Kvalitet - Trendovi Iso Sertifikacije

8/8/2019 Kvalitet - Trendovi Iso Sertifikacije

http://slidepdf.com/reader/full/kvalitet-trendovi-iso-sertifikacije 1/6

1. PRIPREMA NOVINA USTANDARDIMA

Komitet komisije ISOTC176/SC2 za izradu nacrtastandarda familije ISO 9000,sakupio je rezultate javnog

glasanja preko nacionalnih telaza standardizaciju, zaspecifikaciju dizajna revizijestandarda ISO 9001:2008 iISO 9004:2008 do 30.septembra ove godine.Pripremljena specifikacijadizajna za koju se glasalo će biti korišćena da vodi ekspertetehničkog komiteta u pripreminacrta za novi ISO 9001 i ISO

9004. Na osnovu detaljne analize povratnih odgovora dobijenihod korisnika standarda puteminterneta, povratnihinformacija od nacionalnih telaza sertifikaciju i sistematskog preispitivanja dokumenataustanovljeno je da u 2008.godini standard

ISO 9001 treba da se pojavi sa manjim izmenama,dok će standard ISO 9004 pretrpeti veću reviziju.

2. SPECIFIKACIJA ZAIZMENE ISO 9001

Doneti stav u vezi pristupa izmenama u standardunaglašava da uticaj standardana korisnike treba da bude

limitiran, a da će izmene bitiunete samo tamo gde donose jasne koristi za korisnike.

U odnosu na važečistandard ISO 9001:2000,sledeći elementi treba daostanu nepromenjeni:- generički karakter standarda

i njegova primena naorganizacije svih veličina itipova

- oblast primene i namenastandarda- principi upravljanja

kvalitetom- procesni model prikazan u

standardu- ukupna struktura standarda

ISO 9001, radi minimizacijeuticaja na korisnike kao idruge standarde.

Polazno mesto zaizmene u standardu nalazi se urazjašnjenju pojedinih zahteva

iz standarda, kao što su na primer zahtevi da se:- preispita terminologija radi

mogućih pojašnjenja prilikom prevođenja

- razjasni da li se neophodni poslovnik i procedure mogukombinovati- razjasni zahtev kontrole„autsorsiranih“ procesa

- pojasne zahtevi u pogledu potrebnih zapisa, u delu pružanja dokaza ousaglašenosti sa zahtevima

- pojasni primena procesnog pristupa na aktivnosti topmenadžmenta

- pojasni radna sredina zaostvarenje usaglašenosti sazahtevima za proizvod

- razjasne zahteve za uslužneorganizacije.

Sama specifikacijadizajna sadrži poseban alat zaocenu uticaja predloženihizmena, naspram koristi kojeće izmene doneti. Koristi kojeće predložene izmene

standarda doneti mere se uodnosu na sledeće elemente: pružanje jasnoće standardu,

M.Sc. Miodrag Vuković, dipl. inž.Conseko d.o.o. Beograd

Trendovi ISO sertifikacije u svetu ipriprema novina u standardima serije ISO9000

Rad prikazuje pripreme novina u standardima serije ISO 9000 definisane kroz projekat specifikacije izmena. Takođe se prikazuju trendovi ovima sertifikacije za sistememenadžementa, prema najnovijim objavljenim studijama.

Međutim, težište ovog rada je da zapravo na osnovu rezultata objavljenih u stidijamaukaže na vezu između broja sertifikovanih organizacija po zemljama sa njihovim brutonacionalnim proizvodom i percepcijom nivoa kvaliteta proizvoda.

Ključne reči: standardi sistema menadžmenta, sertifikacija, kvalitet, bruto društveni proizvod



povećanje kompatibilnosti saISO 14001, očuvanjekonzistentnosti sa familijomstandarda serije ISO 9000, povećanje pogodnosti za prevođenje.

U procesu odlučivanjao izmenama, izmene koje bi bile od većeg uticaja bićeisključene iz amandmanastandarda. Izmene koje su odsrednjeg uticaja biće unete ustandard samo tamo gde će proizvesti srednje ili većekoristi za korisnike standarda.

3. SPECIFIKACIJA ZAREVIZIJU ISO 9004

ISO 9004:2008 će se odnositina zadovoljenje potrebakorisnika standarda, kupaca izainteresovanih strana. Međukorisnicima standarda ovog puta se prepoznaje „topmenadžment“ organizacija,kao i konsultantskeorganizacije za pitanjamenadžmenta.

Korisnici standardasu zainteresovani pre svegada im novi standard pomogne da:

- identifikuju, evaluiraju,utvrde prioritete i zadovolje potrebe i očekivanjazainteresovanih strana

- omogući stalna poboljšanjasposobnosti organizacije dau stvaranju vrednosti zakupce

- omogući poboljšanjasistema menadžmentaorganizacije

- omogući prilagođavanjeorganizacije, u pogledudelovanja u odnosu nasagledane opasnosti i prilikeza poboljšanja

- sprovede usaglašavanje sa

vizijom, misijom, ciljevimai kulturom organizacije

- sagleda važnost upravljanjarizicima.

Ono što se iz tekstaspecifikacije dizajna možeočekivati kao novina u ISO9004:2008 jeste da će novi

standard da ponudi:- obuhvatanje strateškogmenadžmenta, sa procesimakoji uključuju SWOTanalizu, scenarije na tržištu iistraživanje strateškihinicijativa

- metode za ocenjivanjezadovoljenjazainteresovanih strana

- praćenje i merenje performansi ogranizacije uodnosu na njenu viziju,misiju i ciljeve

- korišćenje standarda radiostvarenja višeg nivoa performansi u odnosu namodele poslovne izvrsnosti

- razvoj i poboljšanje sistemamenadžmenta organizacije

- uključivanje upravljanjarizicima u sistememenadžmenta

- uključivanje inovacija uupravljanje mogućnostima poboljšavanja

- uključivanje menadžmentaznanjem kao dodatnog principa za sistemeupravljanja

- usklađivanje procesa i proizvoda organizacije u

odnosu na promeneočekivanja zainteresovanihstrana

- kompatibilnost sistemamenadžmenta kvalitetom sadrugim sistemimamenadžmenta.

Iz prethodnog se davideti da će novi standard ISO9004 biti utemeljen i usmerenna postavke menadžmenta i da

bi trebao da predstavlja„kišobran“ pod kojim će bitiobuhvaćeni sistemi

menadžmenta, programi za poboljšanja u organizacijama i programi za modele za poslovnu izvrsnost.

ISO 9004:2008, poputvažaće verzije ISO 9004:2000

neće biti namenjen zasertifikaciju, primenu uugovornim odnosima, niti kaosmernica za primenu ISO9001.

4. TRENDOVI ISOSERTIFIKACIJE U

SVETU

Prema istraživanju koje je sprovela agencijaACNielsen iz Beča, ponarudžbini organizacije ISO uŽenevi, sačinjena je studiju o broju sertifikata na kraju 2004.godine za standardeupravljanja kvalitetom istandarde upravljanja zaštitomživotne sredine u svetu.

Sredinom septembraove godine organizacija ISOobjavila je rezultateistraživanja na svom internetsajtu.

Pomenuta studija prikazuje situaciju na kraju2004. godine, tri godine nakon perioda tranzicije na verzijustandarda ISO 9001:2000.Izveštaj navodi da je ukupni broj sertifikata za ISO 9001 usvetu iznosio 670.399 sa povećanjem od 35% u odnosuna prethodnu godinu i 64% uodnosu na 2000. godinu, t.j. jednu godinu pre tranzicije nanovi standard.

Što se tiče standardaISO 14001, sa brojem od90.569 izdatih sertifikata dokraja 2004 godine i povećanjem od 37% u odnosuna prethodnu godinu, pokazuje

se da ISO sistem mandžmentazaštite životne sredine beležiglobalni progres. Progres



sertifikacije je za ISO 14001najveći zabeležen od kako se u poslednih 10 godina praveovakvi izveštaji.5. PODACI ZA SREDNJU

I JUGOISTOČNUEVROPU

Autor je na osnovuobjavljenih rezultata izvukao podatke koji se odnose naSrednju i Jugoistočnu Evropu,kako bi moglo da se izvršiupoređivanje rezultata kojeima SCG sa zemljama uregionu. Rezultati su prikazanina sl. 1.Lider po pitanju brojaizdatih sertifikata u regionu

Srednje i Jugoistočne Evrope je Češka, sa blizu 11.000izdatih sertifikata za ISO 9001i 1300 sertifikata za sistemmendžmenta zaštite životne

sredine ISO 14001. Za ovudržavu je takođe interesantno pomenuti značajan broj od 307izdatih sertifikata premaISO/TS 16949:2002, standarduza sistem upravljanjakvalitetom namenjen zaisporučioce u automobilskojindustriji.

Kada se pogledajurezultati za našu zemlju, vidise da se ona nalazi pri samomzačelju liste. Kako u pogledustandarda ISO 9001 tako i ISO

14001, SCG se praktičnonalazi ispred Albanije,Makedonije i Bosne iHercegovine.

Međutim, cilj ovograda nije da pokaže samo

brojeve u pogledu sertifikata,već da ukaže na vezu između broja sertifikovanihorganizacija po zemljama sanjihovim bruto nacionalnim proizvodom i percepcijomnivoa kvaliteta proizvoda.

6. VEZA IZMEĐUBRUTO

DRUŠTVENOGPROIZVODA I BROJA

SERTIFIKOVANIHORGANIZACIJA

U ovom istraživanjukorišćeni su podaci UN o bruto društvenom proizvoduzemalja u svetu, kako bi seustanovila korelacija između bruto društvenog proizvoda i broja izdatih sertifikata.

Istraživanjem koje jeautor ovog rada sproveoobuhvaćene su 103 zemljesveta, članice Ujedinjenihnacija koje imaju preko300.000 stanovnika. Za svakuod zemalja koje suobuhvaćene istraživanjemupotrebljeni su podaci o brojustanovnika, bruto društvenom proizvodu po stanovniku i broju izdatih sertifikata.

U svrhu analizeizvršena je stratifikacija podataka vezanih za brutonacionalni proizvod, odnosnosvrstavanje zemlja u petkategorija, prema nivou brutonacionalnog proizvoda (sl. 2).

Rezultati pokazuju jasnu vezu između brojasertifikata i razvijenosti

ekonomije, odnosno da zemljesa višim nivoom brutonacionalnog proizvoda

Slik a 1. Broj sertifikata izdatih za ISO 9 001 i IS u Srednjoj i Jugoistočnoj E vropi

1

5

10

46

84

26

33 8

18 4

17 3

549

36 1

70 9

88 2

1288

6

13 3

20 9

69 6

96 6

1685

1811

2008

2572

3839

5183

5753

10200

10780

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000

Albanija

Makedonija

Bosna i Herc egovina

Srbija i Crna GoraHrvatska

Bugarska

Slovenija

Slovačk a Republika

Grčka

Austrija

Rumunija

Poljska

Mađarska

Češka Re publika

Broj serfitikata ISO 14001(dec. 2004)

Broj serfitikata ISO 9001(dec. 2004)



poseduju veći broj sertifikata

na milion stanovnika. Primeraradi, u grupi zemalja čiji je bruto nacionalni proizvodizmeđu 15.000 USD i 30.000.USD, broj sertifikovanihorganizacija je za pet puta većinego u grupi zemalja čiji je bruto nacionalni proizvod postanovniku između 3.000 i5.000 USD.

Zaključak koji se iz oveanalize nameće jeste da zemljena višem nivou ekonomskograzvoja imaju veći brojsertifikovanih organizacija, t.j.da prednjače u primenistandarda za upravljanjekvalitetom i upravljanjesistemom zaštite životnesredine. Međutim, u izvesnojmeri primenljiva je i obrnutaveza, t.j. da zemlje sa većim brojem sertifikovanihorganizacija poseduju viši nivo bruto društvenog proizvoda.

Na slične nalazeukazuje MMF koji u svojimizveštajima navodi da bi podizanje nivoainstitucionalnog kvalitetaPodsaharske Afrike na nivorazvijene Azije, podiglo za85% bruto društveni proizvod po stanovniku na dugoročnojosnovi.

7. NIVO KVALITETA

PROIZVODA I BROJSERTIFIKATA

Još je Deming ukazaona korelaciju između produktivnosti zemalja i nivoakvaliteta proizvoda, ukazujućida zemlje koje imaju viši nivokvaliteta proizvoda imaju veću produktivnost.

Želja autora je bila daustanovi korelaciju izmeđunivoa kvaliteta proizvoda i broja izdatih sertifikata premastandardu ISO 9001. U tusvrhu izvršena je stratifikacijakroz podelu zemalja u odnosuna percepciju kvalitetanjihovih proizvoda na trikategorije: „zemlje sa priznatim kvalitetom proizvoda“, „zemlje sa

umerenim kvalitetom proizvoda“ i „zemlje sa slabimkvalitetom svojih proizvoda“.

Među zemlje sa priznatim kvalitetom svrstanesu: Italija, Nemačka, VelikaBritanija, SAD, Japan,Švajcarska, Francuska,Švedska, Finska, Danska,Holandija, Belgija, Austrija,Australija, Hong Kong,Singapur, Kanada.Rezultati ovogistraživanja su pokazali da

„zemlje sa priznatim

kvalitetom proizvoda“ imaju3,4 puta veći broj sertifikata odzemalja „sa umerenimkvalitetom proizvoda“ i 20 puta veći broj od „zemalja saslabim kvalitetom proizvoda“.

Time se potvrđujehipoteza da viši nivo kvaliteta proizvoda prati viši nivo primene standarda, odnosno dazemlje sa slabim kvalitetom proizvoda zaostaju u primenistandarda.

Rezultati ove studijeukazuju da za održiv sistemkvaliteta kompanije trebajuzdrave ključne kompetencijevezane za pružanje proizvoda iusluga. Zdrava osnova kojučine kompetencije i kvalitetni proizvodi, omogućuje danadogradnja organizacije sasistemima upravljanja može da bude održiva i da pri tome podrži ključne procese.Osim toga, ne treba gubiti izvida da mnoge naprednekompanije nisu zainteresovaneda se određene dobre prakse presele u međunarodnestandarde. Naime, one bi timemogle da izgube svojekonkurente prednosti, jer akosvi učesnici imaju jednake pristupe i jednake metode, tada

0

100200

300

400

500

600

Broj sertifikata nmilion stanovnik

<3000 >3000

<5000

>5000

<15000

>15000

<30000

>30.000

BDP po stanovnik

Slika 2. Broj sertifikata na milion stanovnika u zavisnosti od bruto društ proizvoda



se gube njihove komparativne prednosti.

Ovaj pristup zapravoukazuje da osim međunarodnih

standarda koji imaju najvišinivo primene u razvijenim

zemljama, međunarodnistandardi istovremeno neodražavaju i najviši nivo praksi.

Sa druge strane,oslanjanje organizacija samona primenu standarda za sistemkvaliteta kao faktor uspeha,može da bude samoubistvo za jednu organizaciju. Nakoneuforije sa početka ’90-tih

pokazalo se da posloviupravljanja kvalitetom pripadaju procesima podrške uorganizacijama.

Ono što autor želi ovdeda ukaže jeste da za ostvarenjeuspeha ne mogu biti dovoljnasamo postepena poboljšanjakoja sistema kvaliteta pruža,kao ni samo skokovita poboljšanja kroz donošenje pravih strateških izbora.Potrebni su zapravo oboje. Uoperativnim korekcijama, kao i

malim poboljšanjima, ležekritični faktori uspeha zaodrživost skokovitih poboljšanja. Drugim rečima,

kvalitet nije sve, ali svezapočinje sa kvalitetom.

8. ZAKLJUČAK

Zaključak ovogistraživanja nedvosmislenoukazuje na međusobnuzavisnost nivoa kvaliteta

proizvoda, nivoa primenestandarda i visine brutodruštvenog proizvoda zemalja.

Zemlje koje imaju viši

nivo kvaliteta proizvodaujedno su i lideri u primeni

standarda, ali isto tako i zemljesa visokim bruto nacionalnim proizvodom.

Rezultati ukazuju da se podizanje nivoa kvaliteta proizvoda i primena standardaza upravljanje kvalitetomsasvim izvesno odražava na podizanje bruto društvenog proizvoda. Takođe je izvesnoda viši nivo bruto društvenog

proizvoda utiče na viši nivokvaliteta proizvoda, ali i lakšui širu primenu standarda (sl. 4).

Ovakva međuzavisnost proističe iz toga da kada sezadovolje osnovne potrebe, štoodređeni nivo bruto društvenog proizvoda omogućuje, građaniteže individualizovanimzahtevima.

Umesto rezimea, poslužio bih se rečimaKrozbija, jednog od guruakvaliteta, koji je na prvoj

Nivoproduktivnosti

Nivokvaliteta

Primenastandarda

Slika 4. Međuzavisnost nivoakvaliteta, primene standarda i

produktivnosti

21

124

423

0

100

200

300

400

500

Broj sertifikatana milion

stanovnika

zemlje saslabim

kvalitetom

zem lje saumerenimkvalitetom

zem lje sapriznatim

kvalitetom

Percepcijakvaliteta

proizvoda

Slika 3. Broj sertifikata na milion stanovnika prema nivou kvaliteta proizvoda



međunarodnoj Konferenciji okvalitetu održanoj u Pakistanu2000.god. rekao da nemaničega važnijeg za prosperitet jedne nacije u razvoju, odkvaliteta. Jedini način na koji

zemlja u razvoju može da poveća trgovinske poslove i dase razvija na održivoj osnovi jeste kvalitet njihovih proizvoda i usluga.

IZVORI

1. ISO/TC 176/SC 2/N,“Design Specification for an

Amendment to ISO 9001:2000“,

ISO, 20052. ISO/TC 176/SC 2/N,“Design Specification for a

Revision to ISO 9004:2000“, ISO,20053. The ISO Survey - 2004, ISO,www.iso.org, septembar 20054. IMF, “World EconomicOutlook “, www.imf.org, 20035. Siemens MS, “WorldMedical Market Report 2003 “,Siemens AG, 2003

6. van der Wiele Ton, BrownAlan, “Quality management over a decade: A longitudinal study“,

International Journal of Quality& Reliability Management ,Volume 19 No. 5; 2002

7. www.iso-standardi.co.rs

http://www.iso.org/

http://www.iso.org/

http://www.imf.org/

http://www.imf.org/

http://www.imf.org/

http://www.iso-standardi.co.rs/

http://www.iso.org/

http://www.imf.org/

http://www.iso-standardi.co.rs/

Documents

Kvalitet - Trendovi Iso Sertifikacije