Stari Istok - 03 Mesopotamija

7/27/2019 Stari Istok - 03 Mesopotamija

1/29

Xegan Marija

STARA MESOPOTAMIJA

1. H R O N O L O G I J A

1. Apsolutna hronologijaDogaaj iz proxlosti moemo precizno datovati godinom ili datumom koji odgo-vara naxem.Kao izvore za utvrivae apsolutne hronologije treba pomenuti one tekstove ukojima se pomiu astronomske pojave (pomraqee sunca, prolazak komete), a kojese mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, u jednom spisku asirskiheponima se pomie sunqevo pomraqee za koje su nauqnici utvrdili da pada na

dan 15. juna 763. godine p. n. e. Ta qienica omoguava da taqno datujemoqitav taj spisak eponima (koji zvae vrxe godinu dana) i da konstatujemo da jeprvi eponim, sa qijim imenom spisak poqie, upravao 911. godine p. n. e.

2. Relativna hronologijaPridravamo se sistema i naqina raqunaa vremena kojim se koristila civi-lizacija qija nas istorija zanima.Kao izvore za utvrivae relativne hronologije treba pomenuti liste vladara,qinovnika, sinhronu hronologiju...U sargonskom periodu uspostava se datovae godina prema vanim dogaajimakoji su je obeleili i ono je na snazi 700 godina.

Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd

1952.

1


2/29

2. A N T I Q K I I Z V O R I

1. Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. U svoje delo umet-nuo je etnografski ekskurs o Mesopotamiji. Pisac je Mesopotamiji dode-lio relativno malo mesta. Verovatno nosei se mixu da Asiriji posvetiposebno delo, koje meutim nije napisao. Herodot opisuje prirodne usloveMesopotamije. Govori o ivotu i obiqajima naroda Mesopotamije. Priqao graeu brodova, vodenom saobraaju i trgovini. Opisuje odelo, hranu,naqine leqea, pogrebne i svadbene obiqaje. Dosta pae posveuje opisugl. grada Mesopotamije Vavilona. Pixe o graevinskoj delatnosti Semi-ramide i Nitokride, Kirovom zauzeu Vavilona, ustanku Vaviloana zavlade persijskog cara Darija, pohod asirskog cara Semaheraba na Egipat.Najslabiji je u podacima koji se tiqu istorije i nepouzdan je po pitauhronologije.

2. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini Vveka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobenixtvu, gdeje bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka kui, izneoje svoje poznavae Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije i

Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o ima saznajemo izodlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest kigaIstorije PersijeKtesija je obradio asirsku i medijsku istoriju do osnivaapersijske drave. U svom pregledu asirske istorije dosta mesta posvetio jenarodnim legendama, kao xto su legenda o mudrom Ahikaru, legenda o Ninu iSemiramidi, osnivaqima asirskog carstva. Ktesije, kao dvorski lekar, imaoje pristup u arhive Suze. U veoj meri bio je pripovedaq no istraivaq.

3. Diodor sa Sicilije je iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije svetaIstorijske biblioteke. U opisivau stare Mesopotamije koristi se delimaHerodota i Ktesija. Pixe o legendarnom ivotu i delatnosti Nina i Semi-ramide, Vavilonu, haldejskoj astronomiji i astrologiji.

4. Strabon, grqki geograf, iveo je u I veku p. n. e. U svom delu Geografijaprua podatke iz istorije starog Mesopotamije. Opisuje prirodne usloveMesopotamije, pogrebne i svadbene obiqaje Vaviloana, odevae Vavilo-ana, grad Vavilon, opservatorije haldejskih astrologa u Vavilonu... Pone-kad je sklon preuveliqavau (plodnost tla Mesopotamije, privredna upo-treba urmine palme).

5. Vaviloanin Berosos je iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto jebio svextenik Mardukovog hrama, imao je pristup arhivima hrama. Sas-tavio je delo koje obuhvata pregled vavilonske istorije i mitologije nagrqkom jeziku. Saquvani su samo fragmenti u delima Josifa Flavija, JulijaAfrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadre leg-ende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu iNavukodonosoru. Meutim, nekdaxe, celo, delo razlikovalo je tri kige:a. Prva kiga se nazivala Mudrost i u oj su bili izloeni vavilonski

mitovi.b. Druga kiga bila je posveena istoriji Mesopotamije od legendarnogpotopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara III)c. U treoj kizi bila je izloena istorija Mesopotamije do smrti Alek-sandra Makedonskog.

Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd

1952. Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredeg veka, Beograd 1984. M. uri, Istorija helenske kievnosti, Beograd 1982.

2


3/29

3. D E X I F R O V A E K L I N O P I S A

Prve kopije klinopisnih natpisa doneo je u Evropu u XVII veku ital-ijanski trgovac i putnik Pjetro dela Vala, koji je te natpise prekopirao sazidova Darijevog dvorca u Persepou. Prve pokuxaje qitaa klinastog pismauqinio je Danac Korsten Nibur krajem XVIII veka. Utvrdio je da su klinopisninatpisi pisani pomou tri sistema pisma.Velike uspehe u dexifrovau klinastog pisma postigao je profesor getigenskegimnazije Grotefend. Polazei od pretpostavki da kosi klin predstava znakza odvajae i da u alfabetu perseposkog natpisa jedna grupa znakova oznaqavacarsku titulu Grotefend je pretpostavio da qitav natpis predstava titu-laturu dvojice persijskih careva. Grotefend je uspeo da na tom natpisu proqitaimena dvojice persijskih careva iz dinastije Ahemenida, Darija i Ksreksa, kaoi ime Histaspa, Darijevog oca. Tako je Grotefend uspeo da na pravi naqinrazabere 9 azbuqnih znakova staropersijskog klinastog pisma i da time udariteme dexifrovau klinopisnih natpisa.Za dai razvitak nove nauke, koja je dobila naziv asirologija, zasluan jeenglez H. Ravlinson. 1835. godine Ravlinson je u Persiji prekopirao qitav

niz klinopisnih natpisa, meu kojima i quveni Behistunski natpis. On je, neznajui za Grotefendovo dexifrovae, taqno odredio 18 azbuqnih znakova per-sijskog klinastog pisma. Bogati materijal koji je sakupio omoguio je da sepristupi analizi i dvaju ostalih sistema klinastog pisma. Ravlinson i Norisuspeli su da odrede oko 200 znakova drugog sistema koji se pokazao slogovnimpismom i koji je sluio za sastavae novoelamskih natpisa. Jezik tih nat-pisa pripada grupi indoevropskih jezika. Trei sistem klinastog pisma dex-ifrovali su Ravlinson, Hinks i Opert. Utvrdili su postojae preko 200 slo-govnih znakova i izvesnog broja ideograma1. Prouqavae tih natpisa pokazaloje da su napisani na jeziku koji pripada grupi semitskih jezika.Danas je, na osnovu istraivaa, usvojeno mixee da se klinasto pismo na-jranije javilo kod Sumeraca, zatim su ga od ih primili Vavilonci, koji su gadae preneli Asircima, a ovi starim Persijancima.

Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,

Beograd 1952.

1 Ideografsko ili pojmovno pismo spada u semasiografska pisma, gde jedan pisani znak

direktno upuuje na neki pojam ili predmet. Pri ideografskom principu pisani znak

nije vixe slika, kao u piktografiji, nego postaje simbol; R. Bugarski, Pismo, Beograd

1997.

3


4/29

4. P E R I O D I Z A C I J A

Naziv perioda vreme Rano-dinastiqki 2900 - 2340Sargonski/Akadski 2340 - 2159Neosumerski 2112 - 2007Staro-vavilonsko carstvo 2007 - 1595

4


5/29

4.1. Rano-dinastiqki period

Doline velikih reka postaju kolevke prvih dravnih tvorevina. Za-hvaujui svojim prirodnim odlikama, reqni slivovi omoguavaju rani i brzirazvoj sedelaqke, plune zemorade. Tako u dolini reka Tigra i Eufrata,koja se nalazi u jz. Aziji kod Persijskog zaliva, nastaju najstarije drave.

Prirodne odlike Dolina reka Tigra i Eufrata u starija vremena nazivana jegrqkim imenom Mesopotamija, xto znaqi Meureqje. Mesopotamija se na istokugraniqila sa planinom Zagros, na jugu sa Persijskim zalivom, na zapadu saarabijskim pustiama, a na severozapadu sa Sirsko-mesopotamskom stepom. Posvojim prirodnim odlikama razlikujemo junu i severnu Mesopotamiju.Karakteristika ove oblasti svakako su reke. U starom veku i Eufrat i Tigarizvirali su na Jermenskoj visoravni, a obe reke imala su i svoja uxa. Danasse Tigar i Eufrat ulivaju u reku Xat-el-Arab, a preko e u Persijski zaliv.Mada Tigar nosi vee koliqine vode, Eufrat ima plie korito, te qexe plaviokolno zemixte. Izlivae zavisi od topea snega i nije ustaen kalendarplavea. Reke nose plodan mu i ubre okolno tlo xto je znaqajno za razvoj

zemorade. U Mesopotamiji nema drvene grae, kamena niti metala.

Postanak prvih drava. Rano-dinastiqki period Prvi stanovnici june Mesopo-tamije bili su, zbog letih suxa i zimskih poplava, prinueni napravitikakav irigacioni sistem, koji je vremenom usavrxavan. Odravae tog sistemauslovie pojavu prvih drava.Postanak drava vezuje se za III milenijum p. n. e. Taj najstariji periodu istoriji Mesopotamije naziva se rano-dinastiqkim ili presargonskim ilistarosumerskim periodom.Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 2900. do 2340. godine p. n. e. arazlikuje tri faze:

Ranodinastiqki period I (RDI), 2900 2700. Pratimo razvoj grada

Kixa. Ranodinastiqki period II (RDII), 2700 2500. Pratimo razvoj grada

Uruk. Ranodinastiqki periodIII (RDIII), 2500 - 2340. Pratimo razvoj gradova

Ur i Lagax.Navedena podela je izvrxena na osnovu arheoloxkih iskopina velikih gradskihcentara na jugu Mesopotamije. Na osnovu ih su arheolozi uspeli da prikaufaze razvoja gradova.

Izvori Rekonstrukcija ovog najstarijeg perioda zasniva se na izuqavau ma-terijalnih ostataka gradova, palata, hramova, kao i na prouqavau dokumen-tarne grae pronaene u arhivima Ura, Xurupaka, Eble, Nipura.

U Nipuru, koji je bio religijski centar u Mesopotamiji, pronaen je arhivsa preko 3000 ploqica. Na tim ploqicama beleeni su administrativni pravnidokumenti, medicinske zabelexke i najstarija dela kievnosti starog Sumera.Kao poseban dokument, koji omoguava da pratimo imena vladara starog Sumerai kasnijeg perioda, treba pomenuti Sumersku listu kraeva.2 Ova lista sas-tavena je na sumerskom jeziku. Navodi vladare Sumera, kao i strane vladare.Kasnije, po uzoru na ovu, nastae liste vavilonskih i asirskih vladara. Pos-toji vixe verzija liste, koje ne pruaju uvek jednake podatke. Ovom prilikompomenuemo listu, koja se saquvala na jednoj glinenoj tablici. Pisar listenavodi da je tekst sastavio za vreme vladavine Utukegala, vladara Ereha (Uruk).Prema tekstu, poxto je kraevstvo sixlo sa neba, osam kraeva je u pet razliqi-tih gradova vladalo 241200 godina. Potom je straxni potom izbrisao sve. Nova

2

http://www.csun.edu/ hcfll004/sumking.html; http://www.wikipedia.org/wiki/Sumerianking list; http://www.earth-history.com/Ancient-texts/Sumer

5


6/29

prestonica kraeva postaje Kix. Dae pisar navodi imena buduih vladara,godine trajaa ihove vladavine, kao i ihove prestonice.

Grad-drava Na osnovu arheoloxkih prouqavaa nauqnici su utvrdili daje stanovnixtvo Mesopotamije ivelo organizovano u gradske centre. Grad saokolinom predstavao je dravu u malom. Na qelu grada nalazio se vladarkoji je nosio razliqite titule: lugal veliki qovek, ensi upravnik, en gospodar.Smatralo se da je vladar sumerskog grada izabran od boanstva da vlada. On jeboji izaslanik na zemi i kao takav ima veliku ulogu u odravau gradskogkulta. Vladar brine o bojoj kui, hramu, koji predstava preduzee u malomsa svojim posedima. Vladar nije prvosvextenik. Naime, ako je odreen od bogada vlada, on ne moe biti prvosvextenik, ve sam bog na zemi.Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqiavali su: narodnaskupxtina alu, vojska ummanu i savet starexina xibatu.Pored vladara, dvorske administracije i hramovnih slubenika, u sumerskomgradu postojale su zanatlije i trgovci. U gradu i okolini ratari su obraivaliposede, koji su bili ili u ihovom vlasnixtvu ili pod zakupom. Treba pomenuti

da su postojali i robovi. U ropstvo se padalo zbog duga. Naime, prilikompozajmivaa sastavan je sporazum koji je ograniqavao i odreivao, u zavis-nosti od duga, duinu ropstva.

Najznaqajniji gradski centri Videli smo opxte odlike jedne drave u III mileni-jumu p. n. e. Sada emo se pozabaviti najznaqajnijim gradskim centrima unajstarijem periodu istorije Mesopotamije.U RDI, od 2900. do 2700. godine p. n. e., pratimo razvoj grada Kixa, koji senalazio u severnom delu Sumera, u blizini danaxeg Tel-el-Ehemira. Iskopa-vaa su potvrdila i vanost i istoriqnost grada. Kix je bio sedixte prvesumerske dinastije. Tu je otkrivena jedna od najstarijih vladarskih palata.Pretpostava se da je Kix u RDI imao neku vrstu kontrole nad ostatkom Sumera.

Do ovakvog zakuqka navode: poloaj grada na reci Eufrat. Kix je kontrolisao reku i sistemnavodavaa. To mu je davalo odreenu vanost i qinilo ga prvimmeu ostalim gradovima, jer je pooprivreda zavisila od irigacije inavodavaa.

qienica da su kasniji vladari drugih gradova uzimali titulu Kixa:,,xar kix tati ili ,,vladar qitavog sveta.

U RDII, od 2700. do 2500. godine p. n. e., izdvaja se grad Uruk, koji se nalaziona prostoru junog Sumera, blie Eufratu. Ovaj grad se u desetom pevaukige Postaa Starog Zaveta pomie kao Ereh. Jedan od vladara Uruka, Gil-gamex, potvren je kao istorijska liqnost (pogledati odeak posveen Epu oGilgamexu).U RDIII, od 2500. do 2350. p. n. e. izdvajaju se gradovi Ur i Lagax. Oba grada

su se nalazila na prostoru junog Sumera, Lagax blie Tigrovom uxu.

Lagax Jedan od vanih centara RDIII bio je Lagax. Kao osnivaq prve is-torijske dinastije Lagaxa pomie se izvesni Ur-nanxe, koji je bio poznat posvojoj graevinskoj delatnosti. O postojau ove liqnosti svedoqi jedan reef,naqien od kreqaka, a koji je nastao oko 2500. godine p. n. e. Na samomreefu Ur-nanxe je predstaven ispred qlanova svoje porodice kako na glavinosi korpu sa ciglama. Natpis na reefu imenuje svakog qlana egove porodice,a potom nabraja glavne hramove izgraene pod egovim nadzorom. Ovaj reefquva se u Luvru3.Lagax je dostigao najveu mo za vlade cara Eanatuma. Dokumenti pronaeni uarhivi grada svedoqe o sukobu Eanatuma sa susednim gradom Umom. Uzrok sukoba

3 http://www.bible-history.com/ancient art/urnanshe lagash.html

6


7/29

bilo je pravo na korixee vode. Svoju pobedu nad Umom Eanatum je ovekovqiona jednom spomeniku koji se u fragmentima saquvao sve do danas i koji je dobionaziv Stela jastreba. Saquvana treina dokumenta govori o granicama Eana-tumove drave koja se prostire od Kixa na severu do Uruka na jugu i od gradaMari na zapadu do Elama na istoku. Neizvesno je da li je ova velika oblastbila pod direktnom Eanatumovom vlaxu ili je on izraavao samo nominalno

pravo na ovu oblast.Vojnu politiku Eanatuma nastavio je Entemena, koji je uqvrstio vlast Lagaxanad Umom, Urom, Eridu i Nipurom, a takoe odbio i najezdu Elamita. Meuistorijskim dokumentima ovog perioda treba pomenuti Natpis Entemene4

Vremenom predstavnici dinastije Ur-nanxe sve vixe gube svoj uticaj. Sredi-nom XXIV veka p. n. e. Lagaxem je vladao Urukagina. Kao uzurpator nasledioje Lugalandu, posledeg predstavnika I dinastije Lagaxa, i vladao je oko 10godina. Period egove vladavine poznat nam je zahvaujui saquvanom ediktu5

u kome Urukagina navodi da je vlast dobio od boga i u kome kritikuje svojeprethodnike zbog zloupotrebe poloaja. Sproveo je socijalne, vojne i adminis-trativne reforme: ustao je protiv eksploatacije sirotie, vratio privilegijehramu, zabranio je starexinama da zlostavaju vojnike i nasilno im oduzimaju

imovinu pod vidom prodaje.U sedmoj godini Urukaginine vlade Lugal-zagizi, vladar Ume, upao je sa tru-pama u Lagax, opustoxio grad i zbacio sa prestola cara-reformatora. Lugal-zagizi postavio je sebi zadatak da pod svojom vlaxu ujedini prostor Sumera iAkada. Nazivajui sebe carem Uruka i carem Ura, proglasio je za prestoniceujedienog carstva ta dva grada. Tokom svoje vladavine oslaao se na svexten-stvo sumerskih gradova. Lugal-zagizi vladao je 25 godina i taj period poznatje kao procvat Sumera.

Ep o Gilgamexu U RDII pratimo razvoj grada Uruka. Uruk se nalazio na pros-toru junog Sumera, blie reci Eufrat. Proxlost ovog grada rekonstruixemo,pored ostalog, na osnovu Sumerske carske liste i Epa o Gilgamexu.

Ep o Gilgamexu posveen je vladaru grada Uruka Gilgamexu, i egovoj po-trazi za besmrtnoxu. Priqe o Gilgamexu bile su poznate jox u III milenijumup. n. e. Najstarije predstave ovog vladara na spomenicima i cilindriqnimpeqatima, koji se danas quvaju u Luvru, potiqu iz XXV veka p. n. e. U jednomtrenutku izmeu XXIII i XXI veka p. n. e. te priqe uvrxene su u jednu po-emu. Danas postoji vixe verzija poema (na hetitskom, huritskom, akadskom...),ali najznaqajnija je ona ispisana akadskim klinopisom na 12 tablica. Verzijapotiqe iz VII veka p. n. e. a pronaena je u Asurbanipalovoj biblioteci uNinivi.Naime, pedesetih godina XIX veka Henri Lejard u ruxevinama Ninive pronaxaoje biblioteku asirskog cara Asurbanipala. egov saradnik (Hormuzd Rasam)e potom otkopati deo biblioteke gde je quvana sporna verzija. Poemu e prviproqitati i objaviti saradnik Britanskog muzeja or Smit.

U Epu Gilgamex se pomie kao vladar grada Uruka. egov pokojni otac jeLugulbanda, nekadaxi vladar Uruka, a majka bogia Ninsun. Lista sumerskihcareva takoe pomie Gilgamexa. Gilgamex se java kao peti vladar prvedinastije Uruka posle potopa. Mada se u epu Gilgamexov otac pomie kaovladar Uruka, prema listi on je bio vrhovni svextenik u predgrau Kulab uUruku.Pored imena vladara Uruka, Ep daje podatke jox za:

imena vladara: Kixa Etana, legendarni kra, Xurupaka Ubar-tutu, prepotopski vladar.

toponomastiku Mesopotamije; pomie se reka Eufrat, qetiri grada:

4 http://campus.northpark.edu/history/classes//Sources/UmmaLagash.html5

http://web.tiscali.it/no-redirect-tiscali/ranesorg/Urukagina.htm,

M. Bonechi, Urukagina,Februar 2000.

7


8/29

Uruk, Xurupak, Lagax i Nipur, imena hramova: Egalmah, hram bogaNinsu u Uruku.

imena mesopotamskih bogova Anu (bog neba), Bel ili Enlil (bogzeme), Ea (bog vode i znaa), Xamax (sunce), Sin (mesec), Adad (olu-ja), Ixtar (ubav, plodnost), Aruru (bogia oblikovaa), Tamuz (veg-etacija), Erexkigal (bogia carstva mrtvih), Irnini (quvar brega bo-

gova), Ninurta (bog rata), Irkala (bog podzema), Sabitum Siduri(bogia stabla ivota i quvar ulaza u vrt bogova), Ninib (bog borbe),Sumurkan (bog iva i stada), Namentum (bog sudbine), Marduk (zax-titnik Vavilona).

izvor za istoriju mentaliteta izvor za pitae religijskog shvataa ivota i smrti. Treba pomenuti

da stari Sumerci ne veruju u zagrobni ivot i da smatraju da se posmrti telo i duxa pretvaraju u prah.

Do pronalaska Epa o Gilgamexu verovalo se da je biblijska priqa o potopu najs-tarija. U modernoj istoriografiji se smatra da se sliqnost izmeu Gilgamexai Biblije nalazi u sledeim motivima:

zmija

potop ukroivae Enkidua, odnosno greh Adama i Eve (postaju sliqni qoveku) sedam gladnih godina (u Bibliji priqa o Josifu).

Motiv potopa, dakle, nalazimo i u Epu i u Bibliji. Kako bi utvrdili sli-qnosti, odnosno razlike u opisu potopa, analiziraemo kazivae jednog i drugogdela. U jedanaestom pevau Epa opisuje se predae o potopu na sledei naqin:

kazna udi, bira se jedna osoba Utnapixtim Bog daje upustva o lai U lau ulazi porodica, sve ivotie, zrneve i zanatlije slatkovodno more (jezero Van) laa od kedrovog drveta 6 dana je potop, a 7.og prestaje golub, lastavica, gavran (posleda ptica se ne vraa) zaustavae na brdu Nisir Prinoxee rtve.

U xestom, sedmom i osmom pevau Starog Zaveta opisuje se predae o potopu nasledei naqin:

VI odluka o potopu, izdvaja jedna osoba NojVI Barka od gofera i smole

VII U lau ulazi porodica, predstavnici binih i ivotiskih vrstaVII Noj ima 600 godinaVII potop e trajati 7 danaVII Voda ostaje 150 dana na zemi

VIII gavran, golubica (posleda ptica donosi list masline)VIII zaustavae na brdu Ararat (Turska, kod jezera Van)

VIII rtva Bogu.I u Gilgamexu i u Genezi bogovi se kaju zbog potopa.Sumerske poeme o Gilgamexu kao i sadraj Epa dati su u Dodatku.


Beograd 1952. V. N. akov, S. I. Kovaov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

PaniBelexke:

N. N. sa predavaa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. uBeogradu

8


9/29

4.2. Sargonski period

Akadsko carstvo U periodu od 2340. do 2159. pratimo postanak i razvoj Akad-skog carstva. Taj period u istoriji Mesopotamije poznat je pod nazivom sargon-ski ili akadski period. Prvi naziv je izveden od imena osnivaqa carstva Sarg-ona I Velikog, a drugi naziv je izveden od imena sargonske prestonice Akada iliAgada.Grad Akad se nalazio na severu Sumera, ali nam nije poznata egova taqnalokacija. Unixten je posle vladavine sargonske dinastije i nikad vixe nijeobnoven, makar ne pod tim imenom. Budui da grad nije postojao u ranodinas-tiqkom periodu, smatra se da je predstavao nov centar, planski podignut sanamenom da bude prestonica.Po gradu qitava oblast koja se prostire severno od Sumera dobila je naziv Akad.Oblast Akada se prostirala od Nipura do danaxeg Bagdada. Stanovnixtvo oveoblasti bilo je razliqitog etniqkog porekla od onog na jugu. Akaani su Semitii jezik je semitski. Pismo su prihvatili od Sumeraca sa juga, prilagodilipotrebama svog jezika i ono je 200 godina bilo diplomatsko pismo starog Istoka.Proxlost Akadskog carstva rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu dokumen-

tarne grae pronaene u arhivima Lagaxa i Ume.

Sargon I Veliki Smatra se da je osnivaq carstva Sargon I Veliki. ivoti delatnost ovog vladara poznata nam je samo iz legendi i priqa. Nedostatakdokumentarnih izvora tog perioda objaxava se qienicom da prestonica Akad,koju je Sargon sagradio, nikad nije otkrivena niti istraena.6.Jedna legenda svedoqi o Sargonovom dolasku na vlast. Sargon je bio nahotqe.egova majka bila je siromaxna ena i nije imala sredstava za izdravae.Zato je dete stavila u kotaricu i sakrila je na obali Eufrata. Jedan vodonoxanaxao je odojqe, vaspitao ga i uqinio baxtovanom. Bogia Ixtar zavolela jeSargona i uqinila ga carem Akada. Sargon tada uzime i ime Sargon iliXaru-kin xto znaqi ,,istinski, pravi, zakoniti vladar.

Sudei prema legendi Sargon je bio uzurpator. Poxto je nasilno osvojiodravnu vlast i osnovao novu dinastiju, morao je svoja prava na carski prestoozakoniti. Stoga se proglasio izabranikom vrhovne bogie Ixtar i uzeo novoime.Svojevremeno, Sargon je ratovao protiv vladara Ume Lugal-zagizija i vladaraKixa Urza-babe. Pod svoju vlast podveo je prostor Akada i Sumera, stigao doPersijskog Zaliva i u znak pobede okupao oruje u moru.Da bi uqvrstio svoj poloaj, organizovao je pohode ka zapadu, odnosno Siriji,i istoku, odnosno Iranu.Sargon je postavio qvrste temee carstvu i svojoj dinastiji.

Rimux i Manixtusu Sargona I su nasledili egovi sinovi, Rimux i Manix-

tusu. Za vreme ihove vladavine nije bilo velikih osvajaa. Meutim, teri-torija drave koju je Sargon ostavio, ostala je neokrena.

Naramsin Carstvo Akada naroqito je ojaqalo za vladavine Sargonova unukaNaramsina.Naramsin je preduzeo opsene mere da zaxtiti granice drave. Postavio jegarnizone vojske do severne Sirije i do zapadnog Irana. Preduzeo je radove naizgradi i obnovi hramova. Sama drava je bila podeena na administrativneokruge za qije upravnike su bili postaveni vladarevi roaci s titulom ,,ensi.Tri natpisa svedoqe da je Naramsin preduzeo veliki vojni pohod protiv Eble,grada na severu. O borbi sa planinskim plemenima svedoqi stela od ruiqastogpexqara, koja je nastala krajem XXIII veka, a koja se quva u Luvru. Na steli

6 http://ragz-international.com/sargon the great.htm; http://www.fordham.edu

9


10/29

je predstaven Naramsin kao ratnik. On svoju vojsku predvodu uz planinu, apod egovim nogama lee telesa neprijatea. Kraje desno predstaveni suneprijateski vojnici koji podignutih ruku priznaju svoju potqienost. Stelaslavi pobedu Naramsinove vojske nad ratnicima Zagrosa.Veliqinu i snagu Naramsinove drave odraava egova vladarska titula. Najednom od peqata iz Akada stoji ,,Naramsin, snani (?), bog Akada, vladar qe-

tiri strane sveta. Caru Akada odaju se sada qisto boanske poqasti ne samou tituli, ve i na likovnim predstavama. Na svim reefima lik Naramsina jevei od drugih udi. Car nosi karakteristiqan xlem sa rogovima, koji se dotada sretao samo kod bogova.Naramsin je bio najmoniji i jedan od posledih velikih vladara Sargonovedrave.

Pad Akadskog carstva Kao posledi predstavnik Sargonove dinastije pomiese Sarganixari. Vladao je 25 godina i u toku svoje vlade morao se suoqitisa prodorima Elamita sa istoka i Amorita sa zapada, kao i sa pobunama ugradovima carstva. Na kraju je umro ne ostavivxi za sobom naslednika. Poegovoj smrti sa istorijske pozornice nestaje i Akadsko carstvo.

Akadski tekstovi, koji su nastali sto godina posle pada Sargonovog carstva,svedoqe da se qitava nekadaxa oblast Naramsina nalazila pod uticajem Guta.Prema kazivau Guti su zavladali qitavom teritorijom zato xto je bog Enlil,zbog svetogra koje je naqinio Naramsin kada je opaqkao Nipur, napustiozemu. Tada je bog prestao da xtiti vladara.Prema arheoloxkim istraivaima Guti su nastanili oblasti koje nisu prela-zile region reke Diale, pritoke Eufrata. Kako su nastaivali taj prostor,sami nisu mogli da ozbino ugroze carstvo ili da direktno ubrzaju egov pad.Danas se veruje da je carstvo nestalo usled unutraxih nemira i graanskih ra-tova. Nekoliko lokalnih gospodara uspelo je izboriti nezavisnost, na primer,gospodari Lagaxa, Kixa i Ura, dok su sami vladari Akada izgubili svojunekadaxu upravu i sada su vladali samo gradom i neposrednom okolinom. Teku takvim okolnostima javaju se Guti.Mada su Guti bili najamnici u akadskoj vojsci, oni nisu mogli da sruxe car-stvo. Priqe o invaziji Guta nastaju u vremenu vladavine III dinastije iz Ura.

Gudea Jedan od najznaqajnijih vladara ovog perioda, perioda meuvlaxa,bio je vladar Lagaxa, Gudea. Sam Gudea uxao je u istoriju kao vladar kojije naroqito forsirao arhitekturu. Natpisi iz tog vremena podrobno govoreo xirokoj graevinskoj delatnosti Gudee. Podigao je hram posveen Ningirsu,rekonstruisao hram Eninu... Saquvana statua, koja se quva u Luvru, predstavaGudeu kako sedi, sa rukama sklopenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu,a doi deo odee je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu).

Literatura:

V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,Beograd 1952.

V. N. akov, S. I. Kovaov, Stari istok, prevela sa ruskog MiroslavaPani

Belexke: N. N. sa predavaa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u

Beogradu

10


11/29

4.3. Period sumerske renesanse trea dinastija Ura

Ujediee june Mesopotamije pod Urom Tokom XXII veka p. n. e. sa istorijskescene nestalo je Akadsko carstvo. Period koji sledi u istoriji Mesopotamijepoznat je kao period meuvlaxa. To je period unutraxih nemira, graanskihratova, decentralizacije vlasti. Gradovi kao xto su Kix, Lagax i Ur teenezavisnosti. Gospodari Akada sada upravaju samo gradom i bliom okoli-nom. U takvim okolnostima pojavuju se Guti, narod sa obronaka planine Za-gros, i naseavaju oblast reke Diale, pritoke Eufrata. Docnija tradicijasvedoqi da su Guti zagospodarili qitavim prostorom nekadaxe Naramsinovedrave, ugetavali su narod i nisu vodili raquna o irigacionim sistemima.Nezadovoni narod se okupio oko nove vladajue dinastije Ura i isterao Guteiz zeme. Tada nastaje nova, jaka, centralizovana drava na jugu Mesopotamijesa centrom u Uru. Ovaj period u istoriji Mesopotamije se naziva periodomsumerske renesanse ili neosumerskim periodom.Koliko je priqa o invaziji Guta verodostojna i u kojoj meri takva priqa oprav-dava dolazak na vlast nove dinastije predmet je nauqnih rasprava.

Drava III dinastije Ura Veruje se da je osnivaq novog carstva Ur-nami, pred-

stavnik dinastije danas poznate pod imenom III dinastija Ura. Okolnosti egovadolaska na vlast su nejasne. Qetvrte godine svoje vlade je uzeo titulu ,,vladarSumera i Akada objedinivxi ove teritorije.Ur-namova drava bila je ureena po Naramsinovim principima. Naime, poxtojedna liqnost sama nije mogla da kontrolixe veliki prostor, Ur-nami je dr-avnu teritoriju podelio na administrativne oblasti. Na qelu svake oblastipostavio je sebi odane ude, roake i prijatee. Upravnici su nosili titulu,,ensi, a upravne funkcije su bile nasledne. Ovim je umaen znaqaj nekadaxihupravnika gradova, tzv. patesija. Patesiji postaju carski qinovnici. Mera jedoprinela centralizaciji drave.U vreme Ur-namija pratimo razvoj proizvodne delatnosti, tekstilne industrije,metalurgije.

Iz vremena ovog vladara potiqe i poznata verzija Epa o Gilgamexu, kao i na-jstariji saquvani zakonodavni spomenik Zakoni III dinastije Ura. Saquvanifragmenti su pronaeni u arhivima gradova Ura, Nipura, Sipara. Nisu saquvani u originalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Predstavaju na-jstariji primer pisanog prava. Nisu novi zakoni ve pisana verziju obiqajnogprava.Izmeu vladara III dinastije Ura najvee politiqke uspehe postigao je Xulgi.U toku svoje pedesetogodixe vlade granice drave proxirio je do Elama naistoku i Male Azije na zapadu. Tako je obrazovano veliko i mono Sumersko-akadsko carstvo.Stabilnost drave III dinastije Ura zasnivala se na dobrom administrativnomureeu, dobrim i stalnim komunikacijama, starau i izgradi puteva, re-

dovnom prikupau poreza (nema podataka o pobunama), postavau garnizonau tvravama na granici, posebnom odravau irigacione mree od qije je pravi-lne raspodele i ispravne vode zavisila pooprivreda i prehrana stanovnixtva.

Pad drave III dinastije Ura Kao i druga carstva i drava III dinastije Uradoivela je svoj krah. Posledi predstavnik dinastije bio je Ibi-sin. Izkorespodencije ovog vladara i dvojice upravnika egovih provincija saznaje seda su se zalihe jeqma osetno smaile, da ih nije bilo ni za potrebe dvora, atamo gde ih je bilo predstavnici ambara, umesto da ih ravnomerno raspodeuju,poqeli su da ih prodaju po visokim cenama. U to vreme javila se i nova opasnost Elam je udruio snage sa dravom Mari radi zajedniqke borbe protiv Ura.U odluqujuoj bici Ibi-sin je potuqen od trupa drava Mari i Elama. SamIbi-sin odveden je kao zarobenik u Mari. Tako se sruxila drava III urskedinastije 2007. godine p. n. e.Prema kasnijoj tradiciji Ur je propao jer su se udi osilili i zaboravili na

11


12/29

bogove, koji su ih potom napustili.



PaniBelexke:


12


13/29

4.4. Starovavilonski period

Starovavilonski period i izvori Starovavilonski period obuhvata period od2007. godine, od kraja vladavine III dinastije Ura, do 1595. godine, do kraja vla-davine I amoritske dinastije Vavilona. Proxlost ovog perioda rekonstruix-emo, izmeu ostalog, na osnovu dokumenata pronaenih u arhivima gradova Marii Kanex. Mari se nalazio na severozapadu Mesopotamije, a Kanex (Kultepe) naprostoru june Anadolije7. Sam lokalitet grada Vavilona prua podatke zakasniji period, period haldejskog carstva (VII vek p. n. e.).

Amoritske drave Posle pada drave III dinastije Ura na prostoru juneMesopotamije jaqaju drave sa centrima u Isinu, Larsi, Vavilonu, kao i nextosevernije drave sa centrima u Exnuni i Mari. U periodu koji sledi ovedravice e meu sobom ratovati za prevlast nad Mesopotamijom.Prouqavaima je utvreno da su imena vladara pomenutih gradova bila amoritska. Req ,,amorit potiqe od sumerske reqi ,,martu, odnosno akadske ,,amartuili ,,amuru xto znaqi ,,oni koji su doxli sa zapada. Otuda pretpostavka dasu Amoriti bili semiti. Na alost, svedoqanstva na amoritskom jeziku i pismu

do danas nisu pronaena. Sa druge strane, postojei izvori ne svedoqe o naqinunametaa Amorita.

Vavilon Ujediee znatnog dela Dvoreqja sproveli su carevi malog amoritskog carstva u Vavilonu, osnovanog u poqetku XIX veka p. n. e.Prve vesti o Vavilonu potiqu iz III milenijuma p. n. e., dok je jox taj gradulazio u sastav Sumersko-akadskog carstva i nosio starosumerski naziv Kadini-gir (Vrata bogova). Nalazio se na raskrsnici vanih trgovaqkih puteva PredeAzije. Ime grada je potvreno u nekoliko oblika: na akadskom Babilin, premaBibliji Babel8. Danaxi poznati oblik ,,Vavilon izdvojen je od mnoineakadskog oblika ,,Babilini. Ovaj oblik su preuzeli Grci i prilagodili svomjeziku i izgovarali kao ,,Babilon, a unoxeno je uobiqajeno ,,Vavilon.

Jaqae drave I amoritske dinastija Vavilona. Hamurabi Kao osnivaq I amoritskedinastije Vavilona pomie se Sumuabum. Svoju vladavinu Sumuabum je po-qeo izgradom velikog gradskog zida, koji predstava prvi veliki gradski be-dem. U vreme egove vladavine dolazi do sukoba Vavilona i susednog Kixa.Meutim, kako je snaga Sumuabuma bila ograniqena, on nije uspeo da pod svojuvlast podvede Kix. Svojevremeno preduzeo je radove na irigacionom sistemu, au gradu su prokopana qak tri kanala.O naslednicima Sumuabuma do Hamurabija, izuzev imena (Sumulajel, Sabium,Apersin...), malo xta da znamo. Svakako najznaqajniji predstavnik dinastijebio je quveni Hamurabi.Hamurabi je xesti car dinastije. Vladao je od 1792. do 1750. godine. U

vreme egova dolaska na presto Vavilon je ve upravao okolnim gradovima:Dilbatom, Kixom, Siparom... Meutim, na Vavilon veliki pritisak su vrxiliLarsa, qiji je vladar Rim-sin kontrolisao jug, Axur, qiji je vladar Xamxi-adad kontrolisao zapad, i Exnuna. Da bi lakxe otklonio ovu pretu Hamurabisklapa savez sa Zimrilimom, monim vladarem grada-drave Mari.U periodu od 1765. do 1759. Hamurabi e organizovati niz vojnih pohoda dabi uqvrstio svoj poloaj. Godine 1764. organizuje pohod u oblast istoqno odTigra ka Elamu i zapadno prema Asiriji i Exnuni. U prvom pohodu nije uspeoda se uqvrsti u Exnuni i taj prostor je dugo ostao nezavisan. 1763. Hamurabivodi dugu borbu sa elamskim gospodarem Rimsinom, koji se uqvrstio u Larsi.

7 Kanex je predstavao vanu asirsku ispostavu8 9. stih samo ime grada, izgrada vavilonske kule, 11. pevae, I kiga Mojsijeva.

Treba pomenuti da se podaci u proroqkim kigama Jeremije i Jezekije odnose na Vavilonmlaeg perioda, tj. govore o vavilonskom ropstvu.

13


14/29

Napokon, Hamurabi je potukao Rimsina i prikuqio Sumer svome carstvu. Go-dine 1759. napada svog dojuqeraxeg saveznika Zimrilima. Prema izvorimadolazi do ruxea bedema grada od strane Hamurabijeve vojske. Osvajaem Mar-ija, Hamurabi je proxirio i potvrdio svoju vlast. Sada mu je dolina Eufratabila otvorena i egova drava se prostirala od Alepa (Jahmada). Jedini pros-tor koji nije podveo pod svoju vlast bio je Exnuna. Meutim, taj problem se

rexio sam od sebe 1755. godine p. n. e. kada je poplava odnela gradske be-deme i kada se, potom, grad dobrovono predao. Posle te predaje Hamurabije bez ograniqea kontrolisao qitavo Meureqje, vane trgovinske puteve kojisu prolazili kroz Dvoreqje i ixli ka Maloj Aziji i Levantu. Uzeo je titulu,,gospodar qetiri strane sveta. Dok je kod Naramsina ta titula bila vixesimboliqna, Hamurabi joj daje pun znaqaj.O dravnom i druxtvenom poretku Hamurabijeve drave svedoqi Hamurabijevzbornik zakona.

Slabee i pad Carstva Naslednici Hamurabija nisu uspeli da odre vlastnad qitavom teritorijom. U vreme Xamsu-Ilune (1749 - 1712) dolazi do us-tanka u Uru. Predstavnik I amoritske dinastije Vavilona je uspeo uguxiti ovaj

ustanak, ali ne i onaj koji je izbio u Larsi. Larsa je uspela povratiti teri-torije na jugu. U ovom gradu uzdigla se nova dinastija Primorska dinastija o kojoj se ne zna mnogo.U izvorima iz 9. godine Xamsu-Ilune spomiu se Kasiti. Za 150 godinaovo pleme e se nametnuti i vladati Dvoreqjem qak 500 godina. Kasiti, kojisu nastaivali planine istoqno od Tigra, prodirali su u Mesopotamiju kaodoseenici, arendatori i najamnici. Nisu bili Semiti. Karakteristike i-hove religije ukazuju da su bili bliski Indoevropanima. Ova qienica nav-odi na zakuqak da su pre dolaska u Dvoreqje iveli na teritoriji nastaenojIndoevropanima ili u ihovom susedstvu.Mari je izguben 20. godine posle vladavine Hamurabija. Na prostoru neka-daxeg Marija razvilo se kraevstvo Hane sa centrom u Terki.Za vreme poslede dvojice careva prve vavilonske dinastije propalo je Staro-vavilonsko carstvo. U vreme vladavine Xamsu-Ditane (1625 - 1595) zadat jeudarac carstvu sa kraje neoqekivanog prostora. 1595. godine vojska ovogposledeg predstavnika I amoritske dinastije Vavilona pretrpela je poraz odvladara drave Heta. Naime, u vreme Hamurabijevog uzdizaa uzdie se iHetsko carstvo, koje je procvat doivelo u XVI veku p. n. e. pod MurxilixemI. Ovaj hetski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao doVavilona. Naneo je poraz Xamsu-Ditani, osvojio i opaqkao grad, a potom sevratio u svoju zemu. U sukobu sa Murxilixem I poginuo je Xamsu-Ditana, asa egovom smru se ugasila I amoritska dinastija Vavilona.

Kasitska epoha Sa nestankom amoritske dinastije dolazi do bezvlaxa, kojeje iskoristila vojska, uglavnom sastavena od Kasita. Kasiti su se nametnuli

kao vladari Vavilona, a potom qitavog Meureqja. ihova vlast je trajala500 godina, a ih e smeniti Asirci. Vavilon e se ponovo uzdii kao monadrava i snaan grad tek u VII veku p. n. e., kada se uspostavi vlast Haldejaca.



PaniBelexke:


14


15/29

5. Z A K O N I S T A R E M E S O P O T A M I J E

Pravni spomenici su: spomenici materijalnog prava (zakoni) spomenici pravne prakse (ugovori) spomenici pravne doktrine (ubenici, priruqnici).

Spomenici nepravne sadrine su: natpisi vladara.

5.1. Zbornici zakona stare Mesopotamije

Poznati zbornici zakona stare Mesopotamije su:

1. ovalna ploqica

Potiqe iz ranodinastiqkog perioda. Pripisivana je Urukagini, ali pripadavremenu egovog prethodnika Entemene. Osnovni tekst, koji je saquvan u frag-mentima, sliqan je Urikagininom.

2. Reforme Urukagine

Svrha reforme je da se siromaxni zaxtite od samovoe bogatih. Urukagina jesproveo socijalne, vojne i administrativne reforme:

ustao je protiv eksploatacije sirotie vratio privilegije hramu zabranio je starexinama da zlostavaju vojnike i nasilno im oduz-imaju imovinu pod vidom prodaje.

Ovaj tekst, kao i prethodno navedeni, pripada carskim natpisima.

3. Ur-namov zakonik

Iz perioda vladavine Ur-namija potiqe jedan od najstarijih saquvanih zakono-davnih spomenika Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su najstarijiprimeri pisanog prava. Zakoni predstavaju pisanu verziju obiqajnog prava.Pronaeni su u vixe verzija u Uru, Nipuru, Siparu i nisu saquvani u origi-nalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Treba pomenuti da ovaj zakonpredstava prelaz od carskih natpisa ka zakonodavnim tekstovima.

4. Lipit-ixtarovi zakoni

Spomenik delatnosti carske administracije u Isinu su zakoni cara Lipit-ixtara, sastaveni na sumerskom jeziku. Istraivaima je utvreno da se uHamurabijevom zakoniku ponava gotovo bez izmene niz qlanova zakona Lipit-ixtara.

5. Exnunov zakon

Ovaj zakon ime je dobio prema nazivu grada. Saquvane su dve tablice koje sequvaju u iraqkom muzeju. Pronaene su u blizini Bagdada, a potiqu iz XX vekap. n. e.

6. Hamurabijev zakon

Hamurabijev zbornik zakona je najstariji pravni kodeks.

15


16/29

5.2. Hamurabijev zbornik zakona

O zborniku zakona Najznaqajniji izvor za prouqavae privrednog i druxtvenogivota Starovavilonskog carstva jeste Hamurabijev zakonik.Godine 1901. francuski arheolog an ak de Morgan pronaxao je u Suzi jednuploqu od bazalta ispisanu arhaiqnim klinastim pismom. Tekst ploqe je proqi-tao izvesni Xeil. To je bio tekst Hamurabijevog zakonika sastaven za potrebehrama u Siparu. U XII veku p. n. e. jedan elamski vladar preneo je spomenik izSipara u Suzu kao ratni trofej. Ploqa se danas quva u Luvru.Ploqa je visoka preko 2 m. Na vrhu se nalazi reef sa predstavom cara Hamura-bija kako stoji pred bogom sunca Xamaxom. Xamax sedi na prestolu ipredaje zakonik vavilonskom caru. Ploqa je ispisana sa obe strane. Obuhvatalaje 282 qlana, ali poxto je jedan deo ploqe oxteen, izgubeno je 35 (od 66. do100.). Te norme mogu se rekonstruisati na osnovu saquvanih glinenih tablicasa prepisima spornih odredaba.Zakonik razlikuje tri celine:

1.) uvodU uvodu car nabraja svoje titule i slavi svoju veliqinu. Ukazuje na razloge

koji su ga nagnali da izda jedan ovakav zakonik zavoee pravde u zemi.2.) zakonik u uem smislu

suee i sudski postupak imovinski odnosi i svojina brak i porodiqni odnosi kriviqno pravo, sankcije za razne vrste telesnih povreda posao, usluge

3.) zakuqakU zavrxnom delu car nabraja svoje zasluge za narod, priziva blagoslov za onecareve koji budu izvrxavali egove zakone i obasipa straxnim prokletstvimaone koji ih se ne budu pridravali ili koji se rexe da ih ukinu.Kao osobenosti Hamurabijevog zakonika treba, pored ostalog, izdvojiti da je

uglavnom svetovnog karaktera. Religijske elemente nalazimo samo u uvodu, zak-uqku i dokaznim sredstvima (boji sud). Interesantan je i naqin formulisaapravnih normi. Qlan uglavnom poqie kondicionalom Ako neko, a zatim sledisankcija.U modernoj istoriografiji dosta se rasprava o pitau odnosa ovog zakonika iobiqajnog prava koje je do tada postojalo. Jedna grupa istraivaqa veruje da jeHamurabijev zakonik potpuno nov zakonski kodeks. Drugi tvrde da je Hamurabiorganizovao grupu pravnika da obrade postojee zakone gradova i stvore kodekskoji bi vaio za qitavu teritoriju drave. Neki qak smatraju da Hamurabinije odgovoran za stvarae zbornika zakona. Zbornik zakona predstava samozapis obiqajnog prava...

Neke odredbe Hamurabijevog zakona

Slojevi druxtva

1. Muxkenum Lice zavisno od dvora u ekonomskom smislu. Stepen za-visnosti nije potpuno jasan. Jedna od pretpostavki je da je muxkenumbilo liqno slobodno lice koje je u potpunosti izdravano od dvora.

2. Z(ili V)ardum Robovi koji su ekonomski i liqno zavisni od vlas-nika. Nose ig.

3. Avalum Graanin (zanatlije, trgovci, qinovnici) koji je ekonomskii liqno slobodan.

4. Biltum Liqno slobodno stanovnixtvo koje je radilo na dravnojzemi i plaalo godixi porez dravi delom u srebru, delom u poo-

privrednom dobru.5. Ilkum Skup obaveza (npr. vojna) slobodnih graana prema dravi.

16


17/29

Novac

Ne postoji novac u danaxem smislu reqi, ve srebro odreene teine. Dobroima ekvivalent u srebru i drugom dobru i to zavisi od dogovora sa prodavcem.

Vojna sluba

Vojna sluba je obavezna. Svi muxkeni su vojni obaveznici. Bogatiji moguodbiti da slue vojsku tako xto e iznajmiti sirotiu da mesto ih ide u rat.Po zavrxetku vojnog pohoda vladar vojniku daruje posed kako bi vojnik pre-hranio svoju porodicu i sebe. Posed nije davan u trajno vlasnixtvo. Sin ga jenasleivao samo u sluqaju ako je i on bio veran vojnik.

Poloaj ena u porodici

Zakonita ena, qiji se brak potvrivao ugovorom, imala je nasledno pravo nasvoj miraz (xekerta) i, pored toga, na jednak deo sa sinovima, ako joj mu nebi odvojio poklon (nuduna). Kerke, koje se ne bi udale do smrti oca, imale supravo na jednak deo sa braom.

RopstvoRob se postaje:

roeem od roba zarobavaem u ratu prodajom za nadoknadu xtete.

Smrtna kazna, kazna sakaeem, dokazna sredstva

1. Smrtna kazna: ubistvom bacaem u vodu spaivaem nabijaem na kolac rastrzavae stokom.

2. Kazna sakaeem: odsecae ruku odsecae grudi vaee oka odsecae uveta robovima.

3. Dokazna sredstva: boji sud zakletva svedoci pismene isprave: poklon, da ena ne odgovara za dug mua, pravniposlovi ortaka.

Najamni rad, preduzea

1. Najamni rad: stoqarstvo zemorada brodograda zanatstvo.

2. Preduzea: graevinarstvo brodograda.

Upravna vlast

kra samodrac i poslanik bogova

17


18/29

kraevi qinovnici: guverneri, prefekti mesne starexine vojni obveznici.

Kolektivna odgovornost

nadoknada xtete, npr. posle pqke u ataru nasea. paxa.

Hamurabijev kodeks i Biblija

qlan 1. odgovara: 2. Mojsijeva kiga 23:13 5. Mojsijeva kiga 5:20, 19:1621

,,Ne svedoqi lano, ,,Siromahu u parnici egovoj ne gledaj xto je siromah,,,Oko za oko, zub za zub....

qlan 8. odgovara:

2. Mojsijeva kiga 20:15 3. Mojsijeva kiga 19:13 5. Mojsijeva kiga 5:19, 22:14

,,Ne kradi

qlan 14. odgovara: 2. Mojsijeva kiga 21:16 5. Mojsijeva kiga 24:7

Za krau (qoveka) kazna je ubistvo.

qlan 21. odgovara: 2. Mojsijeva kiga 22:23

Ako lupe raen tako da umre, da ne bude kriv onaj ko ga bude ubio; lupe ako

ne plati xtetu, da se proda za svoju krau.


Nepoznati ubijeni da se sahrani o troxku mesta gde je pronaen.



Pitae ropstva; duniqko ropstvo u Hamurabijevom zakonu traje 3, a u staro-jevrejskom 7 godina.


Pitae dokaznih sredstava.

qlan 126. odgovara: Kiga o Ruti 3:11, 4:10

Qovek uzima enu svog pokojnog roaka kako bi podigao ime umrlome i egovonasledstvo.


Beograd 1952.

V. N. akov, S. I. Kovaov, Stari istok, prevela sa ruskog MiroslavaPani

18


19/29


Beogradu

19


20/29

6. V A V I L O N S K A K U L T U R A

Znaqaj vavilonske kulture Pod vavilnskom kulturom podrazumeva se kulturajunog Dvoreqja. Ona je nastala u procesu istorijskog razvitka june Mesopo-tamije, od IV milenijuma p. n. e. do kraja Starovavilonskog carstva. Os-nove te kulture qine kulturna dostignua Sumeraca, koje su usvojili i razviliAkaani i kasnije Vavilonci. Ta kultura je postala osnova poznijih kulturaDvoreqja, asirske i haldejske.

Pismo (!) Obavezno proqitati deo: Stari Istok, odeak: Pisma starog Is-toka.Jedna od kulturnih tekovina sumerskih naroda bio je pronalazak pisma, koje sepojavuje u doba Uruka, ve poqetkom IV milenijuma p. n. e. Prvo sumerskopismo bilo je semasiografsko9. Najstariji natpisi Dvoreqja koji su doprli donas bili su iscrtani na kamenim tablicama ideogramima.Uslovi ivota, potreba za brzim pisaem dokumenata doveli su da se, umestoqitavog predmeta, stanu crtati samo egovi najkarakteristiqniji delovi, poste-peno pretvarajui crte u linearnu xemu. Tako se formira sistem klinastog

pisma.Klinopis je bio u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio pokarakteristiqnim kosim klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim tabli-cama pomou drvenih xtapia, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj xtapiGrci su nazivali stilus. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnihrazloga postaju sve vixe nalik kosim klinovima. Razlikujemo qetiri vrste kli-nova (?).Sumersko klinasto pismo sa osnovnim elementima sumerske kulture preuzeli suAkaani. Zatim je ono prexlo Elamcima, Vaviloncima, Asircima i Hetima.Znacima klinastog pisma delimiqno su se koristili Feniqani pri stvarausvoje prve azbuke. Takoe su ga pozajmili Urarti narod koji je iveo nateritoriji Jermenije. Klinasto pismo su usvojili i prilagodili potrebama

svoga jezika Persijanci, prilikom osvajaa Mesopotamije u VI veku p. n. e.

Religija Vavilonska religija u onom vidu u kojem se java u religioznimtekstovima III i II milenija, predstava sintezu sumerskih i semitskih eleme-nata. Zbog toga se neka boanstva javaju sa dvojnim imenima semitskim isumerskim; ostala boanstva, koja se pojavuju pod jednim imenom, poznata suneka sa sumerskim, a druga sa semitskim nazivima.Vavilonski panteon broji preko 100 razliqitih boanstava. Prvo mesto u emuzauzimaju ,,veliki bogovi, koji su prvobitno bili lokalni bogovi krupnijihcentara Sumera i Akada. Takvi bogovi bili su Enlil, vrhovni bog Sumeraca ibog zeme, Anu, vrhovni bog Uruka, i Ea, glavni bog Eridu. Jox u III milenijumusvextenici su sjedinili ta tri boga u trijadu koja uprava svetom i odredilaAnuu nebesku vlast, a Eu vlast nad morem i podzemnim vodama.Pored navedene trijade, postojala je i druga grupa boanstava. Ona se sasto-jala od boga sunca Xamaxa (bog Xipara), boga meseca Sina (bog Ura) i dvazemoradniqka boga Tamuza i egove supruge Ixtar.Tamuz i Ixtar bili su boanstva binog sveta i plodnosti. Svaka godinazavrxavala se praznicima smrti i vaskrsea Tamuza. Ti praznici odravanisu u vezi sa poqetkom i krajem zemoradniqke godine.Kultovi Xamaxa i Sina u seoskim krajevima takoe su bili povezani sa proizv-odom kult Xamaxa sa zemoradom, a kult Sina sa stoqarstvom. Meutim,u zvaniqnom panteonu Xamax je preuzeo ulogu boga pravosua.

9 U semasiografskom pismu jedan pisani znak direktno upuuje na neki pojam ili predmet.

Ovaj sistem se deli na dve kategorije: piktografsko ili slikovno pismo i ideografskoili

pojmovno pismo, qiji ideogrami belee i apstraktne pojmove; R. Bugarski, Pismo,

Beograd 1997.

20


21/29

U zvaniqnoj mitologiji bogia Ixtar je povezana sa planetom Venerom i na tajnaqin svextenici su stvorili prvu grupu astralnih boanstava Xamax, bogsunca, Sin, bog meseca, Ixtar, Venera, i Adad, bog oluje.Posle stvaraa Starovavilonskog carstva na qelo panteona postaven je Mar-duk, koji je prvobitno bio samo bog Vavilonaca. emu je pripadala titulaBela, tj. gospodara, koja je ranije pripadala Enlilu. Dakle, svextenici su mu

pridodali funkcije Enlila i Tamuza. U qast Marduka u Vavilonu u proleese odravao praznik nove godine, koji je nazivan Zagmuk.Vavilonska religija nije obuhvatala samo kultove ,,velikih i zemoradniqkihbogova. U vavilonskom druxtvu negovana su animistiqka verovaa i obredi. Odtih kultova treba pomenuti: kult duhova reka i kanala, kult domaih duhova quvara domova i kult duhova umrlih.

Kult vladara Stanovnici vavilonskog carstva verovali su da svaki qovek, bioon vladar ili najbedniji siromah, ima svog boga zaxtitnika. On se za egazauzimao kod drugih bogova i xtitio ga od zlih duhova i duhova pokojnika. Akoje neko grexan on prestaje da bude ,,boji sin. egov bog ga napuxta i ostavaga na milost i nemilost zloduha.

Stanovnici sumerske drave poxtovali su svoje vladare kao bogove (Xulgi,Gimil-sin, Hamurabi). Podizali su im hramove i prinosili rtve.

Kievnost Mesopotamske izreke, kao npr. ,,prijatestvo traje samo jedandan, a poslovne veze veqito, predstavaju prapoqetak i koren kievnosti nar-oda stare Mesopotamije. ihovo kievno stvaralaxtvo bilo je u tesnoj vezisa verskim shvataima. Najqexe su sastavali epove pesme o junaqkim pod-vizima bogova i heroja.Kievno stvaralaxtvo stare Mesopotamije moemo podeliti:

1. Mitologija

Enuma Elix ili Mit o stvarau svetaStanovnici drevne Mesopotamije spevali su najstariji saquvani ep o stvarausveta. On je dobio naziv po poqetnim reqima ,,enuma elix, xto znaqi ,,kada jegore. Ep je pronaen u Asurbanipalovoj biblioteci, ispisan na sedam glinenihploqica. On ih uqi da je na poqetku svega postojao samo vodeni haos. Iz vodenoghaosa se postepeno raaju bogovi, Ea i egov sin Marduk. Marduk na sebepreuzima zadatak da se konaqno obraquna sa haosom oliqenim u bogii slatkevode Tiamat. On je pobeuje u ogorqenoj borbi, a zatim od enog tela pravinebo i zemu. Marduk potom stvara qoveka koji e se brinuti o bogovima dokse oni odmaraju. Zatim bogove deli na nebeske i bogove podzema10.

Spev o AguxajiOvaj spev nastao je u vreme vladavine Hamurabija (1792-1750). U emu se opisujesuparnixtvo izmeu bogie rata Ixtar i bogie Saltu. Na molbu Aguxaje bogmudrosti Ea miri zavaene bogie, ali jedino pod tim uslovom da udi saznajuza novu bogiu Saltu, da u enu qast podignu hramove i prinose joj rtve.

Ep o Gilgamexu

Spev o AdapiKao i u Epu o Gilgamexu, u Spevu o Adapi provejava misao o veqnom ivotu,qovekova tea ka besmrtnosti. Adapa je bio sin i ubimac boga Ea, koji muje dao veliku mudrost, ali ne i veqni ivot. Tako se desilo jednom da se Adapupruila mogunost da dobije besmrtnost. Bio je pozvan na sud bogu Anuu zbogtoga xto je slomio krila Junom vetru. Ea je upozorio Adapu da ne proba vodu ihranu smrti, koje e mu ponuditi. Na sudu su se za Adapu zauzeli drugi bogovi,te se Anu smilovao i naredio da se Adapi da voda i hrana ivota. Meutim,Adapa, seajui se saveta boga Ea, odbija vodu i hranu, a time i besmrtnost.

10 Nergal je mesopotamski gospodar podzemnog sveta.

21


22/29

Katabaza (silazak) bogie IxtarIxtar, posle Tamuzove smrti, silazi u podzemni svet kako bi pronaxla samogTamuza. Zatoqee u zagrobnom svetu bogova binog sveta i plodnosti Tamuzai Ixtar zaustava qitav proces ivota na zemi. To nagoni bogove daiz ,,zeme bez povratka oslobode Tamuza i Ixtar. Spev se zavrxava opisompraznika vaskrsea boga prirode koji umire i ponovo vaskrsava. Ovaj spev sta-

jao je u tesnoj vezi sa religiskom dramom, koja je prikazivala smrt i vaskrseeboga Tamuza i koja je izvoena po hramovima o praznicima toga boga.

2. Dramsko pesnixtvo

Glavni ciklus vavilonske religijske drame vezan je za kult bogaprirode koji umire i vaskrsava (Stradae boga Tamuza).

3. Religiozno-filozofsko pesnixtvo

Spev o stradajuem pravednikuOvo pouqna priqa je je bila veoma poznata u drevnoj Mesopotamiji. Ona gov-ori o qoveku koji se tako texko razboleo da mu molitve vraqeva ne pomau.Bolesnika napuxtaju svi prijatei verujui da je grexan. On na kraju ipakozdravi zahvaujui Mardukovoj milosti. To se dexava dok ulazi u Mardukov

hram. Nakon toga on ponovo stiqe imovinu, a prijatei mu se vraaju. Razgovor gospodara sa robom

Gospodar je vodio raspusan ivot. Na kraju on se u svemu razoqarao emusu dosadili i rat i lov i ubav; dosadilo mu je da gradi kue, smixa zavere.Qovek se razoqarao i u bogove.

Likovne umetnosti U staroj Mesopotamiji od likovnih umetnosti bile surazvijene vajarstvo i slikarstvo. Vajarstvo i slikarstvo naroda Dvoreqja biloje neraskidivo vezano sa ihovim verskim shvataem. Izraivane su kamenestatue bogova, vladara, svextenika, velikaxa. Figure su predstavene kakostoje ili sede na prestolu. Quvena je statua Gudee, vladara grada Lagaxa, izXXI veka p. n. e. On je predstaven kako sedi, sa rukama sklopenim u krilu.

Na glavi ima vladarsku kapu, a doi deo odee je ispisan klinastim pismom(himne Ningirsu)11.U muzeju u Iraku quva se jedna statua od bronze. Statua predstava glavukraa sa krunom starih sumerskih vladara. Pojedini nauqnici tvrde da statuapredstava Sargona I, pojedini Naram-sina. Mada nedostaju oqi, a ima i maihoxteea na celoj statui, ovaj rad smatra se remek-delom antiqke umetnosti12.Stari Sumerci su qesto vajali i kipove udi koji se mole. Oni obiqno imajuduge brade i ruke sklopene na grudima. Na ovim statuama naroqito su is-taknute xiroko otvorene oqi.Izraivae reefa takoe je bilo razvijeno. Umetnici stare Mesopotamije nareefima su prikazivali scene iz ratnih pohoda ili lova. Jedan od najquveni-jih reefa nalazi se na steli sumerskog-akadskog vladara Naram-sina. Naram-sin, koga slede vojnici, pee se uz planinu, a neprijatei padaju pobeeni podegove noge. egov lik je nexto vei od ostalih xto odraava egovu vrhovnuvlast13.Osnovne crte arhitekture u staroj Mesopotamiji bila su masivna monumental-nost. Kao glavni materijal za izgradu palata, hramova, grobnica vladara ivelikaxa, stanovnici stare Mesopotamije su koristili opeku. Mesopotamskihramovi imali su oblik stepenastih kula i nazivali su se zigurati. Herodotu svome delu opisuje Mardukov hram u Vavilonu. Zigurati su predstavalivextaqke planine na qijem vrhu je bilo smexteno svetilixte. Oni su imaliqetvorougaonu osnovu. Spratovi su se suavali odozgo na gore. Meusobno subili povezani sponim stepenicama.

11 Pogledati odeak: 2.1. Staroistoqni izvori, Statue Gudee.12

http://ragz-international.com/akkad and the arts.htm13 Pogledati odeak: 2.1. Staroistoqni izvori, Stela Naram-sina.

22


23/29

Svetilixte na vrhu zigurata sluilo je kao opservatorija. Najpoznatiji hramnalazio se kod grada Ura. Podignut je III milenijuma p. n. e. u qast bogameseca. Od ega su saquvani samo ostaci, koji pokazuju da je imao 4 sprata.Do svetilixta na vrhu stizalo se jednim dugim stepenixtem sa prede stranezigurata. Ono je izmeu prvog i drugog sprata prolazilo kroz monumentalnukapiju. Do prvog sprata moglo se doi i maim stepenixtem sa leve i desne

strane. Na sz. strani zigurata nalazila se kuhia u kojoj su pripremani obrociza boga meseca. Pokraj zigurata nalazilo se skladixte hrane, kua vrhovnesvextenice i kraevska palata.Narodi stare Mesopotamije nisu stvorili onakva sjajna umetniqka dela kaostari Egipani. Ta relativna zaostalost staromesopotamske umetnosti ob-jaxava se u izvesnoj meri time xto su na teritoriji Mesopotamije ivelarazna plemena, koja su meu sobom vodila stalnu borbu za prevlast nad qitavomzemom.

Poqeci nauqnih znaa

Astronomija Temee ove nauke koja se bavi prouqavaem svemira postavili

su narodi drevnog istoka, pre svih Sumerci i Vavilonci. ihovi svextenicisu sa vrhova zigurata posmatrali i izuqavali kretaa nebeskih tela. Qitavonebo podelili su na velike oblasti, tj. puteve, po uzoru na zemaska kraevstva.Na te puteve smestili su sve zvezde i planete koje su mogli da vide. Sastavalisu spiskove stajaih zvezda i oznaqavali ihovu udaenost od zeme.Poqetkom II milenijuma vavilonski astronomi odvojili su od nepokretnih zvezdapet planeta, koje mi sada nazivamo rimskim imenima Veneru, Mars, Jupiter,Merkur i Saturn.

Kalendar Vavilonski kalendar bio je zasnovan na meseqevim menama; jedanmesec trajao je od jednog do drugog pojavivaa mladog meseca. Svaki mesecimao je trideset dana, a jedna godina dvanaest meseci, tj. 360 dana. Zbog toga

je dolazilo do neslagaa sunqeve i kalendarske godine. Posle izvesnog vre-mena praznici, vezani za zemoradu, padali su u pogrexno doba. Razlika jenadoknaivana ubacivaem meumeseca na kraj prvog ili drugog polugodixta,koji su nazivali imenom prethodnog meseca.Ovom prilikom pomenuemo da su sunqev qasovnik izmislili Vavilonci. Traja-e dana i noi Vavilonci su odredili na dvanaest qasova; kasnije su qas poqelida dele na 60 minuta, a minut na 60 sekundi. Herodot svedoqi da su Grcipreuzeli od Vaviloana sunqani qasovnik.

Matematika Narodi drevnog istoka dali su prvi podstrek razvoju matem-atike. Matematika, posebno geometrija, bila im je neophodna za izgradu slo-ene mree kanala za navodavae, za meree parcela i odreivae granica

izmeu poseda nakon poplava. Znali su da sabiraju, oduzimaju, mnoe i dele.Znali su da izraqunavaju povrxine i zapremine geometrijskih tela i slika. Umnogim mesopotamskim tekstovima saquvane su qitave zbirke zadataka, koje suoqigledno sluile za vebae i uqee matematike.Vavilonci su razradili seksagezimalni sistem raqunaa.

Medicina Prvi podstrek razvoju medicine dali su Egipani i narodi drevneMesopotamije. Jox u Hamurabijevo doba vavilonska se medicina delila naspecijalne grane na hirurgiju, leqee bolesti oqiju i na veterinu. Anato-mija, pak, bila je veoma slabo razvijena. Lekari su kod odreivaa simptoma ipostavaa dijagnoza razlikovali samo glavne organe, npr., srce, jetru, bubrege.U jednom medicinskom priruqniku iz Mesopotamije, koji je poznat pod imenom

,,Ako isterivaq zlih duhova dolazi u kuu pacijenata, pored ostalih bolesti,opisani su simptomi utice.

23


24/29

Leqee pomou raznih lekova kombinovano je sa magijom. Na xiroku primenuvode i ua u medicini ukazuje to xto je req ,,lekar u doslovnom prevodu znaqila,,onaj koji poznaje vodu ili ,,onaj koji poznaje ue, xto je jednim delom vezanoza xiroku primenu vode i ua u religiozno-magiskom kultu.Pokrovitekom medicine smatrana je bogia Ninhursag, koja je stvorila osamniih bogova, koji su smatrani leqiocima raznih bolesti usta, oqiju, rebara...

Bolest nastaje zbog zlog uticaja ravih demona. Radi borbe protiv ih pri-begavalo se pomoi boga Ninurte i egove ene, bogie Guli, koja oivavamrtvog. Dae, pokroviteima medicine smatrani su bog Ninazu i egov sinNingixzida, qiji se simbol zmija koja obavija ezlo saquvao kao medicin-ski ablem sve do naxih dana.

Xkole U staroj Mesopotamiji xkole su se nalazile pri hramovima i bile surezervisane za mali broj udi. U tim xkolama vaspitavani su i spremani zasvoj budui poziv pisari, koji su istovremeno bili i svextenici. Te su xkolepruale opxte i specijalno obrazovae. Opxte obrazovae podrazumevalo jeuqee pisma i jezika starih Sumeraca i Semita Akada, elementarna znaaiz oblasti aritmetike, geometrije i astronomije, kao i vextinu proricaa

budunosti po zvezdama (astrologija) i vextinu gataa po jetri. U sistemspecijalnog obrazovaa spadalo je prouqavae teologije, prava, medicine imuzike. Sistem predavaa se ograniqavao na nastavnikova pitaa i uqenikoveodgovore, prevoda sa jednog jezika na drugi... Prilikom iskopavaa u Marinaena je jedna xkolska prostorija.



Pani S. Ferjanqi, R. Mihaqi, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt

disk, Beograd 1999.

24


25/29

D O D A T A K

Ep o Gilgamexu

Sumerske poeme o Gilgamexu

Gilgamex i Agga od KixaAgga, vladar Kixa, trai od Gilgamexa, vladara Uruka, da ga prizna gospo-darom qitavog Sumera. Poxto se Gilgamex nije potqinio zahtevu, Agga je opseoUruk. Premda se u poqetku qinilo da je ratna srea nakloenija Aggi, Gil-gamex na kraju ipak pobeuje, a u egovu qast narod peva pohvalnu pesmu.Znaqaj ove poeme za nastanak Epa o Gilgamexu je xto zbivaa nisu vezana zaboanstva i glavnu req vode smrtni udi.

Gilgamex i zema ivotaOpisuje Gilgamexov pohod na Humbabu, quvara kedrove xume u planinama Lib-ana. Poema nastaje u vreme kad Sargon I (XXIV vek p. n. e.) i egovi naslednicipreduzimaju pohod u Malu Aziju, Siriju i Palestinu radi dobavaa kedrovine

i srebra.Ova sumerska poema u mnogome je posluila kao predloak II, III, IV, V i VIIpevau akadske poeme o Gilgamexu.

Gilgamex i Nebeski bikSadraj ove poeme je ubav bogie Inanne (Ixtar) prema Gilgamexu komeobeava sve mogue darove i milosti; odbijae ponude i sramota, te borbaGilgamexa sa Nebeskim bikom, koga Inanna xae na grad Uruk.Navedena sumerska poema, uprkos mnogim razlikama, u osnovnom prikazu radeveoma je sliqna VI pevau Epa o Gilgamexu.

Gilgamex, Enkidu i doi svetDrugi deo ove poeme, u doslovnom prevodu sa sumerskog na akadski jezik, qini

XII pevae Epa o Gilgamexu, ninivske verzije.

Predae o potopuSumersko predae o potopu nema veze sa sumerskim legendama o Gilgamexu.Ovo predae deo je pripovesti koja govori o deifikaciji Ziusudre, pobonogvladara koji osluxkuje glas bogova. Tako Ziusudri jedan od bogova otkrivaihovu odluku da unixte qoveqanstvo savetujui mu da sagradi veliku lau iu u stavi po par od svega ivoga, xto on i qini.Autor Epa o Gilgamexu u XI pevau preuzima samo priqu o potopu izostava-jui uvodni deo poeme u kojoj se govori o stvarau qoveka, biaka i ivotia,postanku kraevstva i o prepotopskim kraevstvima.

Gilgamexova smrt

Ova poema sadrajem odgovara delovima IX, X i XI pevaa Epa o Gilgamexu ukojima Gilgamex traga za veqnim ivotom.

Sadraj Epa

Tabla I: sadri uvodni deo epa u kome autor Gilgamexa predstavakao sveznajueg i svevideeg i pripisuje mu gradu grada Uruka14.

14 ,,Veliqina i sjaj Gilgamexova rodna grada poqie se ukazivati sredinom XIX vekazahvaujui iskopavaima Loftusa, qlana tursko-persijske pograniqne komisije, da bi

punim svetlom zasjala tokom dvadasetih i tridesetih godina dvadesetoga veka kad je Ne-

maqko druxtvo za Bliski istok preduzelo velika iskopavaa. Gilgamex, Sumersko-

akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao

dr Marko Vixi, Beograd 1998, 104.

25


26/29

U daem izlagau saznajemo da je Gilgamex dve treine Bog i jednutreinu qovek. Svoje dane on provodi u razvratu i ugroava slobodudrugih stanovnika grada Uruka. Stoga, narod u pomo poziva Aruru,majku Bogova, da stvori bie dovono mono da se suprostavi Gil-gamexu, kojeg je pak ona takoe stvorila. Tako Aruru, zamislivxi usvom srcu priliku Anua15, iz gline stvara Enkidua. Svoje prve dane

Enkidu provodi sa divim ivotiama i kako je u pustii dalekood civilizacije, on i usvaja ponaxae ivotia. Poxto je straxniEnkidu ometao posao lovcima, Gilgamex je k emu poslao bludnicukoja je svojim telesnim qarima trebala uvesti Enkidua u civilizovanisvet. Enkidu spoznavxi bludnicu, postaje fiziqki slabiji, ali mu-driji. Sada ivotie Enkiduu vixe nisu verovale i stale su beatiod ega. Obeshrabren ihovim odbijaem, pristaje da napusti stepu ida se pridrui bludnici na enom putu u Uruk. U meuvremenu Gil-gamexova majka Ninsun16 tumaqi snove svoga sina da e uskoro naimonoga prijatea.

Tabla II: Pevae poqie time kako bludnica nastoji Enkidua uvestiu civilizovani ivot. Vodi ga pastirima gde se on uqi hraniti hle-bom, napijati pivom, odevati i mazati uem telo. Dok je vreme provo-dio kao straar pastirima, doxao mu je qovek iz grada alei se naraspusnost vladara Uruka Gilgamexa. Napokon Enkidu, zajedno sabludnicom, stie u Uruk. Prvi put se G. i E. susreli kada je Gil-gamex eleo posetiti svoju ubavnicu i kada mu je na tom putu Enkiduprepreqio put. Tada su se dograbili ko bikovi i iz ove tuqe, kojabejaxe nerexena, izrodilo se prijatestvo. Poxto je jedno vreme be-sposlen iveo u gradu, Enkidu se stade jadati svome prijateu kakomu snaga slabi. Gilgamex predlae da odu u kedrovu xumu, nasekudrva, ubiju ozloglaxenog gospodara xume Humbabu i da sa sveta izg-naju svo zlo. Enkidu i nije mnogo zadovoan zamisli, napomiui ko-liko je Enlil naqinio Humbabu zaista straxnim: moe prouzrokovati

zemotres, erupciju vulkana, potop, oluju. Gilgamex ne odustaje lakood svoje zamisli. Verujui da je qovek kratkoveqan i da je mogue os-taviti dubok trag u svesti buduih pokolea samo kakvim velelepnimdelom, on se rexava na ubistvo Humbabe. Poxto je Enkidu napokonpristao, sledi kovae dostojnog oruja: maqeva i sekira. Pre nego xtoe krenuti pravac Livana, odluqili su da quju savete starexina.

Tabla III: Ova pesma poqie savetima starexina, koje preporuquju Gil-gamexu da se stavi pod zaxtitu Xamaxa i Lugulbande17 i Enkiduu da,kao poznavaoc puta, bude predvodnik. Poxto ju je sin upoznao sa svojomidejom i zamolivxi je da se zauzme kod Xamaxa, Ninsun se popela navrh svog zigurata i pomolila.

Tabla IV: Opisuje dugo putovae i zgode xto ih oba junaka doivavajuna putu do kedrove xume, stanixta Humbabe. Xamax u snovima, kojetumaqi Enkidu, predskazuje Gilgamexu na srean ishod ihova puta.U jednom trenutku Enkidu se ali na slabost, ali ga Gilgamex bodrida nastave put.

Tabla V: Dolazak G. i E. u kedrovu xumu, stanixte bogova, prestobogie Ixtar kao gospodarice mrtvih. Posle kratke opqienosti xu-mom, stali su sei drvee xto je nautilo Humbabu. Doxlo je do

15 Bog - pokrovite grada Uruka16 Smatrana je bogiom mudrosti i enom heroja Lugalbande. Imala je svoj hram, Egal-

mah (Veliki dvor), u Uruku17

Trei vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka, smatran Gilgamexovim ocem iuzorom.

26


27/29

sukoba u kojem su G. i E. prevladali zahvaujui vetrovima boga Xa-maxa: pexqani, severni, arki, studeni... Humbaba je molio da mupoxtede ivot. Iako je Gilgamex smatrao da najpre treba likvidiratisedam svetlosnih zraka18, posluxao je Enkidua da prvo ubiju gospodaraa tek kasnije sluinqad. Tako je Enkidu smaknuo quvara xume, kojegsu se bojali i Liban i Sirija. Smaknuvxi Humbabu, junaci naseku

kedrove, operu se u Eufratu, preobuku i krenu put Uruka.

Tabla VI: Po dolasku u Uruk u Gilgamexa se zaubuje razvratnabogia Ixtar, moli ga da joj bude mu i obeava kraevski prestoi bogate darove. Gilgamex odbijajui podsea bogiu na brojne eneranije mueve, koje je prevarila i proklela: lava, koa, quvara koza.Zbog nanesene uvrede, Ixtar u znak osvete na Uruk xae Nebeskogbika, kojeg je na eno navaivae nerado stvorio enzin otac, bog Anu.Naime, Ixtar je pretila da e podii mrtve da jedu ive. Nebeskogbika, koji je harao u Uruku, usmrtili su G. i E. Kada je Ixtar elelaprokleti Gilgamexa xto enog bika ubi, Enkidu joj u lice baci isqu-pani rep tog bika. Sledi terevenka u gradu. Gilgamex sebe i svogprijatea uznosi nad bogovima.

Tabla VII Enkidu usnu san. Poxto se probudio, san je prepriqaosvome prijateu Gilgamexu: Bogovi su se sastali na veu i zahtevaliGilgamexov ivot jer je ubio Humbabu i Nebeskog bika. Meutim, kakoje Gilgamex bio zaxtien od strane boga-sunca Xamaxa, odnosno Utua,bogovi su odluqili da mesto Gilgamexa Enkidu mora umreti. Poxtoje presuda pala na Enkidua, on se texko razboleo. Gilgamex je svojimmolitvama pokuxao da umilostavi bogove da promene svoju odluku, aliod toga ne bexe nixta. Gnevan zbog nenakloene sudbine, Enkidu jestao kleti lovca-pastira koji mu bludnicu posla, a zatim i samu blud-nicu koja ga je uvela u civilizaciju, upoznala sa Gilgamexom i dovelado smrti. Meutim quvxi razumne reqi Xamaxa, Enkidu mea svoj

stav i stade blagosiati bludnicu xto ga je upoznala sa Gilgamexom itako ga uqinila srenim. Enkidu potom u snu doivava viziju smrti,odnosno doeg sveta, a zatim svom pobratimu Gilgamexu priqa kako je,,u kui, iz koje niko ne izie, ko u u ue video nekdaxe kraeve,svextenike, Etanu, legendarnog vladara Kixa, Erex-ki-gal, gospodar-icu doeg sveta i enu Nergala, Belit-xeri, jednu od bogia doegsveta i zapisniqara bogova u emu... Enkidu poxto je nekoliko danabolan leao, umire.

Tabla VIII Opisuje se Gilgamexovo oplakivae i obred sahranedruga Enkidua.

Tabla IX Sam Gilgamex je zbog gubitka svog najboeg prijatea

bio ophrven patom i odbijaem qienice da je Enkidu zaista mr-tav. Napokon, poxto ga je sahranio ,,s lijeva u domu svom, napustioje Uruk i obuqen u lavu kou otixao u stepu. Gilgamex postaje sves-tan da e i sam jednog dana umreti. Poxto se uplaxio, odluqio je daposeti Utnapixtima19, sina Ubar-tutu20. Da bi stigao do Utnapix-tima, koji ivi na ostrvu po imenu Dilmun, a koje se nalazi na mestugde Sunce izlazi svaki dan, Gilgamex je morao biti spreman na napornoputovae. Stoga on nou prolazi kroz planinske prevoje i ubija lavove.

18 sedam svetlosnih zraka jesu sedam duhova quvara xume koji Humbabi daju boansku

snagu19 ,,Onaj koji je naxao ivot spasite qoveqanstva po akadskoj pripovesti o potopu,

vladar prepotopskog grada Xurupaka; preiveo je potop i stekao veqni ivot na uxu

reke gde se verovatno nalazio vrt bogova.20 Jedini prepotopski vladar Xurupaka koga navodi Sumerska lista careva.

27


28/29

Dolazi pred planine Maxu. Planine-blizanci Maxu nalaze se na krajusveta pruajui se od zapadnog do istoqnog obzorja. Bog-sunce svakogdana uveqe na enom zapadnom delu zalazi, a na istoqnom delu jutromizlazi21. Gilgamexu prolaz dozvoavaju udi -xkorpije22, koji quvajuulaz u planinu. Dae Gilgamex se probija kroz dvanaest konaka23 istie pred ovozemaski vrt bogova.

Tabla X Gilgamex stie do vrta bogova, koga quva Sabitum Siduri,a koju je Xamax spustio na rang peharnice bogova. Ona mu pruasklonixte i savetuje ga da prihvati udsku sudbinu i da uiva u iv-otu dok jox moe. Meutim, poxto Gilgamax insistira na tome danae Utnapixtima, ona mu otkriva da ga laar Uxarnabi moe pre-vesti preko Mora, Okeana i Vode smrti do uxa gde ivi Utnapix-tim. Poxto je po savetu Uxarnabija naqinio lau od 120 stabala,Gilgamex, zajedno sa Uxarnabijem, se otisnuo na More smrti. Posletri dana uxli su u Vode smrti. Napokon, Gilgamex, klonuo od umora,prava tela i rasqupane kose s laarem Uxarnabijem stie do Ut-napixtima elei da odgonetne tajnu ivota. Susret sa Utnipixtimompoqie govorom u kome Utnapixtim predoqava suxtinu i prolaznostovozemaskog ivota.

Tabla XI U jedanaestom pevau opisuje se predae o potopu kojekazuje Utnapixtim. Neko Utnapixtim je iveo u Xurupaku, gradu naobali Eufrata. Jednog dana bogovi, pored ostalih Anu, Enlil, Ninurtai Ea, odluqixe da poxau potop. Bog Ea, budui nakloen Utnapix-timu, otkrio mu je nameru bogova i savetovao ga da sagradi lau u kojue smestiti sve ivo. Da narod24 ne bi prozreo nameru bogova, Ut-napixtim, kao razlog za gradu lae, je naveo da ga pokrovite gradaXurupaka, Enlil, ne voli, te da stoga laom eli otploviti u zemuEe. Poxto je sagradio barku, u u smestio sve ono xto je eleo, a potomse i sam ukrcao, stie straxna oluja i potop. Odjednom bogovi se up-

laxixe svoga dela, te pobegoxe na nebo Anuu. Ixtar, a s ome i drugibogovi, stadoxe plakati xto unixtixe udski rod. Posle sedmog danaoluja je prestala. Utnapixtimova laa pristala je uz planinu Nisir25.Kada je saznao da je Utnapixtim izbegao sudbinu drugih udi, Enlilse sukobio sa bogom Ea. Ipak na kraju, uvidevxi da je pogrexio, Enlilje blagosiao Utnapixtima i egovu enu, podario im veqni ivot ikao stanixte im izabrao uxe reka26. Ispriqavxi kako je stekao besm-rtnost, Utnapixtim se nagodio sa Gilgamexom: dobie ivot veqni akoxest dana i sedam noi ne spava. Meutim, Gilgamex je istog qasa zas-pao. Da je spavao sedam dana Gilgamexu kao dokaz Utnapixtim pruasedam hlebova, koje je Utnapixtimova ena ispekla, jedan hleb za jedandan koji je prespavao. Nije bilo vixe nade da e Gilgamex postati be-smrtan. Utnapixtim je potom poslao Gilgamexa da se preobuqe, sredii vrati u svoju zemu. Sa Gilgamexem je otpravio i nelojalnog laaraUxarnabija. Ali na enin zahtev, dok jox nisu otplovili, UtnapixtimGilgamexa upoznaje sa cvetom veqne mladosti, koji je leao na dnu Vodesmrti. Gilgamex otkriva gde se nalazi cvet mladosti i bere ga. Ali,avaj, jednom prilikom dok se Gilgamex kupao, zla zmija krade cvet, aza sobom ostava samo svoju koxuicu. Na kraju Gilgamex spoznaje da

21 Ova planina se qesto predstava na cilindriqnim peqatima.22 Qudovixta koje je iznedrilo pramore oliqeno u bogii Tiamat. To su poluudi-

poluzmajevi sa repom xkorpije.23 Uskrsnue duxe iz mraka u svetlost.24 Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqiavali su: narodna skupx-

tina, alu, vojska, ummanu i savet starexina, xibatu.25 Nalazi se na zapadu iranskog lanca planina; ponekad se poistoveuje sa planinom

Ararat, sz. od jezera Van.26 Tajanstveno mesto na kraju sveta gde se u bezdan survavaju vode okeana

28


29/29

je smrt qovekov usud od koga se moe izbaviti jedino qasnim, spomenavrednim delima kod buduih naraxtaja. Stoga, on, na samom kraju ovogpevaa, i pokazuje Uxarnabiju bedeme Uruka, koje je neko dao da sesagrade.

Tabla XII Dvanaesto pevae opisuje Gilgamexovu molbu bogovima da

puste Enkiduovu senku iz doeg sveta. Nergal, na posredovae boga Ea,puxta Enkiduovu senku, koja Gilgamexu opisuje prilike u doem svetu.

Literatura: Gilgamex, Sumersko-akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio

i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi, Beograd 1998. http://www.nvcc.edu

* Diane Thompson, Gilgamesh Study Guide http://www.wsu.edu/ dee/MESO/GILG.HTM

* Richard Hooker, Gilgamesh http://www.hist.unt.edu/Gilgamesh on the Web


Beogradu

Documents

Stari Istok - 03 Mesopotamija