca kako je opsovao.

Nije se mogao svladati.

— Što? Konji? — zaĉudio se kodţa-baša kad smo stigli u prostor, koji je

sluţio kao staja.

Budući da je bila noć, imali smo nešto muke s konjima. Nisu bili svezani,

pa su se plašili svjetla i stranih ljudi.

— Gdje ima konja, tu su i ljudi kojima pripadaju — reĉe Halef. — IzaĊite

ovamo, pa ćemo ih naći.

Trojica svezanih leţali su taĉno onako kako smo ih ostavili. Najprije

nitko ne reĉe ni rijeĉi. Halefovom pomoći odvezah svu trojicu, ali samo toliko

da su mogli pomicati nogama i ustati.

— Manaše el Barša, poznaješ li ovog ĉovjeka? — upitah.

— Alah te prokleo! — odgovori on.

— Barude el Amazat — poznaješ li ga?

— Sruši se s mosta prokletstva u vjeĉni pakao! — poviĉe on. Sad se

obratih tamniĉaru.

— Ti si poĉinio samo jedno zlo djelo, što si oslobodio ovog zatvorenika.

Ova će dvojica biti teško kaţnjeni, ali ti ćeš biti kaţnjen lakše budeš li pokazao

da nisi okorjeli grešnik. Reci mi istinu. Poznaješ li ovog ĉovjeka?

— Poznajem — odgovori on pošto je nekoliko ĉasaka oklijevao.

— Tko je to?

— Stari Mubarek.

— On i tvoja dva prijatelja poznaju se meĊusobno? Da. Manah el Barša

bio je vrlo ĉesto kod njega.

— Mene su trebali ubiti u Melniku?

— Da!

— I danas je isto odluĉeno. Htjeli su me ubiti u zatvoru?

— Tako je.

— Još nešto. Dok si ti s Ibarekom i njegovim ljudima pokazivao vještine

s kartama ova dvojica su ga okrala?

— To nisam uĉinio ja već oni!

— U redu! Ti si isto tako umiješan u to kao i oni, jer si svojim

majstorijama s kartama omogućio da kraĊa uspije. Dosta sam ĉuo.

Sad se obratih kodţa-baši i rekoh:

— Zar nisam imao pravo? Nisu li kradljivci ovdje u ruševini?

— Efendijo, ti si ih već bio našao kad si sa mnom o njima govorio.

— Naravno! Ali to što sam ih našao tako lako i brzo, moţe posluţiti kao

dokaz kako je tek tebi bilo lako da izvršiš svoju duţnost. Ova trojica bit će

odvedena u zatvor i dobro ĉuvani. Odmah sutra ujutro poslat ćeš makredţu

izvještaj, kojemu ću ja priloţiti i svoj. On će odluĉiti što se ima dogoditi. Ibarek,

pogledaj ovamo na zemlju. Mislim da su to stvari koje su ti ukradene.

Sadrţaj dţepova uhapšenika sloţili smo na tri hrpe. Ibarek se silno

obradovao ugledavši svoju imovinu. Htio ju je uzeti, ali se umiješa kodţa-baša:

— Stoj! Tako brzo to ne ide. Sve te predmete moram preuzeti ja. Oni će

biti dokaz na raspravi i smjernica pri odreĊivanju kazne.

Znao sam obiĉaje tih sudaca. Tko zna da li bi Ibarek ikada nešto dobio!

Zato odgovorih na njegovom mjestu:

— To nije potrebno. Sam ću sastaviti popis predmeta i odrediti njihovu

vrijednost. Ovaj popis posluţit će istoj svrsi kao i sami predmeti.

— Efendijo, ti nisi sluţbenik!

— Ĉovjeĉe, dokazao sam ti danas da bih bio bolji sluţbenik od tebe!

Odbiješ li moj prijedlog pisat ću makredţu mnogo podrobniji izvještaj nego što

će ti biti drago. Šuti dakle! To je u tvoju korist.

Vidio sam na njemu da je htio grubo odgovoriti, ali se svladao. Rekao je

sam sebi da bi mu to moglo samo naškoditi. Ali zato odmah podiţe druge

prosvjede:

— Neka Ibarek zadrţi svoje stvari; ali sve drugo što imaju kod sebe

moram zaplijeniti.

Htio se sagnuti da digne vrećice s novcem i druge predmete.

— Stoj! — viknuh. — Te su stvari već zaplijenjene!

— Tko ih je zaplijenio?

— Ja.

— Imaš li ti pravo na to?

— Naravno! I o njima ću napraviti popis, a ti moţeš biti svjedok da neću

ništa prisvojiti. Onda ću oboje, i popis i stvari poslati makredţu.

— To sve mora doći u moje ruke!

— I ti ćeš doći do svog prava. Prepuštam ti konje i sve što spada k njima,

pa će ipak biti po tvome. Sve drugo je moje. Halefe, spremi sve.

Mali Hadţi bio je tako brz, da je za tri sekunde sve išĉezlo u njegovim

dţepovima.

— Kradljivci! — promrmlja Mubarek.

Odmah je dobio plaću. Halefov biĉ dao mu je vrlo uvjerljiv i osjetljiv

odgovor.

Izveli smo uhapšenike kroz ruševinu na ĉistinu. Tamo je stajala radoznala

svjetina gurajući se da vidi kradljivce.

Ibarek glasno ispripovjedi da je sretno došao do svoje imovine. Bio je

pun pohvala.

Straţari opkoliše ĉetiri uhapšenika i krenuše, a ljudi za njima, priĉajući o

uspjeloj pustolovini. Odlazak je bio mnogo glasniji od dolaska.

I gospoda suci prikljuĉili su se povorci. Zaostao sam s Halefom. Dao mi

je znak.

— Sidi, imam još pola zublje — reĉe mi. — Već se ugasila, ali mi je

moţemo opet zapaliti. Nećemo li pogledati kolibu staroga?

— Da. Moţemo bar pokušati.

— Imaš li još kljuĉ? Vidio sam kad si ga spremio dok si lopovu u sudnici

praznio dţepove.

— Imam ga, ali ne znam je li to kljuĉ od kolibe.

— Bit će da jest. Kakav bi drugi kljuĉ stari mogao imati? Ĉekali smo dok

su svi drugi nestali, a zatim otkljuĉali vrata. Pomoću ţigica i komada papira

zapalismo opet zublju, a zatim uĊosmo.

Bijedna koliba bila je, kao što smo već rekli, naslonjena na jedan zid.

Izvana gledana, ĉinilo se da ima jednu malu prostoriju, ali sada, kad smo ušli

opazismo da nekoliko soba leţi u nizu, jedna iza druge. Unutarnje prostorije

pripadale su starom dvorcu, a koliba je lukavo bila smještena na sam ulaz.

Prednja soba bila je gotovo potpuno prazna. Vidjelo se da sluţi iskljuĉivo

za primanje posjetilaca.

Kad smo htjeli ući u drugu prostoriju, opazih nekoliko niti koje su gore,

dolje i ukoso, bile povuĉene preko ulaza. Taknuo sam oprezno jednu drškom

svog biĉa, i smjesta odjekne prasak hica. Odmah se zaĉuje mijaukanje maĉke,

pas zalaje, gavrani zagraktaše a ĉuli su se i razni drugi glasovi.

— O Alahu! —nasmije se Halef. — Ovo mora da je Noeva barka. Sidi,

predlaţem da ne poĊemo dalje. Priĉekajmo dok se razdani.

Rado sam na to pristao. Iako nisam starom Mubareku pripisivao naroĉito

znanje, ipak je ono moglo biti dovoljno da smisli neki stroj za ubijanje stranih

uljeza. Zato opet zakljuĉasmo kolibu i ugasismo zublju.

Upravo kad smo htjeli krenuti kući, kad opazih neki ţenski lik gdje nam

prilazi. Nisam mu prepoznao lice. Ta ţena uhvati moju ruku, i prije nego što

sam to mogao sprijeĉiti, pritisne usne na nju.

— Vidjela sam kod sjaja zublje da si to ti, efendijo, i moram ti se još

jednom zahvaliti.

Bila je to Nebaća, sakupljaĉica ljekovitog bilja.

— Što radiš ovdje gore? — upitah je. — Jesi li bila već ovdje kad smo

odveli uhapšenike?

— Nisam. Moje srce ne raduje pogled na tako nesretne ljude. Ali bila sam

u dvorištu kodţa-baše kad su te htjeli osuditi. Efendijo, bio si hrabar, ali si

stekao opasnog neprijatelja.

— Koga? Mubareka?

— Ne mislim njega, iako te mrzi. Mislim kodţa-bašu.

— I ja vjerujem da me on naroĉito ne voli, ali ne moram ga se bojati kao

neprijatelja.

— Ipak te molim, budi oprezan.

— Zar je on tako zao ĉovjek?

— Jeste. On je vlast, ali u potaji potpomaţe ljude Ţutoga.

— Ah. Dakle to znaš?

— Ĉesto je noću bio ovdje gore kod Mubareka.

— Da se nisi moţda prevarila?

— Nisam. Taĉno sam ga vidjela pri mjeseĉini, a i u mrkom mraku

prepoznala sam njegov glas.

— Hm. Jesi li tako ĉesto bila ovdje gore?

— Ĉesto, iako mi je Mubarek to zabranio. Volim noć. Ona je prijatelj

ljudi. A ima i cvjetova koji se samo noću smiju brati.

— Zaista?

— Da. Kao što ima cvjetova koji samo noću mirišu, ima i takvih koji

samo noću rastu, a danju spavaju. I ovdje gore ima takvih prijatelja noći; ja

onda sjedim kraj njih, razgovaram s njima i prisluškujem njihove odgovore. U

posljednje su mi vrijeme to oteţavali, ali danas si raskrinkao mog neprijatelja.

On je u zatvoru i zato sam odmah došla ovamo da u ponoć uberem jednog

kralja.

— Kralja? Je li i to cvijet?

— Jest. Zar ga ne poznaješ?

— Ne.

— Taj cvijet je kralj. Jer kad on umre, umire i cijela skupina cvijeća.

Oĉito je preda mnom bila ţena koja je silno voljela prirodu i cvijeće. Ona

je u znoju lica svoga morala da radi kako bi prehranila obitelj, a ipak je nalazila

vremena da noću u šumi istraţuje tajne prirode.

— Kako je ime tom cvijetu? — zapitah je radoznalo.

— To je ĉiĉak. Šteta da ga nisi vidio.

— Kako da nisam. Ali nisam znao da ima kralja.

— To samo mali broj ljudi zna, a i meĊu njima je malo tko tako sretan da

naĊe kralja. Ĉovjek mora zaista voljeti ĉiĉak i dobro poznavati njegove obiĉaje;

samo tada moţe naći i kralja. Ĉiĉkovi vole rasti na neplodnom tlu, na brdima, uz

klance i na pustim proplancima. Uvijek rastu u krugu koji je ĉesto malen, a

ĉesto i velik. A taĉno u središtu tog kruga nalazi se kralj.

To je za mene bilo novo. Ta biljka raste posvuda, ali je meni ipak bilo

ĉudno što ga nalazim ovdje na dalekom jugoistoku kad sam ga poznavao iz

svoje sjeverne domovine.

Ţena nastavi svoju omiljenu priĉu:

— Ĉiĉkovi su jako suhi i tvrdi, ne rastu visoko i imaju suhu stabljiku. Ali

kralj je širok pa iz godine u godinu postaje sve širi. Stabljika mu je tanka poput

oštrice noţa, ali cvijet moţe biti veoma širok, kao dva dlana, a u dnu cvijeta ima

saru u obliku zmije. Ta zmija svijetli noću.

— Je li to moguće?

— Ne laţem ti, efendijo. Ĉesto sam to vidjela i danas ću to opet ugledati.

Kad ĉovjek ubere kralja ugibaju svi njegovi podanici. Nakon mjesec dana svi su

uvenuli. Inaĉe mogu postati veoma stari. Kralj, koga ću danas ubrati, star je oko

deset godina.

— Ali ako ga danas ubereš, uvenut će svi ĉiĉkovi?

— Ne, nipošto. Izrastao je novi mladi kralj; kad se to dogodi, moţeš

staroga kralja ubrati. To se mora uĉiniti u nedjelju iza mlada mjeseca. Toga

dana svijetli kralj najljepše. Pa i kad ga uberem svijetli još nekoliko noći. Onda

je najjaĉi. Danas je prva nedelja iza mlada mjeseca. Zato ću noćas ubrati kralja:

Kad bi imao vremena, mogao bi vidjeti kako svijetli.

— Volio bih poći s tobom jer me silno zanimaju takve prirodne pojave,

ali naţalost moram sići u grad.

— Onda ću ti ga sutra uveĉer donijeti. Još će uvijek svijetliti.

— Ne znam hoću li još biti u Ostromdţi.

— Kaniš li tako brzo otići?

— Kanim. Nisam došao ovamo da dugo ostanem i moje je vrijeme

odmjereno. Ali reci, kakvu snagu pripisuju kralju ĉiĉkova?

— Obiĉni ĉiĉak, piješ li ga kao ĉaj, lijeĉi sušicu ako nije previše odmakla.

Ĉićak ima neku tvar koja ubija one sićušne ţivotinje što prenose bolest u

plućima. O kralju se meĊutim pripovijeda da sušiĉave moţe spasiti ĉak ispred

samog groba.

— Jesi li pokušala?

— Nisam. Ali ja to ipak vjerujem jer se i u malim biljkama moţe skrivati

velika snaga.

— Onda doĊi sutra k meni i pokaţi mi kralja budem li još ovdje. Znaš li

gdje stanujem?

— Ćula sam. Spavaj dobro, efendijo!

— Sretno s kraljem, Nebaćo! Ona ode.

— Sidi, vjeruješ li u to s kraljem ĉiĉaka? — upita me Halef kad smo

krenuli dalje.

— Ne sumnjam u to.

— Još nikad nisam ĉuo da biljke imaju vladara.

— Dakle ne vjeruješ? Ako ona donese tog kralja ĉiĉaka onda ćeš ga i ti

vidjeti.

Nisam još slutio da ću kralju ĉiĉaka uskoro dugovati ţivot. To što je

sakupljaĉka bilja noćas boravila ovdje gore, bilo je za mene od najveće koristi.

Uostalom, kralj ĉiĉaka zaista nije biljka iz bajke. Kod kuće u domovini ja sam

na planini našao obitelj ĉiĉaka i ĉetiri sam dana traţio kralja.

Površina na kojoj su rasli ĉiĉkovi zaista je bila priliĉno pravilna kruţnica.

Obišao sam obod kruga i pokušao polumjerom doći do središta, ali mi to dugo

nije uspijevalo. Napokon sam ipak našao traţenu biljku na mjestu, kraj kojeg

sam već ĉesto prošao, a da nisam opazio kralja jer je bio sasvim pokriven

ĉuperkom suhe trave. Izgledao je taĉno onako kako ga je Nebaća opisala.

Odrezao sam ga i imam ga još i danas. Kad sam ĉetiri mjeseca kasnije došao

opet u taj kraj pošao sam da "obiĊem ĉiĉkove. Svi su bili povenuli.

Ovaj dokaz za taĉnost Nebaćine priĉe nisam ovdje u Ostromdţi naravno

još imao, ali sam joj ipak vjerovao. Veliki Linne sam priznaje da je svoje

najbolje nalaze i opaţanja ostvario na osnovu podataka što ih je dobio od

jednostavnih, a ĉesto i sasvim neukih ljudi. Djeca prirode imaju pronicljiviji

pogled za ĉuda prirode od tako zvanih obrazovanih ljudi.

I OPET POBJEGLI

KAD SMO stigli u grad odoh do kodţa-baše kod kojeg sam napravio

popis. Oĉi su mu blistale kad smo brojili sadrţaj vrećica s novcem. Još me

jednom zapita, ne bih li mu prepustio otpremu stvari, ali ja sam ustrajao na tome

da ću to uĉiniti sam. Uskoro se pokazalo da sam veoma dobro postupio. On je

sad zatraţio, oĉito s namjerom da me naljuti, da vrećice budu zapeĉaćene

njegovim peĉatom. Nisam se naravno ni ĉasa protivio.

Sad sam pregledao zatvorenike. Bili su smješteni u nekom podrumu i

svezani.

Rekoh sucu da je to nepotrebno muĉenje, ali on odgovori da se s takvim

zloĉincima ne moţe nikad dovoljno strogo postupati i da će on ĉak preko noći

postaviti jednog od svojih zaptija pred vrata kao ĉuvara.

Bio sam dakle potpuno miran u pogledu sigurnosti zatvorenika, i nisam ni

pomislio na to da ih je on dao svezati samo zato, jer je oĉekivao da ću ja naići

da ih pogledam.

Odavde sam otišao u han gdje smo pojeli zakašnjelu veĉeru. Sjedili smo

zajedno u istoj sobi kao i za ruĉkom. Raspoloţenje je bilo veselo jer su zgode

proteklog dana davale dovoljno povoda za ţivahan razgovor, pa je tako ponoć

davno bila prošla kad smo pošli na poĉinak.

Meni su dodijelili najbolju sobu u koju sam se uspeo po ljestvama.

Budući da su se u njoj nalazila dva leţaja, uzeo sam malog Hadţija k sebi. Znao

sam koliko mu vrijede ovakvi znaci prijateljstva.

Na mom satu bilo je nešto više od dva, kad smo se poĉeli razodijevati.

Uto netko zakuca na zakraĉunana vrata. Otvorio sam kapak i pogledao van.

Netko je stajao na vratima, ali nisam mogao razabrati tko.

— Tko je tu? — upitah.

— To je tvoj glas — odgovori mi neka ţena. — Zar ne, ti si strani

efendija?

— Jesam. A ti si sabiraĉica bilja?

— Da gospodaru. SiĊi dolje, imam ti nešto reći!

— Je li vaţno?

— Svakako.

— Hoću li opet moći da poĊem spavati?

— Odmah nećeš.

— Ĉekaj. Dolazim.

Ĉas kasnije stajao sam s Halefom dolje kraj nje.

— Efendijo — reĉe mi ona — znaš li što se dogodilo?... Ali ĉekaj,

sigurno imaš malo vremena. Pogledaj mog kralja ĉiĉaka!

Stavila mi je cvijet u ruku. Bio je to trnovit ĉiĉak, velik kao dva dlana, a

stabljike tanke poput oštrice noţa. Šara zmije taĉno se vidjela i sada u tami. Nije

baš »svijetlila«, ali je ipak imala neki gotovo fosforescentni sjaj.

— Vjeruješ li sada?

— Nisam sumnjao u tvoje rijeĉi. Ovdje je previše tamno. Posjetit ću te

rano ujutro da taĉno pregledam ĉiĉak kod danjeg svjetla. Ali sad mi reci što si

mi htjela saopćiti.

— Nešto veoma loše. Uhapšenici su pobjegli.

— Što? Zar zbilja?

— Da, pobjegli su!

— Odakle to znaš?

— Vidjela sam. Ĉak sam ĉula što govore.

— Gdje?

— Gore na brdu kraj Mubarekove kolibe.

— Sidi — javi se Halef — moramo smjesta onamo, gore na brdo.

Postreljat ćemo ih, inaĉe nam ode glava.

— Ĉekaj! Najprije moramo sve saznati. Reci nam, Nebaćo, koliko ih je

bilo?

— Tri stranca, Mubarek i kodţa-baša.

— Što? Kodţa-baša je bio tamo? — zaĉudih se.

— Jeste. On ih je sam pustio i za to od Mubareka dobio pet tisuća

pijastera.

— Jesi li sigurna?

— Jasno sam sve ĉula — stade me uvjeravati Nebaća.

— Onda nam ispriĉaj ali ukratko. Nemamo mnogo vremena.

— Ubrala sam kralja ĉiĉaka i htjela se vratiti preko ĉistine kad ugledah

onu ĉetvoricu kako dolaze iz grada. Nisam htjela da me vide, pa sam se povukla

u kut što ga koliba pravi sa zidom. Oni su htjeli ući u kuću, ali je ona bila

zakljuĉana. Trojicu nisam poznavala, no ĉetvrti je bio Mubarek. Govorili su

kako ih je sudac pustio i kako će odmah doći da primi pet tisuća pijastera. Ĉim

ga isplate, htjeli su otići ali vama se moraju osvetiti. Jedan je od njih rekao da

ćeš ti svakako odjahati u Radović. Usput bi vas Aladţije morali napasti.

— Tko su Aladţije?

— Ne znam. Onda je došao kodţa-baša. Pošto nitko nije imao kljuĉ,

razbili su vrata udarcima nogu. Zapalili su svjetlo i otvorili jedan kapak, odmah

uz moje skrovište. Iz otvora izletjele su ptice, šišmiši i druge ţivotinje koje je

Mubarek pustio na slobodu. Uplašila sam se, pobjegla i dotrĉala u grad k tebi

što sam brţe mogla.

— Hvala ti, Nebaćo. Sutra ćeš od mene primiti nagradu za to. Idi sada

kući. Nemam više vremena.

Vratio sam se u kuću. Nikoga nisam morao buditi. Kucanje na vratima

bio je siguran znak da se nešto dogodilo. Za nepune dvije minute bili smo

oboruţani i na putu: Halef, Osko, Omar i ja. Oba krĉmara htjela su uzbuniti

grad, ali sam im ja to zabranio jer bi bjegunci ĉuli buku pa bi bili upozoreni.

Naredio sam krĉmarima da uzmu nekoliko srĉanih ljudi i s njima postave

zasjedu na putu za Radović. Tako su im bjegunci svakako morali uletjeti u šake

ako ne uspijemo da ih uhvatimo već prije.

Nas ĉetvorica poţurili smo najprije stazom uz brdo, ali kad smo stigli do

šume morali smo usporiti hod. Teren je bio neravan pa smo trebali paziti da ne

padnemo. Put se strmo uspinjao, a tlo je izmeĊu stabala bilo posuto kamenjem

što ga je kišnica isprala iz meke zemlje.

Uto mi se uĉini da pred nama ĉujem oštar krik ĉovjeka kao kad netko u

strahu vikne piskavo »I«. Zaĉuh mukli pad, kao kad se netko sruši.

— Stoj! — šapnuh ostalima. — Pred nama je netko. Ostanite sasvim

mirni!

Nakon nekoliko ĉasaka pribliţiše nam se polagani koraci. Bili su

neravnomjerni jer je ĉovjek jednom nogom polaganije i opreznije koraĉao.

Šepao je. Moţda se ozlijedio pri padu.

Sada je bio preda mnom sasvim blizu. Noć nije bila svijetla, a ovdje ispod

drveća vladala je neprozirna tama. Zato sam više osjećajem nego pogrdom

uoĉio tariku i mršavu priliku sliĉnu kodţa-baši.

Uhvatih ga za prsa.

— Stoj i šuti! — zapovjedih mu prigušenim glasom.

— Alah! — viknu on uplašeno.

— Šuti, ili ću te udariti.

— Tko si ti? — upita on.

— Zar me ne poznaješ?

— Ah, ti si stranac! Što ćeš ovdje?

Moţda me je prepoznao po glasu, a moţda je i moj lik bio jasnije vidljiv

od njegova — znao je tko stoji pred njim.

— A tko si ti? — upitah. — Bit će da si kodţa-baši koji je pustio

zatvorenice.

— Mašalah! — viknu on glasno. — On zna!

Naglo skoĉi u stranu da se oslobodi. Drţao sam ga ĉvrsto jer sam

oĉekivao da će pokušati da pobjegne, ali njegov stari truli kaftan nije bio

dovoljno ĉvrst. Tkanina puĉe i ja zadrţah u ruci komad krpe, a kodţa-baša skoĉi

meĊu stabla gdje bismo ga uzalud progonili. Usto je vikao što ga je grlo nosilo:

— Brzo, bjeţite iz kolibe, bjeţite, brzo, brzo!

— O sidi, kakav si glupan! — ljutito će Halef. — Imao si toga nitkova

već u rukama i pustio si da ti pobjegne! Da sam ja to uĉinio...

— Šuti — prekinuh ga..— Nema vremena za spoĉitavanje. Moramo brzo

do kolibe, jer njegova vika znaĉi da su oni još ondje.

Uto se odozgo zaĉu pitanje:

— Zašto? Ĉemu?

— Stranci, stranci! Trĉite, bjeţite, skaĉite! — odgovori bjegunac.

Sad poţurismo što smo više mogli. Ali loš put nas je ipak previše koĉio.

Odmakli smo jedva nekoliko koraka, kad odozgo zamnije prasak. Vidjesmo

kako je izbio plamen, a onda opet sve utonu tamu.

— Sidi, to je bio top s raketom! — dobaci Halef dašćući iza mene. —

Alaha mu, pa to ĉak i gori!

IzmeĊu stabala opazismo sjaj vatre, a kad smo stigli na ĉistinu,, stajala je

pred nama koliba sva u plamenu. Odozgo viknu neki glas:

— Eno ih, dolaze! Vidite li ih? Pucajte!

Bili smo jasno osvijetljeni plamenom i pruţali dobru metu.

— Natrag! — viknuh i skoĉih u istom ĉasu za prvo stablo. Ostali su se

poveli za mojim primjerom i to baš u pravi ĉas, jer na nas planuše tri hica, ali ni

jedan ne pogodi.

Još u skoku digoh pušku. Sjaj pucnja mi je odao mjesto gdje su se nitkovi

skrivali. Pritisnuh otponac trenutak iza njih i mora da sam pogodio jer jedan

glas viknu:

— Nesreća! U pomoć! Ranjen sam!

— Na njih! — viknu hrabri mali Halef, skoĉivši iz zaklona.

— Stani! — upozorih ga uhvativši ga za rame. — Moţda imaju

dvocjevke.

— Ma imali i stocjevke, ja ću sasjeći nitkove.

On se otrgne od mene, okrene pušku i potrĉi preko jasno osvijetljene

ĉistine. Nije nam drugo preostalo već da potrĉimo za njim. To je bilo opasno, ali

srećom na drugoj strani nije bilo ni jedne dvocjevke, a za ponovno nabijanje

nisu imali vremena. Stigosmo ĉitavi do stijene s koje su pali hici, ali to je bio i

jedini uspjeh što smo ga ovim neopreznim jurišem postigli. Nikoga nije više

bilo.

— Sidi, gdje su? — upita Halef. — Imaš li pojma gdje bi mogli biti?

— Ne znam gdje su. Ali znam kakvi su.

— Kakvi dakle?

— Pametniji od nas, a prije svega od tebe.

— Kaniš li me opet prekoravati?

— Zasluţio si. Uhvatili bismo ih sigurno, da ti nisi potrĉao.

— Kako bismo ih uhvatili?

— Da smo se pod zaštitom stabala prišuljali oko ĉistine, došli bismo do

njih.

— I onda bi već utekli.

— To je pitanje. Naravno da su pobjegli pod otvorenim napadom, ali

tajno prikradanje moglo je imati uspjeha, pogotovu ako bi netko od vas ostao i

povremeno opalio. Oni bi mislili da smo svi još na istom mjestu.

-— Ti dakle smatraš da ih sad ne moţemo uhvatiti?

— Svakako su još u blizini, ali naĊi ih u ovoj tami. Plamen osvjetljava

samo ĉistinu. Pa ĉak kad bismo i znali gdje su, morali bismo ih pustiti na miru.

Oni bi nas ĉuli kad dolazimo, pa moţeš zamisliti što bi se tada dogodilo.

— Da, doĉekali bi nas mecima, a ja sam ĉuo da metak koji put spreĉava

ĉovjeka u daljnjem rastu. Ali što ćemo sada?

— Prisluškujmo!

Ovaj kratki razgovor nije naravno voĊen odviše glasno. Moglo se

pretpostaviti da ĉetvorica razbojnika nisu previše daleko od nas, a mi ih nismo

smjeli neopreznim govorom domamiti k sebi.

Uostalom, postavili smo se u tamu.

Ĉasak smo prisluškivali. Praskanje kolibe u plamenu nam je smetalo, ali

kad se uho na to priuĉilo, zaĉuh prilićno jasno glasno šuškanje. I Osko ga je ĉuo

jer me upita:

— Ĉuješ li ih kako trĉe kroz šikaru, efendijo?

— Sudeći po buci jedva da su stotinu koraka daleko od nas. A budući da

pretpostavljam da ispod drveća nema grmlja, ne moţe krug šume oko vrha

brijega biti veoma širok. To su oni znali i za to su pobjegli na onu stranu.

— Kako su to mogli mati, kad su i sami ovdje stranci?

— Manah el Barša je već ĉesto bio ovdje, a i stari Mubarek je s njima.

Sad priĊoh kolibi i otkinuh gredu koja je bila sva u plamenu. Budući da je

drvo bilo puno smole, gorjelo je kao baklja. S tom bakljom poĊoh u pravcu što

su ga bjegunci odabrali. Prikljuĉiše mi se i moja tri pratioca s puškama na

gotovs.

Vatra me ipak bila zbunila. Šuma nije na ovom mjestu bila tako široka

kako sam mislio. Već nakon kratkog vremena izbismo do grmlja što je

okruţivalo šumu, i sasvim jasno opazismo mjesto na kojem su bjegunci stali

krĉiti svoj put kroz šikaru. PoĊosmo onuda i izbismo na ĉistinu u ĉasu kad se

moja baklja ugasila.

Onda zaĉusmo pod nama rzanje konja i odmah zatim glasni topot kopita.

— Do viĊenja, nitkovi! — poviĉe snaţan glas iz tame. — Prekosutra ćete

se peći u paklu.

To je bilo jasno reĉeno. Da i nisam znao da nam misle postaviti zasjedu,

sada bih to pogodio. Ti ljudi ipak nisu bili previše lukavi.

Moj mali Halef bio je silno ljut zbog ove uvrede. Stavio je ruke na usta i

svom snagom zaurlao u noć:

— Jašite do Ċavola, i neka vas njegova baka proţdere!

Toliko se razbjesnio da je još za njima vikao najpogrdnija imena.

Glasan prezirni smijeh bio je jedini odgovor. Ostavši bez daha od napora

mališan me upita:

— Sidi, jesam li im dobro rekao? Jesam li bio jasan?

— Da, tako jasan da su te ismijali kao što si ĉuo.

— Oni su neodgojeni. Ne umiju se vladati. Nemaju pojma o zakonu

pristojnosti i pravilima dobrog vladanja. I s neprijateljima treba postupati

pristojno i pobijediti ga uz lijepe i zvuĉne uljudnosti.

— Ti si ovog ĉasa dokazao, dragi Halefe. Imena kojima si ih nazvao bila

su zaista ljubazna.

— To nisam bio ja, to je bio bijes koji je iz mene govorio. Da sam

govorio ja sam, bio bih vrlo uljudan. Sad su otišli. Što da se radi?

— Ništa. U istom smo poloţaju kao prije našeg dolaska u Ostromdţu.

Naši su neprijatelji pred nama. Slobodni su i ĉak im se broj povećao za jednog

ĉlana. Sada moţemo sve poĉeti iznova i tko zna hoćemo li ikad još imati tako

povoljnu priliku kao što je bila ova ovdje.

— Imaš pravo sidi. Ovog kodţa-bašu trebalo bi objesiti.

— Ne samo da ih je oslobodio, već im je vratio i konje.

— Misliš li?

— Naravno. Ĉuo si da su imali konje, koji su na njih spremni ĉekali.

— Sudac će to poreći.

— Laţi mu neće pomoći. Otrgnuo sam komad njegova kaftana i taj je kod

mene u dţepu.

— Što ćeš uĉiniti s njime? Imaš li vlast nad njim?

— Naţalost nemam.

— Dobro, onda ću ja uzeti stvar u svoje ruke.

— Što ćeš uĉiniti?

— Vidjet ćemo.

— Nemoj se opet prenagliti, Halefe!

— Budi bez brige, sidi. Neću se prenagliti već urediti stvar u najvećem

miru i oprezu. Ne moramo li se sada vratiti kući?

— Da. Moţda se tamo još moţe nešto spasiti.

Nije nam bilo teško da se u mraku vratimo putem koji smo sada

poznavali. Mubarekov stan morao je biti pun lako upaljivih stvari, jer je vatra

lizala vrlo visoko. U meĊuvremenu skupili su se ljudi koje je privukao sjaj

plamena što se vidio nadaleko.

Upravo kad smo izašli ispod stabala, dotrĉao je kodţa-baša s druge

strane, tamo gdje se put odvaja. To je vrlo ĉudno ime za suca ili naĉelnika, jer u

doslovnom prijevodu znaĉi »Poglavar ĉasnih ljudi«. Kad nas je dakle taj ĉasni

poglavar opazio, diţe ruke, pokaza na nas i viknu:

— Uhvatite ih! Drţite ih! To su palikuće!

Ta me drskost više zaĉudila nego naljutila. Bio je upravo besramno drzak.

Ljudi oko nas, koji su bili svjedoci našeg poslijepodnevnog susreta u sudnici,

nisu naravno ni pokušali da izvrše njegov nalog.

— Jeste li ĉuli? — grmnu on na svoje podanike. — Uhvatite palikuće!

Uto se dogodi nešto, što svakako nije oĉekivao. Mali Halef mu priĊe i

zapita ga:

— Što smo mi, dragane moj?

— Palikuće ste! — odgovori on.

— Varaš se, kodţa-bašo. Mi smo nešto sasvim drugo. Mi štavimo koţu, a

da ti to dokaţemo, sada ćemo malo ustaviti tvoju. Ne ĉitavu, jer za to nemamo

vremena, nego samo onaj dio, na kojemu sjediš. Osko, Omare, priĊite!

Obojica nisu ĉekali da im se to dva puta kaţe. Pogledali su me doduše da

vide kako se odnosim prema namjerama malog prznice, ali budući da nisam ni

kimnuo ni zabranio, već se drţao sasvim neutralno, uhvatili su starog klimavca

snaţnim rukama i poloţili ga na zemlju.

Shvatio je što će mu se dogoditi i stao vikati od straha:

— Alah, Alah! Što kanite? Hoćete li staviti ruku na ljudsku i boţju vlast?

Alah će vas uništiti, a padišah će vas sve baciti u tamnicu. Odsjeći će vam

glave, a vaša tijela objesiti na ulaze u sve gradove i sela!

— Šuti! — zapovjedi mu Halef. — Prorok traţi od svojih vjernika da

strpljivo podnesu sve udarce sudbine, jer tako piše u knjizi ţivota. Juĉer sam

proĉitao u njoj da te treba izlemati, pa pošto sam pravovjerni pristalica proroka,

pobrinut ću se da se ta tvoja sudbina ispuni. Poloţite ga na trbuh, ako ga uopće

ima, i drţite ga ĉvrsto!

Osko i Omar taĉno su poslušali ovu zapovijed. Kodţa se doduše svom

snagom pokušao oduprijeti, ali oba ĉvrsta ĉovjeka bila su toliko jaĉa da mu ni

otpor ni neprestana vika nisu ništa pomogli.

Priznajem da mi se cijela ta stvar nije jako sviĊala. Batinati ljude nije

estetski; osim toga smo ovdje bili stranci, i nismo mogli znati kako će se domaći

ţivalj prema tome odnositi. Bilo je mnogo prisutnih, a neprestano ih je dolazilo

još i više. No taj neĉasni starješina vladao se prema nama zaista neprijateljski.

Njegovi su postupci bili protuzakoniti, a njegova optuţba da smo mi palikuće,

bila je toliko drska da mu mala uspomena nije mogla naškoditi. Moţda udarci

ipak djeluju odgojno, pa će ubuduće biti bolji ĉuvar zakona.

Što se tiĉe ljudi koji su se radoznalo nagurali i opkolili nas u krugu, njih

se nisam plašio. Vjerojatno kodţa-baša nije imao prijatelja koji bi se ţrtvovali

za njega.

Kodţa-baša leţao je na zemlji, Osko mu je pritisnuo ramena, a Omar mu

je kleĉao na nogama. No kad se sad mali Halef latio biĉa, zaĉu se snaţan glas:

— Hoćete li dopustiti da nam biĉuju naĉelnika? Branite kodţa--bašu!

Nekolicina istomišljenika koji su prišli govorniku stane prijeteći

mrmoriti. Prilazili su bliţe.

Polako sam im pošao u susret, stavio kundak medvjedarke na zemlju,

naslonio ruke na cijev i pogledao ih u lice, ne rekavši ni rijeĉi. Ustuknuli su.

— Tako je, tako je. Udrite ga! Udrite ga! — povika nekoliko nama

sklonih glasova.

Halef vrlo ljubazno kimne glavom prema onoj strani odakle su se ĉuli ti

povici i zapoĉne svoju dobrotvornu akciju. Odao se poslu dirljivim ţarom. Kad

je svoj biĉ opet zataknuo za pas on dade kaţnjenom kodţa-baši slijedeći dobar

savjet:

— Molim te nemoj slijedećih dana nipošto sjesti na nešto tvrdo. To bi

moglo naškoditi sjaju tvojih oĉiju, ljepoti tvog lica, skladu tvojih obrisa i

sveĉanosti tvog govora. Ne smiješ omesti ljekovito djelovanje našeg plemenitog

ĉina, pa ćeš od tvoje sadanje mladosti do u duboku starost blagosivljati strance,

ĉiji ti je dolazak udijelio takvu milost. Nadamo se da ćeš današnji dan svake

godine poboţno proslaviti, a mi ćemo se tebe u isto vrijeme sjećati s osobitom

naklonošću. Ustani i daj mi poljubac zahvalnosti koji mi pripada!

Nakon toga govora odrţanog najvećom ozbiljnošću zamnije naokolo

glasan smijeh.

Kodţa-baša, kog su Osko i Omar sada pustili, polako usta drţeći ruke na

mjestu koje je Halef opisao. Kad mu se mališan pribliţio, ljutito se otrese na

njega:

— Nitkove, pseto! Što si uĉinio! Oskvrnuo si tijelo vlasti! Tebe i tvoje

prijatelje dat ću okovati.

— Ne uzbuĊuj se, — prekinu ga mališan. — Ako smatraš svetogrĊem što

si primio dvadeset batina, odmah ćemo, na licu mjesta, ispraviti tu griješku.

Poloţite ga još jednom.

— Ne, ne — viknu kodţa-baša. — Idem, idem! Htio se brzo udaljiti, ali

ga ja uhvatih za ruku.

— Ostani, kodţa-bašo! Imam s tobom mali razgovor.

— Nemaš ti što sa mnom razgovarati. Nemaš što, — viknu on dok sam ga

ja vukao u krug. — Neću više ni da ĉujem za vas. Dosta mi vas je!

— To ti vrlo rado vjerujem, ali ja bih nešto htio doznati.od tebe, i zato ćeš

još jedan ĉas ostati. Skini ruke sa straţnjice. Ne dolikuje se tako razgovarati s

efendijom.

Pokušao je da izvrši taj nalog, ali mu je bilo tako teško da je naizmjence

ĉas desnom, ĉas lijevom rukom drţao straţnji dio tijela.

— Nazvao si nas palikućama, kakva si razloga imao za to — upitah ga

ozbiljno.

To mu je pitanje oĉito bilo neugodno. Ostane li kod svoje tvrdnje mogle

su se batine ponoviti. Ako pak poreĉe, sam je sebe proglasio lašcem. Poĉesao je

zato lijevom rukom ćelavo tjeme, dok je desnu drţao u pozaditi i oprezno

odgovorio:

— Mislio sam tako.

— Zašto si tako mislio? Kodţa-baša mora biti svjestan svojih misli.

— Jer ste vi prije nas bili ovdje. Vidjeli smo plamen i poţurili ovamo, a

kad smo stigli, vi ste već bili tu.- Zar to nije razlog za sumnju?

— Nije. Jer i mi smo mogli poţuriti ovamo kad smo vidjeli poţar. Ali

sjeti se. Jesmo li zaista prije tebe bili ovdje?

— Naravno. Pa vi ste me vidjeli kad sam došao.

— A ja mislim da si ti prije nas bio ovdje.

— Nemoguće!

— Pa ipak. Vidjeli smo kako odavde odlaziš.

— Veoma se varaš.

— Ni najmanje. Prepoznali smo te.

— Varaš se, efendijo. Bio sam kod kuće i spavao sam. Probudila me

velika vika. Ustao sam, pogledao kroz vrata i ugledao vatru na brdu. Poţurio

sam jer mi je to duţnost kao predstavniku vlasti.

— Jesi li ti kao predstavnik vlasti duţan da upozoruješ pobjegle

razbojnike na opasnost?

— Ne razumijem te.

— Ne laţi! Gdje su ona ĉetiri zatvorenika koji su ti bili povjereni?

— U zatvoru, dakako.

— Jesu li dobro ĉuvani?

— Dvostruko. Jedna zaptija stoji pred vratima, a drugi pred kućom.

— Koliko zaptija imaš?

— Ovu dvojicu;

— Što onda ovaj radi tu gore?

Onaj ĉovjek koji se maloĉas zauzeo za kodţa-bašu, stajao je naime

sasvim u blizini. Odmah sam u njemu prepoznao zaptiju kojemu je bilo

povjereno ĉuvanje zatvorenika, pa sam ga izvukao iz mnoštva.

Kodţa poĉe glumiti srdţbu.

— Što traţiš ovdje! — viknu on na zaptiju. — Odmah se nosi odavde

kući na straţu!

— Ostavi ga! — rekoh. — Nema više što ĉuvati. Zatvorenici su pobjegli.

— Pobjegli? —reĉe on, praveći se da se uplašio.

— Ne pretvaraj se! Znaš ti to bolje nego ja. Sam si ih pustio i zato si od

Mubareka primio pozamašnu svotu.

Sad je prvi put obim rukama u isto vrijeme zamahnuo i sklopio ih pred

sobom viknuvši:

— Što kaţeš? Zbog ĉega me okrivljuješ? Tko si ti da se usuĊuješ reći

kodţa-baši da je lopov? Novac da sam primio, kaţeš? Da sam pustio

zatvorenike? Uhapsit ću te i protiv tebe postupiti svom oštrinom zakona . . . ne,

ne! Otale! Pusti me!

Posljednje je rijeĉi rekao Halefu koji ga je uhvatio za ruka i zapitao

zaprijetivši mu biĉem:

— Hoćeš li da ti još malo pokaţem da se tako ne moţe s nama

razgovarati? Progovoriš li još samo jednu rijeĉ koja mi se ne bude svidjela,

spustit će se na tebe moj biĉ kao tuĉa na šuplje krovove.

Obratio sam se k ljudima i ispripovjedio im ono što sam saznao od

Nebaće, ali pri tom nisam spomenuo njeno ime. Dodao sam da nas je

kodţa-baša susreo i opomenuo razbojnike.

Onda istupi ĉovjek, u kome sam prepoznao jedinog od sudskih prisjednika

i reĉe:

— Efendijo, ĉudi me ono što nam pripovijedaš. Duţni smo vam veliku

zahvalnost, jer ste raskrinkali najvećeg razbojnika koji je ikad ovdje boravio.

Ako su zaista on i njegovi sudionici utekli, mora onaj koji ih jepustio biti

najstroţe kaţnjen. Vidio sam te danas i slušao te. Mislim da ne govoriš stvari

koje nisi prije dobro promislio. Mora da imaš dobre razloge kad optuţuješ

kodţa-bašu. Budući da sam ja javni tuţilac pa prema tome po ĉinu najstariji iza

njega, moja je duţnost da stupim na njegovo mjesto kad se on pokazao

nedostojnim svog poloţaja. Odsad ćeš se morati obraćati meni.

Ĉovjek je, ĉini se, ispravno zakljuĉivao, iako mu nisam pripisivao

preveliku odluĉnost. Zato mu odgovorih ne razmišljajući dugo:

— Raduje me što u tebi vidim ĉovjeka komu je na srcu dobro njegovih

sugraĊana pa se nadam da ćeš postupati hrabro i nepristrano.

— Hoću, dakako! Ali ti ćeš mi morati dokazati istinitost svojih optuţbi.

— Naravno.

— Reći ćeš mi dakle odakle znaš da je kodţa-baša s bjeguncima bio

ovdje gore i da je od Mubareka primio novac.

— To ti neću reći.

— Zašto ne?

— Ne ţelim naškoditi osobi koja je sve ĉula i vidjela.

— Neće joj se ništa dogoditi

— Dopusti mi da u to posumnjam. Ti si ĉestit ĉovjek, ali svi sluţbenici

nisu takvi. Dobro vas poznajem. Kad ja odem ovaj će valjani kodţa-baša i opet

ţariti i paliti kako bude htio. Osoba od koje sam sve saznao loše bi prošla. Zato

je bolje da ne spomenem njeno ime.

— Ali onda nećeš moći dokazati svoje tvrdnje.

— Hoću. Novac što ga je kodţa-baša primio naći će se u njegovom dţepu

ili u njegovom stanu, a da je bio gore i otrgnuo mi se iz ruku, i to je lako

dokazati: ostavio je komad kaftana u mojoj ruci.

— To nije istina! — viknu kodţa-baša. — Pogledajte. Nedostaje li

komad?

On obim rukama pokaza na mjesto za koje sam ga bio uhvatio. Kaftan je

bio ĉitav.

— Vidiš da se varaš? — upita tuţilac.

— Šališ se — odgovorih nasmiješivši se.

— Kako to? — upita on zaĉuĊeno.

— Kad gledam tvoje mudre crte lica, uvjeren sam da si primijetio kako se

kodţa-baša izdao.

— Izdao?

— Da. Htio bi biti prva glava u gradu, a pravi gluposti kao kakav

poĉetnik. Jesi li vidio na koji dio kaftana je pokazao?

— Naravno.

— Kamo dakle?

— Na gornju stranu grudi, ovdje lijevo.

— A jesam li vam ja rekao odakle sam istrgnuo komad kaftana?

— Nisi, efendijo.

— Upravo s tog mjesta koje je on pokazao. Odakle je to znao? Zastupnik

zakona pogleda me vrlo zaĉuĊeno i zapita:

— Efendijo, jesi li ti šef policije?

— Zašto me to pitaš?

— Jer samo tako visoki sluţbenik moţe imati tako oštroumne misli.

— Varaš se. To moţe otkriti svako dijete koje se ne da obmanuti laţima.

Nadam se da uviĊaš da imam pravo.

— Jest, kad je kodţa-baša pokazao na to mjesto morao je znati da je

kaftan baš ondje bio poderan. Što kaţeš na to, kodţa-bašo?

— Ne kaţem ništa — promrmlja ovaj. — Previše sam ponosan da

razgovaram s ĉovjekom kakav je ovaj stranac.

— No tvoje drţanje baš nije ponosno. Što se neprestano drţiš za straţnji

dio tijela? — upitah ga smijući se.

— Šuti! — viknu on ljutito na mene. — Snaći će te teške nevolje, i ti ćeš

još dugo godina razmišljati o posljedicama ove klevete. Zar ne vidiš da moj

kaftan nije uopće poderan?

— Naravno. Ali ja takoĊer vidim da je to drugi kaftan. Onaj što si ga

malo prije imao na sebi, bio je stariji od ovoga.

— Imam samo ovaj jedan.

— Vidjet ćemo.

— Istina je, kodţa-baša ima samo ovaj jedan — potvrdi zaptija.

— Ti smiješ govoriti samo onda kad te se pita — pouĉih ga i nastavih

obrativši se tuţiocu:

— Znaš li moţda koliko je kaftana imao kodţa-baša?

— Ne znam, efendijo! Tko se brine za tuĊa odijela?

— Ali sigurno znaš kamo je odveo konje onih triju razbojnika? Ja sam

mu ih prepustio.

— U svoju staju.

— Ima li i on konja?

— Ima.

— Koliko?

— Ĉetiri. Obiĉno ih drţi u oboru da budu na slobodi.

— Koje su boje?

— Crni su jer on najviše voli vrance. Je li, kodţa-bašo?

— Što se ovih ljudi tiĉu moju konji? — odgovori ovaj.

— Neobiĉno mnogo, a i ti to znaš — rekoh mu. — Ti si bjeguncima

doveo konje, a budući da imaju razloga da promijene boju svojih konja, dao si

im druge. Bit će dobro za tebe budu li ti svi konji na broju... Ovdje ne moţemo

više ništa spasiti. Koliba je izgorjela i za kratko će vrijeme biti mrak. Stari je

Mubarek bio tako mudar da ju je prije odlaska spalio, jer bismo inaĉe u njoj

našli mnoge dokaze raznih zlodjela. On je ĉak imao baruta da je moţe lako

zapaliti ili ĉak dići u zrak. Kodţa-baša je bio lud kad je ustvrdio da smo je mi

upalili. Baš smo mi imali razloga da je naĊemo ĉitavu. Hajdemo sada do

sudnice da se uvjerite kako su zatvorenici zaista pobjegli.

Kad smo krenuli, opazih da je Halef naglo jurnuo naprijed, a odmah

zatim odjeknu s puta njegov oštri glas:

— Stoj! Ti ostaješ. Inaĉe ću ti zabiti noţ meĊu rebra.

— Pusti me! — viknu drugi glas. — Što imam ja s tobom?

— Ti ništa, ali ja zato s tobom. Uhapšen si!

— Ma nemoj!

— Jesi. I ne budeš li slušao, dobit ćeš onim istim biĉem, koji je već

pogladio tvoga gospodara.

Tako dakle! Zaptija je poţurio da prije nas stigne do kodţa--bašina stana,

vjerojatno da upozori obitelj i da je pripremi. I njega smo kao i njegova

gospodara uzeli meĊu sebe.

I drugi put ĉudna povorka krenu niz obronak. Neki su nosili zublje da

osvijetle put. Svi stanovnici grada bili su budni, a kad smo stigli u sudsko

dvorište, bilo je ovo gotovo jednako puno kao poslije podne.

TURSKI JAVNI TUŽILAC

ZATVOR je naravno bio prazan. Konji bjegunaca nalazili su se u staroj

ruševnoj staji, ali kodţa-bašini vranci bili su nestali. Oba sluge tvrdili su da su

nestali na isto tako nerazjašnjiv naĉin kao i ĉetvorica razbojnika.

— Sad ćemo vidjeti, hoćemo li naći novac i kodţin kaftan — rekoh

tuţiocu.

— Gdje ćeš ih traţiti?

— Kod njegove obitelji.

— Ona će nijekati.

— Vidjet ćemo. Mnogo ovisi o naĉinu na koji se govori s ljudima. UĊi sa

mnom.

Obojica uĊosmo u kuću. Nismo za to traţili niĉije odobrenje, a najmanje

vlasnikovo. Tuţilac je poznavao razmještaj. U mraku je polako napredovao i

udarcem otvorio vrata koja su vodila u malu sobu. Tu je stajao niski stol i

nekoliko drvenih stolica. Uza zid protezala se duga seĉija na kojoj su posjetioci

mogli sjediti na istoĉnjaĉki naĉin. Na stolu je stajala glinena svjetiljka, a kraj nje

je sjedila stara ţena.

— To je kodţina ţena — reĉe moj pratilac.

Njezino je lice, okrenuto nama, bilo uplašeno. Prišao, sam joj, tresnuo

kundakom puške o pod, i upitao je najotresitijim glasom:

— Gdje je stari kaftan tvog muţa?

Ako je i bila spremna da porekne, moj ju je naĉin zbunio. Ona mi

odgovori pokazavši na druga vrata:

— U škrinji.

— Donesi ga!

Izašla je. Ĉuo sam gdje lupa drvenim poklopcem škrinje, a zatim se vrati

noseći traţeni kaftan. Uzeo sam ga njoj iz ruku i razvio ga. Nedostajao je komad

tkanine na lijevoj strani prsiju, a kad sam iz dţepa izvadio otkinuti komad i

stavio ga na njegovo mjesto, pristajao je sasvim taĉno. Ţena je naše pokrete

promatrala plašljiva pogleda. Sigurno je bila upućena u sve.

— Donesi novac! — zapovjedio sam joj istim grubim glasom.

— Koji novac? — upita oklijevajući.

— Novac, što ga je tvoj muţ dobio od Mubareka. Gdje je? Brzo ga

donesi! — odgovori joj tuţilac.

Pri tom se trudio da mu glas bude oštar kao i moj. Ţena se stvarno

uplašila i dršćući priznala:

— I on je u škrinji.

— Ovamo s njim!

Opet je otišla u tamnu komoru, ali ovoga puta trajalo je dulje dok se

vratila. Novac je bio skriven duboko u škrinji. Bio je zamotan u staru krpu od

turbana. Tuţilac ga je izbrojio. Iznos što mi ga je rekla sakupljaĉka bilja

pokazao se kao taĉan.

— Što ćemo s tim? — upita me on.

— To moraš ti znati — odgovorih.

— Zaplijenit ću ga!

— Naravno. Moraš ga poslati višem sudu.

— To ćemo uĉiniti ĉim svane dan. IziĊimo odavde!

Ĉekaj, ja još imam mali razgovor s ovom ţenom koja će vrlo loše proći

ne bude li govorila istinu. Batine su za ţenu njenih godina po ţivot opasne.

Ona klone na pod, dignu ruke i viknu:

— Sve ću priznati, veliki efendijo. Vidim da je sve izdano, pa neću reći

neistinu.

— Onda ustani! Pred ljudima se ne kleĉi. Zar ne da je tvoj muţ pustio one

ljude da pobjegnu?

— Tako je.

— I dao im je svoje vrance?

— Da, sva ĉetiri.

— Kamo su pošli?

— U . . . u . . . Radović.

Budući da je zapinjala u govoru, posumnjao sam da nam je rekla samo

dio istine. Zato joj zapovjedih:

— Reci sve! Zašto hoćeš zatajiti ostala mjesta? Ne budeš li govorila

istinu, zlo ćeš proći!

— Sve ću reći efendijo. Otišli su u Radović, a odatle će dalje u Singazi.

— Do mesara Ĉurka, koji tamo stanuje?

— Da, k njemu.

— A zatim u kolibu u klancu?

— Poznaješ li je, efendijo?

— Odgovori!

— Da, tamo su naumili poći.

— A kamo dalje?

— Ne znam.

— Što hoće tamo?

— I to ne znam. Moj muţ meni ne govori te stvari.

— On poznaje Ţutoga?

— Moţda; ja to ne znam.

— Sa starim Mubarekom je stalno šurovao?

— Nikad nisam saznala što su radili, ali je ĉesto bio gore na brijegu, a

Mubarek je noću dolazio k nama.

— Jesi li danas vidjela zatvorenike?

— Vidjela sam ih.

— Jesi ih poznavala?

— Samo jednoga od njih, koji je neki puta dolazio ovamo.

— Koji? Bit će Manah el Barša?

— Ne znam mu ime. Ubirao je haraĉ u Skopju.

— Dakle on je to. Što još znaš o tome?

— Ništa više, efendijo. Sve sam ti rekla što sam znala.

— Vidim da govoriš istinu; zato te neću dulje muĉiti. Ali moţda si već

ĉula za ime Aladţije?

— Nisam.

— Efendijo — upadne mi u rijeĉ tuţilac — što je s njima?

— Poznaješ li ih?

— Ne, ali sam o obojici ĉuo govoriti.

— Dva su dakle? Što si o njima ĉuo?

— To su najgori razbojnici koji postoje. Braća divovskog rasta ĉiji meci i

noţevi nikada ne promaše cilj. Njihove hajduĉke sjekire su strašno oruţje.

Mogu ih baciti daleko, koliko leti i metak, i sigurno da ih sam šejtan baca.

PogaĊaju šiju onoga kome hoće smrskati kraljeţnicu. A i u upotrebi praćke

nema im ravnih.

— Gdje se zadrţavaju?

— Svuda su tamo gdje treba izvršiti kakvo umorstvo ili razbojstvo.

— Jesu li već bili ovdje?

— U samoj Ostromdţi nisu, ali u okolini. Tek nedavno su ih vidjeli u

blizini Koĉana.

— To nije daleko. Mislim da se onamo moţe stići za pet sati jahanja.

— Ĉini se da dobro poznaješ naš kraj?

— Ne, samo sam otprilike ocijenio udaljenost. Ne znaš odakle potjeĉu

oba brata?

— Govore da su iz Albanije.

— A zašto ih zovu Aladţije?

— Jer jašu dva šarca koji poput njihovih gospodara imaju Ċavla u tijelu.

Kaţu da su roĊeni trinaestog dana mjeseca muharema. To je dan, kad je Ċavo

istjeran iz raja. Njihovi im gospodari daju svaki dan ispisani list korana u hrani.

Zato su neranjivi, brzi kao munja, sigurni od bolesti i nikad ne stupe krivo.

— Jao. Onda sam propao.

— Zašto?

— Mubarek je pozvao Aladţije da me saĉekaju i ubiju.

— Odakle to znaš?

— Osoba koja je gore kod kolibe sve prisluškivala ĉula je i to.

— I ti to vjeruješ?

— Potpuno.

— Vjerojatno jeste, jer su oba zlikovca viĊena u našoj okolini. Ĉuvaj se,

efendijo. Trideset ljudi kakav si ti ne mogu ništa uĉiniti u borbi s ovom

dvojicom Arbanasa. Ako te uhvate, gotov si. Ja ti hoću dobro.

— Hvala ti na prijateljstvu, ali ja ih se ne bojim.

— Gospodaru, nemoj se razmetati!

— To nikad ne ĉinim. Ali imam ĉuvara u koga se mogu pouzdati.

— Tko je taj ĉuvar?

— Mali Hadţi Halef, kojeg si vidio. Tuţiocu se oduţi lice, pa sakupi

obrve i reĉe:

— Taj ĉovjeĉuljak?

— Da, ali ti ga ne poznaješ.

— Istina je, biĉem odliĉno vlada. Ali što će postići s biĉem protiv takvih

silnih junaka?

— Ti misliš da bi se trideset ljudi poput mene moralo bojati ovih

nasilnika? Ali ja ti kaţem da pedeset takvih nasilnika ne moţe nauditi mom

malom Halefu. Stojim pod njegovom zaštitom i ne moram se bojati nikakva

neprijateljstva. To znam sasvim sigurno.

— Ako tako misliš onda ti nitko ne moţe pomoći i ti si izgubljen.

— Nipošto! Moraš znati da moj Hadţi svakog dana pojede cijelu suru, a

ne samo ispisani list iz korana. Zato se od njegova tijela odbija i topovsko tane.

On je neranjiv metkom, ubodom i udarcem. Da to iskuša, on je već progutao

noţeve, bajunete, barut i ţigice, a sve mu je to tako dobro prijalo kao da je pojeo

masni pilav.

On me ozbiljno i ispitljivo pogleda u lice a zatim nakon ĉaska

razmišljanja reĉe:

— Efendijo, ti se oĉito šališ?

— Ne šalim se kao što se nije šalio ni onaj koji je prvi ispriĉao da su

konji onih Arbanasa neranjivi.

— Pa to je nevjerojatno!

— Ja ne vjerujem ni u priĉu o neranjivim konjima.

— To je nešto sasvim, sasvim drugo.

— Isto je.

— Nije, efendijo. Izreka iz korana na malom papiriću nije opasna za

konja. On je lako probavi. Ali gutati noţeve i bajunete! Pa još barut i ţigice k

tome! Pa to mora raznijeti ĉovjeka.

— No, došlo je doduše do male eksplozije, ali ni do nje ne bi došlo da je

pojeo dvije sure iz korana umjesto jedne.

— Efendijo, zato ne shvaćam, ali prorok sjedi u sedmom nebu i njegova

je moć neizmjerna. Morat ću tog ĉudotvornog Halefa taĉnije pogledati nego što

sam to dosad ĉinio.

— Uvjeren sam da se on ne boji ni stotinu Arbanasa. — Pogledaj ga!

— Mogu li to jednom pokušati?

— Kako ćeš to uĉiniti?

— Prišuljat ću mu se iza leĊa s kuburom, i potajno mu opaliti metak u

glavu.

— Uĉini to — rekoh mu sasvim ozbiljno.

— I ti misliš da on neće ništa primijetiti?

— Pa, primijetiti hoće, jer tako šutke se to ipak ne moţe uĉiniti. Kad se

metak odbije od glave, on to ipak osjeti. To moţeš zamisliti.

— Svakako,

— Ali bojim se da bi to i tebi moglo naškoditi.

— Kako to?

— Kugla što se odbije, mogla bi pogoditi tebe.

— To bi se zaista moglo dogoditi.

— A kad i ne bi bilo tako moţeš sa sigurnošću oĉekivati da će ti ljutiti

Hadţi zabiti noţ u slabine.

— Zašto bi se tako razljutio?

— Zbog tvoje nevjerice. On uopće ne voli da se bez njegova izriĉitog

pristanka s njim vrše takvi pokusi.

— Onda ću radije sasvim odustati, ili ga zamoliti za dopuštenje.

— To moţeš uĉiniti.

— Misliš da će mi dopustiti?

— Hoće, ako te ja zagovorim.

— Uĉini to, molim te!

— Govorit ću s njim. Ali sada imamo vaţnijeg posla. Jesi li uvjeren da je

kodţa-baša kriv?

— Potpuno.

— Onda ga predajem u tvoje ruke. I oba zaptije moraš šĉepati jer su mu

oni pomagali. Što se mene tiĉe neću da više s time imam posla.

— Efendijo, kako da ja to svršim bez tebe?

— To moraš i sam znati, jer si javni tuţilac. Kad ti je padišah povjerio

ovu odgovornu duţnost oĉito te je smatrao sposobnim za to, a ti valjda nećeš

iznevjeriti njegovo povjerenje.

— Neću, nikako. Bit ću veoma strog i pravedan sudac. Da uhapsim i ţenu

kodţa-baše?

— Ne. Morala je slušati muţa. Nju ne smiješ kazniti za njegove griješke.

Starica, koja je ĉula te rijeĉi, zasu me kišom pohvala, ali ja sam se brzo

udaljio.

Tuţilac je išao za mnom noseći kaftan u ruci, a novac u dţepu. Uvjeren

sam da ga je od toga ĉasa smatrao svojom ispravno steĉenom imovinom. Moţda

je ĉak nakon mog odlaska ustvrdio da sam ja novac odnio sa sobom.

Vani su ĉekali na nas, a u meĊuvremenu su stigli i drugi, pa i naši junaci,

koji su pod vodstvom obih handţija pošli da postave zasjedu bjeguncima. Bio

sam veoma radoznao što su obavili. Naravno ništa, jer bi inaĉe doveli

razbojnike sa sobom.

Ibarek mi priĊe i zapita me sasvim ozbiljnim glasom:

— Efendijo, niste ih uhvatili?

— Nismo, kao što si vjerojatno već saznao.

— Ni mi!

— Tako. Onda nemamo jedan drugome što spoĉitavati.

— Naravno da nemamo. Svi smo izvršili svoju duţnost.

— A na koji ste naĉin izvršili svoju duţnost?

— Krenuli smo i ĉekali ih u zasjedi.

— To se razumije samo po sebi jer sam to i zapovjedio. Ali što si

poduzeo da izvršiš tu zadaću?

— Sakupili smo susjede i potrĉali onamo kamo si nas poslao.

— To je vrlo lijepo, zaista lijepo od vas. Moram te pohvaliti. A dalje?

— I evo nas opet.

— Tako. Vidim da ste tu. Nije se ništa dogodilo?

— Nije, efendijo.

— I to je dobro jer se inaĉe moglo zaista nešto dogoditi. Koliko si ljudi

imao sa sobom?

— Bilo nas je dvanaest.

— Dovoljno. Dvanaestorica protiv ĉetvorice.

— A bili su i naoruţani. Sve bi bili postrijeljali i pobili.

— Znam da je Ostromdţa poznata po svojim hrabrim stanovnicima.

— I okolina Ostromdţe — doda on.

— Naravno; a i ti si iz te okoline. Zar niste ništa ĉuli ni vidjeli?

— Jesmo, kako ne. Svašta.

— Pa što je bilo? Kaţi!

— Vidjeli smo vatru i veoma smo se obradovali.

— Zašto?

— Mislili smo da ste lopove spalili u kolibi.

— Nismo to mogli, jer nisu bili u kolibi.

— Onda vidjesmo ljude sa zubljama kako dolaze kroz grmlje.

— To sam bio ja sa svojim prijateljima.

— Zatim smo ĉuli kako viĉete i psujete.

— Zar niste prepoznali glasove?

— Kako ne! Najprije je stari Mubarek vikao gore, a zatim je tvoj Hadţi

nešto urlao dolje.

— Znao si dakle da je bio Mubarek?

— Naravno. Svi smo ga prepoznali po glasu.

— Onda ste morali zaustaviti njega i njegove pratioce.

— Nismo mogli.

— Mogli ste vrlo lako. Vi ste hrabri ljudi!

— Nismo smjeli.

— Zašto ne?

— Bilo bi to protiv tvoje zapovijedi!

— Što? Kako? Zašto?

— Zapovjedio si nam da im presijeĉemo put, a to smo i uĉinili.

— A zatim?

— Oni su bili tako lukavi te nisu jahali putem, već poljem što leţi izmeĊu

puta i rijeke.

— A vi niste pošli onamo?

— Nismo. Zar smo smjeli napustiti naš poloţaj? Hrabar ĉovjek izdrţi do

smrti ondje gdje je postavljen.

Rekao je to ponosno i samosvjesno, te me pogledao tako izazovno kao da

oĉekuje posebnu pohvalu. Bit će da u tom ĉasu nisam jako mudro izgledao, jer

me je Halef gurnuo rukom i šapnuo mi:

— Sidi, zatvori usta! Zar ćeš progutati toga ĉovjeka?

Zaista me zapanjila ĉudna logika ovog izlaganja. Što da uĉinim s takvim

ljudima? Da ih psujem? Ne! Da ih hvalim? Još manje.

Srećom se pojavio spasilac u nevolji. Došao je tuţilac. Budući da je sada

on bio vrhovna vlast, smatrao sam da bi ga moralo zanimati što su obavili junaci

koje smo poslali. Ali njega to uopće nije zanimalo, već je samo neprestano

promatrao Halefa. Prišao je polako k meni i tiho me zapitao:

— Efendijo, bit će da je sada najbolje vrijeme?

— Za što?

— Da odrţiš obećanje i zagovoriš me kod Halefa. Ili zar ne kaniš odrţati

rijeĉ?

Da se ljutim ili da se smijem? Dobroga tuţioca više je zanimala Halefova

neranjivost od razbojstva i razbojnika.

— Ujutro kad se ispavamo, ne sada — odgovorih mu. — Sad izvrši svoju

duţnost!

— Kako?

— Tamo stoji kodţa-baša, a kaftan ti je u ruci.

— Da mu ga pokaţem?

— Naravno. Pa imaš i novac. Svi ovi ljudi ĉekaju da on bude raskrinkan,

a ti još oklijevaš. Ĉini se da izbjegavaš svoju duţnost.

— Odmah ćeš vidjeti, efendijo, kako ću se strogo i ozbiljno prihvatiti

ovog sluĉaja.

— Nadam se.

Dali smo nalog da se podjare vatre pa je tako dvorište bilo bar donekle

osvijetljeno, te su se mogli razlikovati obrisi ljudi. Javni tuţilac stupi naprijed i

vikne:

— Pravovjerni i djeco pravovjernih, ja sam ovdje zamjenik padišaha,

kojemu neka Alah dade dug ţivot i rajske radosti. Moram vam saopćiti da je

kodţa-baši dokazana krivnja. Našli smo njegov kaftan iz kojega je strani

efendija otkinuo komad. On će kodţa-baši morati platiti kaftan po slovu zakona,

ali on će to rado uĉiniti, jer je bogat, a novac daje blagajni suda — to je zapravo

znaĉilo u njegovu vlastitu blagajnu — i jer je sjajno dokazao da je kodţa-baša

bio gore na brdu. Našli smo i novac što ga je kodţa-baša primio da oslobodi ona

ĉetiri nitkova. Saznali smo takoĊer da im je dao svoje konje za bijeg. Nema

dakle više sumnje da je on krivac i zato te, plemeniti efendijo, pitam koliko ćeš

za kaftan platiti?

— Alah akbar! — vikne Halef kraj mene.

I ja naravno nisam bio manje iznenaĊen. Oĉekivao sam Ċa će nakon

iznesenih dokaza proglasiti kodţa-bašu uhapšenim, ali umjesto toga on je

izmislio da ja platim bijedni kaftan. Glasno mu odgovorih:

— Na svoju veliku radost ĉujem, plemeniti tuţioĉe, da je tvoj osjećaj

pravde velik poput tvoje mudrosti. Zato te pitam: tko je zapravo poderao kaftan?

— Pa ti, efendijo!

— Nipošto!

— Kako to misliš? To je već dokazano i svima nama poznato.

— Molim te za milost, da me saslušaš.

— Govori!

— Smije li se zaustaviti nekoga tko je krenuo na put razbojstva?

— To je ĉak i duţnost svakog ĉovjeka.

— Onda ne mogu biti kaţnjen zato što sam htio zaustaviti kodţa-bašu.

— Zbog toga nikako.

— A drugo ništa nisam uĉinio.

— Kako nisi? Poderao si mu kaftan.

— Nisam. Pozvao sam ga da stane i primio ga za kaftan. Da li bi se

odjeća poderala da je njen vlasnik mirno stajao?

— Svakako ne bi.

— Je li stao?

— Nije, pokušao je pobjeći.

— Tko je dakle poderao kaftan.

Trajalo je dosta vremena dok je odgovorio:

— Alaha mu, to je teško pitanje. Moram se o tome posavjetovati s nekim.

— Nije potrebno. Tvoja je pravednost dovoljna da na njega sam

odgovoriš.

— Onda ću razmisliti.

— Nemam vremena ni volje da ĉekam na to. Priznajem da se je kaftan

poderao i. . .

— O, — prekinu me on — priznaješ? Onda je sve u redu, plati ga.

— Ĉekaj! Ja pitam tebe: je li komad istrgnut iz kaftana, ili je kaftan

otrgnut od komada? Ja sam stajao mirno i drţao kodţa-bašu za kaftan ali on se

otrgnuo i poderao kaftan.

Tuţilac se zamišljeno zagleda u zemlju, a zatim poviĉe:

— Ĉujte stanovnici Ostromdţe, i saznajte kako je pravedan vaš sudac.

PresuĊujem u ime korana, da je kaftan otrgnut od ovog komada. Jeste li i vi

istog mišljenja?

— Jesmo — zamnije iz svih grla.

— Onda mi, efendijo, odgovori na još jedno pitanje. Trebao si platiti

kaftan jer smo smatrali da si ga ti poderao. Ne misliš li ti da bi onaj morao

platiti kaftan tko ga je poderao?

— Naravno — odgovorih, smijući se u sebi ovom obratu jer sam slutio

što namjerava.

— Tko je poderao kaftan?

— Kodţa-baša!

— Tko ga dakle mora platiti?

— On.

— A kome ide novac?

— U blagajnu suda.

— A koliko mora platiti?

— Koliko je kaftan vrijedio dok je bio ĉitav.

— Tako je. Ti si ga sad sam procijenio. Koliko?

— Bio je vrlo star i prljav. Ne bih dao za njega više od petnaest pijastera.

— Efendijo, to je premalo!

— Nije bio više vrijedan.

— Što je petnaest pijastera za Padišahovu blagajnu.

— Padišah rado prima i najmanje iznose.

— Imaš pravo. Ali dolikuje li kodţa-baši da nosi tako prljav kaftan?

— Ne bih rekao.

— Naravno da ne dolikuje. Dostojanstvo njegova poloţaja traţi da nosi

dugu i otmjenu kabanicu, a osim toga morala bi biti i nova. Ali koliko stoji novi

kaftan?

— Vidio sam u bazaru u Stambulu takve kaftane uz cijenu od tri stotine, a

i pet stotina pijastera.

— A to još nisu ni najskuplji. Kaftan od tri stotine pijastera moţe biti

dobar za pisara, ali kodţa-baša mora imati kaftan za najmanje pet stotina

pijastera. Ne misliš li i ti tako.

— Slaţem se s tobom.

— Treba li dakle da kodţa-bašu kaznim dostojno njegovom poloţaju ili

prema poloţaju pisara?

— Po njegovom poloţaju.

— Prema tome podijeljujem kodţa-baši ukor što je tako nemarno vršio

svoju duţnost, te nosio tako prljav kaftan i osuĊujem ga prema njegovom

dostojanstvu da plati novi uz cijenu od pet stotina pijastera. Ako nema novaca

uza se zaplijenit ću njegovu imovinu u toj vrijednosti i platiti dugovanje. To

sam odluĉio po koranu, koji je naš vodiĉ. A sada uhapsite i zatvorite kodţa-bašu

i njegova dva zaptije. Strogost zakona će ga smrviti.

Kodţa-baša poĉe vikati prosvjedujući. Meni je bilo dosta. Nisam više htio

ĉuti ni rijeĉi. Pozvah svoja tri pratioca i udaljih se. Za nama poĊoše i oba

krĉmara koji su tako hrabro ostali na svom poloţaju u zasjedi.

Vani kraj vratiju stajala je neka ţena koja mi odmah pristupi ĉim me je

ugledala. Bila je to Nebaća.

— Efendijo, — reĉe ona — Ĉekala sam te, jer sam se bojala.

— Ĉega se bojiš? Zar za mene?

— Ne. Ne vjerujem da se tebi moţe išta zla dogoditi. Zabrinuta sam za

sebe.

— Zašto?

— Bojim se osvete sudaca. Jesi li odao da sam ti ja sve ispripovjedila?

— Nisam ni rijeĉi. ,

— Hvala ti. Mogu dakle biti mirna?

— Potpuno. Pobrinut ću se i inaĉe da tvoje nevolje prestanu. Kad se

razdani posjetit ću te.

— Efendijo, dobro si mi došao, jer tvoja pojava je za mene kao izlazak

sunca. Spavaj i sanjaj dobro!

Pošla je. Ali ja se tada sjetih neĉega što mi je palo na pamet već gore na

brijegu. Pozvah je zato i upitah:

— Poznaješ li biljku koja se zove hadad?

— Vrlo dobro. Ima trnje i gorke bobice.

— Raste li ovdje?

— Ovdje ne, ali u pravcu Banje.

— Šteta. Trebao bih lišće ove biljke.

— Moţeš ga dobiti.

— Od koga?

— Od ljekarnika kojemu sam ga donijela.

— Protiv koje bolesti on upotrebljava tu biljku?

— Kao lijek protiv ĉireva. Njezin ĉaj pomaţe kod bolesti ušiju, upale

zubnog mesa, slabljenja vida i pucanja usnica.

— Hvala ti. Kupit ću tog bilja.

— Ţeliš li da ti ga ja donesem?

— Ne, poći ću sam po njega.

Biljka ima još jedno neobiĉno djelovanje koje sam htio primijeniti na

sebi. Samo nisam bio siguran mogu li se u to djelovanje i pouzdati.

Na povratku kući raspriĉala su se oba krĉmara o junaĉkim djelima što bi

ih oni bili izvršili da su im razbojnici uletjeli u zasjedu. Nisam obraćao paţnje

na njihovo brbljanje. Kad smo stigli u han, popeh se s Halefom u sobu. No nije

nam bilo lako odmah zaspati. Protekli dan bio je tako uzbudljiv, da uznemireni

duh nije brzo nalazio smirenja.

— Sidi, — upita Hadţi — kako ćemo dugo ostati ovdje?

— Ne bih ţelio ostati u ovom gnijezdu dulje nego što je potrebno.

— Ni ja, sidi. Gade mi se ovi ljudi. Ne bismo li najradije već sutra

odjahali?

— Sutra? Hoćeš reći danas, jer jutro je već blizu. Ispavajmo se; zatim ću

posjetiti Nebaću, a onda ćemo odjahati.

— Ako nas ne prisile da ostanemo.

— Neću se dati zaustaviti.

— Je li bilo ispravno da sam izlupao kodţa-bašu?

— Hm! — promrmljah.

— Zar smo moţda morali mirno primiti njegove uvrede?

— Ne. S te strane ti dajem pravo. Zasluţio je batine.

— Zasluţio ih je i onaj drugi.

— Koga misliš, Halefe?

— Tuţioca. On je lopov kao i kodţa-baša. Veoma bih se radovao da mi

dopustiš da i njega opalim biĉem.

— Poludio si s tim biĉem; ne zaboravi da je to vrlo opasno.

— Zar se mi bojimo opasnosti?

— Dosad si imao sreće.

— Imat ću je i nadalje.

— I kad ja ne budem uza te? Uvijek mi je uspjelo da te izvuĉem, kad si

zapao u poteškoće zbog biĉa, ali što će biti kad se rastanemo?

— Na to neću ni misliti, sidi. Moram li se s tobom rastati, ne marim

makar i mene izbiĉevali.

— A ipak se moraš pomiriti s tom misli. Jednom se moramo rastati. Tebe

zove tvoja domovina, a mene moja. One su naţalost tako udaljene da je rastanak

neizbjeţiv.

— Zauvijek?

— Vjerojatno.

— Nećeš nikad više doći u Arabiju?

— To se ne moţe znati.

— Zatraţit ću od Alaha da te prisili da opet doĊeš. Što te ĉeka kod kuće?

Ništa, baš ništa. Nema pustinje, nema deva, ĉak ni datulja.

— Imam ja više nego ti. Imam roditelje i braću.

— Ja imam svoju Hanu, ponos svih ţena i djevojaka. A gdje imaš ti neku

Hanu? Koja će te djevojka u domovini htjeti kad si se sasvim otuĊio? Ali kod

nas moţeš birati i uzeti najljepšu, naravno osim moje Hane. Moţda je u tvojoj

domovini lijepo, ali pustinje nema. Zamisli, ne smiješ ĉovjeka, koji te uvrijedi,

udariti biĉem, jer inaĉe on ode sucu, a tebe zatvore i još moraš platiti pedeset

pijastera globe. A što sve moraš jesti?

— O tome ti ništa ne znaš.

— Neke stvari si mi ti pripovijedao a neke sam saznao u Stambulu,

raspitujući se o tvojoj domovini. Jedete krumpire i gadne ribe, mrkve i gljive

koje svojim otrovom rastaĉu utrobu. Vozite se u ţeljeznici, u kavezima, u

kojima ĉovjek ne moţe ni stajati. Kad jedan drugoga pogledate morate skidati

šešire. Kad jedan kod drugoga stanujete, plaćate silne stanarine. Kad nekoj ţeni

kod vas padne sluĉajno rubac, svi morate skakati da ga podignete, a kad ĉovjek

hoće zapaliti lulu, mora pitati za dopuštenje. Kad netko kod vas kihne jer je

prehlaĊen, mora mu se zaţeljeti zdravlje, ali kad zakašlje, što je daleko opasnije

tad nitko ne kaţe ništa. Vašu djecu zibaju u kolijevkama dok ne dobiju morsku

bolest, a vaši muţevi danju i noću uĉe kartanje. Kad netko hoće izraziti veselje

onda poput luĊaka poskakuje uz plesnu glazbu. Zar u takvoj zemlji moţe biti

lijepo? Zar ĉovjek moţe ĉeznuti za tim da ode onamo? Reci mi iskreno, sidi, je

li to moguće? ,

Mali, dobri Halef imao je svoju predodţbu o našem svijetu. Što da mu

odgovorim? Iako je pretjerivao i neke stvari pogrešno shvaćao, ipak mu nisam

mogao reći da ima sasvim krivo.

— Dakle, što kaţeš na to? — ustrajao je kad nisam odmah odgovorio.

— Od onoga što si rekao u mnogom imaš krivo. Osim toga nije baš sve

tako u svim zemljama. Civilizacija donosi sa sobom mnoge stvari koje nisu

uvijek pohvalne. . .

— Hvala na civilizaciji koja ne donosi ništa dobra. Moje se obrazovanje

sastoji u tome da poštujem Alaha, volim tebe, svoga prijatelja, a svakog nitkova

opalim biĉem. Ĉim stignem u krajeve gdje poĉinje civilizacija i rakija, ja se

okrenem i odem.

— Ti me dakle ne bi dalje pratio.

— Kad bih mogao stalno biti uza te, i povesti sa sobom svoju Hanu ostao

bih, ali sve ostalo ne bi mi bilo vaţno. Koliko je još daleko do tvoje domovine?

— Da nas nije ništa zaustavilo, ne bismo imali više od tjedan dana

jahanja.

— A onda?

— Onda se rastajemo.

— Zar tako brzo?

— Naţalost. Ti ćeš brodom u Stambul i Egipat, a zatim k svom plemenu

da naĊeš Hanu, a ju ću na sjever, u zemlju koja se tebi tako malo sviĊa, ali koju

bi ipak zavolio kad bi imao prilike da je upoznaš.

— Nisam mislio da će to biti tako brzo, ali nadam se da ovdje nećemo

tako brzo napredovati. Ova ĉetiri nitkova što jašu pred nama, zadat će nam još

dosta jada.,

— I ja to mislim, to više kad im se pridruţe oba Aladţije.

— Sard? Jesi li ĉuo o njima nešto novo?

Ispripovjedih mu što sam ĉuo od slavnog tuţioca i spomenuh mu da ga

sada smatraju neranjivim.

— Sidi — reĉe Halef — to za mene moţe postati vrlo opasno.

— Nikako!

— Moţe, moţe. Što ću ako mi taj ĉovjek iz radoznalosti opali metak u

glavu?

— Neće to uĉiniti jer se boji tvog noţa.

— Istina. Uostalom, nećemo dugo ostati ovdje, a ju ću pripaziti. Ali

zabavljalo bi me da ga moţemo prevariti.

— I ja sam već na to mislio, to bi za nas moglo biti od velike koristi.

— Misliš?

— Svakako. Naši nas neiprijatelji sigurno motre, a ne moţe biti na odmet

da bar jednog od nas smatraju neranjivim.

— Zar se to ne moţe postići?

Halef se kod te pomisli tako uzbudio da je sjeo u krevetu.

— Moţda i moţe — odgovorih.

— Nemoj reći moţda! Poznajem te. Kad tako govoriš onda ti već nešto

misliš i stvorio si neku odluku. Zar nema neka smicalica koja bi se ovdje dala

upotrijebiti?

— Ima ih više.

— Nabroji ih!

— Mogla bi se puška nabiti posebnim nabojem, ali to nije dobro jer bi

izazvalo sumnju.

— Nastavi!

— Nabiješ pušku, a prije toga pokaţeš metak svima. I dok pušku nabijaš

pustiš metak da sklizne u rukav. Ali kugla moţe lako ispasti i onda je sve odano.

— I to ne valja. Onaj, na ikoga se puca, ne smije sam nabijati pušku.

Nabijati je mora onaj koji ne vjeruje. On i svi ostali moraju biti uvjereni da u

pušĉanoj cijevi leţi kugla, a onda mora i stvarno biti tamo. Zar se ne bi nešto

takvo dalo sprovesti?

— Moţda.

— Trebalo bi nositi oklop.

— Odao bi te udarac kugle o oklop. A što ako oklop nije dobro izraĊen?

— Onda bi s tvojim Halefom bilo svršeno, sidi.

— Naravno, a to se ne smije dogoditi.

— Ali ja znam da ti imaš neko sredstvo. Vidim to na tebi.

— Znam jedno, ali mislim da se to ovdje neće moći nabaviti.

— Što je to?

— Postoje dvije kovine koje, smiješane u pravom omjeru jedna s drugom,

daju ĉvrstu i pravu kuglu koja izgleda kao olovna, a tako je i teška. Kod pucnja

se ta mješavina dva pedlja pred pušĉanom cijevi razleti u sitne komadiće.

— Koje su to kovine?

— Ţiva i bizmut. Ovu drugu nisi još vidio. Vrlo je skupa i vjerojatno se

ovdje ne moţe nabaviti.

— A gdje bi se moglo?

— U ljekarni. Otići ću poslije u ljekarnu i upitati.

— Jesi li siguran da se kugla razleti? Inaĉe je sa mnom ipak svršeno.

— Nemaj brige. Najprije bih proveo pokus. Već sam to jednom pokušao i

izvrsno je uspjelo.

— A ne ostaju li komadi te kovine?

— Ne. Mješavina se razleti u sitne i nevidljive komadiće. Pogotovu bi

uspjelo kad bi u ruci drţao olovnu kuglu. Kod pucnja bi mahnuo rukom, kao da

si uhvatio kuglu što je opaljena iz cijevi, a poslije bi je pokazao, ili je odbacio

od sebe.

— To ćemo uĉiniti, sidi!

— Hoćemo, ako mogu dobiti bizmuta; inaĉe je to nemoguće.

— Misliš li da će Arbanasi saznati da meni ne moţe nauditi ni jedno

tane?

— Mislim da ovdje imaju nekoga tko će ih obavijestiti.

— Onda bi bilo dobro kad bi mislili da i tebe ne moţe pogoditi metak.

— Naravno.

— Neka dakle jednom pucaju i u tebe.

— Ovisi o tome, koliko i kakvih metaka moţemo dobiti. Uostalom,

moramo protiv tako moćnih ljudi biti lulkavi. Ja ću ih prevariti što se tiĉe moje

osobe.

— Kako, sidi?

— Sutra ću imati plavu kosu i plavu bradu-...

— Kako ćeš to uĉiniti?

— Ima jedna biljka koja; skuhana u luţini, bojadiše kosu plavo. Lišće te

biljke moţe se kupiti u ovdašnjoj ljekarni.

— To je biljka o kojoj si govorio s Nebaćom?

— Tako je. Prevarit ćemo onu dvojicu. Osim toga jahat ću ispred vas da

istraţim put.

— Ipak će te prepoznati jer znadu da jašeš arapskog ţdrijepca s crvenim

nozdrvama.

— Neću ga jahati.

— Nego što?

— Jahat ću tvoga konja, a ti ćeš ţdrijepca.

Ĉim sam to izgovorio zaĉuh iz Halefova kreveta udarac. I u slijedećem

ĉasu sjedio je već na rubu moje postelje.

— Što to radiš, mali? — upitah ga.

— Skoĉio sam glavaĉke iz postelje — odgovori on sav zadihan. — Ne

šališ li se, sidi? Ja da jašem Rija?

— Ne šalim se.

— O Alah, Alah, Alah! Rija ću jahati! Već toliko mjeseci putujem s

tobom, a tek sam ga dva puta smio jahati. Sjećaš li se gdje je to bilo?

— Takve se stvari ne zaboravljaju.

— A sutra ću treći put. Povjeravaš li mi ga rado?

— Vrlo rado. Ti si jedini koji zna s njim postupati.

Da je slutio da mu pri našem rastanku namjeravam pokloniti konja,

sigurno bi još više bio poskoĉio.

— Da, moj dragi efendijo. Shvatio sam ja to. Ri je pametniji od mnogih

glupana. On razumije svaku rijeĉ, svaki šum, svaki znak. Zahvalniji je od ljudi

za sve što se za njega uĉini. Postupat ću s njim kaos bratom i prijateljem.

— U to sam uvjeren.

— I budi. Kako ću dugo smjeti sjediti u tvom sedlu? Hoću li jedan sat?

— Mnogo dulje. Moţda cijeli dan, a moţda i više.

— Niĉim me zaista nisi mogao uĉiniti sretnijim! Osjećam se kao da ću

puknuti od radosti.

— A sada ne govorimo više o tome!

Ĉuo sam da nešto rovari po svojim stvarima.

— Što radiš? — upitah ga.

— Ništa, ništa. Vidjet ćeš sutra.

Prošlo je dosta vremena dok sam ga opet ĉuo kako je sjeo na svoj krevet.

Onda reĉe:

— Dakle ĉitav ću dan jahati Rija. Zašto tako dugo? Nećeš li i ti s nama?

— Na to pitanje ti sada ne mogu odgovortii, jer ne znam što će se

dogoditi. Pokušat ću da svoju vanjštinu što više izmijenim, a onda . . .

— Ipak će te prepoznati.

— U to sumnjam, jer me Aladţije još nisu vidjeli. Znadu me samo po

opisu.

— Onda bi ih mogao prevariti. Ali neće li oni sami doći ovamo u

Ostromdţu?

— Nije vjerojatno.

— Zašto ne? Misliš da se ovdje moraju bojati za svoju sigurnost?

— Ni najmanje. Onako, kako su mi opisani, mislim da bi oni mogli

poplašiti sve ove kukavice ovdje. Ali ne smiju dopustiti da ih ja vidim i zato će

nas saĉekati negdje na cesti. To je sigurno. Neću ĉak uzeti ni svoje puške, već

ću ih prepustiti vama. Jahat ću potpuno sam i vladati se kao da sam obiĉan

prolaznik. Svakako ću ih vidjeti.

— I ako se budu sakrili?

— I onda. NaiĊem li na mjesto pogodno za napadaj, pazit ću na tragove.

Ne znam, dakako, što će se onda dogoditi.

— Ali mi moramo znati što će se dogoditi?

— Naravno. Vi ćete sasvim mirno cestom odjahati odavde u Radović.

Nakon dva sata preći ćete rijeku, a zatim ste za najviše tri sata ondje. Ako se

usput ništa ne dogodi, i ništa ne privuĉe vašu paţnju, onda ćete svratiti u prvu

gostionicu koja leţi na desnoj strani ceste. Mogu se tri stvari dogoditi. Ili sam ja

još tamo. . .

-— Onda je sve u redu, sidi.

— Ili sam već otišao. . .

— Onda ćeš nam ostaviti poruku.

— Ili još nisam ni stigao; onda ćete ĉekati dok stignem.

— A ako ne doĊeš?

— Doći ću sigurno.

— Ti si ĉovjek i moţeš pogriješiti. Moţe ti se nešto dogoditi; mogla bi ti

ustrebati naša pomoć.

— Onda ćeš ti slijedećeg dana, i to sam, odjahati natrag, ali ne prije

podneva i ne na vrancu. Njega ćeš ostaviti u konaku kod Omara i Oska. Neću da

ga izlaţeš opasnosti. Na povratku naići ćeš na moje znakove. A sada dosta

razgovora. Potreban nam je odmor, pokušajmo zaspati.

— Meni ne ide san na oĉi. Onaj trik s kuglom i vranac ne daju mi spavati.

Laku noć, sidi!

— Laku noć!

Rado sam mu vjerovao da je bio silno uzbuĊen. Volio je tri bića. Najviše

mene, to sam znao, zatim svoju Hanu, »ponos sviju ţena i djevojaka«, a onda

vranca Rija. Da će jahati na njemu, bio je za njega velik doţivljaj. Znao sam da

neće moći zaspati.

Tako je i bilo. I ja sam bio uzbuĊen i nisam se mogao smiriti. Da Nebaća

nije pošla na brdo u potrazi za svojim ĉiĉkom ne bi prisluškivala razgovori ne bi

me mogla opomenuti. U tom sluĉaju ja bih sutra sigurno poginuo. Da sam i

najjaĉi, najhrabriji i najlukaviji, bez Nebaće bio bih izgubljen.

Tako sam leţao, napola utonuo u san a napola u razmišljanje dok

napokon ipak ne zaspah.

NERANJIV

KAD SAM se probudio i otvorio kapak prozora, prodrlo je u sobu jarko

danje svjetlo. Po kazaljkama sam vidio da sam spavao tri i pol sata. Halef je već

bio ustao. NaĊoh ga dolje u staji gdje je takvim marom timario vranca da nije ni

primijetio moj dolazak. Kad me je onda naposljetku ugledao upita me:

— I ti si već ustao? U kući još svi spavaju. Ali dobro je da si ustao jer

imaš vaţnih poslova.

— Tako? A kakvih poslova? — raspitah se, iako sam taĉno znao na što

misli.

— Moraš u ljekarnu.

— To još ima vremena. .

— Nema, sidi. Treba vremena da se spreme takve kugle.

— Odakle znaš?

— Nisam tako glup da ne bih mogao to pretpostaviti.

— Imaš pravo, pogotovu jer još moram skuhati i lišće. Ali ne znam gdje

se nalazi ljekarna, a nitko u mjestu još nije ustao pa da mi je pokaţe.

— Tako znameniti tragaĉ valjda će znati da pronaĊe ljekarnu?

— Pokušat ću.

Otvorih vrata i zaĊoh na trg. Pretpostavio sam da ljekarna neće biti

smještena u nekoj tijesnoj uliĉici, već na glavnom trgu, gdje ću je lako pronaći,

a na glavnom sam se trgu nalazio.

Gledajući od kuće do kuće, opazih staru ruševinu straćaru, koja je još

samo djelomiĉno sliĉila kući. Na dva već olabavijena ĉavla visjela je trošna

daska ĉiji se natpis još srećom mogao proĉitati.

»Hadţi Omrak, lijeĉnik i prodavaĉ ljekarija«, pisalo je bijelim slovima na

zelenoj pozadini. Taj hadţija je dakle bio lijeĉnik, ili je samo taj naslov sebi

pripisivao.

Vrata su bila zatvorena, pa iako bi ih snaţniji udarac rukom nesumnjivo

otvorio, ja sam ipak radije potraţio zvonce. Nije ga bilo, ali su na uţetu visjela

dva drvena poklopca, koji su oĉito sluţili istoj svrsi. Pretpostavljajući to, uzeo

sam poklopce i udario jednim o drugi. To je podiglo takvu buku da bi bez

sumnje mogla probuditi i usnulog ĉovjeka.

Morao sam dulje vremena udarati dok napokon ne ĉuh da netko dolazi.

Iznad mene stane se oprezno otvarati kapak. Pojavi se ćela boje slonove kosti,

smeţurano i navoreno ĉelo, dva mala, pospana, ţmigava oka, golem nos, sliĉan

grlu ĉajnika, široka usta bez usnica i svinuta brada koja nije bila šira od nosa.

— Tko je?

— Bolesnik — odgovorih.

— Kakva bolest?

— Slomio sam ţeludac — odbrusih mu smjesta.

— Dolazim odmah — viknu »doktor« glasom iz koga se naziralo da

takav sluĉaj još nije imao.

Glava se smjesta povuĉe, ali meni koji sam još gledao gore padoše

dijelovi kapka na glavu. Tek onda sam skoĉio u stranu kad su sve daske leţale

na tlu.

Nakon jedne minute zaĉuh iza vrata buku kao da se sprema potres. Maĉke

su mijaukale, pas je lajao, posude su se rušile, a kroz tu buku ĉulo se vikanje

neobiĉnog ţenskog glasa. Onda doleti nešto, oĉito sam doktor, vrata se otvore, a

uĉeni gospodin pozove me, veoma se duboko naklonivši, da uĊem u kuću.

Ali kakav je to bio ĉudan lik! Taj »ljekarnik i lijeĉnik«, bio bi jedinstveno

strašilo za ptice u mojoj domovini. Tako bi uplašio sve vrapce, konopljarke i

ĉešljugare i sjenice, te bi odmah odletile preko mora u Afriku da se nikad više

ne vrate.

Njegovo lice, gledano ovako iz bliza, bilo je još mnogo ĉudnovatije nego

prije. Bilo je tako puno bora i brazda da na njemu nije bilo nijednog glatkog

mjesta. Na sebi je imao nešto sliĉno košulji koja se doduše pruţala do tla ali je

ipak samo napola pokrivala golotinju. Na jednoj nozi imao je staru iznošenu

papuĉu, a na drugoj ĉizmu od crne ĉoje. Ćelu je pokrio starom noćnom

kapicom, koju je obrnuto metnuo na glavu, vjerojatno zbog brzine kojom je

pohitao da naravna moj slomljeni ţeludac.

— PriĊi bliţe, efendijo — reĉe on. — UĊi u sirotinjsku tvornicu zdravlja

tvog pokornog sluge. — Pognuo je glavu duboko i koraĉajući natraške, stao

ulaziti u kuću kad li iza njega odjekne bolna krik:

— Glupane, stao si mi na kurje oĉi!

On se uplašeno uspravi i povuĉe u stranu, a ja ugledah njeţno biće koje je

šapnulo ove lijepe rijeĉi.

Bilo je sastavljeno od lica koje je izgledalo kao stari ćilim i dvije silno

prljave noge. A ipak su noge bile ljepše od lica. Vlasnik tvornice zdravlja bio je

prema svojoj ţeni pravi ljepotan.

Ona stupi naprijed i nakloni se isto tako duboko kao i njen suprug.

— Dobro došao, visoki goste! — pozdravi ona. — Ushićeni smo što

vidimo jutarnje rumenilo tvog lica. Što ţeliš od nas? Vodopad naše poslušnosti

prolit će se nad tobom.

— A ti si ljepotica, koja krasi taj vodopad — odgovorih uljudno se

poklonivši.

Ona nekoliko puta udari donjom vilicom o gornju, kimne svom muţu,

udari ga kaţiprstom po ĉelu i reĉe:

— Vidiš, naziva me lijepom. Njegov je ukus mnogo bolji od tvoga.

I obrativši se meni umiljatim glasom, kojemu je pokušavala dati njeţan

prizvuk reĉe:

— Tvoja usta izgovaraju ljubazne rijeĉi, a tvoje oĉi znadu opaţati vrline

tvojih sugraĊana. To sam od tebe i oĉekivala.

— Zar me poznaješ?

— Veoma dobro. Razgovarao si s mojom najboljom prijateljicom

Nehudom i Nebaćom koja nam donosi bilje. One su mi priĉale o tebi. Zatim

smo te vidjeli na sudu. Svijet je pun hvale o tebi, ali mi plaĉemo videći da te

neka bolest dovodi k nama. No mi imamo tisuću i jedan lijek pa ćemo te

osloboditi bolova. Još nitko nije otišao od nas kome nismo pomogli i spasili ga.

Zato mi se moţeš mirno povjeriti.

To je mnogo obećavalo. Izgledala je tako kao da taj tisuću i jedan lijek

nije samo prouĉila, već i progutala, pa sada još nosi na sebi vidljive tragove. I

tim ljudima bih se morao povjeriti u sluĉaju bolesti? Zato rekoh:

— Oprosti mi, sunce zdravlja, što neću koristiti tvoje znanje, ali ja sam

sam lijeĉnik i poznajem svoje tijelo. Došao sam samo po lijek koji mi je

potreban za ozdravljenje.

— To je zaista šteta, vjeĉna šteta! — viknu ona. — Mi bismo tvoj

slomljen ţeludac namjestili i taĉno izmjerili. Posjedujemo mast koja namazana

na komad tkanine i poloţena na bolesno mjesto odmah izlijeĉi sve.

— Moţda je vaš lijek isti kao i moj, jer i moj djeluje tako brzo. Ali

dopusti mi da sam priredim svoj lijek.

— Kako god hoćeš. DoĊi u komoru ljekovitih masti i izaberi sam što ti

treba.

Otvorila je pokrajna vrata i ušla preda mnom, dok je za mnom ušao i

sretni vlasnik ljekarne i ove ljepotice.

Ono što sam ugledao ispunilo me je zgraţanjem.

Našao sam se u prostoriji koja bi se prije mogla nazvati stajom nego

ljekarnom. Odmah sam glavom udario o strop; pod se sastojao od utabane

zemlje dok su zidovi bili od neoguljenih dasaka. Na zidovima su visjele

platnene vrećice, a na policama bila porazbacana zubarska kliješta, zarĊale

zdjele i slomljeno posuĊe. Miris u toj prostoriji bio je neopisiv.

— Tako je — reĉe ona — to je naše skladište lijekova. Reci nam sada od

kakvih se lijekova sastoji tvoja mast.

Ljekarnik se dogura pred mene i stane me motriti s najvećom pomnjom.

Oĉito se radovao što će tako saznati tajnu mog lijeka.

— Imaš li trnjine u jednoj od ovih vrećica? — upitah ga.

— Trnjine ima ovdje — odgovori ljepotica, okrenuvši se prema zidu.

— Koliko trebaš, efendijo?

— Dobru šaku.

— Stavit ću ti je u papir. Što još trebaš?

Na podu je leţao komad papira. Kladio bih se o pet stotina pijastera da je

podignut s ceste. Ona ga digne, savije i prijeĊe jezikom po vanjskom rubu

zamotka da bolje drţi, te naspe u njega prašak. Pošto sam sredstvo i onako

mislio upotrijebiti izvana, nisam se pobunio protiv ovakva naĉina zamatanja.

— Imaš li luţine? — upitah.

ZaĉuĊeno me pogleda, iako je rijeĉ što sam je upotrijebio bila arapska.

Vrlo je samosvijesno rastegnuo usta u ..smiješak i odmah upitao:

— Koje luţine trebaš?

— Svejedno mi je.

— Ĉuo sam, efendijo, da tvoja domovina leţi na Zapadu, a odande sam

dobio dobru luţinu.

— Pokaţi mi je!

On zaista donese boĉicu, na kojoj je jasno stajala etiketa francuske

proizvodnje.

— Odakle ti to? — upitah.

— Kupio sam nekoliko boĉica od nekog trgovaĉkog putnika koji je ovuda

prolazio. Dolazio je iz glavnog grada Francuske koji se zove Prag.

— Varaš se. Prag nije glavni grad Francuske; glavni grad Francuske zove

se Pariz.

— Efendijo, ti sve znaš!

No njegova ţena mu upadne u rijeĉ:

— Šuti! To sam odavno znala. Ti si glupan, a ne lijeĉnik i ljekarnik. Što

trebaš još, efendijo?

— Imaš li ţive?

— Naravno. Upotrebljavamo je za punjenje termometara i barometara što

ih proizvodimo.

— Sami ih proizvodite?

— Da. Zar misliš da to ne znamo?

— Naprotiv. Tko je izuĉio tolike ljekove moţe sve da radi.

— Dakako. Ti si razborit i obrazovan ĉovjek. Sad smo iz Soluna primili

zalihu. Ako sluĉajno nemamo ţive stavljamo u cijevi kozje mlijeko. Ono je

takoĊer bijelo, a pokazuje vrijeme još taĉnije od ţive.

— Govoriš li ozbiljno?

— Naravno. Zar to još nisi znao?

— Nisam nikad ĉuo.

— Sad si barem primio dokaz da smo mi ovdje pametniji nego u drugim

zemljama. Koze taĉno znadu kakvo će biti vrijeme pa prema tome njihovo

mlijeko mora biti dobro za barometre.

— Ti si mudra ţena. Odmah sam to na tebi opazio.

— Koliko hoćeš ţive, efendijo?

— Oko pola oke. Imaš li je toliko?

— Još i više.

— Ĉekaj malo. Htio bih vidjeti imate li još neĉeg što mi treba...

— Što je to?

— Bizmuta. To je rijetka kovina. Imate li je?

— Imamo ga. Od njega pravimo lijepo bijelo liĉilo.

— Dobro je. Daj mi jednu mjeru bizmuta i dvije mjere ţive.

— Da nalijem sve u papir?

— Nipošto. Ţiva bi nam odmah utekla.

— Naravno. Ona je kao ljubav muškaraca koja odmah nestane kad...

— Kad je usipaš u takav tuljac?

— Da, vaše je srce kao ovaj tuljac. Ništa se u njemu ne moţe zadrţati. Ah

ta ljubav, ta ljubav. Unesrećila je već mnogu jadnu ţenu.

Pogledala je bijesno svog muţa, jednim mu zahvatom skinula kapuljaĉu s

glave, i stavila je sebi na glavu.

— Ĉovjeĉe, kako moţeš nositi ţenske ukrase? Zar hoćeš osramotiti dušu

svoje ţene?

Ali on obim rukama brzo pokrije ćelu i vikne:

— Ţeno, ti obešćašćuješ svetu ĉast muţa! Zar ne znaš da je zabranjeno

otkrivati glavu?

No ţena je bila duhovita i odmah mu odgovori:

— Onda stavi na glavu kutiju s brašnom!

I ona smjesta dohvati okruglu kutiju u kojoj je još bilo brašna pa mu je,

ne mareći za brašno, nabije na glavu. Lice mu je zaĉas bilo bijelo. No on se nije

usudio reći ni rijeĉi, već je zadrţao kutiju na svojoj mudrosti. Kao musliman

koji ne smije otkriti glave, bio je vrlo zadovoljan što je opet bila pokrivena. Bilo

mu je sasvim svejedno kakav utisak taj pokrivaĉ glave ĉini na mene. Kleknuo je

na zemlju i stao nešto traţiti u praznom spremištu.

— Što traţiš? — upita ga njegova lijepa ţena.

— Bocu, da u nju stavim efendijinu ţivu. Evo je!

Ustao je i pruţio mi bocu. Bila je tako velika da bi ĉitavo njegovo

skladište ţive stalo u nju. Ţena je podigne prema svjetlu, pogleda u nju i reĉe:

— U njoj ima još staroga laka.

— Ne smeta.

— Veoma smeta. Uzmi vode i operi bocu!

Poslušno je otišao, ali se ubrzo vrati od napora sav crven u licu i reĉe

oĉajnim glasom:

— Ne mogu je oĉistiti. Pokušaj sama!

— Ti si nespretnjaković — reĉe ona. — Vi muškarci ste nespretni.

Ona ode s bocom. Pustio sam je, ne rekavši ni rijeĉi. On mi u povjerenju

ispriĉa nekoliko primjera svoje braĉne sreće, a zatim se ona vrati, još orvenija u

licu od njega.

— Efendijo — reĉe — ova boca je zaĉarana. Ne da se oĉistiti.

— To sam znao. Ona se ne dade oprati vodom, već samo terpentinom.

Lak ne prima vodu.

— To si nam mogao reći.

— Ne, jer bi vas to uvrijedilo.

— Zašto?

— Ljekarnik to mora znati. To uostalom svatko zna. Da sam vas na to

upozorio, zvuĉalo bi kao nepristojnost jer bih time iskazao nepovjerenje prema

vašem umijeću.

— Imaš pravo. Uljudan si i veoma paţljiv ĉovjek. Zato ću ti i lak dati

besplatno. Izlit ću ţivu na njega. Gdje je vaga, ĉovjeĉe?

— U dvorištu. Juĉer sam odvagnuo kunića kojega ćemo danas pojesti.

— Donesi je.

Ljekarniĉka vaga, na kojoj se mogu vagati kunići! Kad je vagu donio

opazih da je sam izradio polugu od drva. Jeziĉak vage bio je komad ţice, a

posude bile su obiĉne drvene kutije. No vaga je bila u ravnoteţi.

S tom vagom izmjerili su sve; bio sam vrlo zadovoljan s cijenom,

pogotovu što je bizmut bio dobro kristaliziran.

Kupih još olova a zatim odoh iz tog ĉudnog dućana, ispraćen najboljim

ţeljama za svoju budućnost.

Odatle krenuh do Nebaće koja je već bila ustala i primila me s najvećim

veseljem.

Pokazala mi je kod danjeg svjetla kralja ĉiĉaka. Htjela mi je pokloniti

cvijet, ali ja ga nisam primio. Naravno da sam joj se zahvalio na opomeni i

objasni joj kako je ona za mene bila vaţna. Kad sam joj rekao da mi je spasila

ţivot, bila je Nebaća sva ushićena.

Ţalio sam tu bijednu ţenu. Već juĉer sam se dosjetio kako da joj olakšam

ţivot, i sad sam se latio te zadaće.

Kod mene se nalazio novac, pronaĊen kod onih razbojnika, Manaha el

Barše, Baruda el Amazata i tamniĉara. Zapravo bih ga morao predati. Ali kome?

Zar sumnjivim vlastima u Ostromdţi? Ili višoj vlasti? Nisam imao vremena da

to sam uĉinim. Da pošaljem teklića? Ĉovjek bi mi se nasmijao. Uostalom, sva

su trojica kojima smo mi oduzeli novac bili u bjegstvu. Bila bi ludost da novac

vratam njima. Nisam oĉito mogao s tim novcem ništa bolje uĉiniti, već ga

pokloniti bijednim i siromašnim ljudima. A to je u prvom redu bila Nebaća.

Nisam joj naravno smio reći odakle mi novac. Moţda bi se preplašila. Cio

iznos joj nisam htio dati. Bio sam siguran da ću naići na još isto tako siromašne

ljude, a dio što sam joj ga namijenio, bio je dovoljan da je saĉuva bijede..

Sva se ukoĉila od radosti, kad sam joj u ĉetiri oka predao novac. Nije

htjela vjerovati da bi iznos koji se njoj ĉinio kao golemo bogatstvo sad bio

njezin. Zaplakala je. Osobito je bila oduševljena time što će sada za svog sina

moći platiti pravog lijeĉnika. Silom sam se morao osloboditi njenih iskazivanja

zahvalnosti.

Halef me je nestrpljivo ĉekao. Stajao je pred kućnim vratima i doviknuo

mi već izdaleka:

— Napokon, sidi! Tako nam se ţuri, a tebe tako dugo nema! Kako stojiš s

našim trikom?

— Vrlo dobro. Je li handţija već ustao?

— Svi su već ustali.

— Moram do ognjišta. Treba variti i topiti.

— Bit ću uz tebe, a ti ćeš mi sve objasniti, kako bih i ja to mogao uĉiniti.

— Ne, dragi moj! Neće biti ništa od toga! Za to treba znati neke stvari

koje ti ne znaš, a i onaj tko ih zna moţe malom nepaţnjom uĉiniti pogrešku koja

će onda njega ili nekog drugog stajati ţivota. Zato neću nikada nikome odati sve

ĉetiri sastojine ni naĉin miješanja. Neka mi Osko donese svoj oblik za lijevanje

kugli. On ima kalibar ovdašnjih pušaka.

Naše pripreme nisu trajale više od pola sata. Skuhali smo lišće trupine u

razrijeĊenoj luţini, a tekućinu zatim procijedili kroz platnenu krpu. Od kovine

što smo je imali, napravili smo osam kugala koje su bile nevjerojatno sliĉne

kuglama od olova. Osim toga izlili smo nekoliko olovnih kugli i oznaĉili ih

oprezno vrhom noţa. Zatim odoh s Oskovom puškom oko kuće, a pri tom me

nitko nije smio pratiti. Nabih cijev kuglom od ţive, primakoh otvor cijevi pola

metra od daske i opalih. Hitac planu kao i obiĉno, ali na dasci se nije vidjelo ni

traga metku; bila je netaknuta. Na tlu nisam mogao naći ni najmanji dio

rasprsnutog taneta.

Ovaj je pokus bio potreban, jer sam tek sad znao da se neće dogoditi

nesreća. Nisam se morao bojati izdaje, jer su samo Halef, Osko i Omar bili

upućeni u stvar, a sva trojica dokazala su nebrojeno puta svoju šutljivost.

Sve smo još obavili u pravo vrijeme, jer su tuţilac i njegovi pratioci

upravo stigli. S njima je došlo još svijeta, a kad me je tuţilac opazio, priĊe mi i

povuĉe me na stranu:

— Efendijo, znaš li zašto sam došao?

— Ţeliš mi javiti što je s kodţa-bašom?

— Ne, nipošto! Htio sam te upitati jesi li svog Hadţi Halefa pitao za

dozvolu da mu netko opali metak u glavu.

— Zar ti je toliko stalo do toga?

— Jest. Jer je to nevjerojatno. Je li on danas već pojeo svoje sure korana?

— Pitaj ga sam!

— Radije ga ne bih pitao da mi ne zamjeri. Znaš da je vješt u baratanju

noţem, a i s biĉem je vrlo spretan.

— Da, hrabar je on mališan.

— Dakle, reci: jesi li ga pitao?

— Jesam, još prije spavanja.

— A što ti je odgovorio?

— Ĉini se da mu nije bilo krivo.

— Ta to bi bilo sjajno! Kad moţemo zapoĉeti?

— Strpi se. Ne ide to tako brzo kao što ti ţeliš. Moj zaštitnik ima svoje

hirove. Uostalom, nisam ti juĉer sve rekao. Svi mi, moja tri pratioca i ja imamo

iste osobine. Ne moramo se bojati metka.

— Što—i ti?

— Kao što sam ti rekao.

— Dakle i ti jedeš sure korana?

— Ne pitaj previše. Takve se tajne rado ne odaju.

— Mogli bismo dakle do milje volje pucati u vas?

— Da, ako vam je dodijao ţivot.

— Zašto? Meni ţivot nije dodijao.

— Onda se priĉuvaj i nemoj nipošto pucati na nekoga od nas prije nego

što si nas pitao za dopuštenje.

— Zašto ne, efendijo?

— Kad mi to dopustimo, moţe se na nas pucati bez straha. Ali tko iz

zasjede puca, njega će pogoditi metak, odbivši se od nas, taĉno u ono mjesto

njegova tijela, u koje je na našem nišanio.

— Ako dakle nanišanim na Halefovu ili tvoju glavu, odbit će se metak

ravno u moju?

— Sigurno. Hoćeš li pokušati?

— Ne, efendijo, hvala ti! Ali zašto si to baš tako udesio?

— To će tvoja oštroumnost lako dokuĉiti; zbog neprijatelja. Da bismo ih

kaznili nije dosta da nam njihovi meci ne škode, već moraju upravo onako

pogaĊati njih kako su oni htjeli pogoditi nas. To je zakon pravedne i taĉne

osvete.

— Da, oko za oko, zub za zub. Ne bih htio biti vaš neprijatelj. Kad ćete

odjahati odavde?

— Oĉito se raduješ našem odlasku?

— Ne. Ţelio bih naprotiv da zauvijek ostanete ovdje. Ali donio si nam

veliku promjenu.

— Promjenu na bolje.

— Tako je. Na tome smo ti veoma zahvalni, iako je bolje sve ostaviti

onako kako je Alah uredio.

— Je li Alah htio da vas Mubarek vara i da vam kodţa-baša oslobaĊa

zatvorenike?

— To ne bih rekao.

— Kako je kodţa-baši?

— U zatvoru je — stade me uvjeravati javni tuţilac.

— Nadam se da nećeš uĉiniti ništa što bi kodţa-bašu spasilo od zasluţene

kazne.

— Što misliš ti o meni? Ja sam vjerni padišahov sluga i uvijek vršim

duţnost. Zato bi ti meni mogao uĉiniti uslugu i nagovoriti svog Hadţija.

— Podsjetit ću ga.

— Dopuštaš li da dovedem još nekoliko ljudi?

— Nemam ništa protiv toga.

— Odmah se vraćam. Moram to javiti Rufiku koji bi to takoĊer volio

vidjeti.

— Tko je taj Rufik?

— Teklić, koji obavlja sluţbu izmeĊu našeg mjesta i Radovića.

— Je li valjan ĉovjek?

— Veoma valjan. Kad si juĉer otišao silno te je hvalio. Pripovijedao sam

mu da tvoj Hadţi Halef jede sure korana i da je zato neranjiv. On bi to vrlo rado

vidio. Smijem li ga dovesti?

— Dovedi ga. .

On ode brzim korakom.

Ti su ljudi bili tako prozirni! Odmah sam posumnjao da je taj valjani

teklić Rufik moţda primio nalog od Aladţija da nas promatra i da ih izvještava.

Ubrzo opazismo plodove tuţioĉevih napora. Došlo je mnogo ljudi ĉijim smo

radoznalim pogledima izmakli povukavši se u sobu. Ali tuţilac nas je i ondje

potraţio. S njim je došao neki krivonogi ĉovjek koga mi je predstavio ovako: :

— Vidi efendijo, to je teklić o kome sam ti govorio.

Pogledah oštro ĉovjeka i rekoh mu:

— Ti dakle putuješ izmeĊu ovog mjesta i Radovića?

— Da, efendijo — odvrati on — ali ja ne hodam ja jašem.

— Kad ćeš slijedeći put pojahati?

— Prekosutra.

— Nećeš ranije? On zanijeĉe, a ja mu rekoh:

— To je vrlo dobro za tebe!

— Zašto?

— Jer bi taj put danas mogao za tebe postati opasan.

— S kog razloga, efendijo?

— Nije vaţno, ali kad bi danas htio jahati, ja bih te opomenuo.

— Pa ti ćeš sam jahati?

Dosad nas je promatrao vrlo otvoreno i bezazleno, ali kod tog pitanja

njegov pogled postane oštar i pronicljiv.

— Naravno — odgovorih prividno nemarno.

— Kada, efendijo?

— Taĉno u podne.

— To nije dobro vrijeme. Treba krenuti poslije podne, za vrijeme

poslijepodnevne molitve, dva sata prije zalaska sunca.

— To se ĉini u pustinji, ali ne ovdje. Nije uputno noću jahati kroz

nepoznate šume, to više kad su Aladţije u blizini.

— Oni? — upita on dosta dobro hinjenom radoznalošću.

— Poznaješ li ih? — odgovorih mu. On odluĉno zanijeĉe.

— Ali ĉuo jesi o njima? — nastavih s ispitivanjem.

— Veoma malo. Tuţilac mi je rekao da te kane napasti.

— Saznao sam to.

— Od koga?

— Od dobra prijatelja. Ako su pametni okanit će me se, jer ja nerado

dopuštam šale.

— To sam ĉuo, efendijo — nasmije se on lukavo. — Tebe i tvoje ne

moţe pogoditi metak.

— To još nije sve. Metak se ĉak vrati i pogodi onoga tko ga je opalio.

Pri tome me pogleda prepredeno ţmirkajući kao da je htio reći: »Ĉuj, nisi

doduše pao s kruške, ali nisam ni ja; nećemo jedan drugoga varati.« Bio je

pametniji od tuţioca. Bit će da je ovaj posljednji takoĊer zamijetio taj smiješak i

ispravno ga protumaĉio, jer reĉe:

— I ti to ne vjeruješ, Rufiĉe?

— Kad to efendija sam kaţe, moram mu vjerovati.

— To bih ti i preporuĉio. Jer sumnjati u to znaĉilo bi vrijeĊati me, a ti si

uvijek bio uljudan ĉovjek.

— To je istina. Stoga predlaţem da i efendija bude uljudan i da nam

dokaţe da je neranjiv.

Halef je promatrao njega i mene. Poprimio je obiĉaj da kod susreta s

nepoznatim osobama uvijek ĉita na mom licu što o njima mislim. Opazio je da

ja ovom tekliću nisam sklon i zato stavi ruku na drţak biĉa rekavši:

— Ĉovjeĉe, ţeliš li moţda našeg glasovitog efendiju pouĉiti kako treba

biti uljudan? Ako bi ti to palo na pamet, spreman sam da ti ovim biĉem ispišem

na leĊima sve taĉke uljudnog vladanja. Baš si ti taj koji će nas uĉiti pristojnosti!

Ustao je i prijeteći pošao prema tekliću. Ovaj se zaĉas povuĉe do samih

vratiju i vikne:

— Stani, stani, Hadţi! Ne pada mi ni na kraj pameti da nas pouĉavaš.

Okani se svog biĉa. Ne ţelim ga bolje upoznati.

— Onda se vladaj tako da s tobom budemo zadovoljni. Mi smo sinovi

proroka i djeca padišaha pa ne dopuštamo nekome tko se zove Rufik da bude

neuljudan. Uostalom, dokazat ćemo vam da je sve istina, što smo vam rekli, pa

ćete zinuti od ĉuda. Hoćemo li, efendijo?

— Ako se ti slaţeš, Halefe, hoćemo.

— Slaţem se. Hajdemo u dvorište.

Kad smo stigli u dvorište bilo je ono puno radoznala naroda koji je ĉekao

da vidi ĉudo što ga je tuţilac najavio. Oni kraj kojih smo prolazili gledali su u

nas s nevjericom, a oni dalje istezali su vratove da vide svaki naš pokret.

— Sidi, daj mi metke — tiho će Halef.

— Ne. Hoću da budem siguran da se ništa neće dogoditi. Uzet ćemo

najprije pravu olovnu kuglu. Razgovaraj sada s ljudima. Ti si rjeĉitiji od mene.

Polaskao sam mu tom pohvalom. Ispravio se i zapoĉeo snaţnim glasom:

— Ljudi Ostromdţe! Imat ćete nezasluţenu sreću da vidite ĉetiri hrabra

ĉovjeka koje metak ne moţe raniti. Otvorite oĉi i napnite mozgove da vam ne

izbjegne ništa kako biste djeci, unucima, njihovim unucima i dalekim

praunucima mogli priĉati o tome, budete li u to vrijeme još ţivjeli. Budite mirni,

ne diţite buke, da sve proĊe u redu i pošaljite; mi sada onoga koga smatrate

najboljim strijelcem meĊu vama.

Nastane poluglasno mrmljanje. Traţili su takva ĉovjeka i napokon se

jedan pojavi drţeći pušku u ruci. Osim njega nisam vidio nikoga tko bi bio

oboruţan puškom.

— Je li ti puška nabijena? — upitah ga glasno.

— Jeste — odgovori on.

— Imaš li kod sebe više metaka?

— Nemam.

— Ne smeta, dat ću ti od svojih. Ali najprije nam moraš dokazati da si

dobar strijelac. Vidiš li onu novu dasku koja je pribijena na zid? U njoj je kvrga.

Pokušaj je pogoditi.

Ĉovjek stupi korak natrag, nanišani i opali. Mnogi su od prisutnih

pregledali dasku i opazili da je kvrgu promašio samo za nekoliko centimetara.

— Nije ti baš tuspjelo — rekoh. — Pokušaj još jednom. Dao sam mu

jednu od novo odlivenih olovnih kugli, a Osko mu je dao barut. Drugi je hitac

bio boJji. Bolje je nišanio. Zatim mu pruţih ĉetiri preparirane kugle, a jednu

pravu olovnu uzeh u ruke i rekoh:

— Pokušaj sad pogoditi rupu od prvog metka. Ali pokaţi prije toga

ljudima kugle da se uvjere da si dobro nabio pušku.

Kugle su išle od ruku do ruke, što je trajalo dosta vremena jer ih je svatko

htio vidjeti. Kad su stigle natrag, on nabije pušku.

— Stani bliţe — rekoh mu — gurnuvši ga prema dasci. — Sad pucaj!

Kod tih rijeĉi stadoh pred dasku. On spusti pušku.

— Efendijo — reĉe — kako mogu ovako pogoditi dasku?

— Zašto ne.?

— Smetaš mi!

— Ne mari.

— Tvoja su prsa pred metom.

— Onda pucaj kroz njih.

— Ubio bih te.

— Ne. Dokazat ću ti da me kugla ne moţe raniti! On se u nedoumici

poĉeše po glavi.

— Pa o tome se i radi. Stvar je za mene vrlo opasna — reĉe napokon.

— Kako to?

— Kugla će se odbiti od tebe i pogodit će me u grudi.

— Ne brini. Ja ću je rukom uhvatiti i zadrţati. Ţamor ĉuĊenja proĊe

mnoštvom.

— Je li to istina, efendijo. Ja imam obitelj. Umrem li, samo će se Alah

brinuti o njima.

— Nećeš umrijeti. Jamĉim ti prorokovom bradom.

— Kad tako govoriš, pokušat ću.

— Samo ti pucaj!

Oštro sam promatrao teklića Rufika. Prišao je sasvim blizu i nije s mene

skidao oka. Onaj ĉovjek nanišani. Bio je svega deset do jedanaest koraka

udaljen od mene. Još jednom spusti pušku i reĉe:

— Još nikad nisam pucao u ĉovjeka. Oprosti, efendijo, ako te pogodim.

— Nemam ti što oprostiti jer me nećeš pogoditi.

— Ali ako bih ipak?

— Ne moraš ništa sebi spoĉitavati jer sam ti ja to naredio. Podigoh desnu

ruku i pri tom krišom spuistih olovnu kuglu u rukav, pa raširih prazan dlan i

rekoh:

— Ovom ću rukom uhvatiti kuglu. Brojit ću do tri, a onda pucaj!

Spustih ruku i pri tom opet uhvatih olovnu kuglu koja se otkotrljala iz

rukava. Nije bilo ĉovjeka koji nije gledao u mene.

— Jedan . . . dva. . . tri!'

Hitac prasnu. Posegnuh rukom naprijed prema ušću cijevi kao da hoću

uhvatiti metak a zatim pokazan već spremljenu kuglu drţeći je izmeĊu palca i

kaţiprsta.

— Evo ti je. Ili uzmi je ti Rufiĉe! Pogledaj je li ista koju smo stavili u

cijev.

Dakako da je bila potpuno sliĉna onoj prvoj. Teklić je stajao otvorenih

ustiju i buljio u mene kao da sam duh, a svi ostali se zablenuše u mene.

Sumnjali su oĉito do posljednjeg ĉasa, a sad se ĉudo ipak dogodilo. Kugla je

opet pošla od ruke do ruke. Kad je stigla do strijelca rekoh tako glasno da su svi

mogli ĉuti:

— Sad je opet nabij u cijev i nišani u dasku.

On me posluša i opali. Kugla je naravno probila rupu u dasci.

— Vidiš li, takvu bih rupu imao sad u grudima da nisam neranjiv. Sada

moţeš po ţelji pucati i u moja tri druga.

Sve prisutne je silno uzbudilo da je kugla, ispaljena drugi put imala svoj

uobiĉajeni uĉinak i da je probila dasku, a mene nije ranila pa sam je ĉak bio

uhvatio u ruku. Prilazili su da vide moju ruku i nisu se mogli dosta naĉuditi i

nahvaliti da na ruci nije bilo ni najmanjeg traga ozljedi.

— Alah je s njim — ĉuo sam jednog gdje kaţe.

— Ima Ċavla u sebi — dobaci drugi.

— Kako mu Ċavo moţe pomagati ikad se hrani koranom? Izmjenjivala su

se razna mišljenja dok sam ja strijelcu dao tri ţivine kugle, pa Halefa, Oska i

Omara stavio pred zid.

Moţda ova trojica nisu prije vjerovala u taj pothvat, ali sada kad mi

metak nije naškodio, bili su sasvim mirni i hladnokrvni. Nisam dopustio da

izvrše trik s hvatanjem kugle jer im moţda ne bi uspio. Stao sam zato uz njih i

kod svakog pucnja mahnuo rukom pa iz zraka hvatao kugle koje sam zatim

vraćao strijelcu, a on ih je kao dokaz ispalio u dasku koju su probile.

Kad su i moja tri pratioca dokazala da su neranjivi, podiţe se takva bura

oduševljenja da je nismo mogli smiriti. Ljudi su se gurali oko nas da nas

opipaju, gledaju i pitaju. Da izbjegnemo guţvu povukli smo se u sobu.

Odande sam promatrao teklića Rufika. Potpuno je napustio svoju nevjeru

što sam vidio po naglim pokretima kojima je pun oduševljenja pripovijedao

susjedima koji nisu sve dobro vidjeli. Dozvah Halefa, pokazah mu teklića i

rekoh mu:

— Ne puštaj ga s vida. A kad poĊe prati ga neopaţeno i promatraj ga.

— Zašto, sidi?

— Sumnjam da su mu Aladţije naloţile da nas uhodi.

— Zato si ga dakle tako sumnjiĉavo gledao kad smo s njim razgovarali.

Odmah sam pomislio da mu ne vjeruješ. Ali što nam on moţe naškoditi?

— On će Aladţijama javiti da mi odavde krećemo u podne.

— Pa rekao nam je da neće otići.

— Moţeš biti uvjeren da je lagao. Kad on sad ode kući izaĊi iz grada i

sakrij se uz cestu koja vodi u Radović. Kad proĊe javi mi.

— A ako ne doĊe?

— Onda ćeš se nakon dva sata vratiti.

Raspitah se za brijaĉnicu i poĊoh onamo da podreţem kosu i bradu.

Vlasnik brijaĉnice bio je svjedok našeg ĉuda. Nisam se zaĉudio što je dućan bio

pun ljudi jer na istoku je brijaĉnica mjesto sastanka i razgovora.

Ljudi su vrebali na svaki moj pokret i šutke promatrali brijaĉa koji je

rezao moju kosu.

Na povratku svratih u trgovinu i kupih duge ĉarape koje su sezale do

iznad koljena te tamne naoĉari. U drugom dućanu kupih zelenu maramu za

turban koju smiju nositi samo potomci proroka. Sad sam imao sve što sam

trebao.

Bio sam odsutan više od jednog sata, a kad se vratih i Halef je već bio tu.

— Sidi, imao si pravo — javio mi on. — Tekliĉ je otišao.

— Kada?

— Samo nekoliko ĉasaka pošto je došao kući.

— Bio je dakle već prije spreman na odlazak?

— Svakako, jer nije mu trebalo ni vremena da osedla ţivotinje

— Kakve je ţivotinje imao?

— Jahao je na mazgi a za sobom je vodio ĉetiri natovarena magarca

vezanih jedan uz drugoga.

— Je li jašio polako?

— Nije. Ĉini se da mu se ţurilo.

— Oĉito ţeli što prije dojaviti vijest. To je u redu. Ja ću sad sam jahati

dalje, a vi ćete o podne krenuti iz Ostromdţe.

— Ostaješ li kod onoga što si mi prije spavanja rekao;

— Naravno.

— Jahat ću Rija?

— Tako je, a ja ću uzeti tvog konja. Osedlaj ga i opet izjaši pred grad, ali

ponesi svoje molitvene papuĉe.

— Zašto sidi?

— Posudit ćeš mi ih a ja ću ti ostaviti svoje visoke ĉizme.

— Treba li da ih ja obujem.

— Netreba. Sad ću ti dati sve što moraš ĉuvati za mene, a naroĉito pušku.

Zatim ću otići.

Ipak mi je bilo teţe da odem nego što sam to mislio jer je došao Ibarek da

mi se zahvali. Napokon uspjeh skoĉiti u sedlo. Svi su se ĉudili što ne jašem svog

vranca, ali im nisam rekao razlog.

Vani pred gradom ĉekao me je Halef, a kraj njega Nebaća. Još mi se

jednom zahvalila, a zatim Halef i ja odjašismo.

Zaustavismo se tek kod obliţnjeg grmlja. Tu sjaših i zaĊoh za grmlje.

Mali Hadţi nosio je posudu s vodom u kojoj se kuhalo trnjinino lišće. Pomoću

krpice morao mi je tom tekućinom namazati kosu i bradu.

— Sidi — upitao me — zašto maţeš glavu tom bojom?

— Uskoro ćeš vidjeti.

— Hoće li kosa stvarno promijeniti boju?

— Ĉudit ćeš se.

— Veoma sam radoznao. Zar ćeš obuĉiti i ove duge ĉarape?

— Hoću, a preko njih ću obuti tvoje molitvene papuĉe!'

Kad smo završili bojadisanje kose, skinuo mi je jahaće ĉizme, a ja

obukoh duge ĉarape. Papuĉe su mi bile nešto premalene, ali sam ih ipak uspio

obuti. Kad je Halef pogledao moju kosu zapanjeno pljesnu rukama:

— Alaha mu! Pa to je ĉudo! Kosa ti postaje sasvim plava.

— Zar tekućina već djeluje?

— Mjestimiĉno.

— Onda moramo još malo smoĉiti kosu.

I zaista sam zaĉas bio svjetloplave kose. Stavio sam fes na glavu, a Halef

mi je zeleni rubac morao svezati oko njega i to tako da je resasti dio visio s

desne strane.

— Sidi, ĉinim strašan grijeh — reĉe muklo.— Samo izravni prorokovi

potomci smiju nositi ovakvu oznaku. A ti nisi ni sljedbenik korana već

krivovjerac.

Da usavršim presvlaĉenje stavih još naoĉari na nos i ogrnuh se plaštom.

— Sidi — viknu Halef — sasvim si se promijenio!

— Jesam li?

— Nisam siguran da bih te prepoznao da takav projašeš kraj mene. Samo

bih po drţanju znao da si to ti.

— Promijenit ću ja i njega. No mislim da to nije potrebno. Aladţije me

još nikad nisu vidjeli već me poznaju samo po opisu pa ih nije teško prevariti.

— Ali glasnik te poznaje.

— Moţda ga ne susretnem.

— Mislim da će biti kod njih.

— Ne vjerujem. Htjeli su nas napasti izmeĊu ovog mjesta i Radovića. Ali

on ima natovarene magarce i htjeti će se riješiti tovara pa će vjerojatno ravno u

Radović. Treba pretpostaviti da će ih usput opomenuti a zatim odjahati dalje.

— A misliš li zaista da ćeš sam moći s njima izaći na kraj?

— Svakako.

— Oni su na zlu glasu. Moţda bi bilo bolje da te pratim.

— Sad moraš zaštititi Oska i Omara. Povjeravam ti ovu dvojicu.

— Imaš pravo, sidi. Što bi njih dvojica bez mene, hrabroga Hadţi Halefa

Omara? Uostalom moram se starati o Riju tako da imam dosta brige.

— Pokaţi se dostojan povjerenja. Jesi li sve upamtio što smo dogovorili?

— Sve. Moje je pamćenje poput lavljih ralja koje zubima drţe sve što

jednom uhvate.

— Onda ćemo se sada rastati. Pazi da ne uĉiniš kakvu griješku!

— Ne vrijeĊaj me, sidi, ovakvim opomenama! Ja sam junak pa znam što

da radim.

Odbacio je posudu u grmlje, prebacio moje duge ĉizme preko ramena i

krenuo prema gradu. Ja sam pak odjahao na sjeveroistok ususret opasnoj a

moţda i kobnoj pustolovini.

OBA ALADŽIJE

ZASAD naravno nisam imao razloga da se bojim opasnosti. Da su me

Aladţije poznavali i opazili morao bih raĉunati s podlim napadajem ili metkom

iz zasjede. Ali ovako sam mogao u najgorem sluĉaju oĉekivati otvoreni

razbojniĉki napad kao i svaki drugi putnik. A moja sadašnja vanjština nije ih na

to mogla namamiti.

Izgledao sam kao siromašni izravni potomak Muhamedov koji nije

predstavljao bogat plijen. Pa iako sam obje svoje puške ostavio Halefu nosio

sam za pojasom skrivena oba moja revolvera, a ti su bili dovoljni za obraĉun s

više nego dva Aladţije. Oni su mogli vidjeti samo noţ pa su morali pretpostaviti

da sam inaĉe nenaoruţan. Takva bezbriţnost mogla ih je naravno skupo stajati.

Kraj oko Ostromdţe i Radovića veoma je plodan. Izmjenjuju se polja,

šume i pašnjaci. Strumica je ona blagodat koja taj kraj ĉini tako bogatim. Jahao

sam pustim krajem izmeĊu planina. Nigdje nije bilo ni ţive duše. Tek nakon

sata jahanja sastadoh nekog Turĉina. Stao je zbog mog zelenog turbana i

naklonio se propustivši me. I najbogatiji musliman poštivat će najbijednijeg

šerifa, izdanka prorokove loze.

Zaustavih konja, odgovorih na njegov pozdrav i rekoh mu:

— Odakle dolaziš, brate?

— Pošao sam iz Radovića.

— A kamo ideš?

— U Ostromdţu, kamo ću i sretno stići ako ti blagosloviš moj put.

— Jesi li sastao mnoge putnike?

— Ne, nikog ţivog.

— Nisi dakle nikoga ni vidio?

— Samo teklića Rufika iz Ostromdţe.

— Poznaješ li tog ĉovjeka?

— Svi ga u Radoviću poznaju. On obavlja naše poslove na putu izmeĊu

Ostromdţe i Radovića.

— Jesi li s njim govorio?

— Izmijenio sam nekoliko rijeĉi. On je svratio u mali zaselak na koji ćeš

i ti uskoro naići, tamo gdje put prelazi rijeku.

— Jesi li ti svratio onamo?

— Nisam za to imao vremena.

— A znaš li kamo teklić navraća kad stigne u Radović?

— Ţeliš li ga potraţiti?

— Moţda.

— On ne svraća u gostionicu kao što to moţeš i pretpostaviti već stanuje

kod roĊaka. Sve da ti i kaţem njegovo ime ipak ga ne bi našao bez pomoći u

mnogim tijesnim ulicama. Molim te stoga raspitaj se još jednom u Radoviću.

— Hvala ti i Alah te blagoslovio!

On poĊe dalje, a i ja nastavih polako kao što sam i dosad jahao.

Sad mi je bilo jasno kako stvari stoje. Oba Aladţije sigurno se ne

zadrţavaju u Radoviću jer bi to za njih bilo previše opasno. Sigurno su u

zaseoku saĉekali teklića, a njihovi daljnji postupci ovisit će o onom što su od

Rufika ĉuli. Sigurno nisu spremali otvoren napadaj, a nije bilo ni vjerojatno da

će nas s leĊa napasti mecima, jer su od Rufika ĉuli da smo neranjivi.

Još nije bilo podne pa sam raĉunao da ću ih zateći još u zaseoku. Teklić

im je sigurno javio da ću krenuti tek oko podne. Smatrali su da imaju dovoljno

vremena da pronaĊu pogodno mjesto za zasjedu. Zabavljalo me što ću projahati

kraj njih a da oni ne znaju tko sam.

Nakon pola sata stigoh do zaselka koji se sastojao od svega nekoliko

kuća. Put je skretao pod pravim kutom prema mostu pa sam tako mogao

sagledati straţnju stranu kuće koja je stajala kraj mosta. Tamo je paslo nekoliko

krava i ovaca, ali i tri ikonja od kojih su dva bili šarci i osedlani.

Odmah sam opazio da su to polukrvni konji. Ta je pasmina vrlo ĉvrsta,

ima snaţan kratki vrat, jake straţnje noge i vrlo je brza i izdrţljiva. S dobrim

jahaĉem ti konji mogu mnogo da izdrţe.

Zar su to moţda bili konji dvojice Aladţija? Jesu li se oni nalazili u toj

kući kraj koje sam morao proći?

Bilo mi je mnogo stalo do toga da govorim s njima, ali sam to morao

uĉiniti vrlo neupadljivo da ne pobudim njihovo nepovjerenje.

Obišavši zavoj ugledah i prednju stranu kuće. Na ĉetiri stupa stajala je

streha pod kojom je bilo nekoliko grubo tesanih stolova i stolica. Samo dva

ĉovjeka sjedila su pod strehom. Vidjeli su me gdje dolazim. Uopće se ĉinilo da

oštro motre na obje strane jer ljudi takva kova moraju stalno biti na oprezu.

Vidio sam kako me oštrim i sumnjiĉavim pogledima mjere pa sam se

drţao kao da kanim projahati kraj njih. Oni meĊutim ustaše sa svojih mjesta i

stupiše nekoliko koraka naprijed.

— Stoj! — viknu jedan od njih dignuvši odrešito ruke. — Nećeš li s

nama popiti ĉašicu rakije?

Bio sam uvjeren da su to ona dvojica koju traţim. Mora da su braća — bili

su veoma sliĉni jedan drugome. Obojica su bili visoki i plećati, obojica snaţniji

od mene. Gusti i dugi brci, opaljena lica i oruţje davali su im veoma ratniĉki

izgled. Puške su im bile naslonjene na stol. U pojasu blistali su im noţevi i

kubura, a svaki od njih nosio je o boku hajduĉki ĉakan.

Poravnah naoĉari na nosu i pogledah ih kao što to ĉini uĉitelj kad gleda

neposlušna Ċaka pa zapitah:

— Tko ste vi da me se usuĊujete smetati u poboţnom razmišljanju?

— I mi smo sinovi proroka pa te hoćemo poĉastiti i pozvati da se

osvjeţiš.

— Rakiju mi nudite? Zar je to osvjeţen je? Ne znaš li da koran zabranjuje

rakiju?

— Nikad nisam ĉuo.

— Onda idi nekome da te pouĉi.

— Nemam vremena. Ne bi li ti to uĉinio?

— To je dio moje duţnosti pa ću to rado uĉiniti.

— Sjaši dakle, poboţni ĉovjeĉe, i uĉini nas svetima kao što si sam.

Jedan od njih uhvati stremen, a drugi me povuĉe iz sedla, onemogućivši

mi tako svako protivljenje.

Kad sam sjašio odšepah ponosno do stola za kojim su oni prije sjedili, a

sad opet sjeli sa mnom.

— Nekako vuĉeš nogu za sobom? — nasmije se jedan. — Jesi li je

ozlijedio?

— Nisam. To je moj kismet — odgovorih kratko.

— Onda si šepav roĊen. Nećeš li i nama griješnicima odati svoje sveto

ime?

— Ako pogledate u prorokovo rodoslovlje koje se vodi u svakom gradu

naći ćete ga tamo zapisana.

— Vjerujemo ti. Ali budući da nam rodoslovlje nije pri ruci bti ćeš tako

ljubazan da nam ga sam rekneš.

— Dobro. Ja sam šerif Hadţi Sehab Edin Abt el Kadar Ben Kadţi Gazali

al Farabi Ibn Mrevan Abul Ahmed Abu Bašar Catir eš Sonahar.

Oba razbojnika zaĉepe rukama uši i stanu se glasno smijati. Moja ĉast

šerifa nije ih se oĉito dojmila. Budući da su obojica bili muslimani bio je to

znak da nisu marili ni za koran ni za njegovo uĉenje.

— Odakle si ti ĉovjeĉe s tako dugim imenom da ga ţiv ĉovjek ne moţe

upamtiti? — upita me jedan od njih.

Pogledah ga preko naoĉara dugim, ozbiljnim i prijekornim pogledom i

odgovorih:

— Kako ga ne moţeš upamtiti, ta sad sam ti ga rekao?

— To jesi.

— Onda ga znaš i moraš upamtiti. Obojica se opet nasmiju.

— Ti ga znaš. Ali bilo bi ţalosno da ne znaš vlastito ime. Vjerojatno si

jedini ĉovjek koji ga moţe upamtiti.

— To se ime ne moţe zaboraviti jer je upisano u knjizi ţivota.

— Pa da, ti si šerif, ali htio si nam objasniti zašto je zabranjeno piti rakiju.

— I to strogo zabranjeno!

— Piše li to u koranu?

— Naravno da piše.

— Zar je već bilo rakije za prorokovo vrijeme?

— O tome ne piše ništa u knjigama.

— Onda on nije mogao zabraniti rakiju kad je nije bilo.

— U koranu piše da je zabranjeno sve što opija. To je zabranjeno,

nedopušteno i prokleto. Pa prema tome i rakija.

— Rakija nas ne opija.

— Onda vam nije zabranjena.

— Ni vino za nas nije opasno.

— Onda ga pijte u umjerenim koliĉinama.

— Ta ti valja! Ĉini se da nisi loš tumaĉ korana. Zar se ti opiješ od rakije?

— Popijem li malo, ne opijem se.

— Što ti nazivaš malo?

— Malu ĉašicu pomiješanu s takvom bocom vode.

Pokazah rukom na punu bocu rakije što je stajala na stolu.

— Onda se i ne moţe opiti. Donijet ću ti vode pa pij s nama. On ustane i

ubrzo donese lonac pun vode i ĉašu. Napunio ju je vodom i dotoĉio malo rakije.

— Tako — reĉe pruţajući mi je. — Sad je pomiješana s vodom. Moţeš

piti s nama ne ogriješivši se o koran.

Zatim nagne bocu i potegne dobar gutljaj pa je pruţi svom bratu. Ja malo

gucnuh iz ĉaše.

Jedan je od njih vodio glavnu rijeĉ, dok je drugi bio šutljivi promatraĉ.

On me upita:

— Odakle dolaziš?

— Dolazim iz Avret Hisara.

— A kamo ćeš?

— U Skopje da vjernike uĉim koranu.

— U Skopje? Tamo se nećeš dobro provesti.

— Zašto? — upitah plašljivo.

— Tamo se smiju poboţnim ljudima.

— Ĉuo sam to i zato idem onamo.

— Neće te nitko ni slušati.

— Neka se dogodi što se ima dogoditi. To piše u Knjizi ţivota.

— Ĉini se da ti tu knjigu dobro poznaješ.

— Nadam se da su neki stanovnici Skopja upisani u nju.

— U to sumnjam. Tamo ţive mnogi Arbanasi, a oni su nevaljali.

— To sam i ja ĉuo.

— Da su Arbanasi nevaljali?

— Da.

— Kako to?

— Đavo ih je opsjeo. Ne poznajem ih, ali sam ĉuo da su strašni ljudi. I

pakao je predobar za njih.

— Zar još nisi vidio Arbanasa?

— Još me nikad nije snašla nevolja da sastanem jednog od tih griješnika

— odgovorih ja uzdahnuvši. Gurkali su se nogama pod stolom jer ih je oĉito

zabavljala moja neukost.

— Zar ih se ne bojiš? — upita me dalje.

— Zašto da ih se bojim? Zar mi mogu uĉiniti nešto drugo što mi već nije

suĊeno.

— Pa ti jašiš u zemlju Arbanasa. Ako te tamo napadnu razbojnici?

— To im se ne bi isplatilo. Evo, ovo je moja cijela imovina! Bacih na stol

šest pijastera, a to je bilo istina jer više novaca nisam imao uza se budući da sam

sav novac predao Halefu.

— Onda od tebe za njih zaista nema koristi! Ali na putu ti ipak treba

novaca.

— Novaca? Ĉemu?

— Da bi mogao ţivjeti.

— To meni ne treba. Prorok je zapovjedio da svatko mora biti

gostoljubiv.

— Ti prosjaĉiš?

— Prosjaĉim! Zar ţeliš uvrijediti šerifa? Hrane, pića i postelju nalazim

svuda.

— Gdje si spavao prošle noći?

— U Ostromdţi.

— To je zanimljivo. Obojica se kradomice zgledaše.

— Zašto? Jeste li vi odande?

— Nismo, ali smo ĉuli da je prošlu noć tamo izbio veliki poţar.

— Velik. Nipošto!

— Kaţu da je izgorjelo pola grada.

— To vam je netko slagao. Poţar je bio, ali je bio beznaĉajan i to ne u

gradu.

— Nego gdje?

— Gore na brdu.

— Pa tamo nema kuće.

— Neka koliba.

— Zar moţda ona starog Mubareka?

— Da, ona.

— Zna li se tko je bio palikuća?

— Sam Mubarek.

— Ne vjerujem da je tako poboţan ĉovjek to uĉinio.

— Nije on bio tako poboţan kako se pravio.

— Dakle je ipak istina što smo ĉuli.

— Što ste ĉuli?

— Da je on bio nitkov i razbojnik.

— To je istina.

— Znaš li to pouzdano?

— Bio sam prisutan kad su ga uhvatili. Bio sam i kod vatre i svuda.

— Moţda si vidio i ona ĉetiri stranca koji su to uĉinili?

— S njima sam stanovao i spavao u istom svratištu.

— Zaista? Jesi li i govorio snjima?

— Sa svom ĉetvoricom.

— Bi li ih opet prepoznao da ih sada sastaneš?

— Odmah.

— To je vrlo dobro. Mi ih naime oĉekujemo jer s njima moramo govoriti.

Budući da ih nismo nikad vidjeli mogli bismo se lako prevariti. Hoćeš li nas

upozoriti na njih kad stignu?

— Vrlo rado ako me to previše ne zadrţi.

— Pa ti imaš vremena.

— Prekosutra moram biti u Skopju.

— Poĉekaj još tri sata.

— To mi je predugo.

— Platit ćemo ti za to.

— To je nešto drugo. Koliko ćete platiti?

— Pet pijastera dok ne doĊu.

— A ako ne doĊu, ili ako doĊu veoma kasno tako da ja zbog mraka neću

moći da nastavim put?

— Platit ćemo ti spavanje i hranu.

— Onda ću ostati, ali mi pet pijastera morate odmah platiti.

— Šerife! Zar moţda misliš da nemamo novaca?

— Ne. Znam da ja nemam novaca pa ga ţelim dobiti.

— Tu malenkost ti moţemo predujmiti. Evo!

Dobacio mi je deset pijastera, a kad sam ga zaĉuĊeno pogledao, reĉe mi

prezirno:

— Uzmi samo. Mi smo bogati.

Oĉito su imali mnogo novaca jer je vrećica tog ĉovjeka bila velika i puna,

a zvuĉalo je po zlatu.

Stali su me ispitivati. Morao sam taĉno opisati sebe i svoje pratioce i

zatim reći jesam li vidio da nas meci nisu mogli pogoditi.

Ispriĉah im sve što se dogodilo, a jedan od njih reĉe:

— Zar nisi ĉuo kad ti ljudi kane krenuti?

— Bio sam prisutan kad su rekli da će odjahati o podne.

— To smo ĉuli i mi, ali mislimo da oni ipak neće doći.

— Zašto ne?

— Jer se boje.

— Ti stranci ne izgledaju kao da se boje. A koga bi se morali bojati?

— Arbanasa.

— Ne vjerujem. Ni ja ih se ne bojim, a njih je ĉetvorica. Da samo vidite

oruţje jednog od njih!

— Ĉuo sam o tome. Navodno je upozoren da mu netko sprema zasjedu.

— O tome ne znam ništa iako sam i ja ĉuo o dvojici razbojnika.

— Dakle ipak. Pa što je s njima?

— Stari Mubarek je najmio dva razbojnika da ubiju ĉetvoricu stranaca na

putu.

— Kako se to saznalo?

— Iz razgovora kojeg je netko prisluškivao.

— Do Ċavola! Kako neoprezno! Znaju li se i imena razbojnika?

— Ne, i mislim da ih nitko ne poznaje.

— A što su stranci rekli na to?

— Smijali su se.

— Alaha im — planu on — smijali su se! Smiju se onima koji će ih

napasti?

— Da. Pa kome bi se smijali?

— Ako se radi o pravim Arbanasima mogao bi te strance brzo proći

smijeh.

— Ne vjerujem.

— Što? Ne vjeruješ? Zar misliš da su Arbanasi djeca?

— Mogu oni biti jaki koliko hoće, ovoj ĉetvorici ne mogu nauditi jer su

oni neranjivi.

— Neranjivi? Prokletstvo! Nikad nisam u to vjerovao i smatrao sam to

glupom priĉom. Kako netko moţe biti neranjiv? Jesi li ti to taĉno vidio?

— Sasvim taĉno. Stajao sam u neposrednoj blizini.

—Kugle nisu pogodile, a onaj ĉovjek ih je ĉak uhvatio?

— Rukom. Jer kad su opet pucali s istim kuglama, one su probile dasku.

— Nevjerojatno!

— Preko pet stotina ljudi bilo je prisutno, vidjelo sve i ĉak pregledalo

metke.

— Onda se mora u to vjerovati. Kad bih mogao i ja izvesti taj trik pojeo

bih svaki dan ĉitav koran.

— Neće se raditi samo o tome već su sigurno s tim spojene i neke tajne.

— Nema sumnje. Mnogo bih dao da mi je saznati te tajne.

— To nitko neće odati.

— Moţda ipak.

— Ne vjerujem.

— Ipak ja poznajem dva ĉovjeka koji to mogu saznati.

— Tko su ti?

— Razbojnici koji ih ĉekaju.

— Ti nikako.

— To ti ne razumiješ iako si šerif. Arbanasi bi mogli jednom od tih

stranaca pokloniti ţivot pod uvjetom da im oda tajnu.

— Pri tom zaboravljaš najvaţnije — odgovorih mu ledenim mirom.

— Što? — upita on naglo.

— Da se ti ljudi uopće ne moraju bojati Arbanasa jer su neranjivi kao što

ćete priznati.

— Naravno da moramo priznati, jer smo to malo prije ĉuli iz sasvim

pouzdana vrela. Ali pitam ja tebe, jesu li stranci uslijed toga neranjivi i za

udarac i ubod?

— To ne znam!

— Sigurno nisu jer bi se inaĉe i time bili pohvalili. Dakle ih se ipak dade

ubiti. Ili misliš li moţda da bismo se mi, kad bismo bili ti Arbanasi, morali

bojati onog stranca koji jaši na vrancu?

— U rvanju sigurno ne.

— Dakle ipak nisu tako sigurni? Ali ja sam uvjeren da se njima neće ništa

dogoditi jer ćemo im mi priteći u pomoć.

— Zar ćete to zbilja uĉiniti? — upitah ih mirno.

— Zašto sumnjaš? Mi smo im iz Radovića pojahali u susret da ih

doĉekamo i iznenadimo. Oni će kod nas stanovati. Bit ćemo njihovi

gostoprimci. Jao onome tko im pokuša uĉiniti nešto naţao!

— Vjerujem. Ali moţda ih netko napadne prije nego stignu ovamo.

— Nemoguće! Nema tu pogodnog mjesta za napadaj.

— Zar si tako upućen u to? — upitah, pokušavajući napraviti bezazleno

lice.

— Jesam. Bio sam vojnik. Dalje prema Radoviću ima zgodno mjesto.

Tamo gdje put prolazi kroz šumu. Uz obje strane su velike gromade kamena, a

šuma je tako gusta da ni lijevo ni desno ne moţeš skrenuti. Kad bi ondje bili

napadnuti ne bi imali mogućnosti da se spasu.

U stanki koja je nastala jer je on zamišljeno gledao preda se, zaĉuh

gotovo jasno jecanje iz kuće. Već sam to i ĉuo prije, ali ne tako oĉito. Ĉinilo se

da je to djeĉji glas. Stvar mi je postala sumnjiva, ali sam mislio da se Arbanasi

ne bi usudili ovdje izvršiti zloĉin i zatim tako mirno dalje sjediti.

— Tko tu unutra jauĉe? — upitah.

— Ne znamo.

— Je li ta kuća han?

— Samo mala gostionica.

— Gdje je handţija?

— U sobi.

— Ja ću malo pogledati — rekoh, ustadoh i poĊoh prema vratima.

— Stoj, kamo ćeš? — upita jedan.

— Unutra, handţiji.

— PriĊi k prozoru.

Odmah sam pogodio da ne ţele da sam govorim s handţijom. On ih je

sigurno poznavao pa su se bojali da ih ne oda. Odšepah do otvora prozora i

provirih glavu. Jaukanje se nastavljalo.

— Handţijo! — viknuh u kuću.

— Ovdje sam — odgovori muški glas.

— Tko to jauĉe?

— Moja kći.

— Zašto?

— Boli je zub.

— Koliko joj je godina?

— Dvanaest.

— Jesi li bio s njom kod hećima?

— Nisam; previše sam siromašan.

— Onda ću joj ja pomoći. Ući ću u kuću.

Oba Aladţije ĉuli su svaku rijeĉ. Kad sam pošao prema vratima obojica

ustanu i krenu za mnom.

Soba je ĉak i za ondašnje pojmove bila veoma siromašna. Nikoga nije

bilo u njoj osim krĉmara i bolesnice koja je jauĉući ĉuĉala u kutu.

Handţija je sjedio na tronošcu, s laktovima na koljenima, a bradom

naslonjenom na ruku. Nije nas ni pogledao.

— Dakle ti si handţija? — upitah ga. — Gdje je krĉmarica?

— Mrtva je — odgovori on promuklo ne pogledavši me.

— To mi je ţao. Imaš li još djece?

— Još troje malih.

— Gdje su?

— Dolje na rijeci.

— Kako si neoprezan! Djeca se ne puštaju bez nadzora na vodu. Sad on

podigne glavu i zaĉuĊeno me pogleda. Moţda nije oĉekivao takvu sućut.

— Zašto ih ne dovedeš ovamo? — upitah dalje.

— Ne mogu.

— S kog razloga?

— Ne smijem iz kuće.

— Tko ti moţe zabraniti?

On baci mraĉan pogled na oba Aladţije a ja ujedno opazih da mu je jedan

od njih zaprijetio prstom. Uĉinih kao da ništa nisam primijetio i poĊoh u kut,

rekoh maloj nekoliko ljubaznih rijeĉi te je povedoh do prozora.

— DoĊi ovamo — zamolih je njeţnim glasom da pridobijem njeno

povjerenje. — Odmah ću te riješiti bolova. Otvori usta i pokaţi mi zub.

Ona to uĉini bez oklijevanja. Na zubu se nije vidjelo ništa. Moţda je bol

bila reumatiĉna. Za to naravno nisam imao lijeka. Ali znao sam iz iskustva kako

jako djeluje sugestija, naroĉito kod djece. Prije svega, morala je prestati da

plaĉe.

— Zatvori usta i odgovori mi klimanjem ili odmahivanjem glave —

rekoh. — Boli li te?

Ona kimnu glavom.

— Onda pazi. Stavit ću ti ruku na ĉas na obraz, a boli će nestati.

Privukoh glavu djeteta k sebi i stavih joj dlan na obraz gdje ju je boljelo,

polako je milujući. O ţivotnom magnetizmu ne znam ništa, ali sam se

pouzdavao u maštu djeteta i u osjećaj ugodnosti što ga izaziva njeţna topla ruka

kad dirne obraz koji boli.

— Sad te više ne boli? — upitah je za ĉas. Ona kimnu glavom.

— Ne boli te ni najmanje?

— Ni najmanje — odgovori ona vedra lišća i zahvalno me pogleda.

— Ne govori sada i diši još malo kroz nos. Onda se bol više neće vratiti.

Sve je to bilo tako jednostavno i samo po sebi razumljivo, a ipak mi sad,

kad sam htio izaći, priĊe handţija i pruţi ruku pa reĉe:

— Gospodine, već od juĉer jauĉe. Nije se dalo izdrţati pa su zato druga

djeca otišla. Ti si ĉudotvorac.

— Nije to ĉudo. Sredstvo što sam ga primijenio vrlo je jednostavno i

pomoći će ako kćerku još danas zadrţiš u sobi. Tvoje troje djece dovest ću ja.

— Ti, gospodine, ti? — zaĉudi se on.

— Naravno, kad ti ne moţeš.

Oba Alandţije gledali su ga bijesnim pogledom. On se sagne kao da će

nešto dići s poda i pri tom, pribliţivši se, šapne, brzo se opet pridigavši.

— Ĉuvaj se! To su Alandţije!

— Što je to bilo? — viknu obojica jer su moţda nešto naĉuli. — Što si

rekao?

— Ja? Ništa. — odgovori handţija spokojno.

— Ĉuo sam!

— Prevario si se.

— Ne laţi, pseto, inaĉe ću te prebiti.

Arbanas podiţe šaku — a ja ga uhvatih za ruku i rekoh:

— Što radiš, prijatelju? Zar ne znaš da je prorok zabranio vjernicima da

im se lice izobliĉi od gnjeva.

— Što me se tiĉe tvoj prorok!

— Ne razumijem te. Vladaš se kao opak ĉovjek a htio bi biti prijatelj one

ĉetvorice stranaca koji ni crva ne bi zgazili.

Spustio je ruku, bacio mraĉan pogled na handţiju i odgovorio mi:

— Imaš pravo, šerife. Ali ljubim istinu i mrzim laţ. Zato sam se tako

naljutio. IziĊimo odavde.

Pošao za njim i vani se drţao kao da je sasvim prirodno da se slobodno

krećem pa sam odšepao do rijeke. Nije bilo sumnje da su me Aladţije upola

smatrali svojim zarobljenikom. Nisu me smjeli pustiti natrag, ali ni naprijed jer

sam ih lako mogao odati, ĉak i ako ih nisam poznavao ni namjeravao to uĉiniti.

Zato su me morali zadrţati na oku.

Dolje, sasvim uz rijeku, sjedilo je troje djece, oĉito handţijine. Dadoh im

deset pijastera koje sam dobio i rekoh im da se vrate k ocu jer im je sestrica

ozdravila. Veselo se popeše uz obalu i otrĉaše u kuću. Kad sam opet sjeo za stol

opazih na Aladţijama da su donijeli zakljuĉak.

Ovdje se nisu osjećali sigurni od opasnih susreta, a osim toga se bliţilo

vrijeme kad je nas trebalo oĉekivati. Imao sam pravo kad sam pretpostavio, da

su zakljuĉili da krenu. I zaista. Jedan od njih, onaj koji je dosad najviše govorio,

reĉe:

— Već sam ti kazao da postoji samo jedno mjesto na kojem stranci mogu

biti napadnuti. Reci nam sada iskreno, jesi li im sklon, ili si njihov neprijatelj?

— Zašto da im budem neprijatelj? Nisu mi ništa uĉinili.

— Dakle si prijatelj?

— Jesam!

— To nas raduje jer nam moţeš malo pomoći i pobrinuti se za njihovu i

tvoju sigurnost.

— To ću rado uĉiniti, iako ne znam tko bi se potrudio da ugrozi moju

sigurnost. Recite mi samo što da uĉinim.

— I ti misliš da će napasti strance?

— Ĉuo sam da je tako.

— Onda se Arbanasi mogu nalaziti samo na onom mjestu što sam ga,

spomenuo. Moj brat misli, a ja se slaţem s njim, da bi bilo vrlo dobro kad bismo

se i mi tamo sakrili. Onda bismo mogli pomoći napadnutima. Jesi li spreman na

to?

— Pa mene se sve to zapravo ništa ne tiĉe.

— Varaš se. Ako Arbanasi tamo vrebaju, napast će i tebe na prolazu.

Uostalom, naumili smo ti pokazati pravi arbanaski pothvat, da o njemu moţeš

priĉati u Skopju.

— Radoznao sam i jahat ću s vama.

— Uzjaši!

— Jeste li platili rakiju?

— Nismo. Handţija ju je toĉio badava.

Oĉito je morao toĉiti badava. Prišao sam k prozoru i ubacio svojih

nekoliko prijastera. Naravno da su im se Aladţije smijali. Jedan je pošao oko

kuće da dovede konje, a drugi je ostao uza me da ne bih pobjegao.

Kad smo jahali preko mosta okrenuh se jednom u sedlu. Pred vratima

stajao je handţija i digao ruku u znak opomene. Nisam mislio da ću ga opet

vidjeti.

S onu stranu mosta vodio je put najprije izmeĊu stijenja. Zatim su

slijedile vrbe i grmlje, i napokon ujahasmo u gustu šumu.

Nitko nije progovorio ni rijeĉi.

Ovi razbojnici smatrali su me oĉito vrlo ograniĉenim ĉovjekom jer je

izmeĊu onoga što su govorili i onoga što su ĉinili bio tako oĉiti jaz da je i glup

ĉovjek morao postati sumnjiĉav.

Ako su neprijatelji bili zaista skriveni u šumi, bila je oĉita glupost

spašavati ugroţene tako da se i mi sakrijemo i da im pomognemo tek u ĉasu

napadaja. Morali smo utvrditi mjesto zasjede, a zatim opomenuti strance.

Moţda su mogli obići opasno mjesto ili, ako to nije bilo moguće zbog guste

šume, onda smo zajedniĉki pješke mogli napasti razbojnike s leĊa i lako ih

svladati.

Usred šume spuštao se put, i naglo skretao ustranu. Lijevo i desno leţale

su stijene iza kojih se ĉovjek mogao sakriti i s njihova ruba pucati na put. To je

mjesto bilo kao stvoreno za napadaj i Aladţije tu zastanu.

— To je to mjesto — reĉe jedan od njih. — Tu se moramo sakriti. Uspni

se lijevo uz obronak.

Govorio je tiho kako bih povjerovao da bi Arbanasi mogli biti sakriveni

negdje u blizini. No tada bi nas oni morali ĉuti i vidjeti a ne mi njih. Došao sam

do zakljuĉka da je moje lice od roĊenja moralo izgledati vrlo glupo, jer je moje

glumaĉko umijeće bilo vrlo skromno. A ĉovjek je morao biti zaista glup pa da

ove momke odmah ne progleda.

Ovdje gore, na rubu šume, drveće nije bilo tako gusto, te smo mogli još

odjahati komad puta. Zatim smo morali povesti konje.

Naposljetku stadosmo. Oni zatraţiše da konje sveţemo jednog o drugoga.

Ova mi se mjera nije svidjela jer sam se htio kasnije potajno povući. U tu svrhu

morao je moj konj biti toliko udaljen od njihovih da ga nisu mogli vidjeti.

U dţepu sam imao krupno, na jednoj strani šiljato dugme od ovratnika.

Neopazice sam ga izvadio i prišao svom konju kao da ću mu popustiti kolan, ali

sam ga u stvari stegnuo što sam jaĉe mogao, stavivši pri tom dugme pod sedlo

tako da je jednom stranom leţalo na golim leĊima konja. Dugme ga je moralo

boljeti. Ostalo je trebalo priĉekati.

U meĊuvremenu su Aladţije izabrali pogodno mjesto s koga su mogli

drţati pod okom dio puta, a da sami pri tome ne budu opaţeni. Puške su leţale

kraj njih, a otpasali su i sjekire. Pogodio sam njihovu namjeru. Vjerovali su da

nam njihove kugle ne mogu naškoditi pa su odluĉili da nas ubiju sjekirama.

Ti su ljudi vrlo spretni u bacanju sjekira, ali vjerovao sam da bih se i ja,

iako još nikad nisam imao u ruci ĉakan, umio sluţiti njime, jer sam bio priliĉno

vješt u bacanju tomahavka.

Sjeo sam k njima pa smo vrlo tiho razgovarali. Drţali su se kao da su

spremni na borbu kako bi strancima, dakle nama, pomogli protiv Arbanasa.

Njihov se arbanaski pothvat sastojao samo u tome, da su htjeli osigurati moju

suradnju iako su sami bili ubojice. Vjerovali su, da ću se ja u ĉasu napadaja

silno uplašiti, pa ću poslije o tome pripovijedati i dopustiti da mi se svi smiju

zbog moje gluposti.

Već odavna je moje dugme djelovalo, Halefov konj bio je nemiran. Ritao

se i soptao.

— Što je to s tvojim konjem? — upitaše me. .

— Ništa — odgovorio sam ravnodušno.

— Kako ništa? Moţe nas odati.

— Kako to?

— Ako tako nastavi treba oĉekivati da će skrivena Arbanasi ĉuti tu buku.

Onda smo izgubljeni.

Mislio je, naravno da stranci koje ĉekamo mogu ĉuti buku i tako biti

upozoreni.

— Bit će još gore — rekoh.

— Zašto?

— Moj konj ne podnosi da bude svezan u blizini drugih konja. To je

njegov hir od koga ga nisam mogao izlijeĉiti. Moram ga uvijek drţati daleko od

drugih.

— Onda ga odstrani. Ustadoh.

— Stoj! Ostavi ovdje pokrivaĉ, noţ i rubac s turbana.

— Ali zašto?

— Zato da budemo sigurni da ćeš se vratiti. Skini turban!

To je bila lijepa stvar! Vidjeli bi da imam kosu na glavi pa da prema tome

nisam ni musliman, a kamo si šerif. Zato odgovorih mirno, svladavajući se:

— Što ti pada na pamet. Zar šerif ikad smije otkriti glavu? Ja poznajem

pravne i svete knjige. Znam što je vjerniku zabranjeno, a sada traţiš da svoju

dušu prodam kako bi je oluje mogle odnijeti.

— Onda ostavi samo noţ i pokrivaĉ. Idi sada!

Odvezah konja i odvedoh ga komad puta dalje. Zatim ga svezah samo

površno i potrĉah najvećom brzinom kroz ţbunje i šikaru, skaĉući i puzajući do

zaokreta puta da se dohvatim ceste, a da me Arbanasi ne opaze. Istrgnuti komad

papira iz biljeţnice i napisah: »Projašite pojedinaĉno. Osko i Omar polako,

Halef najvećom brzinom, otprilike dvije tisuće koraka daleko.«

Papirić priĉvrstih pomoću drvca i dţepnog noţića za stablo tik uz put tako

da su ga sigurno morali opaziti. Mogli su naravno i drugi ljudi naići putem, ali

to nisam mogao promijeniti. Moţda ga i ne dirnu. Uostalom, Halef je morao

naići svakog ĉasa.

Sve je to trajalo moţda dvije minute, a zatim potrĉah natrag do konja da

ga bolje priveţem i oslobodim dugmeta. Nisam još bio sve svršio kad zaĉuh

korake. Jedan je Arbanas dolazio da me potraţi.

— Gdje si tako dugo? — upita me strogim glasom.

— Ovdje, kod konja — odgovorih gledajući ga glupo.

— To vidim, zašto se zadrţavaš tako dugo?

— Pa zar nisam više svoj gospodar?

— Nisi; sad si s nama i moraš, se po nama ravnati.

— Jeste li mi rekli koliko dugo mogu biti odsutan?

— Ne pitaj tako glupo, magarĉe! Tornjaj se onamo gdje mi sjedimo.

— Ako budem htio — odgovorih mu jer mi je njegovo vladanje usprkos

moje uloge šerifa, postalo nepodnošljivo.

— Ti nemaš što htjeti! Jesi li razumio? Ako smjesta ne doĊeš, pomoći ću

ti ja!

Ja mu pristupih i rekoh:

— Ne pretjeraj! Nazvao si me magarcem. Ako već nemaš poštovanja

prema prarokovom potomku, onda traţim da poštuješ mene samoga. Uskratiš li

mi poštovanje znat ću ga sebi osigurati!

To nije oĉekivao od mene.

— Kakve li drskosti! — viknu. — Ja da poštujem tvoju smiješnu liĉnost!

Dovoljno je da te taknem pa da od straha padneš na zemlju.

Uhvatio me je za lijevu ruku i tako snaţno stisnuo da bi netko slabiji od

mene viknuo od bola. Ali ja mu se mirno nasmiješih u lice i rekoh:

— To bi onda morao drukĉije izvesti. Moţda ovako!

Stavih ruku na njegovo lijevo rame tako da mi je palac došao pod

njegovu kljuĉnu kost, a ostali prsti uhvatili gornji dio lopatice koja s

nadlakticom stvara rameni zglob. Tko poznaje taj zahvat i znade ga upotrijebiti,

moţe i najjaĉeg ĉovjeka oboriti jednom rukom. Stisnuh ruku jakim naglim

pokretom. On glasno viknu i pokuša se osloboditi, ali nije stigao jer mu je bol

sijevnula ĉitavim tijelom. Pao je na koljena i srušio se na zemlju.

Njegov povik dozva drugog brata.

— Sandare, što se dogodilo? — upita ovaj.

— To ne razumijem — odgovori Sandar ustajući sa zemlje. — Taj me je

ĉovjek oborio jednom rukom. Mora da sam slomio rame.

— Oborio te? Zašto?

— Jer sam ga izgrdio zbog dugog izbivanja.

— Do Ċavola, ĉovjeĉe! Što ti pada na pamet! Hoćeš li da te smrvim?

Uhvatio me za prsa da me strese. Obrana nije pristajala mojoj ulozi šerifa,

ali nisam mogao dopustiti da me zgrabi i strese kao balavca. Uhvatih ga stoga

takoĊer za prsa, privukoh k sebi i naglo odgurnuh ĉitavom duljinom ruke da me

je morao pustiti. Tad se malo sagnuh, poloţih mu podlakticu, ne puštajući ga, uz

tijelo, naglim ga trzajem dignuh u zrak i bacih na zemlju.

Ostao je ĉasak leţati, zapanjen i silno zaĉuĊen. Zatim skoĉi na noge i

pruţi obje ruke prema meni.

— Zar još jednom? —upitah ga ustuknuvši.

Naljutio sam se. Moţda su moje oĉi sad imale drugi izraz nego što je to

dolikovalo mlakom šerifu. Aladţija naglo ustuknu, zagleda se u mene i zatim

viknu:

— Ĉovjeĉe, pa ti si div!

Sagnuh glavu i odgovorih poniznim glasom:

— Bit će da je tako zapisano u knjizi ţivota. Nisam ja kriv. Obojica se

stanu glasno smijati.

— Znaš, Bibare, taj momak ni ne sluti kako je snaţan — reĉe Sandar.

Bibar me odmjeri sumnjiĉavim pogledom od glave do papuĉa i reĉe:

— Nije to samo snaga. On je i uvjeţban. Taj zahvat moţe se nauĉiti samo

dugim vjeţbanjem. Gdje si to nauĉio, šerife?

— Kod derviša-plesaĉa u Stambulu. Za šalu smo se rvali u slobodno

vrijeme.

— Ah tako! Već sam mislio da si netko drugi, a ne onaj za koga se

izdaješ. To je tvoja sreća jer kad bi nas htio prevariti tvoj bi ţivot vrijedio toliko

koliko ţivot muhe u ptiĉjem kljunu. Sad više nećeš sjediti uz nas nego meĊu

nama. S tobom treba biti oprezan.

Vratili smo se na prijašnje mjesto i njih dvojica me posade izmeĊu sebe.

Postali su sumnjiĉavi. Moj se poloţaj pogoršao, ali se nisam plašio jer sam im

sa svojim revolverima bio uvijek nadmoćan.

Više se nije govorilo. Oba drumska junaka oĉito su mislila da je pod

sadanjim okolnostima najpametnije šutjeti. Meni je to bilo drago. Ako sam i bio

zabrinut nije to bilo zbog mene već zbog mojih drugova. Moţda ipak neće

primijetiti moju cedulju. Moţda su je sluĉajni prolaznici skinuli ili je otpala

zbog kakvog drugog razloga. To sam sad morao saĉekati.

Nije ugodan osjećaj sjediti izmeĊu dva snaţna i do zuba naoruţana

razbojnika. Sjedili smo tako dugo da sam skoro izgubio strpljenje. Napokon

zaĉusmo zdesna neki šum.

— Slušaj! Netko dolazi! — reĉe Sandar i dohvati svoju sjekiru. — Moţda

su to oni!

— Nisu — odgovori njegov brat. — To je samo jedan osamljeni jahaĉ,

koji obilazi oko zavoja.

Okrenuh se i opazih na svoju radost Omara kako dolazi sam. Našli su,

dakle, i proĉitali moju poruku.

Dolazio je polako, duboko sagnute glave, kao da je utonuo u misli. Nije

gledao ni desno ni lijevo.

— Hoćemo li... — reĉe Bibar pokazujući na svoju pušku.

— Ne — odgovori Sandar. — Taj nema ništa, to se vidi na njemu.

Nisu se više stidili da u mojoj prisutnosti govore o svom pravom zanatu.

Omar je projahao, a da ni jednom nije digao glavu. Shvatio je da je to

najbolje.

Nakon nekog vremena primijeti Sandar:

— Opet dolazi jedan.

— I to je sirotinja!

— Hoćemo li ih sve propustiti?

— Ovog puta hoćemo. Shvati da se naši hici ĉuju daleko.

— Naravno, ĉut će ih Arbanasi koji su ovdje skriveni, — dodah ja

bezazleno. — Oni će tako saznati da smo došli da im ometemo raĉune.

— Glupane — naceri mi se Sandar.

Sad je dolazio Osko. I on se drţao kao bezbriţan i bezazlen ĉovjek. Po

njegovoj vanjštini nije se moglo primijetiti da je bogat pa je i on sretno prošao.

Sad je morao doći Halef. Kod njega sam imao razloga da budem zabrinut.

Moţda će ga htjeti metkom skinuti sa sedla da se domognu krasnog vranca. To

ne bih dopustio — radije bih svakom opalio po metak u ĉelo. Ali bilo je bolje da

to izbjegnemo. Zato sam morao pokušati da odvratim njihovu paţnju. Pogledah

oštro, ali potajno prema zavoju na kojem se morao pojaviti Halef. Opazih ga

gdje juri. Oba Arbanasa ga još nisu primijetila pa ja ustadoh.

— Kamo ćeš? — upita me Samdar grubo.

— Do svog konja. Zar ne ĉuješ da je opet nemiran?

— Neka Ċavo nosi tvog konja. Ostaješ ovdje!

— Nemaš mi što zapovijedati! — odgovorih otresito i maknuh se kao da

ću otići. On skoĉi na noge i uhvati me za ruku.

— Ostani, ili ću te...!

Prekinuo ga je Bibarov povik; on je dosad gledao u nas, ali sada opazi

Halefa.

— Treći jahaĉ! Mir! — zapovjedi. Sandar pogleda prema putu.

— Tisuću mu gromova! — viknu. — Kakav konj! To je stranac. To mora

biti on!

— Nije! Jahaĉ je premalen!

— Ali vranac je punokrvni arapski ţdrijebac. Prava ĉista krv. Alaha mu!

Leti kao vjetar!

Imao je doslovce pravo. Ime mog konja bilo je Ri, a to u prijevodu znaĉi

vjetar. Stotine i stotine puta utrkivao sam se na njegovim leĊima s vjetrom, ali

nisam još nikad vidio divnu sliku toga konja u punom trku.

Tijelo mu je gotovo doticalo zemlju. Noge se nisu mogle raspoznati.

Griva je jahaĉu letjela u lice, a rep se poput kormila pruţio vodoravno iza njega.

A ipak sam opazio da se Ri samo igra. Da sam ja sjedio u sedlu sasvim bi

drugaĉije letio, a naroĉito, ako bih upotrijebio »tajnu«.

Moj mali hrabri Halef stajao je u stremenima, nagnut daleko naprijed.

Njegova puška i obje moje puške visjele su mu preko ramena. Na sedlu straga

bio je privezan moj kaftan i duge jahaĉe ĉizme. Njegov je kaftan vijorio za njim

na vjetru što ga je stvarala nevjerojatna brzina konja. Jahao je sjajno, odliĉno!

Put, pun velikog i malog kamenja, oteţavao je takav trk. Kod pogrešnog koraka

mogli su i konj i jahaĉ slomiti vrat. Ali moj Ri još nikada nije uĉinio pogrešan

korak. Oštrina njegova oka i gipkost njegova tijela i sada su oduševljavah

gledaoce. Tko zna što bi dobar poznavalac platio za ovog konja bez mane!

A koliko je potrajalo da konj i jahaĉ istignu od zavoja do nas? Sve je

prošlo tako brzo da nije bilo vremena ni dosjetiti se bilo ĉemu.

Od ĉasa kad sam ugledao Halefa gdje dolazi i izmijenio tih nekoliko rijeĉi

sa Sandarom, već je bio tu i proletio kroz klanac kao da sjedi na strijeli.

— Zaustavi ga! Skini ga s konja! Brzo! Brzo! — viknu Sandar hvatajući

pušku.

I Bibar je svoju prinio k licu. Ali vranac je tako brzo proletio da nije bilo

vremena za nišanjenje. I meni nije ostalo vremena da sprijeĉim pucnje. Opalili

su. Ali kako su daleko iza Halefa meci proletili putem!

— Za njim! — viknu Sandar kao lud od straha da će mu umaknuti

dragocjeni plijen. — Pred nama je kraj šume. Tamo moţemo nišaniti.

On se sjuri niz obronak, od kamena do kamena, a njegov brat za njim. Na

mene nisu više mislili. Sad sam imao prilike i vremena da se spasim. Ali tako to

nije smjelo završiti. Za Halefa se nisam bojao — a ipak i za njega. Zamislio sam

sebi da će sva trojica nakon dvije tisuće koraka opet pojahati korakom. A onda

su ih Arbanasi mogli neopazice stići i mecima skinuti s konja. U praznim

puškama nije doduše više bilo metaka, ali mogli su ih brzo nabiti. Morao sam ih

dakle sprijeĉiti u tome.

Snaţnim skokom dohvatih se njihovih konja i zaĉas su oba bila odvezana.

Izvadih biĉ iz pojasa i stadoh ih udarati. Oni se propeše i odjuriše u grmlje. Nisu

mogli daleko otići jer su morali negdje zapeti uzdama.

Skoĉih opet natrag i viknuh za Arbanasima:

— Sandare, Bibare! Stojte! Konji su se odvezali!

To je djelovalo. Stali su. Svoje dobre konje ipak nisu htjeli izgubiti.

— Sveţi ih opet — viknu Sandar.

— Otišli su!

— Do Ċavola! Kamo?

— Ne znam! Pitaj ih!

— Glupane!

Dotrĉaše natrag. Ja se na njihovom mjestu ne bih tako ţurio, i moţda bih

se ipak domogao vranca. Njihovi su im konji bili sigurni.

Popeli su se uz obronak psujući me iz sveg grla. Sandar je prvi stigao

gore. Brzim se pogledom uvjerio da su konji zaista nestali. Okomio se na mene

viĉući:

— Pseto! Zašto ih nisi zadrţao?

— Nisam gledao za konjima nego za jahaĉem, kao i vi.

— Mogao si paziti!

— Poplašili ste ih pucnjavom. Zašto pucate na ljude koji vam nisu ništa

uĉinili? Uostalom, to su vaši konji, a ne moji. Nisam vaš sluga i ne tiĉu me se

vaši konji.

— To se usuĊuješ nama reći! Evo ti za to!

Drţao je pušku u desnoj ruci i zamahnuo stisnutom ljevicom da me udari.

Digoh ruku da se obranim protuodarcem, ali pri tom ne opaizih kamen koji je

leţao iza mene i padoh preko njega na zemlju.

On podignu kundak i udari me njime u prsa. Udarac sam uspio samo

napola obraniti tako da mi je ipak oduzeo dah. Ali u slijedećem trenu skoĉih na

noge, podigoh ga obim rukama za pojas i bacih na stablo udaljeno nekoliko

metara, da se tamo srušio bez svijesti.

— Nitkove, to ćeš platiti! — viknu Bibar koji je u meĊuvremenu naišao.

Obuhvatio me je oko struka i htio me dići u zrak, ali to još nikome nije uspjelo.

Raširih noge, uvukoh ramena, i duboko udahnuh da postanem što teţi. No onda

osjetih u lijevom ĉlanku oštru bol. Noga mi otkaţe poslušnost — mora da sam

je pri padu ozlijedio.

Arbanas koji je stajao iza mene, nape svu snagu da me digne. Soptao je

od bijesa i napora. Brat mu je bez svijesti leţao pod stablom. Moţda je mislio da

je mrtav pa se okomio na moj ţivot. Osjetih da se ne mogu dalje oduprijeti

samom ustrajnošću. Morao sam se , osloboditi zagrljaja. Potegoh noţ i zadah

svom protivniku ubod u ruku. Pustio me je zaurlavši od boli i bijesa.

— Bodeš? Onda ću ja pucati!

Naravno da sam se brzo okrenuo. Vidio sam, da je trgnuo kuburu iz

pojasa. Oba kokota škljocnuše. Moţda sam mogao revolverom biti brţi, ali ga

nisam htio ubiti. On podigne oruţje. Udarih u cijev upravo kad je opalio. Metak

promaši. U ĉasu mu zadah udarac pesnicom, i to odozdo u lice tako da mu se

glava zabacila. Jednim zahvatom uhvatih njegovu kuburu i odbacih je.

Nekoliko ĉasaka drţao je ruke na ranjenom nosu i ustima. Zatim bijesno

kriknu i maši se za mnom, ali ja se sagnuh, uhvatih ga odozdo za stegna da sam

mislio da će mi prsti upasti u njegovo meso i odbacih ga natraške preko sebe.

Brzo se okrenuvši, bacih se na njega kako mu ne bih dao vremena da se digne,

te ga udarih u sljepoĉicu da je pao u nesvijest.

Dogodilo se ono što sam smatrao nemogućim. Pobijedio sam oba

Aladţije! Kad sam vidio njihova snaţna tijela kako nepomiĉno leţe na zemlji

prosto nisam vjerovao svojim oĉima. Svaki je od njih bio sigurno jaĉi od mene.

Ali ja sam bio spretniji — i znao sam svoje zahvate koje me naravno nisu

nauĉili derviši u Stambulu.

Pretraţih obojicu. Nisu bili mrtvi. Uskoro će se opet osvijestiti pa bi bilo

pametno da se brzo izgubim. Ali da ih bar na neko vrijeme uĉinim neškodljivim

oduzeo sam im rogove s barutom koje su imali o pojasu i razbio im puške.

Kod tog posla osjetih jasno da mi je lijeva noga ozlijeĊena. Iako sam se

prije pretvarao da šepam, sad sam šepajući otišao do svog konja pošto sam

usput pokupio papuĉe malog Halefa koje su mi za vrijeme borbe ispale s nogu.

Odvezah konja i pavedoh ga na zgodnom mjestu na put gdje sam napokon

mogao uzjahati. Bol mi se u nozi uslijed hodanja pojaĉala. Sad, kad je moj konj

krenuo, uzdahnuh s olakšanjem. Izbjegao sam s mojim drugovima velikoj

opasnosti i to sam mogao zahvaliti dobroj Nebaći. Da sam imao kakvog po-

uzdanog glasnika, oduzeo bih Aladţijama sav novac što su ga pljaĉkom stekli i

poslao bih ga njoj. Ovako sam im morao novac ostaviti. Uţivao sam

razmišljajući o tome što će Arbanasi reći kad saznaju tko je zapravo bio blesavi

šerif.

Pošto sam neko vrijeme jahao šuma je prestala. Put je vodio u dolinu

rijeke koja je ostala s lijeve strane. Nedaleko opazih Halefa, Oska i Omara.

Odmah su me prepoznali i stali mi radosno dovikivati. Udarih konja ne

mamuzama već papuĉama i odjahah do njih.

— O sidi, kakve smo brige imali zbog tebe — doviknu mu Halef

izdaleka. — Gdje si bio?

— Kao što vidite u šumi iz koje upravo dolazim.

— To smo odmah pomislili kad smo proĉitali tvoju poruku.

— Vi ste je skinuli?

— Jesmo, ali smo je opet stavili na isto mjesto.

— Zašto?

— Zbog zabave. Mislili smo, ili bolje reći, ja sam mislio, kako će se

lopovi ljutiti kad saznaju kako se zapravo sve odigralo i kako smo ih

nadmudrili. Jesam li krivo postupio?

— Nisi pogriješio. Naći će cedulju i silno će se razljutiti kad otkriju da

sam ja, na koga su spremali napad, nekoliko sati proveo s njima.

— Što? Ti si bio kod njih?

— Govorio sam s njima, pio s njima i ĉak se borio s njima. Sad leţe u

šumi bez svijesti.

— Sidi, onda moramo brzo opet natrag da i ja s njima progovorim koju

rijeĉ.

— Nije potrebno. Dosta su ĉuli od mene. Objasnio sam im sve pesnicom.

— Ispriĉaj nam to brzo!

— Hoću, ali pri tom moţemo jahati dalje.

— Onda doĊi, i uzjaši Rija.

— Ne, ostat ću u ovom sedlu. Ti ćeš jahati na Riju do Radovića za

nagradu što si ga prije tako odliĉno jašio.

— Zar si me vidio?

— Vrlo teĉno. Pnojahajo si sasvim blizu nas.

— I dobro sam sjedio u sedlu?

— Odliĉno. Bolje od mene.

— Ĉuj me, sidi, ti mi se rugaš! To ne smiješ ĉiniti.

— Onda ću jednostavno reći, da sam uţivao u tebi A jesi li ĉuo da su

pucali za tobom?

— Ne. O tome nisam imao ni pojma.

— Spasila te samo vranĉeva brzina. Oba Aladţije su pucali za tobom.

Htjeli su te skinuti s konja da ga se domognu.

On zastane i viknu:

— Ipak moramo odjahati natrag u šumu, sidi. Moram se onim huljama

zahvaliti za oba metka. Okusit će moj biĉ da će im koţa izgledati kao zastava,

koja je prošla stotinu bitaka.

— DoĊi, mali. S ovim Aladţijama se ne moţeš šaliti. Oni su pravi divovi.

Zadavili bi te s dva prsta.

— To bih htio vidjeti. Ali ako misliš da je bolje da ih ne potraţimo

poslušat ću te. Moţda se još sastanem s njima, a onda ću im pokazati tko sam.

Ispripovjedio sam drugovima svoj susret s Arbanasima. Slušali su s

velikom paţnjom. Kad sam završio, reĉe Halef:

— Misliš li, sidi, da se naš dragi Rufik nalazi još u Radoviću?

— Svakako, inaĉe bismo ga susreli.

— Nećemo li ga malo potraţiti? Htio bih mu se zahvaliti za njegovo

drţanje. Zar da o meni priĉaju da ne znam pravila pristojnosti?

— To ti nitko neće spoĉitnuti. Mogu ti izdati potvrdu da si u drugim

zgodama bio vrlo uljudan. Na primjer prema straţaru Selimu i kodţa-baši u

Ostromdţi, koji su osjetili tvoj biĉ.

— Nećemo ga dakle potraţiti, sidi?

— Nećemo. A ako nas sastane drţat ćemo se kao da ga ne poznajemo.

— Sidi, tome se protivi moja dobra ćud. Reci mi bar kako ćemo dugo

ostati u Radoviću.

— To naţalost ne znam taĉno. Bilo bi bolje da bez zadrţavanja projašimo

kroz grad. Ali najprije moram pregledati svoju nogu. Moţda zbog nje moram

ostati. Vjerojatno sam je kod pada išĉašio pa ću je morati povezati.

— Ako bude tako, tada neka mi dobri teklić ne dopadne šaka. Povezat ću

mu leĊa, da će doţivotno na to misliti. Uostalom, bilo je ljudi i u Ostromdţi

kojima bih rado dao takav znak.

— Kome?

— Onoj braći koja su nas progonila i koja su trebala da najave naš

dolazak.

— Oni koji su stanovali kod Ibareka?

— Da. Mora da su se brzo otrijeznili jer ĉim si ti otišao oni su se pojavili.

— Gdje si ih vidio?

— Gdje? U istom konaku u kom smo mi odsjeli. Nisu imali pojma ni o

ĉemu što se dogodilo i odmah su odjahali do ruševine. Kad su tamo naišli na

zgarište vratili su se u han da se raspitaju. Moţeš misliti kakva su lica imali kad

su ĉuli što se dogodilo.

— Jesi li govorio s njima?

— Nisam. Ostavili su konje u staji i zatim su nestali. Nisu se vratili do

našeg odlaska.

— Bit će da su izviĊali. Moţda ih opet sretnemo.

U RADOVIĆU

NOGA koju sam ozlijedio u borbi s Aladţijama, poĉela me boljeti.

Morao sam je pregledati. Zato smo potjerali konje u trk da što prije stignemo do

cilja. Kad smo se mailo prije Radovića opet pribliţili rijeci, opazih malu kućicu

pred kojom je sjedio neki stariji ĉovjek promatrajući nas upadljivom

pozornošću. Na njegovom licu mogla se proĉitati neka sumnja.

Bez nekog izriĉitog razloga ja sam se zaustavio i pozdravio. I on je ustao

i duboko mi se zahvalio, vjerojatno zbog mog zelenog turbana.

— Poznaješ li nas, oĉe — upitah ga.

— Ne. Još vas nikada nisam vidio — odgovori on.

— Ali si nas nekako ĉudno promatrao. Imaš li za to kakvog razloga?

— Mislio sam da ste Arbanasi. Zar izgledamo tako?

— Nipošto, ali ovaj me je crni konj zbunio. Da je njegov jahaĉ viši

stasom ja bih, iako niste tako odjeveni, ipak pomislio, da pred sobom imam one

Arbanase.

— Koga to misliš?

— Oprosti, šerife! Ne bih trebao o tome govoriti.

— Tako? Uvjeravam te da nitko valjan neće imati štete ako nam to kaţeš.

— Moţda ipak. Ako bi ti to negdje priĉao, mogli bi Arbanasi saznati i

dalje progoniti one valjane ljude.

— Neću to reći nikome. Halefe, daj starcu bakšiš.

Hadţi izvuĉe vrećicu s novcem i dobaci starcu nešto u krilo. Stari protrlja

upale obraze a zatim će odluĉno:

— Šerife, ti si prorokov potomak. Rado bih ti bio na usluzi, ali ne

smijem. Savjest mi brani budući da sam obećao da ću šutjeti. Uzmi svoj novac.

— Ipak ga zadrţi, jer vidim da si siromašan. Oĉekivao si dakle neke ljude

koji će ovuda proći.

— Tako je, šerife!

— Koliko će ih doći?

— Ĉetvorica. Jedan od njih, ĉovjek tamne brade, s dugim ĉizmama na

nogama, jahat će na arapskom vrancu. Zar ovaj konj nije arapski vranac?

— Jest.

— To sam mislio i zato sam vas gotovo zamijenio s onim ubojicama.

— Tko ti je rekao da će Arbanasi doći?

— To ne smijem odati.

— Vrlo si šutljiv ĉovjek.

— Moţda ne bih bio tako šutljiv da vi nemate nešto što mi se ĉini

sumnjivim.

— Tako? A što je to?

— Obje dugaĉke ĉizme svezane iza onog sedla. Vranac je tu, a i ĉizme

vidim pa nedostaje samo još onaj koji bi morao sjediti na vrancu i imati ĉizme

na nogama. Da ti nisi blagoslovljeni prorokov potomak.... A, evo ga, dolazi!

Neki je mladić trĉao preko ugara, ravno ptrema kućici.

— Tko je to? —upitah.

— Moj sin koji je bio vodiĉ... Alaha mu, o tome nisam smio govoriti!

Poĉeo sam slutiti o ĉemu se radilo. Sigurno se Mubarek sa svoja tri

pratioca zaustavio ovdje kako bi ovog mladića uzeo za vodiĉa do nekog mjesta,

do kojeg nije znao put. Pošto su pretpostavljali da ćemo mi ovuda proći i

raspitati se, ako umaknemo Aladţijama, oni su ocu i sinu ispriĉali neku laţ i

vjerojatno im rekli da smo mi Arbanasi. Nadao sam se da će sin biti

razgovorljiviji od oca.

Kad je stigao bliţe opazih da mu je lice vrlo kiselo. Jedva da nas je i

pozdravio i odmah je htio ući u kolibu. Starac ga uhvati za odjeću i upita:

— Zašto ništa ne govoriš, Abide? Zar nisi primio lijepi bakšiš?

— Da, bakšiš! Dobio sam sasvim nešto drugo, ali nikakav bakšiš —

odgovori sin koji je, ĉini se, bio vrlo ljut. — Ljudi postaju sve gori. Ni svecima

ne smiješ vjerovati.

— Oĉito misliš starog Mubareka? — upitah ga.

— Kako dolaziš na to pitanje? Jesi li moţda njegov dobar prijatelj?

— Upravo protivno! Mi smo oni ljudi pred kojima vas je opomenuo.

— Alah, Alah! — uplašeno viknu starac. — To sam slutio! Efendijo,

nadam se da ćeš nas poštedjeti. Mi smo jadna sirotinja. Moj sin plete košare od

vrbova šiblja što ga moji unuci upravo reţu na rijeci. Ja sam nisam ni za što. Ne

mogu ni guliti šibe jer su mi se od uloga skvrĉili prsti kao što i sam moţeš

vidjeti.

Pruţi mi svoje ruke.

— Budi miran! — odgovorih. — Jesi li već vidio Arbanasa koji nosi

zeleni prorokov povez oko turbana?

— Nisam, nikada.

— MeĊu Arbanasima nema nijednoga koji bi poticao od proroka. Prema

tome ne mogu biti razbojnik.

— Ali upravo si rekao da ste vi oni ljudi na koje su nas upozorili.

— Mi jesmo oni, to je istina, ali laţ je da smo Arbanasi.

— Gdje je jahaĉ koji obiĉno jaši vranca?

— To sam ja. Zamijenili smo konje i ja sam obukao drugo odijelo da me

ne bi odmah prepoznali oni koje ţelim uhvatiti. No ĉini se da si ti imao loše

iskustvo s Mubarekom?

Sin, kome sam upravio ovo pitanje, odgovori obrativši se ocu:

— Tako je, ali ne samo ja nego i moj šurjak Sukri. Jesi li pogledao

njihove konje?

— Kako sam mogao? Leţao sam i nije još bio potpun dan. Oko kolibe

bila je gusta magla. Što je s mojim zetom?

— Pokrali su ga!

— O Alahu! Ovog siromaha koji je k tome tek nedavno izgubio ţenu,

tvoju sestru, a moju kćer! Što su mu uzeli?

— Najboljega konja — Ijutito će Abid.

— Nebesa! Zašto su to uĉinili! Mogli su ukrasti konja nekom bogatašu, a

to bi se i Alahu više svidjelo. A Mubarek je bio prisutan? Otkada su sveci

postali konjokradice?

— Nema više svetaca kao ranije. Sve je to lukavstvo, prevara i laţ. Moţe

mi sad doći najpoboţniji marabut ili najotmjeniji šerif, ja nikome više ne

vjerujem!

Kod rijeci šerif dobacio mi je znaĉajan i nepovjerljiv pogled. Znao sam

sad što je saznao i mogao sam zamisliti što se pred njim razgovaralo. Zato mu

rekoh:

— Imaš pravo, u ovom svijetu ima mnogo prevare i laţi. Ja ću prema tebi

biti pošten i iskren. Nisam ni Arbanas ni šerif, već sam stranac koji nema

nikakva prava da nosi zeleni turban. Evo, pogledaj!

Skinuh turban i pokazah svoju gustu kosu.

— Efendijo! — viknu on uplašeno. — Kako si hrabar! Izlaţeš svoj ţivot!

— Nije to tako strašno. U Meki bi to bilo opasnije nego ovdje.

— Dakle nisi musliman?

— Nisam.

— A oko vrata nosiš dio korana.

— To sam dobio u Meki.

— Ne mogu to vjerovati. Jesi li ti onaj koji je Mubareku prostrijelio ruku?

— Kada se to navodno dogodilo?

— Juĉer uveĉer kod Mubarekove kolibe.

— Da, to sam bio ja. Dakle njega sam pogodio? Bilo je tako tamno, da

nisam mogao razlikovati osobe. Ĉuo si dakle za to?

— Neprestano su o tome govorili. Znaĉi da ste vi oni stranci koji ste

uhvatili Mubareka i ostalu trojicu?

— Da, to smo mi.

— Oprosti mi, efendijo, što sam te uvrijedio. Istina je, ĉuo sam o tebi

samo ruţnih stvari, ali ono ruţno što zli ljudi govore o drugima pretvara se u

dobro. Vi ste neprijatelji ovih kradljivaca i lopova i zato ste dobri ljudi.

— Dakle imaš u nas povjerenja?

— Imam, efendijo — odvrati Abid.

— Onda nam ispriĉaj kako si se sastao s tim ljudima.

— Vrlo rado. Sjaši i sjedni na klupu. Otac će ti ustupiti mjesto dok ti

budem pripovijedao.

— Hvala ti. Neka on samo sjedi. Kosa mu je sijeda, a ja sam još mlad.

Osim toga imam bolesnu nogu, te ću radije ostati u sedlu. Priĉaj nam!

— Bilo je to danas ujutro. Upravo sam ustao da zapoĉnem svoj posao.

Magla je bila gusta da se nije vidjelo ni nekoliko koraka. Uto zaĉuh jahaĉe koji

su se pribliţavali, zastali pred mojom kolibom i dozivali me.

— Zar su te poznavali?

— Mubarek me je poznavao. Kad sam izašao pred kuću, opazih ĉetiri

jahaĉa koji su sa sobom vodili teretnog konja. Jedan od njih bio je Mubarek. U

drugome sam tek kasnije, kad se razdanilo i kad smo bili na putu prepoznao

Manaha el Baršu, prijašnjeg sakupljaĉa poreza iz Skopja. Htjeli su poći u Taškej

i upitali me poznajem li taĉno put koji vodi onamo. Kad sam to potvrdio

zamolili su me da ih odvedem onamo obećavši mi za to bakšiš od najmanje

trideset pijastera. Ja sam siromašan ĉovjek, a trideset pijastera jedva inaĉe za-

radim za cijelih mjesec dana. Osim toga poznavao sam starog Mubareka i

smatrao ga svecem. Zato sam rado pristao da im budem vodiĉ.

— Jesu li ti rekli zašto hoće u Taškej?

— Nisu, ali su priĉali da ih progone ĉetiri Arbanasa koji ne smiju saznati

kamo sam ih ja odveo.

— To je bila laţ.

— I ja sam to kasnije uvidio.

— Gdje je taj Taškej?

To ime znaĉi selo od kamena«. Zato sam smatrao da to mjesto mora biti u

brdima. Košaraĉ odgovori:

— Taškej leţi taĉno sjeverno odavde. Ni iz Radovića nema onamo puta

pa treba taĉno poznavati šumu i brda da se ne zaluta. Selo je malo i siromašno, i

leţi u pravcu koji vodi prema Bregalnici i dalje nizbrdo u Šigance.

Šiganci! Pa to je bilo ono mjesto u koje sam ja morao doći sjeverno od

Radovića kako bih se kod mesara Ćurka raspitao za Dere-kolibu i nešto pobliţe

saznao o Ţutom. Zar je i Mubarek kanio onamo? Moţda ćemo tamo naći na

okupu cijelo kićeno društvo.

— Prije nego što ste odavde krenuli — upitah — rekli su ti da ništa ne

smiješ odati?

— Da. Mubarek mi je priĉao da su ga usput napala ĉetiri Arbanasa

kojima je izmakao. Oni navodno protiv njega i njegovih pratilaca spremaju

krvnu osvetu, pa pretpostavlja da će ga slijediti. Rekao je da mora na sjever, ali

da neće preko Radovića jer bi ga tamo vidjeli i dojavili Arbanasima kamo je

krenuo. On vas je vrlo taĉno opisao kao što sada vidim, samo što ti imaš na sebi

drugo odijelo i ne sjediš na vrancu. Rakao je da vam, kad budete ovuda prolazili

i pitali za njega, ne odamo ništa. Za tu šutnju podijelio nam je svoj blagoslov.

Zatim smo pošli. Kad se razdanilo prepoznah u teretnom konju konja svog

šurjaka, ali pomislih da se varam te ne rekoh ništa.

— Zar njihovi konji nisu izgledali vrlo umorno?

— Jesu. Ovdje pred kućom bili su u znoju, i pjena im je kapala s gubica.

— To mogu zamisliti Kad su tako rano stigli ovamo, mora da su vrlo brzo

jahali, što je noću i po takvom putu priliĉan napor. Nastavi.

— Oni su svi jahali, a ja sam išao pješke. No ipak sam neprestano bio

ispred njih. Ĉuo sam veliki dio razgovora što su ga poluglasno vodili. Najprije

zaĉuh da su prvotno imali samo ĉetiri konja i svaki je od njih nosio svoj dio

prtljage. Poslije, kad su stigli do zaselka, znaš, ondje gdje cesta vodi preko

mosta, naišli su na dva jahaĉa. Ovi su im rekli, da moj šurjak ima dva konja u

staji iza kuće i da pod strehom visi i samar.

Već sam slutio tko je taj šurjak i zato rekoh:

— I ja sam prošao kroz zaselak i vidio tamo samo jednu kuću sa strehom.

Pod njom je visio samar, ako se dobro sjećam. Bilo je to svratiste s desne strane

mosta.

— To je to!

— Dakle krĉmar je tvoj šurjak?

— Da, on je muţ moje sestre koja je pred kratko vrijeme umrla.

— Svratio sam k njemu.

— Onda si ga vidio, i govorio s njime?

— Jesam. Dakle ovog siromaha su okrali! Kad sam bio tamo, nalazio se

iza kuće samo jedan konj.

— Da, to je bio onaj drugi. Imao je dva. A imao je i dva sedla, jedno za

jahanje, a drugo za teret.

— Zar nisu ništa rekli o dvojici jahaĉa, s kojima su se sastali?

— Jesu, ali ja to nisam mogao razumjeti. Govorili su uvijek o dva šarca o

Aladţijama. Ali zar to nisu konji, već ljudi?

— U ovom sluĉaju mislilo se na oboje, i na ljude i na konje.

— Ovi šarci imali su nekoga napasti i ubiti.

— Da, nas!

— Vas? Zašto?

— Iz osvete. Ovi su Šarci dva zloglasna Arbanasa, koji ţive samo od

pljaĉke. Nose taj nadimak, jer jašu dva šarca.

— Dakle to je tako! Ti vas razbojnici nisu doĉekali?

— Jesu!

— Ali vi ste tu! Umakli ste im?

— Pomoću lukavstva i to tako, što sam se prerušio. Sastao sam ih kod

tvog šurjaka i proveo sam nekoliko sati s njima. Sada već znadu da sam ih

prevario i sigurno nas traţe.

— Moţda doĊu ovamo?

— To je moguće.

— Što da im kaţem, budu li pitali za vas?

— Neću te tjerati u laţ. Reci im da smo bili ovdje i da smo odjahali u

Radović. Ali o tome što smo sad govorili ne moraš im ništa reći.

— O tome neće saznati ni rijeĉi!

— Priĉaj dalje!

— Ĉuo sam da su mom šurjaku oduzeli konja i samar, i natovarili svoju

prtljagu. Nisam sve taĉno ĉuo, jer nisu glasno govorili, a osim toga bilo je i

većih stanki u kojima nisam mogao prisluškivati. Ĉuo sam ipak toliko da sam

mogao zakljuĉiti da je Mubarek veliki lopov i razbojnik. Najvrednije od onoga

što je pokrao bilo je smješteno na teretnom konju. Sve ostalo što je bilo

bezvrijedno i zauzimalo suviše mjesta spalio je u svojoj kolibi. Bjegunci su se

najviše radovali tome što su tako sretno naletili na Aladţije. Vjerojali su da su

se tako riješili svojih progonitelja, to jest vas koje su smatrah izgubljenima.

— Tu isu se srećom ţestoko prevarili. Neće nas se riješiti, jer ćemo im

ostati za petama.

— Kad bih barem mogao s vama!

— Zašto? — upitah ga.

— Jer su okrali mog šurjaka i prevarili me za bakšiš.

— To je drskost. Zar si s njima išao do Taškeja?

— Još i dobar komad puta dalje.

— Koliko ima donde?

— Trebalo nam je pet punih sata.

— A kamo su pošli zatim?

— Htjeli su se spustiti u dolinu Bregalnice. Nisam više ništa saznao.

— Onda mogu zamisliti kamo su naumili. Zar nisi traţio da ti isplate

tvoju nagradu?

— Naravno da jesam. Bili su tako pametni pa su me poveli dalje od

Taškeja jer bih tamo moţda našao pomoći i mogao ih prisiliti da me isplate.

Usred šume stali su i rekli mi da me više ne trebaju. Zamolio sam ih da me

plate, ali oni su mi se nasmijali. Naljutio sam se i zatraţio da mi vrate šurjakova

konja. Skoĉili su s konja. Dvojica su me oborila i drţala, a treći me je udarao

biĉem. Morao sam to podnositi, jer sam bio prema njima suviše slab. Još me

nikad nije nitko tukao. Dvanaest sati sam naporno trĉao. LeĊa su mi ranjava od

udaraca. Propustio sam jedan dan rada a jezik mi je suh od gladi. Umjesto da

donesem kući trideset pijastera, nemam sada ni prebite pare. Što da jedem? Što

da dam ocu i djeci, kad ništa nemam? Da sam ostao kod kuće mogao sam otići u

Radović i prodati nekoliko košara. Za te novce mogli smo se najesti.

— Tješi se! — umolio ga njegov otac. — Dobio sam od ovog šerifa, koji

naţalost nije šerif, pet pijastera na poklon. Maţeš poći u Radović i kupiti kruha.

— Hvala ti, efendijo! — reĉe košaraĉ. — Smatrao sam te zlim ĉovjekom,

ali ti si prema nama bio dobar. Ţelio bih da ti mogu uĉiniti uslugu.

Prije nego što sam mogao odgovoriti javi se Halef. On se bio okrenuo u

sedlu i odvezao moje duge ĉizme, koje su bile pune i nabite kao da su na

nogama.

Za vrijeme našeg razgovora došla su pletaĉeva djeca natovarena vrbovim

šibama što su ih narezala.

— Jeste li gladni, mališani? — upita ih on.

Oni veći kimnuše glavom, a manji poĉeše plakati.

— Donesite jednu od vaših košara! — zapovjedi mali Hadţi ocu ovog

gladnog skupa. — Samo da ne bude premalena.

— Zašto? — upita Abid.

— Htio bih istresti ove duge ĉizme.

Košaraĉ donese pleter koji nije bio mali i digne ga u zrak, a Halef iz

ĉizama istrese veliku koliĉinu voća, mesa i kolaĉa, tako da je pleter bio sasvim

pun.

— Tako! — nasmiješi se. — Pustite sad djecu da se najedu.

— Ago! — viknu košaraĉ — zar sve to da bude naše?

— Naravno!

— Pa to ne moţemo pojesti za sedam dana.

— To vam nitko nije ni zapovjedio. Jedite polako i nemojte pojesti

košaru.

— Hvala ti! Ti si zaista dobar i veseo ĉovjek!

— To ne bih mogao reći. Nisam baš jako raspoloţen jer mi srce krvari

kad gledam ove prazne ĉizme. U svakoj od njih bilo je jedno peĉeno pile. Iznad

svega velim takve piliće, i silno mi je ţao kad se od njih moram rastati. Pojedite

ih dakle poboţno i spremite mi njihove kosti kad se vratim.

Govorio je tako ozbiljno i dostojanstveno da smo se svi morali nasmijati.

— Halefe, kako si došao na ĉudnovatu misao da se snabdiješ tolikom

zalihom hrane i da je smjestiš u moje ĉizme?

— Nisam se toga ja sjetio. Kad sam htio platiti krĉmara kao što si mi ti

zapovjedio, rekao je on da je naš duţnik, a ne mi njegovi, zbog usluge što smo

je uĉinili njegovom šurjaku Ibareku. Evo još jednog dokaza kako Alah

dvostruko nagraĊuje svako dobro djelo.

— Nastavi samo!

— Da, opreza radi spomenuo sam da jako voliš peĉene piliće...

— Lukavĉe!

— Oprosti, sidi, ĉovjek ima usta da govori, a ne da šuti. Hadţijino uho

bilo je otvoreno i njegovo je pamćenje zadrţalo peĉeno pile. Kad sam sloţio

naše stvari, donio mi je peĉene piliće s napomenom da će oni produljiti naš

ţivot. Objasnio sam mu da ĉovjek dulje ţivi ako uz pile ima i sve ono što uza nj

pristaje.

— Halefe, ako je to sve istina, zasluţio si da te izbijem.

— Zasluţio sam tvoju zahvalnost, sidi, i ništa više. Ako nju dobijem bit

ću vrlo zadovoljan, kao što sam bio zadovoljan kad nam je handţija donio sve

ostalo, što sada vidiš na okupu u ovom pleteru.

— Nisi smio ništa uzeti.

— Oprosti, sidi, da nisam ništa uzeo ne bih sada mogao ništa dati.

— Ipak bismo mogli dati.

— Ali ništa što bi smjesta utaţilo glad ovih mališana. Uostalom, odupirao

sam se dotle dok sam mogao. Rekao sam da mi za to treba dozvola pa da prema

tome ne mogu ništa uzeti jer nisi prisutan. Sasuo sam sve primjedbe kojih sam

se mogao sjetiti, ali handţija nije popuštao. Rekao je da ne poklanja meni već

tebi. Moje se dobro srce smeškao i ja sam popustio. Kako bih bio sasvim

siguran nisam prilazio blizu. Dar je bio namijenjen tebi pa pošto ga krĉmar nije

mogao osobno predati, ostavio sam mu tvoje ĉizme kao tvoje zastupnike i

opunomoćenika te otišao. Kad sam ih zatim opet ugledao bile su pune i nabite

ovih krasota. Izrazio sam handţaji tvoju zahvalnost kićenim govorom, uzeo

ĉizme i svezao ih iza sedla. Ako sam tu pogriješio molim da se mojoj griješci

blago sudi.

Ĉovjek se nije mogao ljutiti na ovog dobriĉinu. Bio sam uvjeren da se on

nikada ne bi sjetio da od handţije traţi bilo kakve darove. Halef to nije mogao

uĉiniti jer je imao vrlo istanĉan osjećaj ĉasti. Ali volio me je zadirkivati i veoma

ga je veselilo kad sam se ja od njega toboţe dao izazvati.

— Za to ću te poslije kazniti — zaprijetih mu se. — U najmanju ruku

morat ćeš se kroz dulje vremena odreći svog najmilijeg jela.

Djeca su se skupila oko košare i dohvatila najprije jabuke. Bilo je pravo

veselje pomatrati kako su mala ustašca brzo jela. Starac je od radosti imao suze

u oĉima. Sin mu stavi u ruku komad mesa, ali stari nije jeo. Zaboravio je na

sebe uţivajući što mu je unuĉad sita.

Košaraĉ pruţi svakom od nas ruku i reĉe:

— Efendijo, ponavljam, bila bi mi velika radost kad bih ti mogao uĉiniti

uslugu. Zar nema takve mogućnosti?

— Ima jedna usluga, za koju bih te ĉak i zamolio.

— Koja?

— Povedi i nas u Taškej.

— Vrlo rado, vrlo rado! Kada ţelite poći?

— To još ne znam. DoĊi sutra u jutro u Radović pa ću ti kazati.

— Gdje ću te naći?

— I to još ne znam. Zar mi ne moţeš preporuĉiti kakav han u kojem se

dobro stanuje?

— Najbolje se stanuje u svratištu »Visokoj porti«. Poznajem krĉmara i

povest ću te onamo.

— To ne mogu dopustiti jer si previše umoran.

— Nije teško otići do Radovića. Za ĉetvrt sata smo tamo. Moram te

preporuĉiti handţiji. Radim s vremena na vrijeme kod njega i on me poštuje,

iako sam siromah. Sutra ću te ujutro posjetiti da saznam kad ţeliš putovati u

Taškej.

— To će ovisiti o mojoj nozi koju sam ozlijedio. Ima li u gradu dobar

lijeĉnik kome se ĉovjek moţe obratiti?

— Ako misliš kirurga, ima jedan koji je nadaleko slavan, i koji lijeĉi sve

bolesti koje spopadaju ljude i ţivotinje. Umije cijepiti protiv boginja, što inaĉe

nitko ne zna.

— To mora da je zaista lijeĉnik-ĉudotvorac. No moramo govoriti i o plaći

koju ćemo ti platiti.

— Zbog ĉega?

— Da nas povedeš u Taškej.

— Od tebe neću uzeti ništa.

— A ja neću da to radiš badava.

— Već si nas bogato obdario.

— To je bio dar! Ono drugo ćeš zasluţiti. Nemoj zamijeniti ta dva pojma.

— Ne mogu od tebe traţiti novaca. Stidio bih se.

— U redu, neka tada to ne bude plaća, već samo bakšiš. Dat ću ga tvom

ocu. — Uzeo sam od Halefa svoju vrećicu i pozvao starca. Kad je u svojim

zgrĉenim prstima ugledao pedeset pijastera, skoro je poludio od veselja i

pokušao mi vratiti veći dio novca.

— Neću uzeti ni pijastera! —rekoh odluĉno.

— Onda ne znam kako da ti zahvalim — odgovori on. — Neka hećimu

uspije da brzo izlijeĉi tvoju nogu!

— Nadajmo se. Ali reci mi kako je ime tom slavnom lijeĉniku.

— On se zove Cefataš.

— Jao, ako su mu lijekovi isti kao ime ne ţelim se posluţiti njegovom

pomoći.

Cefataš naime znaĉi »kamen muĉenja«.

— Nemaj brige — tješio me košaraĉ. — On ti na nogu neće staviti svoje

ime već zavoj. A to umije odliĉno.

— DoĊi sada, ako ţeliš poći s nama.

Stavio je malo hrane u dţep da je usput pojede i mi krenusmo. Za ĉetvrt

sata stigosmo u grad. Naš nas vodiĉ povede ĉaršijom i uskom ulicom u veţu

kroz koju izbismo u veliko i ĉisto dvorište. Halef ode s njim do krĉmara. Ja

ostadoh u sedlu da bez potrebe ne zamaram nogu hodanjem.

Uskoro obojica dovedoše handţiju koji mi uz mnogo ljubaznosti i isprika

objasni da naţalost ima samo jednu malu sobicu, koja leţi uz zajedniĉku

gostinjsku sobu. Rekao mi je da ovdje nije obiĉaj da putnici traţe posebnu sobu,

jer takve nema u cijelom gradu, a i ona što je on ima, mora tek biti oĉišćena i

spremljena. Zbog toga me zamolio da se naprije potrudim u gostinjsku sobu.

Bio sam time zadovoljan pa sjaših. Ali jao, noga je bila nateĉena. Mogao

sam na nju stati samo uz jake bolove i morao sam se ĉvrsto nasloniti na Oska.

Kad smo ušli u sobu, nije u njoj bilo nikoga. Sjeo sam u najdalji ugao kraj

vrata koja su vodila u sobicu, odreĊenu za mene. Halef, Osko i Omar vratiše se

u dvorište, da se najprije pobrinu za konje.

Putem se uopće nisam sjetio da presvuĉem odijelo koje sam imao na sebi.

Da je stanovništvo bilo vjerski fanatiĉno bio bi to opasan pothvat, ali u ovim

krajevima to nije bilo vaţno.

Košaraĉ se ponudi da će mi dovesti lijeĉnika i ja pristadoh. Upravo je bio

izašao kad u sobu stupi neki gost. Sjedio sam leĊma okrenut prema vratima, te

se napola okrenuh da pogledam pridošlicu. To nije bio nitko drugi već teklić

Rufik koji nas je izdao Aladţijama.

»Pripazi samo da te Halef ne ugleda«, pomislih i opet se okrenuh jer s

njim nisam htio imati posla. No on je oĉito mislio drukĉije. Moţda se htio malo

zabaviti razgovarajući. Budući da sam ja bio jedini gost u sobi, on se nekoliko

puta prošeta kraj mene, stane preda mnom i upita:

— Jesi li stranac ovdje?

Drţao sam se kao da nisam ĉuo pitanje........

— Jesi li stranac ovdje? — ponovi on glasnije.

— Jesam — odgovorih ovaj put.

— Hoćeš li noćas spavati ovdje?

— To još ne znam.

— Odakle si?

— Iz Stambula.

— Dakle iz glavnog grada. Mora da si vrlo,sretan ĉovjek kad stanuješ u

blizini padišaha.

— Njegova blizina usrećuje samo dobre ljude.

— Misliš li time reći da tamo ima mnogo zlih?

— Kao i svuda.

— Što si po zanimanju?

— Pisar.

— Dakle uĉenjak! S takvim ljudima rado razgovaram.

— Ali ja ne razgovaram rado.

— Alaha mu, zašto se drţiš tako odbojno? Upravo sam te htio zapitati je

li slobodno sjesti uza te.

— Dopušteno je, ali te neće razveseliti.

— Zašto ne?

— Moje se lice ne sviĊa svakome.

— Pa vidjet ću da li se meni sviĊa.

Sjeo je za stol na klupu preko puta mene i pogledao me.

Teško bi bilo opisati njegovo lice u tom ĉasu. Imao sam još turban na

glavi i naoĉari na nosu. To ga je zbunilo, iako moje lice ni po ĉemu nije bilo

izmijenjeno. Usta su mu se otvorila, obrve skupile u šiljati luk, a oĉi se izbuljile

u mene te sam se morao svladati da se ne nasmijem.

— Gospodaru... Efendijo... Tko... Tko si ti? — upita on.

— Već sam ti to rekao.

— Jesi li rekao istinu?

— UsuĊuješ li se reći da laţem?

— Ne, tako mi Alaha, ne, jer znam da ti... Od straha i sumnje nije mogao

dalje govoriti.

— Što znaš o meni?

— Ništa, baš ništa, već da si pisar i da stanuješ u Stambulu.

— Što onda buncaš nesuvisle stvari?

— Nesuvisle? Oh, šerife, je li to ĉudo? Jer ti si ĉiji se onaj, o kojem ja

mislim da je onaj, o kojemu... Imaš potpuno pravo! Sasvim sam zbunjen jer je

sliĉnost odviše velika.

— Kome sam ja toliko sliĉan?

— Jednom mrtvacu.

— A kad je taj ĉovjek umro.

— Danas... na putu.

— Veoma je ţalosno kad ĉovjek umre na putu. Od ĉega je umro?

— Ubijen je.

— Strašno! Jesi li vidio njegovo mrtvo tijelo?

— Nisam.

— Onda su ti drugi pripovijedali o njegovoj smrti?

— Tako je.

— A tko ga je ubio?

— To se ne zna. Leţao je usred šume, izmeĊu ovog mjesta i Ostromdţe.

— Kroz tu šumu sam ja malo prije došao. Kako to da nisam ništa ĉuo o

umorstvu? Zar su ga htjeli opljaĉkati?

— Ne, bila je to osveta.

— Bit će krvna osveta?

— Jedna druga. Ovaj neoprezni ĉovjek digao je u Ostromdţi pravu

uzbunu. Huškao je ljude jedne protiv drugih i uveĉer je zapalio stan poboţna

ĉovjeka.

— To je zloĉin, koga mu Alah nikad neće oprostiti.

— Taj ĉovjek ne vjeruje u Alaha.

— Onda će sigurno stradati.

— Iz osvete su ga saĉekali i ubili.

— Je li bio sam?

— Nije. S njim su bila još trojica.

— A gdje su oni?

— Nestali su. Misli se da su i oni ubijeni.

— O kamo su otpremili njegov leš?

— To ne znam.

— Ĉudno. A tome krivovjerniku sam ja sliĉan?

— Imaš njegov lik i njegovo lice, samo su tvoja kosa i brada kraći i

svjetliji od njegove.

— Onda izmeĊu tog krivo vjernika i mene, šerifa, ima bar jedna razlika

koja me veoma raduje. Ali tko si ti?

— Teklić iz Ostromdţe.

— Onda sigurno sve vrlo taĉno znaš. Ali ĉuo sam danas usput da postoje

dva razbojnika, dva Arbanasa koje nazivaju Aladţijama. Jesi li već o njima ĉuo?

— Jesam, mi teklići saznajemo sve.

— A poznaješ li ih?

— Ne, šerife. Odakle će pošten ĉovjek poznavati razbojnike? Što je s

njima?

— ViĊen, su jutros u blizi Ostromdţe.

— Neka se Alah smiluje tom kraju.

— I s njima je bio neki teklić. Rekli su da se zove Rufik. Teklić se strese

od straha, ali ja mirno nastavih:

— Poznaješ li ga moţda?

— Vrlo dobro. On je moj drug.

— Onda ga opomeni kad ga sastaneš. Traţi ga policija.

— Alah! O Alah! Zašto?

— Jer je sauĉesnik u umorstvu, budući da je odao tog ĉovjeka obim

Aladţijama, ubojicama. Javio im je vrijeme kad će stranac napustiti Ostrimidţu.

— Je li to istina? — zamuca on.

— Ubijeni je to sam rekao.

— Zar mrtvac moţe govoriti?

— On nije mrtav i nije ubijen. A nitko ni ne zna, da je on imao biti

ubijen, osim tebe, Rufiĉe.

Teklić skoĉi sa svog sjedišta.

— Ti me poznaješ? — viknu uplašeno.

— Jest, poznajem te, a i oni tamo te poznaju.

Skinuo sam naoĉale i povez s tubanom, te pokazao prema vratima kroz

koja su upravo ušli Osko, Omar i Halef. Ĉovjek je jedan ĉasak bio ukoĉen od

straha jer me je prepoznao, a zatim viknu:

— Moram brzo otići, brzo. Imam još neodloţnog posla. Skoĉio je do

vrata ali ga je Halef već dohvatio za potiljak.

— Zašto nas ţeliš tako brzo napustiti, dragi prijatelju? — upita ga on

ljubaznim glasom.

— Imam još mnogo toga da obavim.

— Mislio sam da ti samo nosiš vijesti ovamo, ali ti dakle i odavde nosiš u

Ostromdţu?

— Da, da. Nemoj me zadrţavati.

— Mogao bi od mene nešto ponijeti.

— Kome?

— Napisat ću ti to.

— O ĉemu se radi?

— Samo pozdrav, obiĉan pozdrav.

— Vrlo ću ga rado izruĉuti, ali sad me pusti da odem.

— Ne mogu. Moraš saĉekati da ti napišem pozdrav i još k tome adresu.

— Hoće li to dugo trajati?

— Neće. Ja kod ovakvih prijateljskih pozdrava ne okolišam mnogo. Ne

treba mi ni papira ni tinte, jer ja to odmah pišem na neuštavljenom pergamentu.

A osim toga primit ćeš odmah i glasniĉku nagradu. Olovka mi je vani u staji.

Dragi Rufiĉe, morat ćeš se s nama potruditi onamo. DoĊi dakle!

Teklić je prodorno pogledao Halefa. Nije mu baš vjerovao, ali Halef je

bio tako ljubazan, da je ipak pošao za njim. Osko i Omar pratili su ih sa

smiješkom.

Sa svog mjesta mogao sam kroz otvoreni prozor bez stakla razabrati

cijelo dvorište. Vidjeh svu ĉetvoricu kako su prošli i zašli za jedna vrata,

vjerojatno od staje koja su se za njima zatvorila.

Nakon kratkog vremena zaĉuh poznato jaukanje i one neopisive glasove

koji su posljedica dodira biĉa s ljudskom koţom.

Vrata se opet naglo otvoriše i teklić izaĊe. Njegovo drţanje više nije bilo

ponosno a lice mu je nosilo izraz narušenog duševnog mira. Kretao se gotovo

kao orangutan koji bez štapa mora hodati na dvije noge. Oĉito ga nije zanimalo

kakav utisak ostavlja na okolinu, jer se nije ni ogledao već je najvećom brzinom

pokušavao zamaknuti za ugao.

Trojica mojih pratilaca doĊoše k meni.

— Sam kismet ga je doveo k nama — reĉe Halef gladeći svoju tanku

bradu i zadovoljno se smiješeći. — Šta je rekao taj klipan kad te je ugledao,

sidi?

Rekoh mu sve.

— Takav drznik! Zapamtit će on ovih trideset iskrenih pozdrava koje sam

dao da ih ponese u Ostromdţu i da ih tamo podijeli kome hoće.

— Zar se nije branio?

— Pokušavao je, ali ja sam mu rekao pun sauĉešća da će dobiti pedeset

udaraca bude li se branio. Ako bude miran i dobrovoljno legne na zemlju, primit

će ih samo trideset. Bio je dovoljno pametan da izabere ovo potonje. Pobrinuo

sam se da ga ovih trideset udaraca uzdrma kao da ih je primio pedeset. Slaţeš li

se, efendijo?

— Ovoga puta da.

— Da mi kismet samo ĉešće priredi takvo veselje, kad se radi o takvim

lopovima! Ima ih još kojima bih od srca rado prepustio izbor izmeĊu trideset i

pedeset udaraca. Nadam se da ću nekoga od njih sastati u dobar ĉas. Kako tvoja

noga, sidi?

— Nije najbolje. Neka Omar pogleda moţe li se u gradu kupiti sadre pa

neka mi donese pet oka. Ti donesi posudu s vodom, u koju ću staviti nogu, a

zatim mi skini ĉarapu.

Vratio se i košaraĉ da mi javi da je dugo traţio dok napokon nije našao

doktora Ĉefataĉa. Rekao mi je da je taj gospodin veoma zaposlen, ali da će ipak

odmah doći.

Zahvalio sam mu na trudu, poklonio mu malo duhana i pustio ga da ode

kući.

Halef je donio vodu. Pregledavši oteĉenu nogu ustanovio sam da se radi o

išĉašenju, ali srećom ne potpunom. Mogao sam i sam naravnati zglob, ali sam

više volio da bude prisutan lijeĉnik. Pogrešan postupak bi me na dulje vremena

uĉinio nepokretnim. Zasada stavih nogu u hladnu vodu.

DOKTOR „KAMEN MUČENIKA"

NAPOKON stigne lijeĉnik. Prije bih ga smatrao kineskim listonošom

nego evropskim lijeĉnikom. Bio je malen rastom i neobiĉno debeo. Obrazi su

mu sjali poput jabuka. Njegove male koso poloţene oĉi odavale su da je zipka

njegova roda visina na kolcu mongolskog šatora. Na glatko izbrijanoj ćeli, tako

da mu je cijelo ĉelo bilo slobodno, nosio je zabaĉeni stari, otrcani fes, koji je na

vrhu bio ukrašen sveskom crvenih, plavih i ţutih papira. Kratki kaftan sezao mu

je samo do koljena. Ĉinilo se da se sastoji od jednog jedinog golemog dţepa, jer

je na svim stranama, i gore i dolje, i lijevo i desno, i sprijeda i straga, bio sav

nadut. Oĉito je sadrţavao pokretnu lijeĉnikovu apoteku. Da stvar bude ljepša,

ovaj umjetnik lijeĉenja nosio je na leĊima veliku ĉetvorouglastu koţaru, koja

mu je visila o remenu, i koja je sigurno sadrţavala dragocjene instrumente.

Imao je na nogama debele vunene ĉarape s dvostrukim pustenim

potplatima utaknute u papuĉe okovane ţeljezom.

Kad je ušao, skinu papuĉe s nogu i priĊe mi u ĉarapama. Ĉini se da je ta

uljudnost kod njega bila uobiĉajena.

Budući da sam nogu imao u vodi znao je odmah da sam ja taj koji trebam

njegovu pomoć. Poklonio mi se dubokim naklonom pri ĉemu mu košara kliznu

naprijed pa se ĉinilo da će ga remen ugušiti. Uzvratih njegov pozdrav kako sam

najbolje znao i umio. On skinu košaru, stavi je na pod i zapita:

— Voliš li mnogo govoriti?

— Ne — odgovorih kratko.

— Ni ja. Dakle kratka pitanja, kratki odgovori i brzo gotovo!

Nisam debeljku pripisivao takvu odluĉnost. U Radoviću je time mogao

zapanjiti ljude i praviti dobre poslove. Stao je pred mene raširenih nogu,

odmjerio me odozgo do dolje i zapoĉeo pitanjem:

— Ti si taj s nogom?

— Ne, već s dvije noge.

— Šta? Obje si slomio? Nije shvatio moju šalu.

— Samo jednu i to lijevu.

— Dvostruki lom?

Jao! Govorio je o dvostrukom lomu. Zašto ne o decimalnom lomu?

Uostalom, to je bila njegova stvar. Nije mogao od mene zahtijevati da znam

kakva je moja ozljeda.

— Samo išĉašenje — odgovorih,

— Pruţi jezik!

To je bilo još ljepše. Ali uĉinio sam mu po volji i pokazao mu ga.

Promotrio ga je, opipao, gurnuo mu vrh ovamo onamo a zatim rekao kimajući

glavom:

— Opasno išĉašenje.

— Ne, samo nepotpuno.

— Šuti! Vidim to po jeziku. Otkad išĉašeno?

— Tri, najviše ĉetiri sata.

— Mnogo predugo. Moţe lako doći do otrovanja krvi. Gotovo sam mu se

nasmijao u lice. Zaĉudio sam se da je rijeĉ »otrovanje krvi« već našla svoj izraz

i na turskom jeziku.

— Boli? — upita me dalje.

— Podnošljivo.

— Tek?

— Vrlo dobar.

— Vrlo dobro. Vrlo dobro, preţivjet ćemo. Pokaţi nogu!

Ĉuĉnuo je pred mene. Budući da mu to nije bilo dovoljno udobno, sjeo je

kraj posude s vodom i ja mu stavih mokru nogu u krilo. Najprije ju je lako

dirnuo, a zatim jaĉe pritisnuo vršcima prstiju, kimnuo glavom i zapitao me:

— Viĉeš li lako?

— Ne..

— Vrlo dobro.

Brzi zahvat, snaţan potez i lako škripanje u zglobu — zatim me ţmireći

pogleda i upita:

— Kako je bilo?

— Draţesno.

— Gotovi smo.

— Sasvim?

— Ne. Još moram povezati.

Kao kirurg je oĉito bio spretan. Tko zna koliko bi me drugi izmuĉio samo

da bi stvar izgledala opasnija i da primi veću plaću.

— Ĉime povezati? — upitah ja. .

— Dašĉicama. Gdje je drvo?

— Neću.

— Zašto ne?

— Ne valja.

— Ne valja? Hoćeš li moţda srebrne ili zlatne dašĉice, obasute

briljantima?

— Ne. Hoću povez od sadre.

— Sadra? Jesi li lud? Sadrom se maţu zidovi i stijene, ali ne noge.

To je bila dakle njegova slaba strana.

— A sadrom se rade i divni zavoji — ustvrdih.

— Htio bih vidjeti.

— Moţeš vidjeti. Poslao sam po sadru.

— Kako ćeš to uĉiniti?

— Priĉekaj.

— Ako ne dobiješ sadre?

— Uĉinit ću povez s ljepilom.

— Ljepilo! — viknu on. — Zar mi se rugaš?

— Ne.

— Nemoj ni pokušavati!

— Oh, samo da hoću! — nasmijah se.

— Što! Ja sam uĉenjak!

— Što si studirao?

— Sve! — odgovorih kratko.

— A ja još triput više. No u svim udţbenicima što sam ih proĉitao nigdje

nije bilo rijeĉi o sadri za zavoje, a još manje o ljepilu. Sadra je brašno, a ljepilo

je mekano i tekuće. Zavoj mora biti krut.

— Sadra i ljepilo se stvrdnu. Zaĉudio bi se. Uopće se zasad još ne smije

staviti zavoj. Najprije treba stavljati obloge, dok oteklina ne splasne i boli se ne

stišaju. Jesi li razumio?

— Alaha mu, govoriš kao lijeĉnik.

— Ja se u to i razumijem.

— Onda sam poravnaj svoje kosti kad si ih sam išĉašio. Što si slao po

mene?

— Da ti pokaţem jezik.

— GoveĊi je jezik veći i ljepši. Upamti to. Moj posjet stoji deset

pijastera. Ti si stranac, pa plaćaš dvostruko. Jesi li razumio?

— Evo ti dvadeset pijastera. Ali ne dolazi mi više.

— Ne pada mi ni na pamet. Dosta mi je bilo jedanput. Ubacio je novac u

razrez svog kaftana, prebacio košaru preko ramena i pošao prema vratima.

Tamo navuĉe papuĉe i upravo je htio bez pozdrava izaći kroz vrata kad uĊe

Omar s posudom u rukama. Lijeĉnik stane, pogleda sadrţaj posude i zapita:

— Što je to?

— Sadra.

— Dakle to je sadra od koje ćemo praviti dašĉice? Takva ludost i glupost!

Pa to je upravo smiješno. Samo luĊak se toga moţe sjetiti.

Omar zatvori za sobom vrata tako da lijeĉnik više nije mogao izaći. Stavi

posudu na pod, uhvati debeljka s jedne i druge strane za ruke i upita:

— Tko si ti zapravo, mješino?

— Ja sam lijeĉnik, jesi li razumio?

— Moţda si neko mazalo. Šta ti tu priĉaš o ludosti, gluposti i

smiješnome? Naš efendija je zatraţio sadru; On je treba, i on uvijek zna što ĉini.

Tisuće ovakvih stjenica nema pameti u svojim praznim glavama koliko on ima

u vršku jedne svoje vlasi. Ako ga budeš vrijeĊao ovakvim izrazima, brzo ćeš

svršiti u zatvoru. Na tebi se vidi da ti je glupost majka.

To se ovom »uĉenjaku« nikad još nije dogodilo. Otrgnuo se od Omara,

uzmaknuo nekoliko koraka, duboko uzdahnuo i zatim ispali iz sebe kao da je u

plućima imao barut:

— Hoćeš li da ti svojim fesom zaĉepim tu brbljavu gubicu? Evo ti je, sine

majmuna, nećaĉe i pranećaĉe pavijana!

On skinu fes s glave, zguţva ga i baci Omaru u lice. Ovaj ga uhvati,

zagrabi rukom u posudu, napuni kapu sadrom i reĉe:

— Evo ti poklopca tvoje probušene pameti!

Zatim mu fes pun sadre baci u lice crveno od srdţbe. Sadra izleti iz fesa i

u slijedećem ĉasu je lijeĉnik izgledao kao Djed mraz. Sadra mu je zašla u oĉi, pa

je on stane otirati; udarao je nogama, izgubivši papuĉe; vikao kao da je naboden

na raţanj i napokon, kad je opet mogao vidjeti, otkinuo remen svoje košare da je

baci Omaru u glavu. Ovaj je na to bio spreman i uhvatio je košaru, pri ĉemu se

otvorio poklopac i cijeli se sadrţaj prosuo po podu. Bilo je tu kliješta, škara,

pinceta, kutija i još svaĉega, a meĊu tim glavni instrument kojim se doktor

sluţio: klistir.

Spretni Arapin brzo se sagnu i stade na lijeĉnika bacati sve te predmete.

Ovome nije preostalo ništa drugo nego da to sve opet baca na Omara, prateći to

bacanje psovkama u kojima je, ĉini se, bio pravi umjetnik i koje ovdje ne

moţemo ponoviti.

Ovo bombardiranje bilo je tako smiješno da smo se mi ostali morali

glasno smijati. Sve to ĉulo se i na dvorištu i privuklo je handţiju i druge ljude

koji su se pridruţili našem smijehu.

Sad je Halef došao na pomisao da pomogne svom prijatelju.

— Sidi, izvadi nogu iz vode — reĉe on, uhvati moju nogu i diţe je. Onda

zgrabi posudu i poţuri s njome prema vratima da lijeĉniku odsijeĉe uzmak.

Uhvatio je klistir i stao njime polijevati debeljka da je ovaj zaĉas bio sav mokar.

— Lijepo, divno, sjajno! — vikao je Omar. — Sad ćemo mu dati i cijelu

sadru. Samo ga dobro polijevaj, Halefe!

On uhvati posudu i sasu sadru na lijeĉnika dok se Halef brinuo za

dovoljne koliĉine vode.

Htio sam to prekinuti, ali od smijeha nisam mogao. Lijeĉnik je izgledao i

previše smiješno. Svi su se prisutni tresli od smijeha. Najviše se smijao

handţija.. Nije bio velik, imao je uska ramena i šiljasti trbušĉić koga su jedva

nosile tanke noţice. Smijao se tako da se ĉinilo kao da će se raspasti od smijeha.

Lijeĉnik se povukao u jedan kut. Tamo je stajao drţeći rukave svog

kaftana pred licem, ali ispod tih rukava psovao je i kleo nesmanjenom ţestinom.

Onda mu priĊe Halef i izlije mu na glavu cijeli sadrţaj posude s vodom

napomenuvši:

— Tako će proći svaki koji našeg efendiju naziva luĊakom. Osko, donesi

opet vode da sidi moţe hladiti nogu. Ovog mudrog lijeĉnika ćemo posaditi na

stolac da mu oĉistimo lice. Budi miran, prijatelju, jer ću ti inaĉe oguliti i nos.

On posadi lijeĉnika na stolac, uze drvenu ţlicu s poda i stade njome ĉistiti

lijeĉnikovo lice od sadre. Sve šta mu je skinuo s lica namazao bi mu na uši; pri

tom se nije ţurio.

Lijeĉnik mu je to dopuštao, ali je uz to neprestano psovao. Što mu se više

jezik umarao od tog napora, to su mu kletve bivale teţe i soĉnije. Izmišljao je

najstrašnije uvrede i ĉnilo se da mu i to još nije dosta.

Sadra se, kao što je poznato, brzo skrutnjuje i već nakon nekoliko minuta

tvrda je kao kamen. U ovom je sluĉaju to išlo još brţe jer je odjeća upijala

vlagu. Tek kad je kora bila potpuno bijela i ĉvrsta, prestade Halef sa struganjem.

— Tako — reĉe. — Oĉistio sam te jer je pisano da i neprijatelju valja

ugaĊati. No više ne moţeš od mene traţiti. Svoje stvari pokupi sam i stavi ih u

košaru. Ustani! Lijeĉenje je dovršeno.

Debeljko je htio ustati sa stolca, ali nije mogao jer mu se odjeća ukrutila i

smetala ga. To je bio razlog zbog kojega nisam prekinuo ovu obijesnu šalu. Na

taj naĉin mu je bilo zorno prikazano da se sadra moţe upotrijebiti za zavoje.

— Ne mogu ustati. Ne mogu ustati! — viknu on raširivši svih deset

prstiju. — Kaftan mi je poput stakla. Moj se kaftan lomi!

Halef uhvati fes za smotak papirića, skine mu ga s glave, na keju mu ga je

prije sam opet bio nabio, te mu ga staivi pred oĉi rekavši:

— Gledaj! To je ĉasni pokrivaĉ tvoje uĉene glave. Kako ti se sviĊa?

Fes je sada bio tvrdi, bijeli predmet zvonolika oblika i imao je taĉne

obrise lijeĉnikove lubanje. Bilo je smiješno.

— Moj fes, moj fes! — viknu debeljko. — Od moje mladosti nosim ga na

glavi, a sada vi propalice krnjite dostojanstvo njegove starosti i ugled njegovih

godina.Daj ga ovamo!

Pruţio je ruku za njim. No kad je digao ruku stala se lomiti sadra njegova

rukava.

— Jao! Jao! — viknu. — Evo gdje nestaje zdravlje moje ruke i

dostojanstvo mojih udova! Što da radim? Moram ići! Moji bolesnici ĉekaju na

mene!

Htio je ustati, ali kad je kaftan opet poĉeo pucati, spusti se brzo natrag na

stolac,

— Jeste li vidjeli? Jeste li ĉuli? — zapita plaĉljivim glasom. — Lome se

obrisi mog tijela i otpadaju oblici moga stasa. Nestalo je draţesti i sklada, a

oblina pasa skupila se u strašne bore. Uĉinili ste iz mene neugledan lik i ĉovjeka

bez draţi. Divljenje onih koji me gledaju pretvorit će se u smijeh, a njihovi

pogledi i priznanja u izrugivanje. Pokazivat će na ulici prstima na mene, a moja

ljubljena jadikovat će zbog mojih vrlina. Propao sam i mogu se odmah dati

odvesti na groblje gdje ĉempresi tiho plaĉu. O Alahu, o Alahu!

Srdţba mu se pretvorila u tugu. Kosnuo ga se gubitak otmjenosti. Već su

mu prisutni htjeli odgovoriti novim smijehom, kad ja rukom dadoh znak da šute

i rekoh:

— Ne tuguj, hećime! Tvoja ţalost pretvorit će se u radost, jer si imao

prilike da stekneš vaţno iskustvo za sebe.

— Iskustvo sam stekao, to je istina, ali ono za mene nije vaţno. Nauĉio

sam da se ne treba upuštati s ljudima koji nemaju obrazovanja.

— Misliš li, hećime, da ga ti imaš?

— Jest. Jer ja sam ĉovjek koji lijeĉi bolesna tijela i osvjeţuje umorna

srca. To je pravo obrazovanje.

— Ti si ĉovjek koji svojim bolesnicima govori da njihovi jezici nisu tako

lijepi ni zanimljivi kao goveĊi. Ako to nazivaš obrazovanjem, onda si visoko

obrazovan ĉovjek. Uostalom, ne shvaćam kako ti po mom jeziku moţeš

prosuditi je li išĉašenje opasno.

— Bit će da si ti u svom ţivotu vrlo malo shvatio. To vidim na tebi. Oĉito

ne shvaćaš da si me doveo u poloţaj koji šteti mojoj ĉasti i pokapa moj ugled u

zemlji.

— To zaista ne shvaćam.

— Onda ti je pamet kratka, kao kobasica, a glupost duga kao opseg

zemlje. A ipak prćiš nos, sjediš tu vaţna lica i govoriš kao da si profesor svih

mogućih znanosti.

— Prema tebi sam profesor, jer sam ti dao zornu pouku u umijeću

stavljanja zavoja.

— O tome nisam ĉuo ni jedne rijeĉi.

— Govorio sam o uzornoj nastavi. Kod nje se ništa ne govori. Ovo što si

sada nauĉio moţe te uĉiniti najznamenitijim hećimom svih zemalja kojima

vlada padišah.

— Zar mi se još i rugaš? Ako si zaista tako mudar, kao što tvrdiš, daj mi

dobar savjet kako da se iskopam iz ovog oklopa od sadre.

— O tome kasnije. Smijao si mi se kad sam ti rekao da se od sadre moţe

napraviti zavoj, a ipak je to najbolji zavoj što postoji. Nisi mi dao do rijeĉi, zato

sam te pouĉio djelom. Primi svoj kaftan. Prije je bio mekan, a sada je tvrd i

ĉvrst kao kamen, tako tvrd, kao što to mora biti zavoj ako oštećenom udu treba

da dade ĉvrstu potporu. Zar još uvijek ništa ne opaţaš?

Skupio je obrve i zamišljeno me pogledao. Nastavih:

— Ako staviš slomljenu nogu meĊu dašĉice, one će smetati nozi jer ne

mogu poprimiti njen oblik. Takav zavoj ne valja ništa.

— Nema drugog zavoja. Najveći lijeĉnici carstva naprezali su uzalud

mozgove da pronaĊu zavoj koji bi poprimio oblik bolesnih udova. U knjizi koju

imam piše da se lomovi mogu lijeĉiti samo pomoću dašĉica.

— Da, to je knjiga koja je pisana prije dvije stotine godina. Onda je to

bila istina, ali danas više nije.

— Ne rugaj se toj knjizi!

— Tvoje znanje i pogledi bili su dobri za ono doba, ali nisu za danas.

Danas ima sasvim drugih zavoja. Jesi li pogledao fes koji ti sad pokriva glavu?

— Zašto ga ne bih pogledao? Ovaj mali otrovni gušter drţao mi ga je

dosta blizu nosa.

— Reci mu, kakav oblik ima?

— Oblik moje glave.

— Sasvim taĉan oblik. Tako to biva i sa svakim drugim tijelom. Kad

slomim ruku, i kad mi je namjeste, omotam je najprije tankom tkaninom. Ovu

namoĉim u sadru što sam je rastopio u vodi i preko toga premotam nov zavoj

namoĉen u sadru. Kad se to osuši i otvrdne dobio sam zavoj, koji je vrlo ĉvrst i

taĉno pristaje uz oblik ruke.

— Nije moguće — viknu on pošto je jedan ĉas buljio u me; zatim se

obrati Halefu:

— Daj brzo još jednom skini moj fes!

Hadţi ga posluša. Drţao je fes pred njegovim oĉima polako ga okrećući

na sve strane.

— Još je bolje — nastavih — ako se zavoj odmah umoĉi u rastopinu

sadre, pa tek onda njime umota ruka. A da ne bi, kad se sadra osuši, pritisnuo

bolesnu ruku, stavlja se ispod njega sloj vate. Tad ruka miruje u mekanom, ali

ĉvrstom i dobrom povezu.

Opet me pogleda i vikne:

— Alah, Alah! Divna li, sjajna li izuma! Trĉim i ţurim da to zapišem.

On skoĉi na noge ne mareći za krutost svog kaftana i otrĉa do vrata.

— Ĉekaj, ĉekaj! Ponesi svoju košaru s alatom! — poviĉe za njim Halef.

— I stavi fes na glavu!

Lijeĉnik stade. Izgledao je smiješno. Sadra se lomila uzduţ i poprijeko na

njegovom kaftanu, i drobila se s njega. Kaftan nije promijenio oblik što ga je

imao dok je lijeĉnik sjedio. Donji, straţnji dio stršio je naprijed i smetao ga u

hodu. Onda debeljko okrene Halefu leĊa, pruţi mu ruke natraške i reĉe:

— Povuci za rukave! Moram se izvući!

Halef uhvati rukave i potegne ih, a lijeĉnik povuĉe na svoju stranu dok

nije napokon izletio iz sadrene odjeće, te jurnuo kroz vrata u dvorište.

— Vraćam se opet! Vraćam se! Vraćam se odmah opet! — viknu. Zatim

skoĉi i otrĉi.

Uhvatilo ga je oduševljenje za sadreni zavoj. Morao je kući da zapiše

moje upute. Nije uopće opazio da je ostavio papuĉe, kaftan, fes i sav alat, i da je

gologlav trĉao po cesti.

Bio je dušom i tijelom odan svom pozivu, samo nije imao prilike da nauĉi

ništa više od onoga što su znali drugi, a ti nisu znali ništa.

Trebalo je oĉistiti sobu. Ukrućeni kaftan stavismo na stolac, a momci

pokupiše lijeĉniĉki pribor. Zatim urediše moju sobicu. Osko mi je donio vode, i

ja se obradovah opazivši da je oteklina splasnula i da me više ništa ne boli.

Poslije me odnesoše u moju sobu i poloţiše na široki krevet. Stavljao sam

obloge i htio uveĉe staviti sadreni zavoj. U tu svrhu trebao sam vate, zavoja i još

sadre.

Kad sam otprilike tri sata odleţao, zaĉuh kroz vrata lijeĉnikov glas:

— Gdje je efendija?

— Tu, u maloj sobi — odgovori Halef.

— Najavi me!

Halef otvori vrata i lijeĉnik uĊe. Ali kako je izgledao!

Bio je obuĉen poput mladoţenje. Plavi svileni kaftan, dugaĉak do poda,

omotao je oko tijela. Na nogama je imao papuĉe od safijanske koţe, a na glavi

plavo i bijelo isprugani turban ukrašen kopĉom. Imao je sveĉano lice i korak mu

je bio dostojanstven. Zaustavio se ispod vratnica, prekrstio ruke na grudima,

duboko se naklonio i rekao:

— Moj efendijo, došao sam ti u posjetu zahvalnosti i poštovanja. Dopusti

mi da uĊem.

I ja se sveĉano naklonih i odgovorih:

— PriĊi bliţe, dobro si došao.

On krenu tri sitna koraka, nakašlja se i zapoĉne:

— Efendijo, tvoja je glava kolijevka razuma, a tvoj mozak sadrţi znanje

svih naroda. Tvoj je duh oštar kao oštrica britve, a tvoje razmišljanje šiljato kao

vrh igle. Imao si sreću da ti je kismet dopustio da riješiš veliko pitanje njege

lomova i išĉašenja. Tvoj je duh prouĉio sva podruĉja znanosti dok nije došao do

sumpornog kalcija kojeg - neznalice i barbari nazivaju sadrom. Tome si dodao

vode, pomiješao ga i namazao na platno koje, omotano oko zglobova i kostiju,

daje potrebnu ĉvrstoću. Tako ćeš ti s vremenom spasiti milijune nogu i ruku, a

budući profesori sakupljat će novac da ti podignu spomenik na kojem će biti

tvoja glava isklesana od kamena, ili tvoje tijelo izliveno od gvoţda. Na ploĉi

spomenika sjat će tvoje ime zlatnim slovima. Dok se to sve ne dogodi, dopusti

mi da ja zapišem tvoje ime u svoju knjigu, pa te molim da mi ga saopćiš.

Govorio je sveĉano, pravim poslaniĉkim glasom.

— Hvala ti — odgovorih. — Istinoljubivost mi nalaţe da ti kaţem da

nisam ja onaj koji je uĉinio taj veliki izum. Ako hoćeš zapisati ime izumitelja

onda znaj da se onaj uĉeni ĉovjek kojemu toliki ljudi duguju svoj spas zvao

Mathysen, i da je bio znamenit lijeĉnik u Holandiji. Nisam zasluţio tvoju

zahvalnost, ali me raduje da ti se izum sviĊa i da ćeš ga marljivo ubuduće

koristiti.

— Odmah ću ti dokazati da sam ĉvrsto odluĉio da ga primjenjujem. Ali

moju zahvalnost ne smiješ odbiti. Iako moţda nisi izumitelj, ipak si ovu

neusporedivu blagodat oveo kod nas. Neću zaboraviti današnji dan. Radujem se

što je moj kaftan još ovdje. Neka od današnjeg dana bude moj »cimer« što ću ga

objesiti na vratima svoga stana, kako bi svi oni koji imaju slomljene kosti mogli

vidjeti da ću ih lijeĉiti sadrom. Već sam izvršio pokus kako to treba ĉiniti, pa te

molim da struĉno pregledaš moje djelo i da mi kaţeš svoje mišljenje. Hoćeš li?

— Vrlo rado — odgovorih.

On priĊe k prozoru i pljesnu rukama. Vrata velike sobe se otvore i ja

zaĉuh teške korake.

— Ovamo unutra! — zapovjedi on.

Najprije se pokaţu dva ĉovjeka koji su nosili veliki kabao do vrha

napunjen sadrom. Jedan od njih imao je zalihu vate koja bi bila dovoljna da se u

nju umota deset osoba, a drugi je u ruci drţao smotak zavoja. Svoj teret poloţiše

na pod i odoše.

Kad se soba malo ispraznila uĊoše ponovno dva ĉovjeka noseći nosiljku.

Na njoj je leţao neki bradati muškarac ĉije je tijelo bilo pokriveno do vrata. I

oni staviše nosiljku na pod i odoše.

— Molim, pogledaj te zavoje što sam ih poloţio — zapoĉne lijeĉnik. —

Kupio sam pribor i naruĉio ovog ĉovjeka da mi sluţi kao »model«. Dobiva na

dan deset pijastera i hranu. Dopusti da maknem pokrivaĉ pa pogledaj pacijenta.

Skinuo je pokrivaĉ. Kad sam ugledao »model« morao sam se svladati da

ne prasnem u smijeh! Kako je taj ĉovjek izgledao! Debeljko je zamislio sve

moguće lomove i išĉašenja pa je siromaha prema tome stavio u gips. Ali kako!

Ramena, nadlaktice i podlaktice, gornji i donji dijelovi nogu, pa ĉak i

kukovi bili su umotani u sadru debelu više od pedlja. I prsni koš bio mu je

snabdjeven oklopom kroz koji bi teško probio metak iz pištolja. Ĉovjek je leţao

kao pravi bolesnik na umoru. Nije se mogao micati, ĉak je jedva i disao. I to sve

za nekoliko pijastera na dan! Bilo je prema tome jasno da će ove zavoje nositi

više dana. Ali zašto?

— Kako dugo misliš provoditi taj tvoj pokus? — upitah ga.

— Tako dugo dok više ne bude mogao izdrţati. Htio bih ispitati uĉinak

što ga sadra ima na razliĉite dijelove tijela.

— Zar na zdravom ĉovjeku? Jedina će posljedica biti da on to neće moći

dugo izdrţati. A što je s njegovim prsnim košem?

— Slomio je pet rebara, dva desno i tri lijevo.

— A ramena?

— Pukle su kljuĉne kosti.

— A što je sa kukovima?

— Išĉašio je oba kuka. Nedostaje mi još jedno. Išĉašila mu se vilica, pa

ne moţe zatvoriti usta. Ne znam kako se to stavlja u sadru, pa bih to htio uĉiniti

prema tvojoj uputi.

— Heĉime, na to se ne stavlja zavoj!

— Ne? Zašto?

— Kod išĉašenja vilice ona se samo namjesti pa ne treba sadre.

— U redu. Ako hoćeš, pretpostavit ćemo da je vilica opet namještena.

— Budi tako dobar pa mu oslobodi rebra. Taj ĉovjek ne moţe ni disati.

— Kako god ţeliš. Odmah ću od krĉmara donijeti alat.

Bio sam vrlo radoznao što će donijeti. Kad se vratio, upravo sam mijenjao

oblog na nozi pa sam pogled podigao tek onda kad sam zaĉuo udarce ĉekića.

— Što radiš, ĉovjeĉe? Što imaš u rukama?

Nisam to mogao vidjeti, jer mi je bio okrenut leĊima.

— Ĉekić i dlijeto — odgovori on prostodušno.

— Onda ćeš mu stvarno razbiti rebra, ili dlijetom raniti grudi.

— A ĉime se to onda radi?

— Škarama, noţem ili pilom, već prema mjestu i debljini zavoja.

— Pila za kosti nalazi se u mojoj košari i ja ću je donijeti.

— Dovedi i mog malog pratioca. On će ti pomoći budući da ja ne mogu.

Kad je Halef došao, bilo je dovoljno da mu namignem i on se odmah dao

na odstranjivanje sadre iako se lijeĉnik protivio. Bio je to teţak posao i dugo je

trebalo dok je »model« bio osloboĊen svih zavoja. U meĊuvremenu spustila se

noć pa je valjalo upaliti svijetla. Jadnik, koga je lijeĉnik, pod pretpostavkom

svih mogućih lomova i išĉašenja svega umotao u sadru i još mu htio pripisati

išĉašenje vilice, nije izgovorio ni jedne rijeĉi. No kad je zadnji zavoj bio maknut

reĉe mi:

— Hvala ti, efendijo.

Onda je jednim skokom nestao u mraku.

— Stoj! — viknu je debeljko za njim. — Još te trebam. Poĉet ćemo

iznova!

Zov je bio uzaludan.

— Evo ga, pobjegao je! Što ću sad s ovom lijepom sadrom, vatom i

zavojem?

— Pusti ga neka bjeţi — odgovorih. — što si mislio? Sadrţajem ovog

kabla moţeš sadrom obloţiti dvije kuće. Mali dio toga potreban je meni, i

mislim da je sad vrijeme da stavim zavoj.

— U redu, efendijo. Odmah ĉu poĉeti.

— Polako, polako. Radi taĉno po mojoj uputi.

Debeljko je gorio od stvaralaĉkog ţara. Dok je stavljao zavoj priĉao mi je

o nevjerojatnim lijeĉenjima koja je proveo. Kad smo bili gotovi, reĉe:

— To je nešto sasvim drugo. Opet ću dovesti svog pokusnog bolesnika i

sutra ti ga pokazati.

— A kad ćeš mu staviti zavoje?

— Još veĉeras.

— Pa zar da do sutra leţi? Ubit ćeš ga. Ako se hoćeš vjeţbati, ne smiješ

staviti sve zavoje najednom, nego samo jedan za drugim i moraš ih odmah opet

skinuti, ĉim se skrute. Zapamti, uostalom, da se u zavoje mogu urezivati

prozori.

— Ĉemu?

— Da bi se pojedini dijelovi tijela mogli motriti. Nemaš uĉitelja koji te

moţe poduĉiti, a ni knjige da je proĉitaš. Moraš dakle sam razmišljati i vršiti

pokuse.

— Ostani, efendijo, i poduĉavaj me! Svi lijeĉnici ovog kraja, bit će tvoji

Ċaci.

— A mi ostali sluţit ćemo kao »modeli-«, — nasmije se Halef. — To bi

nam još trebalo. Dosta si nauĉio danas poslije podne pa se sada dalje snalazi,

sam.

— Ako nemate vremena, moram odustati od nastave. Istina je da sam

danas mnogo nauĉio i ne znam kako da vam zahvalim. Novaca nećeš uzeti. Dat

ću ti uspomenu koja će te obradovati.

— A što je to?

— Nekoliko ĉaša s alkoholom u kojem su spremljeni crvi i gliste. Mene

to veoma raduje, ali tebi ih poklanjam od srca.

— Hvala ti lijepa, ali ĉaše bi me smetale na putu.

— Ţao mi je. Ali vidjet ćeš da sam ti ipak zahvalan. Dat ću ti najmilije

što posjedujem — kostur. Sam sam ogulio kosti, iskuhao ih i obijelio.

— I na tome ti moram naţalost zahvaliti.

— Zar me hoćeš uvrijediti?

— Neću, nipošto. Uvidjet ćeš i sam da ne mogu kostur drţati kraj sebe na

sedlu.

— To je istina. Dopusti mi dakle da ti bar od srca stisnem ruku.

Hećim je, kao i većina debelih ljudi, bio zapravo dobriĉina. Bio je ţeljan

znanja i pun zahvalnosti. Izmijenio se od današnjeg poslijepodneva. Bio je

sretan kad sam ga pozvao da veĉera s nama te se nakon veĉere od nas oprostio

tako srdaĉno kao da smo stari prijatelji.

Njegovi su nosaĉi morali ĉekati pa su sada odnijeli sve njegove stvari.

Umjesto »modela« leţala je na nosiljci košara s instrumentima i kruti kaftan

koji će mu sluţiti kao »cimer«.

Ostali dio veĉeri proveli smo u razgovoru, što ćemo idućeg dana uĉiniti.

Odluĉio sam da otputujemo usprkos bolesnoj nozi, jer onoj ĉetvorici što smo ih

slijedili nismo smjeli dopustiti da toliko odmaknu. Moţda poslije ne bismo

mogli naći njihov trag.

Na komadiću papira kojeg je napisao Hamd el Arnazat i koji je meni u

Jedrenima pao u ruke, pisalo je:

»Vrlo brzo obavijest u Karanorman han, ali iza sajma u Meneliku.«

Menelik je leţao iza nas; do danas smo progonili Hamd el Amazatovog

brata, nemajući pojma gdje leţi Karanorman han. Oĉito je ovo mjesto bilo

njegov cilj i vjerojatno će se obojica tamo sastati. Spremali su zlo, a mi smo to

htjeli sprijeĉiti. S toga razloga krenuli smo na put. Kad bismo im dopustili da

nas toliko preteknu mogli bismo vrlo lako promašiti svrhu. Zato smo sutra u

jutro morali svakako pojahati dalje.

Halef me je smatrao bolesnikom i zahtijevao da se ĉuvam. Osko i Omar

sloţili su se sa mnom. Omar izgovori rijeĉi pustinjske osvete:

— Krv za krv! Zakleo sam se da ću osvetiti smrt svoga oca i moram

odrţati rijeĉ. Ako sutra ne krenete sa mnom, krenut ću sam. Nemam mira dok

ne zabijem noţ u ubojiĉino srce.

To je zvuĉalo divlje i neĉovjeĉno, ali kad sam pomislio na onaj ĉas u

kojem je njegov otac, naš vodiĉ, propao u strašnu slanu koru moĉvare, ĉinilo mi

se da taj zloĉin stvarno treba osvetiti. Hoće li to biti na Omarov naĉin, to će se

vidjeti na licu mjesta. No svakako nisam kanio dopustiti promišljeno umorstvo.

Bio bih tog jutra spavao i dulje da me nisu probudili. Košaraĉ je stajao

vani i htio razgovarati sa mnom. Primio sam ga gotovo ljut zbog smetanja. Kad

ugledah njegova šurjaka, krĉmara iz zaselka koji je ušao za njim, naslutio saim

da je razlog zbog kojeg me je probudio sigurno bio vaţan pa ga primih ljubazna

lica.

— Efendijo, — reĉe krĉmar iz zaselka. — Nisam mislio da ću te ponovo

vidjeti. Oprosti nam što smetamo tvoj mir, ali moram ti javiti vaţnu stvar. Radi

se o vašem ţivotu.

— Zar opet! Nadajmo se da nije tako strašno kao što se tebi ĉini.

— Bilo bi strašno da te nisam upozorio. Oba Alandţije bili su ovdje, kod

mog brata.

— Kada?

— U zoru — odgovori košaraĉ jer sam njemu upravio pitanje.

— Rano smo se probudili jer nam radost što su je izazvali tvoji pokloni

nije dala spavati. I djeca su već bila ustala a ja sam otišao na rijeku da obiĊem

udice, koje sam naveĉer izloţio. Kad sam se vratio stajala su dva jahaĉa pred

vratima kuće i razgovarala s djecom. Moj otac je još leţao. Kad su me vidjeli

gdje dolazim upitaše me nisu li juĉer prošla ovuda ĉetiri jahaĉa, od kojih jedan

nosi turban šerifa i tamne naoĉari. Jedan od konja je crni arapski vranac.

— Što si odgovorio? — upitah napeto.

— Odmah sam pomislio da su to Aladţije o kojima smo govorili i

prešutio istinu.

— Nisi pametno uĉinio.

— Zašto?

— Tvoja su djeca vjerojatno već sve odala.

— Tako je bilo. Stali su me udarati biĉem i prijetili mi da će me ubiti ne

budem li govorio istinu.

— Sasvim je u redu da si im priznao istinu.

— Odakle znaš da sam to uĉinio?

— Ĉitam to u tvom nesigurnom pogledu. Bojiš se da si napravio pogrešku

i zbog toga nemaš mirnu savjest.

— Efendijo, tvoj ti pogled dobro govori. Mogao sam izbjeći udarce, ali

tada bi bili okrutni prema mom ocu i djeci. A pošto su ona i onako već sve

izbrbljala, priznao sam da si bio tu.

— Nadam se da nisi više ništa rekao?

— Htio sam samo to reći, ali oni su već ispitali mališane i saznali da si

ispraznio ĉizme, dao djedu novac i da sam vas ja trebao voditi u Taškej, u kojem

sam prije bio sa zlim ljudima.

— Morao si to naravno priznati.

— Nisam mogao drukĉije. Oprostit ćeš mi.

— Ne mogu se zbog toga na tebe ljutiti. Ja sam se morao ĉuvati da o

tome ne govorim pred djecom. Jesu li razbojnici imali puške?

— Jesu, ali izgleda da su loše prošli. Jedan je nosio zavoj na gornjoj

usnici, a nos mu je bio plav kao šljiva.

— To je bio Bibar kome sam jednim udarcem rasjekao usnicu. Ali on je

nosio bradu?

— Onda ju je obrijao da moţe previti ranu. On nije govorio. Govorio je

samo onaj drugi. Sjedio je tako loše u sedlu kao da ima slomljenu hrptenjaĉu.

— Bacio sam ga o stablo pa to sigurno još osjeća. Što su uĉinili zatim?

— Još su me nekoliko puta udarili, a onda odjahali prema Radoviću.

— To ne vjerujem. Mislim da su odjahali u šumu kroz koju nas ti moraš

voditi. Tamo će pokušati da nas napadnu. Nema sumnje da poznaju taj kraj.

— Dobro si pogodio, efendijo. I ja sam imao istu misao, pa sam se

odšuljao za njima. Ubrzo su skrenuli desno u planine.

— Sad su se tamo sakrili i ĉekaju na nas. U prvom redu moram znati što

si im sve priznao. Rekao si im da sam u Radoviću. Jesi li govorio o mojoj

bolesnoj nozi i o tome da moram moţda ostati u Radoviću?

— Ne, nijedne rijeĉi.

— Onda danas ĉekaju na nas. Zar nisu pitali kad polazimo?

— Jesu, i ja sam im rekao da ću to tek saznati. Zakleli su se zatim da će

me ubiti i spaliti moju kolibu ako ih izdam. Rekli su mi da su oni Aladţije, o

kojima sam sigurno ĉuo pa da će izvršiti svoju prijetnju.

— A ipak mi sve to pripovijedaš?

— Duţan sam ti zahvalnost. Moţda moţeš sve tako podesiti da oni

povjeruju da sam šutio.

— To ću lako uĉiniti. Naravno da sam ti zahvalan na opomeni bez koje

bismo se mogli loše provesti.

— Da, efendijo, bio bi izgubljen — upadne u rijeĉ njegov šurjak. — Ĉuo

sam sve svojim ušima.

— Bili su dakle i kod tebe?

— Naravno. No taj me posjet nije obradovao jer mi je bilo još dosta onog

prvoga.

— To je bilo juĉer poslije podne? Ili si ih već moţda prijevidio?

— Ĉuo jesam o njima, ali ih nisam još vidio. K meni su došli još ujutro,

zatraţili rakije i sjeli za stol pred kućom pošto su konje spremili iza kuće.

— Jesi li slutio tko su?

— Jesam. Konji su im bili šarci, a njihov visoki stas pristajao je taĉno uz

opis što sam ga dobio. Bio sam ljut na njih, jer sam ih smatrao kradljivcima

svog konja i samara.

— Dakle si već znao da su konj i sedlo nestali?

— Naravno. Opazio sam to ĉim sam ustao.

— Nisi li mogao pomisliti da je konj pobjegao?

— To nije još nikad uĉinio, a osim toga ne bi nestao samar.

— To je istina. Jer samar ne bjeţi s konjem.

— Pripovijedao sam im o kraĊi i oni su sigurno primijetili da sumnjam na

njih jer su se naljutili i napokon me prisilili da ostanem u sobi.

— I ti si to dopustio?

— Što sam mogao uĉiniti?

— Pozvati u pomoć susjede.

— Nisam mogao otići da ih pozovem, a da sam i mogao, ne bih to bio

uĉinio. Kome Aladţije doĊu, uĉinit će najbolje da ih posluša. Jer ako bi mu u

tom ĉasu i uspjelo steći neku prednost, ipak će mu se oni kasnije osvetiti. Ostao

sam zato miran u sobi. Ni djecu nisam smio dozvati već si to ti sam poslije

uĉinio.

— Zar u to vrijeme nitko nije navratio k tebi? Moţda bi ih dolazak

kakvog gosta otjerao.

— Je li ih tvoj dolazak otjerao, efendijo?

— Naravno da nije.

— Nitko nije prolazio. Samo je jedan ĉovjek došao i svratio naime. . .

— Teklić Rufik iiz Ostromdţe — upadoh mu u rijeĉ. — Znao je da ga

Aladţije ĉekaju. Oni su uostalom već noć prije toga bili u blizini, i znali su da

imaš dva konja.

— To sam sada saznao od Abida.

— Je li se Rufik samo kratko vrijeme kod tebe zadrţao?

— Nije. Sjahao je s mule i sjeo k njima. Sjedili su zajedno više od sata.

— Nisi li mogao ĉuti što su govorili?

— Iz sobe nisam. Ali smatrao sam ih kradljivcima svog konja i oĉekivao

od njih nevolje jer oni nisu dopuštali da izaĊem iz kuće. Zato sam odluĉio da

prisluškujem. Sigurno si opazio da u mojoj sobi postoje ljestve koje vode na

krov gdje sušim kukuruzovinu. Popeo sam se gore i uspio se provući na strehu.

Ĉuo sam svaku rijeĉ i saznao što se u Ostromdţi dogodilo. Teklić je to iscrpno

priĉao i rekao da ćete vi krenuti oko podne i da ćete prema tome tri sata kasnije

proći kraj moje kuće. Nadalje sam ĉuo da je on već prošle veĉeri s njima

razgovarao.

— Sad razumijem — odgovorih — kako je Mubarek tako brzo našao

Aladţije i nahuškao ih na mene.

— Ĉini se da ih je on naruĉio već prije vašeg dolaska da izvedu neku

psinu. Vi ste ga kod toga smetali i zato je on htio iskoristiti njihovu prisutnost

da vam se osveti.

— Što si još ĉuo?

— Da je Mubarek pobjegao s ostalom trojicom i da vi morate umrijeti.

Oznaĉio je ĉak mjesto na kojemu vas treba napasti, i to nedaleko odavde, na

oštrom zavoju što ga put ĉini u šumi.

— Na tom mjestu došlo je do borbe izmeĊu njih i mene.

— I ti si ih pobijedio, kako mi to veli moj brat. Efendijo, Alah je bio s

tobom jer bi inaĉe bio mrtav.

— Nastavi!

— Teklić im je rekao neka se ne oslanjaju na svoje puške i pištolje, jer da

ste vi neranjivi. Oni su mu se smijali. Kad im je taĉno ispripovjedio što se

dogodilo zamislili su se i napokon priznali da ste zaista neranjivi.

— Što kaţeš na to? — upitah.

— Efendijo, ima dvije vrsti ĉarolija. Kod jednih sluţiš se Alahovom

pomoći, a kod drugih šejtanovom. Vi ste nauĉili dobru magiju!

Ja mu odgovorih:

— Nismo mi nikakvi vraĉevi. Bilo bi nam drago da smo zaista neranjivi,

ali meci naţalost probijaju naše tijeloo isto tako kao i tijelo drugih ljudi.

— Ne mogu vjerovati. Ti si uhvatio kugle u zraku.

— To se samo tako ĉinilo. Kad doĊeš opet u Ostromdţu priĉat će ti tamo

o nama. Reci ljudima što se dogodilo. Ĉuo sam da će na nas pucati iz zasjede,

pa sam htio raširiti vjerovanje da smo mi neranjivi, kako ne bi na nas pucali.

Saznat ćeš kako sam to uĉinio.

Objasnio sam mu sve. lice mu se sve više otezalo. Kad se oporavio od

ĉuĊenja, saslušao me je do kraja i rekao nasmiješivši se:

— Veoma me veseli, efendijo, da si mi to ispripovjedio. Postat ĉu u

Ostromdţi vrlo vaţna osoba kad se ljudima budem smijao i objasnio im kako se

to sve dogodilo. Kad bi im barem to mogao i pokazati.

— Moţeš. Imam još nekoliko metaka. Ako mi obećaš da ćeš biti oprezan

i da ih nećeš zamijeniti s pravim kuglama ja ću ti ih pokloniti.

— Daj mi ih! Silno ćeš me raizveseliti. Ali znaj da sada osjećam još veće

poštovanje prema vama nego ranije.

— Zašto?

— Jer je nešto sasvim drugo zaštiti se razumom, nego ĉarolijama. I meni

se ĉini da se magija sastoji samo od podvala. Postigao si svrhu jer su Aladţije

odluĉili da ne pucaju na vas već da vas napadnu sjekirama i noţevima. Teklić

vas je tako taĉno opisao da zabuna nije bila moguća, a zatim je otišao. Ti si

stigao samo ĉetvrt sata iza njega.

— A što si ti mislio, tko sam ja?

— Šerif. Nisam mogao slutiti da si strani efendija koji treba da bude

ubijen.

— Jesi li prisluškivao i naš razgovor?

— Nisam, jer mi se ĉinilo da ti nisi vaţna osoba. Zatim si ušao k nama i

bio ljubazan sa mnom i s djecom. Izlijeĉio si moju kćerku od zubobolje. Nisam

znao što s tobom namjeravaju, ali pošto si bio ljubazan s nama, ja sam te

opomenuo.

— Uz velliku opasnost.

— Nije bila tako velika. Mogao sam dobiti nekoliko udaraca. Kad su s

tobom odjahali, uplašio sam se za tebe, jer su jedan drugome dobacivali tako

ĉudne poglede. Zato sam ti još jednom mahnuo kad si se okrenuo na mostu.

— Razumio sam da me opominjes. A što si zatim uĉinio?

— Potraţio sam susjede, ispripovjedio im što se dogodilo i pozvao ih da

sa mnom poĊu u šumu kako bismo te spasili iz ruku razbojnika i izbavili i ona

ĉetiri stranca koji su imali biti napadnuti.

— Ali to susjedi nisu htjeli — dopunih njegovu priĉu. — Bojali su se

osvete Aladţija i ostali su u svojim kućama. To mogu zamisliti. Strah je najveći

neprijatelj onoga tko se boji. U protivnom sluĉaju Aladţije ne bi stigli daleko.

Davno bi bili uhvaćeni.

— Zar je u tvojoj domovini tako?

— Kod nas jedan ĉovjek ne moţe uplašiti sve ljude. Naši su zakoni blaţi,

ali ih se svatko drţi. Zato se nitko ne boji osvete jednog ĉovjeka, jer su vlasti

dovoljno jake, da zaštite poštene ljude. A tko štiti vas?

— Nitko, efendijo. Štiti nas samo strah. Tko bi se drznuo usprotiviti

Aladţijama kad doĊu k njemu i kad mu nešto zapovjede, navukao bi na sebe

njihov bijes i nikakva ga vlast ne bi zaštitila. Zato se ne smijete ĉuditi da moji

susjedi nisu htjeli da imaju posla s njima.

— Bit će da takvih ljudi nema mnogo?

— Nema, ali zato ljudi vjeruju da svaki Aladţija moţe izaći na kraj s

desetoricom.

— Ako je tome tako mogu ja uzeti dvadesetoricu na sebe kad sam ih

pobijedio.

— To je pravo ĉudo, efendijo. Oni su strašni razbojnici. Ipak sam

preduzeo sebi da opomenem strance. Zato sam sjeo na klupu pred kuću i ĉekao

ih.

— Jesi li ih vidio?

— Nisam. Djeca su se posvaĊala i stala plakati i dok sam ja ušao da ih

umirim mora da su stranci projahali. Poslije sam na svoj uţas vidio Aladţije

gdje se vraćaju.

— Sa svojim konjima?

— Naravno, efendijo.

— Mora da su ih brzo našli. Jesu li bili dobre volje?

— Kako moţeš pitati. Morao sam se s njima vratiti u sobu i bilo mi je kao

da sam zatvoren s tisuću Ċavola. Zlo sam prošao. Ali ono što sam saznao iz

njihova razgovora potajno me razveselilo. Saznao sam da ih je glupi šerif

pobijedio.

— Nisu dakle slutili da je šerif voĊa onih koje su morali napasti?

— Na tu pomisao nisu došli. Poslije kad su se smirili i sjedili kod rakije,

izvukao je jedan od njih cedulju pa su je proĉitali. Ĉuo sam da je bila zataknuta

na stablu. Nisu shvatili što to znaĉi već su samo znali da su prošla tri jahaĉa koji

su se drţali uputa napisanih na papiriću.

— Jesu li smatrali da su ova trojicom oni koje ĉekaju?

— Nisu. Nedostajala je glavna liĉnost. Mislili su da ćete vi još proći. Iako

im je teklić rekao da ste opomenuti, ipak su odluĉili da se s vama uhvate u

koštac. Bili su tako bijesni da uopće nisu oklijevali. Puške su im bile slomljene.

Krhotine su nosili sa sobom. Osjetio sam ih na svojim leĊima. Djeca su zbog

toga glasno plakala i takoĊer primila udarce nogom. Jedan od njih nije se mogao

ravno drţati, jer sa ga bacio o stablo. Svukao se pa sam mu morao nekoliko sati

trljati leĊa rakijom i maslacem. Drugi je neprestano krvario. Udario si ga šakom

u lice i pri tom mu rasjekao gornju usnicu. Rekao je da si to uĉinio palcem šake.

Nos mu je bio nadignut i nateĉen, okrugao i kruškast poput ĉuture. Trljao ga je

rakijom. Poslije, kad su došla druga dvojica jedan mu je od njih odrezao bradu.

— Druga dvojica? Tko su to bih?

— To su tek bili pravi razbojnici. Da si ih samo vidio. Spavali su prošle

noći u Dabili kod krĉmara Ibareka i...

— Poznajem ih. To su braća. Zar to nisi primijetio?

— Da, ubrzo sam ĉuo da su i oni braća kao Aladţije. Poznavali su njih i

vas.

— Jesu li znali da će sastati Aladţije.

— Nisu. Sva ĉetvorica bih su iznenaĊeni sluĉajnim sastankom. No još

više su se obradovali kad su ĉuli da ih je ista svrha dovela ovamo — osveta nad

vama.

— Vjerujem. I onda su razgovarali?

— Vrlo mnogo. O Jedirenima i Meneliku odakle ste tako brzo pobjegli

iako su vas zarobili. Bili ste im dvostruko opasni, jer ste iz golubinjaka

prisuškavali razgovor pa ste znali da one koje slijedite treba traţiti u ruševinama

Ostromdţe. A još je opasnije bilo što vas je brat krĉmara iz Ismilana smatrao

pravim vlasnicima kopĉe i zato vam rekao da idete u Šiganke.

— Da, uĉinio je veliku glupost. Ali bit će nam nemoguće, ili bar teško, da

izvuĉemo korist iz ove prednosti.

— Istina. Kad su Aladţije ĉuli da znate za Dere-kolibu kod Šiganaca

pobjesnili su. Tvrdili su da to treba sprijeĉiti pod svaku cijenu, pa makar nas

napali ovdje, na otvorenoj cesti.

— Prema tome oni još uvijek misle da mi nismo prošli.

— Tako je. Sjedil su tako da nitko nije mogao proći a da ga ona ne opaze.

Druga dvojica htjeli su im pomoći. Bili su sada ĉetvorica protiv ĉetvorice, a

Aladţije su izjavili da su sada tako hrabri da bi se ponijeli s cijelom vojskom.

Ova zabuna trajala je samo dotle dok se teklić Rufik nije vratio iz Radovića.

— Taj im je dakle sve objasnio?

— Pozvali su ga u kuću. Kad ih je ugledao kriknuo je uplašivsi se izgleda

jednoga od njih. Rekli su mu da ona ĉetvorica još nisu prošla, ali on im je

odgovorio da vas je vadio u Radoviću i da je ĉak primio priliĉan broj udaraca

bićem. Svi su se zapanjili. Nisu ga shvaćali, a ni on njih nije razumio. Napokon

ih je upitao jesu li vidjeli šerifa koji je jahao na vrancu. Taj šerif bio si ti, jer si

se bio prerušio.

— Šteta da nisam bio prisutan. Ţao mi je što nisam vidio njihova lica.

— Jest, efendijo, bilo je smiješno, ali i strašno. Takve kletve i psovke

nisam još u ţivotu ĉuo. Sve što u sobi nije bilo ĉvrsto razbili su. Bjesnili su i

divljali kao Ċavoli. Tako nešto još im se nije dogodilo. Htjeli su izigrati glupog

šerifa, a on je njih nasamatrio. Nisu se mogli smiriti i bili su poput podivljalih

bikova, od kojih se moţeš spasiti samo bijegom.

— To vjerujem. A što je rekao teklić?

— Drhtao je od straha. Sam ti je pripovijedao da si imao biti ubijen pa se

tako izdao. Ti si meĊutim već znao da je on povezan s Aladţijama pa se bojao

da ćete se vratiti u Ostromdţu i predati ga sudu.

— Što se toga tiĉe moţe biti miran. Prepustit ćemo ga njegovoj opakoj

savjesti.

— To ga neće jako muĉiti. Boljet će ga svakako manje od primljenih

udaraca biĉem.

— Je li to priĉao?

— Jest, i bio je bijesan na tvog Halefa. Naroĉito ga je ljutilo što je sam

morao odabrati trideset udaraca. Tvrdio je, da su bili ţestoki, kao da ih je bilo

stotinu. Odijelo mu je bilo zalijepljeno o ranjava leĊa, i on je uporno molio

Aladţije da vas pobiju, prvo iz osvete, a drugo da ga ne biste mogli prijaviti.

— Jesu li mu to obećali?

— Zaklinjali su mu se i htjeli odmah krenuti u Radović, ali on im je

rekao, da ćete tamo prenoćiti i da imaju vremena do drugog jutra. Zato neka

spavaju da se oporave i da sutradan budu svjeţi. Upozorio ih je da kod mog

brata mogu saznati pojedinosti budući da je sluĉajno u Radoviću ĉuo da nas je

on odveo u svratiste.

— Taj su prijedlog naravno poslušali.

— Jesu. Meni to nije bilo drago jer su odluĉili da prenoće kod mene, te

sam bio zarobljenik u vlastitoj kući. Nisu mi vjerovali pa nisam smio izaći pred

vrata. Aladţije prošle noći nisu spavali pa su odluĉili da se odmore dok će druga

dvojica izmjeniĉno straţariti.

— A teklić Rufik?

— Odjahao je kući i doći će opet sutra u Radović da sazna jesu li vas

Aladţije stigli i ubili.

— Kod koga će to saznati?

— Ne znam. Imena su, skupivši glave, izgovarali tako tiho da ih nisam

mogao ĉuti. Kad je teklić otišao otkupili su Aladţije od druge dvojice puške i

municiju. Ti si razbio njihove i oduzeo im barut. Ma koliko se ljutili na tebe

ipak su ti se smijali što si im ostavio novac.

— Bio sam previše pošten. Ako mi još jednom padnu u ruke neće imati

prilike da me ismijavaju. Što su odluĉila ona druga dvojica? Nisu danas jahali s

njima.

— Vratili su se u Menelik. Svoju su zadaću predali Aladţijama. Morali su

naime nekom Barudu el... el... el... kako se samo zvao?

— Barud el Amazat.

— Da, tako se zvao. Ovomu su morali javiti da je njegov sin umro.

Zatim, da imate kopĉu i da ćete se kod mesara u Šigancima raspitati za

Dere-kolibu.

— Moţda nam ipak uspije preteći glasnika.

— Ĉuvaj se, efendijo. I oni jašu u Šigance i poznaju put onamo preko

Taškeja vrlo taĉno. Ako ţeliš stići prije njih, svakako moraš poći tim putem i

prestići ih u šumi. Ali ti ne znaš gdje su. Štoviše, oni će vas saĉekati i napasti.

— Na to smo spremni. Kad ĉovjek poznaje opasnost, ona je samo napola

tako velika. Da mi noga nije bolesna, ipak bih pošao tim putem. Pratio bih

njihov trag i uvijek znao na ĉemu sam. U tu svrhu bilo bi potrebno da ĉesto

sjašim, a to danas ne mogu. Iz tog razloga moram izbjegavati borbu. U šumi se

ne moţemo boriti na konju, već pješke, a tu bih ja ţalosno izgledao. Poći ćemo

dakle drugim putem.

— Koji je dulji.

— Ne smeta.

— Onda ih nećeš prestići, efendijo.

— Vjerojatno hoću. Odavde ćemo odjahati u Karbince, a odande moţda

ravno preko Varcija u Šigance, već prema okolnostima.

— To je mnogo dalje.

— Zapravo nije. Radije ćemo jašiti izravno u Karbince, iako to nije lako,

jer ne vjerujem da tamo postoji put.

— Ima ga samo mjestimiĉno — potvrdio je košaraš. — Ali ako te ja

budem vodio, obećajem ti dobro jahanje.

— Poznaješ li taj kraj?

— Vrlo taĉno. Budući da ću te voditi isvejedno je idemo li u Taškej ili u

Karbince. I udaljenost je podjednaka. Mogu vas voditi tako da izbjegavamo

neprohodnu šumu i da se krećemo uglavnom po ĉistini. Bit će mnogo uspona i

silazaka.

— To se moţe podnijeti.

— Kad krećeš, efendijo? Mogu li još prije toga otići kući.

— Moţeš, ali za pola sata moraš opet biti ovdje. Zar ne moţeš posuditi

konja?

— Handţija će mi ga odmah dati.

— Govori s njim, ja plaćam.

— Moţeš uzeti i moga koji stoji vani — izjavi njegov šurjak.

— Ne, jer njega trebaš sam. Dalek je tvoj put do kuće.

— Ne znam da li bi mogao odrţati korak jer je vrlo star. Oni razbojnici

uzeli su mi dobrog konja. Neću ga više nikad vidjeti iako mi je veoma potreban.

— Koliko je vrijedio? — upitah ja.

— Stotinu pedeset pijastera, meĊu braćom.

— Ja ću ga otkupiti.

— Otkupiti? — upita on zaĉuĊeno. — Misliš li to ozbiljno?

— Zašto ne?

— Jer nemam konja.

— Ne smeta. Ja ću ga se domoći.

— Gdje?

— Kod lopova. Kad ih stignem uzet ću im usput i konja.

— A ako ti to ne uspije?

— To je moja briga. Ukratko, otkupit ću ga od tebe, ako pristaješ na taj

posao.

— Vrlo rado, jer ga i onako više nikad neću vidjeti. Ali nemoj mi

zamjeriti, efendijo. Konja ćeš platiti tek onda kad ga budeš imao.

— Nipošto. Tko zna koliko dugo ću morati slijediti ove razbojnike i kad

ću ih stići. Kako da ti pošaljem novac? Dat ću ti odmah tih dvjesta pijastera.

— Rekao sam stotinu pedeset.

— Ne, dvije stotine.

— Onda si me krivo razumio.

— To je moja griješka. Mislio sam na dvije stotine pijastera i rekao ti da

ga po toj cijeni kupujem. Hoćeš li?

— To je odviše.

— Za popudbinu dat ću ti još pedeset pijastera za tvoju djecu. Evo ti

dakle dvije stotine pedeset.

To je bilo vrlo jeftino za najboljeg konja ovog ĉovjeka. U ovim krajevima

svatko ima konja, a da ga košaraĉ nije imao bio je samo dokaz njegove velike

bijede.

Usprkos malog iznosa uĉinio sam mu veliko veselje. Gubitak što ga je

podnio bio je time nadoknaĊen. A ja nisam imao nikakve štete jer sam konja

platio novcem onih koji su ga ukrali. Sad mi je bilo ţao što nisam uzeo novac

obim Aladţijama. Tim iznosom mogao sam ovim siromašnim i ĉestitim ljudima

pomoći.

Doruĉkovali smo i spremili se za polazak. Moja noga zadavala mi je

briga. Što da obujem? Upravo sam o tom pitanju razmišljao kad uĊe lijeĉnik.

— Efendijo — reĉe — došao sam ti u jutarnju posjetu da te zapitam kako

si spavao.

Bio je obuĉen kao juĉer naveĉer, a u ruci je nosio zamotak.

— Hvala ti — odgovorih. — Dobro sam poĉivao i nadam se da si i ti

tako.

— Alah ti nije ispunio ţelju, jer cijele noći nisam spavao. Glava mi je bila

tako puna sadre da nisam mogao zaspati, A kad sam napokon zaspao, sanjao

sam da je more puno sadre i vode, a da se nebo sastoji od zavoja koji se umaĉu

u sadru i neprestano omataju oko mene. Taj strašni zavoj tako me je pokrio da

sam ostao bez zraka. Viknuo sam glasno u snu i probudio se. Ali tako sam se

branio od zavoja da sam ispao iz kreveta i otkotrljao se do sredine sobe.

— Onda moţeš sebi predstaviti kako se juĉer osjećao tvoj »model«.

— Sigurno mu se nije svidjelo, ali on ipak, ima već jedan sat, leţi u mojoj

sobi. Slomio je lijevu nogu i dva prsta desne ruke. Vrlo je lijepo zavijen, puši

ĉibuk i pije limunadu.

— Je li došao dobrovoljno?

— Nije. Morao sam ga sam dovesti.

— A kako je s tvojim kaftanom od sadre?

— Taj već visi kraj vrata na ţeljeznoj poluzi i mnogo se ljudi skupilo

pred kućom. Postavio sam tamo mladića koji ljudima tumaĉi znaĉaj kaftana i

svatko moţe besplatno ući i razmotriti zavoj na nozi i prstima mog »modela«.

Neće proći mnogo dana i ja ću biti znamenit ĉovjek, a to zahvaljujem tebi. Kako

tvoja noga?

— Vrlo dobro.

— Preporuĉam ti, kao tvoj lijeĉnik, najveće mirovanje. Vani u dvorištu

sedlaju konje. Nećeš valjda otputovati?

— Naravno da hoću.

— To je neoprezno.

— Znam da se smijem odvaţiti na to.

— Već si juĉer na veĉer odluĉio da danas odjašiš. Ali što ćeš za vrijeme

jahanja obuti na nogu?

— Upravo sam o tome razmišljao.

— I ja sam tokom noći o tome razmišljao. Došao sam na dobru misao.

Imam na selu bogatog bolesnika koga muĉe ulozi. Noge su mu nateĉene i štipa

ga i trga u svim noţnim prstima. Za njega sam ovdje u gradu dao napraviti par

mekanih ĉizama koje sam mu htio poslati. Lako ću mu dati napraviti druge. Nisi

od mene htio primiti ni gliste, ni kostur, pa se nadam da me nećeš posramiti, već

da ćeš mi dopustiti da ti ovim ĉizmama podnesem dokaz svojeg poštovanja i

svoje zahvalnosti.

Otvorio je zametak i izvadio ĉizme. Bile su od vrlo jake ĉoje, s dobrim

potplatom i opšivene koţom.

— Razveseli me, efendijo, i pokušaj obouti lijevu ĉizmu — zamoli me

on.

Rado sam ga poslušao. Ĉizma je pristajala i ja mu rekoh da prihvaćam

dar. Vrlo se obradovao pa se on meni zahvalio. Kad sam mu pokušao objasniti

da sam ja njegov duţnik, a ne on moj, istrĉa kroz vrata i na odlasku mi zaţeli

sretan put.

Htjeli smo krenuti ĉim se vrati košaraĉ, pa zapitah krĉmara koliko sam

mu duţan.

— Ništa, efendijo — odgovori on kratko.

— Pa moramo nešto platiti.

— Plaćeno je.

— Tko je platio?

— Hećim. Ti si ga nešto nauĉio što će njemu donijeti mnogo novaca.

Lijepo te pozdravlja i ţeli ti sretan povratak u domovinu.

— Sidi — šapnu mi Halef. — Nemoj se protiviti već prihvati. Ovaj je

hećim mudriji i ĉestitiji nego što sam to u prvi ĉas mislio. Zna cijeniti radost

gostoljubivosti.

S mukom siĊoh u dvorište gdje me podigoše na konja. Kad sam jednom

bio u sedlu, išlo je sve lako. Izjahali smo iz dvorišta, opet ne plativši ništa.

U jednoj od uskih ulica kroz koje smo jahali, opazih veliki skup ljudi. Na

kući pred kojom su stajali visio je bijeli predmet. Kad smo se pribliţili,

prepoznah u njemu kaftan na koji je bio nabijen fes sa šarenim papirima. Hećim

se dakle nije šalio. Kaftan je stvarno visio tu, divan primjer turske reklame.

Meni to nije bilo smiješno, a i ljudi kraj kojih smo prolazili, imali su

ozbiljna lica. Zaustavih se i poslah košaraĉa da se raspita je li gospodar kod

kuće. Vratio se i rekao da nije, a lijeĉnikovoj ţeni nisam mogao otići u

oproštajni posjet.

Kad smo prošli usku ulicu, skrenusmo na cestu koja je vodila u Skopje.

Udaljenost je gotovo ista kao od Ostromdţe do Radovića. Ovom smo cestom

išli samo kratko vrijeme. Dok smo bili na njoj jahali smo trkom. Onda naš voĊa

skrene udesno, meĊu dva pošumljena breţuljka, u dolinu kojom je tekao potok.

Ova se dolina dosta brzo i strmo uspinjala, a zatim ugledasmo pred nama

glatki i goli hrbat koji je vodio ravno na sjever i po kojem smo jahali kasom.

U Karbincima, malom selu na lijevoj obali Bregalnice, zaustavili smo se i

oprostili od našeg vodiĉa. Primio je još posebnu nagradu koja ga je veoma

razveselila. Zatim pojahasmo preko rijeke da stignemo u Varci koji leţi na

desnoj obali. Kroz ovo selo vodi već iz davnine poznati put koji spaja mjesta na

juţnoj strani i vodi do Sofije. Prešli smo još rjeĉicu Sletovsku, i stigli u selo

Sigance koje je bilo naš današnji cilj.

Oko devet sati ujutro otišli smo iz Radovića, a u tri sata poslije podne bili

smo na cilju. Da smo jahali obiĉnim korakom ne bismo u selo stigli prije noći.

SASTANAK SA ŽUTIM

SELO Šiganci nije beznaĉajno mjesto. Ja bih ga radije, budući da ima

ĉaršiju, nazvao trgovištem. Zemlja koja leţi izmeĊu rjeĉice Sletovske i

Bregalnice, dobro je navodnjena i plodna. A i kuće su, prema drugim mjestima

kroz koje smo prolazili, svojom graĊom ukazivale na to da su stanovnici

imućniji.

Otišli smo naravno odmah u han. Sastojao se od brojnih zgrada koje su

okruţivale veliko dvorište. Po gospodarstvu se odmah vidjelo da mu je vlasnik

Bugarin, a tako je i bilo.

Primio nas je vrlo ljubazno, obdario me najzvuĉnijim naslovima,

vjerajatno zato jer je bio poznavalac konja i divio se mom Riju, te nas pozvao

da uĊemo u sobu. Imao je ĉak dvije sobe, jednu za obiĉni promet i drugu bolju,

za one goste kojima je htio iskazati poĉast.

Dva sluge morala su me skinuti s konja i odnijeti u otmjenu sobu.

ZaĉuĊih se opazivši u njoj naslonjaĉ koji se sastojao od drvena kostura

pokrivena mekanim jastucima.

Kad je opazio da promatram taj komad pokućstva na koji su me posjeli,

reĉe, smiješeći se vrlo samosvjesno:

— Ĉudiš se što ovaj divan nalaziš ovdje? Napravljen je u Sofiji i kolima

dovezen ovamo. Sigurno si navikao da sjediš skrštenih nogu, jer vidim da si

musliman i hadţija. Ali ja sjedim ispruţenih nogu; to mi je ugodnije. Budući da

ti je noga nateĉena mislim da ćeš se i ti, sjedeći tako, bolje osjećati.

— Od mladih dana nauĉen sam tako sjediti. Ja nisam musliman.

— Onda mora da si stranac koji je došao izdaleka.

— Ja sam iz Almanje.

— Dobro poznajem tu zemlju. Vaše je pivo odliĉno, a moţeš ga piti i kod

mene.

— Zar ga sam pripravljaš?

— Tako je; naroĉito se ljeti mnogo popije.

— Ali kako praviš pivo?

— To je tajna koju ti ne smijem odati..

— To kod nas zna svako dijete.

— Ţeliš li okusiti vrĉ piva?

— Vrlo rado.

— Dat ću ti veliki vrĉ.

— Radije mali, da najprije kušam.

Izašao je u ĉasu kad su ušla moja tri pratioca. Odveli su konje na pašu iza

kuće i predali ih tamo ĉuvaru.

Vlasnik hana vratio se noseći pivu i upitao nas ţelimo li nešto zaloţiti, a

ja mu odgovorih:

— Malo kasnije, sada još ne. Imamo mali razgovor s nekim stanovnicima

ovog mjesta. Poznaješ li ovdje ljude?

— Sve.

— I mesara Ćurka?

— I njega. Prije je bio mesar, a sad je trgovac stokom i putuje naokolo.

Najradije bih otišao do Ćurka da ga potraţim u njegovom domu. Tako

ĉovjek najbolje upoznaje ljude i najsigurnije moţe o njima suditi. No na ţalost

nisam mogao hodati, a bilo bi smiješno da sam odjahao do njega i dao se unijeti

u njegovu kuću.

— U kakvim prilikama ţivi taj ĉovjek? — raspitah se.

— U vrlo dobrim. Prije je bio siromašan, ali ĉini se da mu je trgovina

donijela mnogo novaca, jer je Ćurak sad jedan od najbogatijih ljudi ovog kraja.

— Onda uţiva dobar glas?

— Naravno. Ĉestit je ĉovjek, dobra srca i vrlo ugledan. Ako kaniš s njim

trgovati, upoznat ćeš ga kao poštenjaka.

— To me vrlo raduje, jer bih morao s njim sklopiti neki posao.

— Je li velik?

— Jest.

— Onda si ti samo privremeno svratio k meni, a inaĉe ćeš stanovati kod

njega.

— Ne, ostat ću kad tebe. Radovao sam se dolasku u Šigance, jer su mi

rekli da je ovo vrlo lijep kraj.

— To je istina. Prednost ovog kraja jest što leţi izmeĊu dviju rijeka. A tu

su i divna brda koja se pruţaju prema Zletovu i još dalje. Ima vrlo lijepih šetnja.

— To su oni rekli. Kaţu da je osobito lijep put prema Dere--kolibi.

Namjerno sam skrenuo razgovor na kolibu u klancu. Htio sam iz ustiju

ovog nepristranog ĉovjeka ĉuti ikakvo je to mjesto.

— U Dere-kolibu? — upita on. — To mjesto ne poznajem.

— To onda nije opće poznato mjesto?

— Još nikad nisam ĉuo za njega.

— U ovom kraju mora postojati graĊevina koja nosi to ime.

— Ne vjerujeim. Ja sam ovdje roĊen i ţivim u Šigancima. Tu bih kolibu

morao poznavati.

— Bit će da ju je tako nazvao samo onaj ĉovjek, koji je govorio sa mnom.

— Vjerojatno.

— Ali ĉak i u tom sluĉaju mora postojati. Po imenu sudeći to je koliba

koja leţi u klancu. Jesi li ĉuo za tako nešto?

— Je li nastanjena?

— Ne znam.

— Ako nitko tamo ne stanuje, onda je poznajem. Vani u šumi ima koliba,

koja leţi u najtamnijem kubu klanca. Sagradio ju je moj otac od drveta, jer je on

bio vlasnik šume. Prije osam godina kupio ju je mesar od mene.

Ove ĉinjenice sluţile su mi kao dokaz da je to koliba o kojoj je bila rijeĉ.

Zato upitah dalje:

— Zašto ju je tvoj otac sagradio?

— Da tamo spremi alat, lopate, motike i drugo.

— A što će ona mesaru?

— Ne znam. Ne vjerujem da se njome sluţi, iako je ugradio sjedišta,

kojih prije nije bilo.

— Je li zakljuĉana?

— Jest. Ima dva odjeljenja. Duboko u pozadini klanca ima pukotina, koja

se spušta kroz pećinu. Uz ovu pukotinu sazidana je koliba. Zašto se toliko o njoj

raspituješ?

— Jer su mi rekli i upozorili me, da je put onamo vrlo lijep.

— Prevarili su te. Najprije ideš otvorenim poljima a onda zaĊeš u gustu

šumu gdje izgled nije nikakav. Obje strane doline sve se više suţuju, a tamo

gdje se spajaju, tamo je šuma najdivljija i tamo stoji koliba kraj izvora koji

izbija iz stijene. Tamo kraj nije lijep.

Uto se umiješa Halef:

— Sidi, mi traţimo mjesto koje ne moţemo naći, a jutros si izgovorio ime

koje sliĉno zvuĉi. Nisi li govorio o nekom mjestu koje nosi isto ime kao ono

naznaĉeno na Hamd el Amazatovom papiru. Rekao si da će nas danas put voditi

kroz to mjesto.

— Misliš li ti Kara Onman?

— Da, to je to.

— Nedostaje jedno slovo. Mi traţimo Karanorman.

— Moţda je to samo zabuna u pisanju.

— To je moguće. Poznaješ li ti Kara Orman? — upitah ja handţiju.

— Jest — odgovori on. — Bio sam ĉesto u tom selu jer put u Štip vodi

kroza njega.

— Ima li moţda tamo kakav veliki han?

— Nema, jer to mjesto uopće nema gostionice. Tako je blizu Štipa da

ljudi radije svraćaju u grad, nego u to selo.

— Radi se naime o nekom mjestu, ili zgradi, koja se zove

Kara-norman-han.

— Nikad nisam za to ĉuo. Takvo mjesto u ovom kraju ne postoji.

— To sam mislio. A tko je starješina u selu Šiganci?

— Ja sam. Bio je to već moj otac.

— Onda ti ovdje izvršavaš zakon?

— Jest, efendijo. No s tim imam vrlo malo posla. Ovdje stanuju pošteni

ljudi. Ako se nešto dogodi, uvijek su to stranci s kojima imamo posla. Na ţalost,

moja vlast starješine nije velika. DogaĊa se da nas nitkovi ismijavaju, jer znadu

da će imati više podrške nego ja.

— To ne valja. U takvim sluĉajevima morao bi biti strog, da odrţiš svoj

ugled.

— To i jesam, ali se pri tom više pouzdajem u sebe, nego u svoje

pretpostavljene. Ove skitnice koje ništa ne poštuju, osjećaju ipak poštovanje

prema jakim šakama, a te imam. Postupam vrlo brzo. DogaĊa se koji put da

izmlatim obje stranke, ali to nije uvijek neopasno. Prije nekoliko tjedana gotovo

me to stajalo ţivota.

— Kako to?

— Jesi li moţda već ĉuo za Aladţije?

— Naravno da jesam.

— To su najdrskiji i najopasniji razbojnici koje moţeš sebi zamisliti.

Pravi Arbanasi, beskrajno hrabri, lukavi kao divlje maĉke, okrutni i grubi.

Zamisli, jedan je od njih, koji se zove Bibar, dok se njegov brat naziva Sandar,

dojahao jedne veĉeri u moje dvorište, sjahao i stao šetati po sobi usprkos

prisutnih ljudi, traţeći od mene olovo i baruta.

— Od starješine? To je drskost!

— Tako je. Da sam mu dao što je traţio, moj bi ugled bio pokopan. Stoga

mu odbih ţelju. Napao me je i došlo je do ogorĉene borbe.

— Naravno da si pobijedio, jer tu je bilo ljudi koji su ti pomogli.

— Nitko nije ni prstom maknuo jer su se bojali Aladţijeve osvete. Nisam

slab ĉovjek, ali tome gorostasu nisam bio dorastao. Svladao me je i tako me

izudarao da bih slabo prošao da mi nisu dva moja sluge priskoĉili u pomoć.

Zgrabismo ga zajedniĉkim snagama i izbacismo napolje.

— Nije loše. Starješina mjesta izbacuje razbojnika kojega bi morao,

uhapsiti.

— Smij se samo. Bio sam sretan da sam ga se riješio. Što sam mogao s

njim uĉiniti?

— Zatvoriti ga i otpremiti u Skopje koje je glavni grad ovog vilajeta.

— To bi mi bila duţnost. Ali kako da to uĉinim? Gdje da ga zatvorim?

— U mjesni zatvor.

— Toga nema.

— Onda sigurno imaš ovdje u kući neko zgodno mjesto.

— Imam, i već su razni ljudi bili tu zatvoreni, ali s Aladţijom bilo je to

ipak nešto drugo. Trebalo bi bar deset ljudi da ga bacimo u podrum. Sigurno bi

se posluţio svojim oruţjem u obrani, i to bi nekolicinu od nas stajalo ţivota. A

sve da mi je i uspjelo da ga razoruţam i zatvorim, kako da ga otpremimo u

Skopje?

— Sveţeš ga i natovariš na kola.

— A usput bi me njegovi ortaci napali i ubili.

— Onda bih na tvom mjestu poslao u Skopje i doveo vojsku.

— To bi bilo moguće, ali danas ne bih više ţivio. Kad je odlazio

doviknuo mi je najstrašnije prijetnje. Drugog dana pošao sam u polje. Iz grma

kraj kojeg sam prolazio odjeknuo je pucanj. Onaj koji je pucao nije dobro ni

nišanio jer mi je metak prošao izmeĊu ruke i tijela. Pedalj više udesno i ja bih ga

imao u srcu.

— Što si uĉinio?

— Skoĉio sam brzo u zaklon iza debelog stabla i povukao pištolj. U taj

ĉas je Bibar izašao iz ţbunja. Sjedio je na šarcu. Smijao se i prezirno mi

doviknuo, da mi je danas samo htio pokazati što me ĉeka, a da će drugi puta

bolje nišaniti. Zatim je odjahao.

— Jesi li ga ponovo sastao?

— Nisam. Ali više bez puške ne odlazim iz kuće, jer kad se slijedeći puta

sastanemo jedan će od nas umrijeti. On ili ja.

— Onda budi spreman. Taj se susret moţe moţda još danas odigrati.

— Kako? Još danas?

— Znam da će oba Aladţije danas ili najkasnije sutra doći u Šigance.

— Ma nemoj! Onda moram biti spreman! Odakle znaš to? Ispripovjedah

mu o svom susretu i borbi.

— I ti još ţiviš! — viknu on gotovo ukoĉen od ĉuĊenja. — To je ĉudo!

To je veliko ĉudo!

— Nisam baš tako jeftino prošao kao ti. Za vrijeme borbe išĉašio sam

nogu. Zato me vidiš u ovim ĉizmama.

— Išĉašio si nogu, a ipak si im pobjegao?

— U neku ruku. Oni su saznali da se spremam u Šigance, i sada dolaze

ovamo da se osvete.

— Jao! Sad si nam ove razbojnike nakopao na vrat.

— Hoćeš li mi to spoĉitnuti?

— Ni najmanje. Ja te štoviše moram zaštititi. Ali kako da to uĉinim? To

me moţe stajati glave.

— Ne treba mi tvoje zaštite: Ali moj dolazak bit će ti ipak neugodan, jer

ćeš morati uhapsiti jednog ovdašnjeg stanovnika.

— Tko bi to mogao biti?

— Mesar Ćurak.

— Gospodaru, to je nemoguće.

— Moţda nije. Pogledaj najprije ove papire. Iz njih ćeš vidjeti da ja imam

pravo da zatraţim tvoju pomoć ako mislim da mi je potrebna.

Kad je pregledao isprave, vrati mi ih s dubokim poklonom i reĉe:

— Efendijo, dobro sam pretpostavio. Ti mora da si otmjen ĉovjek, jer

stojiš pod padišahovom zaštitom. Za mene je to loše jer te moram u svemu

slušati, a meni odozgo neće nitko pruţiti potpore. Ako ti uskratim pomoć,

potuţit ćeš se na mene i loše ću proći; ako ti pak pruţim pomoć i tako stvorim

neugodnost svojim pretpostavljenima, opet ću loše proći. Prema tome, što god

uĉinim, ja sam na šteti.

— Budi bez brige. Postupit ću tako da za tebe neće biti štete. Jesi li ĉuo za

Ţutoga?

— Svakako. On je voĊa razbojniĉke druţbe koja je proširena ovim

krajem. Ne poznaju ga, ne znaju tko je i gdje stanuje, ali njegovi su ljudi svuda.

— Ja traţim njega!

— Ti? Onda si ti visoki starješina policije i putuješ naokolo u tajnoj

zadaći.

— Ne, nisam policajac. Sa Ţutim imam kratak razgovor iz osobnih

razloga.

— Nikad ga nećeš naći.

— Već sam mu na tragu. Ovdje u Šigancima ţivi njegov povjerenik.

— To je nemoguće.

— To je sigurno.

— Ovdje su svi ljudi pošteni.

— Bit će da se varaš.

— Koga misliš?

— Opet onog Ćurka.

— Sve ću ti vjerovati, samo to ne.

— Ĉini se da je taj mesar spretna varalica.

— Nije. On je ĉestit ĉovjek i štoviše moj prijatelj.

— Onda nisi bio oprezan pri izboru svojih prijatelja.

— Daj mi dokaza, efendijo!

— To ću i uĉiniti. No prije toga moram od tebe zatraţiti najstroţu tajnost.

Ćurak ne smije saznati da sam s tobom o njemu govorio.

— Šutjet ću.

— Onda ću ti zasad nešto reći. Jesi li moţda jednom nešto ĉuo o starom

Mubareku iz Ostromdţe?

— Jesam. On slovi kao veliki svetac i navodno moţe vršiti i ĉuda.

— Vjeruješ li to?

— Ne vjerujem.

— Taj je ĉovjek opasan zloĉinac. Ĉini se da je jedan od Ţutovih

doglavnika.

— Gospodaru, govoriš mi stvari koje me ĉude.

— Ja sam ovog Mubareka raskrinkao i u Ostromdţi su ga na osnovu

mojih dokaza uhapsiti. No on je pobjegao, pa je sa tri druga razbojnika i obim

Aladţijama, koji su njegovi saveznici, sada na putu ovamo.

— Saĉuvaj nas boţe!

— Oni kane potraţiti mesara Ćurka.

— Ti dakle ostaješ kod toga da je Ćurak razbojnik?

— Jest. Ali od tebe sad ne oĉekujem ništa već samo to da mi ne praviš

smetnje.

— Ne pada mi ni na kraj pameti. Zapovijedaj samo.

— Je li moguće da su ti ljudi već stigli ovamo? Htio bih to sigurno znati.

— Još nisu stigli. Da su došli, morao bih ih vidjeti. Mesar stanuje meni

preko puta, u ovoj kući prijeko koju vidiš kroz kapke. I on nije bio kod kuće.

Vratio se tek prije jednog sata.

— Molim te javi mu da se potrudi k meni, jer moram s njim razgovarati.

— Ţeliš li da budem prisutan vašem razgovoru?

— Ne. Zahtijevam od tebe samo da se vladaš tako da on ništa ne

primijeti. Budi s njim ljubazan kao uvijek.

Izašao je da pošalje glasnika kojeg sam zatim vidio kako je nestao u

mesarovoj kući. Bio sam veoma radoznao na njegov dolazak. Oĉekivao sam

ponizna, uljudna i sladunjava laskavca. Smatrao sam ga jatakom, a ne stvarnim

ĉlanom razbojniĉke druţine.

Uzeh kopĉu koju sam oduzeo Deselimu, handţiji iz Ismilana i natakoh je

na fes. I Halef je isto uĉinio sa svojom kopĉom. Treba napomenuti da više

nisam nosio zeleni povez oko turbana.

Ova kopĉa, znak pripadnosti razbojniĉkoj druţini, morala nas je pred

mesarom iskazati. Mogao sam se nadati da ću danas otkriti dugo uzalud traţenu

tajnu, ukoliko Mubarek sa svojim ljudima nije već došao u grad. Naravno da

sam poduĉio svoje pratioce da s tim ĉovjekom budu ljubazni i da izbjegavaju

sve što bi moglo pobuditi njegovu sumnju.

Zatim ga ugledah gdje dolazi s glasnikom iz svoje kuće. Prevario sam se.

Bio je sasvim drukĉiji ĉovjek nego što sam ga ja sebi predstavio.

Stasom je bio visok i snaţan, vitak i ţilav, pravi gorštak. Nosio je fes,

crvene hlaĉe i plavi haljetak opšiven srebrnim gajtanima, a preko svega crvenu,

zlatom protkanu dolamu. U ţutom svilenom pasu, koji mu je bio omotan oko

bokova imao je zataknut handţar i dvije kubure. Na nogama je nosio sjajne

ĉizme koje su sezale do koljena i u koje su bile zataknute hlaĉe.

Na dvorištu je izmijenio nekoliko kratkih rijeĉi s handţijom, a zatim

ušao. Njegove tamne oĉi preletile su preko nas oštrim pogledom koji se na meni

dugo zaustavio. Ove su oĉi na mene uĉinile osobit dojam. Bile su hladne,

bezosjećajne i okrutne. Ĉinilo se da uopće ne znaju blago gledati. U jednom su

se ĉasu stisnule, tako da su se s obje strane ĉela pojavile sitne bore, zatim se

ravnodušno smiriše.

On nas pozdravi i pokloni se kao ĉovjek koji ţeli da bude uljudan, a da

pri tom ne izgubi ništa od svog dostojanstva, te zapita:

— Jesi li efendija koji sa mnom hoće govoriti?

— Jesam. Oprosti što smo te smetali i sjedni!

— Dopusti mi da ostanem stajati. Moje je vrijeme odmjereno.

— Moţda ću te dulje trebati nego što misliš. Ili je moţda tvoje vrijeme

tako dragocjeno jer imaš goste?

— Nemam gostiju.

— I ne oĉekuješ ih?

— Ne — odgovori on kratko.

— Onda te molim da sjedneš. Imam bolesnu nogu pa ne mogu stajati, a

stidio bih se da sjedim, dok si ti tako uljudan.

Sad je sjeo. Oštro sam ga promatrao ali ne mogoh ništa otkriti što bi u

mani pobudilo sumnju. On je bio samosvijesni Arbanas koji je pozvan k strancu

i sad ĉeka da ĉuje razlog tog poziva. Nije ĉinio utisak licemjerna i podmukla

ĉovjeka, ni tajnog jataka.

— Poznaješ li to? — upitah ga ja pokazavši na kopĉu.

— Ne — odgovori on.

To sam oĉekivao. Nije mi se mogao, kao potpunom strancu, otkriti na

prvo pitanje.

— Pogledij taĉno to dugme.

Promatrao ga je ravnodušna pogleda, a zatim reĉe:

— Obiĉna kopĉa. Jesi li me zbog nje pozvao?

— Jesam — odgovorih bez oklijevanja.

— Trgujem konjima i govedima, a ne kopĉama — odgovori on.

— To znam. S ovakvim kopĉama se uopće ne trguje. Došao sam da ti

izruĉim poizdrav.

— Od koga? — upita on hladno.

— Od Deselima, handţije iz Ismilana, i od njegova brata.

Sad njegove oĉi poprimiše ljubazniji izraz i njegovo lioe posta manje

ozbiljno.

— Poznaješ li obojicu? — zapita me on.

— Vrlo dobro. Ta moram ih poznavati.

— Zašto bi morao?

— Jer smo braća.

— Odakle dolaziš?

— Iz Stambula. Ja sam poslanik uste o kojemu si ĉuo.

— Znam. Kome te je poslao?

— Ţutome.

— Hoćeš li ga naći?

— Mislim da hoću.

— To je teško.

— Meni neće biti teško, jer ćeš mi ti dati obavještenija.

— Ja? Što ja znadem o Ţutome? Zar me smabraš razbojnikom?

— Ne, već hrabrim Arbanasom koji poznaje znaĉaj ove kopĉe i koji će

prema tome postupiti.

— Gospodaru, ja znam taĉno što mi je ĉiniti. Kopĉa koju nosiš je znak

voĊe. Ali mi smo ukinuli taj znak. On ne vrijedi više, jer se s njim vršilo suviše

zloupotreba. Sad su znakovi sasvim drukĉiji.

— Kakvi? — upitah mirno.

— Uvidjet ćeš da ti ih ne mogu reći, jer se ti sam moraš njima meni

iskazati.

— Jesu li rijeĉi?

— Jest. Prva rijeĉ je ime mjesta. Gdje traţiš Ţutoga?

— U Dere-kolibi.

— Taĉno gospodaru. Vidim da zaista pripadaš nama. Poznaješ li znak

raspoznavanja?

Naţalost nisam imao pojma kakva bi to rijeĉ mogla biti. Tada se sjetih

skelara iz Ostromdţe i naĉina na koja se morao iskazati Mubareku. Sirdaš —

»osoba povjerenja«, morao je viknuti pred vratima. Je li to i ovdje mogao biti

znak raspoznavanja? Odluĉih da se poslušni njime pa odgovorih:

— Naravno da ga moram poznavati, jer sam ja sirdaš.

On zadovoljno kimne, pruţi mi ruku i reĉe mi gotovo srdaĉno:

— I to je taĉno. Ti si jedan od naših. Mogu u tebe imati povjerenja i

pozdravljam te. Nećeš li napustiti ovu kuću i radije biti moj gost?

— Hvala ti. Uvidjet ćeš da je bolje ako ostanem ovdje.

— Mudar si i oprezan ĉovjek. To me raduje i povećava moje povjerenje.

Kakvu nam vijest donosiš?

— To smijem reći samo Ţutome.

— I šutjeti znaš. Što da radim?

Ustao je i stao zamišljeno gore dolje šetati po sobi. Zatim upita:

— Je li nešto osobnog ili poslovnog?

— Radi se o jednom poslu koji moţe mnogo donijeti. Oĉi mu lakomo

sjevnu.

— A što oĉekuješ od mene?

— Da me odvedeš do Dere-kolibe.

— Misliš li da ćeš tamo naći Ţutoga?

— Nadam se.

— Mogu ti u povjerenju reći da će te tamo ĉekati ako ga ja obavijestim.

To će trajati samo nepun sat. Imaš li toliko strpljenja.

— Ako mora biti, ĉekat ću, iako mi se ţuri.

Bilo mi je naravno vaţno da preteknem Mubareka. Ako ovaj u

meĊuvremenu stigne, bio sam izgubljen.

— Poţurit ću — izjavi on. I bacivši oštar ispitivaĉki pogled na moje

pratioce reĉe:

— Tko su ti ljudi?

— Moji prijatelji i pratioci.

— Dolaze li po istom poslu? Potvrdio sam i on nastavi:

— I oni ţele vidjeti Ţutoga?

— To nije prijeko potrebno. Bit će dovoljno da sam s njim razgovaram.

Njegovim licem preleti lak, jedva primjetljivi smiješak. On uvije vrške

svojih dugih brkova, odmjeri još jednom svu trojicu ispitivaĉkim pogledom i

odgovori:

— I oni moraju poći. Ţuti će i njih htjeti da vidi kad su došli sa tobom.

— Meni je pravo.

— Ali gospodaru, vidim da nosiš ĉizme bolesnika? Što ti je s nogama?

— Za vrijeme jahanja ozlijedio sam nogu pa ne mogu hodati.

— Kako ćeš onda sa mnom u Deren—kolibu?

— Na konju.

— Vidim da ne poznaješ put. Na konju se ne moţeš probiti kroz guštaru.

— Ne bi li se Ţuti mogao potruditi do mene?

— Što ti sebi umišljaš! On to ne bi uĉinio ni da ga sam padišah za to

zamoli.

— Vjerujem.

— Uostalom, on nikada ne pokazuje lice. Uvijek ga premaţe crnilom. Zar

bi s takvim licem mogao doći ovamo?

— Ne bi. To potpuno uviĊam. Ali kako da onda doĊem do kolibe?

— Ima samo jedno sredstvo. Moraš se dati odnijeti.

— To je nezgodno. Nosaĉi bi se umorili.

— Ne bi. Neće te nositi na rukama. Uzet ćemo nosiljku. Dobit ćeš je od

mene. Moja je majka tako stara i slaba da ne moţe hodati.

Dao sam joj napraviti nosiljku da moţe obavljati svoje posjete, a da pri

tom ne napreţe noge.

— Bit ću ti zahvalan. Hoćeš li naruĉiti i nosaĉe?

— Što ti misliš? Nosaĉe! Što će nam nepoznati ljudi. Odmah bi naša tajna

bila otkrivena. Morat će te nositi tvoji ljudi.

— U redu. Neka donesu nosila.

— Ali ne odmah. Najprije moram obavijestiti Ţutoga. A zatim ti moraš

reći handţiji da si moj prijatelj i da on mora sve uĉiniti što mu kaţem.

— Zašto?

— Jer ne znam što imaš javiti Ţutome i što će biti posljedica vašeg

razgovora. Moţda ću ja kao glasnik morati natrag u selo. Moţda te Ţuti pozove

da budeš njegov gost, ili tko zna što moţe biti zakljuĉeno. Onda se moram pred

handţijom pojaviti kao tvoj povjerenik.

— I to sam spreman uĉiniti — izjavih.

— U redu. Od sada, za jedan sat, otići ćete po nosila i izaći ćete iz

dvorišta desno od vrata. Ĉekat ću vani jer nije dobro da nas ovdje vide zajedno.

Prišao je k prozoru i pozvao handţiju u sobu pa mu rekao:

— Imam s ovim efendijom jedan posao. On će otići za jedan sat, a poslije

će ti moţda preko mene poslati poruku. Zato ti on sada nalaţe, da sve uĉiniš što

ću ja od njega prenijeti. Pitaj ga sam.

Handţija me upitno pogleda i ja potvrdih. Na to mesar ode. Vidjeh ga

kako je ušao u kuću iz koje je malo zatim opet otišao.

— Efendijo, ne razumijem te — zapoĉne handţija. — Mislio sam da

mesara smatraš razbojnikom, a ipak mu daješ takvu punomoć. Ako doĊe, morat

ću ga poslušati.

— Nipošto. Uĉinio sam to samo prividno i sad povlaĉim ovu punomoć.

Moţda ću ga poslati, ali onda ću mu iz moje biljeţnice dati list na koji ću

napisati samo jednu rijeĉ, i to »Alah«. Ako ti je pokaţe uĉini što traţi, ako pak

nema lista s tom rijeĉi, usprotivi se.

— Razljutit će se na mene.

— To će za tebe biti manje strašno nego ako se ja na tebe naljutim.

Moţda ga mami naše oruţje i konji. Imaš li staju koja se moţe zakljuĉati?

— Imam.

— Onda smjesti naše konje onamo, a dva sluge neka ĉuvaju straţu. Platit

ću ih. Konje ćeš predati samo nama. Jesi li razumio?

— U redu. Dovodiš me u neugodan poloţaj.

— Ne vidim na tome ništa neugodna. Imaš nam priĉuvati konje i brinuti

se za to da ne budu ukradeni. To je sve. Za svaku poĉinjenu štetu ti si naravno

odgovoran.

— Samo to ne! Kad bih ti morao nadoknaditi vranca, morao bih prodati

kuću. Sam ću straţariti.

— Uĉini to, i donesi nam nešto da pojedemo.

Pojeli smo, a za jedan sat donesoše Osko i Omar iz mesarove kuće

nosiljku. Popeh se u nju, još jednom dadoh handţiji sve upute kako ima

postupati, a zatim krenusmo.

Osko i Omar nosili su nosiljku. Puške su im bile prebaĉene preko leĊa.

Naprijed je koraĉao Halef s tri puške o ramenu, svojom i obje moje, za koje u

nosiljci nije bilo mjesta. Kad smo odmakli iz sela opazismo mesara. Vidio nas je

gdje dolazimo i pošao dalje, daleko ispred nas. Tek kad smo zašli u šumu, gdje

nas nitko nije mogao izdaleka vidjeti, zastao je i priĉekao nas.

Promatrao nas je zaĉuĊenim, gotovo bijesnim pogledom i rekao:

— Naoruţani ste kao da polazite u bitku.

— Oruţje je znak slobodna ĉovjeka — odgovorih.

— Ovdje vam neće trebati.

— Nauĉili smo da se od njega ne rastajemo.

— Ovog puta morat ćete to ipak uĉiniti, inaĉe nećete moći razgovarati sa

Ţutim. On ne podnosi naoruţane ljude. Ako odloţite oruţje pred kolilbom, bit

će ono tamo dobro spremljeno, jer ću ja ostati kod njega.

— Ne odlaţem svoje oruţje — odgovorih. — A ako Ţuti neće s nama

govoriti, neću te više zadrţavati.

Odmah dadoh nalog da se okrene, i naša se povorka stane vraćati u iselo.

Mesar promrmlja ne baš tihu kletvu i reĉe:

— Stoj! Ne ide to tako. Najavio sam vas Ţutome i vrlo ću loše proći ako

vas ne dovedem k njemu.

— Onda se pobrini da nam ne stavlja tako besmislene zahtjeve.

---- Ţuti nikada ne ĉini ništa besmisleno. Pokušat ću vam nabaviti

dopuštenje da zadrţite oruţje, ali ĉudit ću se ako Ţuti s vama uĉini iznimku.

Bijesno je hodao dalje, a mi za njim.

Nije mi se sviĊalo što je tako nastojao da nas razoruţa. Je li Mubarek

moţda ipak već stigao? Jesmo li sada polazili u stupicu, iz koje nije bilo izlaza?

Dok imamo oruţje, ne trebamo se bojati. Ali ako nas napadnu, sada, usput? Ja

sam bez obrane. Nosiljka se sastojala od nosila i kućice od drvenih rešetaka.

Morao sam sjediti podvinutih nogu što mi je zbog bolesne noge bilo vrlo

neugodno, i jedva sam se mogao pomicati. U sluĉaju napada imao bih prije

metak u tijelu nego što bih stigao da otvorim vrata nosiljke. A iskoĉiti uopće

nisam mogao zbog noge. Hitac iza grma morao je onesposobiti Halefa, iako je

ovaj nosio tri puške. Osko i Omar nosili su nosiljku, pa se uopće nisu mogli

braniti. Bili smo dakle u vrlo nepovoljnom poloţaju.

Šuma nije bila tako gusta kako ju je mesar opisao. Mogli smo vrlo lako

jahati izmeĊu drveća i ispod njega. I ova je laţ pobudila moju sumnju.

Odgurnuh malo vrata nosiljke drţeći spreman revolver.

KOLIBA U KLANCU

NALAZILI smo se u dolini ĉije su strane, kako sam to primjećivao, sve

više i više suţavale. Ondje, gdje su se spojile, stadosmo. Trebalo nam je

otprilike pola sata da stignemo ovamo.

— Tu je koliba — reĉe mesar, kad su oba nosaĉa spustila nosiljku. —

IzaĊi, gospodaru!

Odgurnuh vrata do kraja i ogledah se. Stijene doline okomito su se

uzdizale ispred nas, a tamo gdje su se sastajale, bila je plitka pukotina u golim

stijenama. U surom kamenu nije bilo ni izboĉine, ni hrapavosti na kojoj bi neka

biljka mogla uhvatiti korijen.

Od drvenih oblica podignuta koliba naslanjala se taĉno na tu pukotinu.

Krov joj je bio takoĊer od oblica, a zatim pokriven korom. Ĉinilo se da su vrata

bola samo prislonjena.

— Najavi me — odgovorih — prije nego izaĊem.

Ušao je u kuću i ostavio vrata otvorena. Vidio sam da su uz stijene bile

grubo tesane klupe.

Nasuprot ulazu bila su druga vrata, sada otvorena, ali uska, niska i

snabdjevena ţeljeznom preĉkom kroz koju se mogao proturiti dugi klin koji je

leţao u kolibi.

Oĉito je to bila straţnja, tamna prostorija, o kojoj je handţija govorio.

Ĉinilo mi se da u kolibi gori svjetlo.

Vrlo napadno ĉinilo mi se to da je na krovu kolibe gusti red oblica tvorio

neprozirnu ogradu koja je sakrivala pukotinu, a iza nje se morao lako skrivati

cio skup ljudi.

Mesar se vratio.

— Efendijo — reĉe — Ţuti zahtijeva da odloţite oruţje.

— To nećemo uĉiniti.

— Zašto ne? Ta Ţuti je sam.

— Ne bojimo se. Oruţje zadrţavamo samo iz navike.

— Ţuti ne podnosi da pred njim stoji ĉovjek u oruţju.

— Zar zaista ne?

— Nikada!

— A ipak si ti upravo sad bio kod njega, iako za pasom nosiš noţ i dvije

kubure.

On se zbuni i odgovori:

— Sa mnom je to nešto drugo. Ja sam ĉovjek njegova najvećeg

povjerenja.

— Onda nemamo šta razgovarati — rekoh odluĉno. — Halefe, vraćamo

se.

I već su se Omar i Osko opet mašili nosiljke kad mesar reĉe:

— Efendijo, imaš tvrdu glavu. Još ću jednom pitati.

On opet uĊe i vrati se s porukom, da i mi smijemo ući. Nisam sišao s

nosiljke već sam se dao unijeti u kolibu. Halef pogleda kroz druga vrata i tiho

mi šapnu:

— Unutra je samo jedan, nenaoruţan ĉovjek, sav crn u licu.

— Ima li ona prostorija još koja vrata?

— Nema.

Ma kako niska i uska bila ta vrata, oba nosaĉa unesoše nosiljku u nju.

Kod svjetla svjetiljke opazih da je ta druga prostorija trouglasta. Osnovica

trokuta bila je ulazna stijena s vratima. Druge dvije stranice koje su se sastojale

od glatke ţive stijene bile su dublje. Sasvim straga u kutu stajala je svjetiljkama

kraj nje je sjedio Ţuti. Na sebi je imao crnu široku odjeću, a lice je pocrnio

ĉaĊom. Zbog toga, i zbog slabog svjetla, nisam mogao raspoznavati njegove

crte lica. Osim tega nisam mogao vidjeti od ĉega se sastoji strop ove prostorije.

Bili smo u pukotini. Strop je nad nama postojao, to je bilo sigurno, jer bi inaĉe

danje svjetlo probijalo odozgo.

Osko i Omar postavili su nosiljku tako da su joj vrata bila okrenuta prema

Ţutome. Ovaj je okrenuo svjetiljku i njeno je svjetlo padalo ravno na mene. Na

ulazu je stajao mesar. Sve je to izgledalo pustolovno, ali ne opasno.

Onda zapoĉe Ţuti:

— Zvao si me. Što hoćeš od mene?

Glas mu je zvuĉao muklo i šuplje, nimalo prirodno. Je li to bila posljedica

loše akustike ove prostorije ili je promijenio glas da ga poslije po njemu ne

bismo prepoznali?

Izgovorio je samo tih nekoliko rijeĉi, a ipak mi se uĉinilo da sam taj glas

već negdje ĉuo. Na tu me pomisao nije naveo ni zvuk, ni boja glasa, već izgovor

pojedinih rijeĉi.

— Je si li ti Ţuti? — upitah.

— Jesam — odgovori on polako. — Imam pozdrave za tebe.

— Od koga?

— Ponajprije od uste iz Stambula.

— Taj više ne ţivi.

— Što kaţeš?

— Mrtav je. Bacili su ga s tornja u Gadati.

— Vraga! — izmakne se Omaru koji ga je sam gurnuo s tornja.

Odakle je Ţuti to mogao znati? Nijedan glasnik nije mogao stići brţe od

nas.

— Zar ti to još ne znaš?

— Znam. — odgovorih.

— A ipak mi donosiš njegov potzdrav, pozdrav mrtvaca?

— Zar ne misliš da mi je pozdrav mogao uruĉiti prije svoje smrti?

— To je moguće. Ali kazna će stići njegovog ubojicu, jer će polako i

bijedno umrijeti od gladi i ţeĊi. Imaš li još kakvih pozdrava?

— Imam, od Doselima iz Isonilana.

— I taj je mrtav. Slomio je šiju i ukradena mu je kopĉa. I njegov će

ubojica završiti jednako kao i ustin. Dalje!

— Zatim ti donosom pozdrave od starog Mubareka i od obih Aladţija.

— Ova trojica već su me sami pozravili. Tvoj je pozdrav nepotreban.

— Oni su dakle ovdje?

— Da, oni su ovdje. A znaš li tko sam ja?

— Ţuti?

— Ne, nisam Ţuti. Toga ti nikad nećeš ni vidjeti. Ti uopće nikad više

nećeš ništa vidjeti... Ja sam...

Iza nas nešto snaţno udari. Mesar je nestao. Za sobom je zalupio vrata.

Zaĉusmo kako je vani gurnuo jaki zasun.

Svjetiljka se ugasila.

— Ja sam... glavom stari Mubarek! — jeknu glas iznad nas. — Ostat ćete

ovdje da crknete od ţeĊi i da se ţivi meĊusobno pojedete.

Pakostan smijeh pratio je te rijeĉi. Zatim opazismo iznad nas svjetli otvor.

Ugledasimo dvostruko uţe, na kojem je visio crni lik i pomoću kojeg su ga

provukli kroz otvor u stropu. Poklopac koji je zatvarao otvor gore se zatvori i mi

se naĊosmo u neprozirnoj tami.

Sve se to tako brzo odigralo da se nije dalo sprijeĉiti. Da nisam sjedio u

nosiljci i da nisam imao bolesnu nogu, moţda tom lopovu ne bi tako lako

uspjelo da nas uhvati u stupicu.

— Alaha mu — vikne Halef. — Crni se izvukao kroz taj otvor, a mi smo

to mirno dopustili ne opalivši u njega ni jedan metak. Bilo je dosta vremena.

— To je istina — dobaci Osko. — Efendijo, bili smo glupi.

— Da — nasmijao se Halef — dosad smo bili samo pojedinaĉno glupi,

ali ovog puta bili smo skupno, zajedno sa sidijem.

— Istina je, Halefe, imaš pravo — potvrdih. — Ali slušaj! Vani pred

vratima digla se divlja dreka. Šakama su udarali o vrata, a zatim je svaki rekao

svoje ime, poprativši ga najstrašnijim kletvama. Opisivali su nam našu sudbinu

sa svim pojedinostima. Nije bilo sumnje da su nas ovdje zatvorili da pomremo

od gladi.

— Sidi, svi su ovdje — reĉe Halef. — Da samo mogu izaći, kako bi

okusili moj biĉ!

— Ne govori o tome. Taj nas neće spasiti.

— Mi bismo dakle trebali da umremo od gladi. Misliš li da hoćemo?

— Nadam se da nećemo. Istraţimo najprije ovu prostoriju. S obiju strana

nema izlaza, već samo straga kroz vrata, ili kroz strop.

— Sidi, zar nemaš uza se svoju svjetiljĉicu, malu bocu u kojoj je ulje i

fosfor? — upita me Halef.

— Imam je uvijek uza se. Evo, uzmi je.

Ako se mali komadić fosfora stavi u bocu s uljem, on svijetli ĉim se

otvori ĉep, jer tako moţe ući kisik. Već prema veliĉini boce i ĉistoća stakla,

dobiva se jaki sjaj.

Ovakvu boĉicu nosim uvijek uza se i kad nisam na putu. Izvrsno sluţi pri

uspinjanju kroz tamna stubišta i na prolazu kroz mraĉne nepoznate prostorije.

Brušeno je staklo, naravno, u tu svrhu najbolje.

Halef prihvati ovu malu svjetiljku, otvoru ĉep i sad je mogao osvijetliti

vrata. Bila su s unutarnje strane okovana jakim ţeljeznim limom, obješena o

gvozdene stoţere i zalivena olovom. Moţda smo mogli olabaviti stoţere pa

izgurati vrata, ali prije toga morali smo ustanoviti, ne postoji li i neka druga

moguĉnost.

Taĉno smo pretraţili prostoriju. Pod se sastojao od ĉvrste pećine, a isto

tako i boĉne stijene. Zid je bio sazidan od tvrda kamena i tako dobro oţbukan da

je bilo nemoguće iskopati rupu. Jaki ţeljezni lim na vratima bio je osim toga

okovan debelim ĉavlima, te se tu noţem nije dalo ništa uĉiniti. A gore kroz

krov? Omar se popeo Osku na ramena ali nije ni rukom mogao dohvatiti strop.

Zasad smo morali odustati od tog izlaza.

Preostalo nam je dakle samo da skinemo stoţer, i moja se tri pratioca

marljivo latiše posla. Noţevi su škripali i cvilili na kamenu, a vani zamnije silan

smijeh.

Izgledi za spas nisu bili veliki. Sve da nam je i uspjelo da otvorimo vrata,

doĉekali bi nas mecima prije nego što bismo stigli i jednom opaliti.

Tako je prošlo nekoliko sati. Naš rad nije napredovao, Oskov se noţ

slomio i ja mu dadoh svoj dobar ameriĉki bowie-noţ.

Momci nisu htjeli da i ja radim. Bilo mi je dosadno, pa na koljenima

otpuzah do vrata, da vidim kako su duboko stigli s bušenjem. Na ţalost, ni cijeli

centimetar. Prihvatih se sam noţa i stadoh bušiti, ali s tako slabim uspjehom da

sam već nakon ĉetvrt sata prestao s radom. Bilo je šteta snage koja se tako

uzalud trošila, a osim toga slomio se i Omarov noţ.

— Ostavimo to — rekoh. — Ĉuvajmo snagu, jer ćemo je trebati. Moţda

doĊe handţija, kad se mi nismo vratili. Rekao sam mu da je mesar pripadnik

razbojniĉke druţine. Budući da se nismo vratili zabrinut će se za nas i potraţiti

nas. Zna da smo otišli s mesarom.

— Ali ne zna kamo — ubaci Halef.

— Ja sam mu na ţalost zaboravio to taĉno reći, ali mi smo razgovarali o

ovoj kolibi, i on će nas sigurno ovdje potraţiti.

— Ne vjerujem, jer se on previše boji Aladţija. Kad ih opazi ovdje, uteći

će.

— Pitanje je, jesu li oni ovdje.

— Svakako, jer kolibu nisu ostavili bez straţe.

— Onda se odmorimo i ĉekajmo. Straţari su vani, to je sigurno. Kad neko

vrijeme ne budemo radili, i kad ništa ne budu ĉuli, mislit će da smo se prepustili

sudbini. Njihova će budnost popustiti.

Prestali smo raditi. Ali ĉekanje je mojim pratiocima bilo ipak previše

teško, i tako im se nisam mogao dulje odupirati.

— Ispitajmo strop — rekoh. — Postoje poklopna vrata, samo je pitanje

kako ih moţemo otvoriti.

— Omar ih prije nije mogao dohvatiti ni kad mi je stao na leĊa. — reĉe

Osko.

— Uĉinit ćemo još višu piramidu. Neka Halef sjedne na Omarova

ramena. Moţda će to biti dovoljno. Dosta si snaţan da nosiš obojicu.

Halef stavi svjetiljĉicu u dţep i popne se Omaru na ramena, te sjedne.

Omar se pak uspne na leĊa Osku koji je ĉetvoronoške, na rukama i nogama,

stajao na zemlji. Osko se polako digne i Omar mu stane na ramena. Pri tom su

se sva trojica, da ne padnu, drţala rukama za glatko stijenje. Halef pruţi ruke

uvis i javi se:

— Sidi, pipam strop.

— Govori tiše. Mogao bi netko biti vani. Uzmi svjetiljku.

U kutu gdje smo vidjeli otvor, opazih sjaj fenjerića. Halef ga je drţao

ljevicom, dok je desnom rukom pipao strop.

— Strop je od snaţnih balvana — šapnu. — Mala poklopna vrata su od

dasaka.

— To je dobro: znaĉi da su tanka. Kucni malo po njima da po zvuku

pokušamo utvrditi debljinu.

— Ĉut će me.

— Bilo bi bolje da ništa ne primijete. Ali i za nas je dobro da znamo ima

li iznad nas ĉuvara.

On pokuca, a odmah zatim zaĉusmo glasni smijeh i povik:

— Ĉujte, ovdje su ispod nas na poklopnim vratima. Vani ispred kolibe

netko upita:

— Jesu li zakraĉunata?

— Naravno.

— Onda ne mogu izaći. Mora da su stali jedan na drugoga.

— Da, izvode cirkusne taĉke. A kad se tek javi glad, još će se ţešće

vjeţbati. Najradije bih otvorio vrata.

— Ni pod koju cijenu.

— Mogao bih ih kundakom opaliti po glavi.

— Za to još ima vremena. Neka samo kucaju.

— Jesi li to ĉuo, efendija, — upita Halef. — Zar da dopustimo da nas

kundakom dotuku?

— Ne. Mi ćemo gospodu zamoliti da se maknu odavde.

— Neće oni to uĉiniti.

— Moja će molba biti neodoljiva. SiĊi, Halefe. Popet ću se na tvoje

mjesto.

Osko se opet polako sagne. Omar siĊe s njegovih leĊa, a i Halef skoĉi na

zemlju.

— Sad se najprije malo odmorite — rekoh. — Ja sam teţi od Halefa i

morat ću dulje vremena ostati gore.

Poĉekasmo nekoliko minuta, a zatim me Omar uzme na leĊa.

— A sad dvostruko pazite da ne padnemo. Uz moju bolesnu nogu, mogao

bi pad za mene biti još opasniji,

— Ne boj se, efendijo — odgovori Osko. — Stajat ću kao stablo. Kut

pećine je tako uzak da se laktima mogu sa strane oduprijeti. To je sigurno

uporište.

Sad se Omar na već naprijed opisani naĉin popne na Oskova leĊa. Bio

sam viši od maloga Halefa, pa nisam morao jako ispruţiti ruke da dohvatim

poklopna vrata. Gotovo sam o njih udarao glavom. Boĉicu sam imao uza se pa

osvijetlih daske. Na rubu vratiju bila je zabijena ţeljezna karika kroz koju je

sigurno prolazio zasun. Obje strane te karike bile su zavrnute i zabijene u drvo.

Kucnuh kaţiprstom. Sudeći po zvuku daske nisu bile deblje od tri

centimetra. Na kucanje dobih odmah odgovor.

— Ĉuješ li? Opet su tu. Morali bi me dići uvis sve kad bi i otvorili

poklopac.

Budući da sam sad bio bliţe govorniku prepoznah mesarov glas. Iz

njegovih rijeĉi i jeke mogao sam razabrati da sjedi na poklopnim vratima. To je

bilo veoma neoprezno, a pogotovu za razbojnika.

Podrugljivo se smijao. Njemu odgovori drugi smijeh i ja zaĉuh:

— Ovi miševi neće lako pobjeći, jer maĉka sjedi pred rupom. Taj glas

nisam prepoznao. Razabrao sam da taj ĉovjek sjedi uz vrata, otprilike u visini

moje glave.

— Ĉuješ li? — upita me Halef. — Još su tu. Sad ih moţeš zamoliti da

odu. Htih bih znati kako ćeš to uĉiniti.

— Odmah ćeš ĉuti. Dodaj mi moju pušku. Neka mi je oni pruţe.

— Sad razumijem! Koju?

— Medvjedaricu.

Dakako da sam to izgovorio tiho, kako me ĉuvari gore ne bi ĉuli. Halef

dade pušku Osku, a ovaj je pruţi Omaru.

— Sad pazi. Omare — šapnuh. — Ovdje, ispod vrata, nemam mjesta da

prihvatim pušku. Mogu samo drţati cjevi i upraviti ih onamo kamo metak mora

pogoditi. Reću ću »Jedan« i »Dva«, ti ćeš prihvatiti kundak s obje ruke. Kod

»Jedan« opalit ćeš desnu cijev, a zatim, kad opet nanišanim, kod »Dva«, opalit

ćeš lijevu. Jesi li razumio?

— Jesam.

Drţao sam dvocjevku u ruci i upravio cijev na sredinu poklopnih vrata,

na kojima je sjedio mesar.

— Sada!... Jedan!

Hitac prasnu. Iznad nas se zaĉuje krik straha i boli.

— Alaha im! Pucaju!

To nije bio glas mesara, već onog drugog. Oĉito je sjedio na rubu vrata,

sastavljenom od tesanih oblica. Upravih lijevu cijev na mjesto gdje su se dvije

oblice spajale tako da metak ne mora probiti svu debljinu drva, već samo rubove

koji su se doticali.

— Dva!

Odjeknu drugi hitac medvjedarke koji je u uskoj prostoriji prasnuo kao

top.

— Alah! — viknu pogoĊeni. — Ranjen sam, mrtav sam! Mesar nije

rekao ništa. Ĉuo sam njegov jauk, ali inaĉe ni rijeĉi.

Zaĉulo se glasno jecanje.

— Osko, je li ti preteško? — upitah.

— S vremenom jest!

— Tada se odmorimo. Imamo vremena.

Kad sam opet bio na tlu i ostali sjeli kraj mene reĉe Halef:

— Da, sidi, to je bila molba o koju se nisu mogli oglušiti. Jesi li pogodio?

— Oba puta. Ĉini se da je mesar mrtav. Bit će da mu je metak probio

tijelo. Onaj drugi je samo ranjen.

— Tko bi to mogao biti?

— Vjerojatno tamniĉar. Da je netko drugi, prepoznao bih ga po glasu.

Ovaj je govorio tako malo da se nisam mogao sjetiti na njegov glas.

— Misliš da se više nitko neće postaviti gore?

— Treći neće uĉiniti tu glupost, jer bi ga mogla stajati glave.

— Ali kako ćemo otvoriti vrata. To je glavno.

— Odbit ću ţeljeznu kariku iz vrata. Nekoliko dobrih pogodaka na svaki

vrh, kojim je zabijene u drvo i neće moći odoljeti. Nabit ću dvije kugle i to će

biti dosta.

— Kad bi to uspjelo!

— Uspjet će sigurno.

— A zatim brzo van i dolje! — reĉe Halef.

— To neće ići tako brzo. Kako ćeš se popeti? — upitah ga

— Preko Omarovih leĊa, kao i ti.

— A kako će se uspeti Omar i Osko?

— Povući ćemo ih gore.

— Moţda bismo Omara mogli izvući, ali do Oska nećemo dosegnuti.

— Ne smeta. Spustit ćemo se s vanjske strane i otvoriti vrata.

— Ako nam dopuste da se tako lijepo spustimo, u što sumnjam, i što će

zbog moje noge biti teško.

— Pa nekako nam mora uspjeti!

— Naravno. Nadajmo se da se gore još nalazi ono uţe s kojim su

Mubareka izvukli. Onda bismo se mogli vani spustiti po njemu. Ali još treba

štošta razmisliti. Naravno da će nas doĉekati kuglama ĉim izaĊemo iz rupe.

— Mislim da gore neće biti nikoga — reĉe Halef.

— Moţda neposredno iznad nas neće, ali na krovu kolibe bit će ih

nekoliko. Oni mogu kroz pukotine ograde pucati u nas.

— Znaĉi da ipak ne moţemo izaći.

— Pokušat ćemo. Ja ću prvi!

— Nećeš, sidi, već ja. Zar da te ubiju?

— Ili tebe?

— Mene nije šteta — odgovori Halef prostodušno.

— I te kako. Misli na svoju Hanu, najljepšu od svih ţena i djevojaka. Ja

nemam nikakve Hane koja bi me ĉekala.

— Ali ti si i bez Hane više vrijedan nego ja s deset cvjetova kćeri ljepote.

— Nemoj se svaĊati! Iskreno ću ti priznati glavni razlog. Imam više

povjerenja u sebe nego u tebe. Ja ću izaći prvi, a ti drugi. No ne smiješ doći

prije nego što ti ja to dopustim.

Izvukao sam iz dţepa svoj zeleni povez za turban i omotao ga oko fesa.

Halef opazio to kod svjetla boĉice i zapita:

— Zašto to ĉiniš? Kitiš li se za smrt?

— Ne, ja ću dići turban na pušĉanoj cijevi i isturiti ga kroz otvor; Oni će

vjerojatno pomisliti, da je to jedan od nas i pucat će u turban. Onda više neće

imati metaka u cijevima, budući da nemaju dvocjevke, a ja ću se sa svojom

henrijevkom oboriti na njih.

— Tako je. Samo nišani dobro i ne daj ni jednome da umakne.

— Teško je u mraku taĉno nišaniti.

— U mraku?

— Jest. Pomisli kako smo već dugo ovdje. Vani se spustila noć. Ali sad

ste se odmorili, pa moţemo poĉeti. Zapamtite svi kad ja izaĊem, popet će se

Halef do otvora, ali će izaći tek onda kad mu ja to kaţem.

Prebacih henrijevku preko ramena i uzeh u ruke medvjedarku ĉija je

svaka cijev bila nabijena s dvije kugle. Zatim me Omar opet uzme na leĊa i

popne se Osku na ramena. Morao sam se ţuriti da obojicu previše ne izmorim.

— Pucat ćemo opet kao i prije, Omare — šapnuh mu. — Opali najprije

desnu, a onda lijevu cijev. Ja ću nišaniti na krajeve karike. Dakle . . . jedan. . .

dva!

Meci prasnuše i kugle probiše daske tako da sam vidio kroz obje rupe.

Vani je bilo sve jasno osvijetljeno.

— Zapalili su vatru pred kolibom — šapnuh. — To je u jednu ruku dobro

za nas, a u drugu nije. Jer kao što mi njih moţemo vidjeti tako će i oni vidjeti

nas.

— Kako stoji s karikom? — upita Halef.

— Pokušat ću.

Gurnuh poklopna vrata i ona popustiše. Teška medvjedarka izvršila je

svoju duţnost.

— Predaj pušku dolje, Omare — zapovjedih. — Poklopac će se dići. Stoj

sada ĉvrsto na nogama. Moram kleknuti na Omarova ramena.

Malo sam se namuĉio time; morao sam se sagnuti, jer sam glavom udario

o strop. Odgurnuh poklopac, koji se vani prebaci. S henrijevkom u rukama

ĉekao sam nekoliko ĉasaka. Nije se ništa ĉulo ali je vani bilo svjetlo i odsjev

vatre titrao je po pećinama.

Stavio sam turban na cijev puške i polako ga gurnuo van, stenjući pri

tom, kao da se netko teško penje. Lukavstvo je uspjelo. Odjeknuše dva pucnja.

Jedna je kugla okrznula cijev, te mi je gotovo izbila heririjevtku iz ruku.

Za ĉas sam gornjim dijelom tijela bio izvan otvora. Opazih vatru. Vani na

stropu leţao je ĉovjek. Bilo je to mesarevo tijelo što sam na prvi pogled

prepoznao. Na krovu kolibe stajala su ona dvojica koja su pucala u turban. Od

mene ih je dijelila već spomenuta ograda od balvana kroz ĉije su otvore oni

nišanili i opalili.

Ti neoprezni ljudi zaboravili su ono najvaţnije, da ja prema - vatri mnogo

bolje vidim njih, nego oni mene. Jedan od njih je upravo ponovo nabijao pušku,

a drugi ju je već digao i uperio je u mene.

Brzo nanišanih i, budući da ga nisam htio ubiti, opalih mu u lijevi lakat,

što ga je visoko drţao. Hitac prasne. On ispusti pušku, vikne i pade s kolibe.

Onaj drugi se brzo okrene, skoĉi takoĊer dolje i potrĉi prema vatri. Bio je to

Bibar. Kod vatre je sjedio njegov brat, Manah el Barša i Barud el Amazat.

— Dolaze! Dolaze! Maknite se od vatre! — zaurla on. — Vide vas i

mogu pucati na vas!

Sva trojica skoĉiše na noge i s onim ĉetvrtim pobjegoše u šumu. Onaj, na

koga sam pucao, bio je vjerojatno Mubarek. Sjetih se da mu je ruka bila

neobiĉno debela. Sigurno je bila povezana ispod rukava, zbog metka koji ga je

pogodio kod ruševine Ostromdţe.

Otpuzah do ruba krova. I zaista, dolje na zemlji, oko tri metra daleko

ispod mene, leţalo je nepomiĉno mršavo tijelo. Dok su bih gore nisam ih

prepoznao, jer sam kroz ogradu vidio samo njihove obrise.

Sjaj vatre nije mogao doprijeti na ovu strane kolibe, niz koju sam gledao.

Bilo je priliĉno tamno. Kad bi mi uspjelo da siĊem na ovom mjestu, nisu me

mogli otkriti oni koji su se skrivali iza drveća.

Uto zaĉuh glas iza sebe:

— Sidi, tu sam. Smijem li izaći?

— Smiješ, Halefe, ali nemoj ustati, jer će vidjeti i pucati na tebe.

— Mi smo neranjivi!

— Ne šali se sada, već doĊi.

On dopuţe.

— Tko leţi tu?

— Ćurak. Metak ga je ubio.

— Znaĉi da ga je kazna brzo stigla.

Kad sam se taĉnije ogledao, opazih ţeljeznu kariku priĉvršćenu za

stijenu. Na njoj je visio konopac koji smo već vidjeli kad su Mubareka vukli

gore na krov.

— Po njemu se spustio ĉuvar — reĉe Halef.

— Vjerojatno. Ova je naprava smišljeno postavljena. Da nisu ovu igru

već zaigrali i s drugima?

— Da, efendijo, moţda su tu dolje ljudi već umirali od gladi i ţeĊe.

— Ovim razbojnicima moţemo i to pripisati. Nas su sigurno ozbiljno

kanili uništiti. Spustimo konopac u kolibu, pa će se Osko i Omar moći popeti.

Tako je i bilo. Za ĉas su obojica bila uz nas. Uzalud smo naprezali oĉi i

traţili; nismo mogli otkriti nijednoga od onih koji su pobjegli u šumu.

Izvukoh opet uţe i zatvorih poklopna vrata.

— Misliš li da moţemo spustiti uţe i neprimjećeno sići? — upita Halef.

— Jest — odgovorih — jer je tamno. Uostalom, pokušat ćemo. Spustimo

najprije mesarovo tijelo. Neka na njega pucaju koliko hoće. Ja ću biti spreman s

henrijevkom. Kad planu njihove puške, znat ću kuda moram pucati.

Svezasmo lešinu o konopac i stadosmo je polako spuštati kako bismo

izazvali protivnike da i oni pucaju. Ali ništa se ne pomaknu.

— Sad ću ja sići prvi — izjavih. — Otpuzat ću odmah u grmlje i odande

dalje u šumu. Tako ih moram vidjeti ako su još ovdje. U blizini je izvor, pa

prema tome ima i ţaba. Glasanje ţabe neće biti upadljivo. Ostat ćete tako dugo

ovdje dok vam ne dam znak. Zaĉujete li jedan kreket ţabe, ostat ćete na krovu

dok se ona vatra ne. ugasi. Ĉujete li dva kreketa i to duboka, siĊite dolje. Dolje

ostanite dok ja ne doĊem.

— To je za tebe preopasno, sidi.

— Opasan je jedino Mubarek koji tu dolje leţi ako nešto opasnog sprema

i ako se pretvara. Budite na oprezu! Polazim.

Medvjedarka je ostala dolje u kolibi. Prebacih henrijevku, uhvatih se za

konopac i brzo spustih po njemu. Lešina je bila tu, a kraj nje leţao je Mubarek

kao mrtav.

Konopac je bio dug. Odrezao sam dovoljan komad i svezao starog

lopova. Krvario je iz ruke; ustanovio sam da mu je razmrskan lakat. Moţda je

pao na glavu pa se onesvijestio.

Šuljao sam se dalje uz pećinu kroz travu i ţbunje, dobro skriven. Pri tome

sam naravno uvijek motrio onu stranu na kojoj je gorjela vatra. Morao sam

prema tome sve opaziti što se nalazilo izmeĊu mene i vatre.

Osjećao sam se sasvim siguran. Što su ti ljudi znali o indijanskom naĉinu

šuljanja prema neprijatelju? Oni su mislili da smo mi još na krovu i vjerojatno

su, ako su još bili tu, gledali onamo, a ne iza sebe. Sve da su me i opazili, ne bih

se morao bojati. Sa svojom brzometkom bio sam im nadmoćan. Mogao sam

mirno ostati sjedeći na zemlji i postrijeljati ih.

Odmakao sam otprilike pedeset koraka, kad namirisah konje. Kliznuh

dalje i zaĉuh glasove. Ubrzo opazih ljude i ţivotinje. Konji su bili svezani za

drveće, a ljudi su stajali u krugu i poluglasno razgovarali.

Konji su bili nemirni. Morali su se braniti od komaraca, udarali su

nogama i mahali repovima. To je podizalo takvu buku da bi im se i poĉetnik

neopaţen prišuljao.

Napokon stigoh do njih. Odšuljah se izmeĊu dva konja i legoh u duboku

moĉvarnu travu. Ljudi su bili svega tri koraka udaljeni od mene.

— Mubarek je odsvirao — rekao je upravo Manah el Barša. — Stari je

bio glup što je stao tamo gore.

— Onda sam to bio i ja? — dobaci Aladţija.

— Ti si bio oprezniji i nisi dopustio da te pogodi.

— Ustrijelio bi i mene da nisam pobjegao.

— Koji je pucao?

— Koji? Još pitaš! Naravno onaj što ga zovu efendija.

— Misliš da se s bolesnom nogom mogao popeti gore?

— Sigurno. Da je bar slomio vrat umjesto noge! Bio bih zahvalan Alahu.

Ali sad znamo da je neranjiv.

— Nisam nikad vjerovao u to da ga kugla ne moţe raniti. To je prevara.

— Prevara? Vjerujem u to sada više nego ikada. I Mubarek i ja taĉno smo

nišanili kad mu se glava pojavila iz otvora. Mogu se zakleti da sam ga pogodio.

Cijev moje puške koju sam proturio kroz ogradu nije bila ni tri metra udaljena

od njegove glave koju smo sasvim jasno vidjeli. Obojica smo pogodili. Vidio

sam kako se glava zatresla, jer kugla ima strašnu snagu kad udari. Ali u istom

ĉasu zaĉuo sam kako su kugle udarile u pećinu. Odbile su se od glave i bile bi

nas sigurno pogodile, da nas nije zaštitila ograda. Već idućeg ĉasa taj je klipan

opalio i ubio Mubareka. Mora da ga je pogodio u glavu jer je stari viknuo i

srušio se mrtav. I ja bih tako prošao da nisam pobjegao najvećom brzinom.

— Ĉudnovato, veoma ĉudnovato!

— Vi znate da se ja ne bojim ni samoga Ċavla, ali ovoga ĉovjeka se

bojim. Njemu moţeš nauditi samo noţem ili sjekirom, a to će danas od mene

dobiti.

— Ti znaš sigurno da si pušku nabio? — upita Manah el Barša kao da ne

vjeruje.

— Sasvim sigurno. Kuglu sam naroĉito namjestio. Zamislite, bio sam dva

metra daleko od glave, kad sam opalio!

— Htio bih da mogu jednom pucati u njega. Rado bih to kušao samo da

mi se pruţi prilika.

— Nemoj se ni usuditi. Izgubljen si jer će se kugla odbiti u tebe. Da ste

barem poslušali moj savjet i napali hulje dok su ga nosili u kolibu. Tad bi bili

naši..

— Mubarek nam je to zabranio.

— To je bila glupost.

— Tko je mogao znati da će se tako svršiti! Bila je sjajna zamisao da

ostavimo ta pseta neka u kolibi zavijaju od gladi. Ali ĉini se da su oni pod

posebnom zaštitom Ċavla. Nadam se da će nam ih ipak na kraju prepustiti.

— Nevjerojatno je da su mesara ubili kroz poklopna vrata, a onom

drugom smrvili nogu. Jadnik je bijedno umro.

— Za njega nije šteta — reĉe Barud el Amazat. — Već mi je dugo

smetao i samo nam pravio neprilika. Nisi više mogao povjerljivo razgovarati.

Zato sam ga, ĉim ste ga donijeli u kolibu, odmah ubio kundakom.

Strašno! Ubio je tamniĉara koji mu je spasio ţivot! Zlodjela su mu se

brzo osvetila. Ova ĉetiri razbojnika bili su zaista pakleno društvo.

— Odluĉimo dakle dok je još vremena — reĉe Sandar. — Hoćemo li ih

napasti kod kolibe?

— Nećemo — odgovori Manah el Barša. — Tamo je previše svijetlo.

Vidjet će nas, a onda smo izgubljeni. Oni mogu pucati na nas a naši meci im ne

mogu naškoditi. Moramo ih napasti u mraku kad oni to ne slute. Ĉetiri udarca ili

uboda i gotovi su.

— Slaţem se. Ali gdje da to uĉinimo?

— Naravno u šumi.

— U šumi nisi siguran u napadu. Napadnimo ih radije na kraju šume,

meĊu grmljem. Iako nije svijetlo, zvijezde dovoljno sjaju da vidimo kuda

udaramo. Oni će se vratiti istim putem kojim su došli, jer drugoga ne znaju. Ne

moţemo se s njima mimoići. Najbolje je da ih doĉekamo izvan šume, negdje na

kraju grmlja gdje poĉinje ĉisto polje.

— U redu! — sloţi se Bibar, po ĉijem se glasu ĉulo da ima ranjena usta i

nos. — Ĉetvorica smo, a i njih su ĉetvorica. Svako uzima jednoga. Uzmite vi

nosaĉe i maloga, ali ja imam pravo na efendiju. Razbio mi je lice, i zato ga

moram dobiti.

— Sjedit će u nosiljci jer ne moţe hodati. Kako ćeš mu prići? Prije nego

što otvoriš vrata, dobit ćeš od njega metak.

— Zar misliš da ću se tako dugo zadrţavati oko nosiljke? Kućica na

nosiljci napravljena je od tankih dašĉica. Brzo ću ja to udesiti. Razbit su je

sjekirom, a taj će udarac pogoditi i protivnika, te mu neće više trebati.

— Ako ne uspiješ?

— Moram uspjeti, moram!

— Sjeti se svega što je bilo. Uvijek, i svakog puta mi smo mislili da

moramo uspjeti, a ova mezimĉad Ċavla uvijek se sretno izvukla. Treba misliti na

sve. Moţe nas netko smetati. Šta onda?

— Kad bismo samo znali kad odlaze iz Šiganaca!

— Svakako sutra. Mislit će da se ţurimo, pa će poći za nama.

— Onda ćemo izvršiti plan o kojem sam poslije podne govorio. Nahuškat

ćemo na njih našeg Suefa koji će ih izruĉiti nama. On je najlukaviji momak

kojeg znam i poznaje kraj izmeĊu Siganaća i Prizrena kao svoj dţep. Njemu

moţemo to prepustiti.

— Predlaţem da krenemo. Ne znamo kad će oni otići iz kolibe. Bilo bi

nezgodno da odu prije nas.

Nisam mogao dulje ĉekati, pa se natraške odšuljah do pećine a odande do

kolibe, ipak sam skriven saĉekao da budem siguran da su zaista otišli.

Još sam nekoliko koraka puzao, a zatim ustao i podupirući se rukom o

pećinu, odšepao dalje. Svijanje lijeve noge bilo mi je ipak previše naporno, a

ovako sam mogao odmicati koraĉajući samo desnom nogom. Odustao sam od

oponašanja ţabe jer sam uskoro već došao do sjaja vatre, a prijatelji su me

vidjeli budući da sam stajao uspravno.

— SiĊite dolje — rekoh.

Oni siĊoše, a ja moradoh sjesti jer sam bio jako umoran.

— Pretraţit ćemo ovu dvojicu — reĉe Hadţi. — Moţda imaju nešto

korisnoga u dţepovima.

— Mesara ne dirajte! — zapovjedih. — On nije naš. S njim neka

starješina radi što hoće. Ali sve što Mubarek ima uza se uzet ćemo mi.

Imao je noţ i dva stara pištolja. Njegova puška leţala je na krovu kolibe.

Nismo je trebali. Ali mu mali Hadţi iz dţepa izvuĉe dvije velike vrećice pune

novaca.

— Gledaj, sidi! Sve zlato, zlato!

— Onaj koji je hodţa-baši mogao platiti pet tisuća pijastera za

osloboĊenje mora imati novaca. Moţemo uzeti taj novac, ne plašeći se da smo

uĉinili nešto nepravedno.

— Naravno da ćemo ga uzeti.

— Ali za koga? Da ga podijelimo, Halefe?

— Efendijo, ţeliš li me osramotiti? Zar me smatraš kradljivcem? Uzet ću

to za siromahe. Sjeti se kako su sretni bili oni koje smo obdarili! S tim novcem

moţemo mnogima olakšati brige.

— To sam od tebe oĉekivao.

— Uzmi zlato, efendijo!

— Ne, zadrţi ga ti. Ti ćeš odsad biti naš ĉuvar riznice, dragi Halefe.

— Hvala ti. Pošteno ću obavljati svoju duţnost. Hajde da ga prebrojimo!

— Nemamo vremena za brojanje. Moramo dalje. Otpremite ovu dvojicu

u kolibu. Mrtvi tamniĉar leţi takoĊer u njoj.

— Jesi li i njega ubio?

— Samo sam ga ranio, a Barud el Amazat ubio ga je kundakom jer mu je

smetao.

— Takav razbojnik! Da mi dopadne šaka! Prihvatite, vas dvojica!

Najprije ćemo unijeti efendiju.

Kad su me unijeli u kuću i otišli po mesarovo tijelo i po Mubareka, zaĉuh

strašno stenjanje. Tamniĉar još nije bio mrtav. Kad se Halef vratio naloţih mu,

da donese upaljenu granu kod ĉijeg smo svjetla opazili svjetiljku, upalili je i

postavili na klupu.

Sad smo mogli taĉno vidjeti ĉovjeka koji je stenjao. Izgledao je strašno.

Moja mu je kugla razmrskala nogu, a udarac kundakom raskolio lubanju. Bio je

izgubljen i gledao je u nas izbuljenih oĉiju.

— Evo ti moj fes, Halefe; donesi vode!

Ovi fesovi su naĉinjeni od tako guste ĉoje da ne propuštaju vodu.

Dadosmo umirućem malo vode i polismo ga njome. Ĉinilo se da mu je to

godilo. Oĉi mu se razbistriše. Gledao nas je pogledom koji je poĉeo shvaćati.

— Poznaješ li nas? — upitah ga. On kimnu.

— Za nekoliko ĉasaka bit ćeš mrtav. Znaš li tko ti je razibo glavu?

— Barud el Amazat — šapnu on.

— Komu si ti pomogao! Reci mi, je li stari Mubarek ţuti?

— Nije.

— Tko je Ţuti?

— Ne znam.

— A znaš li gdje se nalazi?

— Trebali su se s njime sastati u Karanorman-hanu.

— Gdje leţi to mjesto?

— U planini, nedaleko od sela, koje se zove Vajĉa.

— Iza Kalkandelena?

On opet kimnu jer više nije mogao govoriti. Odgovarao je tako tiho da

sam morao uho pribliţiti njegovim ustima kako bih ga uopće ĉuo.

— Sidi, on umire — reĉe Halef.

— Donesi vode.

Halef ode, ali vode više nije trebalo. Ĉovjek nam je umro na rukama ne

progovorivši više ni rijeĉi.

— Smjestit ćemo lešine u pećinu — rekoh. — Neka ih kjaja pokupi..

— Efendijo, stari ima otvorene oĉi. Došao je opet k svijesti — reĉe Osko

posvijetlivši svjetiljkom Mubareku u lice.

Halef se odmah sagne da provjeri je li to istina. Stari se grešnik opet

osvijestio. Ĉuvao se doduše da išta kaţe, ali njegovi su pogledi odavali da je

kod svijesti. U njima je blistala mrţnja kakve još nikad nisam vidio u neĉijim

oĉima.

— Ţiviš li još, stari kosture? — dreknu Halef na njega. — Bila bi šteta da

te je metak ubio jer takav svršetak nisi zasluţio. Morao bi umrijeti u najvećim

mukama.

— Pseto! — siknu stari zlikovac.

— Nakazo! Htio si da umremo od gladi i ţeĊe? Zar si ti, glupane, mislio

da moţeš pobijediti takve junake? Mi se probijamo kroz kamen i ţeljezo, ali ti

ćeš uzalud ĉekati pomoć u svojoj vlastitoj stupici.

Ovo je naravno bila samo prijetnja. Odnijeli smo ga u pećinu i polegli

izmeĊu lešina. Malo straha nije moglo naškoditi ovom zlikovcu.

Kad sam sada taĉnije promotrio nosiljku opazih da se kućica mogla

skinuti. Naloţio sam da je skinu i tako sam dobio slobodu kretanja. Pokupih

svoje dvije puške i mi, pošto smo ugasili vatru, krenusmo natrag.

Mubareka smo prije toga odvezali. Mogao je ustati i hodati. Ţeljezna

vrata zatvorili smo velikim zasunom. Ostavili smo ga tu u strahu da će morati

ostati ovdje sam i bespomoćan.

Nije lako noću prolaziti šumom u kojoj nema puta, pogotovu s nosiljkom.

Ipak smo odrţali dobro pravac i moji pratioci stupali su što su tiše mogli. Halef

je drţao u ruci spremne pištolje, a ja revolvere — za svaki sluĉaj.

Kad smo izbili iz šume skrenusmo desno prema livadama Sletovske. Bilo

je malo dalje, ali smo tako izbjegli borbu koja nas je mogla stajati, ako ne baš

ţivota, a ono rana.

Stigosmo sretno u han gdje me kroz glavnu sobu unesoše u moju.

U njoj je sjedio handţija. Kad nas je ugledao skoĉi sa stolca.

— Ti, efendijo? — viknu. — Pa ti si otišao!

— Kamo?

— U Karatovu.

— Tko je to rekao?

— Mesar.

— Bio je dakle ovdje?

— Jest, i traţio je tvoje konje pa se jako ljutio kad mu ih nisam mogao

dati budući da si mi oduzeo punomoć. Prijetio mi se, da ćeš se ti ljutiti. Rekao je

da će te odnijeti u Karatovu i da ţeliš da te konji tamo ĉekaju.

— Dobro sam to naslutio. Htio mi je oduzeti mog vranca i ne samo konja,

već i ţivot.

— Ţivot?

— Imamo mnogo toga da ispripovijedamo. Mesar je mrtav.

— Zar mu se dogodila nesreća?

— Ako nesrećom nazivaš to da sam ga ustrijelio.

— Ustrijelio! — viknu on uplašeno. — Ti? Naravno da je to nesreća i to

za njega, za njegovu obitelj i za tebe.

— Zašto za mene?

— Jesi li to hotice uĉinio?

— Nisam ga htio ubiti, već pogoditi.

— Pucao si dakle s predumišljajem i ja te moram uhapsiti kao ubojicu.

— Protiv toga najodluĉnije prosvjedujem.

— To ti neće mnogo pomoći.

— Hoće, jer ću ti ispripovjediti kako je do toga došlo. Pa da sam ga baš i

bez razloga, svojevoljno, ubio, ipak se ne bih dao tako lako uhapsiti. Zar nisi

sam poslije podne priznao da su Aladţije poznati razbojnici i ubojice?

— Jesam, jer to svi znadu.

— A ipak nisi uhapsio Bibara kad si ga imao u rukama. Ali mene,

ĉovjeka o ĉijoj prošlosti ništa ne znaš, hoćeš uhapsiti? Kako se to slaţe?

— To mi je duţnost — odgovori on zbunjeno.

— Znam ja to. Aladţiju si pustio jer si se bojao osvete njegovog brata,

njegova plemena, a i njegove vlastite. Za mene misliš da ću se pokoriti bez

otpora i da nema nikoga tko bi te mogao za to s puškom pozvati na

odgovornost.

— Stani! — viknu Halef. — Tko mog efendiju dirne, tome ću ja

prostrijeliti glavu! Ja sam Hadţi Halef Omar Ben Hadţi Abul Abas Ibn Hadţi

Davud al Gosara, i uvijek drţim rijeĉ! Pokušaj staviti ruku na njega!

Mada je bio malen, njegovo je drţanje bilo vrlo odluĉno i puno prijetnje.

Vidjelo se na njemu da je spreman da izvrši on što govori. Kjaja ga se oĉito

uplašio.

— Hvala ti, Halefe — rekoh. — Nadam se da nećeš morati to dokazati.

Ovaj dobri kjaja shvatit će da sam bio prisiljen da ubijem mesara.

I obrativši se handţiji rekoh;

— Zar mi nisi rekao da je mesar Arbanas?

— Jest. I još k tome Miridit.

— Onda nije odavde.

— Njegov je otac iz Orošja, glavnog mjesta Miridita, došao u Šigance.

— Što te se onda tiĉe njegova smrt? Miriditi ne potpadaju pod padišahove

zakone.

— Ne, oni su slobodni Arbanasi.

— Znaš da oni sude izmeĊu sebe?

— Naravno da znam.

— Onda te se mesareva smrt ništa ne tiĉe. Ja sam ga ubio s pravom ili s

nepravom. Tako sam navukao na sebe krvnu osvetu, a roĊaci ubijenoga duţni su

je izvršiti. Ti s cijelom tom stvari nemaš nikakve veze.

— Ah! — uzdahnu on duboko. — To mi je vrlo drago.

— Znaĉi da smo se sloţili. No ima još jedan mrtvac.

— Tko je taj?

— Tamniĉar iz Jedrena koji je oslobodio nekog zatvorenika i pobjegao s

njime. Ovaj ga je ubio. Uz ove lešine naći ćeš i starog Mubareka kojemu sam

metkom razmrskao lakat.

— I njemu? Efendijo, ti si strašan ĉovjek.

— Ja sam naprotiv vrlo dobar ĉovjek, ali u ovim prilikama nisam mogao

drukĉije postupiti.

— Kako se to dogodilo?

— Sjedi k nama pa ću ti pripovijedati.

On sjedne i ja zapoĉeh svoju priĉu. Imali smo vremena. Zato sam bio

veoma opširan. Pripovijedao sam mu takoĊer zašto progonimo Baruda el

Amazata. Sad je jasno razabrao naše namjere i shvatio s kakvim razbojnicima se

borimo. Kad sam napokon ušutio, bio je sasvim utuĉen.

— Zar je to moguće! — reĉe. — Vi ste poput Harun al Rašidovih

vitezova koji su jahali po cijelom carstvu da kazne zle i nagrade dobre.

— Nismo mi tako sjajni ljudi. Oni o kojima sam ti pripovijedao uĉinili su

mnogo zla, nama i našim prijateljima. Oni namjeravaju izvršiti daljnje zloĉine, a

mi ih progonimo, kako bismo to sprijeĉili. Što ćeš sad uĉiniti?

Poĉešao se rukama po glavi i napokon odgovorio:

— Daj mi dobar savjet.

— Ti si sluţbenik i moraš znati što ti duţnost propisuje. Moj savjet ne

trebaš.

— Znao bih što mi je ĉiniti da ti nisi uĉinio veliku glupost. Zašto si

Mubareka ranio samo u lakat? Zar mu nisi mogao pucati u glavu ili prsa? Onda

bi sve bilo u redu.

— To kaţeš ti, kao kjaja!

— Ne, sada ne govorim kao kjaja. Da je i stari mrtav, pokopao bih svu

trojicu i više se o tome ne bi govorilo. Ovako moram uhvatiti staroga i predati

ga sudu. To je vrlo neugodno.

— Što ima na tome neugodnoga? Bit ćeš i zasluţan zbog toga. Pobjegao

je iz zatvora u Ostromdţi. Uhvatit ćeš ga i poslati u Skopje pa je time sve

svršeno.

— Ali ja ću morati doći tamo i podnijeti izvještaj. A i vi morate sa mnom,

kao svjedoci i tuţitelji.

— To ćemo rado uĉiniti.

— Da, a zatim ćete otići, a ja ću ostati ovdje i prijatelji staroga će me

ubiti.

— Neće biti baš tako strašno.

— Samo se rugaj. Ne znaš ti, kako ja mogu loše proći. Da si tog nitkova

ubio, ja bih se riješio muke i odgovornosti. A i ti, kad doĊeš u Skopje kao

svjedok, nećeš to mjesto ţiv napustiti, već ćeš podleći krvnoj osveti.

— Ima li mesar muških roĊaka ovdje?

— Ima brata.

— Znaš li moţda je li taj brat danas kod kuće?

— Jest. Znam po tome jer je moj sluga tvoju poruku izruĉio bratu, a ne

samom Ćurku.

— To me zabrinjuje. Ako je on sliĉan bratu, moram ga se ĉuvati.

— On je u najmanju ruku takav. Smatrao sam ga vrlo poštenim, kao i

samog Ćurka. No budući da je Ćurak razbojnik bit će njegov brat još gori.

Ovdje ti ţivot nije siguran. Zato ću ti dati dobar savjet. Odjaši u Karatovu. Dat

ću vam dobrog vodiĉa.

—Ali mi ne kanimo onamo.

— Mesar je tako rekao.

— To je bila laţ. Mi hoćemo odavde u Skopje, a to se vrlo dobro slaţe,

jer ćemo te pratiti kad budeš onamo vodio Mubareka.

— Saĉuvaj boţe! Pobit će nas putem.

— Za to bismo morali biti vrlo glupi.

— Vidim da nemaš pojma o ovdašnjim prilikama. Ti i tvoji prijatelji

ovdje ste u ţivotnoj opasnosti i ni jedna vlas na vašoj glavi više nije sigurna.

Odjašite radije, to je za vas najbolje.

— A najbolje i za tebe, je li?

Ovo ga je pitanje veoma zbunilo. Govorio je takvim ţarom, što ga je

mogla roditi samo briga za njega samoga. Ĉovjek je bio dosta hrabar, ali kao

poznavalac prilika morao je raĉunati s nepouzdanim pravnim poretkom.

— Zašto za mene? — upita.

— Jer bi ti, kad mi odemo, pustio starog Mubareka na slobodu. Onda se

ne bi morao bojati osvete, već oĉekivati zahvalnost.

On pocrveni. Znao sam da sam pogodio istinu, ali on ipak reĉe:

— Ne misli to o meni. Postupit ću strogo, po svojoj duţnosti. Ali ţelio

bih znati da ste vi na sigurnom mjestu.

— Za našu sigurnost ne brini. Već smo ti dokazali da ne trebamo tuĊe

pomoći. Zapravo sam danas morao zatraţiti tvoju pomoć protiv naših

neprijatelja. Nisam to uĉinio da ti ne dodijavam, jer sam znao da se moţemo

sami zaštititi. I u buduće nećemo traţiti ni tvoj savjet na tvoju pomoć, jer samo

tebi moţemo zahvaliti što smo se našli u takvoj opasnosti.

— Kako to? — upita on.

— Jer si nas uvjeravao da nijedan stranac nije mogao doći k mesaru, a

ipak su oni svi bili tu.

— To nisam znao, jer nisu došli u selo. Sigurno se Ćurak s njima sastao

vani. Rekao sam ti da je na konju došao kući. Svakako se sastao s njima, i tom

se prilikom dogovorio.

— To je vjerojatno. Prema tome, ja ne odlazim danas iz Šiganaca i spavat

ću kod tebe. Što misliš uĉiniti s onom trojicom koji su ostali u kolibi?

Opet se poĉešao za uhom.

— Efendijo, ostavi me s time na miru.

— Naţalost ne mogu. Ne smiju ostati tamo. Zahtijevam od tebe da se još

veĉeras doĉepaš Mubareka. Oba mrtva tijela moţeš, što se mene tiĉe, ostaviti

ondje.

— Ali što da poĉnem s njim?

— Zatvori ga ovdje dok ga sutra ne odvedemo u Skopje.

— Aladţije će mi napasti kuću.

— Mi ćemo ti pomoći da je obraniš.

— Njihova će me osveta poslije stići.

— Kakve li kukavštine!

— Vas za to ne mora boliti glava. Odjahat ćete i nećete više nikad doći. A

nada mnom će se prolomiti oluja.

— Aladţije ti ne mogu ništa nauditi jer i njih ćemo sutra otpremiti u

Skopje, a i Manaha el Baršu i Hamd el Amazata,

— Zar i njih imaš?

— Nemam, ali ćemo sada otići po njih.

— Kako?

— Sa stanovnicima Šiganaca, koje ćemo dići na noge i povesti u borbu.

-— Oni će se zahvaliti na tome.

— Morat će poći. Zar nisi ĉitao da stojim pod padišahovom zaštitom?

— Naţalost jesam.

— Prema tome se imaš pokoravati mojim nalozima. Budeš li se odupirao,

poţalit ću se na tebe u Skopju.

— Gospodaru, zar me hoćeš uništiti?

— Ne, hoću te samo prisiliti da izvršiš svoju duţnost. Ova ĉetiri

razbojnika nalaze se vani, na rubu šume. Ništa nije lakše nego da ih opkolite i

uhvatite.

— Varaš se. Oni će se braniti.

— Pa što onda?

Tako je raširio oĉi da se Halef glasno nasmijao.

— Što onda, pitaš? Zar misliš da to nije ništa? — viknu kjaja. — Ako nas

ubiju, to tebi nije ništa? Ja naprotiv mislim da je najveća šteta koja se moţe

dogoditi kad ĉovjek izgubi ţivot.

— To mislim i ja. Ali treba stvar izvesti tako da se oni ne stignu braniti.

— Kako da to uĉinimo?

— To ćemo ljudima objasniti kad se ovdje budu skupili.

— Nijedan neće doći kad im kaţem o ĉem se radi.

— Prema tome to ne smiješ uĉiniti. Priznat ćeš da po zakonu imaš pravo i

duţnost da u takvom sluĉaju pozoveš u pomoć sve mještane.

— To pravo imam.

— I oni te moraju slušati?

— Svakako.

— Onda ih sad pozovi, i neka se smjesta svi odazovu pod oruţjem, ovdje,

u tvojoj sobi. Kad ovi budu na okupu ja ću im reći što se od njih traţi. Odrţat ću

im takav govor da će biti ponosni na to da mogu poći u pohod protiv ovih

razbojnika.

— To ne vjerujem.

— Budi siguran!

Stavio je još mnogo prigovora, ali ja ostadoh kod svog zahtjeva, te on

napokon reĉe:

— Kad ti to tako strogo zapovijedaš, dozvat ću svoje mještane i u tvojoj

prisutnosti prenijet ću im tvoj nalog.

Kad je kjaja otišao, reĉe Halef:

— Ne razumijem te, sidi. Zar misliš da će ovi sultanovi podanici moći

bilo koga uhvatiti?

— Ne mislim, ali priredit ću vam malu zabavu. Ja putujem da upoznam

zemlje i narode. Htio bih stanovnike sela vidjeti na okupu da mogu promatrati

kako se zabavljaju i smiju. Danas smo bili u opasnosti, pa sada moţemo sebi

priuštiti malo zabave.

Kjaja je razaslao glasnike po selu i ljudi su se sakupili. Na moje najveće

ĉuĊenje ponijeli su sa sobom osim oruţja i glazbene instrumente koji su trebali

pomoći da se podigne hrabrost kod pohoda na razbojnike. Kad sam ljudima

obećao da će, budu li hrabri u borbi, dobiti poslije piva i janjetine, nastade opće

veselje koje sam jedva stišao. Glazba je htjela pokazati što umije pa je poĉela

svirka. Prekinuo ju je meĊutim zvuk koji me tako uplašio da sam skoĉio sa

stolca. Zvuĉalo je kao da je netko deset bivola nabio ţive na raţanj. Kad sam

sav uplašen zapitao što je to, odgovori mi handţija:

— To je bila truba. Zove na polazak.

Soba se ispraznila. Vani na dvorištu ĉuo se neki zapovjedni glas.

Handţija mi reĉe da je to zaptija. Svoju je ĉetu podijelio u dva voda, i svi

krenuše. Dok su se zvuĉi gubili u daljini, mi izvadismo naše ĉibuke.

ZA DLAKU KRAJ SMRTI

VANI na dvorištu gorjele su vatre na kojima su se imali ispeći janjci.

Handţija nije imao nikakva posla. Sjeo je k nama, zapalio lulu i stao nagaĊati

hoće li dobrovoljci uhvatiti nekoga od one ĉetvorice razbojnika, ili će moţda svi

pobjeći.

Pri tom opazih na njegovom licu crtu koja me je ponukala da naslutim

neku dvoliĉnost. On je bio ĉestit ĉovjek, ali je sada nešto pred nama tajio što je

bilo u vezi s ovim pohodom.

— A što ako nemaju sreće? — upita.

— Onda nećemo uhvatiti razbojnike.

— A što će biti s pivom?

— Ipak će ga popiti.

— A s janjcima?

— I njih će pojesti.

— Govoriš kao mudrac, efendijo, jer ako su Aladţije otišli, onda ne

pomaţe ni najveća hrabrost.

— Buka kojom je pohod krenuo otjerat će ih sigurno. Ili smatraš li da ih

je netko već prije opomenuo?

— Opomenuo? Kako to misliš?

— Vodnik je mogao otrĉati do njih i javiti im da uzalud ĉekaju na nas jer

smo mi već ovdje.

On me prodorno pogleda kao da je htio vidjeti da li se šalim.

— Efendijo, što ti zapravo misliš?

— Nešto što je vrlo lako moguće, ĉak vjerojatno. A tom prilikom im je

javljeno neka se malo pomaknu ustranu jer će ih hrabri stanovnici napasti.

— To vodnik ne bi nikad uĉinio. To bi se protivilo njegovoj duţnosti.

— A da si mu ti to zapovjedio?

On pocrveni, pogleda u stranu i odgovori nesigurnim glasom:

— Misliš li da bih ja to uĉinio?

— Veoma lukavo izgledaš. Ne brineš se više za svoje junake, a ovi su

toliko zakasnili da mi se ĉini da je tvoj glasnik najprije obavijestio razbojnike.

Ne bih htio da me grize savjest zbog stanovnika tvoga mjesta. Nadam se da će

ih samo mali broj poginuti.

Rekao sam to šaleći se, a on mi odgovori prihvativši taj naĉin:

— Oni će se boriti kao lavovi. Nemaju doduše oruţje kao vi, ali znadu se

sluţiti svojim. S našim puškama ne bi ti uspjelo izbiti iz daske ţeljeznu kariku.

Još nikad nisam vidio tako tešku pušku.

On uzme pušku sa zida na koji je bila naslonjena i vagne je u rukama.

— Zar te ne zamara kad je nosiš?

— Ne, navikao sam na to.

— Zašto kod vas izraĊuju tako teške puške? Ruka te zaboli kod

nišanjenja.

— Danas se one više ne proizvode. Ova je vrlo stara. Pripada vrsti koju

zovu medvjedarke jer se njima sluţilo kod lova na medvjede. U Americi postoji

medvjed koji ima sivo krzno. Tako je snaţan, da moţe odnijeti vola. Ni jedna

kugla iz prijašnjih pušaka nije ga na mjestu ubijala već se samo iz teških pušaka,

kao što je ova, moglo sa sigurnošću pucati u njega.

— Jesi li i ti ubijao takve medvjede?

— Jesam. Ĉemu bih inaĉe imao tu pušku?

— Zašto je onda nosiš kod nas, kad ovdje nema medvjeda?

— Jer sam na svom putovanju prolazio kroz krajeve gdje je bilo druge

krupne divljaĉi. Iz nje sam pucao na lavove i crnog pantera. Uostalom, ona

upravo zbog svoje teţine omogućava sigurno nišanjenje iz slobodnog stava. A

da mi i inaĉe dobro sluţi, to si danas saznao.

— Je li nabijena?

— Jest. Ĉim ispalim metak, uvijek je odmah nabijem. To je lovaĉki

obiĉaj.

— Onda ću je radije ostaviti na miru. A kakvo je ĉudno oruţje ova druga

puška?

Moram primijetiti da smo sjedili oko stola koji je stajao uz otvoreni

prozor. Ja sam bio licem, a Halef leĊima okrenut k prozoru.

Desno od mene sjedio je handţija, lijevo Omar, a iza njega stajao je Osko

koji je upravo napunio lulu i ustao sa svog mjesta kako bi je pripalio na

svjetiljci. Stao je iza mene i gledao handţiju koji je medvjedarku tako poloţio

na stol da mi je sluĉajno, a i sretno leţala baš pri ruci kad sam se mašio

henrijevke.

Krĉmar se raspitivao za konstrukciju puške i ja sam mu rastumaĉio da

mogu ispaliti dvadeset i pet metaka a da pušku ne moram nabijati. Iz toga

pripovijedanja trgne me Oskov povik:

— Efendijo — vikne on glasno. — Pomoć!

Ogledah se i vidjeh kako ukoĉen od straha, blijed kao smrt i raširenih

oĉiju rukom pokazuje na prozor.

Prateći oĉima pokret njegove ruke naĊoh se suĉelice s otvorom pušĉane

cijevi koja je leţala na prozorskoj dasci. Strijelac je stajao vani na cesti, a pušku

je poloţio tako, da što sigurnije nanišani na mene. Odmah sam shvatio da sam ja

meta. Ima prilika u kojima razum smisli i djeluje u polovini sekunde, za što bi

inaĉe moţda trebalo i nekoliko minuta. U takvim zgodama reakcija je, ĉini se,

nagonska, ali u stvari je razum ipak stvorio zakljuĉke samo je to uĉinio brzinom

munje.

Puška je bila tako taĉno uperena u moje ĉelo da cijev nisam uopće vidio,

već samo otvor cijevi, koji je izgledao kao prsten. Samo ĉasak straha znaĉio bi

moju smrt. Trebalo je djelovali brzinom misli. Ali kako? Izmaknem li glavu, a

hitac plane neću doduše biti pogoĊen ja već Osko koji je stajao iza mene. Da

spasim njega, nisam ubojici smio izmaći metu, to jest svoju glavu, ali sam je

stao brzo pomicati lijevo-desno kako bih oteţao nišanjenje. Uz to sam zgrabio

medvjedarku.

To se naravno ne moţe ni ispripovjediti, a ni proĉitati onom brzinom,

kojom se sve odigravalo. Ubojica s puškom na oku nije mogao vidjeti da sam

digao medvjedarku sa stola. Bez nišanjenja — jer to bi primijetio — pruţih je

preda se, uperih u otvor puške koji je zjapio preda mnom i opalih oba metka,

jedan za drugim, gotovo u istom trenu. Od Oskova krika do ovih hitaca prošlo je

tako malo vremena, da se ono ne moţe izmjeriti. Ĉim sam zaĉuo krik, prasnula

su oba, zapravo sva tri hica, jer je ĉovjek koji je stajao vani takoĊer opalio,

srećom ne prije, već nekoliko desetinki sekunde poslije mene.

Prasak hitaca bio je praćen reskim krikom pred prozorom. Halef je ĉuo

Oskov povik, i okrenuo se prema prozoru, ali je moja puška bila brza kao i

njegov pogled. Nije ni vidio pušĉanu cijev. Zato je skoĉio sa stolca i viknuo:

— Što je? Zašto pucaš, sidi?

— Ubojica! Ubojica! — odgovori Osko koji je stajao još uvijek ukoĉen i

ispruţene ruke, dok sam ja skoĉio na noge, bacio medvjedarku na stol i istrgnuo

henrijevku iz krĉmarovih ruku.

Nisam mogao vidjeti tko stoji vani. No ako je nitkov još bio tamo, bio je

izgubljen, jer sam, stojeći sa strane gdje više nisam mogao biti niĉija meta,

ispalio šest do osam metaka tako brzo jedan za drugim da se ĉinilo da je ispaljen

samo jedan.

Halef je odmah shvatio o ĉemu se radi.

— Ne pucaj dalje! — dovikne mi.

U slijedećem ĉasu stajao je na otvoru prozora i htio skoĉiti iz sobe.

— Halefe, jesi li lud? — viknuh uhvativši ga za noge i povukavši ga

natrag.

— Moram van! — krikne on, otkine se od mene i skoĉi na ulicu.

Zdravom nogom uĉinih brz i velik korak koji me dovede do prozora. Zid nije

bio debeo. Brzo gurnuh najprije henrijevku, a zatim glavu kroz prozor. Kroz

uski otvor više nisam mogao uĉiniti. Vidjeh Halefa kako trĉi na desno gdje su

bila širom otvorena vrata dvorišta i gdje je plamen vatre jasno osvjetljavao

cestu.

U tom ĉasu odvoji se od vrata susjedne mesarove kuće tamna prilika i

potrĉi za Halefom.

Je li to bio neprijatelj? Podigoh henrijevku. Onda ugledah ĉovjeka koji je

protrĉao kraj vrata. Jasno sam ga prepoznao u sjaju vatre.

— Manah el Barša! — zaurla Halef za njim. I ja sam ga prepoznao.

Vidjeh Halefa kako je protrĉao kraj vrata. Nanišanih na uski osvijetljeni prostor,

preko kojeg je sada morao proći onaj treći koji je slijedio Hadţija.

Njegov se lik pojavi u svjetlu. Bio je isto tako obuĉen kao i mesar. Došao

mi je pred nišan i ja opalih, ali vidjeh da sam promašio. Budući da sam isturio

samo lijevu ruku kroz prozor, morao sam s lijeve strane nišaniti i pucati. Neka

pokuša, tko hoće, noću u tako nezgodnom i stješnjenom poloţaju staviti pušku

na lijevo rame, nanišaniti lijevim okom i desno zatvoriti, pa kod nemirnog

odsjeva vatre opaliti siguran hitac. Bilo je to gotovo nemoguće.

Odmah se povukoh u sobu i rekoh Osku i Omaru:

— Brzo za njim! Kroz sobu i dvorište, desno uz cestu. Halef je izmeĊu

dva neprijatelja.

U tom ĉasu odjekne nekoliko hitaca. Bili su ispaljeni iz kubura. Obojica

se mašiše pušaka.

— Ostavite puške! To je posao za noţeve i kubure. Brzo brzo! Oni

istrĉaše kroz vrata. Naţalost ih nisam mogao slijediti. Prikovan nemoćnom

nogom, morao sam ostati ovdje.

Handţija je još uvijek kao ukoĉen sjedio na svom stolcu. Drţao je ruke

još onako kako su stajale kad sam mu istrgnuo henrijevku. Od Oskova povika

nije se još ni pomakao niti je izgovorio ijednu rijeĉ.

— Ef. . . ef. . . endijo — promuca napokon. — Što je to bilo?

— Sam si vidio i ĉuo!

— Pu . . . pu . . . pucalo se! Uhvatih ga za rame i stresoh ga.

— Osvijesti se, ĉovjeĉe! Sav si ukoĉen od straha.

— Je li to bilo namijenjeno meni?

— Nije, već meni.

— Mislio sam da ţele ubiti mene zato jer sam vam pomogao.

— Ne, tvoj skupocjeni ţivot nije bio ugroţen, već moj. Ali zatvori kapke,

nećemo više nikome dati prilike da nišani na nas.

Zateturao je poslušavši moj nalog. Sigurno nije bio kukavica, ali brzina

kojom se sve odvijalo, zbunila ga je potpuno. Pošto je zatvorio prozor spusti se

ponovo na stolac, a ja zapalih lulu.

— Pušiš, efendijo? — upita on u ĉudu. — A oni vani se bore.

— Ja im ne mogu pomoći. Da si valjan ĉovjek, pošao bi za njima.

— Hvala. Mene se to ne tiĉe.

— Onda puši i ti.

— Sav dršćem. Tvoja puška puknula je kao top.

— Da, ona se javlja ĉvrstim basom. Odmah ćemo je opet nabiti. Vidio si

da je to bila sreća. Da nije bila nabijena, ne bih se dobro proveo.

— Imao si henrijevku.

— Bila je u tvojim rukama, a medvjedarka je leţala na dohvat. Nisam

siguran da li bi metak iz henrijevke imao isto tako dobro djelovanje.

— Pucao si na ubojicu?

— Nisam. Nisam ga uopće vidio. Vidio sam samo otvor pušĉane cijevi.

Nišanio je taĉno na moje ĉelo. Nisam mogao uĉiniti ništa drugo, već opaliti i

svojim metkom odbaciti u zrak pušĉanu cijev koja je bila uperena na mene. A to

mi je uspjelo.

Vani na dvorištu uznemirili su se ţene i djeca. I oni su ĉuli pucnjeve i

vidjeli ljude kako trĉe. Svi su znali da su Aladţije u blizini i zato su bili veoma

uzbuĊeni.

U tišini koja je nastupila zaĉuh kako se otvaraju vrata prednje sobe. Osko,

Omar i Halef su se vratili. Halef je strašno izgledao. Odijelo mu je bilo prljavo i

poderano, a s ĉela curila mu je krv niz lice.

— Ranjen si? — upitah uplašeno. — Je li opasno?

— Ne znam. Pogledaj, sidi!

— Vode!

Budući da nije bilo odmah vode, umoĉih rubac u pivo i obrisah njime

valjanom mališanu lice.

— Sve je u redu. Samo mala ogrebotina od metka — utješih ga. — Za

dva tjedna sve će zacijeliti.

— To mi je drago ĉuti — nasmije se Halef. — Ali nije bilo tako mišljeno.

Trebalo me je stajati glave.

— Tko je pucao na tebe? Manah el Barša?

— Ne, onaj drugi.

— Jesi li ga prepoznao?

— Nisam. Bilo je tako tamno da nisam mogao prepoznati njegovo lice,

iako su nam se brade gotovo dodirivale.

— Pretpostavljam da je to bio mesarov brat.

— To je moguće, jer me je uhvatilo upravo kao mesar.

— Pripovijedaj! Neka Omar u meĊuvremenu donese zavoje iz bisaga.

— Sve se vrlo brzo odigralo. Kad sam gurnuo glavu kroz prozor, opazih

ĉovjeka koji je leţao pod njim. Htio sam skoĉiti na njega, ali u taj ĉas si me

zadrţao. Otrgnuh se, no kad sam provukao noge, on skoĉi i pobjeţe.

— Bio je to Manah el Barša. Ĉuo sam prisluškujući kako je rekao da bi

volio jednom pucati na mene. To je i uĉinio. Prema tome, vrlo je opasno objaviti

da je ĉovjek neranjiv.

— Dobro nas je imao na nišanu. Sjedio si taĉno kao meta. Razbojnici su

to vidjeli i odluĉili su da te ubiju. Budući da je Manah htio iskušati, je li tvoja

glava tvrĊa od njegova metka, dobio je nalog da puca u tebe. Oni su svakako

htjeli da te ubiju.

— To je vjerojatno.

— Dakle dalje. Skoĉih dolje i padoh na nešto malo i usko. To mora da je

bila puška koja još uvijek leţi van.

— Bit će da mu ju je moj metak izbio iz ruke. Tom prilikom dobio je

udarac koji ga je srušio.

— Svakako je na neko vrijeme pao u nesvijest, inaĉe ne bi bio ostao leţati

sve dok ja nisam došao. Odmah sam ustao i potrĉao za njim. Kad je bjeţao kraj

vrata prepoznao sam ga i doviknuo vam to.

— I ja sam ga prepoznao.

— Trĉao je što su ga noge nosile, ali ja sam mu ostao za petama. Onda se

spataknuo i pao. Bio sam tako blizu njega da se nisam stigao zaustaviti, pa sam

pao preko njega. To je on iskoristio, skoĉio na noge i potrĉao dalje.

— Pogriješio je. Mogao se baciti na tebe.

— Istina je. Ali ti nitkovi su nespretni.

— Tko je pucao?

— Ja. Još dok sam se dizao, izvukao sam pištolj iza pasa i pucao. Ali sam

bio lud, i pucao sam trĉeći. Da sam stao i mirno nišanio, sigurno bih ga bio

pogodio, jer moji pištolji nose daleko. To mi se više neće dogoditi.

U to je došao Omar i donio zavoje.

— Vani pred prozorom leţi Manahova puška — reĉe mu Halef. —

Donesi je.

— Ali i ja bih htio ĉuti što pripovijedaš.

— Ĉekat ću te.

Kad je Omar donio pušku pokazalo se, da je Manah morao primiti strašnu

pljusku jer je kundak puknuo. Na cijevima se taĉno vidjelo, gdje su pogodili

moji meci.

— Ali puška nije nabita — reĉe Halef koji je marljivo brisao krv s lica. —

Prema tome je i on ipak pucao.

— Naravno. Gotovo u isti ĉas sa mnom.

— Onda su tvoji meci odbacili cijev puste i njegova kugla mora biti ovdje

u zidu, negdje gore, blizu stropa.

Osko uze svjetiljku i ubrzo naĊe rupu u kojoj je bila kugla.

— Eto je — reĉe. — To bi sada imao ti u glavi, sidi, da nisam

pravodobno opazio pušĉanu cijev uperenu u tebe.

— Tebi imam zahvatiti ţivot.

— Ponosim se time. Mi ti dugujemo zahvalnost za toliko toga, a osobito

ja, jer si spasio moju kćer iz ruku onog Ibrahima Mamura. Sada sam ipak imao

priliku da ti uĉinim malu uslugu.

— Ovu uslugu zaista ne mogu nazvati malom. Svakako ti od srca hvala.

— Ne moraš mi se zahvaljivati. Usprkos mojoj opomeni netko bi bio

ubijen. Kako si došao na pomisao da pucaš u cijevi? Bilo je dovoljno da se

sagneš.

— Onda bi on opalio i pogodio tebe. Imao je spremnu pušku.

— Dakle si ti to uĉinio, da spasiš mene?

— Tako sam mislio. A budući da smo našli njegovu kuglu, nioţomo

potraţti i moje. Odbile su se od cijevi njegove puške i skrenule lijevo gore.

Pogledajte na rubu prozora.

I stvarno, bile su ovdje u blizini prozora, sasvim blizu jedna kraj druge.

Osko ih je iskopao.

— Uzet ću i onu gore — reĉe. — Sve tri kugle moram spremiti kao

uspomenu na ovaj ĉas. Sad nastavi, Halefe.

I Halef poĉe:

— Ostalo znaš gotovo isto tako dobro kao i ja. Stigoh Manaha i zgrabih

ga s leĊa. On skoĉi u stranu, otrgne se od mene, i ja padoh. Ovog puta bio je

pametniji nego ranije. Bacio se na mene i uhvatio me za vrat. Upravo sam

izvukao noţ da mu ga odozdo zabijem meĊu rebra, kad se umiješa još netko. Ne

znam tko je to bio. Ali sutra bih ga prepoznao jer sam mu noţem povukao preko

cijelog lica te me je morao pustiti. Umjesto toga opazlh cijev njegovog pištolja

koja mi je bila uperena u glavu. Bit će da ga je krv zaslijepila jer je rekao: »Drţi

ga Manah«. Ovaj to uĉini. Leţao sam licem okrenutim u stranu. Cijev mi je

doticala sljepooĉicu. Zabacih glavu i on opali. Uĉinilo mi se da mi je netko

usijanom ţicom prešao preko ĉela. Skupih svu snagu da se oslobodim. Noţ mi

je ispao iz ruke. Obojica su me ĉvrsto drţala za vrat i za ruke. Onda najednom

osjetih da mogu disati. Jedan od napadaĉa prokune jer ga je netko uhvatio

odostrag.

— To sam bio ja — reĉe Osko. — Stisnuh ga za vrat, ali sam bio brzoplet

pa nisam dobro prihvatio. Otrgnuo se i pobjegao.

— A u tom ĉasu pobjegao je i Manah — doda Halef. — Bio sam skoro

sasvim bez daha, a kad sam došao k sebi Manaha nije bilo.

Neobiĉan je i neopisiv osjećaj, iznenada gledati smrtu u oĉi i zaĉas opet

biti spašen. Milijuni ljudi srećom ga ne poznaju.

Lako sam zavio Halefovu ranu, od koje će ostati samo mali oţiljak.

— Novi znak tvoje hrabrosti, valjani mladiću! — rekoh mu. — Što će

Hana, biser svoga roda, reći kad opazi te spomenke tvoje hrabrosti?

— Ona će znati da sam to uĉinio za svog sidija, koga i ona voli. Koliko li

ću joj samo moći pripovijedati o nama! Malo ih ima meĊu ljudima mog

plemena koji su toliko putovali kao mi. A kada... slušaj!

Zaĉusmo daleki zvuk, zujanje, kao da zuji komarac. Zvuk je postajao sve

jaĉi i ubrzo raspoznasmo zvuke instrumenata hrabre ĉete koja se vraćala.

— Dolaze! — reĉe handţija ustavši tek sada sa stolca. — Sigurno dovode

zarobljenike.

— Koji su u meĊuvremenu bili u selu i pucali u mene dok su hrabri

stanovnici naokolo šetali — odgovorih.

— Efendijo, samo jedan je bio tu. Ostalu trojicu su sigurno uhvatili.

Platit ću tisuću pijastera za svakoga, koga dovedu.

— Još ne znamo nisu li ipak imali uspjeha. Kao kjaja ja ih moram

doĉekati.

Otišao je sigurno da opomene zapitaju da mi ovaj ne bi nešto priznao.

Ostavio je otvorena vrata tako da smo mogli promatrati ulazak pobjedniĉke

vojske.

Naprijed je išao vodnik, zatim glazbenici, svirajući što su glasnije mogli,

a iza njih junaci, svaki od njih drţeći se kao da je poĉinio neĉuvena junaĉka

djela. Ĉetvorica su nosila nosiljku saĉinjenu od mladih stabala, na kojoj su

leţala oba mrtvaca, mesar i tamniĉar.

Svi se zaustave u prednjoj sobi. Glazba zasvira tuš, a zatim zavlada tišina.

Izvana je dopirao miris peĉenih janjaca. Vodnik raširi nozdrve, duboko

uvuĉe miris peĉenja a zatim dostojanstveno priĊe k nama.

— Efendijo — reĉe — rat je završen. Oba Aladţije ubio sam sam. Prema

tome, meni pripadaju dvije koţe.

— Što si uĉinio s njihovim tijelima?

— Bacio sam ih u rijeku.

— A gdje su druga dva razbojnika?

— I oni su u Sletovskoj. Podavili smo ih.

— Tko ih je ubio?

— To se ne zna taĉno. Morat ćemo odluĉiti ţdrijebom.

— Ĉudno je da ste ih podavili, tako da ne moţemo doći do njihovih

lešina.

— To je najkraći postupak s takvim huljama.

— A i teško je poslije dokazati da zaptija laţe.

— Efendijo, nemoj me vrijeĊati!

— Otkada mrtvaci dolaze u selo da kroz ovaj prozor pucaju meni u

glavu?

On se uplaši.

— Efendijo, što kaniš time reći?

— Da su ova ĉetiri ĉovjeka, protiv kojih ste vi krenuli u pohod, u

meĊuvremenu pucali u ovu sobu.

— To su bili njihovi duhovi.

— Ti si duh. Zar vjeruješ u duhove?

— Da, ima duhova.

— Onda preporuĉam tebi i tvojoj hrabroj vojsci da pojedete duhove ovih

ĉetiriju jaganjaca jer njihova tijela nećete dobiti.

— Efendijo, ti si nam obećao. Drţimo te za rijeĉ.

— Obećao sam vam ih pod uvjetom koji niste ispunili. Ako me smatraš

ĉovjekom kome moţeš nabajati takve laţi, dat ću te izbiĉevati. Imam ovlasti za

to. Pitaj kjaju, on će ti potvrditi.

Govorio sam povišenim glasom da su svi, ĉak i oni koji su vani stajali,

mogli ĉuti. Svi se uozbilje i stanu meĊusobno šaputati. MeĊu njima je stajao

zaptija poput siromašna grešnika. Kjaja koji se drţao moje neposredne blizine

mislio je da mora nešto uĉiniti za svog podreĊenog a da mi pri tom ništa ne

prizna. Zato reĉe:

— Efendijo, imaš sasvim krivo. Nitko ti nije rekao laţ. Kako bismo se

mogli tako nešto usuditi?

— Da, kako mi se usuĊujete lagati, varati me i smatrati me luĊakom?

Znaš da stojim pod padišahovom zaštitom i da imam preporuĉna pisma najviših

vlasti. Što su jedan kjaja, i jedan zaptija prema meni? A ipak ste mislili da me

moţete prevariti. Ĉak i djeca vani na dvorištu znadu da ste me prevarili, a zar da

mi, mudri ljudi, budemo još luĊi od njih? To neću i ne mogu podnostii. Htio

sam ljudima iz zahvalnosti dati janjetine, piva i rakije, a vi meni uzvraćate

laţima. Zadrţi svoje piće, ali janjce ću sutra odnijeti sa sobom i podijeliti ih

ljudima koji su toga dostojniji od vas.

Iako ĉitav moj govor nije postigao ni najmanji dojam, posljednja reĉenica

imala je ţeljeni uĉinak. Krĉmar zbunjeno uzmakne. Vodnik duboko udahne

miris peĉenja i zatim stane trljati nogom o nogu. Sviraĉ je shvatio o ĉemu se

radi, pa priĊe dugim koracima, stade preda me, te reĉe:

— Efendijo, ne bismo htjeli ostati bez janjetine. Moja savjest ne bi

podnijela da je izgubimo. Oslobodit ću se spoĉitavanja i reći ti istinu.

— Vidim da je bar jedan meĊu vama ĉestit — odgovorih.

— Svi smo mi pošteni, ali samo jedan moţe govoriti. Mi se nismo borili,

nego smo pošli u kolibu po mrtvace. U vodama Sletovske nema ni jedne lešine.

Ako zapovjediš, reći ću ti iskreno kako se to dogodilo.

— Govori!

— Upravo sam sjedio kod kuće i popravljao trublju koju sam juĉer svinuo

obotrivši njome ĉovjeka koji me je uvrijedio. Uto je k meni došao ovaj vodnik

zaptija koji je moj šurjak jer je oţenio sestru moje ţene. Priĉao mi je o tebi, o

Aladţijama i što si ti od kjaje traţio. Kjaja mu je izdao tajni nalog da ode u

grmlje i kaţe Aladţijama da ste im pobjegli, pa neka bjeţe, jer će zaĉas vojska

naših stanovnika krenuti da ih zarobi.

— To sam i mislio.

— Vodnik mi je htio dopustiti da budem sudionik slave u razgovoru s

Aladţijama, pa me je pozvao da ga pratim.

— Ili se moţda bojao poći sam pa te je zato uzeo sa sobom.

— Varaš se. Ni u njegovom ni u mom srcu nema straha. Ne bojim se ni

najsnaţnijeg neprijatelja, jer je moja trublja silno oruţje, kojim sam već mnoge

pokosio. I tako krenusmo.

— Ali vrlo polako?

— Da, dogovorili smo se kako ćemo najlakše obaviti naš teški zadatak.

Stoga smo polako koraĉali putem i s vremena na vrijeme dovikivali Aladţijama

da nismo došli da ih ubijemo.

— To je bilo vrlo mudro i oprezno, jer su vas inaĉe mogli napasti.

— Ne. Mi smo to uĉinili da ih previše ne uplašimo. Ali oni su se pokazali

nezahvalni.

— Znaĉi — ubacih — oni su vam se samo smijali.

— Ne, to nisu uĉinili. Ali njihova je nezahvalnost razlog što ti ja sada

iznosim istinu.

— U ĉemu se sastojala ta nezahvalnost?

— U udarcima biĉem kojima su u obilju obdarili mog dragog šurjaka,

dok se mene nisu usudili udariti.

— Ma nemoj — upadne mu u rijeĉ vodnik. — Zar ti nije jedan od

Aladţija opalio zauţnicu da si sjeo na zemlju.

— Prevario si se jer je bio mrak, a udarci su tako pljuštali po tebi da se

nisi stigao ni ogledati, ni bilo što primijetiti. Tvoje su rijeĉi dakle lišene

vjerodostojnosti.

— Ne prepirite se! — zapovjedih. — Što su radili Aladţije?

— Pitali su kakvu zadaću ima naša ĉeta, a mi im rekosmo da moramo

najprije uhvatiti njih, a zatim otpremiti iz kolibe starog Mubareka i dvije lešine.

Mislili su da je Mubarek mrtav. Kad su ĉuli da je ţiv, razveseliše se i odluĉiše

da odmah odu po njega, kako ne bi pao u tvoje ruke. Moj šurjak je još dobio

udarac nogom...

— Ne, ti si dobio taj udarac! — poviĉe vodnik.

— Šuti. Sasvim je svejedno tko ga je dobio jer smo mi bliţi roĊaci.

Dakle, dali su jednom od nas udarac nogom, a zatim se plašljivo povukli u

noćnu tamu.

— I vi ste se vratili i pozvali junake na okup?

— Potrošili smo dosta vremena, pa da ne staneš sumnjati, morali smo se

poţuriti.

— Pri tom ste svakome rekli da se ne mora bojati jer su neprijatelji

pobjegli.

— Da, efendijo.

— Rekli ste im, da je jedino što ih ĉeka pivo i janjetina.

— To smo im naravno rekli da pohvalimo tvoju dobrotu.

— Jeste li onda na svom ratnom pohodu naišli na tragove Aladţija.

— Ne samo na tragove, već i na njih same.

— A gdje?

— Na kraju sela. Bili su tamo na konjima, dvojica lijevo, a dvojica desno

od puta. I Mubarek je bio s njima. Svirajući najglasnije prošli smo izmeĊu njih.

Nije šala donijeti dvije lešine iz dubine noćne šume. Sad leţe u prednjoj sobi.

Rukom je pokazao prema vratima. Odgovorih mu:

— Sve što si mi sad ispripovjedio znao sam već ranije. Ali zato jer si mi

pošteno rekao istinu neću vam uskratiti jelo i pilo. Odnesite mrtvace i donesite

pivo!

Ovaj nalog popraćen je povicima veselja. Veliki debeli vrĉevi napune se

pivom. Dok je svatko nastojao da za sebe naĊe neku posudu iz koje će piti

pozvah vodnika na stranu i upitah ga:

— Kamo ćete otpremilti mesarovo tijelo?

— Prijeko u njegov stan.

— Ti ćeš naravno pratiti povorku?

— Ne samo pratiti nego i voditi, jer ja sam desna ruka zakona.

— Onda ću ti izdati jedan nalog. Uvjerio sam se da si mudar i savjestan

ĉovjek koji svaku stvar znade dobro provesti. Ĉuj me! Volio bili da potraţiš

mesarova brata.

— To je vrlo lako.

— Moţda nije. Moţda ima razloga da se ne pokaţe.

— Ja sam vlast. K meni mora doći.

— Nemoj tako. Neću da si grub, već mudar i lukav.

— Ja sam takav!

— Pokušaj dakle da ga naĊeš. Dat ću ti deset pijastera ako ti to uspije.

— Tako sam siguran da će mi uspjeti da mi novac moţeš odmah dati.

— Nećemo tako. Već si mi jedan puta slagao, pa ubuduće moram biti

oprezan. Nemoj zato missiti da mi moţeš reći da si ga vidio ako to nije istina.

Sigurno ću znati da li me varaš.

— Efendijo, nijedna neistinita rijeĉ neće prijeći preko mojih usnica. Što

bi zapravo htio znati?

— O tom kasnije. Pogledaj ga, a kad ti to uspije, izvršio si nalog.

— Nemoj zaboraviti da od mene traţiš veliku ţrtvu, jer će drugi popiti

sve pivo dok ja budem odsutan.

— Ti ćeš primiti svoj dio.

On ode. Vidio sam da je dvojici ljudi dao nalog, da ponesu lešinu mesara.

Tamniĉareva lešina je zasad ostavljena u tamnom kutu.

Sve je bilo u redu. Narodno veselje bilo je u punom jeku. Kad se narednik

vratio sa svoje zadaće, on mi javi:

— Efendijo, uspjelo je! Vidio sam ga. Ali nije bilo lako. Morat ćeš mi

dati dvadeset pijastera umjesto deset.

— Zašto?

— Jer sam desetorostruko morao napeti razum. Kad sam pitao za njega,

rekoše mi da je odsutan. Ali ja sam bio mudar i rekoh im da moram s njim

govoriti jer imam za njega vaţnu obavijest o posljednjim ĉasovima njegova

brata. Sad me je pozvao k sebi. Sam je sjedio u sobi. Kad sam ga vidio silno

sam se uplašio jer je imao duboku ranu koja je preko ĉela i nosa zahvaćala pola

obraza. Kraj njega je stajao vrĉ s vodom kojom je hladio ranu.

— Jesi li ga pitao kako je ranjen?

— Naravno. Rekao je da mu je sjekira sa zida pala na lice.

— I onda je traţio od tebe da mu saopćiš svoju vaţnu poruku?

— Rekao sam mu da njegov brat nije bio sasvim mrtav već da je jos

jednom zastenjao kad sam ga digao.

— Je li to bilo sve?

— Zar nije dosta? Zar da svoju njeţnu savjest opteretim još većom laţi?

Za mali uzdah moći ću odgovarati pred anĊelima. Da sam izmislio dugi govor

previše bih opteretio dušu.

— Što se toga tiĉe, nisam ti zapovjedio da laţeš. A dvadeset pijastera mi

je previše za jedan uzdah.

— Tebi? Tako utjecajnom i prirodno nadarenom ĉovjeku? Da poĉnem

nabrajati sve prednosti tvog znaĉaja, tvoje bogatstvo, tvoju otmjenost, vrijedilo

bi najmanje pedeset pijastera.

— Sumnjam u to!

— A osim toga, sve nije išlo tako glatko kao što sam ţelio.

— Kako to?

— Bio je ljutit, skoĉio je na noge i opsovao strahovitu kletvu. Rekao je da

će se postarati da i ja zastenjem i to odmah. Ostalo moţeš zamisliti.

— Ne mogu. Ne mogu sebi predoĉiti jasnu sliku.

— Primio sam ono što se u obiĉnom govoru naziva batinama, a što ja

nazivam pokornom odanošću prema tebi.

— Je li te jako tukao?

— Veoma.

— To mi je drago.

— Meni nije, jer ću se morati dugo lijeĉiti i to izvana mazati rakijom, a

iznutra pivom i janjetinom da opet ojaĉam i vratim okretnost tijelu.

— Mislim da ćeš i rakiju upotrijebiti za lijeĉenje iznutra, a što se tvoje

okretnosti tiĉe, dokaţi je time da brzo nestaneš. Evo ti dvadeset pijastera.

— Efendijo, tvoje su rijeĉi uvrede, ali tvoja djela ih ublaţuju.

— Nosi se otale inaĉe ću te nauĉiti da skaĉeš. Pruţih ruku za biĉem i

njega nestane u ĉasu.

Veselje se na dvorištu nastavilo uz rakiju, pivo i janjetinu. Handţija je

pazio da dobijemo najbolje komade i bio je veoma susretljiv i pokoran.

Kasno, već je morala biti ponoć, opazih jahaĉa koji se oĉito htio ovamo

svratiti. Bio je malen rastom, a sišao je s visokog bijednog konja. Progovorio je

nekoliko rijeĉi s krĉmarom i ovaj mu reĉe da ću za sutra moţda imati vrlo

korisnog pratioca na putu.

Odmah pomislih na onog ĉovjeka, o kojem su govorila oba Aladţije, i u

ĉije ruke su me htjeli izruĉiti. Rekli su da se zove Suef, što je pravo arapsko

ime. Bila mu je duţnost da u sluĉaju neuspjeha noćašnjeg napada preuzme

zadaću na sebe. Budući da do namjeravanog napadaja nije došlo, moglo se sa

sigurnošću raĉunati da će on pokušati da izvrši svoju zadaću. Moţda će još

veĉeras pokušati da nam se pribliţi, a u tom sluĉaju mogao je to biti baš ovaj

pridošlica. Morao sam biti oprezan i taĉno se raspitati.

— Kako si došao na pomisao, da govoriš o pratiocu? — upitah handţiju.

— Nama ne treba nitko.

— Moţda ipak. Poznajete li put?

— Nismo poznavali ni jedan od puteva u ovoj zemlji, a ipak smo uvijek

stigli onamo kamo smo ţeljeli.

— Dakle ne ţeliš vodiĉa?

— Ne.

— Kako god hoćeš. Mislio sam da ti ĉinim uslugu.

Htio je otići. Ĉinilo se da mu stranac nije dao neki odreĊeni nalog; zato

ga upitah:

— Tko je taj o kome govoriš?

— On nije društvo za vas. To je neki siromašni krojaĉ koji nema ni

stalnog mjesta stanovanja.

— Kako se zove?

— Afril!

— To ime ne pristaje njegovoj pojavi. Zove se »div«, a mogli bismo ga

nazvati patuljkom.

— Za svoje ime nije kriv. To zahvaljuje svem ocu. Moţda je i on bio

malen pa je ţelio da mu sin bude viši.

— Je li odavde?

— Nitko ne zna gdje je roĊen. Svi ga znaju samo kao krojaĉa skitnicu.

Gdje naĊe posla onamo svrati i ostane tako dugo dok posao ne svrši. Zadovoljan

je s hranom i malom plaćom.

— Je li pošten?

— Veoma. Poštenje mu je postalo posloviĉno. »Pošten kao krojaĉ

skitnica«, govore ljudi.

— Odakle dolazi danas?

— Iz Zletova, koje leţi na sjeveru od nas.

— A kamo je krenuo?

— U Skopje i još dalje. Pošto i ti namjeravaš poći onamo, htio sam ti ga

preporuĉiti. Kad ne jašeš cestom, nije lako naći najkraći put.

— Jesi li s njime već govorio o nama?

— Nisam, efendijo. On uopće ne zna da su stranci ovdje. Pitao je samo

moţe li ostati do sutra ujutro. Htio sam mu dati posla, ali on ga nije mogao

prihvatiti jer ga oĉekuju zbog nekog bolesnika.

— Gdje je sada?

— Iza kuće; vodi konja na pašu. Po tom konju moţeš vidjeti kako je

siromašan.

— Moţeš mu dopustiti da poslije doĊe k nama i da bude naš gost.

Uskoro stigne taj ĉovjek. Bio je vrlo malen i slabašan, a i bijedno obuĉen.

Izgledao je potišten i skromno je sjeo u kut. Osim noţa, nije imao oruţja. Iz

dţepa je izvadio komad kukuruznog kruha i stao ga ţvakati. Ovaj siromah

sigurno nije bio saveznik razbojnika. Pozvah ga da sjedne k nama i da se posluţi

u ostacima koji su još bih na stolu.

— Efendijo, vrlo si ljubazan — reĉe uljudno — a ja sam zaista i gladan i

ţedan. Siromašan sam krojaĉ koji ne smije sjediti uz veliku gospodu. Ako mi

ţeliš nešto dati, primit ću sa zahvalnošću, ali te molim da mi dopustiš da to

mogu pojesti ovdje.

— Kako ţeliš. Halefe, daj mu nešto!

Halef stavi pred njega toliko hrane i piva da se nekoliko ljudi moglo time

zasititi.

Kad se ĉovjek najeo priĊe nam, pruţi mi ruku i zahvali se biranim

izrazima. Imao je tako pošteno lice a pogled mu je bio tako otvoren da osjetih

prema nijemu sklonost.

— Imaš li roĊaka? — upitah ga.

— Nikoga. Ţena i djeca umrli su ma prije dvije godine od boginja. Sad

sam sam.

— Kako se zoveš?

— Uglavnom me zovu krojaĉem skitnicom, ali ime mi je Afrit.

— Moţeš li oni reći gdje si se rodio?

— Zašto ne? Moram znati gdje sam roĊen. Potjeĉem iz malog sela u

planini koje se zove Vajĉa.

Pa to je bilo ono mjesto o kojem mi je tamniĉar, umirući, rekao da se

tamo nalazi Karanorman-han koji traţimo. Sastanak s ovim siromahom mogao

je za mene biti od velikog znaĉaja.

— Poznaješ li onaj kraj? — upitah ga.

— Vrlo dobro. Ĉesto sam ondje.

— Kad ćeš opet otići onamo?

— Upravo sada. Namjeravam odjahati kući preko Skopja i Kalkandelena.

— Ideš li u posjete?

— Ne. Tamo stanuje neki vraĉ ĉiju pomoć trebam jer sam bolestan.

— Nećeš li radije pitati pravog lijeĉnika?

— To sam već uĉinio, ali uzalud. Vraĉ mi je već pruţio veliko olakšanje.

— Od ĉega boluješ?

— Kaţu da imam kamenje u jetrima.

Izgledao je tako kao da trpi unutrašnje boli. Bilo mi ga je zaista ţao.

— Kad polaziš odavde?

— Sutra ujutro.

— U Skopje?

— Ne sasvim. Previše je daleko da onamo stignem za jedan dan.

— A ima li usput dobrih hanova?

— Ima ih više.

— Hoćeš li nas povesti?

— Kako mogu jahati s vama. S takvom gospodom ja ne znam ni govoriti.

— Onako kako sada govoriš, meni se sviĊa. Ako ti je pravo, jahat ćemo

zajedno i ja ću te nagraditi za tvoju uslugu vodiĉa.

— Ne govori tako! Za mene je ĉast što mogu biti s vama, a i lakše je

jahati u društvu nego sam. Ako zapovjediš, ja ću vam se prikljuĉiti.

Time je sve bilo dogovoreno i on opet sjedne na svoje mjesto. Poslije

nam je zaţelio ugodan poĉinak i otišao da legne. Moji prijatelji su takoĊer

zakljuĉili da je ĉovjek pošten, a krĉmar je to još jednom potvrdio.

Dvorište i prednja soba polako su se praznili, pa je došlo i za nas vrijeme

da poĊemo spavati. Handţija mi pripremu mekani leţaj na »divanu«, dok su

drugi morali spavati kod konja, koje nisam ovdje htio ostaviti bez nadzora.

Kad sam ostao sam, zatvorih vrata s nutarnje strane. Kapci su takoĊer bili

zatvoreni, a budući da sam se u svoj dobar sluh mogao pouzdati, odmah sam

zaspao.

KROJAČ AFRIT

U JUTRO se probudih tek kad je Halef zakucao na vrata. Pridrţavajući se

zida, odšepah da ih otvorim. Jarko svijetlo dana probije se u sobu. Svi su u kući

bili tihi da mi ne bi smetali, pa sam tako zaspao.

Krojaĉ je morao snama doruĉkovati, a zatim platih raĉun i mi se

spremismo na put.

Handţija je bio kratko vrijeme odsutan, a sad mi je odrţao plameni

oproštajni govor. Završio ga je primjedbom:

— Efendijo, razilazimo se u prijateljstvu, iako si mi zadao velikih briga.

No sve je dobro prošlo pa ti ţelim na put dati jednu opomenu. Upravo sam bio

kod mesara jer sam kao susjed duţan da izrazim sauĉešće. Pokojnikov brat je

nestao. Kaţu da je odjahao. No ja sam u dvorištu vidio njegova najboljeg konja;

bio je osedlan i spreman za put. To se tebe tiĉe.

— Moţda ide obaviti neki posao.

— Ne vjeruj to! Ako je tako ranjen kako mi je zaptija javio, moţe ga

samo krvna osveta istjerati iz kuće. Dakle, ĉuvaj se!

— Kakvog konja ima?

— Mrkova s dugom bijelom lisom. Najboljeg konja cijele okoline. Ako je

odluĉio da te slijedi, neće se vratiti sve dok ti ne budeš mrtav. Po zakonu krvne

osvete on gubi ĉast ako dopusti da umakneš.

— Hvala ti na upozorenju! Ostaj mi zdravo!

— I ti! Nemoj se uplašiti kad izjašiš kroz vrata!

— Što bi me moglo uplašiti?

— To ćeš vidjeti i ĉuti.

Krenusmo. Vrata se tek sad otvore. Jahao sam na ĉelu. Kad sam zašao

pod svod vrata i glava mog konja se pojavila vani, zaĉu se strahoviti tresak kao

da je udario grom, praćen uţasnom bukom. Moj vranac se prope i stade se ritati

sa sve ĉetiri noge. Imao sam muke da ga opet smirim.

A kakva je to bila buka? Poĉasna svirka za naš odlazak! Svi juĉerašnji

glazbenici bili su vani postrojeni. Prvi strašan tresak izvela je trublja, a sad su je

ostali instrumenti pratili. Pošto je trubaĉ energiĉnim pokretom zabacio trublju,

nastupi tišina.

— Efendijo! — dovikne mi vlasnik trublje. — Budući da si nas juĉer tako

lijepo poĉastio, ţelimo ti danas uzvratiti pa stati na ĉelo tvoje povorke i ispratiti

te do kraja grada. Nadam se da nam ovu molbu nećeš odbiti.

I cijela povorka krene, praćena gromkom glazbom. Vani, ispred grada,

zahvalio se Halef prisutnima govorom, i oni se vratiše kućama. Mi krenusmo

prema Varciju, odakle smo juĉe došli. No uskoro se naš put odvojio od

juĉerašnjega jer sano krenuli prema Jerzeliju.

Kad smo prešli preko mosta Sletovske, rekoh Halefu:

— Jašite korakom dalje; ja sam nešto zaboravio. Moram se još jednom

vratiti, ali ću brzo za vama.

Oni odjahaše. Meni nije bilo na kraj pameti da se još jednom vratim u

selo. Imao sam sasvim druge namjere za koje nisam htio da sazna krojaĉ.

Premalo sam ga poznavao da bih mu poklonio povjerenje.

Mesarov brat spremao je osvetu. To je bilo sigurno. Spremio je svog

konja da nas slijedi. Ako je to zaista namjeravao, krenuo je sigurno odmah iza

nas. Morao sam samo malo priĉekati, da utvrdim, je li opasan za nas. Morao je

projahati preko ovog mosta.

Potjerah konja meĊu grmlje koje je raslo uz rijeku i koje me je potpuno

sakrilo kad bih se malo sagnuo. Ĉekao sam.

Nisam pogriješio. Samo pet minuta iza nas, prejaše on preko mosta. Jahao

je na mrkovu s bijelom lisom, preko sedla prebacio je pušku, a ĉakan mu je

visio o boku. Lice mu je bilo izobliĉeno zavojem koji je ispod fesa pokrivao

ĉelo, nos i pola obraza.

Nije krenuo prema Varciju, već je pojahao uz rijku do njena utoka u

Bregalnicu, a zatim pošao dalje prema strmim padinama koje nose visoravan

Jerzeli.

Oprezno sam ga pratio s dobrim dalekozorom u ruci. Vranac me nosio

tako mirno i tiho da sam jahaĉa, koji je izgledao kao mala taĉka, mogao

neprestano drţati na oku.

Prešli smo cestu koja spaja Karanorman sa Varcijem, a zatim sam ga

slijedio preko livada, narijetko obraslih grmljem.

Tu ga nisam mogao zadrţati na oku, jer je grmlje zaklanjalo vidik.

Slijedio sam njegov trag, a taj je bio potpuno jasan.

S lijeve strane dizale su se strme padine. Trag je vodio prema njima.

Trava je prestala i sad je tlo bilo posuto šljunkom. No grmlja je bilo i ovdje.

Iako je teško bilo slijediti trag, ipak ga nisam izgubio. Bio sam sada neposredno

kraj ruba kamene padine uz koju sam dojahao.

U taj ĉas — brzo trgnuh vranca natrag — zaĉuh ravno pred sobom kratki

sopot konja. Upravo sam htio zakrenuti oko jednog grma. Provirih oprezno i

opazih mrkova svezana za obliţnji grm. U sedlu nije bilo nikoga.

Kad sam pojahao korak dalje, opazih Miridita kako polako koraĉa i

sagnut promatra tlo sve dok nije nestao iza obliţnjeg grmlja.

Koga ili što je to traţio? To bih volio saznati. Ali nisam mogao

prisluškivati. Nisam ga smio slijediti na konju, jer bi me svakako opazio, a ni

pješke jer nisam mogao hodati.

Ali nešto sam mogao uĉiniti, ako mi ostane vremena. Mogao sam

onesposobiti njegovu pušku. Visjela je o sedlu. Nisam doduše imao vremena da

izvadim kuglu, ali postojao je drugi naĉin da puška zataji. U sluĉaju da me kod

tog posla iznenadi, bio sam mu više nego dorastao, ukoliko nije ovdje imao

ortaka s kojima se htio sastati.

Sjahah i uzeh henrijevku u ruke da se o nju poduprem kod hoda i da

imam uza se pouzdano oruţje. Tih nekoliko koraka do mrkova mogao sam se

usuditi da prijeĊem. Stigavši do konja skinuh pušku sa sedla, nategnuh kokot i

skinuh kapislu. Iz kaputa izvukoh pribadaĉu, i zabih je što sam dublje mogao u

otvor pališta. Svijajući je lijevo, desno, slomih je. Rupica je time bila potpuno

zaoĉpljana, a puška neupotrebljiva kao zakovani top. Zatim opet stavih kapislu

na mjesto i spustih kokot. Objesih pušku o sedlo, kao što je prije visjela,

odšepah do vranca i uzjahah.

Ipak sam bio odviše blizu. Povukoh se za jedan grm dalje i stadoh. Malo

zatim zaĉuh udarce kopita i ljudske gilasove koji su se pribliţavali.

— Dosadno je bilo ĉekati — ĉuh gdje netko govori. Ako se nisam varao

bio je to Banud el Amazat. — Nećemo se opet cijeli dan uzaludno šuljati za

njima, već ćemo odjahati naprijed i poĉekati ih. U meĊuvremenu moţemo se

odmoriti dok oni ne doĊu.

— Pseta su kasno krenula — odgovori neki drugi ĉovjek, ĉiji glas nisam

poznavao, ali je vjerojatno bio Miridit. — I meni je bilo dugo ĉekati. Sad ću se

poţuriti.

— Pazi da opet ne promašimo, kao juĉer naveĉer.

— To je bilo nešto sasvim drugo. Danas mi neće uteći. Nabio sam cijev

sjeĉenim olovom.

— Pazi! Njega kugla ne moţe raniti!

— Sjeĉano olovo nije kugla!

— Moţda imaš pravo. Davno smo se već morali tome dosjetiti.

— Uostalom, ne vjerujem u tu bajku.

— Oho! — zaĉuh gdje govori Manah el Barša, — Juĉer naveĉer sam

pomno nabio pušku, došuljao se do prozora i poloţio pušku na prozorsku dasku.

Nanišanio sam taĉno u njegovu glavu, ali kad sam opalio, nešto je strašno

tresnulo, a moja me puška srušila na zemlju. Sam si vidio da ga nisam pogodio.

— Da. Stajao sam ispod ulaznih vrata. Veoma ĉudnovato. Vidio sam te

prema svjetiljci koja je gorjela u sobi. Vidio sam i onog prokletnika, naime pola

njegove glave. Vidio sam kad si poloţio pušku i nanišanio uperivši cijev taĉno u

njegovu glavu. Tvoj je hitac prasnuo i sjevnuo kao da si nabio pola kile baruta u

pušku. Ti si pao na zemlju, a onaj je ĉovjek tamo — uspravan i neranjen — još

danas to ne mogu shvatiti.

— Neranjiv je.

— Ovog puta pokušat ću sjeĉenim olovom, a ako i to ne uspije, latit ću se

ĉakama. S tim sam oruţjem majstor, a taj stranac sigurno nije još takvo nešto

imao u ruci. Neću ga ubiti s leĊa, već ću ga otvoreno i slobodno napasti.

— Ne budi suviše odvaţan.

— Prije nego što stigne da se brani, bit će mrtav.

— A njegovi ljudi?

— Njih se ne bojim.

— Bacit će se odmah na tebe.

— Neće imati vremena. Ne zaboravi da jašim mrkova. Uostalom, izabrat

ću mjesto obraslo ţbunjem, gdje ću zaĉas nestati iza grmlja s vida.

— Zaboravljaš da je njegov vranac daleko brţi od tvog mrkova.

— Što mi moţe nauditi vranac kad ubijem jahaĉa?

— Zajahat će drugi na njega i stići te, moţda onaj mali Ċavo koji je

spretan i brz kao majmun.

— To bi mi bilo drago. Mogao bih mu platiti za juĉerašnje veĉe.

— Ţelimo ti sreće! Moraš osvetiti svog brata što je pravedna stvar, pa će

joj Alah pokloniti pobjedu. Ako to ipak ne uspije, doći ćeš za nama. Znaš gdje

ćeš nas naći, a veĉeras ćemo odluĉiti, kako da ga udesimo. Sad ćemo se rastati,

budući da znamo da su oni krenuli i da jašu u Skopje.

— Dakle zaista nećete poći istim putem kao oni?

— Ne, mi ćemo jahati preko Engelija, a oni preko Jerzelija. Stići ćemo

prije njih.

— Onda mogu još malo ostati s vama. Ako me danas nema, znaĉi da je

uspjelo, i vi više nikad nećete ugledati onog efendiju, jer će on leţati negdje

zakopan. Naprijed!

Opet zaĉuh udarce kopita, ali ovog puta su se udaljavali.

Sad i ja krenuh s vrancem oprezno naprijed. Opazih oba Aladţije na

šarcima, Miridita na mrkovu, Manaha el Baršu, Baruda el Amazata i starog

Mubareka, koji je veoma nesigurno sjedio u sedlu i nosio ruku u povoju.

Da su znali da se nalazim najviše pet metara iza njih, kakav bi to bio

prizor! Da je moj konj samo jednom rznuo odao bi me. Ali mudra je ţivotinja

znala što to znaĉi kad mu stavim na ĉas ruku na nozdrve. Onda sam siguran da

od sebe neće dati ni glasa.

Sad sam se mogao vratiti svojim prijateljima koji su već davno prešli

Varci. Skrenuh lijevo i tako proĊoh kraj tog mjesta.

Nisam uopće poznavao taj kraj, a iz Varcija u Jerzeli nije bilo valjana

puta. To sam saznao od krojaĉa. No ipak naiĊoh na trag svojih pratilaca

otprilike tri kilometra zapadno od prvog sela i poĊoh po njemu. Vodio me je

kroz divlju, kamenim gromadama posutu usku dolinu prema šumi. U mekom tlu

šume trag je bio vrlo jasan pa nisam morao naprezati oĉi i mogao sam brţe

jahati. Uskoro ugledah prijatelje.

— Baš sam htio predloţiti, sidi, da ĉekamo na tebe — reĉe Halef.. — Što

si zaboravio?

Prije nego što sam odgovorio oštro pogledah malog krojaĉa. Ĉinilo se da

nije nimalo radoznao na moj odgovor.

— Htio sam vidjeti što je s Miriditom, mesarovim bratom — odgovorih.

— Ĉuo si od handţije da su ta braća Miriditi.

— Što nas se tiĉe ovaj Miridit?

— Vrlo mnogo. Kani me usput ubiti isjeĉenim olovom ili sasjeći

hajduĉkom sjekirom.

— Odakle to znaš?

— On je to sam rekao našim dobrim prijateljima koji su nas htjeli umoriti

ţeĊu.

Ispripovjedio sam cijelu zgodu, ali nisam rekao da sam onesposobio

Miriditovu pušku. Pri tome sam ĉvrsto gledao krojaĉa. Udesio je pošteno,

zaĉuĊeno lice i napokon rekao:

— Efendijo, kakvi su to ljudi? Zar mogu postajati tako strašna bića?

— Kao što ĉuješ, mogu!

— Alaha mu! O tom nisam imao pojma. Što ste im uĉinili?

— To ćeš saznati zgodimice, ako budeš dulje s nama jahao, jer mi ne

ostajemo u Skopju. Projahat ćemo samo, kroz grad, a zatim odmah dalje u

Kaikandelen i Prizren.

— Dakle u moj rodni kraj? To me veoma raduje. Danas sam ujutro ĉuo

od slugu, što vam se juĉer dogodilo. I danas vam opet prijeti smrt. Ĉovjek bi se

zbilja mogao uplašiti.

— Ti se moţeš odvojiti od nas.

— Ne pada mi na kraj pameti. Moţda će biti samo moja zasluga da se

sretno izvuĉete. Vodit ću vas tako da vas taj Miridit sigurno neće naći. Ići ćemo

preko gorskih livada i otvorenih poljana. Poslije ćemo se spustiti u znamenitu

plodnu Mustafinu dolinu koja se proteţe jugoistoĉno od Skopja sve do Kiprilija

gdje se sada gradi nova ţeljeznica. Tu je teren sasvim ravan, pa ako vam je

pravo, ostat ću vaš vodiĉ i poslije Skopja.

— Bit će nam vrlo drago. Ĉini se da si ti mnogo putovao.

— Ali samo u ovom kraju koji sasvim taĉno poznajem.

— Mi smo ovdje stranci ali smo povremeno ĉuli da ljudi govore o

ĉovjeku koga zovu Ţuti. Tko je to? — upitah ja olako.

Patuljak digne obrve i odgovori:

— To je znameniti razbojnik. — On se plašljivo ogleda a zatim doda. —

Nije dobro o njemu govoriti. On svuda ima svoje ljude. Iza slijedećeg stabla

moţe koji stajati.

— Je li njegova banda tako mnogobrojna?

— On ima svoje veze u svakom selu i u svakom gradu. Najviši sudac i

najpoboţniji imam mogu biti ĉlanovi njegove bande.

— Zar ga se ne moţe uhvatiti?

— Ne moţe. Zakon je tu nemoćan. Ja doduše ne poznajem naše zakone,

ali sam ĉuo da su oni tako nejasni i dvosmisleni da ĉak i tamo gdje ih se strogo

primjenjuje, ĉine više štete nego koristi. Sudac moţe takav zakon tumaĉiti kako

hoće.

— Naţalost je to istina.

— A kako je tek tamo gdje se zakoni ne mogu provoditi, i tamo gdje se

nitko ne mora brinuti za zakon, kao ovdje kod nas. Pogledaj samo Arbanase,

Miridite i ostale narode i plemena od kojih svako ima svoje zakone, obiĉaje i

prava. To je pravo polje rada za ĉovjeka kakav je Ţuti. On se smije velikom

veziru i njegovim sluţbenicima. On se izrugiva sucu, vlastima, policiji i

vojnicima. Nitko mu od njih ne moţe ništa. Svako selo ţivi ovdje u

neprijateljstvu sa susjednim selom. Svako mjesto je s drugim mjestom zavaĊeno

zbog kraĊe, otimaĉine ili ĉak krvne osvete. To je stalni rat u kojemu naravno

najmoćniji i najveći zloĉinac ima najviše vlasti. Ali efendijo, ja nisam ništa

rekao. Siromašan sam ĉovjek i ne bih ţelio biti još nesretniji nego što jesam.

— Misliš li da ću odati tvoje rijeĉi?

— Za to si previše plemenit. Ali drveće ima uši i zrak ĉuje sve.

— Drugdje se tako šta ne bi uopće moglo dogoditi.

— Zar na drugim mjestima i u drugim zemljama nema razbojnika?

— Ima ih koji put, ali nisu dugog vijeka. Neki se odrţe samo danima, jer

zakon tamo ima potrebnu moć da ih brzo uĉini neškodljivima.

— Lukavstvo je ĉesto snaţnije od moći.

— Tada se lukavstvom bori protiv lukavstva. Nema tako lukavih

razbojnika da ne bi naišli na još lukavijeg policajca. Da se takav jedan naĊe

ovdje, on bi vrlo brzo pronašao Ţutoga.

— Ţuti bi takvog ĉovjeka prepoznao prije nego što bi ovaj njega. A što

onda?

Ĉinilo se da krojaĉ ţeli svoje rijeĉi nekako osobito naglasiti. Zvućilo je

gotovo kao izrugivanje. Ili sam se ja moţda zabunio?

— Tad bi tajni redarstvenik moţda bio izgubljen — odgovorih. Ali bi

drugi došli na njegovo mjesto.

— I oni bi nestali jednako kao i on. Kako stvari ovdje stoje, Ţutome se ne

moţe doskoĉiti. Najbolje da se o njemu ne govori, pa prekinimo i mi ovaj naš

razgovor. Ma kako da sam siromašan, ipak me hvata strah kad mislim na njega.

Svoj novac zaraĊujem vrlo teško i ne skupim ga mnogo. Ali sam ipak morao

uštedjeti nekoliko pijastera za vraĉa koji će me izlijeĉiti. Da me ovi razbojnici

napadnu i oduzmu mi plod moga rada, ne bih mogao dobiti lijek da opet

ozdravim.

— Je li taj vraĉ znamenit?

— Nadaleko i široko.

— Onda je i tvoje selo nadaleko znamenito?

— Naravno. Samo pitaj za njega.

— Istina je, već sam ĉuo spominjati Vajĉu. Usto je spomenuto i ime

znamenitog hana koji se nalazi tamo u blizini.

— Kako se zove?

— Ne mogu se taĉno sjetiti. Ĉini mi se da je jedna rijeĉ bila »Kara«.

On me oštro pogleda. Iz njegovih oĉiju sjevnu brz i neprimjeĉen pogled

munje. Ali odmah zatim pogled mu se opet smiri, postane blag kao prije i krojaĉ

reĉe:

— Kara, Kara. Ne mogu se sjetiti. Da znaš cijelu rijeĉ, moţda bih se

prisjetio.

— Moţda se još sjetim. Kara. . . Kara . . . Halefe, i ti si ĉuo to ime,

moţeš li se sjetiti?

— Karanorman? — odgovori Hadţi koji me je dobro razumio.

— Da, da, tako je to bilo. Karan-orman-han. Poznaješ li ga, Afrite?

Ĉinilo se da mora malo razmišljati prije nego što je odgovorio:

— Da, sad znam što misliš. Nije to veliki han, već samo jedna vist

ruševine. Tamo nitko ne stanuje. Prije stotinjak godina bilo je to veliko svratište

za karavane. Zatim je postalo karaula, straţarska kula za graniĉare, a sad je

ruševina. Što su ti rekli o tom mjestu?

— Da Ţuti stanuje u okolini.

Njegovim blagim licem preleti trzaj kao da je iznenada morao svladati

snaţan osjećaj. Zatim me pogleda mirno i blago kao prije i odgovori:

— Mislim da su te prevarili.

— Misliš li?

— Poznajem dobro to mjesto. Bio sam tamo danju i noću, u svako

vrijeme, i nikad nisam primijetio nešto što bi ukazivalo na to da je ta bajka

istinita. I u cijelom kraju ne znaju ništa. Ja ĉak tvrdim da tamo Ţutoga manje

spominju nego drugdje.

— Sigurno se ĉuvao da baš tamo gdje stanuje ne nahuška stanovništvo

protiv sebe.

— Moţda je to istina. Vidim, efendijo da si mudra glava i da brzo stiţeš

do srţi stvari. No to moţe biti tvoja propast. Znaš da sada sumnjam da traţiš

Ţutoga?

— Kako si došao na tu misao?

— Ĉitav tvoj naĉin i vladanje ukazuju na to.

— Ĉuj me! I ja poĉinjem primjećivati da si vješt i oštrouman. To bi

mogla biti i tvoja propast.

— Šališ se. Ja sam siromašan krojaĉ. Ali ti si, kako sam ĉuo, već danima

progonio Ţutove pristaše i još ih dalje goniš. Moram te smatrati policajcem, i to

lukavim policajcem, o kakvom si malo prije govorio.

— Ja to nisam.

— Ali tako se ĉini. Moţda traţiš Ţutoga u Karanirvan-hanu. Ali nećeš

onamo stići.

— Zašto ne?

— Jer će te prije ubiti. Ako je Ţuti u Vajĉi, on već sigurno zna što

spremaš. OsuĊen si na smrt.

— Vidjet ćemo.

— Kad budeš to uvidio neće više biti spasa.

— Ponavljam ti da nisam ni sluţbenik ni redarstvenik. Ţuti i njegovi ljudi

neka me ostave na miru.

— A i ti njih!

Ove su rijeĉi bile izgovorene zapovjedniĉkim glasom. Glas mu je drhtao i

zvuĉao hrapavo. Bio je uzbuĊen. Ovaj patuljak koji se nazivao Afrit, nije bio to,

za što se izdavao. Sad sam bio siguran u to. No bio je obdaren neobiĉnom

vještinom pretvaranja. Ovaj mali kobac znao se obući u perje grlice. Moţda je

to ipak bio onaj Suef koji me je trebao upropastiti.

No to mi je bilo zato nevjerojatno jer ga je kjaja poznavao. Ili su ga

moţda samo ĉlanovi bande zvali Suef? Je li on putovao naokolo kao pošteni

siromašni krojaĉ kako bi izvidio mogućnosti za razbojnike? Morao sam ga se

silno ĉuvati. Zato odgovorih:

— Ja ću ih ostaviti na miru. Nisam se brinuo ni za Aladţije ni za one

druge sve dok mi nisu za to dali povoda.

— Smatraj da ti uopće nisu dali povoda.

— Ne, moj dragi, ja to ne ĉinim. Tko meni stane na put, ja ga smrvim, pa

bio to i sam Ţuti. Ako se usuĊuje dići na mene, neka samo pokuša! Pokazat će

se tko će izvući kraći kraj.

Mališan uzdignu glavu i istegnu vrat kao da ĉe prasnuti u podrugljivi

smijeh. Trebao je to biti vidno posprdan smijeh: to sam vidio na njegovom licu.

No onda se svlada i reĉe kao da me opominje:

— Nikakva sultanova vlast ne moţe ništa protiv njega. Ĉak je i vojska

preslaba. A ti, pojedinac i stranac, kaniš mu se prijetiti?

— On je isto tako pojedinac kao i ja. Isto mi je tako tuĊ, kao ja njemu.

Ako se ja s njim jednom sukobim, odluĉit će izmeĊu nas, naša osobna snaga,

spretnost i lukavstvo.

— Vidim da se zaista spremaš da potraţiš Ţutoga.

— Previše sam ponosan da bih to porekao.

— A ţeliš li se moţda s njime boriti?

— Već prema okolnostima. Ja sam stranac. Mene ne zanimaju ovdašnji

ljudi i njihovi odnosi. Postoji li Ţuti ovdje ili ne postoji, ima li jedan razbojnik

više ili manje, meni je to sasvim svejedno. No imam da mu postavim jedan

osobni zahtjev. Ako posluša moju zapovijed . . .

— Ako usluši tvoju molbu, hoćeš valjda reći, efendijo.

— Ne. Pošten ĉovjek je vredniji od lopova i ima pravo da mu zapovijeda.

Dakle, ako posluša moju zapovijed, ja ću otići a da mu vlas s glave ne skinem.

Ako me ne posluša, onda Ţutoga više biti neće.

Opazio sam da njegova mala, uska prsa jedva dišu. Ĉovjek je bio blijed

kao lešina. Bio je silno uzbuĊen ali se svladao i mirno rekao:

— Efendijo, ti se vladaš kao da si neranjiv i kao da se ne moraš bojati

tisuće Ţutih.

— To i jest tako — odgovorih ja udarivši rukom po koljenu da je

zveknulo. — Mi smo samo ĉetvorica. Imamo obraĉun sa Ţutim. On i njegovi

saveznici moraju se bojati nas, a ne mi njega. Sve te ljude mogu jednim

pokretom svoje ruke zbaciti u prašinu.

Pri tom sam puhnuo preko ispruţene ruke. Nisam se uopšte htio razmetati

ih hvalisati. Ovakvim postupkom išao sam za odreĊenim psihološkim ciljem.

Htio sam mališama razljutiti kako bi izgubio svoju moć svladavanja, i kako bi

ga mogli progledati. Ali on se pokazao jaĉim od mene. On samo veselo ţmirnu

oĉima i reĉe:

— Samo ti puši dok tebe ne otpuhnu. Ja sam ti prijatelj. Ti si ljubazno

primio i pogostio siromašnog krojaĉa. Zahvalan sam ti na tome i htio sam te

saĉuvati nevolje. Zato sam te opomenuo. Ali ti me ne slušaš pa te ne mogu

spasiti. Stranac si ovdje, ja poznajem ovu zemlju drukĉije nego ti. Obećao sam

da ću te dovesti u Kalkandelen. Sad sam uvjeren da nikad u ţivotu nećeš vidjeti

taj grad, jer je tvoj ţivot prekratak za tvoj put.

— Za dva, ili najviše tri dana ja sam tamo.

— Ne, već u gradu mrtvih.

— Odakle znaš to tako dobro? To gotovo zvuĉi kao da si sa Ţutim

iznimno povjerljivo povezan..

— To ne misliš ozbiljno. Rekao sam to samo zato, jer sam iz mnogih

primjera razabrao, da Ţuti ne dopušta da se s njime šali.

— Ja se ni ne bih šalio s Deselimovim šurjakom.

— Efendijo, tko ti je to odao? — viknu on ţivo.

Sad sam ga imao, usprkos njegovom velikom lukavstvu i umijeću u

pretvaranju. Poznavao je Deselima i znao je da je bio Ţutov šurjak. Odao se. No

nisam dopustio da se na meni nešto opazi, jer ĉim bi on shvatio da sam ga

progledao, nije mi mogao više ništa koristiti.

— Sam mi je to rekao — odgovorih.

Pogodi me munjevit pogled, ali zaĉas ga opet nestane. Bio je to pogled

mrţnje. Znao je da je Deselim mojom pomoću slomio vrat. Opazio sam to na

njegovom pogledu. Ovaj mali, uljudni i pokorni ĉovjek bio mi je smrtni

neprijatelj.

— To je bilo vrlo neoprezno od njega — primjeti on ljubazno. — Ali zna

li Deselim što njegov šurjak radi i zna li da je on Ţuti?

Opazio je da je pogriješio, i pokušavao da to ispravi djetinjastom

prostodušnošću.

— Naravno da on zna, inaĉe mi ne bi bio rekao — odgovorih.

— Kako si mu izmamio to priznanje?

— Lukavstvom.

— Alahu! Ti si veoma opasan ĉovjek. Da sam ja Ţuti, morao bi ti smjesta

umrijeti. No budući sam siromašan krojaĉ i pošten ĉovjek raduje me što ima

pametnih ljudi koji mogu nadmudriti one zle. No ako to znaš, ta je tajna za tebe

vrlo opasna. Ţuti te mora dati ubiti da spasi tajnu,

— Posljednjih tjedana su me već nekoliko puta morali ubiti. Juĉer dva

puta, prekjuĉer takoĊer i pretprekjuĉer takoĊer. Danas me Miridit kani ustrijeliti

sjeĉenim olovom ili ubiti sjekirom.

— Kako si se samo usudio da pojašeš za njim?

— Jahao sam za još strašnijim ljudima.

— Da se okrenuo, bio bi izgubljen.

— Ne ja, već on.

— Nemoj tako misliti. On je Miridit hrabri!

— A što sam ja, to ćeš danas vidjeti. Dok sam ga pratio, bio je neprestano

preda mnom. Zar ga nisam tom prlikom mogao ustrijeliti da sam htio? Je li on

bio u mojoj vlasti ili ja u njegovoj?

— On je bio u tvojoj ruci, ako si dobar strijelac. Ali kad se danas budete

opet sastali, bit ćeš ti u njegovoj.

— To ne vjerujem.

— Svakako. On će te doĉekati i pucati u tebe, gdje i kada bude htio, a da

ti to nećeš ni slutiti. Nećeš ga ni vidjeti, a bit ćeš mrtav.

— A ja ti kaţem, ako se on drzne da digne pušku na mene izgubljen je!

— Efendiijo, Alah mi je svjedok da to ipak zvuĉi hvalisavo -viknu on

gnjevno.

— Nije to hvalisavost. Znam što govorim.

— A ja kaţem tebi da ćeš sve ako te i njegov metak iz nekog razloga

promaši, umrijeti od njegove sjekire! On je majstor u bacanju. Jesi li ti, ikad

bacao ĉakan?

— Nisam.

— Onda si izgubljen. A sve da se i spasiš, još su drugi tu kojima si juĉer

umakao. Oni mogu ovdje ĉekati za svakim grmom i napasti te.

— To je nemoguće.

— Zašto?

— Jer su odjahali u Engeli. Da su ovdje, vidjeli bismo njihove tragove,

moj konj odao bi njihovu prisutnost soptanjem, a ja bih ih već izdaleka

primijetio, jer su moje oĉi nizom godina nauĉene na šumu.

Bio je svakako uvjeren da ja za jedan sat više neću biti ţiv. Zato ga je

ljutilo što sam s takvim omalovaţavanjem govorio o svojim neprijateljima.

— Ponavljam — reĉe on — tebi nema pomoći. Ti ne vjeruješ ni u istinu

da je istina.

— Ako istina traţi da vjerujem laţ, onda ona nije istinita. No ostavimo to.

Ti ćeš nas još bolje upoznati, mnogo bolje nego dosad. Budem li htio, neće

Miriditova puška opaliti, ma koliko se on trudio.

— Onda ti zaista znaš vraĉati?

— Ne mogu ja ništa više od drugih. Ali ja sam se već sukobio s ljudima,

koji su bila drukĉiji od mesarevog brata, pa znam kako se od njih moram

braniti. Halefe, ako me napadne, prepustit ćete ga meni samome. Da se niste u

to miješali.

— Kako ţeliš sidi — odgovori Halef vrlo ravnodušno.

Strmine koje vode do visoravni Jerzeli obrasle su šumama.

Sama visoravan puna je divnih livada i oranica. Prešli smo pojas šume i

jahali širokom velikom ravnicom obraslom kratkom travom. Grmlje je

povremeno prekidalo vidik.

Onda doĊosmo do konjskog traga koji je dolazio slijeva i skretao taĉno u

naš pravac. Stadoh i pregledah ga sagnuvši se iz sedla.

— Što traţiš ovdje? — upita me krojaĉ.

— Hoću da vidim tko je ovuda jahao — odgovorih.

— Kako ćeš to vidjeti?

— Na svoj naĉin koji ti ne poznaješ. Vidim da je to bio Miridit. Prošao je

ovuda prije otprilike ĉetvrt sata.

— Kako to moţeš tvrditi?

— Mogu. Zgaţene travke odaju mi sasvim taĉno vrijeme. Jašimo dalje.

Sad sam morao promatrati dvoje, trag i krojaĉa. Opazih da ga je spopao

neki nemir. Pogled mu je postao nesiguran, ali oštriji. Gledao je ĉas desno ĉas

lijevo i ĉinilo mi se da osobito promatra grmlje kraj kojeg smo prolazili.

Je li to imalo neku odreĊenu svrhu? Svakako. Zato sam i ja poĉeo oštrije

promatrati grmlje i uskoro opazih da je Miridit našem voĊi ostavljao tajne

znakove.

Ĉas je s lijeve a ĉas s desne strane bila slomljena poneka granĉica i

poloţena u pravac kojim smo trebali krenuti.

Oni su se naravno o tome dogovorili i pouzdano mislili da su uĉinili nešto

vrlo mudro. Mogao sam sada sva ta opaţanja iskoristiti, a da o tome ne

prozborim ni jedne rijeĉi. No ovaj krojaĉ neće nam se u sebi smijati. Kao što je

on znao za napadaj htio sam ga i ja predvidjeti.

Zato stadoh, kad smo opet došli do jednog od ovih znakova i rekoh

Halefu:

— Halefe, vidiš li onu slomljenu granu?

— Vidim, sidi.

— Tko ju je slomio?

— Neka divljaĉ.

— To bi mogla biti samo krupna divljaĉ, a onda bismo vidjeli njen trag.

— Bit će da se trava opet uzdigla pa se trag više ne vidi.

— U tom sluĉaju prošlo bi mnogo otkako je grana slomljena pa bi mjesto

gdje je odlomljena već bilo suho. No ona je tako svjeţa i vlaţna da je moglo

proći najviše ĉetvrt sata otkako je to uĉinjeno.

— Tko je to mogao uĉiniti i što se to nas tiĉe? Zašto se zanimaš tako za tu

granu?

— Jer mi priĉa cijelu priĉu.

— Priĉu? Sidi, znam da umiješ ĉitati tragove kao nitko. Tragove Miridita

imamo jasno pred nama. Kakve veze imaju oni s ovom granom?

Krojaĉ je zastao postrance i gledao me pogledom, koji je trebao hiniti

ravnodušnost. Ali jedan kut njegovih usta bio je otvoren i malo povuĉen prema

dolje, što je njegovom licu davalo teško primjetljiv, ali ipak podrugljiv izraz.

— Ako ti ne znaš što mi ta grana priĉa, onda će moţda naš vodiĉ Afrit

biti oštroumniji od tebe — rekoh.

Krojaĉ odmah sloţi zaĉuĊeno lice i odgovori:

— Efendijo, ja ništa ne znam i ništa ne slutim, a i ti nećeš ništa znati. Što

moţe priĉati takva grana?

— Vrlo mnogo.

— Dokaz je prolaznosti svega zemaljskoga. Još juĉer je bilo zeleno a

sada mora uvenuti i usahnuti.

— A pri tom mi mora reći da sam i ja osuĊen na smrt.

— Kako to? Ne razumijem te.

— Uvjeren sam da ju je slomio Miridit.

— Zašto?

— S odreĊenom namjerom. Nisi li primijetio i druge grane, koje su bile

slomljene?

— Nisam, efendijo.

— Ovo je jedanaesta grana koju vidim.

— To je sluĉaj.

— Hodajući ili jašući, moţe se na prolazu, u mislima ili zbog zabave,

slomiti neka grana, ali slomiti jedanaest grana, i to ĉas s desna, a ĉas s lijeva, to

moţe biti uĉinjeno samo s odreĊenom namjerom.

— Htio bih znati tu namjeru.

— Samo pazi. Vjerojatno ćemo naići na još takvih znakova, pa ćeš vidjeti

da su sve grane slomljene u istom pravcu.

— Naravno da je to tako jer je divljaĉ trĉala u odreĊenom smjeru.

— O divljaĉi ne moţe biti ni govora. Slomljene grane leţe taĉno u visini

ispruţene jahaĉeve ruke. Tako visoka nije ni srna, a ni jelenji rogovi. A osim

toga, trag Miridita vodi taĉno do grma lijevo ili desno gdje je znak uĉinjen.

— Kad si već tako oštrouman reci nam što on time postiţe?

— Poznaješ li moţda ĉovjeka koji se zove Suef?

Ovaj mali ĉovjeĉuljak koji se tako uporno izdavao za siromašnog krojaĉa,

morao je posjedovati silnu moć savlaĊivanja, jer nije trepnuo ni okom. Da nije

preko njegovih oĉiju prešlo nešto kao sjena, lako bih bio pomislio da se varam.

— Suef? — odgovori on. — To ime sam ĉuo, ali ne poznajem nikoga tko

se tako zove.

— Budući da si tako poznat u ovom kraju smatrao sam da ćeš poznavati

ĉovjeka koga sam mislio.

— Ne poznajem ga. Što bi on imao biti?

— Pristaša Ţutoga. On bi nas danas morao dovesti pred Miriditovu

pušku.

— Što misliš, time, efendijo?

Sad mu je lice odavalo, iako ne bojazan, a ono jasnu zabrinutost. No ta

zabrinutost mogla bi se isto tako odnositi na mene kao i na njega.

— Znam — nastavih — da je juĉer dogovoreno da Suef danas pokuša

steći naše povjerenje, pa da nas zatim odvede u stupicu.

— Efendijo, ĉini se da si ti sveznajući.

— Samo sam paţljiv. I to je sve.

— Odakle to znaš?

— O tome neću govoriti. Nauĉen sam sve promatrati i stvarati svoje

zakljuĉke. To ćeš saznati s ovih grana.

— Je li se taj Suef zaista javio?

— Nije. Morao nam se ponuditi kao vodiĉ. Srećom smo sastali tebe pa je

Suef uvidio da ne moţe doći do nas.

— Ali kako stoji s tim granama?

— Miridit ţeli Suefu dati upute kako da jaše.

— Prema tome Miridit još ne zna da Suef nije kod nas.

— Naravno da ne zna. Špijun i izdajica trebao nam se sigurno usput

prikljuĉiti. Onda je iz svoga skrovišta opazio tebe i shvatio da ne trebamo

vodiĉa. Oĉito se sad šulja za nama.

Krojaĉevo se lice razvedri. Bio je zabrinut da smo ga progledali. Sada se

umirio jer sam mu rekao da mislim kako se Suef nalazi iza nas. Nije slutio da ga

poznajem, i u tom uvjerenju sam ga morao ostaviti.

— Ali ipak mislim da se varaš — poĉne on ponovo. — Tvoja je sumnja

neopravdana.

— Kako to?

— Zašto da Miridit lomi grame? Izdajica Suef vidjet će njegov trag. A

kad je trag tako jasan, ne treba još nekih posebnih znakova.

— Ipak treba! Ĉovjek ne poznaje taĉno kraj kojim prolazi. Tlo moţe biti

tvrdo, tako da se na njemu ne vide tragovi. Onda treba postaviti druge znakove.

— Ali ovdje je tlo mekano. Kad bi lomljenje grana imala zaista svrhu, na

koju ti misliš, ono bi ovdje bilo suvišno.

— Nije. Jer trag bi nekim sluĉajem mogao biti izbrisan. Mogli su drugi

doći ovamo prije nas. Onda se Miriditov trag ne bi primjećivao. Zato je on

smatrao da su ovi znaci neophodni. No to za mene još uvijek nije ono glavno.

— Na što još misliš?

— Krivo si me shvatio. Miridit ovim znakovima ne ţeli pokazati kojim

putem je on jahao već kojim putem Suef mora voditi nas.

— Nije li to isto?

— Nipošto. Uvjeren sam da neće trajati dugo, pa će se pravac ovih

znakova odvojiti od njegova traga.

— Alaha mu! Kakvu ti imaš glavu! — viknu on.

To je bilo neglumljeno ĉuĊenje. Dobro sam dakle pogodio i zato

odgovorih:

— Moja glava nije ništa bolja od tvoje. Ja samo taĉno razmislim o

stvarima. U duhu vidim Miridita koji ovdje ĉeka, i nas kako dolazimo. Vodi nas

izdajica Suef. Ako Miridit ţeli ubiti mene, mora me saĉekati. Mora dakle biti sa

strane skriven u grmlju. Zato se mora odvojiti od našeg pravca. Zar to ne

uviĊaš?

— Potpuno.

— Prema tome, on mora ostaviti znak, da ga od odreĊene taĉke Suef više

ne slijedi. A taj znak ćemo uskoro naći. Krenimo dalje!

- Kad smo opet potjerali konje, reĉe krojaĉ:

— Veoma sam radoznao da saznam, da li taĉno predviĊaš.

— A ja sam uvjeren da se ne varam. Sigurno znam da se zasad još niĉeg

ne moram bojati. Tek kad se pravci odvoje, uslijedit će napadaj. I kao što sam ti

na ovome dokazao da su mi grane ispriĉale sve misli i namjere Miridita i ovoga

Suefa, tako ja znam unaprijed što će se dogoditi, više nego što ti to moţeš slutiti

i pomisliti. Ţuti je za mene sasvim bezopasan momak.

Prošli smo još kraj nekoliko slomljenih grana. Upozorio sam krojaĉa na

njih i dokazao mu da je Miriditov konj uvijek prolazio sasvim blizu kraj tog

grma.

Onda stigosmo na ono mjesto koje sam mu najavio. Konjski trag vodio je

ulijevo dok su pred nama na dva susjedna grma slomljene grane pokazivale

prema naprijed.

— Vidiš, to je ta taĉka koju sam oĉekivao — rekoh. — Miridit je odjahao

na lijevo da stigne u zasjedu, a Suef neka nas vodi ravno, izmeĊu ovog grmlja.

Zar ne misliš i ti tako?

— Efendijo, ne mogu ti odgovoriti. Tvoje su misli za mene previsoke.

— Ja sam ti sve taĉno rastumaĉio.

— Jesi, ali ja ipak ne mogu slijediti tvoje zakljuĉke. Mislim da se varaš.

— Ne varam se.

— Što ćeš uĉiniti?

— U prvom redu bih ovog Suefa, da ga imam uza se, dao ovdje izbiĉevati

da ne bi mogao više ustati.

— To bi bilo pravedno. No on naţalost nije tu.

— Ali je zato iza nas. Volio bih ga priĉekati! — On će se ĉuvati da ga ne

primijetite.

— Sasvim taĉno. Ali ja ću ga ipak uhvatiti i onda neka primi svoju

nagradu.

— Imaš pravo, efendijo!

— Misliš li da mu je stotinu batina dovoljno?

— Nije. Kad ga dobiješ u svoje ruke, morao bi ga izbiĉevati do smrti, jer

je izdajica gori od poĉinitelja.

— To je istina. Ali dovoljno mu je pedeset.

— To bi bilo neobiĉno blago i milostivo.

— Zapamti ove svoje rijeĉi, i nemoj za njega moliti milost. No to je stvar

budućnosti. Sad imamo posla sa sadasnjošću.

— Sidi, ne moţemo se ovdje zaustaviti — opomene me Halef. — Moţda

je Miridit u blizini.

— Toga se ne bojim. Jahat ćemo dalje, ali ne taĉno u pravcu što ga

pokazuju grane,već malo više udesno. Tako ćemo izmeĊu nas i njega imati više

prostora. Zaostat ću nekoliko ĉasaka ovdje, ali ću zaĉas opet biti kod vas. I još

jedno, Halefe. Prihvati svoju pušku; ĉovjek ne zna što se moţe dogoditi.

Miridita uzimam sam na sebe, ali ako bi ti sluĉajno opazio Suefa odmah mu

prosviraj metak kroz glavu!

— Slaţem se — viknu Halef.

— A pošto naš dobri Afrit nije naoruţan moramo ga štititi. Neka ga Osko

i Omar uzmu izmeĊu, sebe, a ti ćeš jahati odmah iza njih tako da si pri ruci ako

se nešto sumnjiva dogodi.

— Ne brini, efendijo! Ja ću odmah u potjeru za ovim Suefom.

Halef me je potpuno razumio. Bio sam uvjeren da bi odmah ustrijelio

krojaĉa, ako bi ovom palo na pamet da pokuša pobjeći. Sam krojaĉ pogleda me

zabrinutim i prodornim pogledom i reĉe:

— Efendijo, nemojte se zbog mene brinuti.

— To nam je duţnost; ti se nalaziš kod nas i zato si neprijatelj naših

neprijatelja. Oni bi tako s tobom postupali. Zato te moramo uzeti pod svoju

zaštitu. Nemoj se udaljiti od moja tri pratioca, jer bi ti se moglo nešto dogoditi

za što mi ne odgovaramo. Samo uz njih si siguran.

— A ti nećeš jahati s nama?

— Zaostat ću jedan ĉas.

— Zašto?

— Iz kukaviĉluka. Neka Miridit najprije pobije vas, prije nego što pogodi

mene. Naprijed.

Halef se nasmije mom odgovoru i prijeĊe pogledom Miriditov trag.

Pogodio je da ću poći za njim.

Ĉekao sam dok su nestali izmeĊu grmlja, a zatim polako odjašili u lijevo

za tragom.

Naravno da je sad valjalo budno paziti. Miridit me je mogao opaziti

mnogo prije nego ja njega. Zato sam radije skrenuo još više u lijevo i jahao

usporedo s tragom.

Grmlje je bilo razasuto u priliĉno jednakim razmacima od osam do deset

metara. Svaki put, kad bih došao do grma, zastao bih da oprezno provirim iza

njega.

Onda zaĉuh reski zviţduk. Dolazio je odanle gdje su sad morali biti moji

prijatelji. Tko je to zviţdao? Je li Halef da me opomene ili da mi dade znak? Ne,

znak bi dao drukĉije. Ili krojaĉ? Je li se dogovorio s Miriditom da naš dolazak

najavi takvim zviţdukom? Bilo je veoma smiono s njegove strane da pod

sadašnjim okolnostima, kad je znao da mi je cijeli plan izdan, ipak zazviţdi.

Ĉim je zviţduk odjeknuo, ĉuh u grmlju ispred sebe zvuk, kao da je netko

poluglasno izgovorio rijeĉ »napokon«. Zatim zaĉuh udarce kopita, ne zvonke,

već mukle zbog mekog tla, pa se digoh visoko u sedlu da mogu vidjeti preko

grma iza kojega sam stajao.

I zaista, opazih Miridita koji je dosad sjedio kraj svoga konja u travi, a

sad uzjahivao konja. I on je stajao visoko u stremenima, traţeći nas pogledom.

ARBANASOV ČAKAN

MORAM priznati da je mjesto napadaja vrlo dobro odabrao jer je bilo

veoma prikladno za namjeravani pothvat. Miridit je mogao poput munje naletiti

na nas izmeĊu grmlja, i isto tako nestati. Njegova iznenadna i neoĉekivana

pojava morala nas je zbuniti. Prije nego što bismo se snašli, ja bih bio ustrijeljen

ili posjeĉen, a on bi bio u sigurnosti prije nego što bi moji uplašeni prijatelji

pomislili na potjeru.

To je bilo vrlo lijepo smišljeno ali ja nisam odobrio taj raĉun. Da mu ga

pokvarim, u poslednje sam dvije minute pripremio svoj laso.

Ovo oruţje, koje u vještim rukama moţe biti tako strašno za protivnika,

nije, kao što to mnogi misle, samo ameriĉko. Svi nomadski narodi koji

posjeduju stada sluţe se njime u raznim oblicima i na svoj posebni naĉin.

Madţarski ĉikoš sluţi se konopcem ili remenom s kuglama. Isto tako Rusi,

Turkmen!, Mongoli, Tunguzi i Kirgizi lasom hvataju pojedine ţivotinje iz krda.

Zato nije bilo smiješno kad sam na ovo putovanje uzeo i laso. Uglavnom

sam dolazio u dodir s nomadima, a moj pleteni dvadeset metara dugi remen već

mi je ĉesto odliĉno posluţio. Budući da se zna da sam ja svoj remen pred kratko

vrijeme razrezao i potrošio, moram spomenuti da sam poslije spleo sebi novi,

iako nije bio tako dobar.

Priĉvrstih gornji dio remena o jabuku na sedlu. Htio sam Miridita

uhvatiti. Vjerojatno još nikada nije vidio laso, pa nije imao ni pojma kako se

ĉovjek moţe obraniti. Da ga ne bih prije vremena upozorio na svoju namjeru,

nisam kolute uzeo u ruku, već ih objesio preko jabuke na sedlu. Naprotiv, uzeo

sam u ruke medvjedarku.

Ona je bila jedino oruţje kojim sam se mogao obraniti od sjekire. To je

trik što ga smije pokušati samo onaj koji je dobro uvjeţbao da baĉeni tomahavk

odbije cijevima puške tako da sjekira odleti u stranu a da ne zada ni jednu od

onih jakih i opasnih ozlijeda koje su posljedica nesigurne obrane. Treba ne samo

gledati sjekiru dok leti, i ocijeniti koje će mjesto pogoditi, već i usprkos velikoj

brzini i kruţnom kretanju tog oruţja, razlikovati izmeĊu drška i oštrice jer inaĉe

se sjekira smota oko cijevi puške i ipak pogodi cilj. Prije svega treba pušku

drţati objema rukama, jer je udarac vrlo snaţan, te u protivnom sluĉaju i sjekira

i puška udare u lice. Osim toga treba pušku drţati koso da sjekira udari u

blagom kutu i u oštrom kutu se odbije. Za to treba snage, vjeţbe i vrlo oštro

oko.

Poloţaj je sad bio slijedeći: sjedio sam na konju tako, da sam bio okrenut

u pravcu u kojem sam znao da su bili moji prijatelji. S moje lijeve strane bio je

Miridit. Gledao sam u njega i opazio da se napreţe da ugleda jahaĉe. Njegov

nagli i bijesni pokret odao mi je da se ljuti što se Suef nije drţao pravca koji je

on oznaĉio pomoću grana. Da nisam Halefa uputio više desno, prošli bi oni

mnogo bliţe Miriditu. Ovako su se kretali po rubu ĉiste ravnice što je Miriditu u

zasjedi bilo vrlo nezgodno.

Sad sam ih vidio gdje dolaze. I on mora da ih je opazio. Razasuto grmlje

onemogućavalo mu je da razlikuje pojedine jahaĉe. Prema tome se nije mogao

uvjeriti, jesam li ja s njima. Budući da je to oĉekivao s potpunom sigurnošću,

krenuo je najprije polagano, a onda brţe, dok mu konj nije pao u brzi kas.

Slijedio sam ga, drţeći pušku u desnoj ruci i pazio da izmeĊu mene i

njega uvijek bude neki grm. To je bilo suvišno, jer je njegova paţnja toliko bila

usmjerena naprijed, te se nije ni sjetio da se obazre. Mekano tlo prigušilo je

udarce kopita moga vranca, a osim toga mu je buka što ju je pravio njegov konj,

smetala da ĉuje mene koji sam bio za njim.

Odluka je morala pasti za nekoliko ĉasaka. Nisam se nimalo bojao, jedino

me je mogla zabrinjavati njegova sjekira.

Morao je obići još dva grma. Sad je projurio kraj zadnjega i izbio na

ĉistinu, resko kriknuvši da nas uplaši. Zaustavivši konja dignu pušku, ali ne

opali. Nije ĉak ni nanišanio, već je još jednom viknuo, ali iznenaĊeno i bijesno.

Opazio je da nisam tamo.

I moji prijatelji su stali. Halef se glasno nasmije.

— Što hoćeš od nas, ĉovjeĉe? — upita. — Šta praviš tako kiselo lice?

— Pseta! — prosikće Miridit.

— Ljutiš se? Oĉito zato jer nema onoga kojeg traţiš. Zašto se ne ogledaš?

Miridit se okrene u sedlu i opazi me. Stajao sam oko pedeset koraka iza

njega.

— Traţiš li mene? — upitah.

Naglo okrenu konja prema meni, prihvati opet pušku i odgovori:

— Da, tebe hoću, Ċavole! Poznaješ li me? Nisam se pomakao, samo sam

kimnuo.

— Ubio si mog brata. Na tebi je krvna osveta. Neću te ubiti muĉke, s

leĊa, već kao ĉovjek, licem u lice!

— Ne pucaj, jer mi smo neranjivi!

— To bih htio vidjeti! Idi u pakao!

On pritisne otponac. Kapisla opali, ali metak ne prasne.

— Vidiš — nasmijah se. — Opomenuo sam te. Sad si moj. Digoh

medvjedarku kao da ću pucati, ali on trgne sjekiru iz pasa i vikne bijesno:

— Još ne! Ako te puška nije pogodila, pogodit ću te sjekirom. Zamahnuo

je sjekirom nad glavom i bacio je prema meni. Na tako maloj udaljenosti morala

mi je razbiti lubanju, ako malo promašim u obrani.

Samo jedan ĉas, samo kratki trenutak ĉuo sam zujanje. Bio je to mukli, ali

ipak oštar zviţduk. Budna oka pratio sam Miriditov pokret ruke. Ostao sam

ukoĉen u sedlu, drţeći pušku objema rukama. Onda nagli trzaj puškom, i sjekira

pogodi pušĉanu cijev, te odleti. Pogodila bi me taĉno u ĉelo.

Miriditu ispadnu uzde iz lijeve ruke, tako je bio zbunjen. Sad nije imao

drugog oruţja osim kubura, a tih se nisam trebao bojati.

— Vidiš da prezirem i tvoju sjekiru! — doviknuh mu. — Ali sad ćeš ti

biti ţrtva moje osvete. Pazi!

Nanišanih puškom na njega i to mu vrati pokretljivost. On uhvati uzde,

trgne konja i odjuri u ravnicu, baš tako kako sam to ţelio.

Odjahah do Halefa i predah mu medvjedarku koja bi mi sad smetala.

Prihvatio ju je, ali me opomenu povikom:

— Brzo! Brzo! Inaĉe će uteći!

— Samo strpljenja! Imamo vremena. Neka naš dobri, siromašni krojaĉ

Afrit vidi konjanika, s kojim se Ţuti ne moţe mjeriti. Slijedite me u galopu.

Kratak zviţduk, i moj Ri odleti.

Stavih mu uzde na vrat i uspravih se u stremenima, iako me je bolesna

noga kod toga smetala.

Jašući sloţih laso u zavoje oko lijevog lakta, raširih prednju omĉu, a

zatim skinuh zavoje s lijevog lakta, prebacivši ih na lijevu podlakticu tako da su

se mogli bez zastoja odmatati. Omĉu zadrţah u desnoj ruci.

Vranca nisam upravljao ni uzdama ni listovima. Pametna ţivotinja znala

je o ĉemu se radi.

Miridit je najprije jahao ravno, što je od njega bila glupost, jer ga je tako

moj metak mogao lako pogoditi, budući da mi je time olakšao nišanjenje. No ja

ga uopće nisam htio ustrijeliti.

U tom je pravcu ĉista ravnica bila najšira pa je sada skrenuo nalijevo,

meĊu grmlje koje mu je moglo biti zaklon, a moţda i spas.

Bez moje najmanje upute, Ri je poput dobra lovaĉka psa odmah skrenuo

ulijevo da mrkovu presijeĉe put. Ipak sam uvidio da sam se predugo zadrţao

kod Halefa, jer je mrkov bio odliĉan trkaĉ, iako se nije mogao mjeriti s mojim

vrancem. Miridit mi nije mogao umaći, sve da je i stigao do grmlja prije mene.

Ali to mu nisam smio dopustiti.

Bio je već u punom trku. Sa tri laka skoka grabio je prostor, za koji je

mrkovu grĉevito trebalo ĉetiri. Ali Miriditova prednost bila je ipak odviše

velika. Mogao sam ga stići samo upotrijebivši »tajnu«.

Kome još nije jasno o ĉemu se radi kod takve »tajne«, treba da zna, da

svaki Arapin koji posjeduje pravog punokrvnog konja, nauĉi ovoga na jedan

znak što ga jahaĉ moţe upotrijebiti, kad konj mora do krajnjih granica

napregnuti svoje snage.

Pravi arapski trkaĉ, i u najbrţem trku, ne koristi uopće punu snagu. Na

tajni znak on još ima tolike rezervne snage da se galop moţe neizmjerno

ubrzati. Naravno da se to koristi samo iznimno, u najvećoj opasnosti, kad spas

zavisi samo od brzine.

To je onda jahanje sa smrću. Konj ne trĉi, već leti. Od brzine ne vide se

noge konja. Sada, u tom ĉasu, jahaĉ upotrijebi tajnu, i nekoliko sekunda kasnije,

konj i jahaĉ već nestaju gledaocu kao mala taĉkica u daljini.

Ovaj znak naziva se »tajnom«, jer ga vlasnik konja nikada ne odaje. Ne

kazuje ga ni ţeni, ni sinu, ni jedinom nasljedniku, pa ĉak ni najboljem prijatelju.

Tu »tajnu« saznaje samo kupac, a na samrti saopćava je onome, kome će predati

konja. Nikakva muka, pa ni smrt, ne mogu išĉupati ovu tajnu. S njom se umire.

Kad sam Rija primio na poklon, saopćena mi je i »tajna«, to jest tajni

znak. On se sastojao u tome, da se vrancu morala staviti ruka meĊu uši i pri tom

viknuti njegovo ime »Ri«! Bio sam u nekoliko navrata prisiljen da upotrijebim

ovu »»tajnu« i to s nevjerojatnim uspjehom.

Sada nisam bio u takvoj opasnosti, da bi bilo opravdanja za upotrebu

»tajne«. Ali vranca sam odluĉio darovati Halefu. Prema tome, ja sam bio njegov

vlasnik još svega nekoliko dana, te mi se moglo oprostiti, ako sam zaţelio da još

posljednji put s njime »poletim«.

Zato mu stavih ruku meĊu male uši i viknuh: — Ri!

Zastao je usred skoka. Zatim se zaĉulo nešto poput dubokog kašlja, i onda

je krenuo. Što tu vrijedi govoriti! To se ne moţe opisati. Nisam sjedio na konju,

već mi se ĉinilo da letim kroz zrak na strijeli. Stigoh do grmlja prema kojem je

Miridit ţurio davno, davno prije njega. IzmeĊu mene i njega bila je udaljenost

oko osamdeset metara. On okrene konja i pojuri natrag u ravnicu.

Slijedio sam ga, ali ne više ovim previše napornim galopom. Njeţno sam

pogladio sjajni vrat svoga vranca i time mu saopćio da sam s njim zadovoljan, i

da više nije potrebna ta najveća brzina. On popusti u trku, ali meni je trebalo

samo dvije sekunde da stignem Miridita i da mu se primaknem na udaljenost od

dvije duljine konja.

— Stani! Zapovijedam ti! — viknuh.

Okrenuo se prema meni. Drţao je pištolj u ruci i opalio na mene. Po tome

kako je nišanio, vidio sam da me neće pogoditi, pa zavitlah omĉu lasa oko

glave.

Miridit je već prije udarao konja biĉem, kako bi ga natjerao na najveću

brzinu. Sad je uz kletvu odbacio pištolje, izvukao noţ i zabio ga konju u meso.

Zarzavši glasno, konj je pokušao trĉati brţe, ali bilo je uzalud.

Onda bacih omĉu. U istom ĉasu, dok je ona poput koluta zalebdila nad

jahaĉevom glavom, zaustavih naglim trzajem svog konja. Snaţan trzaj i povik.

Ri je stao, a mrkov potrĉao dalje, dok je Miridit leţao na zemlji, sa snaţno

stegnutom omĉom oko ruku i tijela. Bio je išĉupan iz sedla i u dalekom luku

baĉen na zemlju.

Vidio sam da se ne miĉe pa nisam ţurio da sjašim. Nije mogao pobjeći.

Kad sam dojahao do njega, vidjeh da ima zatvorene oĉi. Bio je u

nesvjesti. Ostadoh u sedlu tapšući svog konja u znak zahvalnosti za njegov

napor. Vranac je bio vrlo osjetljiv na takve njeţnosti. Izvio je glavu i pokušao

me dohvatiti jezikom, a kad mu to nije uspjelo pokušao me ošinuti repom. Da

mu uĉinim veselje, nagnuo sam se natrag, ispruţio ruku pa nekoliko puta

uhvatio njegov široki rep pri ĉemu je on zarrzao od zadovoljstva.

Ubrzo stigoše i moji pratioci. Pri tom sam se ĉudio kakvom lakoćom je

trĉalo mršavo krojaĉevo kljuse. Ĉinilo se kao da staro kljuse upravo zabavlja što

jednom moţe ĉestito trĉati.

A i mali mršavi ĉovjeĉuljak odliĉno je sjedio u sedlu. Mislim da se kljuse

isto tako pretvaralo kao i njegov gazda.

— Je li mrtav? — upita Halef ĉim su stigli.

— Ne znam. Pogledaj!

Sjahao je i pregledao zarobljenika.

— Momak samo malo spava. Evo ti njegove sjekire.

Halef mi pruţi divno oruţje, što ga je podigao. Svinuti drţak bio je

prevuĉen ribljom koţom. Sama oštrica bila je fini, stari i odliĉno dotjerani rad.

Na jednoj strani stajalo je na arapskom jeziku. »Imam s tobom da razgovaram«,

a na drugoj strani »Bilo ti sretno, zbogom«. Oĉito je umjetnik koji je izradio

oruţje imao malo ĉudan znaĉaj.

— Dakle, Halefe — upitah — što kaţeš na našeg Rija? Hadţi duboko

uzdahnu i oduševljeno odgovori blistavih oĉiju:

— Što da kaţem, sidi! Rekao si mu tajnu?

— Jesam.

— To sam mislio. Letio je najprije kao strijela, a zatim kao misao.

Izdaleka je izgledalo kao da nema nogu. Prije nego što sam se mogao sjetiti već

je bio kod grmlja. A gledaj ga kako stoji. Na tijelu mu nema ni kapi znoja.

— Nema.

— Na gubici ni traga pjeni!

— Ni traga.

— Ili zar moţda ubrzano diše? Ili mu pluća prebrzo rade, ili slabine

dašću?

— Nema tome ni traga.

— Stoji tako mirno i zadovoljeno, kao da je upravo ustao iza sna. Bila je

to divna i prekrasna slika. Ni prorok nije imao takva konja. Šteta da je pastuh, a

ne kobila. To mu je jedina, ali zaista jedina mana. Danas ću mu dati za veĉeru

veliki komad kukuruznog kruha preliven rakijom. To mu je najmilije jelo. On je

sladokusac.

I obrativši se krojaĉu upita:

— Dakle, Afrite, ti divovsko biće, osjećaš li poštovanje prema ovom

konju?

— Nema mu ravna. Još nikad nisam vidio takvog konja — odgovori

Afrit.

Promatrao je vranca oĉima poznavaoca. Je li siromašni krojaĉ mogao

tako gledati pogledom struĉnjaka? Nije! U njegovim oĉima leţala je teško

skrivena poţuda. Silno je ţelio da zadobije tog vranca. Na njemu se to vidjelo,

ma koliko se trudio da zataji.

— U redu! — odgovori Halef, zadovoljan ovom pohvalom. — A što

kaţeš na njegova gospodara?

— Zasluţio je takva konja. Dobro jaše.

— Dobro? Što ti pada na pamet! I ti jašeš dobro, ali prema njemu ti si

ţabac koji sjedi na leĊima vola. A ko te je pitao kako on jaše? Ja sam to

drugaĉije mislio. Nije li sjajno odrţao rijeĉ?

— Jest, priznajem.

— Naravno da moraš priznati, jer si prisiljen na to. Nije li on dokazao da

je Miridit momĉić prema njemu koji još ne zna ni hlaĉe zakopĉati. Kako ga je

divno nadmudrio! Jesi li slutio da će mu doći iza leĊa?

— Nisam.

— Ja sam to odmah znao. Tvoj je mozak poput kolaĉa koji je na vatri

spaljen i pocrnio tako da ga ne moţeš jesti. Kako se Miridit zaĉudio kad ga nije

vidio s nama, a kako se uplašio kad ga je onda ugledao iza sebe! Kako sigurno

je na njega nišanio. A znaš li zašto mu puška nije opalila?

— Jer je zatajila.

— Ne, već zato jer smo neranjivi. Razumiješ li ti krojaĉu svih siromašnih

krojaĉa? Pa onda bacanje sjekire? Bi li ti znao obraniti taj udarac?

— Tako mi moje siromašne duše, ne bih.

— Tako ti tvoje siromašne duše, to ti nikada nećeš ni moći, jer je tvoja

duša poput crva, duga i bespomoćna i uzalud se u tebi grĉi da stvori neku mudru

misao. A zatim lov! Jesi li već vidio kako se remenom moţe jahaĉa skinuti s

konja?

— Nisam nikada.

— Vjerujem. Ti još uopće mnogo toga, još tisuće stvari nisi vidio koje mi

znamo i umijemo. Što moţe tvoj Ţuti nauditi našem efendiji? Naše lukavstvo i

hrabrost bit će poput svrdla koje će mu prodrijeti u tijelo.

— Moj Ţuti! Ne govori tako!

— Braniš ga?

— Ne pada mi ni na kraj pameti.

— Nisi li rekao da je on moćniji od nas i da će nas uništiti?

— Rekao sam to da vas susretljivo opomenem.

— Onda ti takoĊer susretljivo velim da ubuduće drţiš jezik za zubima.

Nama ne treba opomena. Mi znamo što nam je ĉiniti, a što nije, jer poznajem

sebe, a i svoje neprijatelje. Oni su prema nama ono što su suhe travke prema

palmama koje svoje vrhove diţu u oblake. Taj Ţuti leţat će nam pod nogama

kao ovaj Miridit koji leţi tu na zemlji. A sve one, koji mu sluţe pojest ćemo kao

duhan za ţvakanje.

— Što sam ti uĉinio, Hadţi Halefe, da tako strogo i ljutito govoriš sa

mnom?

— Rekao si da je Ţuti moćniji od nas! Zar to nije dosta? Ti još nisi vidio

ni jednog slavnog junaka. Sad vidiš ljude, junake, koji do Ţutoga drţe koliko do

muhe. Uhvatiš je i stisneš u ruci.

Da prekinem malo Halefa, koji je sad baš drţao jedan od svojih govora,

rekoh:

— Kad sam stao iza Miridita, ĉuo sam zviţduk. Tko je zviţdao?

— Ovaj krojaĉ.

— Zašto?

— Rekao je da je pas protrĉao kroz grmlje.

— Jasno sam ga vidio — mirno izjavi izdajica.

— Što te se ticala ta ţivotinja?

— Vjerojatno je zalutao pa smo ga mogli povesti do slijedećeg sela kome

vjerojatno pripada.

— Ĉini se da je Miridit poznavao taj zviţduk.

— Sigurno nije.

— Odmah je skoĉio na noge i uzjahao.

— To je bio sluĉaj.

— Naravno. Ali ĉini se da je sa Suefom bilo dogovoreno da ovaj svoje

pribliţavanje najavi zviţdukom. Obojica bi poĉinila veliku glupost, jer bi time

odali da stoje u vezi. Nadam se da ću Suefa uhvatiti, pa ću ga onda upozoriti na

ovu nepromišljenost.

— Nećeš li pogledati Miridita? Pokreće se.

Miridit je malo pomaknuo nogu. Vidjeh da je otvorio oĉi i da bijesno

bulji u mene.

— Dakle — upitah ga — kako ti se sviĊa svršetak tvoje pustolovine?

— Budi proklet! — odgovori on.

— Tvoja su usta puna blagoslova, a ja ipak nisam htio da ti nanesem

nikakvo zlo.

— Znam ja koliko ti dobro misliš.

— Što znaš?

— Da ćeš me ubiti.

— Varaš se. Da sam te htio ubiti to sam danas već mogao uĉiniti nekoliko

puta.

— Onda sa mnom imaš još gore namjere.

— Na što misliš?

— Ima raznih naĉina da se onesposobi krvni neprijatelj, a da ga se pritom

ne ubije.

— Moţe ga se na primjer ostaviti da pogine od ţeĊi kao što ste vi s nama

namjeravali uĉiniti.

— Đavo vas je izbavio.

— Nije. Jer da nam je on htio pomoći ostali bismo s njim u paklu.

— A ipak ste povezani s Ċavlom jer ste svi neranjivi.

— Misliš li da za to treba pomoći Ċavla? To ĉovjek moţe sam uĉiniti, bez

svake tuĊe pomoći. Moraš samo biti dovoljno pametan i uĉen. Mi se ne bojimo

tvojih kugla, ni tvog sjeĉenog olova koje si danas pomno nabio u cijev.

— Imaš li moju pušku?

— Nemam. Ona visi na sedlu, a tvoj konj je s njom otrĉao.

— Kako onda moţeš znati da sam u nju nabio sjeĉeno olovo?

— Ja uvijek znam ono što moram znati. Sad ne moţeš odjašti kući u

Šigance, već moraš otići k tvojima ortacima kao što si se s njima dogovorio.

— Ja? Kuda?

— To ti taĉno znaš. Zar nisu oni jašući preko Engelija već u prednosti?

— Tko ti je to rekao?

— Sanjao sam. Vidio sam ih u snu na uzvisini s druge strane Varcija

kako ĉekaju na tebe. Ti si došao, sjahao, da im kaţeš da smo napokon, iako

kasno, krenuli. Onda ste zajedno odjahali. No ti si se ubrzo od njih rastao da bi

došao ovamo gdje nas je Suef trebao dovesti kred tebe.

— Suef! — viknu on uplašeno.

Njegov pogled potraţi krojaĉa i naĊe ga. Pravio sam se da ne vidim

opomenu u pogledu što mu ga je mališan dobacio. Ĉini se da je ovaj znak

umirio Miridita jer zapita:

— Tko je Suef?

— Tvoj prijatelj.

— Ne poznajem nikakvog Suefa.

— Moţda ćeš ga prepoznati kad ga ja, kao što se nadam, dadem

izbiĉevati pred tvojim oĉima. Ti si sa svojim ortacima dogovorio, ne doĊeš li,

znaĉi da sam mrtav. Nadalje ste dogovorili da ćeš veĉeras doći k njima, ako ti

napadaj ne uspije. Napadaj nije uspio. Hoćeš li otići?

Nije znao što da misli, ali ipak mrko odgovori:

— Ne znam odakle ti je to sve poznato, ali ne moram ni znati. Postupi

brzo, i ubij me!

— Zašto da te ubijem?

— Jer sam ja tebe pokušao ubiti.

— To za mene nije razlog.

— Znaĉi da ne poznaješ zakon krvne osvete.

— Poznajem ga.

— Onda znaš da ja cijelog ţivota moram nastojati da te ubijem?

— Znam.

— A ipak me sada nećeš ubiti?

— Neću. Obranio sam se od tebe i nisi mi mogao nauditi. To mi je

dovoljno. Znam da tebe zakon krvne osvete sili na ubojstvo pa ti ne mogu

zamjeriti što mu se pokoravaš.

On me je zapanjeno gledao. Nije shvaćao moje rijeĉi.

— Ali razmisli — nastavih. — Jesam li ja zasluţio krvnu osvetu? Bio

sam zatvoren. Morao sam se osloboditi. Morao sam pucati, ali nisam znao da je

to tvoj brat koji gore sjedi. On je sam tome kriv što ga je moj metak pogodio.

Znao je da imamo oruţje uza se. Bila je velika glupost od njega što je sjedio

tamo gore na vratima.

-— U tvojim rijeĉima ima mnogo istine.

— A zašto me je tvoj brat htio umoriti ţeĊu? Što sam mu uĉinio? Jesam li

ga uvrijedio, oţalostio, okrao ili opljaĉkao? Ne! Došao sam da se raspitam o

Ţutom. Bilo mu je slobodno da mi kaţe ili ne kaţe. Ja bih u miru pošao dalje.

Zašto je on postao moj neprijatelj?

— Jer su njegovi prijatelji tvoji neprijatelji i jer hoćeš uništiti Ţutoga.

— Ni to neću.

— Traţiš ga, a ubio si njegova šurjaka Deselima. Na tebi je krvna osveta i

ti ćeš joj podleći.

— Nisam ubio Deselima. Ukrao je moga konja, pao s njega i slomio vrat.

Jesam li ubojica?

— Trebao si ga pustiti da pobjegne. Ali ti si ga gonio i slijedio.

— Dakle na meni je krvna osveta zato jer nisam dopustio da mi ukrade

konja? Slušaj me! Poštivao sam vas jer sam mislio da ste hrabri i ĉestiti ljudi.

Ali sada vidim da ste kukaviĉki i neiskreni nitkovi. Vi ste kradljivci, bijedni

kradljivci, a kad vam netko otme ukradeno, onda mu vi uzvraćate krvnom

osvetom. Samo pljunuti mogu na vas. Za mene je taj vaš Ţuti bijedni nitkov, a

svi vi koji mu sluţite jadni ste lopovi na koje se ja neću obazirati. Ustani i bjeţi!

Ne bojim se tebe. Pucaj za mnom koliko puta hoćeš. Halefe, odriješi laso.

— Sidi! — viknu mališan uplašeno. — Jesi li lud?

— Nisam. Oslobodi ga!

— To neću uĉiniti!

— Zar da sam to uĉinim? Nije s leĊa pucao u mene, već mi se

suprotstavio u otvorenoj borbi. Osim toga mi je, prije nego što je opalio u mene,

odrţao lijep govor za vrijeme kojega sam ga mogao ubiti da sam htio. Nije

ubojica iz potaje, pa zato neću ni ja tako postupiti. Oslobodi ga lasa!

Sad me Halef posluša i odveţe Miridita. Ovaj ustane. Da smo oĉekivali

njegov iznenadni bijeg, prevarili bismo se. Ispruţio je i rastegnuo ruke koje su

mu bile lasom stisnute uz tijelo, a zatim stupio preda me.

— Efendijo — reĉe — ne znam kako da protumaĉim tvoje drţanje.

— Rekao sam ti.

— Jesam li slobodan?

— Moţeš ići kamo hoćeš.

— Dakle ne traţiš ništa od mene?

— Ništa.

— Ni obećanje da ću te poštediti?

— Ne pada mi na um.

— Ali ja te moram ubiti.

— Pokušaj samo.

-— Ti znaš da veĉeras moram poći za svojim ortacima.

— Znam to, i nemam ništa protiv toga.

— A znaš li gdje me oni ĉekaju?

Na licu mu se opaţao znak unutarnje borbe. Ponos i blagost, mrţnja i

ganuće, borili su se u njemu. On reĉe:

— Hoćeš li me smatrati kukavicom ako od tebe primim slobodu?

— Neću, i ja bih tako postupio, a smatram se hrabrim ĉovjekom.

— Dobro je. Primit ću svoj ţivot od tebe. Nitko me više ne bi ni

pogledao, kad bih dopustio da mu ubojica mog brata pokloni ţivot i kad bih

odustao od osvete. Krvna osveta izmeĊu nas ostaje, ali neku zasad poĉiva.

Vidim da imaš moju sjekiru. Poklanjam ti je, iako je ona tvoj pravedni plijen.

Znaš li što to znaĉi?

— Ne znam.

— To je znak da krvna osveta zasad poĉiva. Ĉim mi vratiš sjekiru, ona

poĉinje iznova.

— Dakle, dok ja imam sjekiru neće biti borbe izmeĊu nas?

— Jest. Hoćeš li je uzeti?

— Uzet ću je.

— Kamo je pobjegao moj konj?

— Eno ga tamo kod grmlja.

— Idem. Rado bih ti pruţio ruku na oproštaju, ali na tvojoj je krv moga

brata. Smijem je taknuti samo da te ubijem. Zbogom!

— Zbogom!

On ode. U daljini se još jednom okrenuo i mahnuo nam, a zatim je prišao

svom konju i odjahao.

Sjekiru imam još i danas. Krvna osveta još uvijek spava, a vjerovatno se

nikada neće probuditi.

Mali krojaĉ je s napetom paţnjom promatrao ovaj dogaĊaj. Vidjelo se na

njemu da je usprkos mojim prijašnjim objašnjenjima s najvećom sigurnošću

vjerovao da ću Miridita dati ubiti. Na licu mu se nije moglo razabrati je li

zadovoljan takvim ishodom stvari, jer je ono izraţavalo samo najveće ĉuĊenje.

Halef je oĉito bio nezadovoljan. Za njega bi bila velika zabava da sam

naloţio da Miriditu odbroji pedeset batina, pa ga zatim pusti da ode. No i bez

obzira na dostojnost takvog postupka stvorio bih sebi njime samo dvostrukog,

ljutog i smrtnog neprijatelja, a ovako ga se uopće nisam morao bojati.

No budući da se Hadţi nije usuĊivao da prigovori meni, iskalio je sad

svoje neraspoloţenje na krojaĉu:

— Ej ti, ĉovjeĉe igle i konca! Što stojiš tu zinuvši kao som? Ĉemu se tako

ĉudiš?

— Efendiji.

— I ja.

— Mogao ga je ubiti.

— I tebe s njim!

— Zašto, mene?

— To ću ti reći onda kad ću ti to moći dati i pismeno.

— Izgubili biste vodiĉa.

— To bi bila velika šteta.

— A tko zna što bi vam se još usput moglo dogoditi?

— Ništa strašnijega, nego kad si ti s nama. Poznaješ li zakon krvne osvete

onako kako se ovdje provodi?

— Poznajem.

— Je li stvarno istina da je sada kavga prestala?

— To je svakako istina dok sjekira ne bude vraćena. To meĊutim vrijedi

samo za krvnu osvetu, inaĉe ne.

— Kako ti to misliš?

— On vas na primjer moţe napasti da vas opljaĉka i pri teme vas ubiti.

Onda vas je ubio zbog pljaĉke, a ne zbog krvne osvete.

— Alah je velik, ali vaše poštenje ovdje je maleno — odgovori Halef. —

Što vrijedi mom susjedu obećanje da mu neću krasti bundeve, ako mu naredne

noći ukradem dinje? Svi ste vi razbojnici!

Prekinuo sam ovaj razgovor pitanjem:

— Kako je još daleko do Jerzelija?

— Nepun sat.

— Ondje ćemo stati da se malo osvjeţimo. Ima li tamo han?

— Ima. Poznajem handţiju.

— A što predlaţeš ti, gdje da prenoćimo?

— U Kiliseliju. I tamo poznajem handţiju.

— Koliko treba jahati donde?

— Od Jerzelija ĉetiri sata.

— Zašto si odabrao baš to selo?

— Vrlo je lijepo mjesto i leţi u Mustafinoj dolini gdje se sve što srce

zaţeli moţe dobiti veoma jeftino i u izobilju.

— Kako je daleko odavde do Skopja?

— Osam sati.

— U redu. Noćit ćemo u Kiliseliju.

Krojaĉ je kao vodiĉ jahao naprijed, i ĉinilo se da se i ne brine za nas.

Budući da su Osko i Omar jahali za njim, mogao sam s Halefom razgovarati o

njemu a da nas on ne ĉuje.

— Sidi — upita Hadţi radoznalo — i ti misliš da je on taj Suef? Kimnuh

glavom, a on me upita gledajući me lukavo sa strane:

— Odrţat ćeš rijeĉ zbog onih pedeset?

— Dobit će ih, ali ne sada.

— Zasluţio ih je obilno. Ĉudio sam se da si mu toliko toga saopćio iako

znaš da je on na strani naših neprijatelja.

— Hotimice.

— Ti uvijek imaš svoje tajne namjere. Vidiš dalje nego mi, i zato se

pretvaraš da si mu povjerovao. Ja bih ga izlemao i ostavio.

— I ubrao vrlo loše plodove. Dok je kod nas, bit ćemo upućeni u sve, što

njegovi ortaci misle protiv nas poduzeti. Noćas će nas napasti, i smatrati da je to

posljednji put, jer su uvjereni da će uspjeti. Noćas moramo svi biti ubijeni. Još

ne znam kako se to ima odigrati.

— Ali mi ćemo to saznati.

— Naravno. I to putem krojaĉa. Moramo ga potajno motriti, a da on to ne

primijeti, jer će se inaĉe veoma ĉuvati. Prema onome što će raditi moći ćemo sa

sigurnošću zakljuĉiti što nam spremaju.

— Motrit ću ga budnim okom.

— Molio bih te da to uĉiniš, jer se ne mogu sam starati o svemu. Zbog

svoje noge morat ću vjerovatno opet ostati u sobi. Vas trojica morate promatrati

što se vani dogaĊa. Prije svega moramo saznati gdje su Aladţije, Barud i ostali,

gdje i kada će razgovarati sa krojaĉem, i gdje, kada i kako moramo biti ubijeni.

— Sidi, mnogo toga treba tu pogoditi. Hoće li i Aladţije biti tamo? Oni

su jahali preko Engelija.

— Od Engelija do Kiliselija, mogu poći cestom koja vodi iz Štipa u

Skopje. Onamo će stići prije nas. Radi se samo o tome, da saznamo njihovo

skrovište. Za sad ne moţemo još stvoriti nikakav odreĊeni plan, jer moramo

najprije vidjeti mjesto i prilike koje ćemo tamo naići. Prije svega treba paziti da

krojaĉa ni na ĉas ne ispustimo iz vida.

— Ovog podlaca! Izgledao je tako odan i pošten. S kojeg je razloga

mogao doći u ovaj kraj, sidi?

— Mislim da je on posebni povjerenik Ţutoga i da mora izvršiti vaţnu

zadaću.

— Mi ćemo to saznati, sidi. Zasad se moţemo radovati što smo se riješili

jednog neprijatelja, i to najogorĉenijeg.

— Misliš Miridita?

— Taj noćas sigurno neće doći.

— A ja mislim da će sigurno doći.

— Da pomogne Aladţijama?

— Naprotiv. Da bude uz nas, a protiv njih.

— To ne vjerujem.

— Ja vjerujem. On je Miridit, i to hrabar. Samo zato je naš neprijatelj, jer

je moj metak sluĉajno pogodio njegovog brata, a ne zbog Ţutoga. Mislim da on

nas sada poštuje i da mu je odvratno, opako i podmuklo vladanje ostalih. On zna

da sam mu poklonio ţivot. A tko ne voli svoji ţivot? Zato smatra svojom

obavezom da bude zahvalan.

— Zar nisi poštedio i one ostale? Jesu li ti se oni zahvalili?

— Nisu, ali oni su bijedni nitkovi. Da imaju njegov znaĉaj i njegovu

otvorenost, već bismo davno s njima svršili. Siguran sam da će doći, a moţda će

nam njegova prisutnost biti od koristi.

Kao što je krojaĉ rekao, stigosmo u Jerzeli za jedan sat. Bilo je to

planinsko selo, o kojem nema što da se kaţe. Zaustavismo se u hanu i

pojedosmo kiselo mlijeko i kukuruzni kruh. Napojismo i konje.

Krojaĉ je, ĉim smo stigli na domak sela, poţurio naprijed da nam, kao što

je rekao, osigura okrepu. Halef ma pogleda, slegnu ramenima i reĉe:

— Znaš li zašto?

— Upozorit će handţiju da ga ne naziva Suef već Afrit.

— I ja sam to pomislio. Ali onda je to morao reći i našem handţiji u

Šigamcima.

— Moţda ga tamo znaju pod imenom Afrit.

— Ili je krĉmar podmuklica.

— I to je moguće, ali ne vjerujem.

Pošto smo pojeli, pojahasmo dalje i ubrzo se spustismo sa zapadne strane

visoravni u već spomenutu Mustafinu dolinu, koja je duga i široka mnogo sati

jahanja. Prošli smo kroz plodne oranice gdje je ţetva već bila sakupljena, a

zatim preko ceste koja iz Engelija vodi u Kumanovo. Nakon ĉetiri sata

ugledamo Kiliseli pred nama.

Kraj nije bio romantiĉan, ali je lijep. Nije bilo bregova. No to su ljepše

bile bjelogoriĉne šume uz put, meĊu kojima je bilo i omorika. Prošli smo kroz

divne voćnjake gdje je juţno voće upravo sazrijevalo. S desne i lijeve strane

pruţala su se bogata, sad već poţnjeta polja, a kad smo stigli do sela, ugledali

smo velik ribnjak, u ĉijoj su se bistroj vodi zrcalila stabla divnog vrta. Vrt je

pripadao zgradi sliĉnoj dvorcu, koja je u ovoj zemlji sitnih graĊevina morala

zadiviti prolaznika.

— Kakva je to zgrada? — upitah krojaĉa.

— To je dvorac — odgovori on.

— Ĉiji je?

— Handţije, kod kojega ćemo prenoćiti.

— Ali meni se ĉini da taj dvorac nije javna gostionica?

— Nipošto.

— Ti si govorio o nekom hanu.

— Mislio sam da je svejedno, kaţem li han ili konak. Poznajem vlasnika.

On vrlo rado prima goste, i bit ćete mu veoma dobro došli.

— Tko je on?

— Turĉin iz Soluna, koji se ovamo od svojih poslova povukao u imiran

ţivot. Zove se Murad Habulam-aga.

— Kako izgleda?

— Srednjih je godina, visok, mršava tijela i golobrad.

Nije mi bio simpatiĉan visok i mršav Turĉin bez brade. Ne mogu sebi

predstaviti poštenog Turĉina koji je mršav, jer sam iz iskustva nauĉio da se u

turskom carstvu treba ĉuvati svakog onog tko je veći od osrednje visine, mršav i

još k tome bez brade. Mora da sam uĉinio nezadovoljno lice jer me krojaĉ upita:

— Zar ti nije pravo da vas vodim k njemu?

— Nije. Smatram nepristojnim da pet ljudi upadaju kao gosti potpuno

nepoznatom ĉovjeku.

— Ne upadate vi, već je on vas pozvao.

— To nisam znao.

— Taj aga vrlo voli goste. Ĉesto dolazim k njemu, i on mi je jednom

zauvijek naredio da mu svaki put dovedem strance, samo ako ih se neće morati

stiditi. On voli strance i vrlo je uĉen ĉovjek koji je proputovao mnogo svijeta

kao i ti. Vi ćete se jedan drugome veoma svidjeti. Osim toga je tako bogat da

mu nije vaţno ugosti li deset ili dvadeset ljudi.

Uĉen ĉovjek koji poznaje svijet! To je bilo privlaĉno. A da bi me još više

pridobio krojaĉ doda:

— Vidjet ćeš prekrasan stan s haremom, vrtom i svim što bogat ĉovjek

moţe imati.

— Ima li knjiga?

— Veliku zbirku.

To je prekinulo svako moje oklijevanje pa poslah krojaĉa da nas najavi.

Dok sam s Halefom razgovarao o bogatom i uĉenom Turĉinu i spomenuo

da se kod njega nismo morali najaviti jer su mu naš dolazak već najavili

Aladţiije uplaši se iznenada Halefov konj.

Jahali smo neposredno na rubu ribnjaka kad neki ĉamac zaplovi ravno

prema nama. U ĉamcu je sjedila mlada djevojka veslajući snaţnim zaveslajima.

Imala je na sebi odjeću neudate Makedonke. Ispod crvena rupca na glavi

provirivale su dvije debele, teške pletenice.

Mora da joj se jako ţurilo, jer je skoĉila iz ĉamca ne svezavši ga i htjela

brzo protrĉati kraj nas. Njena crvena odjeća, njena brzina, ili nešto drugo,

uplašili su Halefova konja. On skoĉi naprijed, okrznu djevojku kopitom i sruši

je. I moj se vranac poplašio i propeo. Djevojka je htjela ustati, ali je to uĉinila na

krivu stranu i tako je došla pod mog konja; viknula je od straha:

— Mir! Plašiš nam konje! — viknuh. — Ostani mirno leţati! Vranac je

bio još malo nemiran, ali nije stao na nju pa se mogla dići. Htjela je pobjeći, ali

ja joj zapovjedih:

— Stani! Priĉekaj jedan ĉas! Kako se zoveš?

Stala je i pogledala me. Lice joj je bilo mlado, mekano, okruglo, punašno,

s malim nosom; bilo je bosa. Mora da ju je Halefov konj ozlijedio jer je savila

jednu nogu.

— Zovem se Anka — reĉe.

— Imaš li roditelje?

— Imam.

— Braće i sestara?

— Mnogo.

— A momka?

Duboko crvenilo prekri joj lice, ali ona ipak brzo odgovori:

— Imam, i to krasnoga!

— Kako se zove?

— Janik. On je sluga.

— Onda oboje niste bogati.

— Da smo bogati, već bih davno bila njegova ţena. Oboje štedimo.

— Koliko ţelite uštediti?

— Ja tisuću pjastera, a i on tisuću.

— Što ćete s time zapoĉeti?

— Odselit ćemo se u blizinu Skopja gdje nam ţive roditelji, i uzet ćemo u

zakup vrtlariju; njegov otac i moj otac su vrtlari.

— A kako stojite sa štednjom? Raste li iznos?

— Samo vrlo polako. Moja je plaća malena, a htjela bih i ocu koji puta

nešto dati, jer i on je samo zakupnik.

To me je obradovalo. Djevojka je izgledala vrlo dobra i poštena. Sirotom

ocu davala je od svoje plaće, iako je time odgaĊala sreću za kojom je ĉeznula.

— Jesi li se udarila? — upitah je.

— Udario me konj.

Nije bilo tako strašno, jer je već stajala ĉvrsto na obim nogama, ali ja se

maših dţepa, izvadih pedesetak pijastera i pruţih joj.

— Moraš ići k lijeĉniku i u ljekarnu, Anka, da ti ozljeda zacijeli. Evo ti

nešto da to uzmogneš platiti.

Htjela je brzo prihvatiti, ali povuĉe ruku i reĉe:

— To ne smijem primiti.

— Zašto ne?

— Moţda ne moram poći k lijeĉniku, ni u ljekarnu. Prema tome ne

smijem primiti novac.

— Onda ga primi kao dar od mene.

Na draţesnom licu odrazi joj se zapanjenost pa me zapita u neprilici:

— Zašto? Nisam ti mogla uĉiniti nikakvu uslugu.

— Kod darivanja se to i ne traţi. Stavi to u svoju ušteĊevinu, ili pošalji

ocu kome to sigurno treba.

— Efendijo, to je dobra rijeĉ. Poslat ĉu novac svome ocu. Ti si stranac

ovdje. Gdje ćeš prenoćiti?

— Kod Murata Habulama.

— Nemoj! — vikne ona uplašeno.

Brzo priĊe do mene, uhvati se za stremen i upita me prigušenim glasom:

— Jesi li ti onaj efendija sa tri pratioca, kojeg ovdje oĉekuju?

—Efendija jesam, i tri pratioca imam, ali ne znam da li me oĉekuju.

— Dolaziš li danas iz Šiganaca?

— Jest.

— Onda si ti taj.

I pridigavši se na prste, šapne mi još tiše nego ranije:

— Ĉuvaj se!

— Smiješ glasno govoriti, Anka. Ova tri ĉovjeka mogu sve ĉuti. Oni su

moji prijatelji. Koga da se ĉuvam?

— Murada Habulama, mog gospodara.

— Jesi li u sluţbi kod njega?

— Ja i Janik.

— Imaš li razloga za ovu opomenu?

— Imam. Kane vas ubiti.

— Znam. Moţeš li nam reći na koji naĉin to misle uĉiniti

— Još ne. I Janik i ja smo prisluškivali. Ćuli smo neke stvari iz kojih

moţemo zakljuĉiti da vam se sprema zlo.

— Hoćeš li biti moja zaštitnica?

— Vrlo rado. Štitit ću te, pa makar nas gospodar otjerao.

— Ako vas otjera, ja ću se pobrinuti za vas.

— Hoćeš li to zbilja uĉiniti?

— Dajem ti rijeĉ.

— Zasad ti ne mogu ništa više reći jer nemam vremena. Moram u kuhinju

jer je gospodarica otišla u posjetu u Skopje. Morala je odmah otići ĉim je stigla

vijest da vi dolazite. Ĉuvajte se Humuna, koji je sluga i doušnik moga

gospodara, i koji me mrzi jer više volim Janika nego njega. Stanovat ćete u

»Kuli stare majke«, a ja ću se pobrinuti da vas obavijestim. Ne budem li mogla

doći sama, poslat ću vam Janika kome se moţete povjeriti.

Izgovorila je to vrlo brzo, a zatim pobjegla.

— Efendijo, što smo to ĉuli! — reĉe Osko. — Kakva nam tu prijeti

opasnost! Ne bismo li radije otišli u han?

— Ne. Jer tamo bismo bili isto tako ugroţeni, bez mogućnosti obrane.

Ovdje imamo pomoćnike i prijatelje od kojih ćemo saznati što da radimo.

— Sidi ima pravo — sloţi se Halef sa mnom. — Ova naša prijateljica i

njezin zaruĉnik pomoći će nam. Evo, tamo nam maše krojaĉ, izdajica.

Stigli smo do ugla vrtnog zida i jahali sad uz njega. U zidu su bila

otvorena vrata, a u njima je stajao krojaĉ koji nas je ĉekao. — DoĊite, doĊite!

— doviknu. — Dobro ste došli. Gospodar vas oĉekuje.

— Zar nam ne moţe doći u susret?

— Ne moţe jer ima bolesne noge i ne moţe hodati.

— Onda ćemo ga smetati i uznemiriti.

— Ni najmanje. On se uvijek raduje kad k njemu u samoću doĊu ljudi s

kojima se moţe zabaviti. Od njegovih bolesti najgora je dosada.

— Tu mu moţemo pomoći. Donijet ćemo mu zabave i posla.

„ZAO POGLED"

UJAHALI smo kroz vrata. Prema krojaĉevu opisu i prema utisku što ga je

ova zgrada ostavljala iz daljine, oĉekivao sam graĊevinu, nalik na dvorac. Ali

kako je to sve izgledalo!

Zgrada je bila doduše duga i visoka, ali napola urušena. Prozorska okna

zjapila su prazna. Krov je na mnogim mjestima bio probušen. Ţbuka sa zida je

nestala, a pred cijelom zgradom leţale su slomljene opeke koje je iz zida izbacio

zub vremena.

Dojahasmo do visoke i široke kapije gdje nas doĉeka ĉovjek ĉije

izduţeno lopovsko lice nije ulijevalo povjerenja.

— To je Humun, gospodarev sluga — objasni nam krojaĉ.

Eto, odmah smo naletjeli na ĉovjeka kojeg smo se morali ĉuvati. On mi

se pun poštovanja duboko pokloni, pokaţe na dva snaţna momka koji su stajali

iza njega i reĉe:

— Efendijo! Moj gospodar je sa ţalošću doznao da ne moţeš hodati. Zato

je dao nalog da te ovi ljudi nose. Tako su snaţni da im se moţeš povjeriti.

Sjahah. Oba momka uhvate se rukom za ruku i ja sjedoh na njihove ruke,

pa me tako, kao u nekom naslonjaĉu, prenesoše preko praga i kroz dvije sobe u

selamluk. Moji prijatelji su pošli za mnom dok je krojaĉ išĉezao.

Soba je bila osrednje namještena. Uz zidove bili su smješteni divani. Na

povišenom mjestu, nasuprot ulazu, sjedio je gospodar dvorca. Uza njega bila je

sliĉna uzvisina vjerojatno namijenjena meni. Pred tim je leţalo nekoliko jastuka

za moje prijatelje.

Moji nosaĉi stanu sa mnom ispod vratnica. Domaćin dvorca se nakloni, a

da pri tom nije ustao, i reĉe:

— Dobro mi došao, efendijo! Alah blagoslovio tvoj dolazak u moju kuću

i dao ti kod mene dugi boravak. Oprosti što ne ustajem, ali podagra mi muĉi

noge tako da se ne mogu kretati. Neka te donesu do mene da sjedneš meni s

desna. Tvoja prijatelji neka se odmore ovdje ispred nas.

Posjedose me kraj njega dok su moja tri pratioca sjela nasuprot nama.

Rekao sam nekoliko uljudnih rijeĉi zahvalnosti i izvinjenja, no vlasnik dvorca

me prekine naglasivši da nisam ja njemu, već on meni duţan zahvalnost.

Nosaĉi otiĊoše, a sluge domiješe lule i kavu. Na istoku se bogatstvo

ĉovjeka cijeni po izradi njegovih lula. Mjeren ovim mjerilom, Murad Habulam

bio je vrlo bogat ĉovjek. Njegova lula; a i ona koju sam ja dobio, imale su cijevi

od pravog ruţinog drva, opletene zlatnim nitima i ukrašene biserjem i dragim

kamenjem. Piskovi su bili ruĉni rad osobite vrijednosti. Jantar je bio

poluproziran, zamagljen, a taj se na Istoku cijeni mnogo više od prozirnog. Mali

fildţani stajali su u vrlo fino izraĊenim zlatnim posudicama, a kad sam okušao

kavu moradoh priznati, da sam bolju pio samo jednom u ţivotu, u Kairu. Jedna

takva ĉašica imala je sadrţaj od ĉetiri napršnjaka.

I duhan je bio izvrstan. Šteta da su glave lula bile tako male. Kad sam

otprilike petnaest puta potegnuo iz lule morala se nanovo puniti što je obavljao

Humun, miljenik svog gospodara.

Dobri obiĉaji nalaţu da se ne pita gosta odmah tko je i što je, pa smo tako

i mi izmijenili samo uobiĉajene uljudnosti. Zatim mi se Habulam malo

primakne i zapita me:

— Jesi li danas dobro putovao, efendijo?

— Alah me je dobro vodio — odgovorih.

— Krojaĉ Afrid mi je rekao da dolaziš iz Šiganaca.

— Da, juĉer sam bio tamo.

— A prije toga?

— U Radoviću i Ostromdţi.

— Znaĉi da si svaki dan na putu?

— Da, jer dolazimo iz Jedrene i Stambula.

— Iz Stambula! Alah ti je vrlo sklon kad je dopustio da se rodiš u

padišahovom gradu!

— Nisam tamo roĊen. Došao sam onamo iz Damaska i Palestine.

— Onda si iz Damaska?

— Ni to. Ja sam iz Evrope i putovao sam kroz Saharu, Egipat i Arapsku

pustinju.

— Zar te je tako daleko vodio put? Jesi li napravio dobrih poslova?

— Ne putujem zbog poslova. Hoću da upoznam zemlje i narode, da

nauĉim njihov govor i njihove obiĉaje. S tog razloga napustio sam svoju

domovinu na tako dugo vremena.

Pogledao me pogledom punim nepovjerenja.

— Zbog toga? Kakve koristi od gledanja bregova i dolina, ljudi i

ţivotinja, pustinja i šuma? Što imaš od toga kad vidiš kako se ljudi odijevaju i

kako govore?

Ovaj nazor ĉesto sam susretao. Ljudi nikako nisu mogli shvatiti da ĉovjek

posjećuje tuĊe narode i zemlje zato da ih upozna. Nisu razumjeli druga

putovanja osim poslovnih ili hodoĉašća u Meku.

— Voliš li zemljopis? — upitah ga.

— Veoma. Rado ĉitam takve knjige.

— Tko ih je pisao?

— Uĉeni ljudi koji su bili u tim zemljama.

— Tim ljudima moraš biti zahvalan što te svojim knjigama zabavljaju i

poduĉavaju.

— Naravno.

— I u mojoj domovini ima ljudi koji ţele takvih knjiga. Tisuće ih ĉitaju.

Ali mora biti i onih koji ih pišu, te putuju u daleke zemlje da ih upoznaju. Ja

sam jedan od tih.

— Onda si zemljopisac! Pitam te što imaš od toga? Napustio si kuću i

svoj harem. Odrekao si se ţivotnih radosti i izloţio u tuĊini neugodnostima,

gladi i ţeĊi, a i opasnostima s kojima se moraš boriti.

— To je naravno istina.

— A poslije sjediš i pišeš dok te oĉi ne zabole zato da bi oni radoznalci

mogli saznati što si vidio. Kakva ti korist od toga?

— A zar putovanje nije uţitak?

— Nije, već velika muka.

— Ti se ne bi teškom mukom popeo na kakvo visoko brdo samo da vidiš

izlaz sunca?

— Ne bih, jer moj razum je zdrav. Zašto da napustim svoj udobni divan

gdje mogu pušiti i piti kavu? Ĉemu da se penjem i verem, pa da se poslije opet

moram spuštati? To ne vodi niĉemu. Sunce izlazi i zalazi i kad ja nisam na brdu.

Alah je sve mudro udesio i ja svojim penjanjem ne mogu ništa promijeniti.

Da, takvi su pogledi ovih ljudi. Alah, Alah! To je jedino što znadu, to im

je izgovor za njihovu duševnu i tjelesnu tromost.

— Onda sigurno ne bi prihvatio poteškoće i opasnosti putovanja samo

zato da upoznaš tuĊi svijet? — upitah ga.

— Ne, to ne bih uĉinio.

— No ja imam korist od toga jer od toga ţivim.

— Kako to? Zar moţeš pojesti brda i popiti rijeke što si ih vidio?

— Ne. Ali kad napišem knjigu, dobijem za nju novaca i to je moj prihod.

Sad sam napokon nešto rekao što nije zvuĉalo potpuno ludo. –

— Ah — reĉe on — sad te razumijem. Ti nisi zemljopisac već knjiţar.

— Nisam knjiţar. Knjiţar me plaća za ono što napišem, tiska to i prodaje

knjigu ĉitaocima. Tako obojica zaraĊujemo.

On stavi prst na nos, razmisli neko vrijeme a zatim će:

— Sada znam. Ti si onaj koji donosi kavu iz Arabije, a knjiţar je onaj

koji je pojedinaĉno prodaje ljudima.

— Da, tako otprilike.

— Pišeš li sve što vidiš?

— Ne sve, već samo ono što je zanimljivo.

— Što je zanimljivo?

— Što pokreće moje misli i osjećaje.

— Kad recimo upoznaš vrlo dobrog ĉovjeka?

— Stavim ga u svoju knjigu.

— Ili vrlo lošeg?

— I o njemu pišem da ga ĉitaoci upoznaju i da se uţasnu nad njim.

On se uozbilji i poĉeše se ĉibukom ispod turbana. To mu se nije sviĊalo.

Bilo je opasno.

— Hm — promrmlja. — Onda će i dobar, ali i zao, obojica biti poznati u

tvojoj zemlji?

— Tako je.

— Navodiš li i njihova imena?

— Naravno.

— Tko su i što su, i mjesta i kuću u kojoj stanuju?

— Veoma taĉno.

— Što su uĉinili, što si s njima govorio i što si o njima saznao?

— Sve to dolazi u knjigu.

— Ti si velika izdajica. Tebe se ĉovjek mora bojati.

— Dobri me se ne moraju bojati, jer će ih hvaliti u svim zemljama

svijeta, budući da se te knjige prevode i na druge jezike. A oni zli, njima budi

pravo, ako se sve o njima sazna i ako svuda izazovu prezir i gnjušanje.

— Hoćeš li pisati i o Šigancima?

— Vrlo mnogo, jer sam tamo mnogo doţivio.

— Moţda i o Kiliseliju?

— Svakako, jer je Kiliseli lijepo mjesto koje moram spomenuti.

— Što ćeš pisati o njemu?

— To još ne znam. Priĉekat ću da vidim što ću ovdje opaziti, ĉuti,

doţivjeti i saznati. Ali s pohvalom ću spomanuti tvoje divne lule i izvrsnu

kavu.

Murad Habulam je nijemo gledao preda se i vrijeme je prošlo u šutnji.

Promatrao sam ga oštro od ĉasa mog dolaska. Bio mi je nekako poznat. Gdje

li sam samo vidio njegovo lice?

Nije ostavljao dojam bogata ĉovjeka. Turban mu je bio star i prljav, a

takav mu je bio i kafitam. Noge su mu bile zbog podagre debelo umotane.

Samo stopala su mu bila gola i utatenute u stare, tanke i iznošene papuĉe. Bio

je vrlo visok i vrlo mršav. Lice mu je bilo puno preranih bora. Oštre crte,

male, tvrde oĉi, jako razvijena brada, i široka na rubovima spuštena usta ĉinila

su njegovo lice dosta neugodnim. Taĉno tako sam zamišljao lice škrtice koji

razmišlja samo o zaradi i gomilanju novca ne pitajući na koji naĉin to

ostvaruje.

— Nadam se — reĉe on napokon — da će ti se kod mene svidjeti i da

ćeš o meni pisati samo dobro.

— Uvjeren sam u to. Tako si me gostoljubivo primio da ti mogu biti

samo zahvalan.

— Još bih te bolje primio i mnogo bolje pogostio, ali gospodarica moje

kuće je otputovala, a ja sam nepokretan. Podagra me muĉi u nogama. Dobio

sam je u ratu.

— Dakle bio si vojnik? Moţda ĉak oficir?

— Bio sam nešto mnogo bolje i više. Bio sam vojni dobavljaĉ i

dostavljao sam sultanovim junacima odjeću i hranu.

Dakle vojni dobavljaĉ. Mislio sam na siromašne, polugole i izgladnjele

vojnike, i na vreće zlata što su ih gospoda dobavljaĉi napunili za vrijeme rata.

— Znaĉi da si imao visok poloţaj i najveće povjerenje velikog vezira —

odgovorih.

— Da, tako je — reĉe on ponosno. — Dobavljaĉi dobivaju bitke. Oni

pobjeĊuju u ratu. Bez njih nema ni hrabrosti ni vrline, već sam glad, bijeda i bolesti.

Mnogo, mnogo, duguje mi moja domovina.

— Da stavim i to u svoju knjigu?

— Spomeni to, molim te. Hoćeš li o carstvu i o padišahovim podanicima pisati

mnogo dobra?

— Vrlo mnogo — odgovorih kratko, jer sam primijetio da je sada htio prijeći

na stvar koja je za njega bila najzanimljivija.

— A pisat ćeš o njima i zlo?

— I to. Svuda ima dobrih i zlih ljudi.

— Jesi li kod nas sastao mnogo zlih?

— Jesam, u posljednje vrijeme, a to baš u ovom kraju. Nemirno se stao vrpoljiti

na divanu. Na taj je razgovor htio doći.

— Onda će ĉitaoci knjige sve saznati? Kad bih bar mogao dobiti takvu knjigu.

— Ne bi je mogao ĉitati, jer nije tiskana na tvom jeziku.

— Onda bi mi mogao ispripovjediti nešto o njenom sadrţaju.

— Moţda kasnije, kad se odmorim.

— Sad ću ti dodijeliti odaje. Ali prije toga mogao bi mi barem nešto reći.

— Zaista sam vrlo umoran. Ali da vidiš, da poštujem ţelju svoga gostoprimca

dat će ti moj prijatelj Hadţi Halef Omar kratki pregled onoga što smo u posljednje

vrijeme doţivjeli.

— Neka poĉne, slušam ga.

Halefu je bilo vrlo drago što mu se pruţila prilika za pripovijedanje, ali naljutilo

ga je što ga je taj ĉovjek na tako otresit naĉin pozvao da to uĉini. Znao sam odmah šta

će slijediti.

— Dopusti mi najprije — zapoĉne Halef — da ti kaţem tko je to tako dobar da

ti posveti svoje rijeĉi. Ja sam Hadţi Halef Omar Ben Hadţi Abul Abas Ibn Hadţi

Davud al Gosara. Moje znamenito pleme jaši najbolje konje u pustinji, a njegovi

ratnici ubijaju lavove kopljem. Praotac mog pradjeda jahao je s prorokom u ratu, a

praprapraotac ovog junaka jeo je dinje s Abrahamom, ocem Izakovim. Je li slijed

tvojih predaka isto tako potpun?

— Moji preci seţu vrlo daleko — odgovori Murad Habulam malo zbunjeno.

— To je dobro, jer ne smiješ cijeniti ĉovjeka po njegovim lulama i fildţanima,

već po poznatom broju njegovih predaka. Ja ne bih poĉastio svakoga svojim govorom,

ali budući da je moj prijatelj i gospodar, hadţi efendija Kara Ben Nemzi-emir, zaţelio

da ti pripovijedam, zahtijevam od tebe da mi pokloniš svoju paţnju.

Sve je to ispripovjedio tako prirodno kao da je sam bio prisutan kad je njegov

šukundjed jeo dinje s Abrahamom. Drţao se tako kao da iskazuje milost našem

domaćinu i da ga poĉašćuje svojim pripovijedanjem.

Smišljenim rijeĉima on je u grubim crtama prikazao posljednje dogaĊaje. Ni

jedan pravnik ne bi to bolje uĉinio od malog Hadţija. Nije rekao nijedne rijeĉi, koja bi

bivšeg dobavljaĉa mogla dovesti na misao da smo znali na ĉemu smo s njim.

Uţivao sam u Halefu i kimnuo mu glavom u znak priznanja kad je završio, jer

me je pogledom upitao kako je izveo stvar.

Murad Habulam se pretvarao da je sav izvan sebe od ĉuĊenja. Odloţio je lulu,

što kod muslimana mnogo znaĉi, sklopio ruke i viknuo:

— Alahu, pošalji glasnika osvete na zemlju da vatrom uništi zloĉince ĉija

dodjela viĉu do neba! Mogu li vjerovati onom što sam ĉuo? Ne mogu, ne, ne mogu!

Zašutio je, izvadio brojanicu i stao provlaĉiti bisere kroz mršave prste kao da

moli. Onda iznenada digne glavu, pogleda me ispitivaĉki i upita:

— Efendijo, potvrĊuješ li ti rijeĉi ovoga Hadţija?

— Od rijeĉi, do rijeĉi!

— Svakog su vas dakle dana htjeli ubiti?

— Tako je!

— A vi ste sretno izbjegli ubojicama? Mora da ste veliki miljenici Alaha.

— Prema tome bi ubojice, da im je namjera uspjela, bile Alahovi ljubimci?

— Vaša bi smrt bila zapisana u knjizi ţivota, a što tamo piše, to ni Alah ne

moţe promijeniti. To je kismet.

— Nadam se onda da je kismet tih zlikovaca da ih već ovdje na zemlja stigne

kazna.

— To je ovisilo o tebi, ali ti si ih poštedio.

— Nisam htio biti njihov sudac.

— Hoćeš li to sve pripovijedati u svojoj knjizi? O Ţutom, o Aladţijama, o

Manahu el Barši, Barud el Amazatu i o Mubareku?

— Sve ću ih spomenuti.

— To je strašna kazna za njih. A misliš li da ćeš se još jednom s njima sastati?

— Svakako, jer me progone. Ovdje u tvojoj kući ja sam naravno siguran. No to

zahvaljujem tebi i dobrom krojaĉu Afritu. Ali sutra, kad odjašim dalje, ti će me

zlikovci opet napasti.

— Valjda nećeš osramotiti moju kuću time što ćeš samo jednu noć provesti pod

mojim krovom?

— Razmislit ću o tome. Uostalom, prema tvom izlaganju već je od pamtivijeka

zapisano u knjizi ţivota, kako ću dugo ostati kod tebe. Nitko od nas ne moţe drukĉije

postupiti.

— Tako je. Ali ja se nadam da će mi svjetlo tvojih oĉiju još dugo svijetliti.

Osamljen sam u svojoj kući i ti ćeš uljepšati moj ţivot i skratiti boli mojih nogu, ako

dugo ostaneš kod mene.

— I meni bi bilo drago da mogu dugo uţivati tvoju prisutnost. Rekli su mi da si

mnogo putovao?

— Tko je to rekao?

— Krojaĉ.

Vidio sam na njegovom licu da je krojaĉ lagao, ali on ipak odgovori:

— Moje su noge, dok su još bile zdrave, posjetile gradove i sela mnogih

zemalja.

— A prije si rekao da se ne bi popeo na brdo da vidiš izlazak sunca.

— Sada — branio se on — kad imam bolesne noge.

— Zašto omataš noge, a ostavljaš stopala gola?

Pri tom sam ga oštro gledao. Zbunio se. S kakva je razloga hinio da ima

podagru?

— Jer mi je bolest u stegnima, a ne u stopalima — odgovori.

— Znaĉi da te ne boli noţni palac? Ne!

— Ne!

— I nije nateĉen?

— Zdrav.

— A imaš li naveĉer groznicu?

— Još nikad nisam imao groznicu. .

Odao se, jer ako sve to nije imao onda nije imao ni podagru. Nije uopće

poznavao simptome podagre. Sad sam znao na ĉemu sam. Htio sam spomenuti još i

knjiţnicu pa zato rekoh:

— U tvojoj samoći i boli nalaziš sigurno olakšanje i zabavu u mnogim

knjigama koje posjeduješ?

— Knjige? — upita on zaĉuĊeno.

— Uĉen si ĉovjek i posjeduješ mnogo knjiga na kojima ti treba zaviditi.

— Tko ti je to rekao?

— I to mi je rekao krojaĉ.

Oĉito je patuljak izmislio tu laţ kako bi me namamio u stupicu. Habulam je to

shvatio i zato reĉe:

— Moja knjiţnica nije tako vrijedna kao što ti to misliš. Meni je dovoljna, ali za

ĉovjeka kao što si ti suviše je beznaĉajna.

— Ipak se nadam da ćeš mi dopustiti da je pogledam.

— Naravno, ali ne sada. Umoran si i ja ću vas dati odvesti u vaše odaje.

— Gdje su one?

— Nisu u ovoj kući, jer tu bi vas previše smetali. Dao sam za vas opremiti

Kulu stare majke; ondje ćete biti sami.

— Kako god ţeliš. Ali zašto se taj toranj zove Kula stare majke?

— To ni ja ne znam. Kaţu, da je neka stara ţena poslije smrti ĉesto dolazila

onamo i da se naveĉe javljala u bijeloj mrtvaĉkoj haljini na rubu kule, kako bi odande

blagoslovila svoju djecu. Vjeruješ li ti u duhove?

— Ne vjerujem.

— Onda se nećeš bojati ni ove starice?

— Ne pada oni na um. Zar se sablast još i sada javlja?

— Ljudi to govore, i zato noću ne odlaze u kulu,

Zašto mi je to rekao? Ako je u toj kuli bilo sablasti, eto razloga za mene da

odbijem da tamo noćim. Moţda je netko u odori duha trebao da nam uĉini neku psinu

pa da odgovornost za sve prebaci na staricu. Vrlo djetinjasta misao koja je mogla

niknuti samo u mozgovima ovih ljudi.

— Bilo bi nam drago — odgovorih — da jednom vidimo duha, kako bismo ga

mogli upitati što ima novo u zemlji mrtvih.

— Zar bi se ti to usudio?

— Svakako.

— Ali mogao bi loše proći. S duhovima ne treba razgovarati jer te to moţe

stajati ţivota.

— U to ne vjerujem. Dobrih duhova se ĉovjek ne treba bojati, a na presvuĉene

duhove napadamo odmah. Sad te molim da nas dadeš odvesti u bulu.

— Morat ćete proći kroz vrt. Mislim da će ti se svidjeti. Stoji me mnogo

novaca, ali je zato zaista lijep.

— Ţao mi je što neću moći u njemu uţivati jer se neću moći šetati njegovim

stazama.

— Ako to ţeliš, moći ćeš. Nećeš morati hodati, već ćeš se voziti. Moja »kuća«

ne moţe dobro hodati. Zato sam za njoj dao uĉiniti pokretni stolac na kojem je voze.

Sad nije kod kuće, pa se ti moţeš njime posluţiti.

— To je za mene velika blagodat.

— Odmah ću zapovjediti da se donese stolac. Vozit će te Humun, a on će vas i

sluţiti.

Taj nas je momak morao nadzirati kako ne bismo mogli ništa poduzeti a da on

to ne primijeti. Zato odgovorih:

— Ne bih te htio lišiti tvog sluge, a navikao sam da mi moji prijatelji pomaţu.

— To ne mogu dopustiti — odgovori on. — Oni su moji gosti, kao i ti, i bilo bi

neljubazno od mene da s njima postupam kao s podreĊenima. Nemoj mi zato

prigovarati. Humun ima nalog da izvrši vaše zapovijedi i da uvijek ibude uz vas.

Da uvijek bude uz nas! Znaĉi da smo bili pod njegovom paskom. Kako da ga

se samo riješim?

Humun je donio bolesniĉki stolac. Sjeo sam u njega i oprostio se od

kućedomaćina. Sluga me izgurao, a ostali poĊoše za mnom. Prošli smo kroz široki

trijem glavne zgrade i došli u dvorište koje je bilo puno otpadaka. S obiju strana stajale

su niske zgrade krcate slamom. Na ĉetvrtoj strani dvorišta bile su staje, a izmeĊu njih

prolaz kroz koji smo došli u vrt. Bio je to travnjak na kojemu su stajali stogovi sijena.

Prošli smo zatim uz grede s povrćem i s ponekim cvijetom; Je li to bio taj znameniti

vrt?

Prošavši 'kraj gredica stigosmo do druge livade koja je bila veća od prijašnje. I

tu su stajali stogovi sijena, a tu je stršila i Kula stare majke.

Bila je to stara okrugla graĊevina s ĉetiri kata, dakle priliĉno visoka. Stakla na

prozorima nije bilo. Ulaz je bio otvoren. Prizemlje se sastojalo od jedne prostorije iz

koje su trošne stube vodile gore. Opazio sam da su uz zidove leţale strunjaĉe a na

njima jastuci. U sredini prostorije stajala je na niskim nogama ĉetvorouglasta daska

koja nam je vjerojatno trebala sluţiti kao stol. Osim toga tu nije bilo niĉega.

— Ovo su vaše odaje, efendijo — izjavi Humun pošto me je ugurao u kulu.

— Stanuju li ovdje ĉesto gosti?

— Ne. Ovo je najbolja soba koju imamo, a moj gospodar te hoće odlikovati

time što ti ju je dodijelio.

— Kakve su prostorije iznad nas?

— Još dvije, iste takve kao ova ovdje, a na vrhu je »odaja lijepog izgleda u

daljinu«. Ali u gornjim odajama nema pokućstva jer tamo nitko nikad ne stanuje.

Zid ove prostorije izgledao je kao da mali potres povremeno izbacuje kamenje

iz njega, nije bio oţbukan, a nije bilo ni kamina. Bila je to gola rupĉaga.

Uostalom, usput sam se sjetio kako ću se riješiti sluge. Sastali smo radnika koji

je imao upaljene krmeţljive oĉi, a ja sam se, vidjevši ga, nehotice sjetio da svi

istoĉnjaci podlijeţu praznovjerju da postoji »zao pogled«. Ako netko, tko ima »zao

pogled«, mrko pogleda drugoga, ovaj mora oĉekivati da će mu se svašta zlo dogoditi.

Na ĉovjeka koji sluĉajno ima oštar i pronicljiv pogled lako pada sumnja da je

»zlopogleĊa« pa ga svi izbjegavaju.

Da bi djecu saĉuvali od »uroka«, veţu im crvene rupce oko vrata, ili im objese

komad koralja koji ima oblik ruke. Za odrasle postoji samo jedno sredstvo da se

saĉuvaju loših posljedica »zla pogleda«. Sastoji se u tome da prema »zlopogleĊi« treba

pruţiti raširene prste uzdignute ruke. Tko to uĉini, a zatim brzo ode, moţe se saĉuvati

zlih posljedica.

— Vrlo sam zadovoljan ovim odajama — rekoh mu. — Nadam se da ćeš nam

veĉeras donijeti svjetiljku.

— Donijet ću je kad vam donesem veĉeru. Imaš li inaĉe još neku ţelju,

gospodaru?

— Jedino što nam zasad treba, je voda!

— Ţurim da vam je donesem i nadam se da ćete biti zadovoljni mojom

paţnjom i brzinom. Takvu gospodu kakva ste vi treba podvoriti brzo. Ĉuo sam što ste

priĉali mom gospodaru. Moje poštovanje i moju odanost imate. Srce mi je drhtalo kad

sam slušao o opasnostima kojima ste bili izloţeni. Alah vas je štitio, inaĉe biste davno

bili propali.

— Da, Alah nas je svaki put spasio. Obdario me je vrlinom koja me štiti u

svakoj opasnosti, te mi nijedan neprijatelj ne moţe nauditi.

Radoznalost mu se odmah probutila.

— A što je to? — upita on vrebajući.

— Moje oko.

— Tvoje oko? Kako to?

— Pogledaj me jednom otvoreno, ravno i snaţno u oĉi! Uĉinio je to.

— Ne opaziš li ništa?

— Ne, efendijo.

— Zar nema na mojim oĉima ništa upadljivo?

— Nema niĉeg.

— Sreća je da se to ne vidi. Dovoljno je da samo pogledam svoje neprijatelje, i

oni su izgubljeni.

— Kako to; gospodaru?

— Nikad u ţivotu im ništa više neće uspjeti. Onaj koga ja pogledam imat će od

tog ĉasa samo nesreću, ako to ţelim. Pogled mog oka ostaje na njemu. Njegova duša

pripada meni, zauvijek, i dovoljno je da samo pomislim na njega i zaţelim mu nešto

zla, pa mu se to i dogodi.

— Je li to istina, efendijo? — upito on brzo i uplašeno. — Zar tvoje oĉi imaju

moţda »zao pogled«?

— Jest. Ja imam »zao pogled«, ali se njime sluţim samo protiv onih koji mi

ţele zlo.

— Neka me Alah oĉuva! Neću s tobom više imati posla. Pruţio je prema meni

svih deset prstiju, okrenuo se i pobjegao što su ga noge nosile. Moji pratioci prasnuše u

glasan smijeh.

— To si dobro uĉinio, sidi — reĉe Halef. — Taj se više neće vratiti, jer ima zlu

savjest. Dobit ćemo drugoga slugu.

— Hoćemo, i to vjerojatno onog koga ţelim, naime Janaka, zaruĉnika one

mlade djevojke.

— Zašto to misliš?

— Jer mu je Humun nesklon zbog Anke. Ţeli mu zlo, pa će znati tako izvesti

stvari, da Habulam njegovom omraţenom suparniku povjeri brigu za nas. Pomozite mi

sada da ustanem, a zatim poĊite u izvide. Moram znati kako izgleda u ovoj kuli.

Kad sam sjeo na svoje mjesto, popeše se ostala trojica na kulu, ali se ubrzo

vratiše. Halef me izvijesti:

— Mislim da nam ovdje ne moţe prijetiti nikakav opasnost. Obje prostorije u

prvom i drugom katu iste su kao ova ovdje.

— Jesu li i gore na prozorima kapci kao ovdje?

— Jesu, i mogu se zatvoriti jakim drvenim zasunima.

— Sada moţemo sve udesiti tako da noću nitko ne uzmogne ući, a da ne digne

buku. Kako izgleda sasvim gore?

— To je prostorija otvorena na sve strane, a ĉetiri kamena stupa nose krov.

Naokolo je kameni zid kao grudobran.

— Vidio sam to izvana. Bit će da se tamo pojavila »stara ţena« i blagosiljala

djecu.

— Sada više ne bi mogla izaći, jer je prijašni otvor zazidan — primijeti Halef.

— Za to mora postojati neki razlog. Kako se onda moţe dospjeti u taj otvoreni

»prostor lijepa izgleda«? Otvoren je pa kiša moţe padati unutra. U tom bi sluĉaju po

stepenicama tekla u donje odaje. Što je uĉinjeno da se to sprijeĉi?

— Otvor stepenica zatvoren je poklopcem koji se moţe dići. Otvor i poklopac

presvuĉeni su na rubu gumom, tako da se mogu potpuno zatvoriti. Pod se od sredine

prema rubovima malo spušta, a u zidu ima rupa kroz koju otjeĉe voda.

— Ovaj otvoreni prostor mi je sumnjiv. U njega se moţe ući.

— Previsok je za to.

— Nije. Ova je prostorija samo tako visoka da ja stojeći glavom gotovo

dodirujem strop. Ako su obje prostorije iznad nas iste visine, onda je pod potkrovlja

najviše pet metara nad zemljom. Dodamo li još jedan metar na zid, koji okruţuje tu

prostoriju, onda je to svega šest metara.

— Trebalo bi imati tako visoke ljestve a one sigurno postoje.

— To i ja mislim. Moţe li se poklopac zatvoriti?

— Ne moţe.

— Znaĉi da naši neprijatelji, ukoliko imaju ljestve, mogu lako doći do nas.

Popnu se gore i odozgo se tiho spuste do nas, a mi ih iz tog pravca ne oĉekujemo.

Moram sam poći gore, da pogledam tu stvar. Osko, moţeš li me ponijeti na plećima?

— Mogu efendijo! Popni se!

Sjeo sam mu na leĊa i on me je odnio gore.

Svaki kat kude sastojao se od jedne odaje. Podovi su imali otvore kroz koje su

vodile stepenice.Ti su otvori bili svuda otvoreni, osim u gornjem katu gdje je snaţan i

teţak poklopac sluţio kao zatvaraĉ. Gumeni rubovi ĉinili su poklopac nepropusnim za

vodu. Zid koji je okruţivao ovu gornju prostoriju bio je samo metar visok, tako da je

izmeĊu stupova na kojima je leţao krov bio otvoren prostor. Odavde je pucao vrlo

lijep pogled na polja i voćnjake.

S vanjske strane postojao je balkon oko cijele kule. Kamenje je bilo rasklimano

a na nekim mjestima je i ispalo. Opasno bi bilo izaći na balkon, a to mora da je bio i

razlog, zašto su vrata zazidana.

Ovo je bilo, kao što sam to već napomenuo, jedino opasno mjesto za nas.

Pomoću ljestava moglo se popeti, a zatim stepenicama stići do nas. Ako smo se htjeli

obraniti, morali smo poklopac zakraĉunati iznutra tako da se on izvana nije mogao

otvoriti.

Vidik se uostalom malo zamutio. Već za posljednjih sati našeg jahanja opazili

smo oblake koji su sada ispunili cijelo obzorje i polako se penjali sve više.

Ćim smo sišli u našu odaju došao je snaţan mladić i donio dvije posude s

vodom za piće i pranje. Imao je otvoreno i pametno lice pa nas je pogledao ljubaznim,

ali ispitljivim pogledom.

— Selam! — pozdravi on. — Poslao me gospodar da vam donesem vode. Jelo

će uskoro biti gotovo.

— Zašto Humun nije došao?

— Gospodar ga treba.

— Nama je rekao suprotno.

— Poĉele su ga boljeti noge, pa treba slugu kraj sebe.

— Dakle ti si nam dodijeljen?

— Jesam, ako si sporazuman s time.

— Ti mi se bolje sviĊaš od Humuna. Bit će da si Janik, Ankin zaruĉnik.

— Jesam. Bogato si je obdario. Prebrojila je novac tek kad se vratila kući i

rekla mi da ti ga vratim jer si se sigurno zabunio. Nisi joj valjda htio toliko dati.

Pruţio mi je novac.

— Neću ga uzeti, jer sam znao koliko dajem.

— To je previše.

— Nije. Moţda ćeš i ti toliko primiti ako budem s tobom zadovoljan.

— Ne primam napojnice. Siromašan sam, ali tebi ću rado sluţiti. Svidio si se

Anki i ja bih ti htio ukazati svoju odanost.

— Vidim da si valjan momak i veselit će me ako ti budem mogao biti od

koristi. Imaš li kakvu ţelju?

— Imam samo jednu ţelju da mi Anka uskoro bude ţenom.

— Onda se postaraj da što prije skupiš tisuću pijastera.

— Anka je to već izbrbljala? Uostalom, već sam ih gotovo sakupio. No Anka

ih još ni izdaleka nema.

— Koliko ti još nedostaje?

— Dvije stotine.

— A kad ćeš to zasluţiti?

— Pa, trajat će još dvije godine. Ali moram se strpiti. Ne mogu ukrasti novac, a

Habulam slabo plaća.

— A što ako ti ja poklonim te dvije stotine?

— Šališ se!

— S tako valjanim mladićem ne bih se šalio. Dat ću ti novac, a ti pomogni

svojoj Anki u štednji. Evo! Uzmi!

To je bio mali iznos. Dao sam mu ga rado, jer je bio toga dostojan, a novac nije

moj. Vrlo se obradovao i nije mogao shvatiti da mu stranac bez razloga poklanja tako

bogat dar. Pravi razlog mu naravno nisam rekao. Postigao sam svoju svrhu, jer sam

bio uvjeren da će Janik sada vrlo odluĉno stati na našu stranu.

Rukovao se sa svakim od nas, uvjeravajući nas da će sve uĉiniti da budemo

zadovoljni.

Poĉeo sam ga oprezno ispitivati o njegovom gospodaru, a odgovor na moja

brojna pitanja bio je ukratko slijedeći:

Murad Habulam je bio brat Manaha el Barše koji je zbog pronevjerenja pri

ubiranju poreza pobjegao iz Skopja. Dakle zato mi se Habulamovo lice uĉinilo tako

poznato, jer je bio sliĉan svom bratu. Manah je ĉešće dolazio k Habulamu i imao je

svoje skrovište ovdje u velikom hambaru koji je stajao kraj naše kuće, jer ga ovdje

naravno nije nitko smio vidjeti. Skrovište je moralo ostati tajno i pred sluţinĉadi, ali

oni su to davno otkrili. Naravno da su svi o tome šutjeli. Osim toga imao je Janik

nalog da se što manje udaljuje od nas i da svom gospodaru javlja što razgovaramo.

— Javi mu — rekoh — da nas nisi mogao razumjeti, jer govorimo nekim

stranim jezikom koji ne poznaješ.

— To će biti najbolje. Sad moram otići jer će jelo biti gotovo. Kad je Janik

krenuo da ode rekoh mu da ostavi otvorena vrata da mogu vidjeti sumnjivi hambar.

Bio je priliĉno velik, a preko puta nas opazih pri dnu hambara mjesto, koje se isticalo

od okoline. To je vjerojatno bio ulaz. Iz šiljatog krova virio je kolac, na kojem je bio

priĉvršćen sveţanj slame. Moţda je ova naprava sluţila za tajno davanje znakova.

Janik se ubrzo vratio s velikom košarom u ruci. Stavio je njen sadrţaj na stol.

Hrana se sastojala od kukuruznog kruha, hladnog mesa i kajgane, koja je vrlo dobro

mirisala.

— Efendijo — reĉe on — Anka mi je šapnula da se ĉuvate kajgane.

— Je li nešto sumnjivo primijetila?

— Gospodar je sam sve priredio i poslao Anku iz kuhinje, no ona je

prisluškivala i vidjela da je iz dţepa izvadio tuljac s misomorom.

— Je li on i sad bio u kuhinji?

— Jest; pitao me je o ĉemu ste razgovarali, a ja sam mu odgovorio kao što si

mi rekao. Zapovjedio mi je da s vama budem vrlo ljubazan i razgovaram što više

mogu, kako biste mi morali odgovarati i moţda dobili volju da sa mnom zapoĉnete

razgovor. Obećao mi je napojnicu od pet pijastera, ako dobro izvršim zadaću.

— Ne znam da li ti se isplati da za pet pijastera budeš izdajica.

— Ne bih to bio ni za tisuću! Anka vam poruĉuje da kruh i meso moţete mirno

pojesti.

— Poslušat ćemo je. A kajganu ću odmah ponuditi vrapcima. U kako smo

lijepim odajama stanovali moţe se vidjeti po tome što smo dijelili stan s nekoliko

obitelji vrabaca. Iz zida je ispalo kamenje, a u rupama stajala su gnijezda tih

beskućnika koji nemaju ni toliko smisla za red da svom gnijezdu daju ĉvrst i lijep

oblik.

Vrapci nas se uopće nisu bojali. Ulijetali su i izlijetali i promatrali nas onom

povjerljivošću kojom vrapci promatraju ljude od kojih nemaju ni najmanje straha.

Bacio sam nekoliko mrvica kajgane u kut, a ptiĉice su odmah doletjele i stale se

natezati oko mrvica. U tom ĉasu bile su sve na okupu u kuli. Vani se smraĉilo, a

daleka grmljavina najavljivala je dolazak oluje.

— Donesi nam svjetiljku — rekoh Janiku — i upotrijebi ovu priliku da saopćiš

gospodaru da ćemo sve kapke na kuli zatvoriti i zaraĉunati.

— Zašto?

— Jer će te on vjerojatno i sam to pitati. Reci mu da sam ja kazao, da ne ţelimo

pustiti duh stare majke da uĊe k nama.

Kad je otišao popeli su se moji prartioci u gornje katove da ĉvrsto zatvore

kapke. Janik se vratio sa starom svjetiljkom u kojoj je bilo tako malo ulja da se morala

ugasiti najviše za jedan sat.

— Zašto si donio tako malo ulja? — upitah ga.

— Gospodar mi nije više dao. Rekao je da ćete vi brzo poći na spavanje. No

Anka je lukava djevojka pa mi je potajno dala ulja.

Izvukao je iz dţepa boĉicu u kojoj je bilo ulje i dao nam ga.

— To nije samo škrtost — rekoh. — On ţeli da ostanemo u tami jer je ĉovjek

u njoj bespomoćan.

U to zaĉuh iz kuta uplašeno cijukanje. Vrapci su nakostrušenog perja sjedili u

svojim gnijezdima, i drţali se tako. kao da ih nešto boli. Jedan je izlepršao iz rupe i

pao na pod gdje je još nekoliko puta udario krilima, a zatim se više nije pomaknuo.

Uginuo je.

— Tako brzo — reĉe Halef. — U tu kajganu stavio je onaj lopov veliku

koliĉinu otrova.

— Potrebna je znatna koliĉina da se ubiju ĉetiri snaţna ĉovjeka. Kod nas to ne

bi išlo tako brzo kao kod vrabaca. Ovaj ĉovjek nije samo silno zao, već i neobiĉno

glup. Sigurno je pomislio da ćemo mi pasti poput vrabaca i da nećemo imati vremena

za osvetu.

Nekoliko ptica leţalo je već uginulo na podu. Ţao mi je bilo jadnih ţivotinja, ali

morao sam ih ţrtvovati da se uvjerim.

— Što ćeš uĉiniti s kajganom, sidi? — upita me Halef. — Kako bi bilo da

odemo do Habulama pa ga biĉem prisilimo da pojede kajganu što ju je priredio?

— Izvršit ćemo prvi dio tvog prijedloga ali ne i drugi. Odmah ćemo ga potraţiti

i ponijeti kajganu oko koje ćemo staviti uginule ptice.

— Ne ĉini toga, efendijo — zamoli me Janik — inaĉe ću ja loše proći, jer će

misliti da sam vas opomenuo.

— To ćemo predusresti tako da ćemo reći da smo tebi dali: komad koji si ti

pojeo. Moraš se pretvarati da te silno boli ţeludac. Hoćeš li to znati?

— Mislim da hoću.

— Ostalo je moja stvar. Moţeš li nam reći, gdje moţemo naći Habulama?

— On je u svojoj sobi, iza sobe za primanje, u kojoj ste ga vidjeli. Odmah ćete

vidjeti vrata. Ako nije tamo, naći ćete ga u kuhinji, jer mi je Anka rekla da će on stajati

kod nje kad vam bude spremala veĉeru.

— A gdje je kuhinja?

— Lijevo, kraj dvorišnih vrata. Provezli su te kraj njih. Budite oprezni, i

nemojte dopustiti da vas prerano primijeti jer će se inaĉe sakriti.

On ode a krenusmo i mi. Ja naravno u kolicima. Halef nije dopustio da bilo tko

drugi nosi kajganu pa ju je pokrio krajem svog kaftana. Nismo pošli preko dvorišta,

već smo, da nas odmah ne opazi, prošli uz staju, a zatim kraj glavne zgrade.

Potraţili smo kućedomaćina najprije u njegovoj sobi. Gostinjska soba bila je

pokrivena ćilimima, pa smo se kretali sasvim neĉujno. Osko otvorio vrata i pogleda u

sobu.

— Što hoćeš? — zaĉuh uplašeni Habularnov glas.

U isti ĉas me Omar na kolicima ugura u sobu. Kad me je Habulam opazio,

raširi prste, pruţi ruke prema meni i viknu sav preplašen :

— Neka me Alah saĉuva! IzaĊi! Napolje! Ti imaš zao pogled!

— Samo za svoje neprijatelje, ali ne i za tebe — odgovorih.

— Ne, ne! Ne smiješ me pogledati!

— Budi bez brige! Dok si mi sklon ne mogu ti moje oĉi naškoditi.

— To ne vjerujem! Napolje!

Okrenuo se sav u strahu kako me ne bi morao gledati i pruţio obje ruke prema

vratima.

— Murade Habulame — rekoh strogim glasom —što ti pada na pamet? Zar se

tako postupa gostom? Kaţem ti da ti moj pogled neće naškoditi i da neću otići prije

dok s tobom ne raspravim razlog mog dolaska. Okreni se zato k meni i gledaj me

mirno u lice.

— Moţeš li oni se Alahom zakleti da mi tvoj pogled i ako padne na mene, neće

naškoditi?

— Uvjeravam te.

— Onda ću se usuditi. Ali kaţem ti da će te pogoditi moja strašna kletva ako

mi doneseš nesreću.

— Tvoja kletva me neće pogoditi, jer će moje oĉi prijateljski poĉivati na tebi,

pa ti neće naškoditi.

Okrenuo se k meni, ali na licu mu se zrcalio velik strah, koji me je veoma

zabavljao.

— Što ţeliš od mene? — upita.

— Htio bih te zamoliti za malu obavijest, a prije toga ti uputiti prijateljsku

molbu. Obiĉaj je da kućedomaćin podijeli kruh sa svojim gostima. Nisi to mogao

uĉiniti jer te podagra sprijeĉila da doĊeš...

Zašutih i stadoh gledati njegove noge kao da ih sad tek taĉno promatram. U

stvari sam odmah kod dolaska primijetio da debelih zavoja više nije bilo.

Stajao je preda mnom sasvim uspravno. Široke hlaĉe visile su mu u borama

preko koljena, a njegove strahom ubrzane kretnje bile su tako odluĉne i brze da nije

moglo biti govora o nekoj bolesti koja bi ga muĉila. Zato nastavih glumeći ĉuĊenje:

— Što to vidim! Je li Alah uĉinio ĉudo? Bolest te je napustila? Bio je silno

zbunjen pa je promrmljao nekoliko nerazumljivih rijeĉi.

— Bojiš li se mojih oĉiju? — nastavih. — Onima koji su mi skloni, moj pogled

donosi samo dobro. Uvjeren sam da svoje iznenadno ozdravljenje moţeš pripisati

samo mojim oĉima i mojem blagonaklonom prijateljstvu. Ali jao onima koji mi ţele

zlo. Za njih je moj pogled izvor najvećih nedaća. Ĉak i kad sam daleko, dovoljna je

moja pomisao, i eto na njih sveg zla koje im ţelim.

Dao sam mu time povod za dobar izgovor. On ga odmah upotrijebi rekavši:

— Da, efendijo, samo je tako to moguće. Već godinama patim od bolesti. Ĉim

si ti otišao od mene osjetih u obim nogama neopisivo ĉuvstvo. Pokušah hodati, i gle,

uspjelo je. Još se nikad u ţivotu nisam osjećao tako dobro i bio tako snaţan kao sada.

To je mogao uĉiniti samo tvoj pogled.

— Onda nastoj, da tako i ostane. Promjena tvog stava prema meni izazvala bi i

promjenu u tvom zdravlju. Postao bi bolesniji nego što si ikad bio.

— Efendijo, zašto bih drukĉije o tebi mislio? Ti mi nisi uĉinio ništa naţao, već

si me samo izlijeĉio. Ja sam tvoj prijatelj, i ti si moj.

— Tako je. Zato mi je bilo ţao što nisam mogao svoj obrok podijeliti s tobom.

Nećeš moći reći za nas da ne poznajemo zakone uljudnosti i prijateljstva. Došli smo da

ti donesemo najslaĊi dio jela i da te zamolimo da ga u našoj prisutnosti pojedeš. Mi

ćemo gledati i radovati se ako taj dar pojedeš u našu ĉast. Hadţi Halefe Omaru, predaj

mu ga!

Halef skine rub kaftana s kajgane, priĊe k Habulamu i preda mu je rijeĉima:

— Gospodaru, uzmi ovaj obrok gostoljubivosti i ukaţi nam radost da gledamo

kako ti prija.

Šest uginulih vrabaca leţalo je na kajgani. Habulam zapanjeno prijeĊe

pogledom od jednoga na drugoga i reĉe:

— Šta je to? Zašto su ovi vrapci na kajgani?

— Dao sam im da je okuse i oni su odmah uginuli od sreće kako im je prijalo!

On pruţi ruku prema kajgani, problijedi i promuca:

— Efendijo, ja te ne razumijem. Kako mogu vrapci uginuti od kajgane?

— To sam te htio pitati. Zato sam i došao.

— Kako da ti na to odgovorim?

— Ti to najbolje moţeš znati. Zar je nisi ti pripremio?

— Ja? Kako si došao na pomisao da sam je ja sam pripremio?

— Mislimo sam da te prijateljstvo prema nama zanijelo da vlastitim rukama

prirediš ovo jelo.

— Tome se ne bih nikada dosjetio. Ja nisam kuhar, pa bih sve pokvario.

— Onda nam reci kome moramo zahvaliti ovo dobro jelo?

— Priredila ga je sluţavka Anka.

— Pokaţi joj ga a reci joj neka ga sama okuša. To nije hrana ţivota, već hrana

smrti. Tko je uzima na njega se spušta sjena propasti.

— Efendijo, ti me strašiš.

— Još mnogo više bi se uplašio da ja nemam svoj zao pogled. Leţali bismo

sada kao lešine u kuli, a naše duše bi noću šetale s duhom »stare ţene«, i optuţivale

one koji su smrt umiješali u ovu hranu. Srećom je moj pogled tako oštar te prolazi

kroz sve. Ništa mu ne izmakne, ni dobro, ni zlo. Iako to ne pokazujem, vidim svakom

ĉovjeku u srce, te taĉno znam što ima u njemu. Tako sam odmah ugledao otrov za

štakore, pa da to dokaţem dao sam malo od te hrane nebeskim pticama koje su od nje

odmah uginule.

— Zar da to vjerujem?

— Ja ti to kaţem, i zato moraš vjerovati.

— Kako se to moglo dogoditi?

— Mislio sam da ti znaš.

— Ne znam o tome ni rijeĉi. Stvar mi je potpuno nerazumljiva. U mojoj kuhinji

nema otrova.

— Ali ima štakora?

— Vrlo mnogo.

— Pa prema tome i otrova da ih ubijaš?

— Jest, naruĉio sam ga iz Skopja.

— A gdje ga drţiš?

— Ovdje u mojoj sobi. Leţi tamo na rubu zida. Samo ja mogu doći do njega.

Pogledah onamo. Na uskoj izboĉini zida stajali su razni ormarići i kutijice.

Tuljca nisam vidio. Moţda mu je još bio u dţepu. Zato rekoh:

— Ako ti to ne moţeš objasniti posluţit ću se svojim pogledom koji prodire u

tajne. Vidim djevojku Aniku u kuhinji, i tebe s njom. Ti je šalješ iz kuhinje. Dok je

ona vani, ti iz dţepa vadiš otrov za štakore i stavljaš ga u kajganu.

On uzmakne nekoliko koraka.

— Efendijo! — viknu on.

— Zar nije tako bilo?

— Nije! Ja nisam trovaĉ!

— Jesam li to rekao? Sigurno si se zabunio, i mislio da je otrov šećer.

— Ne, ne! Tvoje oĉi te varaju. Nisam uopće bio u kuhinji!

— Ali ja te ipak svojim duhovnim pogledom vidim u njoj.

— Ne, varaš se! Mora da je to bio netko drugi.

— Nikad se ne varam. Maši se u kaftan. Otrov je još kod tebe. On se i nehotice

desnom rukom maši u dţep, no brzo opet povuĉe ruku i vikne:

— Ne znam što hoćeš, efendijo! Zašto da nosim otrov u dţepu?

— Da ga upotrijebiš protiv štakora.

— Ali ja nemam otrova!

— Posegni samo u desni dţep. Tamo je tuljac. Vidim ga. — On posegnu

rukom u dţep ali je izvuĉe praznu tvrdeći:

— U dţepu nema ništa.

— Murate Habulame, ako si dosad govorio istinu, sad laţeš! Tuljac je tamo.

— Nije, efendijo.

— Hadţi Halefe, izvadi ga!

Halef pristupi k njemu i ispruţi ruku. Habulam uzmakne i gnjevno vikne:

— Efendijo, što hoćeš? Zar misliš da sam nitkov, s kojim se moţe raditi što se

hoće? Nitko nema prava da me pretraţuje i rukom mi ispituje dţepove, a još k tome u

mojoj vlastitoj kući.

No Halef digne prst u znak opomene.

— Murate Habulamu, ne protivi se, jer ako razljutiš mog gospodara, ošinut će

te zlim pogledom, a poslije toga ja za tvoj ţivot ne dajem ni pare. Razmisli o tome.

Habulam se sad sam rukom maši dţepa i izvadi tuljac.

— Dakle, Habulame — upitah — tko je imao pravo?

— Ti, efendijo — promuca on. — Ali Alaha mi ja ne znam kako je taj tuljac

dospio u moj dţep. Bit će da ga je netko stavio u njega da me uništi.

— Zar misliš da bih to mogao vjerovati?

— Moraš vjerovati, jer ti se kunem prorokovom bradom. To nije nitko drugi

mogao uĉiniti nego Janik jer je on bio u kuhinji.

— Taj to sigurno nije bio.

— Ti ga ne poznaješ. On je podmukao ĉovjek koji sprema samo zlo. Zašto vas

je poslao k meni? Zar nije kod vas da vas dvori? Zar ne zna da vas ja uopće nisam

oĉekivao? Zašto vas nije sprijeĉio da doĊete k meni?

— Jer nije mogao. Da ne bih slušao njegove prigovore poslao sam ga u staju, a

mi smo brzo i tajno krenuli.

— A ipak je to bio samo on.

— Sumnjiĉiš ga, a nije kriv. Jeo je kajganu, jer smo mu je ponudili. Bi li on to

uĉinio, da ju je sam otrovao?

— Što? On je jeo?

— Pitaj ga sam. Zar ne vidiš da ovdje nedostaje velik komad? Taj komad smo

mi otkinuli i sakrili.

— Onda mora umrijeti!

— Naţalost!

— A ti si tome kriv, jer si mu ti dao da jede!

— Nisam ja, već ti si krivac! Zašto si nam poslao tu hranu od koje se umire?

Mene ne moţeš prevariti. Ja te još neću kazniti, već ću ti dati vremena da se pokaješ.

No ĉuvaj se, i ne spremaj nam više zla. Zapravo bih morao smjesta napustiti ovu kuću.

No u tom sluĉaju bi nesreća ostala i progutala te. Zato ću iz milosrĊa ostati do sutra

ujutro, kako bi se ti mogao popraviti. Ostavit ćemo te samog. Razmisli kako si

nepromišljeno postupio i kako ćeš ubuduće postupati!

Nije prozborio ni rijeĉi, i mi odosmo. Ĉuvao sam se da se jasno ne izrazim.

Nije smio znati što i kako mi o njemu mislimo. Kad stigosmo u dvorište, sijevnu

munja, i zaĉu se grmljavina. Oluja je poĉela, i mi poţurismo u kulu gdje nas je Janik

ĉekao.

U „KULI STARE MAJKE“

USLIJED oluje i poodmaklog vremena već se smraĉilo. Halef je htio zapaliti

svjetiljku, ali ja to nisam dopustio. Vrata smo prislonili, no ne sasvim, tako da sam sa

svog sjedišta kroz pukotinu mogao vidjeti vrt i drţati hambar na vidu.

Iako nije bilo vjerojatno da ćemo nešto vidjeti, jer sam pretpostavljao da će oni

postupiti s najvećim oprezom, ipak nas je sreća posluţila. Jarka munja osvijetli na ĉas

tamu, a taj ĉas bio je dovoljan da opazim ljude uz hambar. Dvojica su se, sagnuvši se,

upravo trudila da otvore ulaz izvlaĉeći iz njega snopove ţita.

Tko su bili ti ljudi? Bez sumnje oni koje smo mi oĉekivali. Budući da su se svi

stanovnici kuće povukli u sobe zbog oluje pruţila im se zgodna prilika da neopaţeno

uĊu u skrovište. Odluĉio sam da ću prisluškivati.

Ponajprije sam zaduţio Janika da stane kraj raspora vrata, kako bi mogao uoĉiti

najzgodniji trenutak. Munje koje su neprestano sijevale, davale su potrebno svjetlo.

Kad mi je javio da nikoga više ne vidi, i da je ulazni otvor opet zatvoren snopovima

ţita, naredih da me on i Osko ponesu do hambara. Pošto su oni brzo otišli, pokušah se

provući izmeĊu naslaganih snopova ţita. To nije bilo lako, jer su snopovi bili

zgnjeĉeni vlastitom teţinom, a ja sam morao izbjegavati svaki šum.

Što se toga tiĉe, od velike mi je koristi bio šum kiše, zavijanje vjetra i gotovo

neprekidna grmljavina. Glavom naprijed gurao sam se sve dublje i dublje meĊu

snopove. Vlati raţi bile su dugaĉke kao ĉovjek i uredno sloţene u snopove, pa su,

sasvim izduţene, bile dulje od mene, tako da sam u zidu hambara mogao nestati. Noge

mi nisu više virile iz raţi, a glava još nije provirila u hambar.

Snopovi su bili srećom poloţeni tako da je klasje bilo s unutarnje strane. Polako

i tiho gurao sam se naprijed dok mi klasje nije pokrilo lice, ali sam izmeĊu njega, ipak

mogao sagledati cijelu prostoriju. Kod toga mi je oluja veoma pomogla. Moji pokreti

izazvali su neizbjeţivo šuštanje slame i ispadanje zrna koje bi me inaĉe svakako

moralo odati. Kako bih se branio, kad se nisam mogao slobodno kretati? Svaki metak

što bi ga na mene ispalili morao bi me pogoditi jer se nisam mogao izmaknuti. Jedini

spas sastojao se u tome da preteknem neprijatelja. Stoga sam već vani, pred

hambarom, uzeo oba revolvera u ruke, jer ih inaĉe, stiješnjen meĊu snopovima ne bih

mogao izvaditi iz pojasa. Sve drugo, ukljuĉivši noţ, i cijeli sadrţaj svojih dţepova

ostavio sam u kuli. Ono što bih ovdje izgubio, teško bi se ikada našlo.

Okruglo podnoţje hambara imalo je promjer od nekih sedam metara. Zidovi su

bili debeli oko dva metra. Prema tome je unutarnji slobodni prostor imao promjer od

tri metra tako da je desetak ljudi moglo ugodno sjediti u njemu. Janik nije rekao da je

to tako veliko. U sredini prostorije bio je u zemlju zabijen jak visok stup, koji je nosio

debeli slamnati krov. Snopovi ţita leţali su naokolo i sluţili kao sjedalice, a na stupu

visjela je upaljena svjetiljka osvjetljavajući inaĉe tamni prostor. Ulaz se sastojao od

nekoliko tanjih snopova koji su se lako mogli skloniti i opet staviti na mjesto. To se

izvana jedva moglo primijetiti, ali iznutra je bilo jasno vidljivo.

Zašto je Murat Habulam sagradio ovo skrovište? Zar samo zato da u njemu

sakrije svoga brata Manaha el Baršu? U tu svrhu mogao je unutarnji prostor biti

mnogo manji. A sigurno je da je u njegovoj kući ili u dvorištu bilo zgodnijih mjesta,

gdje je netko mogao stanovati. Uostalom, bivši je poreznik sigurno dolazio na konju,

pa je prema tome i za konja moralo postojati posebno skrovište.

Ne, ovaj hambar je sigurno bio zamišljen za veća društva. Sluţio je za tajne

sastanke pa se lako dalo zakljuĉiti da su oni koji su ovamo dolazili bili Ţutovi pristaše.

Ako je to bilo tako, onda je bilo sigurno da je Murat Habulam istaknuti ĉlan

razbojniĉke druţine. On, koji se pravio da ima podagru, bio je tako ĉvrst na nogama da

je usprkos oluje došao u hambar. Sjedio je meni nasuprot. Uz njega su sjedili njegov

brat Manah el Barša i Barud el Amazat. Kraj ovoga sjedio je Mubarek, s rukom u

povoju. Na ulazu stajao je sluga Humun, a njemu preko puta Miridit, brat mrtvog

mesara iz Šiganaca. On je dakle ipak došao kao što sam i pretpostavljao.

Na strani, na kojoj sam ja bio skriven, bile su tri osobe, oba Aladţije i Suef.

Nisam ih mogao vidjeti, jer su sjedili niţe od poloţaja moje glave u sijenu, ali ĉuo sam

ih gdje govore. To su dakle bila ta devetorica, ĉijeg smo se neprijateljstva morali

ĉuvati. Odjeća im je bila promoĉena od kiše i tako puna slame da se nije mogla

odrediti njena izvorna boja.

Prvi kojeg sam ĉuo govoriti bio je Miridit. On je stavio primjedbu koja me nije

osobito zanimala:

— Nismo smjeli konje ostaviti u sumraku. Uz ovu grmljavinu nisu tamo

sigurni.

— Ne moraš se brinuti — odgovori Habulam. — Moji će sluge dobro paziti na

njih.

Konji su prema tome stajali u nekom šumarku i to pod nadzorom slugu našeg

domaćina. Tako sam se uvjerio da je on, osim Humuna, imao još povjerljivih ljudi.

Mubarek izvadi ruku iz povoja i Barud el Amazat odmota zavoje. Habulam mu

pruţi kutiju s mašću koja je oĉite kod njega unaprijed bila naruĉena. Na podu je stajao

vrĉ vode za ispiranje rane.

Vidjeh da je moj metak od prekjuĉer prešao kroz unutarnji mišić nadlaktice.

Juĉerašnji metak smrskao mu je zglob lakta. Mora da su ga obje rane veoma boljeie,

pogotovu jer nije bilo struĉnog zavoja. U najpovoljnijem sluĉaju ostat će mu ukoĉena

ruka. Vjerojatnije je pak bilo da će mu donja dio ruke morati biti odrezan. Ako

ranjenik u najskorije vrijeme ne dobije potrebnu njegu, bilo je sigurno da će se rana

zagnojilti.

Pošto su ozlijeĊeni dijelovi oprani dopustio je da mu ih poviju platnenom

krpom, namazanom mašću, a zatim mu staviše zavoje. Kod tog posla starac nije okom

trepnuo. Morao je imati jake ţivce, jer inaĉe ne bi mogao podnijeti te boli.

— Alah, kako te je taj stranac udesio! — reĉe Habulam. — Ruka ti neće više

nikad biti ono što je bila.

— Neće. Bogalj sam, bijedni bogalj koji se ne moţe sluţiti rukom — prosikće

starac. — Zato neka on umre desetorostrukom smrću! Je li lako uletio u mreţu?

— Lako kao vrana, kojoj zimi staviš u tuljac komad mesa. Glupa ptica gurne

glavu da izvadi meso, a budući da je tuljac namazan ljepilom, on joj je prilijepi o

glavu, pa je moţeš rukama uhvatiti jer ništa ne vidi. Takav smo tuljac nabili ovom

stranicu na glavu. Brat mi je rekao da je on vrlo mudar, ali on to ovdje nije niĉim

dokazao.

— Nije on uopće mudar, već ima Ċavla koji ga štiti.

— Varaš se, nema on Ċavla već »zao pogled«.

— Alaha mu! — viknu uplašeno Mubarek. — Je li to istina?

— Rekao je to mom sluzi Hamunu i opomenuo ga. Ali najgore je to da on ne

samo što ima »zao pogled«, koji djeluje neposredno kad te pogleda, već ima »zao

pogled«, koji djeluje na daljinu. Dovoljno je da sebi zamisli jednu osobu i da je

pogleda u duhu, a dotiĉnog će uslijed tog pogleda snaći sve zlo koje mu on zaţeli.

— Neka nam Alah bude milosrdan! Nije dakle Ċavo već njegovo »zlo oko«

koje ga ĉini nepobjedivim. Tko se s njim bori, mora ga naravno pogledati i onda je

izgubljen. Prema tome se s tim ĉovjekom ne smijemo otvoreno boriti, već ga moramo

ubiti s leĊa, a pri tom moramo paziti da nas sluĉajno ne pogleda.

— Onda neće biti ništa iz našeg lijepog plana? — upita Murad Habulam.

— Neće, osim ako je netko od vas dovoljno hrabar da glumi duha. Ja to neću

nikome savjetovati jer bi ga stranĉevo oko moglo pogledati i upropastiti ga. Tko je bio

odreĊen za to?

— Humun.

— Ne, ne! — poviĉe sluga uplašeno. — Bio sam se na to već odluĉio, ali sada

mi ne pada na um da glumim duh stare majke. Previše cijenim svoj ţivot.

— Moţda se naĊe netko drugi — reĉe Habulam, no budući da su to svi odbili

on nastavi: — Dakle nitko? Onda moramo izmisliti nešto drugo. Svi smo na okupu pa

se moţemo dogovoriti.

— Ne treba za to velikog i dugog dogovora — izjavi Barud el Amazat. — Ono

što mi ţelimo, jest smrt ovih ljudi. Moramo ih ubiti, a da nas pri tom onaj što ga zovu

efendija ne moţe pogledati. To se moţe uĉiniti samo tako ako njega i njegove ljude

napadnemo dok spavaju.

— Sasvim ispravno! — sloţi se Manah el Barša. — Poĉekat ćemo dok zaspu i

onda ih napasti pod pretpostavkom da ih otrov mog brata do onda ne ubije.

— Otrov? — upita Mubarek. — Zar su dobili otrova?

— Jesu. Dogovorio sam to s Halbulamom, kad sam mu najavio vaš dolazak.

Rekao je da će im ga dati u kajgani, koju su, nadam se već pojeli.

— Onda im je smrt sigurna, ako im nije premalo dao.

— Bacio sam u kajganu tri pune šake, — reĉe Habulam. — To je dosta da

ubije deset ljudi. No ovima to uopće nije naškodilo.

— Nije? Kako to?

— Jer nisu pojeli kajganu. Ovaj zlopogleĊa je odmah pogledao hranu i opazio

da je otrovana.

— Pa to je nemoguće!

— Nemoguće? Htio bih znati što je njemu nemoguće. Zamislite, upao je k

meni sa svoja tri pratioca i donio mi kajganu. Na svoj ljubazni izazivaĉki naĉin rekao

mi je da najbolji dio obroka pripada domaćinu, pa neka izvolim pojesti kajganu.

— Jao!

— Osim toga je zahtijevao da je pojedem pred njegovim oĉima. Obloţio ju je

ĉak mrtvim vrapcima, na kojima je iskušao otrov.

— Onda je sve bilo izdano!

— Naravno. Na nesreću je i Janik jeo kajgane, pa će vjerojatno morati umrijeti.

— Tog ĉovjeka nije šteta — upadne Humun zlobno u rijeĉ.

— Jer je tvoj neprijatelj? Zamisli kako će me osumnjiĉiti. Mogu me optuţiti da

sam trovaĉ.

Zatim je slušaocima ispripovjedio cijelu zgodu i nastavio:

— Kajganu smo zajedno s vrapcima uništili, pa neka mi sada dokaţe da je bila

otrovana!

— Dokazat će to Janikova smrt.

— Neće, jer ne zna što je on pojeo. Reći ću da sam i ja jeo kajganu i da mi nije

naškodila.

— Hoće li veĉeras stranci moţda još jednom jesti?

— Mislim da hoće. Moram im ponuditi veĉeru, naravno bez otrova, jer se ne

smijem izloţiti opasnosti da me opet otkriju kao trovaĉa, i prijave. Ne, veĉeras ćemo ih

dobro i obalno pogostiti, kao da su moji najmiliji gosti.

— Prema mom sudu ĉiniš dobro. Ova gostoljubivost će ih zbuniti i raspršiti

njihove sumnje. Uljuljat će ih u sigurnost pa ćemo poslije imati lakši posao. Nahrani ih

dakle što bolje moţeš. Moţeš to uĉiniti, jer ono šta te staje, sitnica je prema

neizmjernoj koristi koju si od našeg bratstva dosad primio i koju ćeš još primiti.

— Neizmjerna? Govoriš kao da ste mi već dali da zaradim milijune. Koristi

koje mi pruţate neznatne su prema opasnostima kojima se izlaţem time što sam vaš

ĉovjek.

— Ma nemoj!

— Zamisli samo ovaj sluĉaj! Ubijemo li ove strance i to se sazna, izgubljen

sam. Ĉitav moj utjecaj nije dovoljan da mi spasi ţivot. Vi ćete odjahati i neće vas

uhvatiti. Nemate domovine, ni posjeda. Kad bih se ja htio spasiti bijegom morao bih

sve izgubiti što posjedujem.

— Moraš pametno postupiti! — promrmlja Mubarek. — Ne smije ostati ni

traga od ovih prokletnika.

— Naravno. Moramo ih sasjeći na male komade, a zatim baciti u veliki

Habulamov ribnjak, gdje će ih štuke pojesti, — predloţi drugi

— A ja ću onda jesti štuke? — upita Habulam zgrozivši se. — To mi ne pada

na um.

— Nije ni potrebno. Ribe ćeš prodati. Samo se moramo poţuriti da prije dana

sve svršimo bez buke. Ne smijemo pucati.

Slijedilo je dugo savjetovanje o tome kako će nas najbolje napasti, pa zadaviti

ili ubiti tupim predmetom. Napokon su se sporazumjeli da se pomoću ljestava popnu

na kulu, otvore poklopac stepenica i oprezno siĊu u odaju, gdje ćemo mi ĉvrsto

spavati.

— Moţda će straţariti— ubaci jedan.

— Ne vjerujam — odgovori Habulam. — Zašto da bdiju? Zakraĉunat će vrata

i prozore, pa će se osjećati sasvim sigurni, jer ne slute da netko moţe odozgo ući u

kulu. Uostalom, prethodno se moţemo uvjeriti da spavaju.

— Kako?

— Prisluškujući na kapcima. Uvjeren sam da će spavati. Ne bdije se lako u

tami.

— Pa sigurno si im dao svjetiljku?

— Jesam, ali s tako malo ulja da će se ugasiti davno prije ponoći.

Stari lopov nije ni slutio da smo se mi putem Janika opskrbili uljem.

— Zar ne škripe stepenice? — upita Barud el Amazat.

— Od kamena su. Moţda su neke malo klimave, ali sigurno ne prave buku.

— Bilo bi nezgodno kad bismo se zajedno sa stepenicama uz glasni štropot

srušili.

— Toga se ne moramo bojati. Uostalom, ponijet ćemo svjetiljku da osvijetlimo

stepenice prije nego što na njih stanemo.

— Oni će nas opaziti!

— Neće. Ima nekoliko katova, pa sjaj svjetiljke ne dopire iz jednog kata u

drugi. Kad stignemo do doljnje odaje ostavit ćemo svjetiljku i donijeti je tek onda, kad

oni budu mrtvi.

— Zadovoljan sam. Ali stvar ipak nije laka. Moramo naš posao obaviti u tami i

to neĉujno. To je teško.

— Ja se ne bojim. Moramo se samo taĉno sporazumjeti i podijeliti uloge da

svak zna što treba da radi. Onda će se sve odigrati brzo, u miru i redu.

— Šta misliš pod ulogama?

— Mislim, da svaki od nas mora znati kojeg će uhvatiti, i da ne stojimo jedan

drugome na putu. Na ovog efendiju moramo odrediti dva ĉovjeka.

— To ćemo mi obaviti — reĉe jedan od Aladţija. — Moj brat i ja uzimamo ga

na sebe.

— U redu. Sad ćemo izabrati najsnaţnijeg od nas. Za svakog od njih trebamo

jednog ĉovjeka. Iza Aladţija svakako je najjaĉi Hajdar. Neka on uzme na sebe onoga,

koji se zove Osko.

— Ne — upadne mu u rijeĉ Barud el Amazat. — Ovog Oska traţim samo za

sebe. On me progoni, na meni se hoće osvetiti, pa neka se uguši pod mojim šakama.

— Zašto ti se hoće osvetiti?

— Jer sam prije nekog vremena oteo njegovu kćer i prodao je kao robinju. A

kome sam je prodao, to vas se ne tiĉe.

— To je naravno šala koju svaki otac ne dopušta.

— Svojedobno mi je bio neprestano za petama.

— Kakav je to ĉovjek? Izgleda kao Srbin.

— Crnogorac je. Bili smo prije dobri prijatelji.

— Uvrijedio te, a ti si se osvetio tako, da si mu ukrao kćer, zar ne?

— Nije mi on ništa uĉinio. Njegova kćerka Zenica bila je velika ljepotica. Vidio

ju je jedan ĉovjek i zaţelio da mu bude ţena. Ona ga je odbila. On se obratio meni i

ponudio mi veliki iznos novca. Što biste vi na mom mjestu ĉinili?

— Zasluţili bismo novac — nasmije se Murad Habulam.

— Tako je! Oteo sam je, što mi nije bilo teško, jer je imala u mene povjerenja

kao u prijatelja svog oca, i predao je strancu. Ovaj ju je odveo u Egipat gdje su mu je

opet ubrzo oteli.

— Tko ju je oteo?

— To ne biste nikad pogodili. Onaj isti koji je svemu, i opet svemu kriv. Naime

taj nitkov koji se naziva Kara Ben Nemzi.

— Pa to je naš ĉovjek?

— Jest.

— Alah ga prokleo!

— Nadajmo se da će se tvoja ţelja još danas ispuniti. Zenica je naime voljela

jednog drugog, sina veoma bogatog trgovca iz Stambula. On se zove Isla i sastao se s

Ben Nemzijem u Egiptu. Ovaj je otkrio Zenicu, oteo je i predao je Isli koji je s njom

otputovao u Stambul i tamo je oţenio. Htio bih znati kako joj je ovaj prokletnik ušao u

trag.

— Pomoću svog »zlog pogleda«, — reĉe Habulam. — On vidi i otkriva sve. A

zar se nije onaj osvetio kojemu si ti prodao Zenicu i kojemu su je opet oteli.

— Htio je to uĉiniti, ali nije stigao, jer Ċavo štiti ovog ĉovjeka. Štaviše, njemu je

ili jednom od njegovih pratilaca uspjelo da ubije mog prijatelja. Sad me progone s

Oskom. Stari Crnogorac ne ţeli ništa drugo već da mi se osveti.

— Ta će ga ţelja proći.

— To i ja mislim, i zato ću staroga uzeti na sebe. Hajdar neka sebi izabere

onoga, koga zovu Omar.

Miridit je dosad, prekrstivši ruke na prsima, nepokretno i bez rijeĉi stajao na

svom mjestu. Sad odmahnu,rukom i mirno reĉe:

— Mene se ovaj Omar danas ništa ne teĉe.

— Ne tiĉe? — zapita Habulam zaĉuĊeno. — Onda si izabrao nekoga drugog?

Moţda onoga kojega zovu Hadţi Halef? Smatrao sam te hrabrijim nego što jesi.

Miriditove oĉi gnjevno zablistaše, ali opak zapita mirnim glasom:

— Ti dakle misliš da meni nedostaje hrabrosti?

— Jest. Izabrao si najmanjeg meĊu neprijateljima.

— Tko je to rekao? Jesam li ja?

— To se moţe pretpostaviti.

— Nemaš što pretpostaviti. Moţda ćeš reći da u meni uopće nema hrabrosti

kad vam sad kaţem da ni jedinog od tih ljudi neću uzeti na sebe.

Ova Miriditova izjava zapanjila je sve.

— Kaniš li moţda reći da uopće nećeš sudjelovati u napadaju na naše

neprijatelje? — upita brzo Habulam.

— Da, to sam mislio.

— To bi bila izdaja prema nama i zato se nadam da si se šalio.

— Govorio sam sasvim ozbiljno.

Nastala je stanka u kojoj su svi pogledi bili upereni u njegovo ukoĉeno lice.

Onda zapoĉne Barud el Amazat:

— Ako zbilja tako misliš, bilo bi bolje da te uopće nismo upoznali. Tko nije s

nama, taj je protiv nas. Ako ostaneš kod svoje odluke, morat ćemo te smatrati

neprijateljem.

Miridit je odgovorio odmahnuvši glavom:

— Ja nisam vaš neprijatelj. Neću vas smetati u vašem pothvatu, ali vam neću ni

pomoći.

— Danas ujutro si drukĉije govorio.

— Od onda se moje mišljenje promijenilo.

— Znaĉi da ti na ove ljude ne gledaš više kao na naše zajedniĉke neprijatelje.

— Gledam. Oni su ubili mog brata Ali mi smo zakljuĉili primirje.

— Primirje! Jesi li lud! Kako se to slaţe s rijeĉima koje si izgovorio prije.

— Ne mislim da su proturjeĉne.

— I još kako! Ujutro si otišao od nas s ĉvrstom namjerom da ubiješ strance ili

barem onoga Karu Ben Nemzaja. Bili smo stoga razoĉarani kad si došao da nam javiš

da ti nije uspjelo da provedeš svoju namjeru. Sad nam ĉak iznosiš da si s njim sklopio

primirje. Vjerovali smo da su ti pobjegli, ali prema onome što sad kaţeš, ĉini se da si s

njima štoviše razgovarao.

— To sam i uĉinio.

— I stvarno ste sklopila primirje?

— Privremeno.

Što je mirnije Hajdar odgovarao, to je Barud bivao sve uzbuĊeniji. Ustao je,

prišao Miriditu i rekao mu strogim glasom:

— To nije bilo dopušteno!

— Zašto ne? Tko ima što protiv toga?

— Naravno mi! Ti si naš saveznik i nemaš ni prava ni odobrenja da bilo što

uĉiniš bez našeg pristanka. Tvoj ugovor je bespredmetan jer je bez nas i protiv nas

sklopljen. To upamti!

Miriditove obrve se stegoše. Njegov je pogled sijevao, ali se još svlada i

odgovori mirno kao i ranije:

— Ti sebe oĉito smatraš ĉovjekom koji mi moţe nešto zapovijedati?

— Jest. Mi smo saveznici, i nitko od nas ne smije ĉiniti nešto protiv volje

drugih. Zato ti moram reći da si postupio vrlo nepromišljeno i lakoumno.

— Šejtan! —viknu Hajdar bijesno. — I to mi se ti usuĊuješ reći! Ti koga

uopće ne poznajem, za koga ne znam tko je, odakle dolazi i na kojem mjestu će naći

ulaz u pakao. Reci mi još jednu takvu uvredu pa će te moj metak otpremiti onamo

gdje Ċavo stanuje. Ja sam Miridit, sin najslavnijeg i najhrabrijeg plemena Arbanasa, i

ne dopuštam da me se vrijeĊa. Kad mi govoriš takve rijeĉi, sam sebe stavljaš na rub

groba. Mali moj pokret i ti ćeš u njega pasti.

— I ja sam naoruţan! — odgovori Barud el Amazat stavivši ruku na drţak

svoje kubure.

— Stojte! — viknu Mubarek. — Zar da se prijatelji uništavaju neslogom?

Barude el Amazatu, dobro je što se zalaţeš za našu stvar. Ali ne smiješ to ĉiniti

uvredljivim rijeĉima. Sjedni opet. Hajdar će mi otvoreno reći na koji je naĉin s ovim

ĉovjekom sklopio primirje.

Barud zlovoljno sjedne, a Miridit izjavi:

— Dao sam mu svoju sjekiru..

— Alaha mu! To je obiĉaj koji ne dopušta nikakvu naknadnu promjenu

dogovora. Na kako dugo si mu dao sjekiru?

— Dok mi je dobrovoljno ne vrati.

— Pa to znaĉi na vjeĉita vremena.

— Ako on tako ţeli, ne mogu se tome usprotiviti.

— Neću te koriti jer još ne znam tvoje razloge. S ĉovjekom, protiv koga imaš

krvnu osvetu, ne sklapa se primirje bez veoma snaţnog razloga. Ti prema tome mnogo

duguješ ovom strancu, koga neka Alah prokune?

— Dugujem mu sve, to jest svoj ţivot. Imao ga je u ruci, a ipak mi ga nije

uzeo.

— Pripovijedaj nam kako se to dogodilo.

Miridit ispripovjedi neuspio napadaj i prikaza stvar tako vjerno da je moj

postupak ispao u najboljem svjetlu. Završio je primjedbom:

— Vidite dakle da nisam lakoumno postupio. Plemenitost je ja ĉa od oruţja.

Dosad sam ovu poslovicu smatrao neistinitom, ali sad uviĊam da je tako. Moj brat je

sam kriv za svoju smrt. Kad sam se ipak odluĉio da ga osvetim bio sam prema strancu

neprijatelj i krvni osvetnik kojega je on bezuvjetno, da spasi svoj ţivot, morao ubiti.

On to nije uĉinio. Bio sam potpuno u njegovoj vlasti, a ipak mi nije taknuo ni vlas s

glave. »Krv za krv« tako glasi zakon osvete. Stranac mi je uĉinio najveću uslugu koja

postoji. Zar da ja sada radim njemu o glavi? Zato sam mu dao sjekiru. No jer moja

ruka nije uperena protiv njega, ne morate vi misliti, da ću postupiti neprijateljski protiv

vas. Ĉinite što hoćete. Ja vas neću spreĉavati, ali ne traţite od mene da sudjelujem kod

umorstva svoga dobroĉinitelja.

Govorio je vrlo ozbiljno i odluĉno. Njegove su rijeĉi imale ţeljeni uĉinak.

Ostali su se neko vrijeme u tišini gledali. Nisu mu mogli poreći pravo, a ipak im je bila

neugodna njegova odluka da će nas poštedjeti.

— Neka Ċavo odnese ovog stranca! — viknu napokon Mubarek. — Ĉini se da

ovom ĉovjeku sve polazi za rukom. Raĉunao sam sa sigurnošću na tebe. Priznat ću ti

da si imao mali razlog da dopustiš da zavede tvoje dobro srce, ali ne smiješ poći

predaleko. Budući da ti je on poklonio ţivot shvaćam da se sada ustruĉavaš da uzmeš

njegov. Ali zašto ţeliš poštedjeti i ostale? Njima ne moraš biti ni na ĉemu zahvalan.

Njega su preuzeli Aladţije. Ti bi se morao oboriti na Omara, pa ne vjdim razloga zašto

to nećeš uĉiniti.

— Imam dovoljno razloga. Sve što taj stranac ĉini, ne ĉini sam, već u dogovoru

sa svojim pratiocima. Moja zahvalnost ne ide samo njega, već i ostale. Pa da sam i

samo njemu obavezan ipak ne bih smio napasti njegove pratioce, jer bih mu time

zadao boli. Tako traţe naši stari obiĉaji. Došao sam da vam kaţem da u ovom sluĉaju

ne raĉunate na mene. Odluĉio sam da ne sudjelujem i provest ću svakako ovu svoju

namjeru.

— Razmisli o posljedicama.

— Nemam što razmišljati.

— Je li tebi svejedno ako izgubiš naše prijateljstvo?

— Je li to prijetnja? Onda bi bilo bolje da je nisi izgovorio. Dao sam strancu

sjekiru, dakle svoju ĉasnu rijeĉ i drţat ću je. Tko me ţeli u tom sprijeĉiti, imat će posla

sa mnom. Ako svoje prijateljstvo hoćete pretvoriti u neprijateljistvo uĉinite to, ali

nemojte misliti da vas se bojim. Drţat ću se potpuno mirno i nepristrano, sve dotle dok

me pustite u miru. To je sve što vam imam treći. Gotov sam, i mogu ići.

On krenu prema izlazu.

— Stoj! — viknu Habulam. — Budi razborit i ostani!

— Ja i jesam razborit, ali nemam razloga da ostanem.

— Po ovom vremenu ne moţeš otići.

— Što mi smeta kiša!

— Nećeš valjda po toj oluji jašiti u Šigance?

On ispitjivo pogleda MiriĊita. Ovaj shvati i odgovori:

— Nemaj brige. Neću prema vama podlo postupiti. Ako se plašiš da ću ostati i

potajno razgovarati sa strancima, da ih opomenem, onda se varaš. Izaći ću pod drveće

do svog konja, sjest ću na njega i odjahati. Rekao sam vam da neću biti protiv vas i

neću prekršiti svoju rijeĉ.

Sagnuo se da makne snopove koji su saĉinjavali vrata. Ostali su uvidjeli da ga

ne mogu zaustaviti. Zato Mubarek reĉe:

— Ako zbilja hoćeš otići, zakunu nam se prorokovom bradom da se nećeš

zauzeti za strance.

Miridit odgovori ljutitim pokretom:

— Tvoj zahtjev je uvreda. Dao sam vam rijeĉ i duţni ste mi vjerovati. Zar ti ne

obiĉaješ drţati svoju? Ipak ću se zakleti, jer ne ţelim od vas otići kao neprijatelj. Jesi li

zadovoljan?

— Jesam, ali razmisli kakva te kazna ĉeka ako bi nas prevario. S nama se ne

moţeš šaliti.

To je bilo izgovoreno glasom koji je izazvao Miriditov ponos. On priĊe starcu i

oštro reĉe:

— Zar mi se to usuĊuješ reći? Ti, koji si jedna velika laţ? Tko si ti? Stari

Mubarek, svetac! Zar to nije laţ? Bio si i bogalj Busra. Nije li to obmana? Odakle si, i

kakvo je tvoje pravo ime? To nitko ne zna i nitko ne moţe reći. Došao si u ovu zemlju

kao bolest, kao kuga pred kojom neka Alah zaštiti vjernike. Uvukao si se u ruševine

kao smrad koji je zagadio cijelu okolinu. I ja sam krivac, ali s tobom se neću

usporeĊivati, a još ću manje dopustiti da me vrijeĊaš. Ako misliš da imaš vlast koje se

treba bojati, ja prepuštam slabićima da dršću pred tobom. Dovoljna bi bila samo rijeĉ i

ti bi bio izgubljen. Ja tu rijeĉ neću izgovoriti ako me na to ne prisiliš. Prije nego što

postanem takav izdajica, radije ću se posluţiti jednom rijeĉju, rijeĉju, koja se ne ĉuje,

već koja se vidi i osjeća. A ako ţeliš znati koja je to rijeĉ, onda pogledaj. Imam je u

ruci.

On izvuĉe dugi noţ iza pasa i mahnu njime nad Mubarekom.

— Zar me kaniš ubiti? — viknu ovaj uplašeno.

— Danas ne, a i ubuduće ne, ako me na to ne prisiliš. Ne zaboravi to. Laku

noć!

On zataknu noţ za pojas, odstrani snopove i otpuţe van. Na Habulamov znak

krene sluga Humun oprezno za njim. Kad se ovaj nakon kratkog vremena vratio

izvijesti da je Miridit zaista odjahao.

— Ovoga je Alah lišio pameti — promrmlja Barud el Amazat. — Na njega

više ne moţemo raĉunati.

— Ne, sad više ne — sloţi se Mubarek. — Ali nije mi se uzalud prijetio.

Pobrinut ću se da nam ne uzmogne naškoditi.

— Hoćeš li ga ubiti? — upita Manah el Barša.

— Još ne znam što ću uĉiniti. Ali evo nam opet jasnog dokaza kako je

neophodno potrebno ovog stranca i njegove drugove otpremiti s ovog svijeta. Postavlja

se pitanje tko će sad od vas ostalih ubiti Omara.

— Ja ga uzimam na sebe — reĉe sluga Humun.

— U redu! Onda preostaje samo mali Hadţi. Naţalost, ja ne mogu pomoći jer

sam ranjen.

— Dajte ga meni u ruke — reĉe Manah el Barša. — S uţitkom ću ga ubiti.

Malen je i na oko slab, ali ne smijemo ga potcijeniti. Taj je patuljak hrabar kao panter,

a spretan kao kobac. Osim toga smo ĉuli da je veoma snaţan, zato ne smijete smatrati

pomanjkanjem hrabrosti to što sam njega izabrao. Što se tiĉe vremena kad ćemo

izvesti naš pothvat, predlaţem da ne usvojimo odreĊeni sat. Prisluškivat ćemo s

vremena na vrijeme, i ĉim opaizimo da su oni legli, prihvatit ćemo se posla.

— I ja mislim tako —izjavi Habulam. — Moram sve pripremiti pa sad

odlazim. Humun će naravno sa mnom. Ja ću vam ga povremeno slati da se raspita

moţemo li poĉeti.

Ustao je sa svoga sjedišta.

— Ĉekaj još ĉas! — zamoli ga Mubarek. — Htio bih te još zapitati neke

sporedne stvari.

Za mene je to bio znak da se povuĉem. Poslije odlaska domaćina bilo bi mi

moţda teško napustiti hambar. Moglo se pretpostaviti da će drugi šutjeti, a u tom

sluĉaju morali su ĉuti šuškanje slame. U ovom ĉasu glasovi govornika bili su tako

grlati, da nitko nije mogao ĉuti šum moga polaganog i opreznog puzanja natraške.

Uspjelo je. Ali kako sada doći u kulu? Nije doduše bila daleko, ali nisam imao niĉega,

na što bih se mogao nasloniti. U tom ĉasu otvore se vrata i Osko promoli glavu, što je

ĉinio svake dvije tri minute. Primijetio me je, dotrĉao do mene, uzeo me na leĊa i

ponio u kulu. Tamo me je spustio na sag, gdje sam i prije sjedio, tako da sam pred

sobom imao vrata. Rekoh da se vrata otvore toliko da se izvana moţe zaviriti u sobu.

— Zašto to? — upita Omar. — Kiša pada unutra.

— Ne baš jako. Vjetar dolazi s druge strane. Moramo dati prilike domaćinu da

zaviri u sobu i vidi da smo svi na okupu. Janik neka stane tako, da ga ne vidi.

Janik se smjesti iza vrata a ja im ispripovjedih što sam vidio i ĉuo. Pri tom sam

pazio, da licem ne odam da razgovaramo o tako vaţnim stvarima. Kad Habulam i

Humun pogledaju u sobu, morat će pomisliti da se mi zabavljamo sasvim beznaĉajnim

razgovorima.

Moj je izvještaj trajao dugo, te sam mogao pretpostaviti da je po završetku

izvještaja Habulam već otišao u dvorac. Zato zapovjedih da se vrata opet zatvore.

Najogorĉenija od mojih slušalaca bio je Halef.

— Sidi — reĉe on. — Ţelio bih potraţiti ove nitkove u hambaru i svakome

prosvirati metak kroz glavu. Tada bismo od njih imali mira i mogli bismo nesmetano

nastaviti put.

— Zar ţeliš biti ubojica?

— Ubojica? Što to misliš? Ovi nitkovi su divlje zvijeri. I kao što ubijam

smrdljivog ĉaglja ili hijenu a da to sebi ne spoĉitavam, tako bih pobio i ove nitkove a

da time ne opteretim savjest.

— Mi nismo njihovi suci.

— Gle! Oni nam rade o glavi, a mi sve ĉinimo u nuţnoj obrani.

— To je doduše istina, ali mi se moţemo obraniti od njihovih napada, a da ih

pri tom ne ubijemo:

— Ali tako ih se nećemo nikad riješiti i oni će nas i dalje goniti.

— Budemo li jednako dobro pazili kao dosad ne mogu nam ništa nauditi.

— Zar ćemo dopustiti da nas neprestano progone misli na ove nitkove? Zar nas

naše putovanje pod takvim uvjetima moţe veseliti? Hoće li naš put sluţiti

obogaćivanju našeg znanja? Jašimo kroz ovu zemlju kao mravi koji trĉe preko puta, a

svakog ĉasa mogu biti zgaţeni. Hvala na takvoj zabavi! Ustrijelimo dakle te ĉagljeve u

ljudskom obliku, gdje i kada stignemo.

— Dobro znam — odgovorih — u kakvom se poloţaju nalazimo. Ako ih

izvedemo pred sud, potajno će nam se smijati. Ako pak uzmemo pravo sami u svoje

ruke, postupit ćemo protiv ljudskih naĉela. Moramo prema tome odustati od jednog i

drugog i radije pokušati da se obranimo od njih, nego da poĉinimo zloĉin.

— Ali to nije zloĉin!

— U mojim oĉima jest. Ako se mogu od neprijatelja obraniti nemam prava da

ga ubijem. Lukavstvom se ĉesto više postiţe nego silom.

— Kako to misliš izvesti?

— Pustit ću ih da se popnu na kulu a zatim ćemo se pobrinuti da više ne

uzmognu sići.

— To nije loša pomisao, ali ako se mogu uspeti moći će se i vratiti istim putem.

— Hoće li to moći i onda ako im oduzmemo ljestve pošto se popnu gore?

— Spustit će se stepenicama.

— Uĉine li to, izdat će se da su spremali napadaj. Uostalom, i taj put im

moţemo presjeći. Potreban nam je samo ĉekić i veliki ĉavli da zakljuĉamo gornji

poklopac.

Janik se ponudi da će nam te stvari pribaviti, a uz to i veliku ţeljeznu sponu.

— To je dobro —nastavih.— Ta će nam spona pomoći da sigurno poluĉimo

ono što hoćemo. Priĉvrstit ćemo poklopac iznad gornjih stepenica tako da ga se izvana

ne moţe otvoriti. Oni neće moći da doĊu stepenicama, a kad im oduzmemo ljestve

morat će ostati gore na kiši dok ne svane. To će ohladiti njihovu borbenost.

— Sidi — reĉe Halef. — Taj tvoj plan me navodi da ti oprostim tvoju

uobiĉajenu dobrodušnost. SviĊa mi se pomisao da će ti nitkovi cijelu noć morati ostati

gore. Sjesti neće moći, jer sa svih strana pada kiša, a osim toga je gore sve puno vode.

Ovaj gornji kat izgleda kao svjetiljka koja nema stakla. Sluţio je samo za

razgledavanje okoline pa kiša u njega nesmetano pada. No budući da su vrata

zazidana, a poklopac ne propušta vodu, ona ne moţe nikuda oteći.

— Ima u zidu mala rupa — upadne mu Jamik u rijeĉ — kroz koju voda moţe

oteći.

— Ne moţemo li je zaĉepiti?

— Vrlo lako. Ima dosta kudjelje.

— Izvrsno. Zaĉepit ćemo je. Neka ubojice stoje gore u vodi i neka na sebe

navuku sve bolesti i prehlade. Ţelio bih da moraju do pazuha stajati u vodi i...

Skoĉio je na noge i stao brzo šetati gore dolje. Sjetio se neĉega. Onda zastane

pred slugom, stavi mu ruku na rame i zapita ga:

— Janiĉe, najbolji i najvjerniji naš prijatelju! Veoma te volim, ali bih te još više

volio kad bi imao ono što meni treba.

— A što to trebaš? — upita Janik.

— Trebao bih jedan predmet kojega kod vas ovdje sigurno nema. Jer kod vas

nema vatrogasne štrcaljke.

— Nemamo veliku, ali imamo pokretnu vrtnu štrcaljku na dva kotaĉa.

— Ĉovjeĉe! Prijatelju! Brate! Divan si ti momak! Nisam smatrao mogućim da

imate štrcaljku.

— Gospodar ju je prošle godine naruĉio iz Skopja, jer mu se jednom zapalio

hambar. Ona stoji spremna u vrtu.

— Koliko vode stane u nju?

— Nešto više nego u veliku kadu.

— Ali što mi vrijedi i najljepša štrcaljka, kad mi nedostaje glavna stvar!

— Na što misliš?

— Cijev. Što dulja cijev. Toga vjerojatno nema?

Mali Hadţi bio je sav oduševljen. Stavljao je pitanja takvim ţarom, kao da se

radi o najvećoj sreći na svijetu.

— Imamo cijev, dugu cijev koja sluţi za gašenje vatre. Koliko mora biti

idugaĉka?

— Tako dugaĉka da dosegne do vrha kule.

— Tako i jest dugaĉka. Moţda ĉak i dulja.

— Ĉovjeĉe, moram te zagrliti! DoĊi u moj naruĉaj. Ti si radost mog opstanka,

slast mog ţivota i sreća mojih dana! Imate dakle i štrcaljku i cijev! To je divno! Cijev,

dugaĉku koliko trebam! Tko je mislio da ćemo takve predmete naći u Kiliseliju.

— To je razumljivo. Bez te cijevi ne bi nam štrcaljka mnogo koristila, jer vodu

moramo donositi iz daleka.

— Misliš li ĉak iz ribnjaka?

— To bi bilo previše daleko. Odmah iza kule, sasvim uz njezin zid, ima velika

rupa s vodom koja je uvijek puna. Onamo postavljamo štrcaljku, a cijev vodimo tamo

gdje gori.

— Rupa s vodom iz koje moţemo puniti štrcaljku? Je li duboka? Je li velika?

Ima li dovoljno vode u njoj?

— Ne znam što će ti ta voda, ali mislim da je za tvoju namjeru ima dosta.

— Misliš li? To je zbilja divno! Tvoje su rijeĉi poput rase koja pada na suhu

zemlju. Ono što si rekao vrijedi više od stotinu pijasitera i kad jednom budem

milijunaš, dobit ćeš ih od mene tisuću. Dakle ne znaš, zašto trebam vodu?

— Ne.

— I ne slutiš?

— Ne.

— Onda neka ti Alah oĉuva mozak koji je sliĉan iscijeĊenom limunu. Gledaj,

moj sidi je sigurno već pogodio što namjeravam. Je li tako?

Budući da je ovo pitanje bilo upravljeno meni, kimnuh glavom.

— I što kaţeš na to?

Oĉi su mu sjale od zadovoljstva. Pomisao da će našim neprijateljima podvaliti

ispunjala ga je oduševljenjem. Bio je priliĉno razoĉaran kad sam mu ja ozbiljno

odgovorio:

— To je djetinjarija i ništa više.

— To ne smilješ reći, sidi. Nitkovi se penju na kulu da nas ubiju. Ti ćeš se

pobrinuti za to da ne mogu sići, i da cijelu noć moraju ostati gore. Onda ću ja dodati

još svoj dio, da se ne bi previše ugodno osjećali. Štrcaljkom ćemo im napunilti cijelu

gornju prostoriju vodom. Ta prostorija je doduše naokolo otvorena, ali zid je ipak tako

visok, da seţe gotovo do pazuha, a tako visoko ćemo napumpati vode. Ili ih moţda

ţališ? Je li te moţda ganula pomisao da će se ovi ubojice nahladiti, ili da će ih zaboljeti

zubi?

— Ne radi se o tome. Maţemo im priuštiti da noć provedu što je neudobnije

moguće. Ali ipak ne bih htio odobriti tvoj pothvat.

— Moramo ih kazniti!

— To je u redu. Ali ne smiješ time ugroziti nas.

— Neću, sidi. Izvršit ćemo pripreme tako, da to nitko ne uzmogne opaziti.

Osko, Omare što kaţete vi?

Obojica su bili sporazumni. Sva trojica su tako dugo nasrtala na mene molbama

dok napokon nisam pristao.

Janik ode i ubrzo se vrati sa savijenom cijevi i konopcem. Ostali se popeše s

njim na kulu i malo zatim zaĉuh usprkos kiše udarce ĉekića. Janik je ponio sa sobom

ĉekić i sponu pa su sad, pošto su privezali cijev, zabili poklopac stepenica tako ĉvrsto

da nitko nije mogao sići iz gornjeg dijela kule.

Kad su se vratili reĉe Halef zadovoljno:

— To smo dobro uĉinili, sidi. Ni ti sam ne bi bolje uĉinio.

— Kako ste priĉvrstili cijev?

— Tako da visi s vanjske strane kule, a dolje se moţe i priĉvrstiti na štrcaljku.

— Kad naslone ljestve, vidjet će je.

— Janik je rekao da će ljestve prisloniti na drugoj strani gdje im drveće ne

smeta. Otvor cijevi prislonili smo tako da će voda polako teći niza zid ne praveći pri

tom nikakav šum. Morat će u tami veoma uporno traţiti da je naĊu. I u ostalim

sobama zakraĉunali smo sve kapke. Sad samo ţelim da kupališni gosti stignu što prije.

— To će još dugo trajati jer je Habulam govorio da će nam poslati dobru

veĉeru.

— Da odem ja po nju? — upita Janik.

— Uĉini to. Što prije jedemo, to ćemo manje morati ĉekati. Ali pretvaraj se da

si jeo kajganu, i da imaš grĉeve u ţelucu. Pokušaj govoriti s Ankom. Moţda nam ima

nešto saopćiti.

On ode, a mi smo ĉekali u tišini jer ništa više nismo morali dogovoriti. Halef je

ĉuĉao na svom pokrivaĉu, povremeno trljao rake, smijući se pri tom, i izvikivao

nerazumljive rijeĉi. Njegove su misli bile zaokupljene iskljuĉivo potapanjem naših

neprijatelja.

Kad se Janik vratio, nije bio sam. Donio nam je veĉeru, a jer sve nije mogao

sam nositi, pratio ga je Humun. On meĊutim nije htio ući, već je ostao vani dok Janik

nije preuzeo njegov dio, a zatim se udaljio najvećom brzinom.

Veĉera je bila izvrsna. Dobili smo veliku zdjelu riblje ĉorbe, a uz nju šaljice s

kojima smo je jeli umjesto ţlica. Zatim je doneseno veliko punjeno pile, a iza njega

kozje peĉenje, koje nije bilo loše, iako neki imaju predrasuda prema kozjem mesu. Uz

to smo dobili masni pilav s groţĊicama i bademovim košticama. Osim toga dobili smo

voće i kolaĉe koje nismo dirnuli. Od svega je ostalo više od polovice. Ne bismo ništa

ni dirnuli, no Anka nam je poruĉila da moţemo mirno jesti jer je sama priredila jela i

nitko za to vrijeme nije dolazio u kuhinju.

— Tvoj gospodar je u svom stanu? — upitah Janika.

— Jest. Sjedi, puši i bulji preda se. Pozvao me i pitao kako se osjećam. Drţao

sam se naime strašno. Odgovorih mu da sam pojeo dinju koja sigurno nije bila zrela pa

sam zato dobio grĉeve u ţelucu.

— To je bilo mudro od tebe. Moţda sad misli da i ne slutiš ništa o trovanju pa

se neće morati pred tobom pretvarati.

— Istina. Nije se pretvarao. Otvoreno mi je pokazao bijes što ga gaji prema

vama, i htio je sve znati što radite i govorite. Pripovijedao sam mu da te boli noga i da

ne moţeš hodati. Rekao sam da ste tako umorni da ţelite što prije leći. Zapovjedio mi

je da vam odmah poslije veĉere spremim leţaje, a tada bih i ja odmah morao poći na

spavanje. Što prije legnete to ćete ranije ustati, rekao je, a onda ja moram biti ispavan

da vas mogu posluţiti.

— Vrlo mudro s njegove strane. Gdje obiĉno spavaš?

— S Humunom i ostalim slugama.

— To je neugodno. Onda se ne moţeš neprimjećen udaljiti, a mi te trebamo.

— Što se toga tiĉe, efendijo, budi bez brige. Veĉeras neće nitko sa mnom

spavati, a Humun mi je, po zapovjedi gospodara, spremio leţaj pod krovom. Ako

ţeliš, pretvarat ću se kao da sam pošao spavati, a doći ću k vama u kulu. Budući da će

ovdje sve biti zatvoreno pokucat ću.

— Ali ne kao obiĉno. Mogao bi to biti i netko drugi. Pokucaj na kapak sa

straţnje strane, i to najprije jedanput, zatim dva puta, a onda tri puta. Znat ćemo da si

to ti pa ćemo ti otvoriti. Reci taj znak i tvojoj Anki. Ne zna se što se za vrijeme tvoje

odsutnost; moţe kod Habulama dogoditi. Neka ona pazi, i neka nam dojavi sve što

treba.

Janik je odnio zdjele i donio nam još nekoliko pokrivaĉa za noć. Pošto je otišao,

ugasismo svijetlo. Kapci na kuli bili su doduše zakraĉunati, ali su imali toliko pukotina

da se izvana lako moglo vidjeti da kod nas više ne gori svjetlo.

Janik se vratio tek dva sata kasnije. Dao je ugovoreni znak i mi mu otvorismo.

— Dolazim tako kasno — šapne nam on — jer sam se sjetio da bih mogao

prisluškivati kod Habulama. Svi su ljudi morali otići na spavanje, a zatim se on s

Humunom odšuljao u hambar. Obojica su upravo ušli.

— Onda znamo na ĉemu smo. Smatrat će da spavamo i uskoro moţemo

oĉekivati uspon na kulu.

— To moramo vidjeti — reĉe Halef i zajedno s ostalima brzo se uspne uza

stepenice.

Još uvijek je padala kiša i tako snaţno pljuskala da se koraci nisu mogli ĉuti.

Sjedio sam sam u doljnjoj odaji i ĉekao. Nakon nekog vremena siĊoše sva ĉetvorica i

Halef mi javi:

— Sidi, gore su. Uprasvo se posljednji penje po ljestvama. Bilo ih je sedam.

— U hambaru ih je biloo devet. Miridit je otišao, a Mubarek je vjerojatno

zaostao jer je ranjen.

— Raĉun je taĉan. Odmah ćemo odmaknuti ljestve i donijeti štrcaljku.

— Prebacite pokrivaĉe, jer ćete se smoĉiti do koţe.

Brzo su se pokrili, otkraĉunali vrati i izašli. Uspravih se kraj zida i otvorih

straţnji kapak. Vani je bilo tamno, ali usprkos tami i kiši opazih svoju ĉetvoricu koji su

nešto radili u blizini prozora. Onda zaĉuh škripanije štrcaljke. Priĉvrstili su cijev i

svom snagom stali tlaĉi vodu gore. Jama s vodom bila je pred mojim prozorom.

Povremeno se ĉuo tihi Halefov glas kako izdaje zapovijedi. Usprkos kiše bio je mali

Hadţi veoma zadovoljan.

Gore je sve bilo tiho. Oĉito, nitkovi nisu mogli sebi objasniti odakle dolazi

voda, ali su se ĉuvali da odaju svoju prisutnost. Silno su se naprezali da otvore

poklopac stepenica. Habulam je rekao da će u tu svrhu ponijeti bušilicu. Moglo bi se

dogoditi da nekako odbiju sponu. U tom sluĉaju oni bi sišli i ja sam se spremio da ih

doĉekam revolverima. Ali ma kako paţljivo osluškivao prema stepeništu ništa se nije

ĉulo. Halef je dakle dobro zabio poklopac.

Tako je prošlo dosta vremena. Više od jednog sata. Onda se sva ĉetvorica

vratiše.

— Sidi, gotovi smo — javi mi Halef s najvećim zadovoljstvom. Pumpali smo

što god smo mogli. Sasvim smo pokisli. Smijemo li zapaliti svjetiljku?

— Moţete. Bolje da gori svjetlo.

Upalio je svjetiljku i dolio ulja. Zatim su se popeli do one prostorije, iznad koje

su naši neprijatelji stajali u vodi. Tamo su otvorili kapak na prozoru, a zatim zaĉuh

Halefov glas:

— Budite pozdravljeni, gospodo. Zar ste se htjeli pri toj vrućini nadisati malo

svjeţeg zraka? Kako vam se sviĊa izgled odozgo? Naš efendija vas pita, trebate li

njegov dalekozor da bolje vidite kišu..

Osluškivao sam, ali nisam ĉuo odgovora. Oni kojima se Halef rugao bili su

sasvim tihi.

— Zašto se noću kupate tako visoko gore? — nastavi Halef. — Je li to ovdje

takav obiĉaj? Bit će mi vrlo ţao ako voda nije dovoljno topla. Nije pristojno

prisluškivati dok se drugi kupaju i zato ćemo se sada uljudno povući. Nadam se da

ćete do jutra biti gotovi. Onda će vaš preponozni sluga biti tako slobodan da se raspita

za vaše zdravlje.

Sišao je s ostalima i nasmijao mi se:

— Sidi, oni su divno ušli u stupicu, a nijedan se ne usuĊuje progovoriti ni rijeĉi.

Ĉinilo mi se da ĉujem kako im zubi cvokoću. Sad moţemo zapravo udobno zaspati,

jer nas nitko ne moţe smetati.

— Spavajte mirno — reĉe Janik. — Umorni ste od jahanja, a ja sam još ĉio.

Bdjeti ću i probuditi vas odmah ako bude potrebno. No ne moramo se niĉega bojati.

Oni ne mogu sići. Moguće je samo da voda probije strop i dopre do nas. Ali i to nije

opasno.

Imao je pravo. A budući smo se na njega mogli pouzdati legosmo da spavamo.

SVEČANOST BATINANJA

IAKO sam bio umoran, pa mi je trebao odmor, nije mi san htio doći na oĉi.

Ĉuo sam tiho hihotanje mog Halefa koji se veselio uspjehu svog pothvata pa se nije

mogao smiriti. Slušao sam i jednoliĉan neprekidni šum kiše koji me je napokon

uspavao. No ubrzo me probudi glasno kucanje na vratima. Kucalo se onako kao što

sam to bio Janiku naloţio. Uspravih se jer sam pretpostavljao da nam to Anka ţeli

nešto javiti.

Janik otvori vrata i pokaţe da je moja pretpostavka bila taĉna. Djevojka uĊe.

Halef, Osko i Omar takoĊer su se odmah probudili.

— Oprostite što vas smetam, efendijo — reĉe naša lijepa saveznica. —

Donosim ti vijest. Janik mi je pripovijedao da kanite zadrţati ljude gore u vodi. Je li

vam to uspjelo?

— Jest; još uvijek su gore.

— A ja mislim da su otišli.

— Kako im je moglo uspjeti da siĊu?,

— Ne znam, ali pretpostavljam da se sada nalaze u dvorcu.

— To je iznenaĊenje. Pripovijedaj nam!

— Janik me je upozorio da budem paţljiva. Habulam me rano poslao na

spavanje, ali ja sam ostala budna i gledala kroz prozor. Vidjela sam svog gospodara

kako se s Humunom šulja prema dvorištu. Da bih ga ĉula kad se vrati, siĊoh u

prizemlje i legoh uz odškrinuta vrata jedne sobe kraj koje je morao proći kad se bude

vraćao. Premda sam se trudila da ostanem budna, ipak sam zaspala. Dva su ĉovjeka

dolazila iz dvorišta i prolazila kraj mojih vrata. Jedan od njih je govorio, i ja po glasu

prepoznah Habulama. Psovao je kao što to još nikad nisam od njega ĉula. Govorio je

da mora u kuhinjti zapaliti veliku vatru i nabaviti odjeće. Mislim da je ĉovjek s kojim

je govorio bio Humun. U kuhinji su stali dizati veliku buku. Ĉula sam bijesne glasove

i glasno pucketanje i prasikanje upaljenog drveta. Ne znam što tamo rade, ali sam

dotrĉala ovamo da vam javim što sam primijetila.

— Dobro si to uĉinila. Mora da su na neki naĉin umakli. Halefe, kamo ste

stavili ljestve?

— Nismo ih odnijeli, već samo poloţili na zemlju. Kupaĉi nisu mogli sići s

kule i uspraviti ljestve.

— To je istina, ali neki od njih su se mogli spustiti po cijevi i prisloniti ljestve.

— Nikako! Pogledajmo odmah.

Poţurio je napolje praćen Oskom i Omarom. Kad su se nakon nekoliko ĉasaka

vratili, Halefovo je lice bilo vrlo nezadovoljno; on reĉe:

— Da, sidi, otišli su. Popeo sam se gore.

— Jesu li ljestve još prislonjene uz kulu?

— Na ţalost. Na drugoj strani cijev leţi na tlu.

— Dakle je tako kao što sam slutio. Otkrili su cijev. Neki su se po njoj spustili,

a zatim je odvezali i bacili dolje, te prislonili ljestve. Ostali su sišli i otišli u kuhinju da

se tamo ugriju i osuše mokru odjeću.

— Ţelio bih da sjede u paklu, gdje bi se brţe osušili nego u kuhinji — ljutio se

Halef. — Što ćemo sad?

— Moramo razmisliti. Mislim da mi...

Uto me prekinuše. Nismo zakraĉunali vrata i ona su bila malo otvorena, tako da

je sjaj svjetiljke probijao iz sobe. Sad ih je netko odgurnuo i mi zaĉusmo Habulamov

glas:

— Anko, prokleta djevojĉuro! Tko ti je dopustio da doĊeš ovamo?

Djevojka se prestrašeno trgne.

— Smjesta izaĊi — zapovjedi glas izvana. — A ti, Janiĉe, pseto, i ti si u sobu!

Što se imate šuljati po vrtu. Napolje! Biĉem ću vam utuviti poslušnost.

— Murate Habulamu — odgovorih. — Nećeš li biti tako dobar i doći unutra?

— Hvala. Neću da me tvoj zao pogled uništi. Da sam znao kakav si zavodnik

sluţavki, ostala bi ti moja kuća zatvorena,

— O tome moţemo opširno razgovarati. UĊi!

— Ne pada mi mi na um. Pošalji moje sluge napolje. Ovi podmukli gadovi

nemaju što traţiti kod tebe.

— DoĊi sam po njih.

Nije odgovorio, ali zaĉuh tihe glasove. Nije dakle bio sam.

— Ako on neće doći, dovest ću ga ja — reĉe Halef i stane u napola otvorena

vrata. Zaĉuh ikako je škljcnuo kokot i jedan glas zapovjedi:

— Natrag, pseto, inaĉe ću te ustrijeliti. Halef zalupi vrata.

— Jesi li ĉuo, sidi? — upita on više zaĉuĊen nego uplašen.

— Vrlo jasno — odgovorih. — To je bio glas Baruda el Amazata,

— To mislim i ja. Dvojica su stajala kod hambara i digla puške na mene. Nije

im uspjelo da nas ubiju muĉke i sad pokušavaju s otvorenim napadom.

— U to sumnjam. Neće se usuditi da nas postrijeljaju. Bilo bi previše javno. Da

misle ozbiljno ne bi ti se zaprijetili već bi pucali bez opomene.

— Misliš li? Ali zašto ta dvojica stoje ondje?

— PogaĊam. Kane pobjeći. Opazili su da nema Janika i Anke i stali sumnjati.

Traţili su ih i našli kod nas. Sad znadu da je za njih najbolje što mogu uĉiniti bijeg, a

da ih mi ne bismo smetali prijete nam ova dvojica dok se ostali spremaju na odlazak.

— Slaţem se s tobom, efendijo. Ali hoćemo li to mirno trpjeti?

Uzeh henrijevku u ruke, ustadoh i drţeći se za zid odšepah do kapka kraj vrata.

Omar je morao ugasiti svjetiljku, tako da me izvana ne bi mogli opaziti. Tiho otvorih

kapak i pogledah van. Kiša je prestala i dan je poĉeo svitati. Preko puta, samo

nekoliko koraka od kuće, bila su naslonjena dvojica. Jedan od njih stavio je kundak

puške na zemlju. Drugi je drţao pušku uspravno u desnoj ruci. Budući da mi je bio

okrenut s desne strane, prolazila je cijev puške kraj njegova desnog obraza. Obojica su

razgovarala.

Poloţih henrijevku na rub prozora tako da sam usprkos tame bio siguran u

pogodak. Nanišanio sam u cijev puške i opalio. Gotovo u isti ĉas zaĉuje se bolni krik.

Moja je kugla pogodila cijev i udarila puškom ĉovjeka po licu, te mu je poslije izbila

iz ruke.

— Nesreća! Podlost! — viknu on. Prepoznao sam ga po glasu: bio je to Barud

el Amazat.

— Hajdemo brzo! — viknu Manah. — Ovaj je metak probudio sve stanovnike

dvorca.

On podigne pušku, uhvati onog drugoga za ruku i odvuĉe ga za sobom. U

idućem su ĉasu nestali.

Iz Manahovih rijeĉi moglo se zakljuĉiti da nisu kanali pucati. Mnogo im je bilo

stalo do toga da Habulamovi ljudi ne primijete njihovu prisutnost.

Obratih se svojim pratiocima:

— Uzmite oruţje i poţurite u staju! Moglo bi se dogoditi da te hulje pokušaju

oteti naše konje.

Svi istrĉe iz kule. Ja opet sjedoh nasuprot vratima i zadrţah henrijevku u ruci

kako bih na sve bio spreman.

I Anka je otišla. Ubrzo se vrati s Janikom i Omarom koji mi je javio, da su

Osko i Halef ostali u staji da ĉuvaju konje. Ĉini se da dosad nije nitko pokušao da ih

uzme. Uopće, nisu sastali ţiva ĉovjeka. To me umirilo.

Sad je prije svega trebalo saznati gdje je šumarak u kojem su naši neprijatelji

drţali konje. Ni Anka ni Janik nisu to znali.

— Uvjeren sam da Humun zna — doda mladić, — ali on to neće htjeti da kaţe.

— Imam izvorno sredstvo, — odgovorih. — Kliješta pomoću kojih mogu iz

njega izvući što god hoću.

— Onda moţeš mnogo više od drugih. Nikad on neće odati svog gospodara i

njegove saveznike.

— Bit ćeš prisutan i uvjeriti se kako će on otvoreno sa mnom razgovarati?

Poznaješ li krojaĉa Afrita?

— Ne. Znam doduše da se zapravo zove Suef, ali taĉnije ti podatke ne mogu

dati. On ĉesto dolazi Muradu Habulamu pa sumnjam da s njim ne raspravlja o

poštenim stvarima. Zato sam ga uvijek izbjegavao. Bolje je, kad se ĉovjek ne druţi s

takvim ljudima. Najradije bih odavde otišao i bilo bi mi milo kad bih te mogao

otpratiti do Vaiĉe. Ako pak imaš posla u Karanorman hanu, mogao bih ti moţda biti

od koristi.

— Traţim tamo jednog velikog razbojnika koji je vjerojatno Habulamov

prijatelj i saveznik.

— Što? Takvim ljudima je moj gospodar prijatelj?

— Ovi ljudi koji su danas bili kod njega takoĊer su razbojnici i ubojice te nas

ţele ubiti. A tko je tvoj gospodar moţeš vidjeti po tome što nas je pokušao otrovati.

— Istina. Efendijo, neću ostati ovdje. Odlazim iz ove kuće pa makar bio ne

znam koliko vremena bez posla i zarade. Uslijed toga će se naša sreća odgoditi, ali mi

ćemo radije ĉekati nego da sluţimo takva gospodara.

— Što se toga tiĉe, platit ću zaradu i tebi i Anki. Vi ste nam spasili ţivot. Da

nije bilo vas, ne bismo više bili ţivi. Prema tome, imate pravo na plaću koja je

primjerena vašem djelu i našim mogućnostima.

— To je istina — zaĉuh povik kraj vratiju. — Nećemo dopustiti da o nama

govore da smo nezahvalni, sidi!

To je rekao Halef. Došao je iz staje i zaĉuo posljednji dio našeg razgovora.

Zatim nastavi:

— Na ţalost nismo bogati, ali moţda nam je ipak moguće da d-prinesemo

vašoj sreći. Ako zbog nas napustite vaše sadašnje mjesto, moramo se pobrinuti da više

uopće ne morate poći u sluţbu. Pitam te zato, Janiĉe, hoćeš li ovdje prisutnu Anku

uzeti za ţenu?

— Naravno! — nasmije se Janik veselo.

— A kada?

— Što prije.

— A ti cvijete iz Kiliselija i spasiteljice našeg ţivota, ţeliš li da ovaj mladić

Janik postane tvoj muţ, koga moraš uvijek slušati, bar tako dugo dok je pametan i ne

traţi od tebe gluposti?

— Jest, ţelim da bude moj muţ — reĉe djevojka pocrvenivši.

— Onda primite naš blagoslov iz ove vrećice sreće i zahvalnosti. Ja sam

blagajnik ovoga društva. Ovaj novac bio je novac nesreće, ali mi smo sebi preduzeli da

ga pretvorimo u novac sreće i sad nam se za to pruţila prilika.

On izvuĉe dugu vrećicu u kojoj je bio novac što smo ga osvojili u borbi oko

Dere-kolibe i otvori je.

— Dopuštaš li, sidi? — upita me.

— Vrlo rado — kimnuh glavom radoznao koliko će im dati.

— Skupite ruke da u njih primite kišu sreće.

Janik nije bio polagan. Brzo skupi dlanove pruţi ih prema Halefu, a kad je to

Anka vidjela uĉini isto. Skupljene ruke imale su šupalj zdjelast oblik i mogle su primiti

priliĉnu koliĉinu novca. Halef se maši u vrećicu i stane brojiti. Stavljao je izmjeniĉno

po zlatnik u Janikovu i Ankrnu ruku, i uz to je brojio:.

— Jedan, dva, tri, ĉetiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset! Odbrojio je sve

same turske zlatnike, od kojih je svaki vrijedio po stotinu pijastera. Dakle svakom od

njih odbrojio je po tisuću pijastera, što je za ove ljude bio znatan iznos. Zatim upita

ovo dvoje zaĉuĊenih i radosnih mladih ljudi.

— A znate li kako ćete promijeniti taj novac?

— Gospodaru — viknu napokon Janik. — Šališ li se ti s nama?

— Nema kod mene šale u novĉanim stvarima — reĉe Halef.

— Pa to nije moguće. Tisuću pijastera za mene, i tisuću za Anku! Tko to moţe

vjerovati?

— Ono što imate u rukama je vaše. Radite s vašim novcem ono isto, što ja

radim sa svojim. Pazite!

Skupio je vrećicu i strpao je u dţep. Dvoje mladih skanjivalo se da to uĉini.

— Ovaj novac — samo zlato! — viknu Anka. — Reci nam još jednom da je

naš, jer ja to inaĉe neću vjerovati.

— Meni je svejedno vjerovali vi to ili ne. Glavno je da novac spremite u dţep i

da se poslije vjenĉate. Janiku se veoma ţurilo pa ne mora sada toliko oklijevati..

— A ipak moram najprije pitati efendiju. To je tako velik iznos! Nama ne treba

toliko, jer imamo naše ušteĊevine. Što će vama ostati kad nama poklanjate ĉitav

imutak?

— Ne brini se ti za nas — nasmije se mali Hadţi. — Mi znamo kako se ţivi

bez novaca. Drţimo se puta gostoljubivosti. I naši najveći neprijatelji moraju nam

plaćati danak. Zar moţda mislite da ćemo Muradu Habulamu, vašem gospodaru,

pokloniti jedan veliki pijaster za ono što smo kod njega doţivjeli? Ne pada nam ni na

um. Vidite da će mi sidi dopustiti, da mu platim drugom monetom. Vidite da nam nam

ne treba novaca. Moţete uzeti par zlatnika i nemojte misliti da ćemo mi sad

oskudijevati. Uostalom, u posljednje smo vrijeme poprimili dobar obiĉaj da svakom

nitkovu koga se doĉepamo oduzmemo ono što je pokrao i podijelimo to ĉestitim

ljudima. Nadajmo se da ćemo uskoro opet sastati razbojnike. Onda ćemo opet ţivjeti

kao bubrezi u loju, i slaviti Alaha kako mudro upravlja padišahovim carstvom.

Da prekinem zahvaljivanje ovo dvoje sretnika rekoh Janiku i Halefu da uzmu

naše stvari i odnesu ih u staju te da osedlaju konje.

— Zar ćeš otputovati, efendijo? — zabrinuto me upita Janik.

— Hoću, ali ne odmah. Ţelim samo da konji za svaki siluĉaj budu spremni.

Povest ćemo tebe i Anku sa sobom.

— Murad Habulam to neće dopustiti.

— Pobrinut ću se da pristane.

— Onda ti moramo biti dvostruko zahvalni. Došao si ovamo kao da...

— Šuti! Znam što hoćeš reći i znam da si ĉestit i zahvalan mladić. To mi je

dovoljno.

Oni odoše, a ja sjedoh u kolica Habulamove ţene i rekoh Omaru da me od vezi

za njima.

U meĊuvremenu je vani postalo svjetlije. Već se moglo vidjeti priliĉno daleko.

Kiša je potpuno prestala, a nebo je obećavalo lijepi dan.

Da bismo došli do staje, morali smo proći kraj zgrade koja je izgledala poput

sjenika. Sve se vidjelo što stoji pod tim krovom podignutim na straţnjem zidu na

nekoliko stupova. Opazih kola, i to ne od one glomazne vrste što ih zovu »araba« i

koji obiĉno vuku volovi, već laka i lijepo graĊena kola, što ih ovdje zovu »hintef«. Na

zidu je visjela turska orma. Sve je odgovaralo mojim namjerama, to više jer je u staji

bio, uz ostale konje, mladi ţiv ţdrijebac, kojemu bi orma odliĉno pristajala. Nadzirao

sam sedlanje i napajanje konja, a zatim rekoh da me odvezu Habulamu.

— Da Anka i ja poĊemo s tobom? — upita sluga.

— Da!

— Slabo ćemo proći.

— Ne brinite ništa. Stajat ćete uvijek iza mene i nećete se maknuti s tog mjesta

bez moje dozvole.

Izašavši iz staje opazismo nekog momka koji se vrzmao tuda i promatrao nas.

— Tko je to? — upitah Jamika.

— Jedan od slugu koji je vjerojatno ĉuvao konje razbojnika. Hoćeš li ga upitati

gdje treba potraţiti taj šumarak?

— Vjerojatno mi to ne bi rekao.

— Sigurno ne bi.

— Onda ću radije priĉekati da mi Humun dade traţenu obavijest.

Kad smo stigli do trijema, opazih Humuna naslonjenja na zid. Stajao je tako da

je kroz vrata mogao promatrati staju. I on nam je posvetio svoju paţnju.

— Što ćete ovdje? — otrese se na nas.

— Ţelim govoriti s Muradom Habulamom, tvojim gospodarom!

Ĉuvao se da me izravno ne pogleda jer se bojao mojih oĉiju i drţao prste u

poloţaju koji ĉuva od ureka.

— To nije moguće.

— Zašto ne?

— Jer on spava.

— Onda ga probudi!

— Ne smijem!

— Ali ja to ţelim.

— Tvoje ţelje me se ne tiĉu!

— Onda zapovijedam! — rekoh još oštrije.

— Nemaš mi ništa zapovijedati!

— Halefe, biĉ!

Ĉim sam izgovorio te rijeĉi, već je korbaĉ od koţe nilskog konja ošinuo leĊa

tog neprijateljski raspoloţena ĉovjeka, i to takvom snagom da se ovaj smjesta savio na

pod. Pri tom je Halef viknuo:

— Tko nema tebi što zapovijedati, neotesanĉe? Sve sultanovo carstvo i sve

zemlje svijeta moraju slušati mog efendiju kad sam ja uza njega, ja lav koji riĉe prema

tebi, crvu koji kiše.

Humun se htio obraniti od udaraca, ali su ovi padali na njega tako brzo i gusto

da mu to nije uspjelo. Zato je zavijao da se ĉulo kroz sve odaje dvorca. Napokon ga

Halef ostavi, ali mu reĉe drţeći biĉ nad njim u zraku:

— Hoćeš li sada dovesti starog gada iz postelje?

— Prijavit ću te! Nabit će te na kotaĉ ţivoga! — zaurla Humun pobjegavši.

— Efendijo, to se neće dobro svršiti! — opomene me Janik.

— Ne bojim se — odgovorih. — Danas će netko platiti za svoja zlodjela.

— Osveta je razjapila ralje, a pravda pokazuje svoje kandţe. Izvršilac pravde bit

ću ja, Hadţi Halef Omar Ben Hadţi Abul Abas Ibn Hadţi Davud al Gosara!

Stajao je uzdignutih ruku kao govornik koji će riješiti zadatke svjetskih

razmjera.

Humun je lagao rekavši da njegov gospodar spava. Upravo kad smo skrenuli da

uĊemo u sobu, u kojoj me je Habulam primio prilikom našeg dolaska, doĊe nam ovaj

ususret i izdere se na mene:

— Što ti pada na um, da tuĉes mog slugu? Podilazi me ţelja da vas sve dam

izbiĉevati.!

Nije bio sam. Humun i krojaĉ Suef, koji se nazivao Afrit, bili su s njim, a za

njima pojavi se još pet šest slugu i nekoliko sluţavki.

Nisam odgovorio, već dadoh Omaru znak da me vozi dalje. Habulamov gnjev

rastao je potaknut mojom šutnjom, jer je taj bijesni ĉovjek, koraĉajući kraj nas,

izgovarao prijetnje koje bi nas potpuno uništile kad bi ih izvršio. Kad smo stigli do

odreĊenih vrata, htio ih je Halef otvoriti, ali Habulam stade pred njih i viknu:

— Nitko ne smije ući! Ja vam to zabranjujem!

— Ti? — upita ga Halef. — Ti nam nemaš što braniti.

— Ja sam vrhovna sudska i policijska vlast u ovom mjestu!

— Onda zaista moţemo ĉestitati Kiliseliju. Kad vrhovna sudska i izvršna vlast

pljaĉka i ubija, što će tek podanici uĉiniti? Sklanjaj se odavde, jer ćeš inaĉe dobiti

biĉem! Jesti li razumio?

Digao je biĉ, a budući da se domaćin nije maknuo s vrata, dobio je udarac od

koga je smjesta poskoĉio tako da bi to sluţilo na ĉast svakom cirkuskom klaunu. Uz to

viknu:

— Tuĉe me! Alah je to vidio, a i vi svi! Napadnite ga! Bacite ga na pod!

Sveţite ga!

Ovaj je poziv bio upućen slugama, ali se ni ovi, a ni Humun i Suef nisu

usuĊivah da dirnu malog Hadţija. Ovaj se na njih ni ne obazre, već otvori vrata i uĊe u

sobu a s njime i mi. Za nama dotrĉi Habulam, a ostali se natisnuše za njim.. Usred

sobe stane i zaviĉe:

— To je strašno! Kaznit ću te najstroţe! Ja sam ovdje vrhovni sud!

— Kiliseli je malo selo u kojem nema takva suda — odgovorih ja.

— Ja sam sudac u ovom mjestu!

— Ne vjerujem. Gdje si uĉio?

— Ne treba uĉiti!

— Tko ţeli biti sudac mora od svoje dvanaeste godine uĉiti i polagati ispite.

Imaš li ti koji ispit?

— To te se ne tiĉe!

— I te kako me se tiĉe. Tko ţeli suditi nama mora dokazati da poznaje pravo i

da je pozvan da to ĉini. Znaš li pisati i govoriti arapski?

— Znam!

— I perzijski?

— Da!

— A znaš li cijeli koran napamet? Jer to sve treba sudac da zna.

— Znam ga napamet! Ali tko ti daje pravo da me ovdje ispituješ? Bio sam

sudac i to imaš vjerovati. Pazite na vrata, da nijedan od ovih stranih optuţenika ne

uzmogne pobjeći i donesite smjesta klupu za batinanje!

Izdao je ovu zapovijed svojim slugama koji ga odmah poslušaše. Humun i Suef

stadoše uz njega, svaki s jedne strane, a ostali se postave izmeĊu nas i vratiju kako bi

nam onemogućili bijeg. Sluţavka otrĉi da donese klupu.

Habulam sad sjedne nasred sobe, te pozove onu dvojicu koji su stajali uza njega

da i oni sjednu.

— Sad ste svjedoci i prisjednici — reĉe im. — I vi ćete potvrditi moju osudu.

Sva tri lopova stanu se tako sluţbeno drţati da sam se morao svladavati da se

ne nasmijem.

— Hoćemo li to sve šutke pomatrati? — upita me Halef tiho. — To je sramota

za nas.

— Nije sramota, već zabava. Već smo tako ĉesto bili tuţeni pa smo se

pretvorili u tuţitelje da će se to svakako i danas dogoditi.

— Mir! — vikne Habulam na mene. — Kad je razbojnik pred sudom ima

šutjeti. Janiĉe i Anko, što traţite uz te zloĉince? Teško ste se ogriješili o moje

zapovijedi pa će vas poslije stići kazna. Sada se maknite odande.

Bilo je zaista smiješno. Imali smo naravno sve naše oruţje i taj je stari grešnik

zaista umišljao sebi da ćemo mi poštivati njegov pravorijek. Budući da su Janik i Anka

ostali uz nas, ponovi Habulam svoju zapovijed još stroţim glasom.

— Oprosti — rekoh. — Ovo dvoje je od danas u mojoj sluţbi.

— O tome ne znam ništa.

— Sad sam ti rekao, pa prema tome znaš.

— Razumijem. Preoteo si ih. Ali to ja ne dopuštam a osim toga ću ih kazniti.

— O tome ćemo kasnije razgovarati — odgovorih mirno. — Kako vidiš,

rasprava moţe zapoĉeti.

Pokazah sluţavku koja se vratila i donijela klupu za batinanje te je stavila pred

staroga.

Ta je sprava zapravo uska klupa s koje su na jednoj strani odrezane odvije noge

tako da su samo na jednoj strani ostale dvije noge jedna uz drugu. Ta se klupa poloţi

naopaĉke na zemlju tako da noge strše u vis. Optuţeni mora leći potrbuške na klupu i

svinuti noge u koljenima tako da mu one uz noge klupe vire u zrak. Tako ga veţu i on

prima udarce na vodoravno uzdignute gole tabane. Udarci po tabanima su vrlo bolna

kazna, pogotovu kad od njih popuca koţa.

Murad Habulam promatrao je klupu gotovo njeţnim pogledom. Zatim znaĉajno

pogleda nas i vikne jednom od slugu što su iza nas stajali:

— Bejaze, ti si najsnaţnija. DoĊi ovamo! Ti ćeš biti izvršilac kazne.

Visoki i snaţan sluga priĊe Halbulamu i stade ogledati batine što ih je sluţavka

donijela i poloţila uz klupu. Murad Habulam ponosno uspravi gornji dio tijela,

nakašlje se i poĉne obrativši se meni:

— Tvoje je ime Kara Ben Nemzi?

— Tako me ovdje zovu — odgovorih.

— Ti si gospodar ovog Hadţi Malefa Omara koji stoji uza te?

— Nisam njegov gospodar već prijatelj!

— To je svejedno. Priznaješ li da me je tukao?

— Da.

— I Humuna, mog slugu?

— Da.

— Buduća da to sam priznaješ, ne moram njega ni pitati. Znaš koliko je

udaraca zadao Humanu?

— Nisam ih ibrojio.

— Bilo ih je barem dvadesetak! — viknu Human.

— U redu. Ja sam doduše primio samo jedan udarac...

— Na ţalost! — upadne mu u rijeĉ Halef. — Ţao mi je što nisi primio barem

dva puta više nego Humun.

— Šuti! — zagrmi Habulam na njega. — Smiješ govoriti samo kad te ja pitam.

Zahvali Alahu što je sprijeĉio da više puta ne udariš. Ja sam ovdje gospodar i svaki

udarac što ga ja dobijem vrijedi trideset udaraca. To znaĉi da je to, s onih dvadeset što

si ih dao Humunu, svega pedeset udaraca koje ćeš sada primiti na tabane. DoĊi ovamo

i skini cipele!

Sluga Bejaz stane sreĊivati konopce, kojima je Halef imao biti svezan.

Pogledah svoje prijatelje. Lica su im upravo sjala.

— Brzo! — naredi Habulam. A budući da Halef nije poslušao, zapovjedi sluzi

Bejazinu:

— Dovedi ga!

Sluga priĊe Halefu. Ovaj izvuĉe pištolj, napne palcima oba kokota i uperi

oruţje u Bejaza koji odskoĉi i uplašeno dovikne svom gospodaru:

— Taj ĉovjek puca! Dovedi ga sam!

— Kukavice! — odgovori Habulam. — Ti si div a bojiš se patuljka!

— Ne bojim se njega već njegovog pištolja.

— Ne smije pucati. Naprijed, ljudi! Uhvatite ga i dovedite ovamo!

Sluge se agledaše. Plašili su se Halefa. Samo jedan je pokazao da nije kukavica.

Bio je to krojaĉ Suef. I on izvuĉe pištolj iz dţepa, iako prije takvo oruţje nismo kod

njega primijetili, priĊe bliţe i reĉe sluzi:

— Bejaze, vrši svoju duţnost. Ĉim on digne pištolj, prostrijelit ću mu glavu.

Još juĉer je taj ĉovjek izgledao kao najmirniji i najpitomiji krojaĉić, a sad mu se

na licu zrcalila mrţnja i odluĉnost, kakva bi ljudima koji nisu našeg kova utjerala strah

u kosti.

— Ti, krojaĉu, kaniš pucati? — nasmija se Halef.

— Šuti! Ja nisam krojaĉ! Kakva posla vi stranci imate ovdje? Što vas se tiĉu

naši poslovi? Ţelite nas sprijeĉiti da ĉinimo ono što nam se sviĊa, a tako ste glupi da

mene smatrate krojaĉem. Kad biste znali tko sam ja, zadrhtali biste od straha! Ali vi

ćete me upoznati. Zapoĉet ću kod tebe. Ako smjesta ne odeš do klupe i ne skineš

cipele, znat ću te prisiliti na poslušnost.

To je rekao ozbiljno. Halef ga pogleda iskosa, uzme pištolj u lijevu ruku, po

ĉemu sam zakljuĉio što će sad slijediti, i zapita najprijateljskijim glasom:

— A kako ćeš to uĉiniti?

— Eto, tako!

Suef ispruţi ruku da Halefa uhvati za prsa, ali ovaj munjevito zamahne i opali

Suefu takvu zaušnicu da je ovome ispao pištolj iz ruke, a sam je u luku odletio i pao

na zemlju. Prije nego što je stigao da ustane, kleĉao je Halef, koji je zadjeo svoj pištolj

za pas, nad njim i pljuskao ga obim rukama takvom brzinom da Suef nije stigao ni pr-

stom maknuti u svoju obranu.

Habulam skoĉi sa svog mjesta i zaurla od bijesa. Humun je kao lud mahao

rukama, ali se nije usudio pomoći Suefu. Sluge i sluţavke podigoše zaglušnu graju, ali

se ne pomakoše s mjesta. Buka je bila paklena, dok se Halef ne okani svog protivnika i

ustane.

Suef jume onamo gdje mu je leţao pištolj, ali je Halef bio brţi i odbaci ga

nogom tako da je odletio i udario o moj stolac i tu ostao. Suef priskoĉi da ga digne, ali

tako je došao na dohvat mojih ruku. Upravo kad se sagnuo stavih mu ruku na zatiljak i

digoh uvis. Ĉim sam ga zgrabio njemu nemoćno klonuše ruke i stane hvatati zrak.

Osko digne pištolj i uzme ga k sebi. Ja ljevicom kvrcnuh krojaĉa po glavi i posjedoh

ga na zemlju do svojih nogu.

— Tu ćeš sjediti i da se nisi pomakao! — zapovjedih mu. — Ĉim pokušaš

ustati bez mog odobrenja zgnjeĉit ću tvoju krţljavu glavu kao jaje.

On spusti glavu i ruke ne miĉući se. Drugi su još uvijek ludovali.

— Halefe, lati se biĉa i napravi red.

Ĉim sam to izgovorio, već se Halefov biĉ spustio na Habulamova leĊa. Stari

odmah zašuti, a šutio je i Humun. Odmah se i svi drugi povedoše za njihovim

primjerom.

— Sjedni! — viknuh ja na našeg suca i on posluša.

— Maknite se od vratiju! — zapovjedih posluzi. — Nosite se u onaj kut! Ostat

ćete tamo dok vam ne dopustim da odete.

Svi poţure da izvrše zapovijed. Sad smo imali slobodna leĊa i mogli smo sve i

svakoga taĉno nadzirati.

Vidjelo se na Habulamu da nije znao što da kaţe i kako da se vlada. Njegov je

bijesni pogled prelazio od jednog na drugog. Stisnuo je šake i stegnuo usne. Napokon

ih otvori da saspe na mene provalu gnjeva.

— Šuti, ili ćeš opet dobiti biĉem! — viknuh na njega. — Sad ja govorim.

Misliš li da smo te ovdje potraţili zato da nas udaraš po tabanima? Misliš li da smo mi

ljudi kojima moţeš suditi? Mi ćemo vama sad izreći osudu i izvršiti je. Donio si klupu

za batinanje, a mi ćemo se njome posluţiti.

— Što ti pada na pamet? — odgovori Habulam. — Zar ćeš me ovdje u vlastitoj

kući...

— Mir! — prekinuh ga. — Kad ja govorim, ti šuti! Tvoja je kuća jazbina

ubojica, a ti misliš...

Uto me prekinu Oskov povik. Bacio se na laţnog krojaĉa. No i ja sam opazio

Suefov pokret, iako su mi oĉi bile uperene u Humuna. Taj je krojaĉ bio zaista opasan.

Bio je jedini koji se usudio da se lati oruţja. Mislio je da ne pazim na njega. Mašio se

rukom u podstavu kaputa i izvukao noţ. Uspravivši se brzo do mene pokušao mi je

glatku nabrušenu oštricu zabiti u grudi. No nije mu uspjelo. Osko ga još u pravi ĉas

uhvati za ruku s oruţjem, a u isti tren sam ga i ja već drţao za vrat.

Halef priĊe i oduzme mu noţ iz ruke.

— Pretraţi njegove dţepove dok ga mi drţimo! — zapovjedih. On to uĉini i

izvadi nabijenu stasnu kuburu, razne sitnice i do vrha punu vrećicu pa je otvori i pruţi

je meni rekavši:

— Vidiš li zlatnike? A taj se ĉovjek izdavao za siromaha, koji ţivi krojeći i

šivajući od sela do sela. Ovaj je novac opljaĉkan ili ukraden. Što ćemo s njim?

— Stavi mu ga natrag u dţep. Nije naš. No oruţje mu oduzmi da ne bi s njime

izazvao nesreću.

Stavih dripca opet na pod. Škripao je zubima. Tko i što je on zapravo bio? Sam

je rekao da ćemo zadrhtati od straha kad to saznamo. Već zbog nas samih morao sam

ga onesposobiti, a da bih to postigao, nisam mu morao oduzeti ţivot. No morao je

primiti osjetljivu kaznu koja će ga ujedno sprijeĉiti da se dalje spotiĉe o nas.

— Halefe, Osko, Omare! Sveţite ga na klupu! — odluĉih.

Krojaĉ se drţao kao da mu je moj stisak oduzeo svaku mogućnost kretanja. Ali

nebom sam izgovorio te rijeĉi, skoĉi on na noge i s dva se skoka naĊe kraj Halbulama,

išĉupa ovome objema rukama noţ i pištolj iza pasa, okrene se k meni i vikne:

— Mene svezati! To je posljednja rijeĉ koju sa izgovorio! Uperio je oruţje u

mene, kokot udari i hitac plane. Jedva stigoh da se svom raspoloţivom snagom bacim

u stranu, te zajedno s kolicima padoh na zemlju. Nisam bio pogoĊen. Ali kako se

poslije ispostavilo, kugla je prosvirala izmeĊu Janika i Anke koji su stajali iza mene,

udarila u vrata i probila ih.

Još danas ne znam kako mi je uspjelo da to izvedem s nogom u sadrenom

zavoju. No jedva takoh pod, već skoĉih naprijed na ubojicu, ne skokom, nego

prebacivši se saltom prako obih ruku. Upravo pred krojaĉem doĉekah se iza tog skoka

na noge, uhvatih razbojnika obim rukama i sruših ga sa sobom na pod.

Murad Habulaim i njegovi ljudi nisu od straha prozborili ni rijeĉi. Nisu se

pomakli s mjesta. Suef je leţao poda mnom. Kleĉao sam mu na stegnima i pritisnuo

glavu dolje. Još uvijek je u desnoj ruci drţao prazni pištolj koji je srećom imao samo

jednu cijev, a u lijevoj noţ. Taj bi mi mogao postati opasan da nije moj prisebni Halef

već kleĉao kraj njega i drţao ga za ruku.

— Osko, ovamo! — viknu on. — Na klupu s njim i da se više ne pomakne!

Za ĉas je Suef bio svezan za klupu kako to batinanje zahtijeva. Janik mi doda

stolac i ja sjedoh.

— UviĊaš li sada da je tvoja kuća jazbina ubojica kao što sam ti to prije rekao?

— okomi se Halef na staroga. — Da naš efendija nije tako viĉan borbi i nema takvu

prisutnost duha, sada bi bio mrtav. Ali onda bi vidio što bi se dogodilo. Sada je našem

strpljenju došao kraj. Sad ćete svi saznati išto znaĉi kad se na nas puca i kad nam se

daje otrovana hrana.

— O tome ne znam ništa — ustvrdi stari.

— Šuti! Ti ćeš poslije doći na red. Poĉet ćemo s ovim bijednikom. On nas je

doveo u ovu kuću umorstava. Znao je da ovdje treba da budemo ubijeni. Sad je

pokušao da te ubode i pucao je u tebe, sidi. Odluĉi što će biti s njim. Ne misliš li da je

zasluţio smrt?

— Jest. Zasluţio je smrt. No mi ćemo mu pokloniti ţivot. Moţda se popravi.

Kao poticaj da bude bolji neka primi batine koje su tebi bile namijenjene.

— Koliko udaraca?

— Trideset.

— To je premalo. Ja sam imao primiti pedeset.

— Trideset je dovoljno.

— Onda moraju biti snaţni. A tko će mu ih dati?

— Naravno ti!

Nisam se prevario u Halefu, jer on odmah reĉe:

— Hvala ti, sidi. Ja sam uvijek voljan da pribavim duţno poštovanje svojim

biĉem, ali nisam sluga i nisam krvnik. A izvršavanje osude je posao krvnika.

— Imaš pravo. Odredi sam tko će biti izvršilac.

— To ću vrlo rado uĉiniti. Humun je saveznik krojaĉa. Neka mu on opali

trideset udaraca kao znak svog prijateljskog poštovanja.

Slagao sam se potpuno s takvom odlukom. Kimnuh glavom, a Halef se obrati

Humunu:

— Ĉuo si što je reĉeno. DoĊi ovamo i izvrši pravdu nad svojim ortakom.

— To neću uĉiniti! — odgovori sluga.

— Valjda ne misliš ozbiljno. Savjetujem ti da misliš i na sebe. Treba podijeliti

trideset udaraca. Ako ih ne daš njemu, primit ćeš ih sam. To ti obećajem tako mi

oĉeve brade. Dakle naprijed! Ne oklijevaj jer ću ti inaĉe ja pomoći.

Humunov je poloţaj bio vrlo neugodan. Rado bi poštedio svog ortaka, ali se

bojao za sebe pa je odluĉio da posluša. Po naĉinu kako se sluţio pirutovima, vidjelo se

da ne izvršuje prvi put ovakvu kaznu.

Suef nije rekao ni rijeĉi. Nije se mogao ni pomaći, ali da su mu pogledi bili

oštrice noţa, svi bismo bili probodeni.

Murad Habulam nije skidao oka s prizora koji se pred njim odvijao. Ĉinilo se

da će svakog ĉasa nešto reći, ali se svladavao. No kad je Human zamahnuo da opali

prvi udarac nije mogao više izdrţati:

— Stoj! Ja tu zapovijedam!

— Ni rijeĉi! — viknuh na njega. — Bit ću milostiviji s njim nego što ste vi

mislili biti s nama. Ali ako progovoriš još jednu rijeĉ bez mog odobrenja, odvest ću te

u Skopje pred sud. Moţemo dokazati da si nas pokušao ubiti, a ako misliš da će ti suci

ove zemlje dopustiti da pobjegneš, pošto mi odemo, onda te upozoravam da u Skopju

postoje konzuli raznih velesila koji su dovoljno moćni da za tebe zatraţe najstroţu

kaznu. Stoga, ako si mudar, šuti!

Habulam klonu. Poznavao je vlast konzula i bojao ih se. Zato nije više

progovorio ni rijeĉi.

Suef je primio svojih trideset udaraca. Stisnuo je zube, i nije ni pisnuo. Humun

ga je udarao kao da pred sobom ima najljućeg neprijatelja.

Kad je pao posljednji udarac, zaurla Suef:

— Rakije, rakije, brzo nalijte rakije na tabane.

Sad se Habulam usudio progovoriti. Zapovjedio je Anki da donese rakije, a ova

je donijela punu bocu. Humun uhvati bocu i stavi je najprije Suefu na usta. Ovaj

povuĉe nekoliko dugih gutljaja, a zatim mu ostatak izliju na raskrvavljene tabane. I

opet nije ni pisnuo. Taj je ĉovjek morao imati ĉeliĉne ţivce. Ili su ga moţda tukli već

ranije, pa je na to bio nauĉen.

Odvezasmo ga i on otpuza do Habulama, gdje savi noge, zabi glavu meĊu

koljena i prezirno nam okrene leĊa.

— Efendijo, s ovim smo svršili — objavi Halef. — Tko je sad na redu?

— Humun! — odgovorih ja kratko.

— Koliko?

— Dvadeset.

— Od koga?

— Prepuštam tebi, da ti odrediš.

— Murad Habulam.

Hadţi je to provodio odliĉno. Zloĉinci će se meĊusobno zamrziti i snovati

osvetu, kad budu jedan drugoga tukli. Habulam se odupirao.

— Humun je uvijek bio moj vjerni sluga. Kako ga mogu tući?

— Upravo zato jer je uvijek bio tako vjeran, daj mu sada dokaz svog

zadovoljstva — odgovori Halef.

— Ne dopuštam da me silite!

— Ako neće dati dvadeset udaraca Humunu, — odluĉih ja odmah —neka sam

primi ĉetrdeset.

To je djelovalo. Sluga se odupirao, kad su ga svezali na klupu, ali nije mu

pomoglo. Njegov gospodar ustane i najprije oklijevajući prihvati batinu, ali zatim ipak

zdušno provede kaţnjavanje do kraja.

Humun nije tako junaĉki kao Suef podnosio batinanje. Vikao je oĉajniĉki kod

svakog udarca, ali ja opazih da je sluţinĉad zadovoljno kimala glavom i da su me svi

gledali gotovo sa zahvalnošću. On je bio miljenik svog gospodara, pa je sigurno

zlostavljao druge.

I on je zatraţio rakije da izlije na rane pa se zatim povukao u obliţnji kut.

— Tko je sada na redu? — upita Halef.

— Murad Habulam — glasio je odgovor.

Habulam je još stajao s batinom kod klupe. Od straha odskoĉi nekoliko koraka i

viknu:

— Što? Kako? Zar ja da budem tuĉen?

— Naravno! — kimnuh, iako sam s njim imao sasvim druge namjere.

— Nitko nema na to pravo!

— Varaš se. Ja sam taj koji imam to pravo. Ja znam sve. Zar nisi ti dao svoju

kuću da u njoj budemo ubijeni?

— To je velika laţ!

— Zar nije juĉer ujutro bio kod tebe tvoj brat, Manah el Barša, nekoć poreznik

u Skopju i najavio naš dolazak te dolazak svojih ortaka.

— To si sigurno sanjao. Ja nemam brata.

— Bit će da sam tada sanjao i to da si s njim dogovorio, da ćeš nam dati stan u

kuli s duhom »stare majke«, a tvoj sluga Humun trebao je preuzeti ulogu duha.

— Ti meni priĉaš nepoznate stvari!

— Ali Humunu su te stvari poznate kao što to vidim po njegovom zaĉuĊenom

pogledu, što mi ga je upravo dobacio. Ĉudi se odakle znam tu tajnu. Osnovu s duhom

niste mogli provesti pa ste došli na misao da se popnete na kulu i ubijete nas.

— Alah, Alah! Jesi li ti lud?

— Oba Aladţije trebali su mene ubiti. Barud el Amazat htio je ubiti Oska, jer

sa njim ima nerašĉišćene raĉune zbog Zeniĉine otmice. Tvoj brat Manah preuzeo je na

sebe Halefa, a Humun je izjavio da je spreman da ubije Omara. Miridit se povukao, jer

je sa mnom zakljuĉio primirje i dao mi svoju sjekiru koju vidiš ovdje u mom pasu.

— Alah akbar! On zna sve! Njegov zao pogled mu je to rekao — promrmlja

Humun uplašeno.

— Ne, ne, on ne zna ništa! — vikne Habulam. — Ja ne poznajem nikoga od

svih tih ljudi ĉija si imena spomenuo.

— Oni su s tobom bih na kuli, a malo prije bili ste svi zajedno, to jest vas

devetorica, u hambaru u blizini kule.

— Ja uopće nemam hambara!

— Ja ću ti ga pokazati i reći ću ti da sam ja sam prisluškivao vaš razgovor,

skriven meĊu snopovima ţita. Ĉuo sam svaku rijeĉ, svaku rijeĉ!

On se trgne i zapanjeno stane buljiti u mene.

— Zar nije Miridit trgnuo noţ na Mubareka prije nego što je otišao?

— Ja... ja.. . ja ne znam ništa! — promuca on.

— Upitat ćemo Suefa. Moţda on zna. Ako ne odgovori, onda će mu daljnjih

trideset udaraca razriješiti jezik.

Suef se okrene k meni, izbijeli zube kao divlja zvijer, dobaci mi bijesni pogled i

prosikće:

— Pseto! Što me briga za tebe i udarce batinom. Jesi li me moţda ĉuo gdje

jauĉem? Misliš li da te se ja bojim, pa da ću samo pod batinama morati da reknem

istinu?

— Kaţi je sada, ako si hrabar.

— Jest, ja sam hrabar. Sve je tako kao što si rekao. Htjeli smo te ubiti. Nije nam

uspjelo. Ali, tako mi Alaha, nećeš stići daleko, a vrane će kljucati vaše lešine.

— On bulazni, on bulazni! — viknu Habulam. — Uslijed boli od udaraca sišao

je s uma!

— Kukavico! — procijedi Suef.

— Sidi, pitaj još jednom Humuna — reĉe Halef. — Ako neće govoriti dat

ćemo mu još dvadeset udaraca.

On priĊe k sluzi, i uhvati ga za ruku.

—Ostavi me, ti Ċavoli hadţijo! Priznajem sve, sve! — viknu Humun.

— Je li sve tako kao što je efendija rekao?

— Jest, sve je taĉno tako.

— I on je od bali poludio! — vikne Habulam.

— U tom sluĉaju — rekoh — dovest ću još dva svjedoka. Janice, reći istinu je

li Habulam kriv?

— Htio vas je ubiti — odgovori Janik.

— Nitkove! — vikne Habulam. — Bojiš se moje kazne zbog neposlušnosti, pa

se hoćeš osvetiti.

— Anka — nastavih — jesi li vidjela da je tvoj gospodar stavio otrov u

kajganu?

— Jesam — odgovori ona. — Vidjela sam to sasvim taĉno.

— Alaha mu! Kakva laţ! Kunem se prorokom i svim poboţnim kalifima da

sam potpuno neduţan.

— U ovom ĉašu izvršio si strašno krivokletstvo, koje će te....

Prekinuli su me. Prisutne muslimane razgnjevilo je što je Habulam upotrijebio

prorokovo ime i uspomenu na kalife za svoju laţnu zakletvu. Halef se maši biĉa.

Gnjevno mrmljanje proĊe odajom. Humun se podigne na ranjene noge, dotetura do

svog gospodara i pljune mu u lice rekavši:

— Stidi se! Budi proklet u sve vijeke! Tvoj će te kukaviĉluk dovesti u

dţehenem! Ja te napuštam. Ali prije toga ćemo obraĉunati.

I Suef je stajao kraj staroga, pljunuo mu u lice i viknuo:

— Neka sramota padne na tebe i na tvoju starost. Prekidam s tobom.

Obojica oteturaju na svoje mjesto. Ti su ljudi s lakoćom uzimali na svoju

savjest umorstva, ali huljenje nisu mogli podnijeti.

Habulam je stajao kao da ga je udarila kap. Obje ruke stavio je na ĉelo. Onda ih

najednom digne u zrak i vikne:

— Alah, pogriješio sam! Ali popravit ću grešku! Priznajem da sam vas htio

ubiti i da sam stavio otrov u vašu hranu.

— Alah il Alah! — odjekne naokolo.

— Tvoja je sreća da si opozvao zakletvu! Moj efendija to ne bi dopustio, ali

kunem ti se prorokovom bradom da bi tvoj ţivot ugasouo prije nego što bismo mi

napustili ovu kuću. Priznaješ dakle svoju krivnju?

— Priznajem.

— Onda izdrţi kaznu koju smo ti dosudili. Koliko će primiti udaraca? — upita

Halef.

Stotinu —odgovorih.

— Stotinu — zakriješti starac. — To neću preţivjeti!

— To je stvoja stvar. Dobit ćeš stotinu udaraca na tabane. — Habulam se

slomi. Vidio sam kako mu dršću koljena. Bio je velik zlikovac, ali još veća kukavica.

— Budi milostiv! — stade me moljakati.

— A što će reći Suef i Humun, ako tebi oprostim kaznu, a oni su svoju primili?

— Na batine s njim! — vikne Suef.

— Dajte mu stotinu! — sloţi se Humun.

— Evo, ĉuješ sam — reĉe Halef. — DoĊi, legni na klupu da te moţemo

svezati.

On ga uhvati za ruku da ga sruši, a oĉajni se Habulam svijao poput crva i

jaukao kao dijete. Dadoh znak Osku i Omaru, i oni ga poloţe na klupu.

— Prestanite, prestanite! — vikao je. — Poginut ću od toga. Ako umrem, moj

će vas duh progoniti i nećete imati mira.

— Reci svom duhu neka se toga okani — odvrati Halef. — Bude li se meni

pokazao, zlo će proći.

Usprkos njegova protivljenja svezasmo ga, a on se previjao kao da već osjeća

bolove.

— Tko će ga tući ? — upita Halef.

— Ti — odgovorih.

Htio se usprotiviti, ali na moj mig shvati.

— Raduj se, Murade Habulame — reĉe on prihvativši batinu, — Raduj se da

ćeš od mene primiti blagodat kazne. Ovih stotinu udaraca bit će ti, kao da si primio

tisuću. Skinut će velik dio grijeha s tebe.

— Milost! — moljakao je starac. — Otkupit ću se!

— Ti bi platio udarce? — nasmija se Halef. — Šališ se. Ime tvog djeda je

škrtost, a lakomost je majka tvojih predaka.

— Ne, ne! Nisam škrt. Sve ću platiti, sve!

— To ti efendija neće dopustiti. No ja bih ipak htio znati koliko bi platio da

izbjegneš batinama.

— Za svaki udarac rado ću vam platiti jedan cijeli pijaster.

— Dakle stotinu pijastera? Jesi li ti lud? Ako primiš batine, nama ta zabava

vrijedi deset tisuća pijastera, a ti ćeš imati boli za dvadeset tisuća. To je skupa trideset

tisuća. A ti nam nudiš stotinu. Stidi se!

— Dat ću dvije stotine!

— Šuti! Nemam vremena da slušam ispade tvoje škrtosti. Moram zapoĉeti.

Stao je pred staroga i dignuo batinu kao da će udariti.

— Ne udaraj! — zastenje Habulam. — Platit ću više, mnogo, mnogo više.

Ĉitava ova stvar s batinanjem bila mi je odvratna. Ali nas su ovi ljudi htjeli

otrovati, zadaviti i ustrijeliti. Mi se nismo mogli pouzdati u pomoć vlasti i bili smo

prepušteni sami sebi. Morali smo raĉunati s okolnostima u kojima smo se nalazili, i

mislim da je pod tim prilikama naš postupak bio opravdan.

— Dakle dao bi više? — upita Halef. — A koliko?

— Platit ću tri stotine... — a budući da je Hadţi zamahnuo, on brzo doda... —

. . . ĉetiri stotine, pet stotina pijastera. Nemam više od pet stotina.

— U redu — reĉe Halef — ako nemaš više, morat ćeš dobiti bastonadu. Mi

smo mnogo bogatiji od tebe. Imamo udaraca u pripremi koliko hoćeš. A da bismo to

dokazali bit ćemo velikodušni i dodati još pedeset tako da ćeš primiti svega stotinu i

pedeset. Nadam se da će tvoje zahvalno srce znati cijeniti našu dareţljivost.

— Ne, neću stotinu pedeset udaraca. Neću ni onih stotinu.

— Ali oni su ti dosuĊeni, a budući da ti kao siromašan ĉovjek nemaš više od

pet stotina pijastera, na našoj se osudi ne moţe ništa izmijeniti. Omare, doĊi ovamo i

broj. Htio bih napokon poĉeti.

On zamahne i udari staroga po desnoj nozi.

— Alah kerim! — vikne Habulam. — Platiti ću šest stotina pijastera.

— Dva! — nastavi brojati Omar. Udarac padne na lijevu nogu.

— Stani, stani! Platit ću osam stotina, devet stotina, tisuću pijastera.

Halef me upitno pogleda i kad ja kimnuh glavom on spusi već dignuti štap i

reĉe:

— Tisuću? Gospodaru kako glasi tvoja zapovijed?

— To će ovisiti o Habulamu — odgovorih. — Pitanje je ima li on kod sebe

tisuću pijastera.

— Imam ih! Evo, ovdje su! — izjavi starac.

— Onda ćemo razmisliti o tome.

— Što imate tu razmišljati? Primit ćete novac s kojim moţete udobno ţivjeti.

— Varaš se. Ako se uopće umilostivim da ti oprostim kaznu zbog tog iznosa,

onda je tih tisuću pijastera odreĊeno za siromahe.

— Uĉinite s novcem što hoćete. Samo pustite mene.

— Zbog ljudi, kojima je novac namijenjen, pustio bih te ako prihvatiš još jedan

uvjet.

— Još jedan uvjet? Zar hoćete još novaca?

— Ne. Moraš Janika i Anku smjesta otpustiti iz sluţbe.

— Vrlo rado, vrlo rado! Neka idu!

— Isplatit ćeš im odmah njihovu zaradu i to bez odbitka.

— Dobit će sve što treba.

— A osim toga dat ćeš im dobru svjedodţbu.

— Hoću!

— U redu. Oni će odmah sa mnom napustiti tvoju kuću. Njima je daleko da

poĊu ĉak do Skopja pješice. Morat će nositi svoje stvari. Zato ţelim da putuju kolima

koja stoje dolje u sjeniku.

— Ne pada mi ni na kraj pameti.

— Kako god ţeliš. Halefe, nastavi. Na redu je treći udarac.

— Stanite! Stanite! — zakriješti stari videći da je Halef zamahnuo. — Ne

mogu im dati kola!

— Zašto?

— Neće mi ih vratiti.

— Janik i Anka su ĉestiti ljudi. Moći ćeš ih putem vlasti prisiliti da ti vrate kola.

— Skopje je daleko odavde!

— Rekao si mi da je tvoja ţena ondje.

Još se neko vrijeme opirao, ali napokon pristade da se Janik i Anka njegovim

kolima i konjem odvezu do Skopja, i da tamo kola predaju njegovoj ţeni.

— Nadam se da smo sada gotovi? — upita on duboko uzdahnuvši.

— Još nismo. Dat ćeš mi pismeno i potpisano priznanje svega što si nam

spremao.

— Što će ti to?

— Dat ću ga Janiku. Ĉim prema njemu pokaţeš znakove neprijateljstva predat

će on tvoje priznanje sucima.

— To je za mene previše opasno!

— Halefe, uzmi batinu!

— Ĉekaj! — vikne Habulam. — On se moţe posluţiti priznanjem i onda, kad

mu ja ništa ne uĉinim.

— To ne mijenja ništa na stvari — odgovorih. — Sva sluţinĉad koja ovdje

stoji, ĉula je tvoje priznanje. Oni znadu što se dogodilo, i uskoro će svi stanovnici

ovog kraja znati da si ubojica i trovaĉ. Ljudi će te prezirati i izbjegavati. Ta me

okolnost natjerala da postupim blaţe. Bit ćeš kaţnjen time i bez mog uĉešća. Ne

oklijevaj dugo. Nemam vremena.

Halef je potkrijepio zahtjev štapom, dirnuvši taban staroga, kao da se spremao

na udarac. To je djelovalo.

— Dat ću ti pismeno priznanje — izjavi Habulam. — Odveţite me.

To uĉinismo, i on ode u pratnji Oska i Halefa da donese novac i pribor za

pisanje.

Odšepao je polako sa svoja dva ĉuvara. Sluge i sluţavke koji su stajali uza zid

šaptali su izmeĊu sebe. Onda mi priĊe jedan od njih i reĉe:

— Efendijo, ne ţelimo više ostati kod Habulama. Neće nas htjeti pustiti pa te

molimo da ga prisiliš na to.

— To ne mogu.

— Uĉinio si to za Janika i Anku.

— Bio sam njihov duţnik. Oni su spasili naš ţivot. Vi ste pomagali ubojicama.

— To nije istina, efendijo!

— Zar niste ĉuvali njihove konje?

— Jesmo. Stajali smo cijelu veĉer i cijelu noć na kiši i oĉekivali nagradu. Ali

kad su ovi ljudi polazili, bili su bijesni pa su naše usluge nagradili udarcima.

— Kad su odjahali?

— U ranu zoru.

— U kom su pravcu krenuli?

— Cestom za Skopje.

— Gdje su stajali njihovi konji?.

— Izvan sela, kod skupine dunja.

— Ako me odvedeš onamo, pokušat ću vam ishoditi otpust iz sluţbe.

— Rado ću to za tebe uĉiniti.

Habulam se vratio s oba ĉuvara. Omar je nosio papir, tintu i pero. Halef mi

pristupi s vrećicom u ruci i reĉe:

— Tu je tisuću pijastera, sidi. Taĉno sam ih prebrojio. Stavih vrećicu u dţep.

Habulam odšepa do Janika i Anke, preda im novac i reĉe prijetećim glasom:

— Nosite se odavde, i pošteno vratite moja kola u Skopju. Ja ću se svaki dan

moliti Alahu da vam brak bude nesretan.

Te su rijeĉi izazvale Janika. On spremi novac i odgovori:

— Ti nas vrijeĊaš, a ipak si zloĉinac kakvog teško da ima na svijetu. Ovog puta

si izbjegao krvniku jer je efendija bio blag s tobom. No uskoro će kucnuti ĉas kad će

cijela vaša razbojniĉka druţina primiti zasluţenu kaznu. Vaši su dani odbrojeni, jer će

vaš voĊa podleći hrabrosti ovog efendije.

— Neka ga samo traţi! — uzjoguni se starac.

— Naći će ga. On zna gdje se nalazi!

— Znade li?

— Zar misliš da ne znamo?

— Ja ću sam poći s njim u Karanorman han da efendiji pomognem.

Eto, rijeĉ je bila izgovorena! Mahnuo sam neopreznom mladiću ali on to nije

vidio. Htio sam ga prekinuti no on je u svom ţaru govorio tako brzo da nisam stigao.

Nisam htio najaviti da znam za to mjesto.

Habulam naćuli uši, lice mu poprimi napet izraz.

— Kara... nor... man... han! — viknu on, naglasivši naroĉito oba sloga

»norman«. — Kakvo je to mjesto?

— To je mjesto kod Vajĉe gdje se nalazi vaš voda.

— Karanorman han! Vrlo dobro! Što kaţeš na to Suefe? Pritom se prezirno

nasmija.

Toboţnji se krojaĉ okrene kad je ĉuo ime koje je Janik izgovorio i ispitjivo ga

pogleda u lice. Na Habulamovo pitanje on se glasno nasmije i reĉe:

— To je zaista divno. Neka samo odu onamo i neka ga potraţe. Htio bih biti

prisutan i vidjeti njihova lica kad tamo naĊu voĊu.

Ovo me vladanje iznenadilo. Oĉekivao sam da će se uplašiti, a oni su se rugali.

Vidjelo se i ĉulo da se ne pretvaraju. U ovom ĉasu znao sam sa sigurnošću da se Ţuti

ne nalazi u Karanorman-hanu.

Ali proĉitao sam na papiriću da je Barud el Amazat bio onamo naruĉen. Ili je

postojalo neko mjesto sa sliĉnim imenom?

Nisam imao vremena da tu misao slijedim dalje. Morao sam pisati. Uĉinih to

na koljenu na istoĉnjaĉki naĉin. Ostali su šutjeli, da mi ne smetaju.

Murad Habulam sjeo je kraj Suefa, i obojica su nešto meĊusobno šaputali, i ja

primijetih, gledajući ih povremeno, njihove zlurade poglede. Na kraju su što više

hihotali. Ova me drskost naljutila.

— SiĊi dolje i upregni konja — zapovijedih Janiku. — Natovarite svoje stvari.

Zaĉas ćemo krenuti.

— Da dovedem konje? — upita Halef.

— Još ne. Ali poĊi još jednom u kulu. Tamo ima još mrvica otrovane kajgane

koju smo bacili vrapcima. Paţljivo ih sakupi. Moţda će nam još ustrebati.

Mali lukavi Hadţi odmah mi napomene:

— Imam u dţepu i tuljac s otrovom što smo ga oduzeli našem domaćinu

Habulamu.

— Vrlo dobro. Ĉini se da se Habulam zabavlja na naš raĉun. Pobrinut ću se da

postane ozbiljniji.

Halef, Janik i Anka odoše. Halef se upravo vratio kad sam dovršio s pisanjem.

Donio je više malih i velikih mrvica, koje su bile dovoljne za kemijsku pretragu.

— Efendijo, što ćeš uĉiniti s ovim stvarima? — zapita me Habulam zabrinutim

glasom.

— Predat ću ih u Skopju policijskom ljekarniku. Neka on utvrdi, da je otrov iz

tuljca pomiješan u kajganu.

— To nema svrhe.

— Ima, i to vrlo veliku. Ţelio bih malo obuzdati tvoje veselje.

— Mi se nismo smijali.

— Ne laţi! Time samo pogoršavaš stvar.

— Morali smo se smijati Karanorman-hanu.

— Zašto?

— Jer mi za njega nismo nikad ĉuli.

— Je li to tako smiješno?

— Nije. Ali Janik je govorio o voĊi, o kojem mi ništa ne znamo, i o

Karanorman-hanu koji nam je nepoznat.

— Vi zaista ne znate ništa o Ţutome?

— Ne — odgovori on, iako sam opazio da se uplašio kad sam izgovorio to

ime. — Ne poznajem ni njega, a ni mjesto o kojem ste govorili.

— Ne poznaješ li ni jedno mjesto sliĉnog imena?

Ošto sam ga pogledao. Gutao je i gutao, spustio pogled i napokon odgovorio:

— Ne, ne poznajem.

— Vidim na tebi da opet laţeš. Ne znaš se tako dobro pretvarati da bi mene

prevario. Da vidimo, uostalom!

Izvukoh lisnicu. U pretincu sam imao papirić što ga je Hamd el Amazat pisao

svom bratu Barud el Amazatu i koji je meni dospio u ruke. Izvadih ga i najtaĉnije ga

pregledah.

Nisam dosad primijetio da je rijeĉ Karanoronan-han mogla biti netaĉno

napisana. I zato sam uvijek mislio da sam je ispravno proĉitao. No jedva je ovog puta

moj pogled pao na taj slog, kad sam već znao na ĉemu sam.

Arapsko pismo je veoma precizno. Mala kvaĉica iznad slova, ili crtica ispod

rijeĉi mijenja samoglasnike u slogu. Na tom papiriću nisam primijetio crtu ispod sloga

»nor« jer je u pisanju ispala sasvim malena. Prema tome u trećem slogu te rijeĉi nije

trebalo ĉitati »o« već »i« te je slog glasio »nir«.

U sljedećem slogu pisac je netaĉno zapoĉeo te sam zato proĉitao »M« umjesto

»V«. Posljednja dva sloga glasila su dakle »nirvan« a ne »norman«, pa je cijelo ime

bilo Karanirvan-han.

Kad podigoh pogled s cedulje iznenadih se opazivši da je Habulam poţudnim

oĉima promatrao pisamce.

— Što je to, efendijo? — upita om,

— Kao što vidiš, papirić.

— Što piše nanjemu?

— Karanorman-han.

— Dopusti mi da pogledam.

Je li poznavao Hamd el Amazata? Je li bio upućen u tajnu koju smo istraţivali?

Moţda je namjeravao uništiti cedulju. To mu ne bi ništa pomoglo jer sam ja znao njen

sadrţaj.

Ĉinilo mi se da bih mu trebao dati cedulju. Budem li ga pri tome pozorno

motrio moţda ću iz njegovog drţanja izvući zakljuĉke.

— Evo ti je — rekoh. — Ali nemoj je izgubiti. Još je trebam. Uzeo je papirić i

stao ga promatrati. Vidjeh da je problijedio. U isti ĉas zaĉuh tiho ali vrlo znaĉajno

Halefovo kašljucanje. Htio je privući na sebe moju paţnju. Brzo ga pogledah i on mi

jedva primjetno kimne oĉima u pravcu Suefa. Smjesta krišom upravih pogled prema

Suefu i opazih da se napola digao na koljenja i izduţio vrat. Oĉi su mu bile uperene u

Habulama, a lice mu je izraţavalo napetu paţnju, kako mu ne bi izmakla ni jedna rijeĉ

onoga što se razgovaralo.

Postalo mi jasno da su njih dvojica o toj cedulji znali više nego što sam ja

mogao slutiti a sada mi je bilo ţao što sam navijestio svoj skori odlazak. Da sam

mogao dulje ostati bilo bi mi uspjelo da ih nekako ispitam. No to se više nije moglo

opozvati.

U meĊuvremenu se Habulam pribrao. Stresao je glavu i rekao:

— Tko bi to mogao ĉitati? Ja ne! Nije to nikakav jezik.

— Ipak jest — odgovorih.

— Slogovi su tu, ali iz njih se ne moţe sloţiti rijeĉ.

— Treba im promijeniti redoslijed. Onda se jasno ukazuje rijeĉ.

— Moţeš li to?

— Naravno.

— Uĉini to.

— Ĉini se da te ovi reci veoma zanimaju?

— Zato jer mislim da ih se uopće ne moţe proĉitati, a ti tvrdiš protivno. Sastavi

slogove kako treba i proĉitaj mi sve.

Gledajući kriomice, ali oštro Suefa, izjavih:

— Ĉitane ispravnim redoslijedom ove rijeĉi znaĉe: »In pripeh beste la

Karanorman-han ali sa panajir menelikde.« Razumiješ li to?

— Samo neke rijeĉi.

Jasno sam vidio da mu se lice trgnulo u djeliću sekunde. Suef se skutrio u svoj

prijašnji poloţaj kao da se uplašio. Znao sam sada na ĉemu sam, i zato rekoh:

— To je mješavina turskog, srpskog i rumunjskog jezika.

— Ali ĉemu to? Zašto pisac nije pisao na jednom jeziku?

— Jer sadrţaj ovog pisma nije namijenjen svakom, ţuti i njegovi znanci sluţe

se izmeĊu sebe tajnim pismom. Oni uzimaju rijeĉi iz sva tri jezika i sastavljaju slogove

po odreĊenom redu, ali prividno nasumce tako da ih neupućeni ne moţe ĉitati.

— Đavole! — tiho jeknu Suef.

Nije mogao sasvim svladati iznenaĊenje. Njegov mi je povik potvrdio da sam

dobro pogodio iako sam tek izgovorio ono što sam slutio.

— Ali ti si to ipak znao proĉitati — reĉe Habulam dok mu je glas drhtao od

uzbuĊenja.

— Naravno.

— Onda si Ţutov saveznik?

— Zaboravljaš da sam stranac. Za vas je ovo dovoljno tajno pismo, ali nama,

koji poznajemo sva tri jezika, nije teško odgonetnuti ostalo.

— Kako zapravo zvuĉi sadrţaj ovih nerazumljivih rijeĉi? Htio se samo uvjeriti

je li mi sadrţaj poznat, jer on je sam naravno znao ĉitati to pismo.

— Sadrţaj glasi: »Veoma brza vijest u Karanorman-han, ali poslije sajma u

Meneliku.«

— Dakle tako to treba ĉitati! — reĉe on hineći djetinjasto ĉuĊenje. — Je li ta

cedulja tako vaţna za tebe te si me molio da je ne izgubim?

— Jest. Jer ja traţim Ţutog i nadam se da ću ga pomoću ove cedulje naći.

— Ti si dakle bio na sajmu u Meneliku, a sada misliš poći u Karanorman-han?

Potvrdih to spremno i prostodušno kao da me nije smetalo što me netko

ispituje. On se dao prevariti i nastavi:

— Tko je napisao ovu cedulju?

— Jedan tvoj znanac, naime Hamd el Amazat. On je brat Baruda el Amazat,

koji je noćas bio kod tebe.

— A ipak još nikad nisam o njemu ĉuo. Gdje je on?

— Bio je u dućanu trgovca Galingrea u Skadru. Sad je otišao od njega i prešao

Ţutome kod kojega se ţeli sastati sa svojim bratom Barudom.

— Odakle to znaš?

— To mi kaţe ova cedulja.

— Efendijo, ti si mudra glava. Ono što si pripovijedao o zlom pogledu bilo je

samo sraĉunato na to da me prevariš. Ti uopće nemaš zao pogled. Sve si ti to saznao

pomoću tvoje pameti. Sad mi je jasno. Vjerojatno ćeš naći i pravi Karanorman-han

koji traţiš.

— Već sam ga našao.

— Nisi. Onaj o kom si govorio nije pravi.

— Habulame, upravo si poĉinio veliku glupost.

— Ne znam kakvu.

— Sam si sebe utjerao u laţ. Prije si tvrdio da ne poznaješ Ţutoga a sada si

priznao da znaš gdje stanuje.

— Nisam rekao ni rijeĉi.

— Ipak jesi! Rekao si mi da Karanorman-han kod Vajĉe nije onaj pravi. To

znaĉi da se tamo Ţuti ne moţe naći. Onda ti znaš njegovo pravo boravište.

— Efendijo, to je samo pretpostavka i tvoj krivi zakljuĉak.

— Uvjeren sam da je moj zakljuĉak ispravan.

— Pa sve da si i ispravno pretpostavio ne smiješ ipak tvrditi da si našao pravi

Karanorman-han. Zasad samo znaš da je onaj što ga poznaješ krivi.

Napravio je vaţno i umišljeno lice. Govorio je povjerljivim glasom, a budući da

sam mu ja odgovorio sasvim neduţno, to bi neupućeni mogao pomisliti da smo mi

najbolji prijatelji i da razgovaramo o nekoj sporednoj sitnici. Stavio je prst na nos i

nastavio:

— Kao što sad vidim, ti si s nama imao mnogo obzira. Ţelio bih da ti na tvom

putu mogu pomoći. Zato ti kaţem: Pretpostavljam da ima više mjesta toga imena pa

ću ti dati dobar savjet. PoĊi u Skopju do vlasti i zatraţi da ti pokaţu popis mjesta, pa

ćeš odrnah vidjeti koliko Karanorman-hanova ima i gdje leţe.

— I ja sam došao na istu misao, ali sam odluĉio da to ne uĉinim, jer je

padišahovo carstvo podvito lošom upravom. Uvjeren sam da u velikom gradu kao što

je Skopje nema uopće imenika mjesta, a ako ga ima, on ne valja. Neću uopće odjahati

u Karanorman-han.

— A kamo ćeš?

— Pretvorit ću »O« u »I«, i »M« u »V« pa ću odjahati u Karanirvan-han.

Izgovorio sam to polako i s naroĉitim naglaskom. Budući da sam ga oštro

promatrao opazih da je problijedio i uplašeno se rukom primio za glavu.

— Đavle! — jeknu opet Suef.

I ovaj povik mi je dokazao da sam bio na pravom tragu.

— Postoji li mjesto s takvim imenom? — upitah Babulama polako i

prigušenim glasom.

— Ne postoji.

— Nirvan je perzijska rijeĉ — pa bi prema tome to mjesto moralo biti u blizini

'perzijske granice. Ali znaš li ti što je jezikoslovlje?

— Ne znam.

— Onda ti ne mogu objasniti da zakljuĉujem prema sastavu rijeĉi da je mjesto

dobilo ime po vlasniku.

— Moţda te ipak razumijem.

— Ne vjerujem. Taj ĉovjek je Nirvanac, to jest ĉovjek iz perzijskog grada

Nirvana. Ima crnu bradu pa su ga zato nazvali Kara što znaĉi »crni«. Njegovo ime

prema tome ovdje glasi Kara Nirvan. Sazidao je svratište, han, pa se lako moţe shvatiti

da je kuća dobila naziv po vlasniku i da se još danas zove Karanirvan-han.

— Đavle! — jelom opet Suef.

Murad Habulam obriše znoj sa ĉela i reĉe:

— Divno je kako ti iz imena moţeš odmah satkati cijelu priĉu. Bojim se samo

da se varaš.

— A ja bih se zakleo da taj han ne leţi ni u gradu ni na selu.

— Zašto?

— Jer bi u tom sluĉaju na papiriću bilo napisano ime tog grada, ili sela. Kuća

leţi u osami, pa bi prema tome bilo uzalud da je traţim u popisu mjesta.

— Ako je kuća tako osamljena nećeš je nikad naći. Ti si stranac, pa vjerojatno

nemaš vremena ovdje tako dugo boraviti koliko bi trebalo za tako veliku istragu.

— Varaš se. Nadam se da ću han naći vrlo lako. Poznaješ li ti u okolini

Kilselija nekog Perzijanca?

— Ne.

— Vjerujem ti. U zemlji Arbanasa ima malo Perzijanaca. Da sluĉajno negdje

postoji jedan Perzijanac, svatko bi o njemu ĉuo to više jer su Perzijanci druge vjere, pa

bi taj ĉovjek po svojim obiĉajima bio nadaleko poznat. Prema tome ja se na svom putu

moram raspitivati samo za Perzijanca.

— On moţe ţivjeti daleko izvan tvog pravca, tako da ljudi koje ćeš pitati neće

ništa ni znati o njemu.

— Sigurno ţivi negdje u ovom pravcu.

— Odakle znaš?

— Iz cedulje.

— Ne razumijem. I ja sam ĉitao rijeĉ po rijeĉ cedulju, pa ipak nisam ništa

saznao.

— Murade Habulame, kakvu si opat glupost poĉinio!

— Ja? — upita on uplašeno.

— Da, ti! Zar nisi prije rekao da ne znaš ĉitati tajno pismo kojim je pisana

cedulja. A sada tvrdiš da si cedulju proĉitao od rijeĉi do rijeĉi. Kako se to slaţe?

— Efendijo — odgovori on zbunjeno — proĉitao sam je ali je nisam razumio.

— Rekao si da nisi ništa našao. Na cedulji su napisani samo slogovi, a ti si

rekao »od rijeĉi do rijeĉi«. Murade Habulame, upamti da laţac mora imati vrlo dobro

pamćenje ako ne ţeli sam sebi proturijeĉjti. Dakle ĉuj! Već sam ti rekao da meni ta

cedulja odaje sve. Napisao ju je u Skadru Hamd el Amazat i poslao svom bratu

Barudu el Amazatu u Jedrene. Prvi piše drugome i poziva ga da doĊe, putujući preko

Menelika. Hamd el Amazat doći će mu ususret do Karanirvan-hana. Reci mi treba li

oĉekivati da će ta dva ĉovjeka putovati dalekim i suvišnim zaobilaznim putevima?

— Sigurno ne.

— Oni će prema tome putovati najkraćim putem?

— Svakako, efendijo.

— Taj pravac ide iz Jedrena preko Menelika u Skadar i na tom pravcu mora

leţati, i to izmeĊu dva posljednja mjesta, Karanirvan-han. Za mene je to tako sigurno

kao da sam već u tom mjestu bio.

— Đavle — zaĉuje se tiho iz Suefova kuta ĉevrti put. Pretvarao sam se da ništa

nisam ĉuo. Suefov uzdah bio mi je ponovni dokaz da se nisam prevario.

— Efendijo — reĉe Habulam. — Sve što kaţeš zvuĉi dosta dobro i ja ti ţelim

da imaš pravo. Samo, ja to ne vjerujem. Govorimo radije o neĉem drugom. Hoćeš li

zaista otrov i mrvice kajgane nositi u Skopje? Platio sam kaznu i primio dva udarca

koji me veoma bole. Mislim da je to dovoljno.

— Platio si kaznu, ali si nam se poslije smijao. Shvatit ćeš sada da je

podrugljivi smijeh bio nepotreban. Naći ću han i bez vas, ali morate biti kaţnjeni jer

ste nas ismijavali. Ja nisam ĉovjek s kojim se moţe šaliti. Predat ću otrov i mrvice

policijskom ljekarniku u Skopju.

— Dat ću još stotinu pijastera za siromahe.

— Da mi ponudiš i tisuću, odbio bih.

— Molim te, razmisli, ne postoji li nešto što bi te moglo privoliti da odustaneš

od svoje namjere.

— Hm! — promrmljah zamišljeno. Ponadao se. Vidio je da razmišljam.

— Razmisli! — ponovi on upornije.

— Moţda da, moţda bismo se mogli nagoditi. Reci mi je li teško u ovom kraju

naći sluţinĉad?

— Velik broj ljudi ţeli stupiti u sluţbu, — odgovori on brzo.

— Neće ti dakle biti teško da naĊeš sluge i sluţavke.

— Uopće ne. Dovoljno je da poţelim.

— Onda poţeli.

— Kako to misliš?

— Pogledaj one ljude. Ţele da ih otpustiš.

To nije oĉekivao. Okrenuo se i prijeteći pogledao sluge i sluţavke. Zatim me

upita:

— Odakle to znas?

— Oni su mi to rekli.

— Alah! Izbiĉevat ću ih za to.

— To nećeš uĉiniti. Zar nisi sam to iskusio? Opominjem te da dobro razmisliš.

Zašto nećeš otpustiti ove ljude?

— Jer mi se to ne sviĊa.

— Više ti se sviĊa da ponesem otrov u Skopje? Halefe, jesu li konji spremni?

— Jesu, efendijo — odgovori Halef. — Treba ih samo dovesti. I Janik je već

upregnuo kola.

— Onda krenimo. Odvezite me pred vrata.

— Stani! — vikne Habulam. — Kako si ti nagao ĉovjek, efendijo!

— Budi kratak — odgovorih. — Isplati svoje ljude pa neka idu!

— Uĉinio bih to ali ne mogu ostati bez sluţinĉadi.

— Uzmi privremeno nadniĉare. Nemam vremena za pregovore. Ovdje su

sastavi koje sam napisao. Proĉitaj ih i potpiši.

Uzeo je papire i sjeo da ih paţljivo proĉita. Njihov sadrţaj nije mu se sviĊao.

Još je kojeĉemu prigovarao, no ja nisam dopuštao promjene, pa on na kraju potpiše.

Halef odnese obje svjedodţbe i njegovo priznanje, te papire preda Janiku.

— A što je s ljudima? — upitah.

Habulam ne odgovori odmah. Onda mu Suef ljutito dovikne.

— Pusti ih neka idu ĊoĊavola! Moţeš dobiti druge, koji neće znati što se juĉer i

danas dogodiilo. Otjeraj ih! Što dalje odu, to bolje!

Na tome je ostalo. Habulam ode da donese novac, a ja ostadoh dok nije isplatio

ljude. Vratih mu otrov i mrvice i zapovjedih da se dovedu konji.

IzmeĊu nas i našeg domaćina nije bilo njeţnog rastanka. Ispriĉao se što nas ne

moţe ispratiti do vrata jer ima ranjave noge.

— Saznao si sada — rekoh mu — da najveća laţ moţe postati istina. Juĉer kad

smo došli rekao si da ne moţeš hodati. To je bila laţ. Danas je postala istina. Neću te

opaminjati da to primiš kao pouku. Ako si sasvim okorio, ja te ne mogu popraviti. Što

se gostoprimstva tiĉe, nemam ti na ĉemu zahvaljivati. Suef nas je imao odvesti u gos-

tionicu. On to nije uĉinio, već nas je prevario i doveo i k tebi. U gostionici bih platio.

Tebi neću dati ništa. Sve u svemu mi smo se danas izravnali, a nadam se da novih

raĉuna neće biti.

— Ali mi se nismo izravnali! — dovikne mi gnjevno Suef. — Platit ćeš mi

današnji raĉun!

— Vrlo rado. Svakako opet batinama!

— Ne. Idući put dijelit će se kugle.

— I to mi je pravo. Uvjeren sam da ćemo se opet vidjeti. Upoznao sam te i

neću se više u tebi prevariti.

— Ti me još na izdaleka ne poznaješ! — reĉe on.'

— To će se poslije pokazati. Znam da ćeš nekoliko ĉasaka iza mene napustiti

ovu kuću.

— Zar mogu hodati?

— Ne, jahat ćeš.

— Ti si sveznajući! Ako si zbilja tako mudar kao što se praviš onda mi reci

kamo ću odjahati.

— Za ostalima.

— Ĉamu?

— Da im javiš da traţim Karanirvan. Pozdravi ih od mene i reci im da drugi

put neće stajati u vodi već u krvi i to naravno vlastitoj.

Osko me izveze iz kuće. Konji su bili spremni i mi izjahasmo. Pred vratima su

bila i kola u kojima su sjedili Janik i Anka. Ono malo svojih stvari ponijeli su sa

sobom, a lica su im blistala od veselja.

— Odjahat ćemo najprije onamo gdje su bili svezani razbojniĉki konji, a zatim

ćemo za vama — doviknuh im.

Sluga koji nas je imao voditi bio je spreman. Nismo svraćali u selo, a za pet

minuta doveo nas je do tog mjesta i oprostio se od nas. Kad mi je pruţio ruku upitah

ga još koliko je ljudi odavde odjahalo. Bilo ih je pet, ali on je poznavao samo Manaha

el Baršu, Habulamova brata. Rekoh mu neka mi opiše ostalu ĉetvoricu. Bili su to

Barud el Amazat, Mubarek i oba Aladţije. Ranjeni Mubarek sjedio je vrlo ĉilo u sedlu.

Taj starac morao je biti graĊen kao nilski konj.

Zbog svoje bolesne noge nisam htio sjahati, pa sam rekao drugovima da taĉno

ispitaju brojne tragove konjskih kopita.

— Ĉemu to sluţi? — upita Osko.

— Kako bismo mogli prepoznati konje. Moţemo doći u neugodan poloţaj da

ne znamo tko je pred nama. Za takav sluĉaj bilo bi od velike koristi kad bi jedan od

konja imao na potkovi neki znak. Prepoznali bismo konja po tragu.

Bili smo na travnjaku. U sjeni velikog drveća bilo je mnogo ţbunja i mladica

dunja, a zemlja je bila sva izgaţena. Tragova je bilo dosta, ali ni jedan niije imao neku

osobitost, po kojoj bismo ga kasnije mogli prepoznati. Neobavljena posla krenusmo

dalje.

Kiša je tako razmekšala zemlju da smo veoma lako pratili tragove. Vodili su

prema cesti kojom se preko Gurilera i Kavadţinova ide u Skopje. Ĉak i na ovoj cesti

jasno se vidio trag, jer je blato bilo duboko, a još nitko nije tuda prošao.

NEVOLJA U VODI

VRLO brzo stigosmo kod sretnih mladenaca i ja pruţah zaĉuĊenom Janiku

Habulamovih tisuću pijastera kao vjenĉani dar. Ĉestiti momak se opirao da taj dar

primi, ali napokon ga prisilismo. Oboje se zahvaljivalo preko svake mjere. Usrećili

smo dvoje ljudi i to nam je ublaţilo osjećaj odvratnosti prema posljednjim

doţivljajima.

Blato na cesti bilo je tako debelo da smo mogli samo polako jahati. Svaka

rjeĉica preplavila je obale, ali srećom je nebo iznad nas bilo vedro.

Halef dojaše do mene i reĉe:

— Sidi, hoćeš li prestići naše protivnike? Hoće li nam to uspjeti?

— Neće, jer sam odluĉio da to ne ĉinim. Dok sam mislio da je naša zajedniĉka

meta Karanorman kod Vajĉe, smatrao sam da bi za nas bila prednost da onamo

stignemo prije naših neprijatelja. Otkako se pokazalo da sam se prevario, naš je cilj

potpuno nepoznat pa moramo, kao i do sad, pratiti njihov trag. Mislim da ćemo uskoro

saznati gdje je Karanirvan-han.

— Ne misliš li da je svakako iza Skopja?

— Svakako! Inaĉe bi bio ovdje izmeĊu nas i Skopja, a to smatram

nevjerojatnim.

— Je li Skopje veliko?

— Mislim da ima tridesetak tisuća stanovnika.

— Onda ćemo u njemu izgubiti tragove naših neprijatelja.

— Stambul je bio mnogo veći pa smo ipak našli ono što smo traţili.

Pretpostavljam, uostalom, da u samo Skopje nećemo ni ući, jer će naših pet prijatelja

obići grad. Za njih je tamo odviše opasno. Sjeti se, Halefe, da je Manah el Barša bio

tamo ubiraĉ poreza. Izbacili su ga iz sluţbe, pa treba pretpostaviti da je nešto skrivio.

Klonit će se da se tamo pojavi. Moguće je doduše da će zbog Mubareka svratiti u grad

kako bi mu dobar lijeĉnik previo ranu. Moramo biti spremni na oba sluĉaja.

Najvjerojatnije je da će oni u dalekom luku obići Skopje, i opet s druge strane izbiti na

cestu koja vodi u Kalkandelen. Ako se ne varam Karanirvan-han treba traţiti negdje

iza tog mjesta, u samotnim dolinama Sar planine.

Stigosmo na Krivu rijeku ĉije su nabujale vode preplavile obale. Ako su pritoci

Vardara nosili takve koliĉine vode iz planina, onda je i sam Vardar morao jako

nabujati. Prelaz preko starog mosta nije bio neopasan, jer je voda koja je gotovo

prelazila preko dasaka prijetila da potkopa nosaĉe; drhtali su pod pritiskom valova. Na

izlazu s mosta bila su oba prilaza preplavljena s gotovo pola metra vode. Ĉini se da je

juĉerašnja oluja bjesnila nad cijelim ovim podruĉjem.

Bili smo sad usred Mustafine doline poznate po svojoj plodnosti, i za dobrih

pola sata stigli smo u selo Guriler koje leţi na desnom rukavu Krive rijeke.

Ĉinilo se da se i ovaj rukav prelio preko obale i poĉinio priliĉne štete.

Stanovnici su stajali izvan preplavljenih kuća i radili svom snagom da obuzdaju stihiju.

Morali smo zadrţatii naš sadašnji pravac do Kanadţinove kako bismo došli u Skopje.

Cesta je vodila ravno dalje.

Veliki promet na ovoj cesti onemogućio je praćenje tragova. Oni su se mogli

pojaviti tek iza sela. Ali kad smo izbili na drugoj strani nije ih više bilo.

Koliko je meni bilo poznato nije bilo druge ceste koja bi se ovdje odvajala. Jesu

li moţda naši neprijatelji još u selu? U njemu je bio mali konak. Vidjeli smo tu kuću,

ali smo projahali kraj nje. Nije mi preostalo drugo nego da se vratim i raspitam.

Kuća je bila tako blizu vode da joj je ova dosezala gotovo do vrata. Pred kućom

je kopao ĉovjek trudeći se da podigne nasip. Kad ga pozdravih, jedva mi odgovori i

dobaci mi veoma neljubazan pogled.

— Dobili ste lošeg gosta — rekoh pokazujući na vodu. .

— Ima još gorih — odgovori on izazovnim glasom.

— Što moţe biti gore od vatre, ili poplave?

— Ljudi!

— Nadam se da nisi sam imao tih iskustava.

— Vrlo ĉesto: i danas opet.

— Danas? Jesi li ti domaćin ove kuće?

— Jesam. Hoćete li moţda svratiti k meni? Vidio sam vas gdje dolazite. Zašto

si se vratio? Jaši mirno dalje!

Naslonio se na motiku i nepovjerljivo me mjerio. Imao je otvoreno i pošteno

lice, i nije izgledao kao ĉovjek koji ne voli ljude. Njegov odbojni stav morao je imati

poseban razlog koji sam naslutio; zato rekoh:

— Ĉini se da ti u duši imaš nešto protiv mene. Ĉime sam zasluţio neljubaznost

kojom mi odgovaraš?

— Pristojnost je ukras ljudi, to je istina, ali ima ih prema kojima se ta poslovica

ne moţe primijeniti.

— Zar mene brojiš meĊu te ljude?

— Da.

— Mogu ti reći da si u velikoj zabludi. Ocrnili su me kod tebe.

— Odakle znaš da se o tebi govorilo?

— Zakljuĉujem prema tvom vladanju.

— Tvoja sumnjiĉavost potvrĊuje da su mi rekli istinu. Jaši dalje. Neću da imam

posla s tobom!

— Ali ja hoću s tobom. Ja sam drugaĉiji ĉovjek nego što su me opisali.

— Ne trudi se! Poznajem te — odgovori on prezirno mahnuvši rukom. — Ako

si pametan, napustit ćeš selo. Ovo nije zabaĉeno mjesto gdje bi te ljudi bojali, jer ne

mogu raĉunati na pomoć. Pogledaj ovog ĉovjeka. Vidiš da kod sebe imam

padišahovih ljudi.

Na vratima se pojavio muškarac napola obuĉen u vojniĉku odoru. Po sliĉnosti

se moglo zakljuĉiti da su braća. I on me je gledao kao ĉovjeka prema kojemu ne treba

biti ljubazan.

— Što je? Što hoće ovaj stranac? — upita domaćina.

— Ne znam — odgovori ovaj. — Neću ni da znam. Već sam mu rekao da jaši

dalje.

— To ću i uĉiniti — odgovorih. — Ali htio bih prikupiti neka obavještenja i

nadam se da ćete mi odgovoriti na uljudno pitanje.

— To ćemo uĉiniti ako je tvoje pitanje takvo da se na njega moţe odgovoriti —

dobaci vojnik. — Ja sam vojni lijeĉnik u Skopju i nalazim se u posjeti kod svog brata.

To ti ţelim reći prije nego što pitaš!

Sad mi je sve bilo jasno. Zato upitah:

— Jutros je kod vas svratilo pet jahaĉa? On kimne glavom.

— Jedan je bio ranjen i ti si ga previo?

— Tako je. Znaš li moţda tko ga je ranio?

— Ja sam.

— Onda je istina što su nam oni ljudi pripovijedali.

— A što su vam pripovijedali?

— To ćeš ti znati bolje od nas. Ako nemaš što drugo da pitaš onda smo završili.

On se okrene.

— Stoj, ĉekaj! — rekoh. — Mogu pretpostaviti da vam je reĉena laţ, ali ne

znam kakva. Budući da si lijeĉnik u sultanovoj sluţbi znaš ĉitati. Pogledaj ovaj papir.

Izvadih ferman i pruţih mu ga. Ĉim je njegov pogled pao na pismo i peĉat, on

se duboko nakloni i reĉe zaĉuĊeno:

— To je peĉat i potpis velikoga vezira. Takva se isprava izdaje samo s osobitim

dopuštenjem padišaha.

— Tako je. Raduje me da to tako dobno znaš.

— Jesi li ti pravi vlasnik ovog fermana?

— Uvjeri se sam i proĉitaj moj opis.

On to uĉini, kimne glavom i reĉe bratu:

— Ĉini se da smo nepravedno postupili prema ovom efendiji. On nije takav

kakvim su nam ga prikazali.

— Uvjeren sam da su vam rekli neistinu o meni — sloţih se ja. — Moţda biste

bili tako ljubazni pa mi rekli što se o meni govorilo?

— Ti si dakle zaista stranac? Ja potvrdih i on nastavi:

— Evo ti tvog fermana. Nas su prevarili. Rekli su nam da ste vi razbojnici.

— Nešto sliĉna sam i oĉekivao. MeĊutim, upravo ovi ljudi koji su k vama

svratili bili su razbojnici — odgovorih.

— Nisu se tako vladali.

— Je li to ĉudo? Trebali su tvoju pomoć pa su morali biti uljudni.

— Bio je s njima netko koga sam poznavao.

— Manah el Barša?

— Da, on je bio poreznik i ubiraĉ haraĉa u Skopju.

— Duguješ li mu obzirnost? On je smijenjen. .

— Zato nije morao postati razbojnik.

— Ali jest. Jesi li moţda ĉuo o obim Aladţijama?

— Vrlo ĉesto. To su dva nitkova koji ugroţavaju cio ovaj kraj. Policija je

uzalud nastojala da ih uhvati. Zašto me pitaš za te ljude?

— Jer su bili tu. Nisi li pogledao konje tih jahaĉa?

— Jesam. Bila su dva šarca, dva izvrsna konja koji...

On se prekinu i zbunjeno me pogleda. Usta su mu ostala otvorena. Sjetio se.

— Govori dalje — ponukah ga.

— Alah! — vikne on. — Ĉega sam se sjetio! Ona dva nitkova jašu na šarcima;

zato ih i zovu Aladţije.

— A što slijedi iz toga?

— Da su oni svratili ovamo!

— Tako je! Primili ste oba Aladţije, a ona ostala trojica su takoĊer nitkovi.

— To ne bih pomislio. Sami su razbojnici, a tebe su ocrnili. Rekli su za vas da

ste ološ i priĉali su da su se s vama sastali u konaku u Kiliseliju.. Nakon svaĊe vi ste ih

doĉekali i pucali na njih. Previo sam starca koji je pogoĊen s dva metka u ruku.

Ispripovjedih mu ukratko dogaĊaj onako kako se zbio i saznah da su sva

petorica otišla u Skopje.

— Na cesti nisam vidio njihovih tragova — primijetih.

— Pošli su putem koji vodi u Rumeliju — odgovori on. — Rekli su da je

uslijed kiše cesta odviše blatna. Do Rumelije jašu stalno travnjacima.

— Ali idu zaobilaznim putem koji je s obzirom na ranjenika dosta znatan.

Kaţem ti da oni uopće neće u Skopje. Tamo im prijeti opasnost da budu uhvaćeni. Oni

bjeţe pred nama. Zato su vam i slagali kako ne biste odali kamo idu. Je li teško naći

put do Rumelije?

— Nipošto. On vodi još komadić uz rijeku, a onda skreće desno. Lako ćeš

slijediti trag jer je zemlja mekana.

Oprostih se i vratih svojim prijateljima koji su me ĉekali.

— Naši protivnici neće u Skopje. Otišli su u Rumeliju.

— U Rumeliju? — reĉe Janik. — Onda su sišli s ceste. Hoćeš li ih slijediti,

efendijo?

— Hoću. Ovdje ćemo se morati rastati. Rastanak od mladenaca bio je dirljiv.

Pojahavši prema zapadu, umjesto prema sjeverozapadu, i ostavivši selo iza nas,

jasno smo razabirali na travnatom tlu tragove petorice konjanika. Nije bilo puta.

— Poznaješ li mjesto Rumeliju? — upita me Halef koji je opet jašio uz mene.

— Ne. Znam samo da je selo. Još nikad nisam bio u ovom kraju. Vjerojatno

leţi na cesti koja uz Vardar vodi u Skopje. Na drugoj obali je ţeljeznica.

— Onda bismo se mogli moţda jednom voziti ţeljeznicom. Bio bih veoma

ponosan kad bih, vrativši se svojoj Hani, najljepšoj od najljepših, mogao reći da sam i

ja sjedio u kolima što ih vuĉe dim.

— Ne dim, već para.

— Pa to je isto.

— Nije. Dim vidiš, a para je nevidljiva.

— Ako je para nevidljiva, kako onda znaš da pare ima?

— Vidiš li glazbu?

— Ne vidim, sidi.

— Onda po tvom mišljenju ni glazba ne postoji. Ne mogu ti objasniti bit i

djelovanje pare. Da bi me razumio, morao bi raspolagati potrebnim predznanjem.

— Zar me ţeliš uvrijediti? Nisam li ĉesto dokazao da posjedujem predznanje?

— Ali ne u fizici.

— Što je to?

— To su stvari koje se odnose na snage i zakone u prirodi.

— Poznajem sve snage i zakone prirode. Ako me netko uvrijedi, jednostavan je

zakon prirode da zato dobije zaušnicu, a kad mu tu zaušnicu dadem, onda to ĉinim

svojom prirodnom snagom. Zar moţda nemam pravo?

— Ĉesto imaš pravo i onda kad nemaš pravo, dragi Halefe. Ţao mi je,

uostalom, što nećeš Hani, cvijetu svih ţena, moći pripovijedati da si se vozio u

ţeljezniĉkom vagonu.

— Zašto ne?

— Prvo, ne znam je li ţeljeznica u pogonu, a drugo, moramo progoniti naše

neprijatelje. Oni se ne voze pa je prema tome to veselje i nama uskraćeno.

Put je sada bio dosta dobar pa smo brzo napredovali. Nakon pola sata opazismo

selo pred nama. Lijevo je dolazila cesta vodeći kraj Kapetanli-hana u Skopje.

Gledajući cestu opazih jahaĉa koji je u punom trku dolazio iz Kapetanli-hana.

Tko je tako brzo jahao po ovom blatu, tome se moralo veoma ţuriti. Uzeh dogled u

ruku. Ĉim sam ugledao ĉovjeka, odmah pruţih dalekozor Halefu. On pogleda kroza

njega i spusti ga.

— Alah! — vikne. — To je Suef koji se izdavao za krojaĉa. Imao sam dakle

pravo kad sam mu rekao da će on odmah iza nas napustiti Kiliseli.

— Jašimo kasom — rekoh. — On ţeli opomenuti ostale, a to ne smijemo

dopustiti. Zna kamo su pošli.

— Ne moţemo ga prestići — reĉe Halef. — Već je blizu sela. Moţemo ga stići

tek kad izaĊe iz njega.

— Samo ako postoji most preko rijeke. Ako se prijevoz vrši ĉamcem ili

skelom, onda će nam daleko izmaći. Odjahat ću naprijed.

Taknuh samo neznatno ostrugama slabine svog vranca, i on odmah poleti poput

brzog vlaka. Suef nas dosad još nije opazio. Sad ga vidjeh kako je zastao. Zamahnuo

je biĉem i stao svom snagom udarati konja. Prepoznao me je i htio me prestići.

Bio je selu bliţe nego ja, ali njegov konj se nije mogao mjeriti s mojim.

Zazviţdah i vranac udvostruĉi brzinu. Nakon jedne minute stigoh na cestu kojom je

dolazio Suef i stadoh izmeĊu njega i sela. Strah što ga je osjećao preda mnom

spreĉavao ga je da projaši uz mene. Puta naokolo nije biilo jer je lijevo od nas tekla

rijeka i valjala visoke, ţute valove.

Stadoh nasred ceste da doĉekam svoje pratioce. Otprilike ĉetiri stotine koraka

iza mene, stade i Suef.

— To je Ri dobro uĉinio, sidi! — nasmije se Halef kad je stigao do mene. —

Ĉovjek ne bi vjerovao da konj moţe biti tako brz. Što ćemo sada? Hoćeš li razgovarati

s tim ĉovjekom?

— Ni jedne rijeĉi, ako na to ne budem prisiljen.

— Ali on nam radi o glavi.

— Kaznili smo ga. Da bismo opet protiv njega mogli postupiti, moramo ĉekati

da nam iskaţe novo neprijateljstvo. Pravit ćemo se sada da ga uopće ne poznajemo.

— Uĉinili smo veliku pogriješku.

— Koju?

— Što smo mu dali bastonadu. Sad moţe jahati. Da smo mu biĉem, umjesto po

nogama, dali po onom mjestu kojim se padišah dotiĉe svog prijestolja'kad na njega

sjeda, ne bi mogao ni jahati ni hodati.

— Time ne hismo dobili ništa, jar bi Murad Habulam poslao drugog glasnika.

Dakle naprijed!

Jahali smo dalje, a Suef polako za nama. Sigurno je bio veoma ljut što smo se

umiješali.

Rumelija je bila veća od Gurilera. Protezala se od ceste sve do obale rijeke.

Vardar je izgledao opasan. Mutni valovi bili su veoma visoki. Voda je prešla preko

obala i plavila obliţnje livade obrasle vrbama. S druge strane rijeke ugledasmo

ţeljeznicu. Upravo se gradila podloga za prugu. Teretni vlak krcat graĊom polako je

dolazio. Mnogobrojni radnici kopali su motikama i lopatama, a u blizini nasipa bile su

duge barake koje su radnicima sluţile za privremeni smještaj.

Mosta nije bilo, već samo skela. Bio je to širok i teţak ĉamac, privezan za uţeta

usidrena na obalama. Ĉamac su pokretali skelari pomoću jakih motki.

— Što ćemo sad? — upita Halef kad smo stali kod prvih kuća u selu. —

Hoćemo li odmah prijeko?

— Nećemo — odgovorih. — Odmaknut ćemo se ustranu i ĉekati da vidimo što

će Suef uĉiniti. Onda ćemo za njim. Ne znamo gdje se nalazi Karanirvan. On će nam

dakle i protiv volje biti vodiĉ.

— Neće, efendijo. Bit će dovoljno razborit da nas odvede na krivi put.

— A mi nećemo dopustiti da nas prevari. Moraš znati da ga noge strašno bole.

On ih je doduše umetno u stremene i ne mora ih naprezati ali jahanje mu ipak zadaje

boli. Pokušat će dakle da što prije stigne na odredište, a ako nas i namjerava zavarati,

ipak se neće previše udaljiti od svog pravca.

— Uĉinit će sve da nam izmakne s oĉiju.

— Onda ćemo mi uĉiniti sve da to sprijeĉimo. Maknimo se dakle u stranu!

Odjahasmo još komad puta dalje tako da je Suef mogao proći kraj nas i stići do

skele. Stali smo tako da sam licem bio okrenut prema njemu. Drţali smo se, uostalom

kao da ga ne gledamo, ali je on znao da je to varka. Bio je vrlo ĉudnovato što nije

odjahao do skele. Krenuo je s konjem naprijed, pa opet natrag i pozorno gledao na

drugu obalu prema ţeljeznici, kao da ga veoma zanima što se prijeko dogaĊa.

— Neće — nasmije se Halef. — Pametniji je od nas.

— Vidjet ćemo. Drţi se tako kao da promatra samo radove na pruzi, ali opazio

sam ipak da je ĉesto gledao postrance, premo onoj bijelo okreĉenoj kući. Pred vratima

te kuće ima stup, vjerojatno za vezanje konja. Moţda je ta zgrada han u koji će on

svratiti. Vladajmo se tako, kao da ćemo prijeći skelom.

Odjahasano do skele. Do nje je preko poplavljenog dijela obale vodio puteljak

od dasaka. Budući da je bio samo za pješake morali smo jahali kroz vodu koja je

sezala konjima do trbuha.

Prijevoz nije bio sasvim bezopasan. Stari ĉamac bio je napola truo. Konopci za

koje je bio vezan, bili su sumnjivi, a splavari, jedan starac i tri djeĉaka, nisu ulijevali

veliko povjerenje. Valovi su bili visoki, a rijekom su plovili svakakvi predmeti što ih je

voda otrgnula s obale. Bilo je virova, u koje se lako moglo upasti. Sada, kad smo bili

na skeli, osjećao sam se dosta nelagodno.

Stari skelar je sjedio na rubu ĉamca i pušio. Pozorno nas je promatrao i zatim

znalaĉki klimnuo svojim pomoćnicima.

Stao sam tako da sam Suefa ima na oku. Ĉim smo došli na skelu on otkasa do

kuće, siĊe s konja, sveza ga i odšepa kroz vrata.

— Halef i Osko, brzo za njim! Svakako morate saznati što on tamo govori i

radi. Ne puštajte ga s vida!

Obojica brzo potjeraše konje natrag na obalu i odjahaše do kuće. Ni pola

minute pošto je Suef ušao u kuću, uĊoše i oni. Sad se obratih starcu:

— Koliko se plaća prijevoz za ĉetiri jahaĉa?

— Dvadeset pijastera, — odgovori on, pruţivši ruku prema meni. Udarih ga

malo bićem po ruci i rekoh:

— Neću ti ništa dati.

— Onda ćeš ostati ovdje!

— Ti ćeš nas prevesti! Zahtijevao si petorostruku cijenu, i zato te treba kazniti.

Prevest ćeš nas prijeko i dobit ćeš za svaki pijaster udarac po tabanu. Pogledaj ovaj

ferman! Vidjet ćeš da nisam ĉovjek koji dopušta da ga varaju.

On baci pogled na peĉat, izvadi lulu iz usta, prekriţi ruke na grudima, pokloni

se i reĉe ponizno:

— Sve što Alah šalje, to je dobro. Prevest ću vas na drugu obalu i za to primiti

dvadeset udaraca. Neka Alah blagoslovi padišaha i djecu njegove djece!

Takve su u turskoj prilike. No ja nisam bio Turĉin, pa zato izvadih dvadeset

pijastera i dadoh mu ih rekavši:

— Oprostit ću ti batine, jer imam saţaljenja prema starosti. Rijeka je nabujala, a

prijevoz je teţak i opasan. Opravdano je što traţiš više. Ali zato ne moraš pretjerivati.

Oklijevao je da uzme novac i promatrao me šutke, široko otvorenih ustiju.

— Treba li da novac stavim natrag u dţep? — upitah.

To mu je vratilo pokretljivost. Skoĉi prema meni, istrgnu mi novac iz ruke i

vaknu:

— Što? Kako? Ti ipak plaćaš, iako si pod padišahovim okriljem?

— Zar oni koji su zaštićeni, ne smiju biti pravedni i blagi?

— O ago, o efendijo, o emire, ali oni to obiĉno nisu. No iz tvojih oĉiju izbija

milosrĊe, i vidim da si dobra srca.

— Tamo prijeko je zaposleno mnogo ljudi — rekoh. — ZaraĊuješ sigurno više

nego što bi zaraĊivao da radnici nisu ovdje.

— ZaraĊujem manje, mnogo manje, jer su ti ljudi kraj moje skele zapoĉeli

prijevoz pomoću velikog ĉamca. Naravno da to umanjuje moj posao, ali zakupnina

ostaje ista.

— Zar se ti ljudi i po tako velikom vodostaju usuĊuju prelaziti rijeku?

— Danas se još nisu usudili jer je previše opasno. Bio bi potreban dvostruki

broj vesala.

— Ti si danas prevezao već mnogo ljudi. Je li meĊu njima bilo i pet jahaĉa, od

kojih su dvojica jahali šarce?

— Jest. Ĉinilo mi se, da je jedan bio ranjen. Došli su iz onog svratišta prijeko

gdje su sjahali i kratko vrijeme se odmarali.

Pri tom je pokazao na već spomenutu okreĉenu kuću.

— Kako je dugo tome da si ih vidio?

— Preko dva sata. No bolje da ih nikad nisam vidio.

— Zašto?

— Jer su me prevarili. Kad smo stigli prijeko i kad sam zatraţio novac za

prijevoz, dobio sam umjesto plaće udarce biĉem. Prethodno su mi izdali nalog, što ga

neću ispuniti. Tko me ne plaća, tome ne ĉinim usluge.

— Smijem li saznati na što se odnosi ta usluga?

— Vrlo rado. Bila je to i poruka za ĉovjeka koji je stajao u vašoj blizini, a onda

sjahao pred svratištem.

— Poznaješ li ga?

— Svatko poznaje krojaĉa.

— Je li on zaista krojaĉ?

— Tako kaţu, ali ja ne poznajem ni jednog stanovnika ovog kraja kojemu je on

sašio odjeću.

— Kako glasi poruka?

— Neka se poţuri, jer će ga ĉekati samo do jutra.

Gdje? To nije znao, a od tih pet jahaĉa poznavao je samo poreznika iz Skopja

koji je ljudimo pio krv.

— Sve zlo na njegovu glavu i deset tisuća bolesti na njegovu dušu! — doda

skelar.

Htio je govoriti dalje, ali se okrenuo, jer je njegovu paţnju privuklo nešto

drugo. Iz svratišta izaĊoše dva ĉovjeka, noseći svaki po dva vesla. PriĊoše k vodi i

krenuše uzvodno uz obalu.

— Alaha mu — vikne skelar. — Hoće li se ti neoprezni ljudi zaista odvaţiti na

prijevoz ĉamcem?

— Gdje stoji ĉamac?

— Tamo gore, gdje ona ţena sjedi na obali. Ne vidiš ga jer je skriven iza

vrbika.

Obojica stignu do tog mjesta, izmijene nekoliko rijeĉi sa ţenom a zatim nestanu

iza grmlja.

— Jest — reĉe starac — oni će se usuditi. Moţda će im i uspjeti. No ne kane

oni sami preko rijeke, a onaj koja hoće da ga voze morat će im platiti mnogo novaca.

Kod mene bi prošao jeftinije.

— Bit će da to plaća ţena.

Rekoh to jer sam opazi da je i ţena nestala iza ţbunja. Mora da je ušla u ĉamac.

Stari odmahnu glavom i odvrati:

— Ta ne plaća ni pare. Od ţeljeznice je pa se vozi badava. Već od ranog jutra

sjedi na obali ali se dosad još nitko nije prevezao. Ali što je to? Zar je ovaj krojaĉ... ?

Dok je starac to govorio izašao je naime Suef iz svratišta i sjeo u sedlo,

pogledao nas sa strane i odjahao do mjesta gdje je stajao ĉamac. Tamo je sjahao.

— Krojaĉ hoće u ĉamac! — vikne stari. — Neka samo pazi da se previše ne

napije vode. Znam da je siromašan i prevezao bih ga za ĉetvrt pijastera ih ĉak badava.

Zašto ne doĊe k meni?

Nisam smatrao potrebnim da mu objasnim razlog što ga je Suef imao. Pogodio

je našu namjeru i vjerovao je, da će ĉamcem prije stići prijeko nego mi sa skelom. Ako

na drugoj obali brzo zajaši konja i potjera ga punim kasom mogao je izmaći našem

pogledu. Zaboravio je tragove koji će ostati za njim.

Uto su, ţureći se, stigli Halef i Osko.

— Sidi, taj nitkov kani prijeći ĉamcem — javi Halef. — Ponudio je trideset

pijastera nagrade ako ga prevezu prijeko.

— Jeste li još nešto saznali?

— Jesmo, ali ne mnogo. Upravo kad smo ušli razgovarao je s krĉmarom o

petorici jahaĉa. Dao je krĉmaru znak da šuti, ali ovaj je bio usred reĉenice, pa ju je

dovršio tako da smo ĉuli.

— Što ste ĉuli?

— Da će ona petorica ĉekati krojaĉa u Treska-konaku.

— Gdje je to mjesto?

— Ne znam; nismo to mogli saznati od krĉmara. On je oĉito na krojaĉevoj

strani.

— Inaĉe nisu ništa govorili?

— Samo o prijevozu.

— Tako da ste vi to ĉuli?

— Jest. Suef nas je pri tom vrlo zlorado gledao. Ĉinilo se da ga zabavlja što nas

moţe ljutiti. Najradije bih ga opleo biĉem. Rekao je da će na drugu obalu stići prije

nas.

— Niste mu ništa rekli?

— Ni rijeĉi.

— To je dobro. Evo, vuĉe svog konja za sobom i ulazi u ĉamac. Konj će morati

plivati za njima. Sumnjam da će mu to uspjeti.

— Vidio sam tog konja prilikom našeg, prekjuĉerašnjeg jahanja i toĉno ga

promatrao. Mnogo je, mnogo bolji nego što izgleda. Taj konj ima Ċavla u tijelu.

— No usprkos tome bit će mi ţao ako se dogodi nesreća, naroĉito s obzirom na

ţenu koja je takoĊer u ĉamcu. PrijeĊimo prijeko što je moguće brţe. Naprijed!

Ovaj povik uputio sam skelarima.

Stari je upravo istresao lulu i izvadio vrećicu duhana da je opet napuni. Usprkos

mom nalogu on nastavi polako s tim poslom.

— Jesi li ĉuo? — upitah ga. — Odloţi lulu! Ići će jedanput i bez pušenja.

— Neće gospodine — odgovori on polako. — Uz moj posao ide ĉibuk. Bez

njega ne mogu. Tako je to bilo za cijelog mog ţivota i ostat će tako do moje

posljednje voţnje.

— Ali ja bih htio prije ĉamca prijeći na drugu obalu!

— Ne brini se uzalud! Ĉamac vjerojatno neće prijeko ni stići. Skelar je mirno

dalje punio lulu. a zatim dohvati rukom ţar s male vatre koju je samo zato odrţavao na

okupljenom kamenju da bi njome palio lulu. Pošto je nekoliko puta povukao iz lule

viknu glasom generala:

— Na posao! Prihvatite vesla, mladići! Moramo zasluţiti pijastere koje smo

primili.

U taj ĉas opazismo ĉamac koji je izletio iz grmlja na obali. Sprijeda je sjedila

ţena. U sredini ĉamca napinjala su oba veslaĉa sve svoje snage, a straga je ĉuĉao Suef,

drţeći u rukama uzde konja. Glava njegova konja virila je iz vode. Ĉamac nije imao

kormila.

Kad nas je Suef opazio dignu ruku i podrugljivo mahnu. Bude li se voţnja

nastavila tako brzo kao što je poĉela, bilo je jasno da će stići na drugu obalu prije nego

što mi stignemo do sredine rijeke, jer su pomoćnici našeg vrlog skelara bili veoma

mlitavi. Polako su odvezali skelu s lanca, prihvatili motke i stali njima ĉaĉkati po vodi

kao da na dnu rijeke traţe iglu. Naši konji naţalost nisu bili viĉni takvom prijevozu.

Morali smo ostati uz njih da ih umirimo. Inaĉe bih bio rekao svojim pratiocima da i

oni pomognu.

Halef je pronašao pravo sredstvo da poţuri skelu. Izvadio je biĉ, obratio se

najbliţem skelaru i rekao:

— Poţuri!

Uz to ga je nekoliko puta opalio po leĊima, a ĉim se to dogodilo, viknu starac:

— Jao, bijede i nevolje! Prihvatite se, sinovi! Gurajte i odbijate, ljudi! Radite,

radite, — vi jaki! Što prije stignemo prijeko, to će veća biti napojnica što ćemo je

primiti od ovih znamenitih šeikova i emira!

Na ovu blagu napomenu trgnula su se sva tri mladića i snaţno zapela. Brzina se

udvostruĉi. Ĉamac naravno nismo puštali s oĉiju. Da bi stigli na taĉku preko puta na

drugoj strani, morali su veslaĉi ĉamac voziti najprije uzvodno. Uz obalu to nije bilo

teško. Što su se više primicali sredini rijeke, to su se više i naprezali, a ipak je ĉamac

gubio na pravcu i pribliţavao nam se, umjesto da se od nas udaljuje. To je Suefa

zabrinulo. Vidjeli smo po njegovim pokretima da tjera ljude da uloţe još veće napore.

I naši su skelari teško radili. Snaga struje bila je takva da su uţeta stenjala. Da je

puklo koje uţe, bili bismo prepušteni valovima. Stari skelar se sluţio obiljem rijeĉi

kako bi natjerao momke da uloţe sve snage.

Veslaĉi ĉamca uĉinili su veliku pogrešku. Morali su u mirnoj vodi uz obalu

veslati uzvodno do onog mjesta odakle bi trebalo samo male pomoći pa da ĉamac,

nošen niz vodu strujom, pristane na suprotnoj obali u istoj visini.

Već nam se ĉamac primakao na polovicu udaljenosti pa smo taĉno mogli vidjeti

lica onih u ĉamcu. Skelar je struĉnim pogledom pratio ĉamac.

— Neće stići prijeko — reĉe on. — Ili ću slomiti vesla, ili. . . Alah, Alah, stigli

su do sredine. Do Ċavola, to su snaţni momci. Ipak će im uspjeti, jer... Nesrećo,

nesrećo! Propast! Sad je gotovo!

Imao je pravo. Jednom veslaĉu iskoĉilo je veslo, i ispalo mu iz ruke. Od boli

ispusti i drugo veslo, tako da je voda odnijela oba. Sad je mogao samo još jedan

veslati. No snaga mu nije bila dovoljna za to.

Na drugoj obali prestali su svi raditi. Radnici su stajali na obali i najvećom

napetošću promatrali prizor. I mi smo stigli do sredine rijeke. Snaga vode dizala je

našu skelu na jednoj strani. Lako se mogla napuniti, a onda bi bilo s nama svršeno.

Bili su to trenuci najveće opasnosti.

Ĉovjeka u ĉamcu izda snaga. Uvukao je vesla i stavio ruke u krilo. Struja uhvati

ĉamac i ponese ga, upravo prema našoj skeli. Pribliţavao nam se velikom brzinom. Na

drugoj strani obale zamni povik straha:

— Ţeno, ţeno, drţi se ĉvrsto!

Već je bilo kasno. Glasni prasak: ĉamac se sudario s našom skelom. Prolomi se

strašni krik. To su viknuli ljudi na obalama, ono ĉetvoro u ĉamcu i mi na skeli.

Odjeknuo je s tolikih usana, a zvuĉio je kao jedan jedini.

U takvim ĉasovima mnogi postupaju po tajanstvenom nagonu koji ih uĉi što da

ĉine, iako im mozak uopće ne radi. Brzo poput munje uĉine ono što je ispravno, a

kasnije ne znaju reći zašto su to uĉinili.

Drugi opet djeluju nakon oštrog i jasnog razmišljanja. Neka mi nitko ne kaţe da

u takvom ĉasu opasnosti nema vremena za stvaranje odluke. Upravo je nevjerojatno

kakvim je snagama opremljen ljudski um. Nalazio sam se u prilikama u kojima je moj

ţivot, ili ţivot drugih, ovisio o jednoj sekundi. A kad je to vrijeme prošlo i opasnost

bila otklonjena znao sam taĉno da sam u toj sekundi vidio opasnost, bio svjestan svih

sredstava obrane i izabrao ono najsigurnije, pa ga i proveo.

Sliĉno je bilo i ovdje na nabujaloj rijeci. Ţena, koja je sjedila na pramcu ĉamca,

grĉevito se uhvatila za rub viĉući od uţasa. Sudar je bio tako jak da je bila izbaĉena.

Nestala je u prljavim, gustim valovima, a ja... s njom.

Kako sam sišao s konja, koliko mi je trebalo vremena da odbacim puške, sve iz

dţepova i pojas, te sve što je bilo na njemu, ne mogu reći. Halef je poslije tvrdio da

sam već prije sudara skoĉio iz sedla, oĉito pretpostavljajući da se ţena neće moći

odrţati. Tvrdio je, da je uzalud pokušavao da me sprijeĉi, ali ja o tame ništa ne znam.

Sve moje razmišljanje bilo je usmjereno na jednu taĉku.

Znam samo sigurno da sam uhvatio ţenu jednom rukom i povukao je u dubinu

kako bih s njom prošao ispod ĉamca i skele. I jedno i drugo nam je moglo postati

opasno.

Kad sam opet izronio opazih, da nas je voda odnijela priliĉan komad nizvodno.

Drţao sam ţenu za rukav njenog plavog haljetka. Bila je u nesvjesti, što mi je bilo

samo drago. Prešao sam sredinu rijeke i morao pokušati da doplivam do obale ne

potrošivši sve svoje snage u borbi s valovima. U takvim prilikama ne smije se plivati

prsno, već na leĊima, iako to ima slabu stranu da se ne vidi naprijed, no lakše je, i više

se moţe nositi. Poloţih ţenu preko sebe, tako da joj se glava nije doticala vode i

dopustih struji da me nosi.

Morao sam nositi teret utopljenice pa je moje tijelo preduboko uronilo u vodu.

Ma koliko sam dizao noge, uspijevalo mi je samo s najvećim naporom povremeno

isturiti usta i nos, kako bih mogao disati. Pri tome sam se najviše trudio da se polako

primaknem obali.

To nije bilo tako lako kao što bi ĉitalac mogao pomisliti. Obala je lomila struju i

vraćala je u visokim i dugim valovima sve do sredine. Vidio sam samo iznad sebe i

kraj sebe, ali ništa ispred sebe, a ipak sam se morao ĉuvati mnogi predmeta koji su

plivali vodom ili virili iz nje. Ljudi na obali trĉali su nizvodno u istom pravcu sa mnom

i zbunjivali me svojim povicima. Jedva su tako brzo trĉali, kao što sam ja plivao, jer

sam letio brzinom koja me je gotovo omamila. Trebalo je ostati hladnokrvan. Bio bih

izgubljen da sam u mnogim virovima kroz koje sam preplivao mahnuo krivom rukom

ili da sam samo naĉas izgubio samopouzdanje, a sa mnom bi bila izgubljena i ţena. U

mirnoj vodi teško je plivati potpuno odjeven. Ali u ovakvoj brzica, s takvim teretom i

sa ĉizmama lijeĉnika iz Radovića na nogama koje su mi nekoć tako dobro došle, a

sada bile pogubne, bilo je to nešto drugo. Kao što se kasnije pokazalo nisam uopće bio

dugo u vodi, ali meni se vrijeme protegnulo kao mala vjeĉnost.

Napokon, napokon mi je uspjelo da se išĉupam iz sredine rijeke koja me je

snaţno nosila i da se-probijem kroz protustruju koja se odbijala od obale. Stigao sam u

mirne vode poplavnog podruĉja, ali nisam mogao osjetiti dna. To me zbunilo. Jer kad

god sam pokušao taknuti dno, tonuo sam duboko i duboko. Onda zaĉuh glas koji mi je

dovikivao:

— Alaha ti, plivaj dalje! Tamo su jame. DoĊi ovamo!

Pri podizanju nasipa za ţeljeznicu upotrebljeno je bilo susjedno tlo, pri ĉemu su

naravno nastale jame, iznad kojih sam se sad nalazio. Nisam vidio onoga koji je vikao

jer mi je voda prelazila preko oĉiju. Pretpostavljao sam da stoji na nasipu i zaplivao

onamo. Nasip je virio iz vode koja je dopirala do njega.

Kad sam stigao donde, pruţi se za mnom i za ţenom desetak, dvadesetak ruku.

Oduzeše mi onesvještenu utopljenicu.

Na nasip sam stigao pola puzajući, a napola vuĉen. Sad sam tek osjetio teţinu

svoje odjeće.

Oko mene zaorili su veseli povici i buka. Samo su dva glasa naricala. Mislili su

da je ţena mrtva. Rekoh im da se nije mogla utopiti. Mogla je naravno umrijeti od

kapi. Odnijeli su je prema radniĉkim barakama.

Sad zaĉuh udarce kopita koji su se pribliţavali. Moja tri pratioca jahali su u

punom trku uz nasip. Halef je bio prvi.

— Sidi, sidi! — viknu on već izdaleka. — Jesi li mrtav, ili još ţiviš? .

— Ţivim — odgovorih. — I osjećam se odliĉno.

— Sretan sam da je tako!

On skoĉi s konja, baci se kraj mene na zemlju, uhvati me za obje ruke i reĉe:

— Kako ĉovjek moţe skoĉiti u takvu vodu? Jesi li se napio vode?

— Jesam i imala je gotovo isti tek kao pivo handţije u Radoviću.

— Radije je ne bih kušao. Kako sam se preplašio, kad si nestao u rijeci! Je li ta

ţena vrijedna da za nju izlaţeš ţivot?

— Naravno da jest! Zar ne bi i ti za Hanu, najdraţesniju od svih ţena i

djevojaka, stavio svoj ţivot na kocku?

— To bi bilo za Hanu. Ali tko je ta ţena? Je li ona tvoja vjerenica ili sestra? Je

li te ljubila, ili će jednog dana biti tvoja ţena?

— Bila je ĉovjek koji je bio u smrtnoj opasnosti, a ja se ne moram bojati vode.

— Ta rijeka je danas divlja. Vidi samo kako se ljuti što si joj oteo ţrtvu. Doveo

sam Rija sa sobom, jer ne moţeš hodati. Uspni se u sedlo. Moramo potraţiti mjesto

gdje ćeš osušiti odijelo.

— Gdje su moje puške i ostale stvari?

— Sve je kod mene. Puške vise na sedlu.

— A kako su prošli drugi putnici u ĉamcu?

— Oba veslaĉa izvukli smo na skelu, ali krojaĉ je pao u vodu.

— Zar se utopio?

— Nije. Đavo neće za njega ni da ĉuje. Vidio sam ga gdje pliva sa svojim

konjem. Pogledajmo malo gdje je.

Ustao je i stao gledati za Suefom. Pokazao je rukom niz vodu.

— Tamo su obojica, i on i konj.

Pogledah u tom pravcu i vidjeh daleko nizvodno Suefa, koji se drţao za rep

svoga konja i plivao. I konj i jahaĉ bili su u blizini obale. To staro kljuse bilo je ipak

dragocjena ţivotinja.

— Hoćeš li da odjašemo tamo i da ga udarim po nosu kad izaĊe iz vode? —

upita Hadţi.

— Dosta se napatio straha. To mu je dovoljno.

— Samo on je kriv što si morao skoĉiti u vodu.

— To još nije razlog da ga ubiješ.

— Uteći će nam. U tvom sadašnjem stanju ne moţeš ga slijediti.

— Ostavi ga neka bjeţi! Već ćemo ga stići.

I Osko i Omar se silno obradovaše što je sretno završila ova pustolovina u vodi

koja nije bila na rasporedu našeg puta. Okruţili su nas ţeljezniĉki radnici, klicali mi i

pozivali me da doĊem s njima u baraku gdje ima peć kraj koje mogu brzo osušiti

odjeću. To je bilo najpotrebnije što sam morao uĉiniti. Uzjahah i vratih se natrag baš u

ĉasu kad je krojaĉ stigao na obalu. Bilo mi je svejedno što sad radi.

Nisam morao upravljati konjem. To su obavili ţeljezniĉki radnici. Uhvatili su

uzde, pa ĉak i stremen. Drugi su koraĉali ispred, oko i iza mene, pa sam tako bio

otpremljen gotovo u slavlju, doduše, malo mokrom slavlju, jer mi se voda polako

cijedila kroz odijelo u ĉizme. Okrenuvši se jednom opazih da je Suef jahao u punom

trku poljem. I jahaĉ i konj bili su potpuno zdravi i ĉitavi.

Halef je opazio moj pogled. Smrknuo je lice, zagrozio se šakom za jahaĉem i

rekao:

— Draĉ dugo ţivi, ali Alah stvara i Alah razara.

U svom bijesu htio je time reći da će krojaĉ, taj korov, biti uništen.

Na obali kraj skele stajao je skelar sa svoja tri pomoćnika. Kad me je vidio gdje

dolazim viknu tronuto:

— Tisuću puta hvala proroku i stotinu tisuća hvala Alahu, koji su te zaštitili u

ĉasu opasnosti. Kad sam te vidio kako padaš u vodu, srce mi je bilo kruto kao kamen,

a moja duša plakala je krvavim suzama. Sad, kad te opet vidim ĉitavoga, moj je duh

pun sreće i ushita, jer ćeš ti odrţati rijeĉ i dati nam bakšiš koji si obećao.

Dakle to je bila svrha njegova govora. Odmahnuh glavom i rekoh:

— Ne znam ni za kakvu obećanje.

— Onda si od vode poludio. Sjeti se što smo govorili kad nas je tvoj pratilac

opomenuo biĉem da budemo brţi.

— Moje pamćenje nije stradalo. Sjećam se svake rijeĉi. Ti si traţio bakšiš, ali ja

nisam ništa rekao.

— Emire, kako te ţalim! Tvoje misli su ipak oslabile. Baš to, što ništa nisi

rekao, treba smatrati tvojim pristankom na moj prijedlog. Da si nam htio uskratiti

bakšiš, morao si to jasno reći. Budući da si to propustio, moramo ga primiti,

— Ako ga ipak uskratim?

— Onda ćemo morati da kaznimo tvoju dušu, a tebe smatramo ĉovjekom,

kojemu obećanja ništa ne znaĉe.

S ovim zakljuĉkom slabo se proveo, ne kod mene, već kod radnika. Ljude je

razbjesnilo što je nastojao da mu isplatim napojnicu koju mu nisam obećao i to

rijeĉima koje su me morale uvrijediti. Zaĉas ga uhvatiše, pa deset ili dvadeset šaka

stane udarati po njemu.

— Stojte! Pustite ga! — nadvikah buku što su je ljudi dizali. — Dat ću mu

bakšiš.

— Nije potrebno! — dovikne mi jedan. — Dobiva ga od nas. Vidiš i sam.

— Stanite, stanite! — kreštao je starac. — Neću bakšiš, neću ga!

Otrgnuo se i potrĉao prema skeli ,na koju su se već popela njegova tri junaka.

Pritom je razvio brzinu koja je bila u suštoj suprotnosti s polaganošću što sam je prije

na njemu primijetio. Zaboravio je ĉak i svoju odluku da neće ništa uĉiniti bez lule.

Ispala mu je i on ju je ostavio. Jedan od radnika je podigne i dobaci mu je, smijući se,

na skelu. No on je nije prihvatio, već je stao odrešivati lanac da skelu što prije otisne

od obale. Ĉim se izmeĊu njega i nas pojavila površina vode, poĉeo je psovati i nazvao

me tvrdicom i vjerolomnim škrcem.

Halef priĊe k obali, nanišani puškom i zaprijeti mu:

— Šuti! Inaĉe ću pucati.

No starac je psovao dalje. Nije vjerovao da će Halef izvršiti svoju prijetnju.

Drţao je u ruci motku kojom se nije sluţio. Halef opali. Nišanio je na motku. Metak

udari u nju, u blizini starĉevih ruku tako da je iverje poletjelo na sve strane. Skelar

klikne, baci motku sa skele u vodu i ispruţi se na pod jer je vjerojatno mislio da je u

tom poloţaju siguran od drugog metka.

Radnici prasnuše u glasni smijeh jer im se starĉeva iznenadna spretnost uĉinila

smiješnom kao i nama.

Stigosmo do velike barake i stadosmo pred vratima. Sjahah, a radnici me

uvedoše u nju.

VAŽNE OBAVIJESTI

PROSTORIJA je bila velika. Na zidovima visjeli su malobrojni predmeti,

vlasništvo radnika. Naokolo su bile uĉvršćene daske umjesto sjedala, na kojima se

ujedno i spavalo, a u kutu stajala je velika glinena peć kakve još nikad nisam vidio. Na

njoj su bila ĉetiri kotla i štednjak koji je pruţao dobru priliku da se osuši odjeća.

Tek što sam ušao kad iz druge barake priĊe mladi snaţan ĉovjek koji mi odmah

doviknu:

— Gospodine, imao si pravo. Ţena nije mrtva, već ţivi i diše. Napustio sam je

samo na ĉas da ti se doĊem zahvaliti.

— Je li ti ona roĊakinja?

— Ţena mi je. Ja sam naglednik. Odvaţila se da prijeĊe preko rijeke, jer sam

joj rekao da već ujutro bude ovdje. Sad se moraš svući. Odmah ću ti donijeti svoju

sveĉanu odjeću.

Otišao je i zaĉas se vratio s hlaĉama, kaputom i prslukom, te parom papuĉa.

Uzeh te predmete i poĊoh da se presvuĉem. Halef mi je kod toga pomagao. Svlaĉeći

mi mokru odjeću jadikovao je:

— Efendijo, svršeno je s tvojim ugledom i s tvojom skladnošću. Ovo lijepo

odijelo stajalo te je u Stambulu preko šest stotina pijastera, a sada je voda uništila sjaj

njegova izgleda. Gle, ti si uslijed napora kod plivanja razderao nogavicu hlaĉa. Treba

to zakrpati, da ne bude izgubljena sva draţ tvojih nogu. Iglu i konac nosim uvijek sa

sobom, ali sumnjam da će se ovdje naći glaĉalo koje će vratiti ljupkost tvojim

oblicima.

O mom izgledu i osobi ne smije se ništa zakljuĉivati iz Halefovih rijeĉi. On se

sluţio tako neobiĉnim naĉinom izraţavanja.

— Raspitaj se. Moţda meĊu radnicima postoji i neki krojaĉ. On ode s mojim

odijelom; uskoro ga zaĉuh kako se vani glasno raspituje:

— Ĉujte vi sinova i unuci ţeljeznice, ima li meĊu vama koji krojaĉ?

— Ovdje! — poviĉe jedan glas.

— Alah te blagoslovio, moj mladiću, što si još u najmlaĊim danima došao na

misao da tkanine sastavljaš koncem, kako bi ljudi tvog naroda u njih mogli stavljati

ruke i noge. Ali znaš li ti krpati?

— Tako dobro, da odjeća izgleda još ljepša nego ranije.

— Onda si veliki majstor igle i konca. Imaš li glaĉalo?

— Imam dva.

— Predajem ti odijelo svog prijatelja. Osuši ga, izglaĉaj i uĉini ovu rupu

nevidljivom. Ako to uspije tako da je nitko ne moţe primijetiti dobit ćeš napojnicu, a

stanovnici svih zemalja svijeta divit će se tvojoj vještini i širiti tvoju slavu do kraja

svemira. Uzmi ovo odijelo u svoje ruke i neka te prosvijetli prorokov duh!

Morao sam se nasmijati u sebi zamišljajući Hadţijevo ozbiljno lice kojim je

popratio ovaj govor. Vrativši se, zatekao me je gdje ispitujem svoj sadreni povoj.

— Na njemu se vidi da je bio u vodi — reĉe Halef. — Je li se razmekšao?

— Nije, ali ja bih ga ipak htio skinuti. Prošlo je doduše tek nekoliko dana

otkako ga nosim, ali mislim da bih se mogao na to odvaţiti.

Odstranismo noţevima zavoj a da me nije ništa boljelo. To je bilo dobro. Kad

sam oslobodio nogu, pokušah stati na nju. Uspjelo je preko oĉekivanja. Koraknuo sam

štoviše nekoliko puta amo-tamo, stupajući priliĉno ĉvrsto. Išĉašenje je oĉito bilo lakše

nego što sam mislio.

— Sad ove ĉizme od ĉoje nećeš više nositi? — upita Halef i pokaţe na obuću

koja je u vodi poprimila vrlo ţalostan izgled.

— Neću. Ostavit ću ih ovdje.

— Onda ćemo ih pokloniti radnicima koji se mogu njima posluţiti za toĉenje

kave. U ovom kraju ljudi procijede kavu kroz platno, jer im inaĉe ne prija. Sad ćeš

opet moći nositi svoje visoke koţnate ĉizme, pa ćeš sasvim drukĉije izgledati. U tim

nesretnim pustenim ĉizmama izgledao si kao djedov predak koji je izgubio zube prije

velikog potopa. Da donesem koţnate ĉizme? Imam ih na sedlu.

Pristao sam na to i otkrio da je noga u ĉizmama imala dovoljan oslonac. Cijeli

sam dan sjedio u sedlu pa je nisam morao naprezati.

PosuĊeno odijelo mi nije loše stajalo, jer je njegov vlasnik bio mog stasa.

Obradovao se tome, kad me je vidio i zamolio nas da doĊemo u njegovu kuću kako bi

mi se njegova ţena mogla zahvaliti.

Kad smo ušli u kuću pokušala je ţena da mi se rjeĉito zahvali ali ja je zamolih

da šuti. Njezin muţ sjedio je kraj nje i bio je vrlo sretan što se spasila, te mi se uĉinio

da je neobiĉno voli.

— Jesi li iz ovog kraja? —upitah ga.

— Ne. Mi smo svi iz planina.

— Odakle?

— Nije ni selo, pa ĉak ni malo mjestance. Postoje samo dvije kuće koje leţe na

prijelazu preko Treske, a budući da naš susjed ima konak, to se ovo malo naselje

naziva Treska-konak.

— To je dobro! To je odliĉno! — viknuh.

— Zašto?

— Jer baš taj Treska-konak traţim.

— Ţeliš li poći onamo? K mom ocu, ili k hanĊţiji?

— Mislim, k handţiji.

— Misliš? Znaĉi sam još ne znaš? — upita on u ĉudu.

— Onaj ĉovjek koji se s tvojom ţenom vozio u ĉamcu ide onamo, a ja moram

za njim. On će se tamo sastati s ljudima, s kojima bih i ja morao porazgovoriti koju

rijeĉ.

— To zvuĉi neprijateljski.

— Pogodio si. Jutros je onamo odjahalo pet jahaĉa koji spremaju zloĉin, a mi

ga hoćemo sprijeĉiti. Oni su morali sa skelom doći preko rijeke.

— Je li moţda meĊu njima bio i Manah el Barša, nekad poreznik u Skopju?

— Jest.

— Vidio sam ga. Bio sam na obali kad su stigli. Prepirali su se sa skelarom i

platili mu biĉem umjesto novcem. Kad je Manah projahao kraj mene, zaprijetio mi se.

— Zašto?

— Jer me mrzi. Kod ubiranja haraĉa uzimao je više nego što smije.

— Kakva ga je kazna stigla?

— Nikakva. Pobjegao je i kaţu da je odnio cijeli sadrţaj blagajne. Ne smije se

više pojaviti u Skopju. Dakle tog ĉovjeka traţiš? On je uvijek bio prijatelj našeg

susjeda krĉmara, a sigurno će i sad svratiti k njemu.

— Moţeš li mi opisati put kojim moram poći da stignem u Treska-konak?

— Morao bi dobro poznavati kraj da izravno stigneš onamo. Opis bi bio previše

netaĉan. Ako hoćeš dat ću ti pouzdana ĉovjeka koji taj kraj poznaje isto tako dobro

kao i ja. On će biti poĉašćen da te smije odvesti k mom ocu, a budući da će mu

pripovijedati o tvojoj dobroti, moţeš biti siguran da će te srdaĉno primiti:

Prihvatio sam taj prijedlog sa zahvalnošću, pa upitah:

— Je li kuća tvog oca daleko od konaka?

— Nema do nje ni dvije minute.

— Onda će nas stanovnici konaka vidjeti kad dolazimo.

— Ako hoćeš da te ne vide, moj će te šurjak voditi tako, da vas neće primijetiti.

Uostalom, kad stignete, bit će mrka noć. Moj šurjak radi sad na gradnji. Kad se vrati,

reći ĉu mu što treba da uĉini. Molim vas da sad budete moji gosti. Podne je i moramo

jesti. Ponudit ću vam nešto, što ste rijetko jeli u Turskoj.

Na to izvuĉe iz slame šunku i nekoliko sušenih kobasica.

— Zar zbilja misliš da ćemo jesti straţnji dio svinje i njenu na dimu sušenu

krv? — poviĉe Halef. — Prorok nam je to zabranio, pa bismo poĉinili veliki grijeh

kad bismo jeli svinjsku lešinu.

— Nitko od tebe ne traţi da to jedeš — rekoh Halefu. — Što se mene tiĉe,

pojest ću to s najvećim tekom.

— U tom mesu ima crva.

— Mi se njih ne bojimo.

— Zapravo ne bih smio ni gledati, jer bi me pogled na svinju morao ispuniti

uţasom. Ali budući da nema ni Oska ni Omara, ne moram se bojati spoĉitavanja što iz

privrţenosti ostajem ovdje. Kad staviš šunku u usta, ja ću zatvoriti oĉi, ili gledati na

drugu stranu.

Stavili su pred nas šunku, kobasice, kruh, papar i sol. Domaćin izvuĉe noţ, a i

ja. Kad je on odrezao povelik komad šunke, uĉinih to i ja, pa gozba zapoĉne. Nikad mi

nije šunka bolje prijala nego tada u Rumeliji.

Halef je sjedio iza mene, pa nisam mogao vidjeti da li me gleda. Ali poznavao

sam ga i znao sam da je velika izjelica. Vidio je da mi prija i da sam odrezao veliki

komad.

— Zar ti se ne gadi? — poviĉe on. — Sidi, hoćeš li da izgubim svako

poštovanje prema tebi?

— Ţao ma je, dragi Halefe, ali sad slušam svoj ţeludac.

— Je li to zbilja tako dobro?

— Nema ništa bolje.

— Zašto je onda prorok zabranio da se jede šunka?

— Jer sam sigurno nije nikad okusio svinjsku butinu. Inaĉe bi vjernicima to jelo

najtoplije preporuĉio.

— Moţda je zabranio zbog trakavice.

— Nema tu trakavice. To ti se kunem.

— Dakle misliš da bih se mogao odvaţiti.

— Bez oklijevanja.

Ĉuo sam po njegovom glasu da mu se voda skuplja u ustima. I našeg domaćina

je to zabavljalo, no nije niĉim pokazivao da je slušao razgovor, već se trudio da

svakim zalogajem dokaţe svoje oduševljenje u jelu.

Halef ustane i ode pred vrata. Znao sam da je htio vidjeti gdje su Osko i Omar.

Kad se vratio, lice mu je bilo vrlo zadovoljno. Oĉito nije vidio onu dvojicu.

Onda opet sjedne za stol i reĉe:

— Sidi, zar ne misliš da je prorok koji puta mogao i pogriješiti?

— Ne znam. Ali znaš da je cijeli koran zapisao prema rijeĉima arkanĊela

Gabrijela.

— Zar se anĊeo ne moţe zabuniti?

— Ne vjerujem.

— Moţda prorok nije dobro razumio anĊela? Ako taĉno razmislim, ne bi Alah

stvorio svinje, da ih mi ne smijemo jesti.

— U ovom sluĉaju potpuno se slaţem s tvojim mišljenjem. Duboko je

uzdahnuo. Ja sam pojeo već drugi komad, a sada sam se, slijedeći primjer domaćina,

mašio kobasica. Halef je shvatio da ćemo sve pojesti prije nego što on stvori odluku.

— Reci iskreno, sidi, prija li to zbilja tako dobro, kao što se po vašim licima

moţe zakljuĉiti?

— Još mnogo bolje, nego što piše na mom licu.

— Onda mi dopusti da bar pomirišem.

— Zar hoćeš oneĉistiti nos?

— Neću. Stisnut ću ga.

Odrezah komad šunke i pruţih mu ga, nabovši ga na vrh noţa. Ni domaćin ni

ja nismo ga pri tom gledali.

— Pa miriše rajski! — vikne Halef. — Šteta da je prorok to zabranio.

Pogledah noţ, a šunke više nije bilo.

— A gdje je šunka? — upitah zaĉuĊeno.

— Na noţu.

— Nema je.

— Onda je pala na pod.

— Šteta. Ali Halefe, meni se ĉini da ţvaĉeš! Pogledah ga u lice. Lukavo se

drţao i odgovorio:

— Moram ţvakati kad mi je komad pao baš u usta. Ili misliš da ga moram

cijelog progutati?

— Kako ti prija?

— Izvanredno. Imam jednu molbu.

— Kaţi je.

— Dopusti da zakraĉunam vrata.

— Misliš da bi nas netko mogao napasti?

— Ne. Ali Osko i Omar nisu tako duboko prouĉili prorokove zakone kao ja.

Mogli bi pasti u isikušenje da upravo sada uĊu. To bih ţelio sprijeĉiti. Neću da

oneĉiste svoje duše mirisom mesa i krvi koje je nagurano u crijevo, a zatim sušeno na

dimu.

Ustao je, ziakraĉunao iznutra vrata, sjeo k nama, izvukao noţ i odrezao komad

šunke od ĉetvrt kilograma koji je vrlo brzo nestao iza njegova tanka brka. Zatim s obje

ruke zadovoljno pogladi ţeludac i reĉe:

— Vidiš, efendijo, kako imam veliko povjerenje u tebe.

— Zasad sam samo vidio da si imao izvrstan tek.

— To je bila posljedica mog povjerenja. Ono što moj efendija jede, ne moţe ni

meni naškoditi. Nadam se da ćeš šutjeti, te da Osku i Omaru nećeš reći da je meni

vaţnije tvoje mišljenje od zakona svetih kalifa.

— Nemam razloga da rastrubim kako voliš da nešto dobroga pojedeš.

— U redu. Onda ću uzeti još komadić kobasice, jer je šunka bila izvrsna.

Nadam se da će mi naš domaćin to priuštiti, jer što se gostoljubivo daje, to Alah

stotinu puta vraća.

Domaćin kimnu glavom, a Halef se svim silama potrudi da dokaţe kako mu

danas nije stalo do prorokovih zapovijedi. Kad je svršio, obrisa noţ o hlaĉe, zataknu ga

za pojas i reĉe:

— Ima bića koja veoma pate zbog ljudske nezahvalnosti. Svinja sigurno nije

ništa uĉinila, ĉime bi zasluţila prezir. Da sam bio na prorokovom mjestu bolje bih

pripazio kad sam pisao koran. Do najviših bi ĉasti došle ţivotinje, ĉiji tek raduje srca

ljudi. A sada, kad smo svršili, mogu opet otvoriti vrata bez straha da će to naškoditi

dušama naših prijatelja.

Upravo je odgurnuo zasun, kad neki mladić pokuša ući.

— Isnade! — veselo vikne nadglednik. — Danas više nećeš raditi. Dajem ti

dopust. Ovaj efendija ţelio bi odjahati u Treska konak, a ti treba da ga odvedeš ravno

onamo..

Taj mladić bio je brat ţene o kojoj je prije bilo govora. Iskoristio je priliku da

mi se najsrdaĉnije zahvali za spas svoje sestre; bio je zadovoljan što mu se pruţila

prilika da mi uĉini protuuslugu.

— Imaš li konja? — upitah ga. — Nećeš moći hodati dok mi brzo jašemo.

— Posudit ću ga u selu — odgovori on. — Kad ţeliš krenuti, efendijo?

— Što ranije.

— Morat ćeš još dugo ĉekati, jer je tvoja odjeća daleko od toga da bude suha.

U meĊuvremenu ja ću posuditi konja.

Otišao je.

— On će ti biti dobar vodiĉ — reĉe njegov šurjak, — i moći će ti dati sva

obavještenja.

— To mi je vrlo drago, jer ću ga svašta pitati.

— Zar ne moţeš to i meni reći?

— Prije svega bih ţelio znati, gdje leţi mjesto koje se zove Karanirvan-han.

— Karanirvan-han? Zašto to ţeliš znati?

— Jer će ona petorica, koje mi slijedimo, odjahali onamo.

— Na ţalost ne spoznajem mjesto koje se tako zove. Postoji han koji se zove

Karanorman. Taj leţi kod Vajĉe, u Šar planini.

— Znam, ali to nije mjesto koje ja traţim. Karanirvan-han mora biti osamljena

kuća, neki konak, ĉiji je vlasnik jedan Perzijanac.

— Perzijanaca ima ovdje malo.

— Ne poznaješ li ni jednoga?

— Poznajem jednog jedinog.

— Kako mu je ime?

— Njegovo pravo ime ne znam. Ima gustu crnu bradu i zato ga zovemo

Kara Adţemi, što znaĉi crni Perzijanac.

— Moţda je to ĉovjek kojega traţim. Mora imati gustu crnu bradu, jer se

zove Kara Nirvan. Odakle je onaj, što ga ti poznaješ?

— Ne znam taĉno. Mora da ţivi negdje gore u okolini Jalice, ili Lume.

Sjećam se da je jednom prilikom pripovijedao nešto o medvjedu kojega je

susreo u planini Zalez..

— Imali li i u Šar planini medvjeda?

— Vrlo rijetko. Moj otac pripovijeda da ih je prije bilo više. Jedva da

svakih nekoliko godina medvjed zaluta u taj kraj.

— Znaš li što je taj Perzijanac po zanimanju?

— Trgovac konja, i to vrlo ugledan. Mora biti bogat. Ĉesto sam ga vidio s

ergelom konja i desetkom slugu, jer je obiĉavao svraćati kod našeg susjeda,

handţije. .

— To me vrlo zanima, jer iz toga mogu zakljuĉiti razne stvari. Ovaj

trgovac konja je Perzijanac i zove se Kara. On svraća kod handţije, kod kojega

ţele svratiti i Manah el Barša s ostalom ĉetvoricom. Vrlo je vjerojatno, da je to

ĉovjek kojeg traţimo.

— Raduje me ako sam te doveo na pravi trag.

— Neće li tvoj šurjak znati kakve pojedinosti?

— O tome ne. Kao i ja, ni on nije već dugo bio kod kuće. Ali kad danas

stigneš k mome ocu upitaj njega i mog brata. Njih dvojica moći će te moţda

bolje uputiti.

— Je li tvoj otac prijatelj s vašim susjedom?

— Nisu ni prijatelja, ni neprijatelji. Susjedi su, pa su prisiljeni da ţive

jedan uz drugoga. Handţija ima u sebi nešto laţno i tajanstveno.

— Druţi li se moţda sa sumnjivim ljudima?

— U tako osamljeni konak svraćaju razni ljudi. Teško je nešto reći.

Mogao bih jedino spomenuti da druguje sa starim Šarkom. To nije dobar znak.

— Tko je taj Šarka?

— Ugljenar, koji sa svojim pomoćnicima ţivi gore u brdima. Kaţu da

stanuju u tamnoj špilji i govori se da su u blizini pokopani ljudi koji nisu umrli

prirodnom smrću. Preko brda vodi osamljeni put i prolazi kroz njegovo

podruĉje; neobiĉno je da je mnogi putnik pošao tim putem, a da se nikad više nije

vratio. Uvijek su to bili ljudi koji su sa sobom nosili novac ili dragocjene predmete.

— Pa to je onda jazbina ubojica! Zar nisu otkrivena zlodjela tog ĉovjeka?

— Nisu, jer se nitko ne usuĊuje k njemu. Njegovi su pomoćnici sirovi i silno

snaţni ljudi, s kojima se ne moţe izaći na kraj. Jednom prilikom pošlo je trideset

vojnika da uhvati Aladţije koji se kod njega zadrţavaju. Vojnici su se vratili

neobavljena posla, i vrlo su loše prošli.

— A tko ih je napao?

— To nisu znali. Napadali su ih samo noću ljudi koje nikad nisu mogli vidjeti.

— Dakle i Aladţije su bili kod ugljenara? Poznaješ li njih?

— Ne — odgovori on.

— A ipak si ih danas vidio. Ona dvojica na šarcima, koja su jahali s Manah el

Baršom. Ime tih razbojnika slaţe se s bojom njihovih konja.

— Ma nemoj! Tko bi to ipomisilio! Vidio sam Aladţije! Ne ĉudim se što su

skelara platili batinama. Oni jašu u Treska-han. Tamo neće ostati. Moţda će opet

potraţiti ugljenara.

— To je vjerojatno.

— Onda te molim, ne jaši za njima. Ugljenar i njegovi ljudi su divljaci, koji

mogu rukama udaviti najjaĉeg vuka.

— Poznajem ljude koji to takoĊer mogu, a nisu divljaci.

— Pametnije je izbjegavati takve ljude.

— Ne mogu. Već sam ti rekao da treba sprijeĉiti zloĉin. Isto tako treba osvetiti

drugi jedan okrutan zloĉin. Zloĉin je uperen protiv prijatelja mojih prijatelja.

— Ne moţeš li to prepustiti nekom drugom?

— Drugi bi se bojali.

— Onda predaj stvar policiji.

— Ta bi se još više bojala. Moram sam slijediti tu petoricu, pa makar se tom

prilikom zavadio sa svim ugljenarima svijeta.

— Bojim se za tebe. Taj Šarka je pravi Ċavo. Kaţu, da mu je koţa dlakava

poput majmuna, i da ima zube kao panter.

— To je ipak pretjerano.

— Nije. Saznao sam to od ljudi koji su ga vidjeli. Ne moţeš se s njime mjeriti.

— Lukavstvo i mudrost više vrijede od snage — odgovorih. — Ako te to moţe

umiriti pokušaj da uĉiniš ono što ću sad ja uĉiniti.

Na podu je leţala ţeljezniĉka traĉnica. Digoh je, drţeći je za jedan kraj i pruţih

mu je ispruţenom rukom. On uzmakne i viknu:

— Efendijo ti si.., ti sa... Kad je tome tako, onda i ti moţeš lako zadaviti vuka.

— Tko se pouzdaje u sirovu snagu, veoma je osamljen. Malo razmišljanja više

vrijedi od najveće sile. Uostalom mi smo tako dobro naoruţani da se nikoga ne

moramo bojati.

— I — doda Halef ponosno, pokazujući na sebe — moj efendija nije sam,

nego ima i mene, svog iskušanog prijatelja i zaštitnika. Neka nas samo napadnu vojske

naših neprijatelja. Poţderat ćemo ih kao što divlja svinja ţdere skakavce.

To je zvuĉalo smiješno. Njegov lik nije pristajao samosvijesti kojom je

izgovorio te rijeĉi. Ostao sam ozbiljan jer sam poznavao mališana. No nadzornik nije

mogao supregnuti smiješak.

— Smiješ li se? — upita Halef. — Ne podnosim uvrede! Ĉak ni uvrede od

onoga ĉiju sam šunku i kobasice jeo! Da me bolje poznaješ drhtao bi pred mojim

gnjevom i tresao se pred mojom srdţbom.

— Ja gotovo dršćem — reĉe nadzornik najozbiljnijim glasom.

— To još nije ništa! — Moraš tako drhtati da se ĉuje udaranje tvoje duše u

unutrašnjosti tijela. Ne znaš s kakvim smo se ljudima i ţivotinjama borili. Ubili smo

lava, kralja pustinje, i borili se s neprijateljima pred kojima bi od straha utekao u ormar

k svinjskoj butini i tamo se sakrio. Izvršili smo djela koja su nas uĉinila besmrtnim. O

nama će pisati u knjizi nepobjedivih junaka. Zapamti, ne dopuštamo da nam se smiju.

Znaš li moţda moje ime?

— Ne znam. Ĉuo sam da te efendija zove Halef.

— Halef! — reĉe mali prezirnim glasom. — Što je to Halef. Ništa. Mnogi se

zovu Halef. Ali jesu li ti ljudi hadţije? Jesu li njihovi oĉevi i djedovi, preci i

šukundjedovi bih hadţije? Kaţem ti, ja sam Hadţi Halef Omar Ben Hadţi Abul Abas

Ibn Hadţi Davud al Gosara. Moji preci bili su junaci koji su ţivjeli prije mnogo

vremena, te nitko više o njima ništa ne zna, pa ni ja sam. Moţeš li to ti reći o svojim

precima?

— Mogu.

— Kako to?

— I ja ne znam ništa o njima.

Nadzornik je to rekao ozbiljna lica. Halef ga bijesno pogleda, prezirno odmahne

rukom, okrene se i izaĊe rekavši:

— Onda šuti! Tko o svojim precima ništa ne zna, taj se sa mnom ne moţe

mjeriti.

— Pa sam si rekao — vikne nadzornik za njim smijući se — da i sam o svojim

precima ne znaš ništa.

— To su moji preci, ali nisu tvoji. O njima ne moram ništa znati, jer su tako

znameniti, da se o njima ne mora ništa znati! — klikne Halef u najvećem bijesu.

— Ĉudan je tvoj pratilac ĉovjeĉuljak — nasmije se nadzornik.

— Valjan ĉovjek, vjeran, spretan i neustrašiv — odgovorih. — On se zaista ne

boji ugljenara. To ti je na svoj naĉin htio reći. Stanovnik je pustinje, a ti se ljudi vole

tako izraţavati. Ţelio bih sada vidjeti svog krojaĉa. Moţda je dovršio moje odjelo.

— A ja moram na posao. Oprostit ćeš mi, efendijo. Napustismo baraku. Upravo

kad sam htio ući u susjednu, zaĉuh glasne povike. Vrata se naglo otvore te me gotovo

udare u lice, a iz kolibe izletješe dvojica koji me gotovo srušiše. Jedan od njih bio je

Halef koji je u jednoj ruci drţao moje hlaće, a u drugoj krojaĉa. Vukao ga je za sobom

i bio mu leĊima okrenut tako da nije vidio u koga se zaletio. Okrenuvsi se napola, on

viknu na mene:

— Glupane! Zar nemaš oĉi?

— Naravno da imam oĉi, Halefe — odgovorih. On se naglo okrene, ugleda me

i reĉe:

— Upravo sam htio k tebi, sidi.

Bio je veoma ljut, te je dovukao siromaka još bliţe, gurnuo mi hlaĉe pod nos i

rekao:

— Sidi, koliko si platio za ove hlaĉe?

— Stotinu i trideset pijastera.

— Bio si glup, tako glup, da te ţalim.

— Zašto?

— Jer si platio stotinu i trideset pijastera ,za nešto, što bi trebale biti hlaĉe, ali

nisu. . _

—A što su?

— Vreća, obiĉna vreća, u koju moţeš metnuti što god ţeliš. Grašak, kukuruz,

pa ĉak guštere i ţabe. Ne vjeruješ li to?

Tako me je bijesno gledao, da bi ga se ĉovjek, mogao uplašiti. Mirno mu

odgovorih:

— Kako moţeš moje hlaĉe nazvati vrećom?

— Kako mogu? Gledaj sam!

Rukom uĊe u nogavicu koja je bila razderana, ali mu ruka na drugoj strani nije

mogla izaći. Valjani krojaĉ je pretjerao pa je, ţeleći zakrpati rupu sašio nogavicu.

— Vidiš li? Vidiš li iznenaĊenje i nevolju? — viknu na mene Halef.

— Vidim.

— UĊi nogom u nogavicu!

— To neću uĉiniti.

— Ali morao bi to uĉiniti, jer zato imaš hlaĉe, i to hlaĉe, od kojih je nastala

jadna i bijedna vreća. Sad nema druge već da jašeš po svijetu s jednom obuĉenom i

jednom golom nogom. Što će ljudi reći kad vide znamenitog efendiju i emira? Gdje

ćeš u ovom bijednom selu dobiti druge hlaĉe?

Zar mi trebaju druge hlaĉe?

— Naravno! Ne moţeš obući ove.

— Naravno da ih mogu obući.

— Kako? S jednom nogavicom?

— S obje nogavice. Ovaj smušeni krojaĉ mora samo rasparati šav i ponovno

zakrpati rupu.

— Rasparati šav! — viknu Halef zagledavši se u mene. Onda se glasno nasmija

i doda:.

— Sidi, imaš pravo. U svom bijesu nisam se toga sjetio. Rasparati šav! To je

ispravno.

Uplašeno i zbunjeno krojaĉevo lice se razvedri. No on ipak ne proĊe tako dobro

kao sto je mislio, jer se Hadţi okomi na njega:

— Vidiš li, glupane, kakvu si strašnu glupost poĉinio. Najprije sašiješ nogavicu,

a zatim tome ne znaš lijeka.

— Znao sam ga, ali mi nisi dao do rijeĉi — branio se jadnik.

— O Alah! Kakvih ljudi ima! Mirno sam te pitao kako se ta greška moţe

popraviti. Ĉekao sam strpljivo poput marabua na tvoj odgovor. No ti si stajao kao

ĉovjek koji je progutao devu i kojemu su njezine grbe zapele u grlu. Onda sam te

uhvatio za vrat da te dovedem k svom efendiji. Tako je to bilo. Moţeš li opet rasparati

šav?

— Mogu — tiho odgovori krojaĉ.

— Koliko ti za to treba vremena?

— Dva do tri sata.

— Zar da zbog tvojeg krparenja ĉekamo ovdje do veĉeri? To je nemoguće! To

ne moţemo dopustiti.

— Neće tako dugo potrajati — rekoh ja. — Jer ću mu ja pomoći.

— To ne dolikuje dostojanstvu tvog poziva, ni snazi tvoje osobe.

— U redu. Sjest ću u sobu s ovim dobnim ĉovjekom koji je loš krojaĉ. Dok on

bude glaĉao ostale stvari, i vjerojatno ih spalio, ispravit ću nogavicu. Reci mi,

umjetniĉe igle, jesi li zaista krojaĉ?

Ĉovjek se poĉešao iza uha, stane mucati i motati i napokon odgovori.

— Zapravo nisam.

— A što si?

— Stolar.

— A kako si došao na hrabru pomisao, da se izdaješ za krojaĉa?

— Jer imam dva glaĉala.

— Tko ti ih je dao?

— Moj djed, koji je bio pravi krojaĉ. Samo to sam od njega naslijedio. Kupio

sam još iglu i konac pa popravljam ljudima odijela kad se za to pruţi prilika, jer kao

stolar nemam posla. To radim ovdje na ţeljeznici.

— Onda si veoma mnogostran. Popravljaš odijela, vjerojatno na isti naĉin kao

što si to uĉinio s mojim hlaĉama?

— Ne, efendijo. To je bila zabuna.

— Imaš li zaista dva glaĉala? Umiješ li glaĉati?

— Izvanredno.

— Onda hajdemo zajedno na posao. Ah vidi što je ovo? Razvukoh njegov šav i

pokazati mu ga. Nije znao što mislim pa me pogleda.

— Kakve je boje tkanina?

— Tamno plave.

— A kakve je boje konac što si ga upotrijebio?

— Bijel.

— To strašno izgleda. Zar nemaš tamno plavog ili crnog konca?

— Imam ga dosta.

— Zašto ga nisi upotrijebio?

— Bijeli konac dvostruko je jaĉi od crnog. Mislio sam da će bolje drţati i da se

rupa neće otvoriti, ako sluĉajno još jednom moraš plivati u odijelu.

— Kako vidim vrlo si oprezan ĉovjek. Bit ću tako slobodan i uzet ću crni

konac UĊi.

— Da i ja pomognem? — upita Halef.

— Moţeš drţati hlaće dok ja šijem.

Koliba je bila prazna jer su svi bili na poslu. Halef i ja sjedosmo s hlaĉama na

dasku. Dobili smo iglu i konac. Umjesto škara imali smo noţeve pa je posao mogao

zapoĉeti. Za to vrijeme radio je naš stolar-krojaĉ oko peći i bacao u nju komade drva

kao da ţeli ispeći bika. Iz peći je izbijala vrućina koja me je podsjećala na lijepe dane u

Sahari. Moja je odjeća bila suha i trebalo ju je samo malo oglaĉati.

Umjetnik dohvati najprije prsluk, stavi ga na dasku, te kliještima izvadi glaĉalo

iz plamena. Bilo je tamnocrveno, a drveni je drţak izgorio. Ĉovjek je gledao s glaĉala

na mene i s mene na glaĉalo pa se ponovno stao zamišljeno ĉešati rukom po tjemenu.

— Što hoćeš? — upitah ga ja.

— Što da radim sada?

— Glaĉaj!

— Kako?

— Kao i obiĉno. Ti to znaš.

— To je vrlo teška stvar.

— Kako to?

— Ako glaĉam s ovim uţarenim ţeljezom, spalit ću prsluk. Priĉekam li da se

ţeljezo ohladi neću ga spaliti, ali ga neću ni iţglaĉati. Moţeš li mi dati savjet? Ĉuo sam

da si mnogo putovao. Moţda si jednom prilikom vidio kako to rade krojaĉi.

— Ĉuj me. Teška sumnja pala je na tvog djeda.

— Ne sumnjaj u njega, molim te! Moj djed, Alah mu dao raj, bio je poboţan

musliman i dobar podanik padišaha.

— To je moţda istina, ali nije bio krojaĉ.

Umjetnik podigne sad i drugu ruku kako bi se njome poĉešao po glavi. Izgledao

je oĉajan ali nije odgovarao.

— Nemam li pravo?

— Efendijo, odakle to znaš?

— PogaĊam. Reci mi što je bio?

— Ako hoćeš da znaš istinu, bio je drvosjeĉa, a uz put je krojio za druge

drvosjeĉe. Muslim da je ova glaĉala naslijedio od svog djeda.

— Bit će da i onaj nije bio krojaĉ — nasmijem se. — Jesi li oţenjen?

— Nisam, ali ću to uskoro biti.

— Onda poţuri kako bi što prije unucima svojih unuka ostavio glaĉala. Treba

ostati vjeran primjeru otaca i nadam se da glaĉala nikada neće dospjeti u drugu obitelj.

— To ne bih dopustio — uvjeravao me on ozbiljno. Od ovog nasljedstva neće

se moja obitelj nikad odvojiti. Molim te, zapovjedi mi što da sada radim.

— Zapovijedam ti da nikad više ne takneš ovo nasljedstvo. Ako moram sam

popraviti svoje hlaĉe, mogu ih sam i izglaĉati.

Skinuo je ruke s glave, duboko uzdahnuo i s dva velika skoka utekao kroz

vrata. Halef bi najradije potrĉao za njim s biĉem da ga kazni za to što se izdavao za

krojaĉa a da o tom poslu nije ništa znao.

Vratio se nadzornik sa svojim šurjakom i javio nam da je spreman za polazak.

Krojaĉ je oĉito ocijenio da više nikomu ne treba njegova vještina. Gurnuo je glavu

kroz vrata i ušao kad je vidio da sam obuĉen u svoje odjelo.

— Kao što vidim, ti si spreman — reĉe. — No budući da si upotrijebio moja

dva glaĉala, nadam se da ćeš me usrećiti bakšišem.

— Odmah ćeš ga primiti — dobaci Halef.

Nestao je, i zaĉas se vratio s mojim ĉizmama od ĉoje. Izgledale su više kao

tuljci nego kao ĉizme. Halef ih pruţi krojaĉu i reĉe mu dobrohotnim glasom,:

— Dat ćemo ti ove dvije navlake za slonove noge kao znak priznanja tvojoj

vještini. Dodaj ih glaĉalima i predaj u nasljedstvo svojim unucima i njihovim unucima,

kako bi imali trajnu uspomenu na vještinu, kojom je njihov predak znao sašiti

nogavicu. Alah je stvorio majmuna i magarca, ali tebe je kao krunu svih takvih

stvorova poslao ovamo u Rumeliju.

Krojaĉ dohvati ĉizme i stane ih promatrati razrogaĉanih oĉiju. Nije oĉekivao

takav bakšiš a najmanje uz tako kićen govor.

— Što gledaš u njih kao da je u njima sva mudrost? — upita ga Halef. — Bjeţi

s njima i hvali našu velikodušnost, koja te je obdarila takvim poklonom.

Potkrijepio sam ovaj prijedlog ubacivši nekoliko pijastera u ĉizme. Pijasteri

uĉiniše svoje; ĉovjek opet progovori, zahvali se i zaĉas nesta.

Došao je rastanak. Skratio sam ga koliko sam mogao i odjahasmo preko livada

na zapad.

KRAJ

www.CroWarez.org

www.BosnaUnited.net

KROZ ZEMLJU ARBANASA

Ţuti harambaša strašan je i moćan protivnik. Razapeo je gustu

mreţu razbojnika i njihovih jataka po ĉitavoj zemlji. Kara Ben Nemzi

poĉesto pada u tu mreţu, ali uvijek je probija ili rasijeca Još prije nego

poklopi njega i njegove pratioce.